Лазарева пећина У источној подгорини Кучаја, на само 3 km од борског села Злот, од Брестовачке бање 14 km и

од Бора 21 km, смештена је Лазарева пећина. У близини се налази још пар спелеолоших објеката

који су заједно са овом пећином познати и под називом „Злотске пећине“. Од ових пећина Лазарева

је најпознатија и туристички најраније уређена – туристичко уређење пећине отпочело је 1953.

године, а туристичка стаза је дуга 800 m.

Прва испитивања Лазареве пећине је извршио Феликс Хофман 1882. године. Седам година после

Хофмана, спелеолошка истраживања објавио је и Јован Цвијић. Пећину је изградила подземна

река која и даље пролази кроз њу. Укупна дужина испитаних канала Лазареве пећине је 9818 m, а

процењена дужина пећинских канала прелази 10 km. Укупна површина пећине је 9907 m².

Процењује се да запремина пећинских просторија износи више 52.000 m³.

Лазарева пећина проглашена је природном реткошћу и заштићена као споменик природе од 1949.

године. Завод за заштиту природе Србије прогласио је 2005. године Лазареву пећину објектом

геонаслеђа Србије. Лазарева пећина налази се на територији споменика природе Лазарев кањон.

Улаз у пећину налази се на висини од 291.41 m, односно 6.71 m од корита Лазареве реке и јаког

кршког врела испред улаза . Од тог врeла и једног периодског извора , као и једног извора са десне

стране реке формира се стални ток Лазареве реке , који се након 875 m улива у Злотску реку.

Богата је пећинским накитом: сталагмитима , сталактитима и пећинским стубовима и састоји се из

више дворана .

На самом уласку у пећину посебно је занимљива Улазна дворана , као први додир са подземном

тишином и богатством пећинског накита, тзв. пећинске свеће сачињене од снежнобелог

кристализованог калцита. У просторијама пећине смештена је фонтана жеља , у коју се бацају

новчићи, те жеље, по легенди, убрзо бивају испуњене. Ипак, главне атракције које све посетиоце

остављају без даха јесу Концертна дворана и Дворана слепих мишева . Концертна дворана је

унутрашње благо овог туристичког драгуља. Необично распоређени сталактити и сталагмити одају

утисак формиране филхармоније испред које стоји диригент, одакле је, по предању, и кнез Лазар

слушао музику . На само неколико метара од Концертне дворане смештена је и Дворана слепих

мишева, у којој се скућили од регистрованих 27 најпознатијих врста на Балкану, чак 24 врсте.

На улазу у Дворану слепих мишева налази се глава бизона, масивни кречњачки блок. Ово

јединствено благо природе спада у групу изворних објеката , а на свега седам метара испред улаза

у пећину се налази крашко врело . Пећински накит, сталактити, сталагнитима , кадице , драперије

настали су радом подземне Лазареве реке , која и данас протиче у неким деловима пећине .

На основу детаљних археолошких истраживања ( 1963, 1964 и 1968) у Улазној дворани , утврђено

је да Лазарева пећина претставља једно од најзначајнијих археолошких налазишта у Србији , И

њена улога се огледа кроз 3 различита историјска периода : најстарије - бакарно доба , средњи део

који припада бронзаном добу и најмлађи део које почиње око VI и траје до V века пре нове ере , и

карактеристичан је по повратку бакру - главном рудном богатству овог краја ...

Легенда која се у Злоту преноси са колена на колено говори да је пећина добила назив по кнезу

Лазару , када су се остаци војске после Косовског боја, бежећи од Турака, склонили у пећину .

Својеврсни доказ да су ту боравили и хранили се неко време јесу и кости домаћих животиња , којих

и даље има по пећини. По предању, друга верзија говори да је пећина добила име по хајдуку

Лазару, који је нападајући турске зулумћаре стекао непојмљиво богатство које је сакрио у пећину,

за које се верује да и данас почива негде дубоко у њеној унутрашњости .

У Лазаревој пећини налази се и веома значајан археолошки локалитет. Насеље с почетка бакарног

доба, најстарије у пећини, припада културама Криводол–Салкуца–Бубањ и Коџадермен–

Гумелница–Караново VI. Из овог доба пронађени су остаци керамичких предмета и

коштаних алатки, као и предмети од бакра (игле, копче, шила, длета). Током бронзаног доба

Лазарева пећина има улогу ловачке станице, а у гвозденом добу постаје центар металургије.

Фосилна и данас изумрла фауна Лазареве пећине представљена је остацима пећинског

медведа, пећинског лава и пећинске хијене. Савремена фауна представљена

јетроглобионтским и троглофилним организмима. Међу троглобионтима, значајне и

карактеристичне су ендемичне врсте зглавкара: Speleocyclops plutonis, Serbosoma

lazarevensis,Pseudosinella problematica, Onychiurus trojan, Arrhopalites zloti. Ову пећину насељава и

подврста трехина, Duvalius stankovitchi georgievitchi. Троглофилна фауна представљена је највећим

делом слепим мишевима, којих је овде забележено преко 20 врста, и пселафином Bryaxis

sculptifrons.