lecenjekrvnihsudova

8/11/2019 LecenjeKrvnihSudova

http://slidepdf.com/reader/full/lecenjekrvnihsudova 1/136



LE ENJE

К R V N П 1 SUDOVA 1 R V I

К a c u d i o

Nisi

Iizdanje

fzda1

{·

ARUNA

Beograd

Lekt1.u-a

ilwrektum:

Dojna Lapadat

D i s t т i b u c i j a plasman:

ARUNA

064/15 77 045 ;064/195 -18 56

Stampa:

Stamparija lovan , Beograd

T i г a z :

500 primeraka

В e z d o z џ o / e izdavaia

zahranjeno

korucenjematerijala

k ko celini

tako

deiovim

CIP - К а т а л о г и з а ц и ј а у п v б л и к а ц и ј и

Н а р о д н а б и б л и о т е к а С : р б и ј е Б е о г р а д

613.7

Н И Ш И

К а ц у џ о

Lecenje krvnih sudova i krvi Kacudzo

Nisi; prevod Slobodanka

a l a u z o v i c . - 1.

izd. - Beograd : Aruna, 2005 Beograd :

Jovan). -132.: ilustr.; 21 с т

Prevod dela: О з д о р о в л е н и е с о с у д о в и к р о в и .

-

T i г d i

500.

ISBN 86-86073-01-8

З д р а в љ е З а ш т и т а

COBISS.SR-ID 125892364



ocudio

Nisi

LE ENJE

KRVNIH

SUDOVA KRVI

revod s ruskog

Slobodanka Kalauzovic

Beograd

septembar 2005



s ш f r z a j

5

UVOD 7

STA

Ј Е

ZDRA

VU

1

STA Е

BOLEST 1

ISCEUUJUCE SILE К О

NAS 15

N O R М A L N A CIRKULACIJA

R Е К А

ZIVOTA 17

LECENJE R E T A N J E M 23

SNAGA

VIBRACIJE

24

Т r c n j e u mestu 26

Meditativno trcanje 27

Vezba Ozivljavanje kapilara 29

U К O L I K O BOLI SRCE-

L E C I Т E

NOGE

3

Z D R A V U E К I C M E Z D R A V U E К R V N I Н S U D O V A 32

Н A R M O N I J A O S N O V A Z D R A V U A 38

LECENJE PRIRODNOM ISHRANOM

42

N A U К A Z D R A V U A I P O

D М L A D I V A N J A 42

STA

JEDEMO 45

К А К О JEDEMO

51

Da rv ne bude gusta 55

Da rvbude kvalitetnija 55

Da se krvni sudovi ne bi zacepljivali masnim materijama 58

HRANA- PRIRODNI

S C E L I Т E U 59

ProCiScenje krvi 59

Prociscenje krvnih sudova 6

Obnavljanje krvi i lavnih sudova 61

LECENJE VODOM 67

VODA- Т О

Ј Е

HRANA 69

VODA- PRIRODNI

S C E L Г Г E U

71



Leeenje morskom vodom 74

Metode leeenja vodom 78

Kontrastne kupke 79

Druge vrste kupki

83

LECENJE

POMOCU

V Т L O S T I 1 Z D U Н 87

ENERGIJA SUNCA 87

Solame procedure

88

Sunceva hrana

89

ENERGIJA Z D U Н 91

Sta

п c i

pravilno disati 94

Lecenje i uspostavljanje funkcije koze 96

Ov\adavanje pravilnim disanjem 99

Disajna gimnastikajogina

1

ldealno disanje jogina

1 2

LECENJE SNAGOM U Н 1 7

DUSEVNEIDUHOVNESILE

107

Zdravlje duha zdravlje srca i krvni sudova 107

Kuda nosi reka zivota 1 9

Cirkulacija krvi u mozgu zalog zivota i zdravlja 110

Vezba za poboljsanje cirkulacije krvi u mozgu 111

lshrana za poboljsanje rada mozga 116

TRENING

SVESTI

118

PRAVILA А К О G С О V Е К А

123

N U C I Т E DA

U D E Т E

SRECNI

126



UVO

Rodio

s m

se kao i z и z e

t n o

slabasno i bolesljivo dete.

Dijagnoza, k о ј и s и mi postavili lekari, nije mi ostavljala

nikakvu

a d и

mojim roditeljima е direktno i nedvosrnisleno

saopsteno d

necu ziveti do dvadesete godine. Pecat smrti,

kojim ј е obeleZila medicina tako ranom z r a s t u lebdeo

ј е

nad mojim detinjstvom i deeastvom,

cineCi

me s a m l j e n i m ,

n e d r и z e l j и Ь i v i m ,

zatvorenim i nesrecnim. Vrsnjaci

и

т

tako slabog i o s и d e n o g izbegavali, р о с е о d n sam Ы )

p r e p и s t e n

s e Ь i .

U i s t i n и samoca me

е и c i n i l a

misliocer

Razmisljao sam о z i v o t и i smrti,

а

nek d s и

n a s t и p a l e

i

spoznaje. Pohodile и т misli kakve i s и padale n pamet

mojim bezbriznim vrsnjacima. Shvatio s m d oni zive

povrsno, ne

d и Ь l ј и ј и С i

se

и s и s t i n и

stvari i pojava kao sto

s mj cinio. Zbog toga mije i l o jos teze; nisam mogao d

se pomirim s tim

d

е

т о ј

и т ,

moja sklonost ka filozofskim

razrnisljanjima, moje a s и d i v a n j e moje rnisli, о ј

е

spoznaje

-

Ь i t i

o s и d e n i d n e s t a n и zajedno sa mnom, za nekoliko

godina, sto znaci d se nikada nece ni ostvariti.

U tome sam video neku и d o v i s n и n e p r a v d и osecao da

nesto nije r e d и Iznenada,celo moje i с е se o b и n i l o protiv

z l o s l и t n i h predvidanja. а moram,moram i moram d zivim

Nisam vise mogao

d

verujem lekarima, niti sam njih

mogao

d pol iem

n de

jer

s и

т

odbacili, ostavili

me

s и o c e n o g sa n e m i n o v n o s c и smi"ti. Р и t medicine Ь i о ј е

zatvoren. Nije

mi

preostalo nista drugo, nego d sam

potraiim

и t e v e

ka

s c e l j e n j и .

I,

р о с е о

sam d ih nalazim

s e Ь i .

N astavio sam d i tr iim i oko sebe, i prirodi, i

celom Svemiru.

7



LE ENJE

KRVNIH SUDOVA KRV

К а о

dete naucio

sam da

dugo

sedim usamljen

na

morskoj obali docekujuCi izlaske i zalaske sunca. Posmatrao

sam nebo i Ь l a k e , igru Ь о ј а

na

morskoj povrsini i svakom

celijom svog

tela osecao lepotu

sveta. Bio

sam

ushicen

njegovim savrsenstvom i harmonijom. Video

sam da е

u

svetu sve predivno. Posmatrao sam zivotinje i i l j k e i shvatio

da

nijedno Ь i с е

ne

pati tako kao sto pati covek.

Ako ј е

zivotinja bolesna

ona

traZi i l j k u koja

е

ј е izleCiti i pri

tom

nije ophrvana mislima tome

da е

bolesna i nesrecna. Kad

zivotinja ostari dostojanstveno prihvata tu cinjenicu ne

nervirajuCi se zbog godina sedih vlasi lomljivih noktiju i

s l a Ь i h

zuba. Kad zivotinja oseti

da

е

umreti odlazi

na

neko

napusteno mesto krije se i tiho napusta ovaj svet ne pateCi

zbog svesti о p r i Ь i Z a v a n j u smrti. U ovom svetu

е

nesreean

samo

covek - samo е njegov zivot

od

pocetka do k1-aja

protkan bolom mukama i patnjom.

Ali

paralelno

sa tim

posebnim

trenucima ozarenja

oseeao sam da sam а eestica togsveta cestica Prirode eestica

Svemira. Osecao sam

da sam

jedno isa nebom i sa Ь l a k o m

i sa planinom i sa morem. Razgovarao sam sa zjvotjnjama

Ь i l j k a m a , i cinilo mi

se

da razumem njihov jezjk. Ali zasto

onda ako

е

svet oko

mene

savrsen harmonican predjvan

- zasto sam bas njegova mala cestica osuden

na

patnju

bolest? Zasto sam nesrecan i moram urnreti tako rnlad? о

pitanje me

е

proganjalo i danju i nocu. Razmisljao

sam

njemu sve doknisam shvatio: ako sam а delic Prirode sveta

Svemjra nije potrebno da traZjm pomoc od lekara lekova

vec upravo od Prirode Svernira.

а

sam dete Prirode majka

nikada nece d Ь i t i da pomogne svomvoljenom eedu. Shvatih

da е

potrebno istraZivati prirodu izucavati njene zakone i

prateCi ih postajati zdrav i harrnonican kao sto

е

ona.

Tako sam se uputio

na

dug put spoznaje sto

е

krunisano

Sistemom zdravlja. Sjstem nije moj sopstveni izum; pojavio

8



vod

s kao r e z и l t a t pailjivog v e s t r a п o g i s t r a i i v a п j a a п a l i z e i

e k s p e r i m e п t a l п e provere o g r o m п o g

i s k и s t v a koje е co-

vecanstvo prikupilo iz

Ь l a s t i

prirodnihmetoda z d r a v l j e п j a .

Т а ј

sistem

m

е

pomogao

da

prezivirn i ozdravirn. Bez pomoCi

lekara i lekova. Sistem se i ј е pojavio odmah. r e b a l o ј е da

prode mnogo godina da i

п a s t a o .

Ali svaki

korak

а

р и t и

spoznaje

i о ј е

korak ka d r a v l j и .

r i k и p i o

sam istrazio i

sistematizovao sve najbolje

sto

ј е

c o v e c a п s t v o

z п l o о

z d r a v l j и

i isceljenjima.

i t a п j e

ozdravljenja postalo

е

najvai-

nija stvar mom

i v o t и .

Р о с е о sam

da

ga r i m e п j и j e m и

praksi pomafucidrugim j и d i m a da shvate principe Sistema

zdravlja

a s п o v a п o g

п а

k o r i s c e n j и i s c e l и j и c i h

sila koje

е

и

l j и d s k i

o r g a п i z a m

и s a d i l a sama riroda.

9



STAJE ZDRAVUE

ST Ј Е

BOLEST

U t r э i e n j u puteva do svog zdravlja, prvo

о с е т и

sam

razmisljao bilo е pitanje: za8to se medicina bori sa bolestima,

а uopste

ne

brine tome kako ozdraviti organizam, usposta

viti i podciati zdravlje? er, velika е razlika u tim pojmovima

- uspostavljanje zdravlja, i leCiti bolest

Lekari

polaze

od

bolesti, ne od zdravlja;bolest postajeza njih uporisna tacka

u procesu isceljenja, ne zdravlje Simptomi zdravlja se ne

i s t r э i u j u

u medicinskim institutima;od

studenata

medicine

se

ne

zahteva

da

izucavaju zdrave ljude. Profesori medicine

nikada nisu drzali predavanja tome sta

е

zdt-avlje- oni

neprekidno govore bolestima. Na kraju se ispostavlja da

medicina

jednostavno

ne

zna sta ј е to zdravlje Kako

mozemo uopste izleciti coveka,

ne

znajuCi sta

е

zdravlje?

Medicina se

ne d u Ь l j u j e

u pitanje sta

е

zdravlje.

Ona

veoma cesto leci jedno, u n a k э i a v a drugo. Medicina poku

sava da se izbori sa bolestima- jednom,drugom, treeom ne

dovodeCi pritom u stanje zdravlja

е о

organizam

э i a l o s t

danas cak i u Japanu zaboravljaju tradicionalnu istocnu me

dicinu: nju sve vise istiskuje zapadna medicina,

tj

. medicina

koja prilazi coveku mehanisticki , gleda ga kao skup zaseb

ni organa,

ne

kao jedno, celovito, s

prirodom

sliveno i с е

Na lstoku medicina nikada nije

i l a

odvojena, izolovana

grana znanja, koja se bavi samo organizmom otrgnutim od

svega ostalog sto sacinjava slozen ljudski mehanizam. Zar е

moguce isceliti organizam,

ne

menjajuCi sam nacin zivota,

bez

potrebe da

svet dozivljavamo а harmonicniji naCin,

da

1



Sta z d г a v l j e ;

sta

otest

ne zamenimo m r a c п e crne misli dobrim i svetlim? Т о ј е

nemoguce, п e m o g u c e u principu. I

п а

lstoku su oduvek

to

znali. Zato е t r a d i c i o п a l n a i s t o c п a medicina e o d v o j i v a od

i s t o c п e

filozofije, propovedajuCi о s е Ь а п

п a c i n

zivota- zivot

и miru,

h a r m o п i j i

u

e d i п s t v u

sa prirodom. Na osnovu te

filozofije s t v o r e п a ј е k i п e s k a

u m e t п o s t h a r m o п i z a c i j e

prostora- feng sui, sa e z g r a п i c п i m m o g u c п o s t i m a koje jos

п i s u p o z п a t e z a p a d п o j

civilizaciji ,

п а

tome

z a s п o v a п

i

japanski sistem s h r a п e makrobiotika, kao i z п e r a t п i c k e

vestine, koje su dospele do a S i h dana iz duboke proslosti

li Zapad, sa svojim e v e r o v a t п o p r a g m a t i c п i m raspo

l o z e п j e m

pristupajuCi coveku

kao prema

b e z d u s п o m

m e h a п i z m u zasad

п е

zeli

da

to

z п а п е

zeli

da

razmislja

о

tome. Z a p a d п i lekari misle

da

se prema coveku mozemo

ophoditi kao

prema m a s i п i : п e g d e

ј е podmazati, п e g d e

zakrpiti rupu, e g d e povuCi oprugu

i

sve

е Ь i t i

u redu. Ali,

nece Ь i t i . Nece

i t i

reda u

п a s t i m a п o m m e h a п i z m u

dok u

п j e m u

п е

zasvetli

i s t i п s k i

ljudska dusa - predivna, har

m o п i c п a

u e d i п s t v u sa prirodom

Zapad p s o l u t п o п е с е da

uvidi tu

e u h v a t l j i v u t a п k u

i

e t e r i c п u s u p s t a п c u - ljudsku dusu. Ali, proci с е jos pedeset

g o d i п a - i п с е Ь i t i p r i n u d e п da se priseti duse • •

Zapad е

Ь i t i

p r i п u d e п da

traii

istinu u s t o c п o j filozofiji

i s t o c п o j medicini,

jer a p a d п a

medicina takva kakva postoji

d a п a s

п e i z b e z п o dolazi u corsokak. Prestace

da pomaiu

lekovi, п i k a k v o g smisla

е с е

imati izumi

z o s t r e п o g

tehno

loskog uma - svemogucih

t e h п i c k i h

uredaja i aparata koje

п a r a v n o

stvariti u

i z o Ь i l j u

radoznali zapadni um. Nista

od toga

е с е

pomoCi u

s c e l j e п j u

jadnog coveka, ukoliko se

Predavanja a c u d i o Nisija (1884-1959) prvi

put

su procitana

poeetkom veka.

•

Sada svet vec

zna da

se to i dogodilo (prim. izd.)

11



LE ENJE KRVNIH SUDOVA KRV

on ne okrene

svemoguCim silama

Prirode

ne

prizove ih da

т

p o m o g n и

ne otvori im

v o j и

d и s и za и s r e t .

Zapad

е pre ili kasnije p r i n и d e n

da

prizna:

l j и d s k i

organizam nije

samo

s k и p

mehanickih elemenata.

Т о

ј е

jedinstven celovit sistem kome е uzajamno povezano sve:

i telo i misli i и s a i nacin zivota. Ukoliko boli jedno- to е

pokazatelj bolesti celog organizma. о ј е pokazatelj nepravil

nog nacina zivljenja mis

lj

enja to е pokazatelj

o t r g n и t o s t i

od

Prirode i njenih zakona M e d и t i m organizam ј е

s a m o r e g и l i s и c i sistem. M и d r a Priroda ga ј е obdarila

s p o s o b n o s c и da se samostalno s p o s t a v l j a obnavlja s a v т S a

va i ispravlja sve

sto

steti.

а

o s o Ь i n a

ј е

c o v e k и

urodena

darovana

od same

Prirode.

Ako s o Ь i n a s a m o и s a v r s a v a n j a

dobro funkcionise- znaci

da

se organizam nalazi normal

nom

zdravom- prirodnom

t a n j и . Ј er zdravlje е

prirodno

;

priroda е t и o s o Ь i n и dala svakom r g a n i z m и rodenjem.

Eto

zbog cega ka

s c e l j e n j и

ne treba iCi zbog bolesti

vec

zbog

zdravlja - zbog toga sto

е

prirodno,

а ne zbog toga sto

е

patolosko i protivreCi Zakonima Prirode. U mesto da traZimo

sredstva

borbesasvakom

o l e s c и

zasebno

potrebno

е

traZiti

sredstva povratka celog

organizma

и c e l i n и и njegovo

prirodno

stanje- stanje zdravlja.

Jer

ne

postoje zasebne

bolesti - uvekje bolestan е о organizam.

Staje to harmonija i savrsenstvo

Prirode?

о presvega

harmonija

i

normalan

balans stvaralackih i rusilackih ener

gija. U prirodi se

neprekidno

d e s a v a j и

procesi

stvaranja

obnavljanja,

i

procesi

d e s t r и k c i j e . Priroda

с и v а sebe

c

e l o v i t и i a r m o n i c n и z a h v a l j и j и C i tome sto nijedan

od

tih

procesa ne preovladava nad drugim. Koliko

se

stvori toliko

se i r и s i - to е zakon. Koliko

dolazi

novog toliko odlazi

starog i b m и t o .

Rada

se

и t r o -

и m i r e п о с .

Rada

sezalazak

- и m i r e dan.

Rada

se vetar- nestaje o t p и n a tisina. Rada

se

jedan zivot - и m i r e

drugi

.

Koliko

dolazi svet novog

2



ta zdravlje; sta bolest

toliko

starog

odlazi. Zivot

neprekidno и m i r a n j e

i

neprekidno radanje.

Ljudski organizam е cestica Svemira nerazdeljiva od

Prirode. I

и

n j e m и

kao i celoj Prirodi

d e l и j e

isti zakon:

koliko se stvara - toliko se i n i s t a v a koliko dolazi toliko

odlazi koliko и m i r e - toliko se rada.

Т о

ј е zakon zivog

zdravog organizma. Kada se pridriavamo tog zakona nema

ine moze i t i bolesti.

Od detinjstva sam

i о

z a d u Ь l j e n

и

pitanje sta е bolest i

odakle dolazi. Zbog nekih spoljasnjih razloga? Od prljavih

ruku

infekcija kontakta sa bolesnim j и d i m a n e o d g o v a r a j и -

ih

uslova sredine?

Ali

istraiivanja

o k a z u j и

da

su izazivaci

infekcija ovoj ili onoj meri r i s и t n i и o r g a n i z m и

a p s o l и t n o

svih l j и d i ali iz nekog razloga jedni b o l j e v a j и а drugi ne.

Znaci kod nekoga infekcija raste i ramnozava se stvarajuCi

bolest neko

mimo

zivi sa tim mikroorganizmima ali im

ne

dozvoljava

da

njime zagospodare. Bolesti

и

nasledne?

AJi

i nasledna bolest se jednom kod nekoga pojavila prvi р и t .

Odakle onda one?

Dosao sam do a k l j и c k a da bolesti nisu rezultat prodi

ranja infekcije organizam ili besmislenih predispozicija

d o Ь i j e n i h od

roditelja. Bolesti и samo rezultat poremecaja

Zakona Prirode

od

strane coveka. Samo kada se a r u s a v a j и

Zakoni Prirode tada toj и g r o z a v a j u e o j s v e o b и h v a t n o s t i

p o c i n j и

da se a z m n o z a v a j и stetni ogranizmi da t u p a j и

п а

s c e n и predispozicije o Ь i j e n e naslednim и t e m . Bolest nije

nista drugo do narusavanje zakona Prirode. Zakoni se

n a r u s a v a j и kada covek pocne da vodi nepravilan nacin

zivota. Nepravilan nacin zivota n a r и s a v a balans i z m e d и

stvaralackih i rusilackih energija. U organizam se doprema

rnnogo vise nego sto se

z b a c и j e

и n i s t a v a se vise celija nego

sto se stvara odlazi rnnogoviSe snage nego sto se

s p o s t a v l j a .

to odakle dolazi bolest. Ona se

p o j a v l j и j e

kao p o k и s a j

3



LE ENJE

KRVNIH SUDOVA KRV

organizma da vrati n a r u s e n и h a r m o n i j и da и s p o s t a v i

poremeceni balans stvaralackih i rusilackih sila. Organizam

stvara bolest, jer

na

taj naCin

traii

sredstvo spasenja Jer

organizam,

kao veoma

и d a r

prirodni sistem,

ne

moze

da

radi protiv sebe Bolest nije nista drugo do manifestacija rada

i s c e l j и j и c e

energije, koja

е

и s a d e n a и svaki organizam.

Bolest se

ne o j a v l j и j e

niotkuda. Ali bolest nije nebeska

kazna za greh, kako mnogi misle. P o t p и n o s и p r o t n o . Bez

obzira koliko bilo nekome tesko da

to

o v e r и j e bolesti ne

dolaze

kao

neprijatelji, vec

kao

pomocnici. Bolest zeli da

nam pomogne davratimo z g и Ь l j e n и ravnotefu o r g a n i z m и .

Bolest

е

jedinstveno

sredstvo

р о о с и

kojeg

organizam

pokusava

da

samostalno odstrani smetnje koje

и

se n j e m и

pojavile.

Na taj naCin, bolest

ј е samo

sredstvo

р о m о с и

koga

I s c e l j и j и c e Sile organizma o k u s a v a j и da

s p o s t a v e

n a r u s e n и

h a r m o n i j и . Ali, to е i svojevrstan signal za pomoc, znak da se

dogodila havarija i

da

pomoc treba pozvati spasioce. Sama

bolest i jeste signal havariji, i pocetakradasistema spasenja.

a

li

е

и

tom

l и с а ј и

potrebno leciti

a m и

bolest, kako to rade

lekari, s obzirom da bolest nije patologijakao takva, vec signal

nesrece i

p o k и s a j

samopomoCi od

strane

organizma?

Medicina pokuSavada leei bolest, ne

l и t e e i

da ako

d s t r a n j и j e

samo simptome, samo spolja§nje manifestacije loseg stanja

organizma,

ne

otklanja razloge. Za§to otklanjati simptome

ako и oni samo signal za nesrefu, samo pokazatelj losegstanja

organizma. Ukoliko bolest signalizirada

е

organizam losem

s t a n j и

znaci da nije neophodno traiiti zasebno sredstvo

isceljenja za svaku bolest,Cime se bavi medicina. Potrebno е

vraeati zdravlje

r g a n i z m и и

celini,

а

ne

n i s t a v a t i

zasebne

bolesti. Umesto jedne

n i s t e n e

bolesti, pojavieese deset novih,

и k o l i k o

se е о organizam ne normalizuje.

4



ta

zdravije sta bolest

ISCEUUJUCE SILE

О К О

N S

U sam organizam Priroda е usadila princip harrnonije.

Organizam sam zna kakav mora

da bude da

i о savrsen.

U svakom coveku postoje Isceljujuce Sile koje stite tu

harmoniju i koje,u slucaju poremecaja, teze da

е

uspostave.

Priroda

е

organizam osmislila kao sistem koji moze sam

sebe da dovede u red, sam sebe

da

regulise.

rirodne

Isceljujuce Sile unutar organizma upravo su prizvane da

uspostavljaju red , da normalizuju organizam ako se pojave

te5koce

Sve dok u eoveku zivi ta sila,

on

moze uvek

da

racuna

na uspeh u o r Ь i za svojezdravlje. lsceljujuce Sile ne smemo

da ometamo, ali mozemo da im pomognemo. Prvi uslov za

podrsku zdravlja i izbavljenje od bolesti

ј е

poverenje u

Isceljujuce Sile svog organizma, cuvanje i podriavanje tih

Sila

Dejstvo IsceljujuCih Sila se ocigledno potvrduje. Priroda

ј е sastav krvi ucinila takvim, da

ona

ima o s o Ь n u da

samostalno unistava neke materije koje su se unedrile u

organizam

l

su se stvorile u njemu. r v sa takvim materijama

vodi neprekidnu borbu. U tom slucaju mozemo samo da se

prepustimo svom organizmu i

da ne ometamo

njegov

isceljujuCi rad.

