podru~je

Nata{a Simeunovi}

PRIVI\EWA LAZE KOSTI]A

PRIVI\EWE EKSTATI^NI SUSRET SA APSOLUTOM

Valeri govori o do~aravawu ~ija funkcija nije u re~ima pesme,ve} u utisku koji ostaje u ~itaocu. Dakle, to je sposobnost pesme da de-luje na ~itaoca. Ako se, tuma~e}i pesmu Santa Maria della Salute, pozo-vemo na ovaj pojam, mo`emo tvrditi da pripada retkoj grupi pesama~iju posebnost ~italac prvo prepoznaje u utisku koji ostavqa di-stinkcija u tonu u po~etku i na kraju pesme. Verovatno nijedna pesmau poeziji srpskog romantizma, ili ~ak u srpskoj poeziji uop{te, nepo~iwe tako smireno, u molitveno-pokajni~kom tonu, da bi se zavr-{ila potpunom ekstazom metafizi~kog ludila:

Oprosti, majko sveta, oprosti{to na{ih gora po`alih bor(...)U raj, u raj, u wezin zagrqaj!Sve }e se `eqe tu da probude,du{ine `ice sve da progude,zadivi}emo svetske kolute,bogove silne, kamoli qude,zvezdama }emo pomerit pute,

150

suncama zasut seqenske stude,da u sve kute zore zarude,da od miline dusi polude,Santa Maria della Salute.1

Uzrok i jednoj i drugoj pojavi treba prona}i u poznatoj ~iwenici daSanta Maria della Salute uspostavqa polemi~ki dijalog u intertekstu-alnoj vezi sa jednom Kosti}evom ranijom pesmom Du`de se `eni. Onse kaje {to u po~etku nije uspeo da prepozna savr{enstvo arhitekton-ske lepote ~itavog sveta. S druge strane, privi|ewe mrtve drage imafunkciju posrednog kontakta sa Apsolutom. Ali, posebno je zani-mqivo da se u toposu mrtve drage prepoznaju, pored najvi{ih atribu-ta `ene kao rajskog bi}a, i elementi `enskog principa, Ve~nog `en-skog, Sofie, i kona~no, Bogorodice. Otvara se mogu}nost iskupqewa zaogre{ewa o svaku vrstu ideala. Naslu}uje se spasewe.

Pesnik tre}eg stawa du{e ostvario je svoj najsjajniji lirski iz-raz upravo u ovoj pesmi, koja izmi~e svakom `anrovskom i vremen-skom odre|ewu. Jedinstvena i po strukturi i po zna~ewu, izvan vre-mena u kome je nastala, izvan svakog vremena u kome je ~itana i u ko-me }e biti ~itana, u{la je u svevremenost svojim spoznawem da izme-|u lepote i bi}a nema razlike.2 U otvarawu transcendencije imanen-ciji, pesnik stvara neobi~no sugestivne vizuelizacije, slike retkeekspresivnosti i reskosti:

Zvezdama }emo pometit putesuncama zasut seqenske stude.3

Slika qudske du{e uliva se u akusti~ku sliku vaseqene i time omo-gu}uje da se i slika sveta ponovo ontologizuje. Nema odsutnosti nitini{tavila, postoji samo identitet bi}a i sveprisutnosti, koji u se-bi spaja qubav, smrt i vreme.

Ne postoji ovde re~ mo`da koja predstavqa posledwu re~ qudskenade, a karakteristi~na je za Disa; sve {to se doga|a, doga|a se sada,to nije ono vreme koje Hajdeger naziva izme|u ni Ber|ajevqev osmidan stvarawa, ovo je ~isto nad-vreme, kona~ni susret sa Apsolutom;pro{lost, sada{wost, budu}nost to je jedno. Apsurd je ukinut.

151

1 Laza Kosti}, Izabrane pesme, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beo-grad, 1999, str. 114.2 Radomir Konstantinovi}, Bi}e i jezik, Prosveta, Beograd, 1983, str. 142.3 Laza Kosti}, Izabrane pesme, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beo-grad, 1999, str. 114.

Ako u romanti~arskoj poeziji postoje svakojake antiteze, SantaMaria della Salute sve ih u sebe prima i prevladava. U tor`estvenomtonu, kroz polifonu strukturu, ona sjediwuje sve dijametralne su-protnosti: duh i materiju, idealno i realno, nevidqivo i vidqivo,Subjekt i Objekt, transcendenciju i imanenciju, sredi{te i krug, `i-vot i smrt, sklad u raskladu i rasklad u skladu, muziku i }utawe, ne-izrecivo i izrecivo. Pored toga, lepota kao vrhunsko na~elo, ostva-ruje se kroz ve~nu dinamiku, dijalekti~ki ukr{taj suprotnosti. Poprvi put, vaznesewe lirskog subjekta sadr`i u sebi mogu}nost propa-sti. Ponor se ne otvara. Beskrajna vertikala ili beskrajni krug kojise {iri. Ve~na pozicija gore. Qubav koja sve pokre}e. A qubav je Bog.