Koriscenje Jekova nije pomoc, vec

samo

smetnja u

samoisceljujucem

radu

organizma. Zivot se moze isceliti

samo zivim. U lekovima

nema

najvaZnije Isceljujuce Sile -

n е т а Energije Zivota.

Zato

unosenje lekova u organizam

unosenje samo mrtve, destruktivne supstance koja ј е

potpuno

strana

zivom organizmu. Pravo ozdravljenje е

15



LE ENJE

KRVNIH SUDOVA KRV

moguce

samo na

jedan naCin - koriscenjem prirodnih

lsceljujucih Sila.

Covek

koji se obratio za pomoc lsceljujuCim

Silama

Prirode

moze

da

opstane bez lekova

bez

medicine drugih

lekara i iscelitelja- uopste

bez i l o

cije pomoCi

sem

pomoCi

svojih sopstvenih snaga.

er

u svakom apsolutno u svakom

od nas usadenaje mocna isceljujuca sila dovoljna

da

se

izbavimo od svake bolesti cak i one koju

lekari

nazivaju

neizleCivom. 1svaki eovek ukoliko zeli moze da

se

obrati toj

isceljujucoj sili unutar sebe da ј о ј dopusti da ozivi i

manifestujese i zapocne svoj obnavljajuCi isceljujuCi posao

unutar

organizma.

а о dete mislio sam da

е

sva priroda oko nas zdrava.

Cinilo mi se da sam samo jedini na svetu bolestan i

nesrecan. Ali kada sam

о с е о

da osecam svoje jedinstvo sa

prirodom osetio

sam

da mrvica zdt-avlja prirode postoji i u

meni. U svom organizmu sam osetio ne

samo

njegov bolestan

deo na koji sam toliko navikao

da

sam ga nazivao Ј а , vec

i zdrav deo svog i с а . Shvatio sam da u meni postoji zdrava

polovina koja

mora

pomoCi bolesnoj polovini da ozdravi.

Tada nisam razumeo dasam napipao lsceljujueu Silu Prirode

unutar sebe.

Zatim sam р о с е о

da istrazujem

kompletno

iskustvo

isceljenja koje su ljudi prikupili od najdavnijih vremena do

danaSnjih dana. Isprobao sam

а

s e Ь i najrazlicitije preporuke

-

jer

nista mi nije

i l o

tesko

i о

sam osuden.

о

sam cinio da

Ь i

uspostavio

poremecene

Zakone

Prirode

u svom

organizmu. er razumeo sam da ukoliko

е

priroda zdrava

а ј а

bolestan

to

znaci da u

meni postoji neki

poremecaj

Zakona Prirode poremecaj harmonije

stvaralackih i

rusilackih sila. Razumeo sam da

moram

da uspostavirn tu

harmoniju shvatio sam da moram da ispravim poremecaje

Zakona Prirode koji postoje u mom organizmu.

6



ta zdr vlje i sta bolest

М о ј sistem ozdravljenja nije

odmah postao poznat

ljudima. Odlucio

sam da

ga otkrijem

tek

kada

е

proslo vec

mnogo godina od roka koji su mi lekari odmerili dvadeset

godina posle onog datuma kada sam р о misljenju lekara

morao da urnrem. о ј sistem me

е

spasio sto znaci

da

moze

da spase jos mnoge ljude.

Veoma sam rano shvatio da se bolesti

ne

pojavljuju

zasebno kao slucajan poremecaj rada nekog organa. edna

bolest neizbezno vuce za sobom drugu svaka bolest ј е

posledica neke druge

prethodne

bolesti i

ona

izaziva

sledecu Sve

ј е

и covekovom organizmu uzajamno

povezano.

Preostalo е

da

se

objasni

na

koji su nacin svi

organi sva tkiva sve celije organizma uzajamno povezani.

Gde е ta nit koja povezuje preko koje se od organa do

organa prenosi zdravlje ili bolest? Prirodno najvafnija

vezivna sila organizma

е

krvni sistem.

Jedan od

zakljucaka do kojeg

sam

dosao glasi:

zdravlje

coveka zavisi od toga

kako

krv struji о krvnirn sudovirna

da li protice bez prepreka kakva

е

brzina i snaga njenog

kretanja i od toga koliko

е

kvalitetan njen sastav.

N O R М L N CIRKUL CIJ

Е К А

Z VOT

К r v ј е zivot. Ljudi su to znali od najdavnijih vremena.

Svaka celija organizma dobija hranu iz krvi r v s j e d i n j u j e i

hrani sve organe i sistem organizma. К а d а krv prode kroz

oboleli

organ

i p u t i

se

dalje to znaci da ona nosi

s e Ь i

i

bolest. Mogu

li

da ostanu zdravi drugi organi и k o l i k o ј е

bolestan jectan?

sta и

s и s t n

bolest-

cta Ii

samo

jectan

17




oboleo

o r g a п

ili o r g a п i z a m

п e z d r a v

u

c e l i п i ? N a r a v п o

b o l e s t a п

o r g a п i z a m u

c e l i п i

b o l e s t a п upravo zato sto

е

u

п j e m u п a r u s e п a h a r m o п i j a

п a r u s e п

balans.

Celije se

r a п e

pomocu malih krvnih

sudova-

kapilara.

Svi п a m o da se krv krece

о

v e п a m a

i

arterijama. Ali

п o g i

zaboravljaju da se do svake celije r g a п i z m a

о п а

doprema

upravo kroz kapilare. Celo ljudsko telo ј е p r o t k a п o

kapilarima- zato ubod igle а bilo koje

mesto

а

telu cak i

tamo gde е т а vidljivih krvnih sudova е п а i arterija izaziva

k r v a r e п j e . Kapilari su e v i d l j i v i 50

puta

a п j i od vlati kose.

Svaka celija tela b m o t a п a ј е kapilarima kao a u c i п o m . Т о

ј е

tesko zamisliti ali

ako

bismo

od

svih

kapilara

iz

tela

п a p r a v i l i

j e d п u nit njena duzina Ь i Ь i l a 60-90 hiljada

kilometara.

К r v

koja struji

р о

kapilarima celijama

п o s i

kiseonik

vitamine masti g l j e п e hidrate mineralne soli. п а takode

odnosi i t p a d п e materije. Bez kapilara zivot eelija sto п a c i :

zivot tkiva organa sistema zivot celog r g a п i z m a Ь i о

Ь i

п e m o g u c .

I s h r a п a o r g a п i z m a kroz

kapilare

takode mora

da

se

pridrzava tog a l a п s a stvaralackih i rusilackih sila iste te

h a r m o п i j e Т ј . krv mora

da

dostavlja svim celijama upravo

o п o l i k o korisnih materija koliko

е п е о р h о d п о

kao i da

odstrani

а 5 o п o l i k o

otpadnih materija koliko е п е о р h о d п о .

Ukoliko u krvi postoji visak otpadnih materija ukoliko lose

cirkulise na svom putu п a i l a z i п а r a z n o r a z п e prepreke

ukoliko arterije

v е п е

i kapilari п е izlaze

п а

kraj sa svim

funkcijama tada se neizbezno desavajubolesti е samo krvi

krvnih sudova srca vec i celog

r g a п i z m a .

Eto

zbog cega е rad а o z d r a v l j e п j u organizma o z e l j п o

zapocinjati upravo

od

z d r a v l j e п j a krvi i krvnih sudova.

U organizmu se a l a z i 60-90 hiljada kilometara kapilara

а п a j v i s e ih е u ekstremitetima.

Ogrornna

i g a п t s k a mreza

18



ta zdravije sta bolest

l<.apilara е neverovatno

tanka

.. Kakva

е

snaga neophodna

kakva е to mocna и m р а koja s p e v a da potisne r v и svaki

kapilar,

da

е doprerni s v a k и c e l i j и ?

Iskonsko

е

и v e r e n j e

da

е tasila-

srce, mocan

motor

koji

raznosi

krv

о

celom t е \ и .

Ali,

savremena istraiivanja

и

dokazala

da

snaga srca nije

а 5

tako velika.

Ono s p e v a samo

da potisne krv kroz arterije i da е dovede

do

kapilara. r c и

nedostaje snage

da pokrene krv о

gigantskoj rnrezi kapilara

I

krv

prolazi kroz kapilare, zatim se vraca i l a z i и vene.

Evo

sta

se desava: krv iz

srca dospeva

и arterije, koje

p r e d s t a v l j a j и nesto о р и t rastegljivih i sirecih crpnih cevcica

-one doslovno

crpe

krv

iz

srca.

Zatim

arterije

o p r e m a j и

krv

do

kapilara i prolazeCi kroz kapilare,

krv

se odvodi vene,

р а se zatim

vraca

и n a z a d prema s r c и . Vena ј е р о р и t

u s i s a v a j и c e cevke koja

pokrece krv

ka

r c и

i ne dozvoljava

ј о ј da tece n a z a d - zbog toga

venama

postoje specijalni

ventili. Snaga srca е dovoljna

samo

za

to da

potisne krv kroz

arterije,

do

kapilara. К о ј а

ј е to snaga koja krv

iz

kapilara

podiZe

и

vene?

Gde

se nalazi и m р а koja nagoni krv da ide

uvene? Odgovor

moze samo jedan:

ta

и m р а

se nalazi

u kapilarima.

Uloga

kapilara

ј е potcenjena

od strane medicine

i

anatomije. Znacaj te gigantske

krvne mreze do sada

nije

shvacen. Т о ј е

ogromna

kolicina

s v o j e v r s п i h

mikrosrca

Kapilari se grce, p и l s i r a j и i vrse l o g u pokretaca krvi - ne

samo

sporednog

и о d п о s и na srce, vec,

и s и d и ј е m

se da

tvrdim, glavnog

Da to

е tako: glavni pokretac krvi se

е

nalazi

и s r c и

vec kapilarima. I

dok savremena

medicina

ne d и s t a n e od svog tradicionalnog pogleda na u n k c i j и srca

i kapilara, ona п е с е Ь i t i и s t a n j и da se izbori sa kardi

ovaskularnim bolestima.

19



LE ENJE

KRVNIH SUDOVA KRV

Vene i arterije

jetre

i arterije

Srce

Plucne vene i

arterije

Vene i arterije

zeluca

К p i l r i

Slikal. Sistem srca i krvnih sudova coveka

Belom bojom su predstavljene arterije mom vene

2



ta zdravlje

sta

е bolest

U kapilarima se nalazi glavni

z r o k

oboljenja lavi, srca,

krvnih

s и d o v a

i celog organizma. Zato е glavni zadatak

ozdravljenja - prociscenje, и s p o s t a v l j a n j e i obnavljanje

kapilara. Kapilari

s и

veoma

tanki i

zato se

lako

p r l j a j и

otpadnim materijama. Oni lako

и Ь е s v o j и

elasticnost zbog

nepravilnog nacina ziv

ot

a. Veoma cesto

p r e s t a j и da

p и n j a v a j и

s v o j и

f u n k c i j и и k o l i k o zaboravimo na njih i

ne

и z i m a m o ih obzir.

Bolesti kapilara leze

и

osnovi prakticno svih bolesti

l j и d s k o m o r g a n i z m и . Т о

ј е

neosporan a k l j и c a k . Biti zdrav

-

znaCi

nagoniti kapilare da se s k u p l j a j и . Nase zdravlje,

zdravlje svake celije organizma zavisi

od

toga. zdravlje

celije zavisi

od

stanja kapilara, koji

о ј

nose

r a n и

z i v o t n и

snagu, i koji е ciste od otpadnih matei ija.

Kapilari

и

tanki,pazatoveoma krhki i osetljivi. Oni prvi

p o c i n j и da se p o v r e d и j и p r l j a j и , lome i d и m i r u .

ada

se

povrede i r e s t a n и da se k u p l j a j и krv

ne

moze da dopre

do

svake celije. Celije, Iisene hrane , p o c i n j и cta o c t и m i r и .

O d и m i r u C i dovode do bolesti

ш g a n a .

Los

rad

kapilara

dovodi

do

zastojalavi,

ш е m е с а ј а

n ш m l n o g

prebacivanja

krv о krvnim s и d o v i m a .

Otpadi

i stetne materije, koji se

neizbezno t v a r a j и

и

procesu aktivnosti svakog organizma,

prestaju

da

se izbacuju na vi eme i pocinju

da

se taloze u

u g r o z a v a j и C i m

koliCinama. K ш i s n e materije se ne dopre

maju do organa i tkiva neophodnim kolicinama. Pojavljuje

se disbalans rusilackih i stvaralackih sila. 0I gani o c i n j и da

o b o l j e v a j и и s l e d nedostatka hrane

, nagomilanih mrtvih

celija, taloga neizbacenog otpada. Usled toga se o j a v l j и j e

ogroman broj bolesti. Necistoce и g r o z a v a j и k o z и krvne

sudove,

n e i V П i

sistem.

Od

necistoca dolazi do potistenosti,

utueenosti

и h a

i melahnolije. Takode,

od

necistoea o c i n j и

da se g o m i l a j и masne naslage, dolazi do ш е m е с а ј а sna,

zatvora i l и c n i h

bolesti.N postoji bolest koja nije povezana

2




sa poremecajem cirkulacije i

disharmonije

izmedu materija

koje se unose i onih koje

se

izbacuju iz organizma.

Eto zbog cega bez normalnog rada kapilara zivot celija

tkiva

organa

celog

sistema naseg organizma nemoguc.

Isceljenje

treba

pocinjati lecenjem kapilara.

Jedan od

nacina

za njihovo ozdravljenja

kretanje

.



LECENJE KRET NJEM

Pogledajte

p r i r o d и

oko vas. Da li

ј е

и njoj nesto

nepokretno? u njoj necete pronaCi nista sto bi r e Ь i v a l o и

a p s o l и t n o m m i r o v a n j и . Planine? Stene? Cak ni one ne

m i r u j и . One и stvorene

od

prirode ni

z

cega, i postepeno

se и n i s t a v a j и p r e t v a r a j и C i se

и

nista. Ovde

neprekidno

d e j s t v u j и stvaralacke i rusilacke energije, ali proces е veoma

rastegljiv

v r e m e n и

i tokom jednog

j и d s k o g

zivota retko

uspemo

da

vidimo r o m e n и

planina

i stena, kretanje koji

е

svojstveno i njima. Osim toga, о

planinama

i

stenama

teku

reke i potoci, tamo borave zivotinje, raste drveee, trava, cveee.

Sve to ne p r e Ь i v a и m i r o v a n j и . U prirodi se desava

neprekidno kretanje energije, kretanje zivotnih sila.

Zivot i

jeste

kretanje а kretanje

jeste

zivot. C:esto

bolestan eovek o t v r d и j e

reCi:

gde nema pokreta, tamo nema

ni zivota. Okamenjena

nepokretna

kicma. N a p r e g n и t i i

ukoeeni

misiCi

vrata

i potiljka.

l a d n e

bezivotne

ruke

i noge

и kojima

skoro

i ne

i r k и l i s e

krv. Takav eovek rnisli da ј е

bolest dosla

d n e k и d

i izbacila

ga

iz

normalnog

zivotnog

toka. U stvari, sve o b r n и t o .

Covek n r и s i o

jedan

od

najva:lnijih

zakona

prirode -

zakon

kretanja. Sam е sebe

i s c и p a o iz vecno

pokretne

i

vecno

promenljive prirode.

O s и d i o ј е sebe

na nepokretnost-

sto znaci- na bolest.

Specijalne vezbe s m e r e n e na to da a t e r a j и kapilare da

se k u p l j a j и sto znaci, e r a j и krvda

normalno

cirkulise- prvi

ј е korak na

р и t и da

se organizam i s c и p a iz propasti

nepokretnosti iz ponora bolesti. Poceti kretati se, znaci

poceti ozdravljivati

23



LE ENJE

KRVNIH

SUDOVA 1

KRVI

N G V BR C

JE

U

l j и d s k o m o r g a n i z m и

nista

ne

boravi

и m i r и

-

neprekidno se grce misici, creva se p o k r e c и talasasto,

p и l s i r a j и

i

s k u p l j a j и se

zidovi krvnih

s и d o v a , k и с а

srce,

v i b r i r a j и glasne zice ..Svako ko

s p r и Z i

ruke

moze

da se

v e r i

da е nemoguce da one

и d и p o t p и n o

nepokretne, bez obzira

koliko se trudili. и k e svejedno o c i n j и jedva primetno da

p o d r h t a v a j и .

u

zivom i

zdravom

o r g a n i z m и

neprekidno

pulsira i i Ь r i r a svaka celija. Kada se ta vibracija

a и s t a v i

-

n a s t и p a smrt.

Prirodne

metode

ozdravljenja o d r a z u m e v a j и isceljenje

pomoeu onih

s o Ь i n a

organizma koje

ј е

priroda podarila.

Lekovi i s и zivi. Ukoliko pailjivo

pogledate

a Ь i e t и ,

и

njoj

necete videti nikakav zivot. u njoj

nema

zivotne vibracije,

nema

zracecih talasa Energije

Zivota nema

te posebne

и n t u r a s n j e

svetlosti

k о ј и

isijava sve sto

е

zivo.

T a Ь i e t e

s и

mrtve.Zarse moze zivo le iti mrtvim? N moze, i jos jednom,

ne moze; drugog odgovora nema.

Kada nastane bolest kao reakcija na

prestanak

kretanja,

zbog

m r t v l j e n j a

tkiva nekoj Ь i a s t i tela, nekom

r g a n и

- bolest nas poziva

p r a v o

da obnovimo kretanje i ponovo

и n e s e m o

s l и zivota и m r t v l j e n e delove organizma. Bolest

ј е manifestacija Centralne Sile prirode koja na taj nacin

pokusava da e и t r a l i s e poremecaj svih

prirodnih

zakona

o r g a n i z m и .

Zato bolest necemo

и s i t i

lekovima- najbolje

е

da

s l и s n e m o

njen glas, o s l и s n e m o taj и z n e m i r и j и C i signal

koji

nam

s a l j и

I s c e l j и j и c e

sile naseg organizma. Jer

I s c e l j и j и e e

Sile govore: d a h n i zivot onome sto е

и m r t v l j e n o

Vrati snagu i n e r g i j и onome sto е postalo nepokretno

Eto

24



LE ENJE KRVNIH SUDOVA

KRV

rcanje и m stu

Mnogima

и

poznate s c e l j и j и c e osobine trcanja. Ali, da

Ь i

postali zdravi, nije potrebno da trcimo onako kako to rade

sportisti. O z d r a v l j и j и c e trcanje

ј е

sasvim

d r и g a c i j e .

Za

zdravlje nije neophodno preterano opterecenje misica isrca,

stanje smoZdenosti i и m o r a koje neizbezno,

na

k i a j и

takmicenja, doziviosvaki sportista.

r c a n j e

nam nije potrebno

kao spoi t ili takmicenje. Potrebno

nam

е kao naCin

da e l и

vratimo

i v o t n и

v i b r a c i j и i nateramo kapilareda se k u p l j a j и ,

а

za to

i s и

potrebni nikakvi

s c r p l j и j и C i

napori. Takvi napori

ne

samo da

i s и

korisni, vec

и

i stetni.

Lagano i nenasilno trcanje m e s t и odlicno е sredstvo

da

a и c i m o

svoj organizam

da

vibrira, sto znaci,

da t i m и l i s e

c i i k и l a c i j и

i

natera

kapilare

da

rade

Т r c a n j e ј е

p o t p и n o

prirodna pojava i stanje svakog zivog bica

na

zemlji,

а

tako

i coveka. Т r c a n j e и

m e s t и

n е т а za cilj savladavanje nekih

и d a l j e n o s t i , vec ima e k o v i t и f и n k c i j и . K o r i s n i j и m e t o d и

ozdravljenja tesko е zamisliti. Takvo trcanje ne dovodi do

nepoti ebnog iscrpljenja, idealno zagreva

s v a k и

c e l i j и

organizma, и s l e d cega se

otpadne materije

intenzivno

r a s t v a r a j и

i

z Ь а с и ј и

k.roz pore. Znaci,

ne

samo

da t i m и l i s e

c i r k и l a c i j и ,

vec i prociscava krv.

Т r c a n j e и mestu odlieno

v e z b a v a

disanje, ali isto vreme

ne zahteva da ono и d е intenzivno i и b o k o zato sto se pri

t r c a n j и kaskanjem

krv

odlicno

о Ь о g а с и ј е

kiseonikom. Da

Ь i

od

toga

imali koristi,

potrebno

е

da

znamo

nekoliko

pravila.

б

- Telo mora i t i p o t p и n o o p и s t e n o

tako da

se

и k e

klate kao

Ь i c e v i ,

а noge da s и slobodno savijene и

kolenima i da se ne a p r e z и .



ecenje kretanjem

-Stopala

treba samo

l g o da se podizu sa zemlje, da

se rade lagani skokovi - ne

treba

visoko podizati noge

i poskakivati.

-

Т r е Ь а

se truditi

da

с е о

organizam samo

lagano i

prijatno

i Ь r i 1 - a

i da ni

и

kom slucaju

nema

r u Ь l j i h

potresa.

-Osecaj prilikom ti canjamora

da bude

prijatan,

da

se

ne naprezemo, ne iznurujemo.

ћ i

takvom trcanju najva:lniji

е

efekat lakog skoka, koji

omogucava protresanje svih misica. Svako naprezanje misica

treba izbegavati.

Neka

za pocetak taj

skok

bude jedva

primetan, najvaznije ј е - naterati sebe da uradimo bar

nekoliko takvih opustenih poskoka. Vremenom

е

trcanje

u mestu

i t i

sve lakSe i lakSe, ali

o n t ю l i s i t e s e b e

i

ne

dozvolite

ostre i nagle pokrete. r е Ь а Ь i t i opusten i miran, samo Iagano

i meko poskakivati,

l g o

podizati stopala sa zemlje.

editativno

trc nje

Meditaciju na Istoku nazivaju potpunom s r e d ы · e d e

noscu na nesto. Na primer, na sopstveno telo i procese koji

se

desavaju u njemu.

Kada

smo usredsredeni

na

svoje telo

naSe

rnisli

se i s t r e

azatim

nas potpuno napustaju, ustupajuCi

mesto jednolienom i spokojnom usredsredenom stanju, kada

mir i

jasnoca obuhvataju

с е о

nas um

а

uznemirujuce

zastra5ujuee, neprijatne misli i osecanja jednostavno nestaju.

Т r c a n j e

propt-aceno takvom usredsredenoscu, od dvostruke

koristi,jer ne r i Ь l i Z a v a s t a n j u zdravljasamo telo, vec dusu

I U Ш

Meditativno trcanje urnnogome lici

na

trcanje u mestu-

isto е opusteno stanje kad l a g o podiZete stopala sa tla, cinite

7



LE ENJE KRVNIH SUDOVA 1

K R V

isto takve lagane i meke skokove s tom razlikom sto sada

ne

ostajete

na

mestu. Takvo treanje zahteva vise fizickog napora

ali tome е

vam pomoCi s r e d s r e d e n o meditativno stanje.

Prvo

se

mozete

koncentrisati

na

svoje disanje zatim

se

misaono

d u Ь i t i

u noge u misice koji lagano vibriraju i crpe

zadovoljstvo od te vibracije. Kad se misaono

d и Ь i t е и

nozne

misice sigurno cete osetiti zadovoljstvo koje е obuzelo celo

telo.

Ne pokusavajte da predetevelike razdaljine- za prvi put

ј е

dovoljno protrcati nekoliko metara.

Vremenom

е trcanje

Ь i t i sve lakse kada vas noge same o n e s и

treba

zadrzatj

svoj tempo. Potrudite se

da

svaki

р и t

trcite

и z e

D и z e -

ali

ne

daleko. Daleko ali

ne

brze.

Т r c a t i treba toploj odeCi. Sto toplije

budete

b и c e n i ,

brze cete i o Ь i l n i j e

da

se znojjte. Na taj nacjn с е vasem

o r g a n i z m и Ь i t i lakSe da se oslobada otpadnih materija. i m e

с е

jntenzjvnjja i t j cjrkulacjja

и s p e s n i j e с е

startovati procesj

ciscenja

krvi

Posle trcanja treba leCi na v r d и

r a v n и p o d l o g и

tako

da

noge и d и vislje od nivoasrca а и tom o l o z a j и ostati р о l а

manje

vremena od onog koje ste posvetili t r c a n j и . Т о с е

pomoCi

da

se rastereti srce i

da

se

i z b e g n и

razni neprijatni

osecaji

t e l и ,

и o Ь l a s t i srca i krvnih и d o v a .

Zasto

е

tako

vazno leCi posle trcanja? Zato sto

е и

horizontalnom o l o z a j и tela r c и mnogo lakSe da se izbori

sa prebacivanjem krvi о t e l и . Tako

ono

trosi mnogo manje

snage nego

kada

е

telo stojecem

ili

sedeeem

o l o z a j и :

jer

ј е s r c и mnogo teze da

р и р а

krv nagore kad ste

и

vertikalnom o l o z a j и , nego sto

е р и р а

kada lezite

Kod trcanja

р а

cak i onog n a j Ь l a z e g , najlakseg i

o p и s t e n o g р о ј а v ј и ј и

se neka preopterecenja kardiovas

kularnog sistema. Srce

и р а

krv dok е telo vertikalnom

p o l o z a j и , а za vreme trcanja krvni и d o v i

nogu

и prosireni

8



Lecenje kretanjem

uvecani sto zahteva intenzivniji rad srca. Zato posle trcanja

srcu obavezno

treba

omoguCiti da se odmori to se najbolje

postize tako sto se pete podignu malo vislje od nivoa srca

us\ed cega krv

sama spontano

teee

ka

srcu i nije mu neop

hodno da

l а 2 е

dodatni

napor da

i

obezbedilo

i r k и l a c i j u .

Ukoliko toku trcanja osetite m o r u nogama i da srce

radi

sa n p o ю m -

nemojte

uskraCivati zadovoljstvo

da

se

zaustavite i legnete malo na travu ili na pesak. Najvaznije е

-zapamtite da trCitezbog ozdravljenja nezbog opterecenja

i osvajanja rekorda Vi niste obavezni da se nekome

d o k a z и j e t e р а

ni sami

s e Ь i . Zato se

и svakom t r n и t k и

mozete zaustaviti prosetati prileCi ili

potpuno

prekinuti

trcanje

k o l i k o

osetite da е tako

i t i

bolje.

Ukoliko nastavite sa tt·eanjem potrudite se da u to vreme

ograniCite svojoj ishrani voce sokove i povrce.

eiba

Oiivljavanjekapilara

Vezba za kapilare ima isti efekat

kao

i Jagano i

p и s t n o

trcanje s tom razlikom sto mogu da е rade

svi:

bolesni

l a Ь i

srcani bolesnici а cak i oni prikovani za postelju.

Gornji i donji

ekstremiteti

poseduju

o g ю m n

broj

kapilara. Veoma cesto gubeCi svoju elasticnost i zbog

zacepljenosti sa raznim otpadnim materijama kapilari gube

s v o j и

sposobnost

da

se

s k и p l j a j u .

Dolazi

do

zastoja krvi.

Znaci neophodno

е

svesno naterati kapilare da vibriraju.

Kad tresete ruke i noge u kapilarima nastaje dodatna

vibracija koja ih

tera

da ozive

da

se cesce skupljaju i aktivnije

p o t i s k u j и

krv. Lokalno poboljsanje i r k и l a c i j e и kapilarima

vodi

do poboljsanja cirkulacije u celom organizmu - jer svi

krvni sudovi tela Cine jednu celinu.

9



ecenje kretanjem

Vetba Trska п а vetru sl. 2 (str. 2

Pocetni polozaj:

leCi n

stomak

n

tvrdu povrsinu saviti

noge u kolenima i otkloniti svaku

n petost

u nogama;

zamislite d su

se

noge od kolena do

stop l

pretvorile u

trsku slobodno se prepustajuCi vetru.

OmoguCite nogama da se potpuno slobodno krecu; treba

im dati moguenost d se njisu i r a z g i Ь a v a j u nastojte d se

udarite

pet m о

zadnjici.

о

nece svima uspeti b r ne

odmah. Ali zarnislite d vetar ud r u vase noge-trsku sve

jacom i jacom snagom i noge se zajedno ili svaka zasebno

povijaju sve niZe i nize p r i Ь i i Z a v a j u se zadnjici. U svakom

slucaju potrebno е truditi se i raditi takve pokrete cak i ako

ne uspete d i ispunite.

Vezbu

treb

svakodnevno raditi trudeCi se d

pete

sve

vreme dotieu zadnjicu. Ova vezba odlieno poboljsava krvotok

duz celih nogu poboljsava ishranu misica i tkiva otklanja

umor nogu

poCinjuCi

od bedra а sve

do

stopala.

Masaia pomocu oraha

Mnogima

ј е pozn t

masaza

ekstremitet pomocu

oraha.

Slika2

3



LE ENJE KRVNIH SUDOVA 1KRV

Takva

masaia

poboljsava cirkulaciju u

ekstremitetima

otklanja nervnu

napetost

i poboljsava

opste

stanje organiz

ma.

Uzmite dva oraha stisnite ih dlanovima tako

da

oni

budu

paralelni

jedan naspram

drugo _, i poenite

da

kotrljate

orahe

na jednu

а

na drugu

stranu

. Cinite

to snaino da

se orasi

evrsto

urefu

u dlanove.

Zatim stavite о

jedan orah

ispod svakog stopala i pocnite

da ih kotrljate о tvrdoj povrsini trudeCi se da se orasi jako

urezuju u stopala.

ZDR VUE

KICME-

ZDR VUE

KRVNIH

SUDOV

C:ovek se pre nego

sto

postao covek

kretao

и

horizontalnom polozaju.

Upravo

za horizontalan polozaj е

Ь i l a

stvorena njegova kicma.

Kad

se podigao u vertikalan

polozaj kicma nije uspela da se prilagodi i navikne na takvu

vrstu kretanja. Zbog vertikalnog polozaja neki prsljenovi

mogu

da se т i v e

lako pornicu

odlaze

u stranu. Takva mala

pomicanja nazivaju se iscasenja. Sa iscasenjem prsljenova

vezano е mnostvo bolesti. е

smetnje

narusavaju cirkulaciju

kJvi,

sto znaCi ishranu obnavljanje i Ciscenje celija i

kJvi.

Obnavljanje o Ш a l n e cirkulacije kJvi i izbavljenje od

mnogih bolesti omogucava pravilan horizontalan polozaj.

Pravilan horizontalni polozaj obezbeduje

pre

svega lezanje

na ravnoj i tvrdoj postelji.

Tvrda

postelja с е se mnogima

uciniti

neudobna

-

postoje

ljudi koji

prednost

daju postelji

nalik ljuljasci.

Samim tim

oni stete svom zdravlju. Meka

32



ecenjekretanjem

postelja, pogotovo ljulja5ka

,

samo е

pogox-Sati

isca5enje

pr51jenova.

Zbog toga ravnu, tvrdu postelju smatram vainim

Pravilom zdravlja.

ada

covek lezi

na

takvoj postelji tezina

njegovog tela se ravnomemo rasporeduje,

misiCi

se potpuno

opustaju, kicma

se

ispravlja, povecavaju

se medukicmeni

razmaci, i samim tim se krvni sudovi oslobadaju

od

pritiska.

Т о znaCi da organi i tkiva, koji nisu dobili ishranu tokom dana,

pocinju slobodno i obilno da se napajaju krvlju i da sa njom

d o Ь i j a j u sve sto im е neophodno. Rezultat toga е

da е

se

tokom

noCi

iz

organizma izbaciti sve otpadne materije koje

su

se nakupile u toku dana, i

doCi

с е

do

prirodnog ozdrav-

ljenja.

eiba Li8tic (slika З

Ova specijalna vezba za kicmu omogucava

da se

ispravi

njeno drzanje,

da

se postavi u ispravan polozaj, da se

l i k a З

33



LE ENJE

KRVNIH SUDOVA KRV

oslobode ukljesteni lavni sudovi, pojacavajuCi i ispravljajuCi

na taj nacin cirkulaciju krvi. Vezba stimulise cirkulaciju u

mozgu.

Pocetni polozaj:

le i

п а

leda

а

tvrdu i ravnu postelju

ili

napod

Т е о opustite i zamislite

da

е iznutra o t p u п o p r a z п o , i

zato lako, bestezinsko.

Zatim savijte noge u kolenima, п е odvajajuCi

pete

od

povrsine

п а

kojoj lezite. Lagano

primaknite

pete prema

z a d п j i c i ,

sto е moguce

l i z e

Zatim, е pomerajuCi kicmu sa

o v r s i п e п а

kojoj lezite,

l g п o p o d i g п i t e glavu napi ed i i s t o v r e m e п o primiCite

d l п o v e ka kolenima.

Dohvativsi dlanovima savijena

o l e п a

i podignuvsi glavu

dok е kicma u o r i z o п t l n o m polozaju, izdrzite tako koliko

god vremena mozete. Zamislite da se kroz teme u vase telo

uliva potok п e r g i j e - isceljujuce Energije Zivota. Zatim se

lagano vratite u Pocetni polozaj i opustite se.

Radite vezbu svako jutro i svako vece 1-2

i п u t a .

Veiba Vrblna

grancica

slika 4)

Vezba

pruza

mocan ozdravljujuCi efekat kod bolova

ledima, kao i kod malaksalog rada srca.

Pocetni polozaj: stati uspravno, noge rasiriti sto ј е

moguee vise, stopala stoje

a r a l e l п o ;

usredsredite se а svoje

telo; zamislite

da

е postalo lako, bestezinsko, doslovno

prazno.

Obuhvatite l п o v i m o Ь a s t bubrega, sa isprepletanim

prstima na krstima.

34



ecenje kretanjem

Slika4

Pocnite lagano

d se

i Ь a t e unazad. i Ь a j t e leda bez

Z и r b e Lagano i oprezno savijte glavu unazad.

Kada se leda saviju do kraja

slobodno

zabacite

ruke

nazad. Sada telo poCinje lagano d

se

njise slicno zelenoj

granCici

vrbe koja se povija

n d

rekom.

К а а

se pojavi lagan umor ponovo rukama obuhvatite

o Ь l a s t

bubrega i ispravite leda vertikalan polozaj.

Vezbu treba raditi svaki dan.

5




Vei.ha Tetiva lu (slika 5)

Ova v e Z Ь a

pomaie

da se

о ј

а с а i normalizuje cirkula

ci

ja u

o Ь l s t i

leda.

Pocetni polozaj: kleknite

ruke su uz telo.

Savijte leda unazad ruka

ma

obuhvatite clanke nogu.

Ostanite u takvom polozaju

najmanje 5 sekundi zatim se uspravite.

S\ika5

Ponovite vezbu 3-10

puta

u zavisnosti od

uzrasta

i

potrebe. Cirkulacija

е

se pojacati sto nece dozvoliti da se

stetne materije u Ь l s t i krsta i kicme nagomilaju niti da se

soli

tamo

taloze.

e Z Ь u

raditi svaki dan.

Veiba Gipka loza (slika

6)

Vezba za gipkost i normalno snabdevanje kicme krvlju.

Pocetni polozaj: stati uspravno noge su l g o opustene.

Palcevima lagano masirati о Ь е strane kicme u o Ь i s t i

krsta

zamiSljaju i

kako telo opustajuCi se postaje sve gipkije.

Zatimse energieno ali ne i ostro polako sagnite trudeCi

se

da

rukama dodirnete pod.

36



ecenje kretanjem

l i k a б

Usprayjte se i sagnite unazad sto moguce vise- takode

ravnomemim

m kim

pokietima

bez

taaja

Ponovo se usprayjte i naprayjte nekoliko energicnih ali

mekih naklona

udesno

i ulevo.Vezba poboljsava cirkulaciju

ki mi

i nogama

sto

dovodi

do

njihovog ozdravljenja.

Raditi vezbu svaki dan.

7



LECEN E KRVNIH SUDOVA KRV

HARMONIJA OSNOVA ZDRAVUA

U ljudskom organizmu neprekidno funkcionisu i deluju

suprotstavljene energije. Prilikom cirkulacije, arterije crpe

krv, а

vene

ј е - usjsavaju.

о

su

kiseline i alkalj koji se

medusobno neutraJjsu. о ј е toplota hladnoca, udah izdah,

to

е

1-ad desne i leve hemjsfere mozga. Od uravnotezenostj

ovih suprotnostj, zavisi covekovo zdravlje. Posebno su opasni

poremecajj kiselo-alkalnog balansa, i balansa izmedu uno

senja hranljjvih materija u organizam, i izbacivanja otpadnih.

Cjm samo

jedan proces

poCinje da preovladava preovla

davanje kiseljne nad alkalima, i obrnuto, ili preovladavanje

unosenja materija

nad

jzbacjvanjem otpadnih, obrnuto

pocinje bolest.

Izmedu ostalog, sam organizam neprekidno stremi da

uravnotezj sve svoje delove. U

tome mu treba

pomoCi.

Davno sam obratio paznju na Cinjenicu

da

praktjcno u

svim religijama postoji jedan opstj

gest-

sklapanje dlanova

ispred grudi, zamisljo sam se: da taj gest ima neku

fizjolosku osnovu? Pokazalo se da jma. Kada covek sklopj

dlanove jspred grudj,sve se tecnostj u njegovom organizmu,

р а tako krv normalizuju uravnotezuju. Uravnotezuje se

sastav krvi, postaje

ravnomerna

njena

cjrkulacjja prjtjsak.

Ako

vam е

krvnj prjtjsak nizak visok, uvericete se da

е

se on normalizovatj ako izvesno

vreme

dcijte sklopljene ruke

ispred grudj.

Osim toga, sklapanje dlanova omogucava coveku da

р о ј а с а

svoje isceljujuce sile

da

pruzi isceljujucu energiju

samom e Ь i

Svojstvo d\anova da isceljuju koristi se u jogi.

38



LE ENJE

KRVNIH SUDOV

KRV

Veiba Nebo

и reci slika 7)

Ova

vezba takode omogucava da se obnovi

ravnoteza

tela i duha.

Ne samo

sto

l g o t v o m o

utice

na

krvni sistem i

kicmu, vec i omogucava razvijanje

maste

i intuicije.

Pocetni polozaj: leCi leda, na tvrdu povrsinu. Celo telo

ј е

opusteno

, noge ispruzene.

Rukama evrsto isprepletanih prstiju obuhvatite zadnji

deo glave, potiljak.

Sada

pocnite lagano

da podizete trup

,

tako da dodete

u

sedeCi polozaj.

Nastavite bez

predaha

da savijate trup sto

е

moguee l i Z e

nogama.

ada

se

trup

povije

prema nogama sto

е

moguce

vise

trudite se

da

celom

dotaknete

kolena),

treba se

zaustaviti i

zamisliti da se nalazite pored reke. Vas

naklon

-

naklon

е

reci;

vi

gledate u vodu i doslovno se

rastvarate

u

п

Slika 7

4



ecenjekretanjem

Pocnite da se uspravljate postepeno opustajuCi leda i

vra

tite se u pocetni sedeci polozaj zatim -lezite.

Ne

gubite

pri tom osecaj rastvorenosti u reci i podifuci oci zamislite

da

vidite nebo.

Obratite

mu se osecajte kako se u njemu

rastapate.

Radite e Z Ь u svako jutro svako vece.

Dok

radite

ove

е Љ е

uvek recite sebi u mislima da se

svakim danom

osecate sve bolje i bolje. Ukoliko radite vezbu

ne veru

uCi

u uspeh ako ste pesimisticki raspolozeni tada

ne

treba ni da ocekujete uspeh.

r е Ь а

verovati da zdravlje

doei Ukoliko poverujete u to ako verujeteda eete i t i zdravi

da

cete pobediti bolest tako i

i t i

41



LECENJE PRIRODNOM

ISHR NOM

N

U К

Z D R V U

PODML I

V NJ

Istocna kuhinja, bezuslovno,

mnogo

е

razumnija i

l i z a

priiodi od zapadne.

Velika koliCina piiinca,

zelenog а ј а

ribe i morskih plodova- u svemu tome

mnogo

е vise koristi,

nego u svinjetini i govedini, ili u pioizvodima od b1-asna. Ali

uticaj Zapada se sve vise siri i

na

Istok, а osim

japanskih

tradicionalnih jela, moji u n ю d n i c i u izobilju

p o t r e Ь l j a v a j u

tu .istu svinjetinu i govedinu, koje su dosle sa Zapada . Da. I

u tradicionalnoj

japanskoj

kuhinji,

osim pirinca

i

I i Ь e

u p o t r e Ь l j a v a

se

velika kolicina

proizvoda

od

brasna

i

zivotinjskog

porekla

, ali uvek

stoprocentno

korisnih.

U mojoj porodici е postojao,

moze

se re i , kult hrane

o Ь i l j e

hrane

i svih mogucih poslastica

na

stolu se smatralo

u o Ь i c a j e n i m nesto bez cega е zivot nezamisliv. Smatralose

da е

o Ь i l j e

hrane-

osnova zdravlja, i

mene kao

bolesno i

slabo dete, hranili su

jakom

i

Ь i l n o m

hl anom. Ali,naialost,

prepustanje

najrazliCitijim i

Ь i l n i m jelima

nije mi

donelo

koristi. Tada

jos

nisam

znao

da

ј е

moje

omiljeno jelo

-

komadiCi mesa

umotani

u testo i

zapeeena

svinjetina,

veoma

stetno

za mene. N srecu,

veoma sam

rano

о с е о da

osecam

da

me hrana

koju su lni nudili bogalji. Nije mi preostalo nista

drugo, nego da se obratim starim

ucenjima

isceljujucoj

hrani, i da nauCim da е sam

pripremam.

42



ecenje prirodnom ishranom

Otkrio sam da japanskim и d i s t i c k i m manastirima

odavnopostoji poseban sistemishiane. a z i v a j и ј е K и h i n j a

koja poboljsava

r a s и d i v a n j e .

Takva

ishrana

poboljsava

zdravlje

ne samo

tela, vec i

и h a -

poboljsava rad organjzma

i svesti, tj. vodi

r a c и n a

о neraskidivoj vezi tela i и s e . Т о ј е

upravo

i l o ono

sto mi е

Ь i l o

potrebno.

Nastavio sam

v o j и p o t r a g и

i video

da

osnovi ishiane

l

ezj

tzv. m a k r o Ь i o t i k a Т r a d i c i o n a l n o j japanskoj

k и l t u r i

poznata

е

odavno. Sama rec m a k r o Ь i o t i k a pozajmljena

е iz stare grcke filozofije iz vremena Hipokrita Jos и tim

vremenima

и d i

s и razmisljali kako da

r a n и

и c i n e lekom,

kako da zive и g o i srecno, bez bolesti, r e Ь i v a j и C i

и

Ь l a g o -

tvomom

a s p o l o z e n j и

d и h a . Rec m a k r o Ь i o t i k a moze da

se prevede kao "veliki zivot"',

' d и g z i v o t '

ili ' p и n o k r v n i zivot".

Alj ,moze se reCi i ovako: a k r o Ь i o t i k a ј е n a и k a koja nas С i

kako da postignemo

o t p и n

zivot, p o t i e b o m "pOtpunih ,

celih proizvoda, tj . proizvoda koji se

i s и

podwgavaJj nasilju

od strane coveka i i s и

и n a k a i e n i

suvisnom pieradom

Celi, "

potpuni

" proizvodi

d а ј и na

s

em

organizmu

moc

i

s

ilu

prirode, donose zdravlje

e l и

i

a c i n и d и h и I s c e l j и j и c a

ishrana v a

и

te o

E n e r g i j и

Zivota, E n e r g j j и Stvaranja

Sv

eta,

n e l g i j и и h a

i cini jedinstvenim i jakim i telo i

covekov и h . O Ь i c n a hrana е samo d o v o l j a v a n j e telesnim

instinktima, i hl'ana

za

nas nezasiti ego .

M a k r o Ь i o t i k a ј е

razvijanje istinskih visih fizickih d и h o v n i h sposobnosti.

Nepravilno

Ь i Ь i l o

smatl'ati

da е m a k r o Ь i o t i k a

neka

dijeta ili ogranicenje и ishrani. Ne. Postoji veliki broj

najrazliCitijih a k r o Ь i o t i c k i h jela. Nije obavezno

odmah

se

odreCi mesa. Cinite to postepeno,nevr5e6 nasiljenad sobom

- i videcete da е se taj prelazak dogoditi prirodnim и t e m :

jednostavno, kad organizam

prede

na a k r o Ь i o t i c k u h r a n и

sam prestaje da zahteva meso.

Ne

rnislite da cete morati da

43



LECENJE

KRVNIH SUDOVA KRVI

se hranite

samo

b e z и k и s n i m

kasama.

Potrebno е samo

pokazati a n t a z i j и i

malo

se zainteresovati za

razne

nacine

pripreme jela.

Otkrio sam

da, osirn з S a postoje razne kreme

i

и d i n z i

zapecena jela i vocne

pene

da

jela od zitarica mogu

Ь i t i priena k и v a n a sirova, zapecena pripremljena na jos

niznacina.

M a k r o Ь i o t i c k a

ishrana

ne sme da

и d е nasilje

nad

sobom

- ona mora da

donosi

zadovoljstvo. MoZda to nece do i

odmah

- ali

postepeno е se r g a n i z m и

dopasti, osetice

da

ј е

samo

takva

ishrana

za njega pt-avilna i prirodna. Makro

Ь i o t i c k a ishrana menja

stanje и h a : covek postaje miran, ne

n a p и s t a

ga

dobro

raspolozenje,

s c e z a v a j и

zalost, nervoza i

agresija. Makrobiotika nije

samo

ishrana to

е

filozofija

zivota. Filozofija, pozvana

da

vrati covekaPrirodi i s p o s t a v i

njegovu n a r и s e n

и h a r m o n i j и .

R e z и l t a t takvog p o t p и n o g

preobraiaja

j и d s k e licnosti, Ь i с е cak i

nestanak

bolesti za

koje se mislilo da и neizlecive. Neizlecivih bolesti nema

verujte to.

М n o g i grese jer с е k и ј и da

е

neko

drugi

do i

i izleciti

ih

Takvo ocekivanje

е

beskorisno, i

tada

bolest zaista postaje

neizleciva. Ne treba cekati da

dode

neko ko е vam doneti

neophodnu t a Ь l e t u ili

uraditi neophodnu medicinsku

proceduru, da е sve samo proCi. о ј е i l и z i j a

samoobmana.

Cekati

isceljenje od

drugog

s a m o u Ь i s t v e n o . Ne

treba

cekati r i s t и p i t e sopstvenom s c e l j e n j и samostalno, odmah

sada,

ne s l a n j a j и C i se а

druge,

ne s l a n j a j и C i

se

na

lekove

i operacije. Ozivite s c e l j и j и c e sile n и t a r s e b e

и d i t e

и dijalog

sa njima,

zamolite

ih

za

pomoc,

poverujte

svoje sile - ј е г

v з S e z d r a v l j e

ј е

и v з S i r n rukama. I bolesti е odstupiti. Poenite

od pravilne ishrane. Organizam е vam uzvratiti za з S и brigu

o n j e m и .

Ishrana, kao i

kretanje

- prirodne su o s o Ь i n e svih zivih

Ь i с а ijedan od vainijih

Zakona

Prirode. а ј zakon glasi: sve

44



ecenje pri rodnom ishranom

sto l a z i и nas organizam mora biti prozeto zivototvornom

Silom Prirode. Takvu i l и lekovi nemaju, а zato oni i

ne

nose

materijal koristan za eoveka. Zivom

moze

pomoCi samo zivo.

I s c e l j и j и C i m

Silama organizma

m o и

pomoCi

samo

Isce

ljujuee Sile Zivota koje postoji и prirodi.

Svi znamo da bez hrane nema zivota.

Da

li bez svake

hrane? Ne. Samo bez one koja и s e Ь i nosi p o s e b n и v r s t и

zivotne energije.

ei

sam о

s e Ь i

nas zivot nije nista drugo,

do z a j a m n o dejstvo raznih vrsta eneigja. Nijedno zivo i с е

od obicne trave а sve do coveka, ne moze dazivi bez energije

suncevog svetla. V a z d и h ј е takode

ogromna beskonacna

m и d r o s t

zivotne

energ

ije, on Zemlji

predaje

n e i g i j и

Vasi

one.Najrazlicitijevrste energijezraCi i Zemlja.

j и d s k i

orga

nizam stvoren е od i r o d e tako,

da

moze da preobrazi sve

te energije za sopstvene potrebe- pretvaiajuCi ih u r a n и u

e n e r g i j и krvotoka, rad rnisica, podrsku zivotnosti organa i

tkiva

.