PRIVI\EWE MOGU]NOST ODGOVORA NA PITAWE O TAJNI @IVOTA I SMRTI

Za pesmu Spomen na Ruvarca Milo{ Crwanski je rekao da je sma-tra i sad jo{, za najlep{u pesmu 19. veka svih, evropskih literatura.1

Sli~no mi{qewe ima i Mladen Leskovac, {to samo govori o gustojmre`i strukturnih i semanti~kih elemenata koji ovu pesmu stavqajuu sam vrh, ne samo opusa Laze Kosti}a, ve} i cele srpske poezije.

Po~etak asocira na hronotope pri~awa i puta karakteristi~neza realisti~ki prosede. Lirsko ja se, poput junaka iz neke pripovet-ke folklornog realizma, vra}a oko pono}i iz veselog dru{tva, {toje pravo mesto (na putu), i pravo vreme (pono}), za delovawe natpri-rodnih sila. Po poznatom mitsko-folklornom obrascu, ~ovek je dopono}i siguran, a od pono}i do zore pod uticajem sveta ne~astivog:

Uo~i Nove Godine je bilo,nakano sam se doma podockanod ve~ere, iz dru{tva vesela;sa bli`we crkve kucnulo je triredpod kqu~em kad mi {krinu kapija;na dvanaest kao da be{e.2

U nagove{taju tajanstva, kroz narativnu formu, saznaje se da je pri-sutna potpuna ti{ina, al ne ti{ina bla`enog sanka, ve} kao ti{i-na oko bonika te{kog.3 Prvo, vreme pred Novu godinu, Bo`i}, Uskrs

152

1 Milo{ Crwanski, Itaka i komentari, Prosveta, Beograd, 1959, str. 28.2 Laza Kosti}, Izabrane pesme, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beo-grad, 1999, str. 110.3 Isto, str. 110.

ili neki drugi praznik povezuje ovu pesmu sa Faustom, Gavranom ipesmom Pretprazni~ko ve~e. Svim praznicima pripada se}awe namrtve. Zbog toga postoji verovawe da se ~udne stvari doga|aju uo~ipraznika. Ti{ina, kao drugi momenat, ima {iroki horizont asocija-cija koje upu}uju na odsustvo ili nedostatak ne~ega (zvuka, re~i, raz-umevawa) i, kona~no, na odsustvo `ivota i nagove{taj ve~ite ti{i-ne, odnosno smrti. Shodno tome, postoji prvo vizuelni kontakt sa na-javom fantasti~nog (kao da se mi~e ne{to belo). Me|utim, posle de-limi~ne afirmacije, vra}a se potpuna negacija i doslednost eukli-dovskom svetu.

Javqa se smeh, obrnuto uzvi{eno, ono posebno, univerzalno gleda-we na svet, koje vidi svet druga~ije, ali ne mawe bitno no ozbiq-nost.4 Smeh u ovom slu~aju potire fantastiku:

Pritrp se malo, du{e,u toploj ~im se na|em odaji,uzdahnu}u jedared za tobom,ta imam kad jer ja sam mati~ar,a ti }e{, kao {to vidi{, bitiza tragi~an momenat nati~ar.5

Ni u narednim stihovima nikako se ne dopu{ta da tajanstvo prepla-vi euklidovski zasnovanu percepciju, ali odmah, ispod tog prvog slo-ja, proviruju fantasti~ni momenti (da se povampiri stara godina,o`iveli grobovi, lubawe ko{tane mrtva~ke, crna stra{ila).

Pred lirskim subjektom nalazi se Jevan|eqe i Otkrovewe Jova-novo. Sve je u {timungu faustofske no}i. Kosti}ev pogled upravopada na kwigu 18. u kojoj se pripoveda hvatawe Hristovo, izdajstvoPetrovo, su|ewe i razapiwawe.6 Za osnovnu temu ove pesme zanimqi-vo je i to {to se jedino u Jevan|equ po Jovanu govori o vaskrsewu La-zarevom.