T JEDEMO

Ј

edemo da bismo ziveli. Aziveti- znaCi d o Ь i j a t i

e n e r g i j и .

oveku

da

ziveo,

potrebna

eneigija cetiii elementa koji

p o d c i a v a j и postojanje na zemlji

sv

akog zivog i с а р а tako i

coveka. Drevni filozofi

s и

cetiri elementa: e m l j и V o d и

Vatru i Vazduh imenovali izvorom

sv

ega Vasioni.

Zato

и

na5em o i g a n i z m и

neophodni

i korisni samo oni proizvodi

koji

nose s e Ь i

energiju Vatre,

Zernlje

, Vode,

V a z d и h a

-

energije Zivota. Proizvodi koji ne

nose n r g i j и

Zivota

prazne kalorije , otrovi.

Gde

е

praizvor energije Vatre? U S u n c и Energijom

Vatre

и i s p и n j e n i

svi proizvodi koji

su

rasli na и n c u . Т о su

45

Ј




pre svega zitarice, voce, povrce, orasi, s e m e п k e z e l e п o

povrce,jestivo o r e п j e . К a d a z e l e п i list upija u п c e v o svetlo,

о п usvaja

e п e r g i j u

Sunca. Pri tom, sto ј е veoma vazno,

energija Zivota, energija Sunca, najbolje se cuva u proizvo

dima koji se nisu podvrgavali termickoj obradi.

E п e r g i j o m Vazduha i s p u п j e п e su iste te zitarice, voce,

povrce, biljke, izrasle а svezem vazduhu.

Voda neraskidivi deo svakogzivog r g a п i z m a р а tako

i biljaka koje se koriste u ishrani, koje su rasle а otvorenom

prostoru i koje su

s p u n j e п e

z i v o t п o m vlagom.

Bez ishrane

Zemlje

takode е nemoguce dobiti pravu

e п e r g i j u

Zivota. Zemlja

r и a

n e o p h o d п e

v а 2 п е

i

o r i s п e

rninerale, rnilaoelemente, upravo u п о m sastavu u kakvom

su

p o t r e b п i

coveku.

Z п a c i

za coveka

е k o r i s п o

samo

п о

sto е izraslo iz zemlje.

Zadatak hrane

е da nam daje energiju Zivota, da cisti

organizam, obnavlja ga i leci, formira celije а 2 п е za zivot.

Sa tim moze da se izbori samo zdrava r a п a koja ispunjena

energijom sunca, vazduha, vode i zemlje. re nego sto

pojedemo nesto, treba nauciti

da

upitamo sebe: da

li

rni

to pripremila sama Priroda, ili

ј е

to vestacki stvoreno?

PocinjuCi da se pravilno hranimo, mi osnivamo nauku

ozdravljenja i podmladivanja.

Zasto tako mnogo toga zavisi od i s h r a п e ? Zato sto

zdravlje organizma zavisi od stanja krvi. К r v se potpuno

obnavlja u ljudskom organizmu svakih 10 dana. Svakih 10

dana

mi d o Ь i j a m o

potpuno

novu krv Kakva

с е

ona

i t i -

zavisi samo od na§e ishrane. er, sastavkrvi forrnira se iz onih

materija koje o Ь i j a m o iz hrane.

Znaci, dovoljno

е

samo 10

dana

pravilne ishrane

da

d o Ь i l i novu krvi sa njom- novo zdravlje. Za 10

dana

pomocu

ishrane vi mozete znacajno da popravite svoje zdravlje. Ali,

6



ecenje

prir

o n

om

ishr n

om

ukoliko se vratite

na prethodan

nacin ishrane, vraticete i

p r e t h o d n и bolest. Zato da biste povratili svoje zdravlje za

10 dana, zajedno

sa

zdravom ishranom potrebno е da

se

priddavate jednog

n a p r e d и t v r d e n o g

rezima ishrane.

Na Istoku

и и v e k

smatrali

da е

najbolja

hana-

ona koja

ne bezi od vas, tj .

ne

hrana zivotinjskog,vec

i l j n o g porek

la.

Т о ne znaCi da h r a n и zivotinjskog

porekla

i h r a n и koja se

podvrgava nekoj kulinarskoj b г a d i

ne

treba o p s t e и p o t r e b -

ljavati. N ј и takode mozemo и p o t r e Ь i j a v a t i ali osnovni

jelovnik moraju da cine proizvodi kojj ne beze", pre svega

zjtarice.

Osnova

m a k r o Ь i o t i c k e

ishrane zitarice. Zitarice

najzdravija, najbolja hrana za onoga ko zeli da ima

dobro

zdravlje. о s и integralni neglazirani pirinac, heljda, kukuruz,

psenica, jecam, prekrupe

od

tih zma. Mogu se jesti u

Ь i l o

kom vidu i u ogromnim kolicinama samo ako su kuvane na

vodj ako ih samj pripremjte. Izuzetak hleb, ako ne mozete

da ga pripremite samj. Ali, treba p o t r e Ь i j a v a t i samo onaj

hleb koji е od celog zrna, moze sa mekinjama.

Ukoliko tek t i s t и p a t e ozdravljenju, tada е veoma dobro

prvjh 10 dana, ј Ј ј bar jednu n e d e l j и

hr

anjtj se jskljuCivo

zitaricama - и k o l i k o е to n e m o g и c e tada bar prvenstveno

zjtaricama. Zatjm se jelovnik mogu dodatj i drugi proizvodi.

Pre svega, u jelovnik

е potrebno

dodati povrce i voce.

Veoma

е

vaZno sledece: povrce i voce uvek p o t r e Ь l j a v a t i

samo sez

on

sko

Na

drugi nacin p o t r e Ь i j a v a t i voce i povrce

protivprirodno, protivreCi Zakonjma Prirode.

p o t r e Ь i j a -

vajte ishrani samo ono sto

е

prirodno za taj period godine.

Pozeljno е da

е

povree izraslo p r a v o и vasoj okolini, i bez

jkakvih hemijskih

d и b r e n j a

Biljna vlakna и hrani s и

neophodna da

i

normalno funkcionisao sistem varenja i

organizam o Ь i j a o neophodne materije.

47



LE ENJE

KRVNIH SUDOVA KRV

Zatim se mogu dodati jela od morskog i l j a i a h и n a r k i ,

kao i proizvodi kao sto и k o s t и n j a v i plodovi, zapecena jela,

jela od ribe.

N apravite svoj jelovnik tako,

da

50-60

Cine

jela od celih

zitarica, 25-30- povrce i voce, i 5-10 morsko Ь i l j e i

dodatna jela: ribe, kostunjavi plodovi, deserti. Proizvodi, kao

sto

и

meso, perad, zivotinjske masnoce, rnlecni proizvodi,

mogu se

p o t r e Ь i j a v a t i

jako

retko-

и posebnim prilikama.

Da hrana ne bila otrov, vec koristila d r a v l j и , potrebno

ј е

i s p и n i t i nekoliko pravila ishrane. Evo njih:

Prvo pravilo: Ne p o t r e Ь l j a v a j t e h r a n и koja prosla

i n d и s t r i j s k и

p r e r a d и . Bolje sve

pripremati

od celih

proizvoda, koji i s и preradivani.

Drugo pravilo: Osnovni jelovnik (50-60 svakodnevnog

obroka hrane -

mora da se sastoji od pirinca i zitarica,- i to

samo

od

celih, nesamlevenih zrna,

od

kojih

h r n и treba

pripremati rukama. и h r a n и mozemojesti neogranicenim

kolicinama.

Ћ е с е

pravilo: Povrce i voce mora

da

cini 25-30

hrane

koja se uzima tokom dana. Bolje ih

е и p o t r e Ь l j a v a t i

sveze,

р о

mogucnosti s korom,

ili

kuvane neograniceno vreme, ali

nepeeene.

Cetvrto pravilo: 5-10 kompletne svakodnevne kolicine

hrane

o r a j и da

cine

m h и n r k e g r з S a k ,

socivo,

p a s и l j ,

morske alge.

Peto pravilo: 5-10 hrane koja se uzima tokom dana

m o r j и da cine и р е od povrca i zitarica.

Sesto pravilo: 5-10 svakodnevnog

o Ь i m a hrane р о

v з S o j

zelji o r a j и

da

a s t a v l j a j и r i Ь a , orasi, semenke.

Sedmo pravilo: Meso, perad, mlecni proizvodi, mast i

ј а ј а mogu se jesti samo retko, posebnim

l и e a j e v i m a .

8



ecenjepriro nom ishranom

Osmo pravilo:

Ne

l o u p o t r e Ь l j v j t e napitke,izbegavajte

limunadu, kafu, crni

с а ј

- prednost dajte zelenom caju,

kafenim napicima od zitarica, biljnom caju, caju od zensena

ili

od

korena lotosa.

Deveto pravilo:

Hranu

treba pripremati samo na vodi i

samo

kuvati, ne pciiti, u krajnjem slucaju- sdodatkom male

kolicine ulja.

Deseto pravilo: Povrce, koje е prezasiceno jinom - kao

npr patlidzan, paradajz,

krompir- treba

sto rede upotJ eb

ljavati

Jedanaesto pravilo: Odlicno е ukoliko mozete sami da

pravite hleb. Pravite ga od brasna grubog mlevenja, s

mekinjama i celim zmom. Ukoliko koristite gotov hleb od

belog brasna, i r j t e hleb sa mekinjama, ili od celog zrna.

Dvanaesto pravilo: Svu ht-anu treba izuzetno dobro

Zvakati- minimalno 50 puta, najbolje 100 puta. Ukoliko е

hrana korisna, dobrim zvakanjem postaje jos ukusnija.

Ukoliko

budete

dugo

Zvakali

preprzeni

komad mesa,

oseticete da u njemu

е т а

ukusa. ako nema ukusa- nema

n energije. о zakon. ZvaCite sve dok ne osetite ukus hrane.

Dok osecate

ukus-

v u sebe upijate energiju hrane.

Т r i n e s t o

pravilo: Ne prejedajte se, d m k n i ~ e se od stola

sa osecajem lake gladi - to

е normalno

stanje, jer osecaj

zasicenja ne dolazi

odmah

vec pola sata nakon jela, kada

hrana pocne da se usvaja. Setimosestare mudrosti: ··Ukoliko

si

se odmakao

od stola

sa

osecajem

sitosti-

znaci da si se

prejeo; ukoliko se

se

odmakao

sa osecajem

da

si se prejeo,

znaci da si se otrovao .

Zasto е svakom coveku koji

hoce

da

bude

zdrav tako

vaZno da

se

pridrzava svih nabrojanih pravila? Zato sto

pridciavati ih

se-

znaci slediti Zakone Prirode u ishrani.

49




Ј os е i i p o l a a t govorio: ·•Neka hrana и d е va najvainiji

lek .

da

bi hrana postala lek,

ona

mora biti prirodna, tj.

prilagodena da

е

и s v a j a jos

jedan deo

prirode -

l j и d s k i

organizam. Makrobioticka

ishrana

na

osnovu zitarica

е

najprirodnija za ~ v e k a . Ovaj sistem ishrane veoma е star,

skoro 5 hiljada godina.

Za

tih 5 hiljada godina proverile su

ј е

sve j и d s k e

k и l t u r e а ne

samo narodi Istoka.

Za

sve

j и d e

bez izuzetka, svim vremenima, a j p r i r o d n i j и i a j k o r i s n i j и

h r a n и p r e d s t a v l j a j и

zitarice, povrce,

m a h и n a r k e

i voce. Т о

ј е

hrana kojoj е covek о svojoj i o l o s k o j prirodi najprilago

deniji,

hrana

koja nosi coveku zdravlje i nije otrov, hrana

iz

koje

j и d s k i

organizam crpi

a k s i m и m

neophodnih korisnih

materija, hrana koja formira idealni sastav

lavi,

sto znaCi, i

idealno zdravlje.

Њ а а savremenog eoveka daleko

е od

savrsenstva ne

samo zato sto и njoj p r e o v l a d и j и namirnice zivotinjskog

porekla, vec i zato sto n d и s t r i j s k a proizvodnja na nas sto

stavlja r a n и

и

izuzetno preradenom, stoznaCi n a k a i e n o m

osakaeenom vidu-

h r a n и

l i s e n и minimalne kolicine energije

Zivota. Zitarice dolaze na nas sto

g l a v n o m

и

o Ь l k u

peciva

od rafiniranog brasna,

takode

lisenog svih i s c e l j и j и c i h

osobina. s c e l j и j и c a svojstva c и v a l o

ј е

samo celo zmo, koje

nije proslo n d и s t r i j s k u p r e r a d и . Ishrana kojoj r e o v l a d и j и

zitarice е ishi ana s k l a d и sa Zakonima i r o d e .

Hrana

е jedan od nacina naseg

и z a j a m h o g

dejstva sa

svetom. Mi p i j a m o и sebe svet oko nas

р о m о с и

hrane.

Od

toga, kako saradujemo sa tim svetom, zavisi i nase zdravlje.

Da

i zdravi, potrebno е

da

se hranimo harmonicno,

prirodnom hranom.

50



ecenje

prirod

nom

ishr nom

К А К О Ј Е Е М О

Zakoni Prirode k a f и da mi gradimo

sebe

iz onoga sto

jedemo. Organizam

se

sastoji iz celija. Celija osnovna

struktuma jedinica organizma. Azivot celije kao takve nije

dug Njen vek mnogo kraCi od covekovog. Celije se toku

ljudskog zivota neprekidno t v a r a j и i m i r и

Jedne

m i r и

druge se a d a j и a i organizam ziveo mora iznova i iznova

da

stvara nove celije

z a m e n и

za

m r l e

Organizam moze

da

proizvodi

te

celije samo iz onoga sto

o Ь i j a

spolja.

Ali organizam naravno

ne

moze

da

za z g r a d n j и celija

koristi proizvode njihovom r v o Ь i t n o m v i d и Inaee i se

svi mi sastojali iz na primer а Ь и k а ili hleba. Organizam

naravno

r a s c

a n j и j e sve to

do

m o l e k и l a i najprostijih

elemenata. I

za

svoje gradenje koristi iste te elemente.

Uslovno to izgleda ovako: organizam е d o Ь i o h r a n и

razgradio е do najsitnijih elemenata korisno е

и p o t r e Ь i o

zagradenje celija nekorisno izbacio napolje. Ali praksi se

ne desava tako. Za5to? Zato sto organizam kojise nepravilno

hrani nikako ne s p e v a da rasclani

do

neophodnog nivoa i

izvuce iz takve hrane sve sto и ј е neophodno.

Na primer covek nije navikao da pravilno Zvaee hranu-

i tako е jos и s t i m a dovede

do

stanja kiselosti. Zasto е to

potrebno?

Zato

da

i

o Ь i l n o

natopio

r a n и

p l j и v a c k o m .

U

pljuvacki

se

sadrze posebni alkali predvideni

za

varenje

ugljenih hidrata. U hrani koja е lose saZvakana- ugljeni

hidrati se i s и rastvorili i nista korisno organizam iz njih nije

izvukao. Dalje se

hrana р и с и ј е и

zeludac

tamo е

vec

i t i

obradena drugim materijama- kiselinama predvidenim za

r a z g r a d n j и belaneevina. о znacidanesvareni

g l j e n i

hidrati

51




ne r u i a j и nikakvu korist, delimieno o s t a j и prazne kalo

rije , delimicno se p r e t v a r a j и и otpadne materije koje se

tesko z Ь а с и ј и .

Dalje covek

ј е

р о ј е о

mnogo

teske

hrane

и

kojoj

p r e o v l a d и j u zivotinjske masti, secer, pecivo od rafiniranog

brasna. Sta se s njim desava? n jednostavno l o k i r

tok

energije u svom r g a n i z m и Teska

hrana

nije nis

ta

drugo

do

sredstvo za l o k i r a n j e energije, sto nas m r t v l j и j e i

ini

malo

pokretljivim. Takvi

l j и d i

о s е с а ј и

napetost o Ь i a s t i

leda i

ramena. N apetost misica

l o k i r a

krvotok.

r v

и nedovoljnoj

meri hrani organe i tkivo.

Umesto

stvaralackih procesa,

celijama

o c i n j и

rusilacki procesi. Osim toga, zivotinjski

proizvodi,secer i dr., lose

se

b r a d и и и organima za varenje,

koje е Priroda

predvidela za

r и g и h r a n и - и g l a v n o m

za

zitarice, povrce,

a h и n a r k e d

zivotinjske

hrane

ima vise

otpada, otpadnih materija, otrova, nego koristi. Sve to truje

krv koja, raznoseCi

se

о t e l и truje i organe i tkivo. Jer, krv

poCinje da raznosi

te

materije о celom e l и . Iz njih ne

o g и

da se stvore nove celije- jer и to otpadi,prljavstina. S druge

strane

,

n e m o g и c e

ih

ј е

izbaciti iz

organizma

. Tada

se

ti

proizvodi t r и l j e n j a ili

n a g o m i l a v a j и

ispod koze, stvarajuCi

mastan sloj,

ili

na zidovima krvnih

и d o v a

Ukoliko se covek

nade nekim neprijatnim uslovima- prehladi se,dozivi stres,

t r a и m и stetne materije n a p a d a j и o s l a Ь i j e n nezasticen

organ. I pocinje

z Ь i l j n a

bolest.

Sada

vidimo

da nase

zdravlje zavisi od toga sta jedemo i

kako jedemo. toga zavisi stanje

krvi. od

stanja

krvi

zavisi

zdravlje celog organizma.

К r v mora

dobro da

i r k и l i s e bez zastoja i

s p o r a v a n j a .

Za

to и neophodni neki s l o v i . Prvo,da kapilari dobro rade.

Drugo - krv ne sme da и d е g и s t a . Т r е с е krv mora da и d е

obogacena kiseonikom. Cetvrto- krv morada ima normalan

sastav,

da

Ь и d е bogata hranljivim materijama. Uzrok

52



ecenje pri rodnom ishranom

lepljivosti krvi е promena sastava

tecnosti

o r g a n i z m и

poremecaj

balansa

vode. Uzrok nedostatka kiseonika i

nekvalitetnog sastava krvi е и nepravilnoj ishrani. Da

uspostavili

o r m l n и

c i r k u l a c i j и

krv

i normalizovali balans

vode da sastavkrv bio norrnalan potrebno

е

raditi vezbe

za kapilare i hraniti se sirovom biljnom hranom.

К r v

ne sme da

и d е

otrovana proizvodima truljenja koji

se zatim raznose о celom

r g a n i z m и i z a z i v a j и C i

bolesti i

p r l j a j и C i krvne s и d o v e cineCi ih

krhkim bolesnim

i

zacepljenim. Uzrok nagomilavanja proizvoda gnjiljenja

krv nepravilna ishrana.

К а k о

se hranimo takva nam i

krv.

К k v

ј е

nasa krv takvo

е

i naSe zdravlje.

Jos kao decak sam shvatio kako

е za

ozdravljenje vaZna

pravilna

ishrana

. Da

ј е

h r n и neophodno vrlo paZljivo

Zvakati saznao sam odavno. Ali paZljivo Zvakati

r a n и

а pri

tom nastavljati hraniti se

kao

pre- to

е

sve sto

е

predlagala

kulinarska m e t n o s t tog vremena. Tada jos v e k nisam

znao

da

k и l i n a r s k a

и m e t n o s t veoma daleko otisla

od

Zakona

Prirode. Nasa и l i n a r i j a

и

s и s t i n i tera nas da se hranimo

protivprirodno-

и o p s t e

ne

onako

kako to zahteva Priroda.

Sve protivprirodno sto ide protiv Prirode ne moze da koristi

vec samo steti.

Prirodno sa takvim nacinom zivota i sa takvom ishranom

nisa.m mogao da ozdravim. Cak me ni pazljivo Zvakanje

hrane nije spasilo. Nenorrnalno pojacan apetit prejedanje

zatvori glavobolje nastavili

и

da

me

и с е .

Tada

sam

se prvi

put zamislio и z a j a m n o j vezi svih organa i sistema j и d s k o g

organizma. Zasto s и zatvori

propraceni

glavoboljama?

К k v tu veza postoji? Ukoliko odemo kod lekara stalekar

treba da leci - glavu ili creva?

Odgovor

е

veoma brzo dosao sam. Beskorisno

е

leciti

zasebno glavu i zasebno creva.

r е Ь а

leciti

е о

organizam.

53




Ј

er

s i t и a c i j a ј е r a z и т l j i v a :

nesvarena hrana se talozi и

d e b e l o т

crevu. Tamo truli.i stvara otrove.

i

otrovi se р i ј а ј и

и

krv raznose se

о

с е l о т

o r g a n i z т u p o g o r s a v a j и

kvalitet

krvi

и s p o r a v a j и

n j e n и c i r k и l a c i j и .

Prirodno

n a r и s a v a

se

cirkulacija krvi

т о z g и .

Odatle o t i c и glavobolje. Tada а т

prvi

и t

shvatio da hrana bez koje е т а zivota

т о z е

i

otrov. Tako а т р о с е о da r a i i т p r i r o d n и

h r a n и

i s p и n j e n и

E n e r g i j o т Zivota.

Kada

s а т presao na

p r i r o d n и h r a n и т о ј е

stanje

е

pocelo p r i т e t n o da se poboljsava. Nestala ј е navika

prejedanja

r g a n i z a т ј е n a и C i o

da

se

zadovoljava а о т

k o l i c i n o т

hrane

o Ь i j a j и C i

odatle sve sto

и

ј е

neophodno.

Tada а т shvatio da е prejedanje protivprirodno i a z т i

sljao а т staje to sto nas dovodi

do

pr-ejedanja. Dosao

а т

do z a k l j и c k a da ј е и p i t a n j и s а т о navika da ј е d е т о

n e p r i r o d n и h r a n и .

Iz neprirodne hrane i one lose r i p r e т l j e n e

ili

naprav

ljene na n d и s t r i j s k i nacin

r g a n i z a т

ne o Ь i j a ono sto и

potrebno ne o Ь i j a E n e r g i j и Zivota i neophodne a t e -

rije.

O r g a n i z a т

oseca da и nesto nedostaje.

Ne

o Ь i j a j и C i

neophodno on pokusava da nadoknadi ono sto nije d o Ь i o

р о т о с u

и z i т a n j a sve vece i vece kolicine hrane nadajuCi se

ct

iz

nje iscectiti koliko toliko koristi. C:ovek pri о т i т а

osecaj gladi ili lainog apetita i pokusava da

o Ь i j e

korist od

hrane p o v e c a v a j и C i

n j e n и

kolicinu . Ali ti

p o k и s a j i

s и

besplodni. Koliko god koristili r o t i v p r i r o d n и h r a n и - koristi

od nje е т а а steta е se

a k и p l j a t i .

Ukorenjene tradicije proslava porodici takode

o d s t i c и

prejedanje.

L j и d i

se od toga a z b o l j e v a j и а bolest

Ь i ј а . Ј а

s а т

zeleo da

i v i т n i s a т

hteo da

т r е т . Zato а т р о с е о

da

е n ј а т

svoje navike bez obzira koliko to i l o tesko.

Evo nekoliko saveta za ozdravljenje

krvi

54




a

rll ne bude gusta

Svaka bolest pocinje promenom sastava vode u orga

nizmu.

U sastav vode ulaze sve unutarcelijske i vancelijske

tecnosti. Ona cini oko

70

od kompletne mase ljudskog tela.

Kvalitet svih tecnosti od prioritetnog е znacaja za stanje

organizma

,za njegovo zdravlje

ili

bolest. Ukoliko organizmu

nedostaje teenosti, krv postaje lepljiva, cirkulacija е otezana,

organizam

se razboljeva.

Bez

normalne kolicine tecnosti u organizmu, nemoguca

normalna zivotna delatnost.

r v u s p o r v

svoju cirkulaciju

imnogi

rnisle

da

е

stvar u srcanom rnisieu daga treba ojacati.

Ali, to nije dovoljno:

krv

cirkulise lose zbog svoje gustine.