Posle kucawa, u sobu ulazi ~udan gost, Ko{tanik, Ruvarac Kosta.Bizarno neo~ekivani karakter wegovog spoqa{weg izgleda otva-ra mogu}nost da se napokon naru{e granice realnog sveta i to ba{usred zimske no}i u toploj ku}noj atmosferi, jer je u konceptu fan-tasti~nog postuliran zna~aj pojave natprirodnog, neobja{wivog i

153

4 Mihail Bahtin, Stvarala{tvo Fransoa Rablea, Nolit, Beograd, 1978, str.322.5 Laza Kosti}, Izabrane pesme, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beo-grad, 1999, str. 110.6 Miodrag Radovi}, Laza Kosti} i svetska kwi`evnost, Delta Press, Beograd,1983, str. 78

demonskog u nagla{eno banalnoj stvarnosti, u svakodnevici; dijabo-li~ne i neobja{wive okolnosti napadaju ba{ takav, obi~an, svoj do-ma}i svet.7 Sasvim suprotno o~ekivanom, lirski subjekt nije zbuwen,spremno do~ekuje gosta u {aqivom tonu:

Pa otkuda tako dockan, bogati,zar i ti no}nik, i ti bekrija.8

Ve} su mnogi radovi utvr|ivali sli~nosti ove pesme sa Poovompesmom Gavran. Zato u vezi sa ovim, ne}e biti navo|eno ono {to jesasvim poznato, ali treba svakako pomenuti poseban odnos premastrahu, {to predstavqa osnovnu razliku u odnosu na pesmu Gavran.Ovde nema straha, jer on i ne mora biti merilo fantasti~nog.9 Lir-ski subjekt je nekako iznad wega, {to je nepredvi|eno i paradoksalno,a to je ve} ~ista ironija. Aleksandar Blok ka`e da ironisati zna~iudaqiti se: svest koju podrazumeva ~ovekova druga, ironi~na reakci-ja preobra`ava prisutnost u odsutnost; ona je mo} da se u~ini ne{-to drugo, da se bude na nekom drugom mestu, kasnije, alius i alibi.10

Pred ~itaocima je dramska scena, pomalo apsurdna: Ko{tanik iPovr{nik vode dijalog, ali se wihove uloge stalno alterniraju.Vrednosti iza kojih stoje zamewuju mesta. Sve je izokrenuto. Cela si-tuacija je ironizovana. Mrtvi Ko{tanik ka`e `ivom Povr{niku: Tada, ve} znam {ta misli{; misli{, umro sam.11 A `ivi Povr{nik pi-ta povampirenog Ko{tanika ima li pravo Renan ili ne? Ko{tanikuse metafizika ve} ogadila (taj kurs ve} slu{am celu godinu), do{aoje zbog drugih stvari, a vremena ima samo do prvih petlova (folklor-ni i biblijski momenat). Umesto da Ko{tanik, koji je stigao iz ono-stranosti, vodi ra~una o zvani~nim tajnama metafizike i da seusredsredi na duh, to se de{ava upravo obrnuto: sva ~ula mu se probu-de (`arom pitqivim usplamte{e {upqine o~ne mu) jer gori od`eqe da sazna {ta radi wegova qubav. U skladu sa doslednim obr-tawem, zemaqsko bi}e, Povr{nik, u kojem, prema odnosu zemaqsko nebesko, treba prvenstveno da se prepoznaju ~ula, bavi se pitawimakoja mogu otvoriti put ka transcendenciji. Ko{tanik ta~ku oslonca

154

7 Qubi{a Jeremi}, Glas iz vremena, Bigz, Beograd, 1993, str. 162.8 Laza Kosti}, Izabrane pesme, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beo-grad, 1999, str. 112.9 Cvetan Todorov, Uvod u fantasti~nu kwi`evnost, Rad, Beograd, 1987, str. 85.10 Vladimir Jankelevi~, Ironija, Izdava~ka kwi`arnica Zorana Stojano-vi}a, Sremski Karlovci, 1989, str. 21.11 Laza Kosti}, Izabrane pesme, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beo-grad, 1999, str. 112.

tra`i sa ove strane i nalazi je u ponovo izokrenutom kvalitetu od-nosa koji mu servira prijateq (du{evna svest joj sva je wegova, a ne-svest tela do|e drugome), a Povr{nik je tra`i s one strane do kojemo`e dospeti jedino ako mu ovaj pozajmi malo znawa.

Inverzija u odnosima imanencije i transcendencije, tela i du{e,niskog i visokog, Erosa i Tanatosa, patetizacije i depatetizacijeidealne drage, sprovedena je dosledno kroz ~itav dijalog. Uo~ava seme{awe heterogenih elemenata, tragi~nog i komi~nog, stra{nog ilakrdija{kog, ozbiqnog i gorko-sme{nog {to ukazuje na grotesknuviziju sveta. Paradoksalno je {to se ba{ u woj krije kqu~no pitaweo vaskrsewu.