Potrebno е uspostaviti normalan tok tecnosti u organizmu.

Obavezan uslov: piti vodu izmedu obroka u dovoljnoj

kolicini

- do З litre dnevno. Hraniti se prirodnom, Ь i l j n o m

hranom

koja dobro zadrzava vlagu. Pri tom ne zaboravljati

da

е

uzimanje tecnosti za vreme, i odmah nakon jela, jako

st

etno. Potrebno

ј е

izbegavati unosenje vode za vreme

aktivnosti : kod trcanja, bavljenja fiskulturom i sportom.

a rv bude kv litetnij

Od kvalitetnog sastava krvi zavisi nase zdravlje. sastav

krvi

uslovljen

е

onim sto jedemo, pijemo, udisemo - sto

dobijamo

iz

spoljasnje sredine. Svematerije koje unosimo u

s

ebe

formiraju sastav krv, i kroz krv se dopremaju do svake

celije, organa, tkiva organizma.

Da i

krv bila kvalitetna, obavezno mora da o Ь i j sve

Energije Zivota, Energije Prirode - svetlost, vodu, vazduh

55



L C NJ KRVNIH SUDOV

KRV

obogaeen Jdseonikom, i sveono с е т и ima energije Zemlje

- и g l a v n o m mineralne materije.

One

kao i druge neophodne

materije- g l и k o z a aminokiseline, mikroelementi i vitarnini,

mogu

da

se

n е s и

organizam

samo

s

hranom.

Postoji

samo

jedna vrsta hrane и kojoj

se

sve to sadrzi и neophodnim

proporcijama- to

е

voce.

Ukoliko redovno

jedete

voce, povrce, semenke, dobicete

sve neophodne aminokiseline iz kojih organizam samostalno

s i n t e t i z и j e

belancevine. Na jsti naCin o b i j a j и belaneevine i

svi sisari koji ne е d и meso.

U

m e s и

nema nikakvih vaznih

materija

а koje ne

mozemo

da

o Ь i j e m o

iz

i l j a k a .

I z m e d и

ostalog,zjvotinjske

belancevine covekov organizam veoma tesko s v a j a i а ј и

veliku

o l i c i n и

otpada.

Da

i и s v o j i o zivotinjske belancevine

iz mesa, o r g a n j z m и ј е potrebno 50-60 satj Na to odlazi

ogromna

koliCina

energije

i

zivotne

snage. Organizam и

prazno trosj r a g o c e n и e n e r g i j и k о ј и Ь i

mogao

da s m e r i na

prociscenje i ozdravljenje.

G l и k o z и

organizam

d o Ь i j a

samo

jz prirodnih vocnjh

secera- fruktoze, koja

se

sadrij

Ь i l j k a m a .

Neorgansld secer, secer n d и s t r i j s k e proizvodnje, otrovan

proizvod. Seeer stetanza е о organizam za stanje

krvnih

s и c t o v

Secer

pali

k a l c j j и m и o r g a n j z m и

sto ctovocti to

nekvalitetnog sastava krvi, do ostecenja kostiju i zuba.

Za

usvajanje takvog

secera

neophodno е

mnogo

vitamina jz

grupe organizam ih trosi

na

taj proces

а

posledjca

е

manjak tjh vitamina,

sto

dovodj

do

pogorsanja stanja

krvi

i

nervnih bolesti. Organizmu

е

dovoljan secer koji se nalazj

U VOCu

Ь i l j k a m a

drugi Secer

ne

sarno da nije korjstan, vec

ј е

i stetan.

56




Vitamini postoje samo u sirovim nekuvanim namimi-

cama- povrcu i vocu. Osim toga da i

d o Ь i l i

te materjje da

ne

i nanelj stetu organizmu

potrebno е

da

jedemo

hleb od

prirodnog braSna grubog mlevenja bez jkakvih dodataka.

Jedan

od

najstetnijih proizvoda savremene jndustrije е

beli hleb. Beli hleb se

prjprema

od braSna finog mlevenja

jz

kojeg su odstranjene mekinje. zajedno sa mekjnjama

odstranjenj

su

svi minerali kao veliki deo vitamina. Zatvori

mogu

rezultat neumerene upotrebe belog hleba. UlazeCi

u organizam hleb

nabubrj od

crevnjh sokova okiseljava

unutrasnju sredinu organizma pretvara se u nesto sto jci na

grumenje gline

koja se

lepi

na

zidove creva i cini ih

neprohodnim.

Т е Ь а

imati u vidu da se najveca kolicina neophodnih

korisnih materija i

vitamina

sadrzj u

mekjnjama

u ljuscj

biljaka. Izmedu tanke ljuske i mekog ploda se upravo i nalaze

sve nazamenljjve materjje neophodne za eovekovo zdravlje

za dug zivot i mladost.

Zato

svako

ko hoce da bude

zdrav mora

da

se pridriava

sledecih pravila:

- truditi se da sto vise p o t r e Ь l j v sirovo voce povrce

i da ih jede о mogucnosti

odmah kada

su ubrani ili

iskopanj iz zemlje dok jos njsu duie vremena stajali

na vazduhu i svetlu.

- p r i p r ~ m t i povrce zapeceno ilj na parj: samo tako

pripremljeno

moze

da

sacuva

mikroelemente

i

vitamine;

- ne zaboraviti da su proizvodi koji sadrze secer isto

tako opasni kao sam seeer.

57



LECENJE KRVNIH SUDOVA KRV

a se krvni sudovi ne i

z cepljiv li m snim m terij m

Zbog upotrebe e p i i ю d n e hi ane i naCina zivota sa malo

kretanja, pogorsava se cirkulacija krvi, k r Y п i s н d o v i postaju

slabi, kiti, njima se taloze masni sloje\1 i ugrusci, r aL.vija se

bolest

pod

nazivom t e r o s k l e ю z a . Zatim, ti a s n i slojevi i

ugrusci mogu

da

zatvore arterije, sto ponekad dovodi do

smrtnog ishoda.

Uzrok

upotreba

hrane

koja е masna i koja е prosla

termicku obradu, \'isak secera i skroba, nacin zivota sa malo

kretanja.

Da

bi izbegli takvo povredivanje krvnih sudova, sto znaci,

razvoj t e r o s k l e ю z e

potrebno

е da redovno radimo vezbe

za kapilare, spavamo samo na tvrdoj postelji, sistematski

da

uravnotefujemo

sve

destruktivne i kontruktivne sile pomocu

s р а ј а п ј а

dlanova i stopala i drugih fizickih vezbi,

da

obezbe

dujemo misicnu aktivnost, hranimo se

pre

svegazitaricama,

sirovim syezim povrcem i vocem. Sve vezbe normalizu' u

cirkulaciju

km

i tecnosti organizma, п o r m a l n a ishrana mu

daje neophodne matel ije i oslobada

il

stctnil1.

Ukoliko postoji sklonost ka zacepljenju

r v в i h

sudova

i

kapilara

a s n i m

naslagama, ka aterosklerozi, potrcbno

е

potpuno

isk\juciti

iz ishrane

zivotinjske masnoce,

S\

'e

masnoce koje su ю s l e termicku

b г a d u , z a u v e k z a b o г a v i t i

na konzerve, kobasice, tvrde sireve.

о v г с е

i

о с е

jesti-samo

presno. Ukoliko

е

zbog nekog razloga

nemoguce d з ne

kuvamo povrce,

tada

ga

treba

kuvati s а ш о

na

vodi ili u

s o p s t v e r ю m s o k н poklopljeno i veoma kratko. Nista ne treba

pripremati na ulju. i l j п o ulje p o t r e Ь l j a v a t i bez termicke

obrade i samo

sveze,

da ne

stoji u otvorenoj

fla5i

na toploti

ili

svetlu.

58




R N PRIRODNI IS ELITEU

rociscenje

krv

Cistiti krvodstetnih materija i obnoviti njensastavveoma

dobro pomocu sokova od povrca. Takva procedura

omogucava da se stetne materije izbace iz krvi kroz pore.

Najbolje

ј е

u p o t r e Ь l j v t i

mesavinu soka od sargarepe i

cvekle. Bar jedan dan dijete na sokovima, kada se vise nista

ne

uzima- nikakva hrana, niti pice ( osim ciste vode, koja se

moze

piti u pauzama izmedu uzimanja sokova)- vec daje

veoma

o b ю · p o z i t i v n rezultat. Sok treba piti

1-1,51

na dan,

u4-5

porcija, u pauzama piti о 1 casu vode. Dobro jesoku

od

sargarepei cvekle radi raznovrsnosti dodati i druge sokove

crvene

Ь о ј е

npr. od

r

, visnje.

Zapamtite

cist sok od

cvekle

ne treba koristiti - uvek ga treba mesati sa drugim

s o k o ш .

Sok od cvekle isargarepe stimulise krvotok, omogucava

povecanje hemoglobina u

krvi,

povecava otpomost organiz

ma п а infekcije, dopunjava kiv neophodnim materijama,

г s t v г

stetne otpade ibrzo

i

izbacuje

iz

krvi. ZahvaljujuCi

tome, neke bolesti prolaze brzo ibez drugih metoda lecenja.

Vise

sokoterapiji mozete saznati u knjigama dr Normana

Vokera:

Lecenje sokovima od povrea i Lecenjesokovima

od voca , prim.izd)

59



LE ENJE KRVNIH

SUDOVA KRV

rociScenje krvnih sudov

Ovo proCiscenje iz krvnih sudova ispira

stetne

naslage,

cini krvne sudove elasticnim, gipkim. Prociscenje

ј е

zasnovano na dejstvu soka od belog luka, u kome se sadlie

rnikroelementi kao sto su aluminijum, selen, germanijum.

Od tih mikroelemenata zavisi

kompaktnost

sluzokoze opni,

р а

tako i unutra5nje

opne

krvnih sudova.

Priprema

а ј а

od belog luka: Uzeti 5 gr probranog i

ociscenog belog luka, izgnjeciti

do

kasice, staviti u staklenu

teglu, zatvoriti

poklopcem

i obmotati u

tamnu

tkaninu.

Ostaviti

da

odstoji. Posle toga, iz mase izvuCi, ne cedeCi, 200

gr

najtecnijeg soka (tj. redi sok

с е

biti na dnu tegle, gusca

masa se podiZe

gore .

Т i h 200 gr tecnosti sipati u teglu od

litre i dodati 200 ml cistog medicinskog alkohola. Nikakve

zamene kategoricki nisu dopustene Teglu dobro zatvoriti,

staviti na hladno mesto, ali ne u frizider, i pokrjti odozgo

drugom posudom kao

kapom.

Ostavjti

da

stoji 10

dana.

Nakon toga proceditj masu kroz

gustu

lanenu tkaninu

а

iscedenu

tecnost

poklopjtj ostaviti da stoji jos З dana.

Sredstvo е sprernno za upotrebu.

Shema prociscenja: Plvog dana, pola sata pre dorucka,

uzeti 1 kap rastvora, pomesanu u 1/4 case hladnog, proku

vanog rnleka, kiselog mleka ili vode; pola

sata

pre

rucka-

na

isti nacin uzeti 2 kapi rastvora, pola sata pre veeere-

З

kapi.

Drugog

dana, pola sata

pre

dorucka

- 4 kapi;

pola sata

pre

rucka-

5 kapj; pola sata pre

vecere-

б kapi. r e c e g dana pola

sata pre dorucka-7 kapi, pola sata pre rucka- 8, itd

..

sve dok

ne

bude

25 kapi. Т о с е se

dogodjtj

devetog

dana

lecenja.

Zatim

proceduru promeniti. Sa mlekom, kefirom ili vodom

uzimatj о

25

kapi rastvora puta na dan pola sata pre jela,

60



ecenje prirodnomishr nom

sve

dok

ne

popijemo savpripremljeni rastvor. Pozeljno

е da

se

uzimanje rastvora nastavi oko meseca. Najbolje ga е

pripremati

na

jesen, kada е beli luk sazreo, i uzimati ga do

januara-februara, kada beli luk jos nije izgubio svoju zivotnu

energiju.

Proceduru ciscenja ponoviti tek posle 3-6 godina.

bnavljanje krvi i krvnih sudov

Najbolje vreme

za

uzimanje

hrane

i njeno

e n j e

ј е

od

podneva

do

6-7 sati uvece. Posle 6-7 sati uvece, organizam

poCinjeda usvajahranu i taj proces usvajanja traje i do4sata

ujutro.

Od

4 sati

ujutro do 12

sati, desava se proces

oslobadanja od viska- odstranjivanje otpada. Ukoliko hrana

bud

e pojedena posle 6-7 sati

v е с е

organizam

ne

s p e v da

svari i ona nece biti spremna

na s v a j a n j e . Zbog

toga se

proces и s v a j a n j a hrane р r е Ь а с и ј е na vreme kada ј е

.organizam vec trebalo

da

pocne

da

se oslobada

od

otpada.

Dalje se narusava sve ono sto е Priroda isplanirala: c i k l и s

uzim anja,

varenja

i и s v a j a n j a hrane Da bi bili zdravi,

potrebno е

и z i m a t i

и obzir

te

prirodne fizioloske cikluse

na

se

g organizma.

P vi obrok t o k и dana

ne

sme biti pre 2 sati podneva).

Do

tada

se organizam oslobodio

otpada

i spreman е

na

proces uzimanja i varenja hrane. Imajte viduda organizam

и

to vreme jos nije prikupio dovoljno snage i energije, zato

treba pojesti

о na

cije varenje

ne

odlazi mnogo energije.

Ukoliko to

и d u

sirovi proizvodi и pravilnoj

k o m Ь i n a c i j i

organizmu е

Ь i t i potrebna

minimalna kolicina energije za

varenje.

6



LE ENJE

KRVNIH SUDOVA KRV

U 12 sati se preporucuje ka5a ili drugo jelo

od

zitarica.

U 14 sati se moze pojesti povrce i voce,

ili

jelo od njih,

ili

jela od mahunarki i morskog bilja. о zelji se moze dodati i

r i Ь a .

U

17

casova ponovo pojesti

samo

voce.

U

18.30 sveze sirovo povrce sa malom kolicinom

kostunjavih plodova, ribe,peradi, mesa ukoliko moguee,

i to izostavite) pod uslovom

da

povrca

bude

tri putavise nego

belancevinaste hrane.

U pauzama izmedu

obroka

а

ne

za vreme, ili

odmah

posle jela) piti cistu vodu, najbolje prirodnu, neprokuvanu.

Najbolje nista ne jesti i ne piti

potpuno

iskljuCiti kafu, а i

alkohol. Strogo se p1id1iavati pravila kombinacije proizvoda:

ne mesati belancevine

sa

ugljenim hidratima i skrobom.

Pri takvom rezimu ishrane hrana se lako usvaja otprilike

u toku sata, sa minimalnim u Ь i t k o m energije. Ako se hrana

nepravilno kombinuje, na

to

odlazi 8-12 sati. Pravilnom

ishranom hrana uspeva

da

se svari

do

odlaska

na

spavanje.

u tom slucaju san с е dubok i kvalitetan, covek е se

probuditi potpuno odmoran. Do 12 sati sledeceg dana е

т и

biti lako, bez napora, otpad е biti odstranjen. U organizmu

pocinje proces ozdravljenja.

Sirovo povrce i voce poseduje ogrornnu isceljujucu silu

za krvni sistem,

jer

bogato vitaminima i hranljivim mate

rijama. Eto kako povrce i voce pomaZe kod raznih bolesti

krvi

i krvnih sudova.

Poremecaji cirkulacije Kod coveka sa poremecajima

cirkulacije cesto oticu noge, mrznu ekstremiteti, dolazi do

vrtoglavica. Uzroci:

и

elasticnim zidovima arterija stvaraju

se

naslage

najcesce

od

kalcijuma i masnoca, sto izaziva

6




suzenjekivnih

и d o v a .

Vene se pri tom sire zbog nedostatka

hranljivih materija. Ventili vena tesko se bore sa svojim

zadacima i dolazi

do

obratnog toka krvi zatim do

r e p и n j a -

vanja

а

kao

posledica

do

snaznog

pritiska

na

razlicite

ogranke vena koje se

ruino s р и р с и ј и

na kozi. Osim toga

k Iv kroz istanjene zidove vena prodire okolno tkivo.

Protiv takve bolesti pomaZe sveze sirovo voce i povrce

posebno ono sa plavom i crvenom bojom. п о и organizam

dostavlja vitamin

С ј а с а

zidove kivnih sudova. Vitamin

С

ulazeCi

и arterije rastvara stetan talog koji se pretvara u

materije koje

se

lako

z Ь а с и ј и

kroz

organe

za izbacivanje.

Da bi izbegli poremecaje cirkulacije i izbavili se od nje-

govih posledica potrebno ј е da nekoliko р и t а dnevno

jedemo plavo i crveno voce i jagode kao i citruse а Ь и k е

kajsije.

Prosirene vene

Ukoliko

и

vene

jako

ostecene zbog toga

sto se ventili ne mogu izboriti sa svojim radom i dolazi

do

obratnog toka krvi tada ispod koze najcesce na nogama

poCinju

da

se

s p и p c u j и p r o s i r u j и v i j и g a v e

i

a d e Ь \ j a n e

vene

s i v o -

l j и b i c a s t e Ь о ј е . Т о

se desava zato sto se zidovi

lavnih

sudova lose

s n a b d e v a j и

hranljivim materijama i zbog

povisenog pritiska venama o g и . Da se vene ne bi sirile

potrebno е jacati njihove zidove о m о с и vitamina i drugih

korisnih materija koje se sadde svezem о с и . Takode se

p r e p o r u c и j e beli i crni

и k .

Oni

p r e c a v a j и

s t v ю - a n j e stetnih

materija koje

p o v e c a v a j и

zgrusavanje krvi poboljsavaju

fluidnost krvi i sprecavaju sirenje vena. Pozeljno

е

takode

da u e l o v n i k и b и d u

z a s t и p l j e n i

proizvodi bogati korisnim

materijama

za krv

med i jabukovo

sii ce,

kao i povJce:

kia-

stavci, spanac sargarepa banane и v o grozae

u p и s

citrusi

m a h и n a r k e p ю - a d a j z .

Da

i kivni и d o v i elasticni

а

ne

krti da ne i g u Ь i l i sposobnost da se

k u p l j a j и

i sire potrebno

koristiti mahunarke u p и s ikarfiol

v e k l и

orah.Morsko

63




KRV

Ь i l j e alge beli luk spargla sargarepa kupus dinja pasulj

odlicno omogucavaju ciscenje krvi da se lako rasclanjuje i

da se

iz

nje izbacuju stetne materije. Norrnalan sastav krvi i

ishranu krvnih sudova obezbeduju pirinac pseniene mekinje

zeleno povrce jabuke sirov paradajz zeleni grasak.

a r d i o v a s k u l л r n e bolesti

Kod takvih bolesti Ijudi oseeaju

glavobolju umor srcane bolove odsustvo apetita. Uzroci

mogu Ь i t i razni - od nervnog rastrojstva

do

infekcije.

Najcesce do kardiovaskularnih bolesti dovodi nezdravnacin

zivota i nepravilna ishrana.

a se oslobodimo tih bolesti pomaZe pravilna ishrana

tj. prvenstveno upotreba sirovog povrca i voca i ogranicenje

zivotinjskih masnoca. Moguce е spreCiti i aterosklerozu i

za nju povezane poremecaje u sistemu krvotoka. Pravilnu

ishranu treba o m Ь i n o v a t i sa gimnastikom koju smo opisali

gore. Т о ne samo da Ь l a g o t v o r n o utice

na

poboljsanje

razmene materija u celijama organizma vec i pojacava

dejstvo vitamina. r c a n j e kaskanjem 5 minuta se povecava

efikasnost vitamina 5 puta.

Zato

se

pre

praktikovanja

vezbe preporucuje da se popije casa soka ili da se pojede

jabuka.

G l л v o b o l j e Glavobolje su cesto izazvane spazmama

krvnih sudova. Prvo se и Z a v a j u arterije koje hrane mozak

zbog cega dolazi

do

poremecaja cirkulacije.

Zatim

se krvni

sudovi mozga sire i rastezu а pri

tom

se povecava njihova

propustljivost i

krv

dolazi u prikljesteno tkivo. Ljudi koji pate

od

glavobolja najcesce su zrtve

poremecaja razmene

materija zbog cega se u

krvi

i tkivima stvaraju razne stetne

materije koje izazivaju glavobolje.

Protiv glavobolja efikasno dejstvuju vitamini koji

sprecavaju stvaranje tih stetnih materija. Ukoliko jedete

meso i ne mozete sasvim da ga se odreknete potrudite se da

se uzdrzite od njega bar jedan mesec u krajnjem slucaju

64



Lecenje prirodnom ishranom

zamenite ga

i Ь o m , а

najbolje

o t p и n o

predite

na

povrce i

voce.

PoviSen krvni pritisak

Osnovni

и z r o k

pasivnog nacina

zivota

е s и v i s n a

tezina. Takode

и z r o k

moze

biti i

и v i s n a

upotreba k и h i n j s k e soli. Do povisenja pritiska dovodi i

suvisna

и p o t r e b a belancevina zivotinjskog poreka.

Kod povisenog pritiska treba preCi

na р о t r е Ь и

sirovog

povrca i voca. Korisno

е

piti e s a v i n и sokova о pola case

3-4 и t а п а

dan-

od a r g a r e p e , j a b и k e , cvekle sokod

i г o v o g

krompira k u p и s a ili drugih pet vrsta

soka

od povrca.

Sniien krvni pritisak

Kod sniZenog krvnog pritiska

j и d i

cesto

s е с а ј и

и m o r

iscrpljenost

pate

od

napada

vrtoglavice

preosetljivi

s и

na ю е n и vremena pospani

l e d e

koze.

Uzroci- nedostatak kretanja nervna napetost nedostatak

hranljivih materija krvi.

V e l i k и pomoc с е p r и z i t i odricanje od

belog h\eba i

u k l j и c i v a n j e и jelovnik samo hleba od grubo mlevenog bra5na

sa mekinjama. Korisno

е

svakodnevno piti sveze iscedeni

sok

od

- 4 \ i m и n a

pomesan

s toplom vodom.

Malokrvnost Ovu bolest karakterise poremecaj sastava

krvi sniZenje broja

e m o g l o Ь i n a .

Za poboljsanje sastava krvi treba p o t r e Ь j a v a t i breskve

kajsije tikvice ili b и n d e v e med. Svakodnevno tokom

nekoliko meseci treba piti 1-2 ka5ikesmese sokova od cvekle

sargarepe i rotkve.

Hladne ruke i noge Ova

pojava

svedoci о

usporenom

k r e t a n j и

krvi

р о

krvnim

и d o v i m a

i njenoj pojacanoj leplji

vosti. Zbog toga se snizava temperatura ekstremitetima

dolazi do njihovog bladenja

s p o r a v a j и

se hemijski procesi

zbog eega se a k u p l j a j и otrovi koji se ne z Ь а с и ј и

iz

organizma

onoliko koliko

ј е

potrebno

p r l j a j и se

celije dolazi do

poremecaja njihove ishrane sto dovodi

do

z Ь i l j n i h bolesti.

65



C NJ KRVNIH SUDOVA KRV

U

tom

slueaju pravilna

samo

ona ishrana koja poddava

normalan

sastav krvi tj. snabdeva neophodnim korisnim

materijama i vitaminima. Nikakva jednolienost u ishrani nije

dopustena Upotreba

najrazlicitijeg

voca

i

povrca ј

obavezna. Za izlecenje su

neophodne

fizicke vezbe.



LE

ENJE

VO OM

Vaine Energije Zivota - Voda Vatra

Zemlja

i a z d и h

n э S i s и

glavni iscelitelji nasi lekari koji

o и

da

nam k a i u

neuporedivu pomoc- pomoc same Prirode.

P r o c i s c и j и c e sposobnosti

vode

nalaze

se

samoj njenoj

prirodi. j и d i s и

ј е od

davnina koristili razlicitim и h o v n i m

i religioznim

ceremonijama

i

r i t и a l i m a . Voda

se

odavno

povezivala sa

nekom posebnom

tajnom j и d s k o g postojanja.

U celom s v t и postoji

mnogo legendi

zasnovanih na

v e r o v a n j и

da voda

p r и z a

mladost

zivot

m и d r o s t

i

besmrtnost. Stari Egjpcani и v o d и smatrali mestom rodenja

bogova.

H i n d и s i

v e r u j и da е voda

pocetak

i kraj svega na

zemlji. Za stanovnike

Mesopotamije

voda

е predstavljala

neisrcpan izvor

j и d s k e

m и d ю s t i .

U

mnogim

kulturama

cak

se

razvijao svojevrsni

и l t

vode.

U hriscanskoj tradiciji

voda

ј е glavna komponenta

rituala krstenja. I s и s a ј е zagnjurio u vodu Jovan К r s t i t e l j

posle cega е I s и s izasao iz vode preporoden preobraien

hriscani su

do

danasnjih dana nastavili sa tradicijom krStenja.

prvobitnim k и l t u r a m a

voda

se

cesto

koristila u

ceremonijalima isceljenja.

Ciroki

Indijanci

ranjenog

coveka stavljali v o d и

i z l a i и C i

ga

toku

potoka ili reke

da

bi

se

ispralo telo. Verovali

и da

voda

smiruje

и h

ranjenog i

spira

rane

sa tela.

Voda nas kao nijedno drugo sredstvo povezuje sa celim

svetom sa

celom Prirodom.

Jer voda

о ј и

pijemo i voda

koja teee kroz naSe telo- ista е о п а voda koja

tece

u rekama

koja е zaledena sneznim planinama. о ј е ista onavoda iz

7




planinskih potoka koja se sliva more. Ista

ona

voda iz

Ь l a k a

na

n е Ь и

koja kao kisa pada na z e m l j и . V o d и

ј е

stvorila

Prirodaza prociscenje, obnavljanje i preporadanje. Ona leci,

p r o c i s c и j e

i

o d m l a d и j e .

Nista nam, kao Voda, ne o m o g и c a v a

da

osetimo svoje

jedjnstvo s Prjrodom. Za to е

potrebno

samo s J и s n и t j sebe,

svoj organizam, zamisliti kako

razljCi

te tecnosti teku i e s a j и

se и nasem e l и . Osetite vla.Znost svog organizma, vla.Znost

koze, s t a о С i ј и . Popjjte а s и vode, o k и s a v a j и C i da osetjte

kako е telo svakom celijom и р i ј а

kako

se voda rastvara

t е Ј и

hrani

ga prociscava. Sada zamjsJjte o d и koja

se

jz

planinskih

potoka l i v a

djrektno more. Zamislite

da

е

to

jsta ona voda koja tece n и t a r vaseg tela. Oset jte jedjnstvo,

osetite

da

е vasa priroda jsta kao priroda jezera, reka celog

sveta, kao povrsina svih mora okeana .. ZamisJjte da ste

s i c и s n a

kapljica rose, i kise, i mocan planinski potok. Sve е

to deo Prirode i covekje deo Prirode s kojom е и jedinstvu,

i od koje е nedeljiv.

Nista zivo ne moze da opstane bez vode. j и d s k i organi

zam se 70 sastojj izvode.Voda

l a z i и

s a s t a v и n и t a r c e l i j s k i h

i e d и c e l i j s k i h tecnosti - krvi, Jimfe,

z e l и d a c n i h

i e v n i h

sokova, moZdane tecnosti, tecnosti С i ј и i s i ј и zglobova.

Vodena sredina е prirodna za coveka. Sve sto е prirodno

za

eoveka,sto ј е dato od Prirode, postaje za njega najbolji

lekar, najbolji naCin za povratak zdravlja.

8



ecenje vodom

VOD

Т

Ј Е HR N

Organizam se velikoj meri sastoji iz vode i voda se

ne

nalazi

nepokretnom

t a n j и . Razmena vode se neprekidno

de5ava

Voda se

z b a c и j e

kroz znoj isparava kroz koZ:u i

l и с а

luci se kroz

mokracne

kanale i debelo crevo. L j и d s k i

organizam i z b a c и j e и t o k и dana

prosecno

3 5 1 vode.

Prirodno ti

g и Ь i c i

m o r a j и nadoknadeni. U t o k и dana

potrebno

е

uzeti isto onoliko tecnosti koliko smo izbacili.

Ukoliko se

ta

koliCina

ne

o p и n i

otpad

se

k и p l j a и

celijama

krvnim и d o v i m a krvpostaje lepljiva i о ј а v l ј и ј и se bolesti.

Neophodnost p o t r e b e velike koliCinevode

Zakon

Zivota

Zakon Prirode koji ne smemo narusavati.

Medicina posmatra j и d s k i organizam kao v e и k и p n o s t

nekih zasebnih s и v i h i tvrdih organa, sto

ne

postoji

и

realnosti.

Ona p s o l и t n o

ne uzima razmatranje r i s и s t v o

v е z и ј и с е tecne SI·edine organizma. Takav r i s t и p

a p s o l и t n o

ne

odgovara fizioloskoj realnosti.

Nijedan zivotni proces o r g a n i z m и ne moze

da

se odigra

bez

vode. Celija organizma koja и Ь i tecnost jednostavno

o d и m i r e i prestaje

da

zivi. O r g a n i z m и ј е za zivot potrebno

vise

od

51

krvi . а koliCina i neophodan sastav krvi ne o g и

da

se o d r z a v a j и

и k o l k o

nedostaje voda. c k ni

l и с а

ne

mogla

da

i s и и k o l i k o njihova povrsina

ne

i Ь i l a vlaZna.

Hrana ne moze

da se

и s v a j a

bez

vode. P l j и v a c k a i

z e l и d a c n i sok se 90 sastoje iz vode. Upravo se о m о с и

vode desava razlaganje hrane, njeno pretvaranje и

neophodne materije koje l a z e и krv i raznose se о tkivima

i celom

r g a n i z m и

hraneCi ih.

Rastvorljiv otpad se iz organizma i z b a c и j e takode

pomoeu vode.

Da

i se organizam cistio

od

otpada neophod-

69



LECENJE KRVNIH SUDOVA 1

KRV

п о ј е piti mnogovode- ona и k v a l n o spira organizam svaku

njegovu e l i j и .

К r v n a plazma se 80 sastoji

z

vode i

p r a v o

ona omo

g и c a v a

da

slobodno

i r k и l i s e

р о

t e l и .

Voda

n и t a r

l j и d s k o g organizma omogucava da se

ne pregreva da a c и v a t e l e s n и

t e m p e r a t и r u

od 6 6 ° С .

Voda

и l a z i и

sastav podmazivaca koji se nalaze

и

orga

n i z m и i koji o m o g и c a v a j и organima da

se

ne

a r и m e d и -

sobno а kostima i zglobovima

da

se p o k r e c и

slobodno

i

и j e d n a c e n o Bez tog podmazivanja

ne

bismo mogli da

savijamo ni kolena ni laktove.

Tonus misica

ne

moze

da

se

oddava

bez vode.

Organizam poCinje da p r o t e s t и j e kada mu nedostaje

vode. P o j a v l j и j e se zed smanjuje

se

kolicina l j и v a c k e susi

se sluzokoza. Postoje i drugi simptomi: glavobolja

nesposobnost koncentracije poremecaji varenja. Svi ti

neprijatni osecaji i g n a l i z i r a j и : organizmu

е

hitno potrebna

voda potrebno

е hitno

uneti njega vodu. Voda moze

organizam da se unese cistom

i d и

l

kao

deo

proizvoda

koji

sadde

o d и -

pre

svega voca i povrca.

Osnovno pravilo za

p o t r e b u

vode: treba е piti samo

p a и z a m a i z m e d и

obroka ni и kom l u c a j и za vreme niti

odmah posle jela. U t o k и dana е potrebno popiti 31 vode.

Ukoliko

ne

osecamo o s e b n и glad obrok se moze zameniti

vodom. Ne treba zaboraviti da е voda

takode

hrana; ona е

zaista proizvod neophodan za

s h r a n и .

7



LECENJE KRVNIH SUDOVA KRV

nezamenljiva. a krvni sudovi mogli da se sire, ne samo

suzavaju, neophodan е magnezijum.

Zato

magnezijum u

vodi znaci- smanjenje rizika od bolesti krvnih sudova i srca.

U prokuvanoj vodi soli magnezijuma se vidno menjaju i nisu

korisne.

Zato

treba piti prirodnu vodu, najbolje- mineralnu,

obogacenu magnezijumom.

Vodu treba piti od 1-anogjutra- odmah posle budenja.

Prvo treba isprati grlo, zatim zube, zatim popiti casu vode.

Odmah

posle toga

ne

treba doruckovati, vec sacekati

15-20

minuta. Posle vodu treba piti izmedu obroka, do

3

na dan.

Neposredno

pre spavanja

ne treba

pitj vodu - poslednje

uzimanje vode, kao i obroka,

ti eba

da

bude

do

19

casova.

Za to ne treba istovremeno pitj vodu i jesti, ili piti odmah

posle obroka? Zato sto hrana koja dospeva u zeludac mora

da

bude

natopljena samo pljuvackom, njcim vise. Navika

da se vodomzaliva hrana pojavljujese usled zurbe, zbog toga

sto е covek lenj da :lvace, р se naliva da brze progurao

hranu u zeludac, umesto da

е

sa:lvace do stanja kiselosti, i

tako stvori prlrodne uslove za slobodan prolazak hrane u

zeludac.

Ali, sta se desava u zelucu kada u njega dospe takva

mesavina hrane tecnostj? ћ svega, takva hrana nije

preradena alkalima koji se nalaze u pljuvacki, sto znacj da

nije spremnaza varenje. Osim toga, voda razredujezeludaeni

sok, tj. h1-ana ne moze da bude preradena dovoljnom

kolicinom kiseljne koja se nalazi u zeludacnom soku.

Razreden zeludacni sok ne moze nista

da

svari. Tako se

desava

da

hrana

е

obradena

nj

pljuvackom,

ni

zeludacnim

sokom, sto znaci da

ne

moze da bude nj svarena ni usvojena,

tj. organizam ne crpi iz hrane neophodne materije, hrana

se razla:le i truli, i takva raznosi о krvi, sto znaci, i о celom

organizmu, kao otrov.

72



ecenje vodom

Piti za

vreme jela znaCi neprekidno trovati samog sebe.

Isto se

desava i kada covekpije odmah posle jela

l

kada jede

supe

и ј о n е .

Kada se voda moze piti?

Za r e r a d и

vode

е l и с и ј е

potrebno samo 15-20 i n и t a .

Za

to

vreme voda se

r a z g r a d и j e

na molekule i kroz zidove

zeluca l a z i

neposredno

m e d и c e l i j s k i

prostor

a p o c i n j и C i

na

taj

nacin svoje r o c i s c и j и c e

dejstvo. Hrana

se

moze

n o s i t i

и d a c

samo kada

n j e m и

nema vode. Znaci tek 15-20

m i n и t a

posle pijenja moze se

z i m a t i

hrana.

r е Ь а

jeivakati

dok ne postane sto tecnija tako da lako dospeva jednjak.

Posle

jela dok traje varenje takode ne treba piti.

a

varenje

belancevina potrebno

ј е

1 5-2 sata za varenje

и g l j e n i h

hidrata- 20

m i n и t a .

Znaci moze se piti tek 1 5-2 sata posle

Onaj ko

posmatra r i r o d и zna da nijedno zivo Ь i с е ne

pije za

vreme jela

ili

odmah posle jela. Posle jela zivotinja

lezi

iodmara se

vareCi

pojedeno

а

tek zatim ide na pojilo.

Т о

zakon prirode. Ukoliko ga se pridrzavamo znacemo

da

pijenje za vreme

ili

odmah posle jela

l и p a

navika jer

prave

zedi

и

to vreme nema niti moze

Ь i t i

Prava zed se

p o j a v l j и j e

kako

е

priroda i predvidela tek 1 5-2 sata posle

jela.

ProciScenje srebmom vodom

d и v e k

ј е srebrna o s и d a

Ь i l a

predmet postovanja - posebno

o s и d a

za pice. Drevni

narodi и v o d и

c и v a l i и srebrnim

o s и d a m a

и toku

и t o v a n j a

pohoda.

i n d и s i

s и

и

s r e b r n и

р о s и d и

stavljali

Z a r e n i

mac.

U nnogim

zemljama

b и n a r e

sa pijacom vodom bacali

и

Ь а с а ј и

i danas srebne novcice. U hramovima se srebrna

p o s и d a

koristi za

v e t и

v o d i c и .

Moze se

izvuCi z a k l j и c a k

da

su

l j и d i

и v e k

znali kakav

е

c и d e s a n и t i c a j

srebra na

o d и .

Mikroskopske cestice srebra rastvorene vodi

n i s t a -

vaju

razne stetne mikroorganizme. Zlato na primer ima

73




mnogo a n j и sposobnost da prociscava o d и . S r e b m и v o d и

mozemo piti

и

neogranicenim kolicinama,

и

zavisnosti od

toga koliko nam е potrebna.

ecenje

morskom vo om

More, koje sam voleo

od

detinjstva, и v e k ј е donosilo

s v e m o g и c e darove darove zdravlja. More

е

spremno da

podeli svoje darove svim l j и d i m a - onima koji traii zdravlje,

h a r m o n i j и kvalitetniji zivot. Sam Zivot nastao moru.

more nastavlja

da

nam daruje Zivot i

n e r g i j и

Stenovite planine,

r e p и n e

kamenog mermera, i more

и v e k d r и g a c i j e o l и j n o mirno, lako p o i g r a v a j и C i se sa

talasima, svake s e k и n d e menja s v o j и Ь о ј и to

е

ono sto

pamtim i volim

od

detinjstva. More , bogato planktonima,

skoljkama, r i Ь o m . More, koje nosi n a j p r i r o d n i j и h r a n и

More, koje nosi zdravlje.

Koliko znam, drugim zemljama ne postoji Ь i с а ј da se

и

h r a n и dodaje so o Ь i j e n a prirodnim и t e m isparavanjem

morske vode. Т о se Cini samo и

Ј

а р а n и . Zar se zbog toga

Japanci ne m a t r a j и najzdravijom nacijom? Ovde se retko

s и s r e c и i

rak

limfnih zlezda,

srcane

bolesti, prevremena

skleroza, psihicke bolesti.

Ne

samo morska so, vec i morske

Ь i l j k e koje se koriste ishrani, ljudima donose zdravlje mora

Ј а

sam takode za lecenje koristio m ш s k o Ь i l j e : proveravao

sam dejstvo ina e Ь i p r e p o r и C i v a o i r и g i m l j и d i m a . I mogu

reCi da е to jedan od najzdravijih proizvoda na zemlji,jedan

od najboljih prirodnih lekova.

Postoji veliki broj raznih algi. Skoro sve s и

i s c e l j и j и c e .

Ukoliko и m i r a m o i s c e l j u j и c e dejstvo svih vrsta algi, Ь i с е

jasno da

one

о Ь е d и ј и vise od 300 bolesti. ћ tom, alge i

hrana iz njih, o s t a j и lek Ь i l o kom t a d i j и m и bolesti. Mogu

7



e c e ~ e v o d o m

da

odstrane bolest

cak kod najranijih

simptoma.

One

pomazu da

se

izlecimo i kada

е

bolest zapustena i otisla

predaleko.

Alge su i

hrana

i lek. Tacnije,

hrana

koja postaje lek. U

njima se

sadize

belancevine- jedna od osnovnih najvainijih

komponenti ishrane. Pri tom, belancevina u algama ima vise

nego u

Ь i l o

kojoj drugoj hrani. Ali, belancevine iz algi su

mnogo korisnije nego belancevine iz mesa jeru njima skoro

da

nema

holesterola. Zato redovna upotreba proizvoda od

algi

omogucava

da

se organizam zasiti neophodnim mate

rijama, da se krvni sudovi oslobode od masnih naslaga, i da

se

izborimo sa aterosklerozom

U algama

е

veliki broj vitamina i najrazlicitijih korisnih

materija koje su neophodne za

krv

i njen normalan sastav.

Normalan rad nervnog, kardiovaskularnog, i drugih sistema

organizma nemoguc

ј е

bez tih materija.

One

veoma

pozitivno uticu

na

zastitne funkcije organizma. Pri tom, sve

te matei"ije

s a d й e se

u algama u najpogodnijoj formi

za

coveka, veoma lako usvojivoj.

Prakticno, sve sto postoji u moru veoma е koi"isno za

coveka. Cak i sama morska so veoma korisna, jer sadrii

skoro potpun kompleks neophodnih mineralnih materija.

Beskorisna, а cak istetna, postaje

kada

u procesu industrij

ske prerade ostane u vidu cistog natrijumhlorida. Ь i c n a

kuhinjska so, koju veCina ljudi na

planeti

u p o t r e Ь l j a v a

prakticno е cist otrov.

Onaj

ko

brine

svom zdravlju

p o t r e Ь l j a v a c e

samo

pri

rodnu kamenu so, neproCiseenu hernijskim putem, najbolje

-morskuso.

Bez soli organizam ne moze da opstane. Kakav е ukus

krvi? Slan. Kakav

е

ukus

znoja? Slan.

Mnoge

tecnosti u

organizmu imaju

prirodan

slankast ukus. Znaci, one sadrie

so

to

е

njihovo prirodno svojstvo, njihov prirodan sastav. I,

75



LE ENJE KRVNIH SUDOVA1KRV

bez obzira koliko govorili stetnosti

soli- ne mozemo da е

sasvim iskljucimo iz ishrane.

Organizam

nece d o Ь i t i

neophodne materije mnogi proizvodi bez soli е liseni

svakog ukusa.

Poznato

е

da mnoge zivotinje vole da lizu znoj sa cove

kovih ruku - jer se u njemu sadrze vazni mikroelementi.

Postoje istraZivanja koja svedoee tome da rak krvi kod stoke

moze da se pojavi kao posledica nedostatka soli u njihovoj

ishrani.

S obzirom da bez soli

ne mozemo

o Ь i c n

so

е

stetna

ostaje samo jedno: koristiti morsku so na prirodan naCin

d o Ь i j e n u

iz morske vode. Tim pre sto se

samo

u morskoj soli

neprociscenoj hemijskom

preradom sadrie

sve neophodne

materije za normalan sastav krvi: magnezijum kalcijum

natrijum jod itd.

Od

detinjstva

sam verovao

u isceljujucu

snagu mora.

ProvodeCi duge

dane

na morskoj obali gledao sam u more

i molio se za

d г v l j e

kao

da

sam se

molio Bogu.

Kada

е

Ь i l o lepo

vreme

zagnju rivao sam se u njegove talase

nastavljajuCi da izgovaram svoje molitve.

Osecao sam

kako

isceljujuca morska so

prodire

u telo kroz kozu i isceljuje

е

kako morski vazduh kao

da

ispira

moja bolesna

pluca i

isceljuje ih Sveto sam verovao u to.

I

umnogome zahvaljujuCi

upravo mojoj mahnitoj veri zaista sam se iscelio. I sada sam

za to zahvalan moru. Nisam

se umorio da

mu se zahvaljujem

nisam se umorio da drugima pricam njegovim isceljujuCim

o s o Ь i n a m a

.

..

Т о р а о

vetar

duva sa mora sume talasi lagani talasi se

r z Ь i j j u

о

obalu ..Vazduh

е

zasicen kiseonikom i sicusnim

mikroskopskim skoro neprimetnim kapljicama vode koje

76



ecenje vodom

s t v a r a j и morski talasi, r a z Ь i j a j и C i se о Ь а l и . Znaci, a z d и h

zasicen i jodom, i bromom, i kristalima sol

i

Sve to и р i ј а

koza, sve to d i s и р l и с а Ј а

и l a z i m

и v o d и i osecam

lako

drhtanje- to е zato sto se povrsinski krvni и d o v i s k и p l j a j и

od dodira sa vodom, cija е temperatura nizaod temperature

tela

Disanje postaje и b o k o i c e s t a l o , srce pocinje da radi

pojacano, povecava se razmena materija ceJom r g a n i z m и

evo, о

t e l и

se vec razliva prijatna toplina. r v n j s и d o v i se

opet sjre, prjtisak se

l g o

snizava, rv pocjnja

da

cirkulise

j п t e n z i v n i j e , bolje rade kapilari, pojacava se ishrana organa

tkiva Predivan trening, celicenjekrvnih и d o v a MisiCi se

о р и s t а ј и -

morski talasi

d е и ј и

kao laka masaia.

а

plivam,

pri tom и b o k o d i s и C i . Т о znaci da е organizam obogacen

kiseonikom.

Najbolje е kupati se moru kada е temperatura vode

od 20

do

27° . Najbolje

vreme za

и p a n j e od 10

do

17

casova. D o r и c a k pre

k и p a n j a mora

Ь i t i i z и z e t n o lagan.

Ukoliko е

obrok

i о o Ь i l a n , treba sacekati najmanje 2 sata

pre nego sto

e m o

и

v o d и .

Ne

ti eba

odmah С i

и

v o d и

vec

telo izloziti svezem

a z d и h и

i

и n с и ,

p и s t i t i ga da malo dise.

Ukoliko е telo oznojano,

potrebno

е da se rashladi; s и s i t i

ga pre nego sto se d е и v o d и К и р а n ј е treba da traje od

do

20

m i n и t a .

К и р а n ј е и moru veoma i s c e l j и j и c e

d e l и j e

п а kardio

v a s k и l a ш e

bolesti, malokrvnost, bolesti disajnih organa,

m i g r e n и .

ore

prakticno, korisno zasve.

и р а n ј е и

moru

se

ne r e p o r u c и j e

samo

deci

do

dve godine, j и d i m a и s t a n j и

jakog nervnog

и z b и d e n j a

i

kod

jako povisenog krvnog

pritiska.




etode

lecenja

vodom

Lecenje

vodom ј е jedan

od najprirodnijih nacina

isceljenja

jedan od

najboljih da se podrzi

rad

I s c e l j и j и C i h

Sila n и t a r organizma da irn se

pomogne

borbi za zdravlje.

Lecenje

vodom

е

poznato

covecanstvu od najdavnijih

vremena. o d и

s и

l j и d i и v e k koristili ne samo za m i v a n j e ,

vec iza

o t p и n o

ciseen е celog organizma

od

stetnih materija

kroz vaian sistem za z l и c i v a n j e - kozne pore.

Lecenje vodom

е

prirodno

nacin za

pomoc

r g a n i z m и

dat

od

same Prirode.

Ono se

a z l i k и j e

od

mnogih

d r и g i h

sredstava

svojom d o s t и p n o s c и i

jeftinocom

svojom

p o t p и n o m b e z b e d n o s c и i o g и c n o s c и

da

se r i m e n j и j e cak

i

kod najtezih

bolesti. Т о ј е metod koji

donosi

e i z m e r n и

korist i

ima ogroman pozitivan efekat. Prilikom

s t r и c n e

primene

vode

mozemo o t p и n o

ispraviti mnoge poremecaje

zdravlja s p e s n o se izboriti sa bolestima i c и v a t i

bodrost

i

r a d n и sposobnost

do

и b o k e

starosti.

Jedan od

najvainijih

zakona lecenja

vodom

е zakon

reakcije koji glasi: sto

е

jaci nadraiaj time е jaCi priliv krvi

и

obolelo mesto. Voda

posebno

hladna ili

o b m и t o ,

vruca

ili o m Ь i n o v a n j e

jedne

i druge mocan е nadraiivac. Znaci

ona

izaziva prilivkrvi t i r n и l i S e n j e n и

c i r k u l a c i j и , z a h v a l j и j и C i

с е т и

se о ј а е а v а ј и p r o C i s c и j и C i procesi tkivo i tecnosti se

intenzivno

b n a v l j a j и .

Kako е pisao

Avicena

k и p a n j e

и

hladnoj vodi odmah s n a i и j e

и r o d e n и

toplotu

n и t a r

tela

koja dospeva na njegovu o v r s i n и

pojaeana

nekoliko и t а .

К r v n i

s и d o v i se

pri

tom prvo s и z a v a j и , zatim sire sto ih

odlicno trenira nagoni da и d и elasticni.

Zatim krv

pocinje

sa najveCim intenzitetom da spira sveorgane i tkiva. Energija

Zivota pocinje da cirkulise о t e l и i da ga s c e l j и j e

78



Lecenjevodom

Osnovna sredstva lecenja vodom s и - kupke, t и s i r a n j e ,

o Ь l o z i i

m o t a v a n j a .

ontrastne kupke

Kontrastne

vodene p

ro

cedure s и posebno sredstvo

za

isceljenje,

jedno od

najkorisnijih. Kontrastne k и p k e

s и

posebno mocan isceliteljski razdra.Zivac organizma.Kontra

stna kupka celici organizam, trenira krvne

и d o v e

normali

zuje krvni pritisak, otklanja e r v n и napetost i stresove.