Groteska, ironija i fantastika ~ine osnovnu trijadu, koja je u te-mequ nemogu}nosti prelaska preko granice sa koje se mo`e do`ive-ti samo strah pred onostranim ni{tavilom. U fantastici su isko-ri{}ene razli~ite matrice (mitske, folklorne, oniri~ke). Grote-ska vrlo retko ostavqa utehu. Ironija je svest o otkrivawu pomo}ukoga se apsolutno, u veoma kratkom trenutku, ostvaruje i u istimah sebe uni{tava.12 Kroz razaraju}e delovawe ove trijade, pitawe ovaskrsewu osu|eno je da ostane bez odgovora. Pojava Ko{tanika nedaje potvrdu Povr{niku da smrt nema posledwu re~. Ali, pored toga,on je izvukao pouku za sve one koji se brinu o ~ovekovoj duhovnoj i te-lesnoj egzistenciji:

Alfa je glava, alfa to je um,po~etak svega, du{in neimar,{to u woj zida budu}nosti sjaj;a omega, jest, omega je kuk,sramota, trbuh, lakomost i blud, zidara umnog ve~ni ru{itrud to omega je svemu, svemu kraj.

13 / 14

155

12 Vladimir Jankelevi~, Ironija, Izdava~ka kwi`arnica Zorana Stojanovi-}a, Sremski Karlovci, 1989, str. 18.13 Laza Kosti}, Izabrane pesme, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beo-grad, 1999, str. 114.14 Kosti} u Osnovama lepote u svetu govori o ovom dualizmu: Viktor Igo usvojoj kwizi Shakespeare ka`e na jednom mestu, kako mu se ~ini da ~ove~ijetelo sastavqaju upravo ta dva ~oveka, dva bi}a. Ta su dva ~oveka podeqenai slepqena dijafragmom: jednome je glava gore, drugome je dole. Gorwi je do-bar i plemenit, a dowi je zao i gre{an, {to mu se vidi i po zmijastom te-lu, po crevima. Ta dva ~oveka, duho}a i probavna oblast, u ve~itoj su borbi.(M. Radovi}, Laza Kosti} i svetska kwi`evnost, Delta Press, Beograd, 1983,str. 221.)

Bilo bi veoma povr{no govoriti o razaraju}em principu ironije ko-ji nas uvek ~uva od razo~arewa, a ne videti da su egzistencijalni i on-tolo{ki strah zakloweni ovom mudrom izjavom o ukr{tawu suprot-nosti, koji je u samoj osnovi qudskog i vaseqenskog `ivota.

Me|utim, na jednom op{tijem, na planu poetike, najjasnije je ba{u ovoj pesmi iskazana ~uvena romanti~arska ironija koja slu`i pe-sniku za to da se ne poda iluziji vlastitog sna, da odr`i potrebnudistancu.15

Po{to poezija uvek poku{ava da uspostavi jedan iracionalankontakt sa Apsolutom, ona je ta koja romanti~arskog pesnika stal-no goni da poni{tava svoje emfati~ne uzlete jednom ironi~nom, su-periornom sve{}u,16 da ne bi sa visine kona~no pao u ponor u kojemzanos sasvim umire.

I na kraju, preciznije re~eno, ova pesma govori o permanentnomsmewivawu negacije i afirmacije ideala. Jedina potvrda ideala na-lazi se u wegovom poricawu. A ideal je zalog svake umetnosti.

156

15 Sreten Mari}, Glasnici apokalipse, Nolit, Beograd, 1968, str. 12.16 Dragi{a @ivkovi}, Laza Kosti} moderni pesnik, Beograd, 1980, str. 139.

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 300 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /None ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName () /PDFXTrapped /False

/Description > /Namespace [ (Adobe) (Common) (1.0) ] /OtherNamespaces [ > /FormElements false /GenerateStructure true /IncludeBookmarks false /IncludeHyperlinks false /IncludeInteractive false /IncludeLayers false /IncludeProfiles true /MultimediaHandling /UseObjectSettings /Namespace [ (Adobe) (CreativeSuite) (2.0) ] /PDFXOutputIntentProfileSelector /NA /PreserveEditing true /UntaggedCMYKHandling /LeaveUntagged /UntaggedRGBHandling /LeaveUntagged /UseDocumentBleed false >> ]>> setdistillerparams> setpagedevice