O Ь i e n a

v r и c a

k и p k a

nema

takvo dejstvo.

Ona

moze

da

dovede organizam do

u Ь i t k a

vlage, soli i vitarnina kao i

da narusi k i s e l o - a l k a l n и

r a v n o t e z и

Takode, hladna kupka

sama р о s e Ь i nije и v e k i ne

za

sve, korisna: hladna

voda

izaziva stres i dovodi do velikog skoka adrenalina.

Zato е

najpravilnije Ь i t i k o m Ь i n o v a t i h l a d n и i

v r и с и k и р k и

Т а

procedura

с е

pomoci

da

se

organizam

vrati и

normalno

stanje- stanje zdravlja.

Praktikovanje kontrastnih kuplG

treba

poCinjati tempe

raturom vode koja

е o r g a n i z m и

prijati, i koja nece izazivati

s

na Zne

neprijatne osecaje. Moze se poceti sa temperaturom

od 16-l8°C za

l a d n и

kupku, za

r u c и 3 9 4 С . Т е

tempe

rature

o t p и n o

o d g o v a r a j и pojmovima hladna voda i

' v r и

ca

voda . li treba imati

v i d и da

se najbolji efekat kupanja

sa

hladnom

vodom dostiZe pri temperaturi vode

14-l5

°C,

sa vrucom

1 - 4 3 С .

Opstapravilaza kupke Temperatura

a z d и h a

и prostoriji

gde se obavlja kupka ne sme i t i niZa

od

0 0 С ; kupke ne treba

praktikovati и n o g z e l и c a , najbolje

е

to raditi

pre

obroka,

ili najmanje 2-3 sata posle jela;

pre kupke

telo

mora da и d е

ravnomemo zagrejano pokretima trljanjem ili toplotom,

posebno

е

neophodno paziti

da

ruke i noge

ne и d и

hladne.

79



L C NJ KRVNIH SUDOVA KRV

Ukoliko nismo naviknuti navrueu i bladnu vodu, najbolje

ј е

pocinjati praktikovanje kontrastnih kupki za ruke i noge.

Kupka za ruke i noge. Neophodno

е

uzeti dva lavora,

u jedan naliti hladnu vodu, а u drugi - vrucu. Ekstremiteti

se naizmenicno spustaju prvo u hladnu, zatim u vrucu vodu,

i u svakoj se

dlie

о 1 minutu. Tako treba raditi

do puta,

poslednja

voda mora i t i hladna. Posebna vrsta kupki za

ruke ј е kupka za

laktove,

kada se

ruke

sa

savijenim u

laktovima

pod

ostrim uglom spustaju do polovine nadlaktice

i ramena u posudu sa vodom. Takve kupke pojacavaju

razmenu materija u

potopljenim

delovima tela, privlaceCi

u njih krv,

а

takode pojacavaju priliv i snabdevanje krvlju

Ь l i z e delove u

grudi- kupka za ruke,

u

trbusne organe

kupka za noge).

Kupka za ruke i noge. llladnu i vrucu vodu sipati u dva

d u Ь l j

suda-

kofu, kadicu, kadu - i naizmenicno spustati

ekstremitete

prvo u

hladnu, zatim

u vrucu vodu. Ruke

se

mogu spustati skoro do pazuha,

noge-

do kolena

ili

sredine

butine to mozete uraditi ako kleknete u kadu ).

Sedeea

kupka:

Kada se naviknemo na kontrastnekupke

za ruke i noge, mozemo preCina sedece kupkesa uranjanjem

u

vodu

do

pazuha.

Prvo treba praktikovati o Ь i c n u toplu

kupku za celo telo,

da

i ga zagrejali, zatim se treba obrisati

i preCi nakontrastne kupke, kombinujuCi bladnu i vrucu vodu

5 puta, boraveCi о 1 minutu u svakoj, pocinjuCi i a v г a v a j u c i

hladnom. Zatim

se

treba obrisati i

о

mogucnosti ostati nag

na vazduhu od

do

30 minuta. а smo navikli i

na

ove kup

ke, mozemo preCi na sedeee kupke sa u Ь l j i m potapanjem

-do grudi.

80



ecenje vodom

Potpuna kontrastna kupka Ova kupka se primenjuje

tek kada smo se navikli

na

prethodne kupke.

otpuna

kontrastna kupka se preporucuje za

jacanje

cirkulacije i

snizenje artei ijskog pritiska, sto

moze

biti od koristi kod

hipertenzije, bolesti krvotoka, kao i opsteg umora i prehlade.

Temperatura hladne vode treba da bude od 4 - 1 5 С , а vruce

od41-43°C Svaka kupka traje 1 minutu. Kupkesesmenjuju,

poCinjuCi i zavrsavajuCi hladnom, minimalno 11 puta, а

ukoliko nam prija, do

61

put. Telo se uranja

do

nivoa vrata.

Kupka kod ateroskleroze Obolelima od ateroskleroze

preporucuje se da malo izmene kontrastnu kupku, tako da

ona najprijatnije deluje na obolele krvne sudove. U

tom

slueaju lecenje pocinje sa najmanjom razlikom u temperaturi

izmedu hladne i vruce kupke. ћ а tri dana se primenjuju

kontrastne kupke sa temperaturom hladne kupke 3 5 С , i

vruce з g о с . Sledeca tii

dana

temperatura hladne kupke е

3 0 С , а vruce С . Sledeca dva dana temperatura hladne

vode е 2 5 ° С vruce

41u

c Sledeca dva dana hladna voda е

2 0

С ,

vruca

2 С .

Sledeca dva dana temperatura hladne vode

1 5

С ,

а vruce

3

С . Nadalje se poslednja varijanta kupke

primenjuje svakodnevno. U svakoj kupki treba ostati 1

rninutu, u najmanje 11 kombinacija.

Kupka sa povecavanjem temperature vode Ovakva

kupka veoma intenzivno odstranuje

otrovne materije

iz

organizma. Kako se to desava? Otrovi, nakupljeni u tkivu,

delimicno splaSnjavaju, dobijaju vodenu formu i izbacuju se

zajedno sa znojem kroz kozu, а delimicno se neutralisu sa

krvlju i izbacuju kroz organe za izluCivanje. К r v se pri tom

takode cisti. r е Ь а se spustiti do grudi u kupku sa hladnom

l

toplom vodom

3 0 - 3 5 ° С )

i 15 minuta postepeno dolivati

vrucu vodu, koliko se moze izdrzati. Posle toga treba se

obrisati, umotati u vuneno

е Ь е

i leCi U

to

vreme pocinje

81




intenzivno znojenje. r е Ь а lezati dok se znojenje ne zaustavi

- obicno prestaje u roku

od 5

minuta do 1 sata. Posle toga

se

treba

ponovo spustiti u vodu temperature za 4 ° С

niZe

od temperature

prve kupke.

Kontrastni tus

Kontrastno tusiranje se praktikuje posle

fizickih vezbi opisanih u ovoj knjizi. Moze se stajati ispod

tusa ili se polivati vodom iz kofe ili iz creva. Prvo se poliva

hladnom zatim vrucom vodom- i u

jednom

i u drugom slu

caju temperatura vode mora i t i prijatna. Glavu ne

treba

polivati. Н l a d n o m vodom treba se polivati pocev od peta

zatim do kolena zatim do Ь i a s t i pupka, а ramena. Tusira

nje vrucom vodom pocinje

sa

ledne

strane

ramena.

o m Ь i -

novati hladno i vruce tusiranje treba minimalno 5 puta, а

najbolje 11. r е Ь а

z a v г S i t i hladnom

vodom.

Kontrastni vodeni

Ь l o z i . Ovi Ь i o z i mogu

da

se koriste

ukoliko nema mogucnosti da se praktikuju kupke ili

tusiranje. Uzeti dva lavora

ili kofe ili i l o koje posude u koju

moze

da

se stane sa Ь е noge. U jednu posudu naliti hladnu

vodu

do

6 ° С ) , u drugu vrucu

4 1 - 4 3 ° С ) .

U svaku posudu

spustiti

tanak

carsav. Stati

nogama

u

posudu

s

hladnom

vodom i umotati se u nakva8enu plahtu tako da se ona ptipije

uz celo telo. Dciati е na e Ь i 1 minutu. Zatim skinuti plahtu

staviti е nazad u vodu i preCi u posudu sa vrucom vodom.

Ogmuti

plahtu potopljenu u vrucu vodu. Takvihsmena treba

da budenajmanje5, anajbolje 11. Staseza tovremedesava?

v

uca voda siri krvne sudove pore na kozi

se

otvaraju i kroz

njih pocinju da izlaze otrovi.

uieod 1 minute ne treba boraviti ogrnut u vrueu plahtu

jer u tom slucaju nece izlaziti samo otrovi vec i vitamini i

mineralne soli.

Da

se to

ne

i dogodilo treba

na

vreme

preCi

u hladnu vodu koja zatvara pore.

Rezultat takvog k o m Ь i n o v a n j a ј е taj da

temperatura

u

organizmu dolazi do mocnog prestrojavanja. Cirkulacija se

82



L e c e Щ e v o d o m

pojacava rv se time Ь о g а с и ј е kiseonikom pojacava se

protok

krvi

celije se

и n е

zivotnom snagom. Istovremeno

dolazi do svojevrsne

n и t r a 5 n j e

masa2e krvnih

s и d o v a

sto

znaci i

do

njihovog ciscenja.

ruge

vrst kupki

Zdravlje zavisi od

i r k и l a c i j e а

normalna cirkulacija od

toga da li dobro u n k c i o n i s и kapilari. Sta to starost? о nije

nista drugo

do

postepeno

и s e n j e

organizma kao posledica

lose ishrane eelija procesa starenja.

Zbog

toga

е

ozdravljenje

uvek podmladivanje. Karakteristika mladosti е pre svega

dobar rad kapilara. Lecenje

о m о с и

kupki odlieno

е

sred-

stvo da se kapilari

a t e r a j и

na rad sto znaci da е to nacin da

se podmladi organizam.

Terpentinske kupke

Tako jednostavno i

prirodno

sred-

stvo kao sto е

terpentin

ima

g r o m n и

prednost: rastvo-

ren

и k и p k i ima sposobnost da odmah и t i c e na с е \ и

k a p i l a r n и

m r e z и

organizma Terpentinske

k и p k e

s и

bezbedno i najefikasnije sredstvo

b o r Ь i

sa bolestima i sa

t a r o s c и Т о

sredstvo o и primenjivati j и d i najrazlicitijih

и z r a s t a skoro

do

poodmaklih godina.

Cak

se i и starosti

l j и d i posle

terpentinske k и p k e о s е с а ј и podmladeni

za

nekoliko decenija. N e s t a j и ne samo staracke bolesti vec i

sam osecaj starost i i

p r k o s

godinama covek prestaje da

izgleda

kao

starac.

Za

и p k u

se koriste dve vrste terpentina: bela

m и l z i j a

i

и t i

rastvor. Svaki

ima

svoja

и p и t s t v o za r i m e n и . Bela

e m и l z i j a predstavlja

svojevrsnu g i m n a s t i k и za kapilare

s t i m и l i s e с е о kapilarni sistem koji zahvata i

pore

koze i

u n и t r s n j e

organe. Na taj nacin bela m и l z i j a utiee na opste

stanje organizma.

li

treba imati v i d и da bela m и l z i j a ima

8




o s o Ь i n u da

poveca krvni pritisak.

Zato se

takve

kupke

preporucuju ljudima sa snizenim pritiskom, oni kod kojih

ј е

povisen, treba da budu oprezniji ida

ne

l o u p o t r e Ь l j a v a j u

takve kupke.

Kupka sa zutim rastvorom, naprotiv, snizava krvni

pritisak. Onase preporucuje ljudimasa povisenim pritiskom

i zahteva opreznost onih

kod

kojih postoji sklonost ka

sni:lenju pritiska. Kupka sa zutim rastvorom otklanja stetne

naslage sa zidova krvnih sudova, siri kapilare, omogucava

lecenje ateroskleroze. Primenjuju se i o m Ь i n o v a n e kupke:

sa belom emulzijom i sa zutim rastvorom istovremeno;

one

nemaju nezeljene efekte

za

ljude ciji pritisak

ne

prelazi 180

mm zivinog stuba.

Terpentinske kupke su jednostavne za upotrebu, mogu

da

se rade u kucnim uslovima. od normalnog krvnog

pritiska preporucuje se k o m Ь i n o v a n j e kupki - sa belom

emulzijom i sa zutim rastvorom, kod poremecaja pritiska

covek moze da odabere onu koja mu najvise odgovara, ili

k o m Ь i n o v a n e

kupke.

Leeenje traje od 1 do 30 dana. Kupke se rade svakod

nevno, ili jednom u 2 ili З dana, u zavisnosti od zdravstvenog

stanja.

Za

terpentinsku kupku treba uzeti 100-120 ml bele

emulzije ili zutog rastvora terpentina, ili u slucaju k o m Ь i -

novane kupke о 50 ml jednog i drugog, а rastvoriti u kadi

sa vodom temperature od

6 С .

Posle 5 rninuta dodati vrucu

vodu, da i temperatura dostigla g С . Т r a j a n j e prve kupke

ј е

1 minuta, druge -15 minuta. Zatim se pri svakoj sledecoj

kupki dodaje

о

1 minuta, dok duzina kupke ne dostigne 20

minuta. U trecoj kupki, u 1 2 - о ј minuti temperaturu vode

dovesti

do

40° ; u petoj kupki poslednje 4 minute

temperaturu oddati na

41 С

kod 12-te kupke temperaturu

poslednje 4 minute ali

ne

vise)

oddati na

2

С .

84



ecenje vodom

Iz terpentinske и p k e izlazite obnovljeni i podmladeni,

sa

otvorenim kapilarima, poboljsanog krvotoka, sa odlicnom

p o s o b n o s c и svih celija organizma da и р i ј а ј и hranljive

materije, koje se odlieno

bore sa

izbacivanjem stetnih mate

rija

iz

organizma. Primeticete da posle terpentinske

и p k e

prolaze

svi

bolovi - odlicno е dejstvo protiv bolova.

Kupke sa slacicom P o b o l j s a v a j и c i r k и l a c i j и i t v a r a j и

kapilare. Sve to nezno n a d r a Z и j и c e d e l и j e na k o z и Т а ј

zadatak dobro obavlja Ь i c n a s и v a slaCica glavni sastojak

senfa). Rastvorena u vodi, ona poboljsava krvotok ne samo

krvnih

sudova sa povr5ine tela,nego i svih unutrasnjih organa.

a potpunu

u p k и

od slaCice sa toplom vodom 35-37°

С dodaje se 200-300 gr suve slacice. Т r a j a n j e kupke е 10-

5

minuta. Kod srcanih bolesti se ova kupka se ne preporu

c и j e , jer

moze da ima izuzetno jako i tesko dejstvo na srce.

Najbolja varijanta kupki sa slacicom su k и p k e za ruke

noge. Takve kupke odlicno treniraju ne samo krvne sudove

ruku i nogu, vec i celog tela - jer е cak i uticaj na pojedine

delove tela dovoljan da i

se efekat

preneo na sve ostale

delove. a te kupke potrebno е 1-2 ka5ike suve slaCice, koja

se sipa

platnenu

e s и i p и s t a u kofu sa

toplom

vodom,

posle cega

se

kesa nekoliko

р и t а

cedi. и k e

se

p и s t a j и и

k u p k и do lakata, noge do kolena.

Kupke o g и

s m a n j u j и

visak krvi u krvnom и d o v i m a

и

m o z g и

i snizavaju pritisak

unutar

lobanje.

К и р k е

ruku

korisne su kod l a g i h formi srcanih mana, stenokardije, kod

и p a l n i h bolesti disajnih uteva. Kupke ruku i nogu treba da

traju 10-12 minuta.

85



LE ENJE KRVNIH SUDOVA K R V -

Spanski ogrtac

. P o t p и n o

и m o t a v a n j e ,

tzv. spanski

pla5t , omogucava

da

se lako i brzo izbace necistoce

iz

orga

nizma.

One

kroz prosirene pore izlaze zajedno sa znojem.

Potrebno

е

sasiti

ili

raseCi vec gotov plast vidu kosulje

od grubog a m и k a d и z i n e

do poda

sa sirokim и g a c k i m

rukavima

Ciji

se kraje

vi р r

е Ь а с и ј и jedan preko drugog,

kao

kod kimona. Pla5t treba natopiti hladnu

o d и

(ili toplu,

и k o l i k o

ne

mozete

da

izdriite hladnocu ), iscediti ga i obuCi ,

zakaCiv i napred krajeve takoda u d и jako a t e g n и t i . Zatim

odmah p l a s t и sto

е

m o g и c e brie da se ne bi izlagali

dejstvu vazduha,

treba

leCi

и

ranije

r i p r e m l j e n и

p o s t e l j и ,

pokriti se vunenim cebetom,

а

odozgo jorganom,

da

i se

sprecio d o s t и p v a z d и h a Moze se pokriti jos i slojem

pergamenta (ni kom

l и с а ј и

ne koristiti najlon ).Tako lezati

1,5-2 sata, ali ustati

pre

nego sto se plast potpuno

o s и s i .

Prvo е Ь i t i hladno, zatim е postati toplo, i na r a j и cete se

jako znojiti. Sa znojenjem

е

poceti procesi ciscenja.

Da i se v e r i l i и delotvomost procedure, pogledajte

v

odu

kojoj se pla5t posle svake

p o t r e b e

pere. Voda

е

Ь i t i

prljava, m и t n a Neverovatno koliko neCistoca

iz

tela moze

da izvuce ovaj ·'plast .

On

siri pore i izvlaci sve necistoce iz

organizma, sluz, itd. - sve е to iz vas izaslo sa znojem.

86



LECENJE POMO U

SVETLOSTII

V ZDUH

ENE

RGIJ

SUNC

Sav zivot na Zemlji zavisi od sposobnosti svakog zivog

Ь i с а da р i ј а

e n e r g i j и

s и n c e v o g

svetla. Svako zivo Ь i с е

ј е

svojevrsni prijemnik i

pretvarac

mnogobrojnih

snopova

и n c e v e

energije. Bez и n c a nasa Zemlja i Ь i l a bezivotno

hladno mesto obavijena vecnom maglom. Covek

ne

samo

sto

е

deteZemlje

п ј е

i dete и n c a transformator

и n c e v e

i zivotne energije. Svestenici Starog Egipta i s и s l и c a j n o

obozavali S и n c e . Sva ziva Ь i с а na Zemlji b j e d i n j и j e isto

poreklo- svi za svoje poreklo

treba da

zahvale и n с и .

Vidljivo okom coveka svetlo v e k donosi n e r g i j и koja

greje

a t e r i j и

i njoj aktivira razne hemijske reakcije.

а d а

ti svetlosni zraci s t i g n и do zemlje njih

и р i ј а ј и

sve materije

na о ј takode i i l j k e i covekovo telo. Ti svetlosni zraci se

bukvalno r a s t v a r a j и и zivoj materiji и р i ј а ј и se и nju i

о Ь о g а с и ј и ј е novim s o Ь i n a m a Materija se p i v s i s и n c e v e

zrake ne samo zagreva vec kao i da pocinje da svetli. Na

nasoj planeti sve bez z и z e t k a svetli sve zraci nevidljivim

zracima:i i l j k e i minerali i voda i zivotinje i ptice i covek.

Nedostatak svetlosti svedoci poremecajima organiz

mu - do bolesti. Ukoliko telo

и

sebe ne

и р i ј а

dovoljno

suncevog svetla п о neizbezno poCinje da о l и ј е

Sunce

е

iscelitelj

и n c e

nam nosi e d n и od najvainijih

Energija

Zivota E n e r g i j и

Vatre.

8




Na

koji

nacin

ј е

najbolje d o Ь i j a t i

e n e r g i j и

S и n c a ?

Р о m о с и solamih

procedura.

olarne procedure

Z a h v a l j и j и C i

zracima и n c a moguc

е

zivot svih zivihbica

р а tako

i eoveka.

a h v a l j и j u C i

njima

mozemo

da poboljsamo

svoje zdravlje i

r o d и z i m o

zivot.

j и d i

koji izbegavaju zrake

sunca

Ь l e d i s и i nezdravj. Prjroda

nas

е

tako

sazdala da

jzgleda sasvim prirodno ako smo malo

pocrnelj.

Koza е

svojom

prjrodom

s p o s o Ь i j e n a

da

boravi

na

и n c u

mora da

bude

malo

zagasitija. Uzrok mnogih bolesti е

и

tome sto

se

malo

boravi

na и n с и

S и n c e v i

zraci sami о s e Ь i bez

i l o

kakvih dodatnih

sredstava n j s t a v a j u

mnoge

stetne mikroorganizme. Koljko

koza upija

vise

sunca

toliko

с е

pre и

o r g a n i z m и

doCi

do

akumulacijezastitnih sila on

е

se

snabdeti

energijom koja

ј е sposobna

da

se и p r o t s t a v i

bolestima.

и n c e v i

zraci Ь i ј а ј u

mikrobe

Cine

neskodljivim njihove

otrove

р о ј а с а v а ј и

zastjtne sjle organjzma. Zlatno

braonkasta

Ь о ј а

koze se

p o j a v l j и j e z a h v a l j u j и C i

potkoznom pigmentu koji

е poseban

Ь i o l o s k i p r o i z v o d z a d и Z e n dazastitj organizam. Pod utjcajem

suncevih zraka organizmu ubrzano a g o r e v a j и masnoce

poboljsavase razmena materija smanjuje nivo secera krvi

poboljsava kvalitet krvi jer

se

u krvi povecava e m o g l o Ь i n

U l t r a l j и Ь i c a s t i zraci o d s t i c и preradu vitamina D i kalcijuma

sto obogacuje sastav krvi i omogucava organizmu

da se

izbori

sa

svim bolestima. LakSe zarastaju cak i teske rane.

P r i m e n и

solamih

procedura

treba

raditi

pos

tepeno

posebno k o l i k o

se organizam

odvikao

od

и n c e v o g svetla.

Jako velika doza и n e e v e energije e l и j e lose.

Neophodno

ј е

izlagati se

и n ··

1 0 S t e p e n o najbolje

na

obali

mora- kapi



ecenje pomocu svetlost i vazduha

morske vode stite telo od pregrevanja. Najbolje vreme za

solame procedure

е

ujutro

od

8

do

sati, i posle rucka

od

6

do 17 sati. Izmedu i 16 sati ne treba boraviti na suncu,

jer su u to vreme zraci veoma jaki i sadrie mnogo radijacije.

Tokom prvih nekoliko dana telo

ne treba

podvrgavati dejstvu

direktnih suncevih zraka; najbolje е nalaziti

se pod

lakom

senkom drveca. Glava mora biti zasticena

tendom

,

suncobranom ili peskirom. Najbolje е solame

procedure

primenjivati lezeCi. U takvom polozaju telo se ravnomemo

izla2e suncu. Preporucuje se menjanje

polozaja

svakih 5

minuta. Posle solarne procedure pozeljno е okupati se.

Solame procedure

pruzaju

veoma dobre

rezultate kod

hronicne tuberkuloze Iimfnih evorova,kod bolesti zglobova

i koze, kod l g e malokrvnosti, opste slabosti, poremecaja

lavnog pritiska (sniZen i

l a g o

povisen).

Zabranjene

su kod

intenzivne malokrvnosti,

kod

jako visokog krvnog pritiska,

i krvarenja iz raznih organa.

uncev hrana

Celijama naSeg tela neophodni

su

ne samo suncevi zraci,

vec i sunceva hrana.

Kakva ј е to hrana?

Ona

koja ј е najvise ispunjena

energijom svetla. о ј е sveze voce, povrce, zelen, kostunjavi

plodovi, semenke,

seme

biljaka.

Kada

zeleni list upija svetlo

sunca, on usvaja njegovu energiju.

U p o t r e Ь l j a v a j u C i

voce i

povrce izraslo na suncu, mi prakticno u p o t r e Ь l j v m o

suncevu energiju u cistom

vidu

Energiju Zivota iz prve ru-

ke . Termicka obrada Iisava i l j k te Energije Zivota, Iisava

sunceve energije

hranu

koja е neophodna organizmu, bez

koje organizam gladuje bez obzira koliko covek е о Zelene

biljke su ispunjene hranljivim blorofilom, blorofil nije niSta

89



LE ENJE

KRVNIH SUDOVA KRV

drugo do

deo

и п с е v е e п e r g i j e koji se talozi Ь i l j k a m a . Voce

i povrce, izniklo pod velikom koliCinom

s и n c e v i h

zraka,

п а ј Ь о l ј а

ј е

i

a j k o r i s п i j a

h r a п a za

j и d s k i

o r g a п i z a m .

Z e l e п e

Ь i l j k e

z п а ј и

kako da

k u p l j a j и

s и п c e v u

e п e r g i j и

ida

е

p r e d a j и c o v e k и i drugim zivim i C i m a . Izvori zdravlja

koji s и

pod

и t i c a j e m d i r e k t п i h s и n c e v i h zraka i

и

hrani,

p r e d s t a v l j e п i s и и g l a v n o m svezim vocem i povrcem.

asifenje energijom

Sunca

Bez dovoljne kolicine и п с е v е

e п e r g i j e ogranizam pati od slabosti i и m o r a . Ukoliko ne

d o v o l j п o

s и n c a dospeva п а s k т o z

oCi

tada tokovi п e r g i j e

и п и t а r organizma slabe i trose se. Osim solarnih procedura

i и n c e v e hrane, o t r e b п o ј е p1-aktikovati i p i j a n j e s и п с е v е

energije и organizam kroz oci. Pored ostalog, to е i vrlo

korisno za vid.

Pocnite tako sto cete dozvoliti ocima da prosto r o d i s и

N svezem a z d и h и pri и п с а п о m

V I · e m e n и ,

ali ne l e d a j и C i

direktno и

s и n c e ,

п a p r a v i t e

d и b o k

p o t p и n и d a h zadrzite

disanje, sagnite se struku i nagniteglavu premazemlji, tako

da

oci

Ь и d и

nize

od

nivoa srca. Sna:Zno

ih

zatvorite

п а

5

m i n и t a i iz sve snage a p r e g n i t e misice r и d n o g kosa. Pri

tom е

se krv zasititi kiseonikom, sliti и glavu, i na taj

п a c i n

isprati i spaliti toksine.

Zatim

treba

navikavati oci da о Ь i ј а ј и s и n c e v u e п e r g i j и

п e p o s r e d п o .

Pri

tom п е treba

gledati d i r e k t п o

и s и п с е

-

pogled mora

i t i

и s m e r e n

ka

и n с и ali ne koncentrisan na

svetleCi disk. Osim toga, ne

treba

gledati s и n c e

sa

dva

oka

i s t o v r e m e п o -

treba

kombinovati. Najbolje

е

v е Z Ь и

1-aditi

za

vreme izlaska izalaska

и n c a .

Gledajte s и n c e jednim okom,

z m i r k a j и C i п а п ј е g а , а drugo prehijtedlanom. Ne napi ezite

pogled, и k o l i k o ј е п е о р h о d п о

slobodno

tl epCite.

Zatim

gledajte drugim okom.

ada

posle toga

a : l m и r i t e ,

videcete

svetlece tackice. Sto vise tackica, procedura k o r i s п i j a

90




zdravlje o z Ь i l j n o j opasnosti. Zbog nedostatka kiseonika

moze nastati i l o koja bolest

Т о

jos uvek

i ј е

sve. lstraZivanja pokazuju

da

proizvodi

koje

u p o t r e Ь i j a v a m o ,

u

o r g a п i z m u

prvo stvaraju glukozu,

zatim vestacku kiselinu, zatim mravlju i s e l i п u , i а kraju se

pretvaraju u

u g l j e п i c n i

gas i vodu. Ukoliko п e d o s t a j e

k i s e o п i k a , umesto g l j e п i c п o g gasa i vode, u o r g a п i z m u se

stvara e o r g a п s k a oksalna i s e l i п a - veoma t e t п a materija.

О п а stvara soli koje se p r a k t i c п o п е mogu izbaciti iz

organizma, koje se taloze u vidu e r a s t v o r l j i v i h j e d i п j e п j a u

celijama, tkivima, krvnim sudovima, stvara se k a m e п j e

omogucava se pojava bolesti zglobova,, ateroskleroze i druga

ostecenja krvnih sudova. Osim toga,

п e d o s t a t a k

kiseonika

dovodi do t v a r a п j a velike kolicine g l j e п m o n o k s i d a , sto

е

ј е d а п od o s п o v n i h uzroka pojave mnogih bolesti,

а

tako i

raka.

К i s e o n i k igra a Z п u ulogu u procesu a z m e п e materija,

poboljsava cirkulaciju, pomaZe da se bolje usvajaju hranljive

materije. О п pomaZe da se ocisti krv, п е dozvoljavajuCi о ј

da

se otruje i isprlja otrovima i

t e t п i m

materijama.

o v o l j п a

k o l i c i п a k i s e o п i k a obezbeduje r g a п i z m u m o g u c п o s t

da

uspostavi ili о ј а с а svoj imuni sistem, tj . da se а с е prirodnije

zastiti od bolesti. sim toga, to smirujuce i u isto vreme

stimulativno utice

п а nas п e r v n i

sistem.

O b o g a C i v a п j e

ш g a n i z m a k i s e o п i k o m kljuc е za zivot.

Vise

od

90% e п e r g i j e

ш g a п i z m a

se preraduje zahvalju-

juCi ulasku k i s e o п i k a u o r g a п i z a m

Sto

vise d o Ь i j a m o kise-

o п i k a toliko vise i v o t п e e п e r g i j e imamo. Nasa p o s o b п o s t

da razrnisljamo, oseeamo i dejstvujemo, umnogome se mani-

festuje upravo zahvaljujuCi

e п e r g i j i k i s e o п i k a .

Nedostatak

kiseonika u organizmu а ј с е s с е objasnjava

а u m ш

Usled

п e d o s t a t k a kiseonika, organizam mozeda dozivi svaku e p r i

j a t п o s t - od laganog umora, do

z Ь i l j п i h

bolesti.

9



ecenje pomo u svetlosti i vazduha

Ukoliko

posedujete

malo energije

uzrok moze

biti

nedostatak

kiseonika.

Kada е

kiseonika malo organizam

preduzima svoje mere: cuva energiju snizavajuCi njenu

upotrebu.

а о

posledica organizam jednostavno

ne o p и S t a

da iskoristite sve svoje energetske resurse ivi niste u stanju

da

se

izlazete ni fizickom

naporu

niti

da

s

punom

parom

radite. I prilikom najmanjeg

napora

vi osecate umor.

Jos

jedan

ozbiljan p r o Ь l e m

nedostatak

kiseonika

nam

ne omogucava da iz organizma izbacimo stetne mikroorga-

nizme i oni se slobodno razrnnozavaju.

Zato

obogaCivanje

organizma kiseonikom moze i t i naCin isceljenja. Oboga-

Civanje

krvi

kiseonikom poma:Ze

da

se izbace toksini i

da

se

stetni

mikroorganizmi

i izazivaci infekcija

zadrze na

bezbednoj udaljenosti jer ne mogu da se rarnnozavaju u

krvi

koja е obogacena velikom kolicinom kiseonika. Sve to

mora

da

nas

natera

da obratimo

pa:Znju

na to

koliko

za

zdravlje

va:Znu ulogu ima disanje.

Visok sadrzaj kiseonika u krvi takode poma:Ze

da se

smanji nemir i nervoza koji su uzrok rnnogih fizickih bolesti.

Usled

nedostatka

kiseonika nastaju i ceste glavobolje. Cesto

ne mozemo da

se oslobodimo glavobolje

t a Ь l e t a m a

ali

с е

pomoCi nekoliko dubokih udaha i izdaha na svezem vazduhu.

К i s e o n i k spasava

nase telo od otrova

Т о se

desava

pomocu krvnog i limfnog sistema. Toksini i otrovi cirkulisu

р о telu raznoseCi se putem krvi i taloze se u limfnim

evorovima kao u kantama za smece.

Ukoliko

i

odatle

ne

iscistimo evorovi poCinju da bole i oticu. Osim toga otrovi

odatle

prodiru

u krv koja se i

sama

truje i zapocin е trovan е

celog

organizma Jedino

duboko disanje obogaceno

kiseonikom poma:Ze

da

se

о ј а с а

cirkulacija

krvi

i limfe

da

se

otrovi ne taloze

u krvnim

sudovima

i

ne

zadrzavaju u

limfnim evorovima

vecda

se

odatle

izbacuju kroz

organe

za

izlucivanje.

9




Ali, kako

treba

disati

da

bi

krv,

limfa i е о organizam

i l i

zasiceni kiseonikom i cistili se od otrova? Naravno, treba

udisati svez prirodan vazduh obogacenim kiseonikom.

li

to jos uvek nije sve.

Т r е Ь а

disati pravilno.

st

m ci

r v i l п o dis ti

Svi

ljudi prirodno umeju pravilno da disu. Ali, nepravilan

nacin zivota i narusavanje

Zakona

Prirode dovode do toga

da se covek def01-mise, i kod njega se pojavljuju razne

patologije. U

ve ini

slucajeva, savremeni covek ne moze da

dise kvalitetno, onako kako

е

to zamislila Priroda. Kvalitetno

disanje

е

duboko disanje. VeCina ljudi ne zna zaista duboko

da dise, vec dise plitko. Pravo, duboko disanje, nisu samo

duboki udasi i izdasi, vec

potpuno

i duboko disanje, kada u

procesu disanja ucestvuju sve celije organizma i organizam

dise bukvalno

na

celijskom nivou. Kvalitetno disanje,

neophodno za zasicenje organizma kiseonikom- nije samo

disanje kroz disajni sistem, vec i kroz kozu. Koza

е

takode

organ za disanje, to su druga pluca.

К r o z pore koza neprekidno udise kiseonik i izdise uglje

nicnu kiselinu. Т а funkcija koze

od

zivotne е vaznosti za

organizam. Ukolikozivotinju stavimo t m o s f e ш ugljenicne

kiseline, glavu ostavimo napolje, na Ь i c n o m vazduhu, ona

с е uskoro uginuti, bez obzira sto bi se reklo

da

moze

da

dise

na

nos ili usta pomocu pluca. Ukoliko pore koze nemaju

mogucnost

da

udisu kiseonik- zivo

с е

umire Ukoliko su

sve telesne pore zbog nekih razloga zacepljene- na primer,

usled opekotine koja pokriva celo telo,

ili

ukoliko celo telo

pokrijemo bojom ili smolom covek pocinje da se gusi, cak

i ukoliko ј е stanje organa za disanje i pluca normalno.

Otkucaji srca se usporavaju,

postepeno

se snizava telesna



ecenje pomocu svetlosti i vazduha

temperatura i

nastupa

smrt. Poznat

ј е

slucaj, opisan u

biografiji

Leonarda

da Vincija, sa decakom koga su za pra

znienu predstavu obojili zlatnom bojom, zatim zaboravili

da

е

skinu. ecak е umro

zato

sto е doslo do prestanka

disanja koze.

Priroda nas

е

stvorila nage, bez sumnjesa pretpostavkom

da necemo disati

samo о m о с и р l и с а .

Ali koza savremenog

coveka е izgubilaznacajan deo svoje prirodne funkcije. j и d i

zive zagusljivirn kueama, provode vreme u lose provetrenim

prostorijama, na ulici d i s и v a z d и h koji

е

zagaden gasovirna

iz

и t o m o Ь i l a

i fabrickim dimnjacima. Osim toga,

j и d i

nose

о d е с и

koja

smeta

kozi

da

normalno

dise.

Prvo, pravo kvalitetno disanje ometa stanje koze, jer su

na njoj zatvorene pore, i zbog navike da

neprekidno

nosimo

о d е с и . D r и g o

disanje zavisi od pokretljivosti dijafragme.

Slaba pokretljivost ·dijafragme

и s l o v l j a v a

nekvalitetno

disanje i postaje uzrok mnogih bolesti.

r е с е

sposobnost da

se и b o k o dise zavisi od stanja kapilara.

Za poboljsanje stanja kapilara neophodno е raditi ranije

o p i s a n и v e z b и ·'Ozivljavanje kapilara , primenjivati metode

lecenja vodom i i z i c k и aktivnost - pre svega

ono

sto stvara

efekat vibracije organizmu.

er

to pojacava protok

krvi

na

kozi, s p и n j a v a kapilare krvlju, nagoni ih da rade, i

е о

organi

zam

poCinje bolje da dise.

a

i

s t i m и l i s a l i

pokretanje

dijafragme,

takode е

neop

hodno

da radimo fizicke vezbe,

pre

svega ··Spajanje stopala

i dlanova . Dijafragma nije nista drugo,

do

drugo srce naseg

organizma. Ona oscilira, i njeni grcevi su jaci od skupljanja

srca. Ona gura krv kroz vene ka grudnom kosu. U zdravom

organizmu dijafragma obavlja 18 oscilacija u minutu. Pri

svakoj oscilaciji

ona

se premesta za 2

т

gore i za 2 cm dole.

Т а ј najmocniji misic u covekovom

telu

obavlja ogroman

9



LE ENJE KRVNIH

SUDOVA

KRV

posao. Poboljsavanjem rada dijafragme

mozemo

da nate

ramo a и s t a v l j e n и krv da se krece aktivno i na taj nacin da

se izleCimo

od

mnogih bolesti.

Da

i

kozi vratili

f u n k c i j и

disanja

treba

primenjivati

lecenje obnaiivanjem i raditi vazdusne ю c e d u r e

ecenje p o s t a v l j a n j e funkcije koie

Cilj ovih p ю c e d u r a sastoji se

и

p o j a c a v a n j и

koznog

disanja.

Kada obnafujemo kofu

s

njene

povrsine

se

odstra

njuju razni proizvodi

otpada

i

t ю v i

koj i se izbacu

u

zajedno

sa znojem. U k o z и se р i ј а kiseonik koji unistava g l j e n -

monoksid

koji organizam proizvodi i

pretvara ga

u bezo

pasne materije.Na taj nacin eovek postaje zdraviji ZaSticeniji

od bolesti.

Vreme za

proceduru

najbolje е pre izlaska

sunca

ili

otprilike

do

10 sati ujutro

ili

uvece oko 2 cas. Fizicki l a Ь i m

ljudima se

preporucuje

da izaberu

podne kada

е vazduh

topliji.

Procedure treba

sprovoditi 30

dana

zaredom

zatim

napraviti

pauzu od

3-4 dana i ponoviti tokom 30

dana

Jecenje.

Za

ozdravljenje

е neophodno

sprovesti takva ciklusa.

Ukoliko е moguee

obnaiite

telo na otvorenom a z d и h и

ili

bar

dobro provetrenoj prostoriji sa otvorenim prozorima

bez obzira na vreme. Prvog dana sprovedite sest

procedura

od kojih se svaka sastoji od

obnaiivanja

zatim zagrevanja

и o d e C i

Plvaprocedura Obnaiite

se i tako sedite na stolici

ili

lezite

20sekundi. Zatim se b и c i t e malo toplije nego sto to zahteva

sezona da i s t e se zagrejali ali ne dozvolite da se pregrejete

do znojenja.

Ostanite

o b и c e n i mirno sedeCi ili lezeCi 60

sekundi.

96



Lecenje pomo u svetlosti i vazduha

Druga procedura

Ponovo se obna.Zite i ostanite tako 30

s e k и n d i а o b и c e n i - 60 e k и n d i .

Treca

procedura Obnazeni

- 40

s e k и n d i o b и c e n i

- 60

sekundi.

etvrta ю c e d u r a : Obna.Zeni - 50

s e k и n d i

o b и c e n i - 90

sekundi.

Peta procedura

Obnazeni - 60 s e k и n d i

o b и c e n i

- 90

sekundi.

Sesta p ю c e d u r a :

Obna.Zeni - 70 sekundi, b и c e n i - 120

sekundi.

Moze

se raditi i

na

d r и g i

naCin:

da

se svaki

р и t

ne

Ь i

o Ь l a c i l i

samo predite

iz

prostorije sa otvorenim prozorima,

и t o p l и p r o s t o r i j и . Poslednjih

dana

treba uraditi 10

procedura, d o d a j и c i svaki

р и t

р о 10 sekundi za obna.Zeno

sedenje,

da i и d e s e t o j p r o c e d и r i

tovremeiznosilo 10sekun

di а vreme zagrevanja, o c i n j и j и C i od seste procedure, ostalo

isto: 120 sekundi.

Dok

ste obna.Zeni mozete trljati razne delove tela,

ili

raditi

fizicke vezbe.

b и c e n i

treba

da

lezite mirno,

sna.Zno

spojivsi

dlanove iznad solamog l e k s и s a . Posle zavrsetka е Ј е pro

cedure, lezite

o b и c e n i

10

m i n и t a

sa spojenim dlanovima i

stopalima.

vu

p r o c e d u r и treba

raditi sat

vremena pre jela

i

najmanje sat vremena posle kupanja.

Ova metoda

ne samo

sto pojacava disanje koze, vec i

f u n k c i j и

i z l и C i v a n j a preko koze. Koza i z b a c и j e stetne

materije sa znojem, kroz znojne zlezde.

Znojne

zlezde na

dan

izbace 600-900 grama znoja, а

ponekad

posebno

и

toplim danima kada se pije и n о tecnosti,

ili

sitacijama koje

p o j a e a v a n j и znojenje nerviranje, strah, bes ), do 1400 grama.

lstra.Zivanja koja

и

se sprovodila

da

i

objasnila uzroke

loseg stanja, ili cak

padanja

nesvest, koja se

e s a v a j и

za

97




vreme

d и g o g boravka

и prostorijama

p r e p и n i h

l j и d i

p o k a z a l a s и da

е

razlog to, sto se prostoriji nakupilo previse

otrovnih proizvoda koje isparava j и d s k o telo.

Da

i

organizam

i о

zdrav, sve njegove celije

o r a j и

zdrave.

Da

i celije i l e zdrave, iz njih е neophodno odstra

niti sve prljavstine. Priroda е predvidela nekoliko nacina za

odstranjivanje necistoca -

jedan od

njih

е

i kroz znojne

zlezde. Pre deset hiljada godina, kada е p r v o Ь i t n i covek i о

p r i n и d e n da neprekidno и d е и p o k r e t и da i obezbedio

s e Ь i h r a n и sav sistem za z l и c i v a n j e ј е radio

и n o

snagom.

Savremeni covek

ј е

malo pokretan pri tom

ј е

zasticen

odeeom, koja eesto ne

r o p и s t a

vazduh.

Zato

sve otrove koji

m o r a j и

izbaceni kroz

o z и

eovek nosi

s e Ь i t r u j и C i

svoju

krv i svoje celije. К а о posledica, krvni i limfni sistem rade

preoptereceno. Usled preopterecenja o c i n j и bolesti. Osim

sprovodenja lekovitih procedura, treba se potruditi sto е

moguce cesce da skidamo d е с и л а cistom vazduhu.

Priroda

е

zamislila coveka kao ··masinu

s p o s o Ь i j e n и

za rad na

otvorenom

prostoru . Biljke, iznikle

bez

svezeg

v a z d и h a izgledaju bezivotne, sto se moze reci i za coveka.

Covek, lisen svezeg a z d и h a u dovoljnoj kolicini, lisava sebe

zivotne sile, energije, lisava sebe mocne podrske prirode.

Lecenje obnaiivanjem odlican е nacin da se krvobogati

kiseonikom, da se uspostave z l u c и j u c e i disajne funkcije

koze. Medutim, imajte

na

u

da

lecenje obnazivanjem

ponekad izaziva razlicite reakcije organizma- и nekim slu

cajevima moze

da

se pojavi osip ili svrab na kozi. Ali to

s и

samo prolazne pojave,koje

k a z и j и

da se kroz o z и aktivno

o d s t r a n j и j и otrovne materije a k и p l j e n e

и

krvi. Najcesce se

svrab o j a v l j и j e kod j и d i koji p o t r e Ь i j a v a j u mnogo lekova.

Pri pojavi takvog svraba

ili

osipa, ni u kom l и c a j u se ne

treba cesati

l

stavljati neke Ь i o g e

ili

meleme. Potrebno

е

nositi donji ves od higijenski prirodnih tkanina, cesce ga

9



ecenje pomocu svetlosti i vazduha

disanja.Takav nacin disanja,kada sebrzopodiZe grudni kos,

а

ostali delovi tela ostaju nepokretni, posebno е karakte

ristican za

zene, ali i rnnogi muskarci pate

od

tog nedostatka.

Cak i pevaci, propovednici, advokati, i svi oni koji, reklo bi

se,

moraju

bolje da znaju svoju profesiju. Promukao

neprijatan glas, cesta

е pos

ledica

upravo

takvog disanja.

Gornje disanje

е

karakt

er

isticno za ljude sa besmislenom

navikom

da

disu otvorenih usta.

Ukoliko citalac sumnja u istinitost recenog, moze da

proveri. lzdahnuvsi

iz pluca

sav

vazduh

stanite pravo,

opustivsi ruke mirno,

а

zatim udahnite, podizuCi

ramena

i

kljuenu kost.

Na

taj nacin se svako moze uveriti

da е

kolicina

udahnutogvazduha

biti mnogo manja od normalne. Zatim,

napravivSi udah punim grudima,spustenih ramena i kljucne

kosti, d o Ь i c e t e ociglednu

potvrdu

da е ovaj nacin disanja

rnnogo bolji

od

gornjeg disanja.

Srednjedisanje:

Ovaj nacin

i ~ n j

poznat

е п а Zapadu

pod nazivom rebarno ilimedurebarno disanje

i

iako

е

bolji

od gornjeg disanja, prema rezultatima е mnogo gori od

idealnog disanja jogina. Prilikom srednjeg disanja, dijafrag

ma se podize creva se uvlaceunutra.

Rebra

se pri tommalo

odmaknu i grudni kos se siri.

Donje disanje: k v o disanje

е

rnnogo bolje, i

а

Zapadu

rnnogi misle da

е

to kvalitetno duboko disanje. Za jogine,

medutim, tavrsta disanja samo е deo onog nacina koji im

е

poznat vec stotine godina, i nazivajuga idealnim disanjem.

Prilikom donjeg disanja pluca imaju

vefu

slobodu dejstva

nego pri gornjem i srednjem disanju,

а

zbog toga mogu

da

apsorbuju vise vazduha. Ali,

gornje

disanje ispunjava

vazduhom samo gornji

deo

pluca, srednje - samo srednji i

deo gornjeg, donje- srednji i donji. OCigledno, naCin disanja

koji ispunjava vazduhom cela pluca bolji

е

od sva tri nabro-

101




jana jer pruza pluCima mogucnost da iz

vazduha

usvoje

najvecu kolicinu

prane

zivotne enegije razlivene

о

celom

svetu koju covek

neposredno

upija.

lde lno dis njejogin

Idealno

disanje sjedinjuje sve

dobre

strane gornjeg

srednjeg i donjeg disanja; bez njihovih nedostataka.

Ono

pokrece

е о

disajni plueni aparat svaku njihovu eeliju svaki

misic disajnog sistema. Crpi se maksimum prilikom mi-

nimalnog

utroska

energije. Grudni kos

se

siri

и

svim prav-

cima svaki deo njegovog disajnog mehanizma radi punom

snagom svojih mogucnosti. Jedna od vainih osobenosti tog

nacina

disanja ј to da su svi misiCi disajnog aparata

и

pokretu

dok se pri drugim nacinima disanja deo

misi Sa

uopste

ne pokrece. Pri idealnom disanju istovemeno dej-

stvuju svi misiCi gornjeg srednjeg i donjeg

dela grudi

i

dijafragme sto pruza najbolje rezultate.

ldealno

disanje

uopste

ne

znaci

potpuno

ispunjavanje pluca

vazduhom sa

svakim

udahom.

Idealnim disanjemse moze udisati

srednja

kolicina vazduha ali veliku

ili

malu kolicinu vazduha treba

pravilno rasporediti о celim pluCima.

е Ь а reCi da idealno disanje nije

nesto

vestacko i

nenormalno. Naprotiv to direktan povratak Prirodi. Bliski

prirodi prvobitni covek i zdravo

dete

civilizovanih

naroda

disu upravo

tako-

idealnim disanjem. Ali civilizovan covek

naviknut

na

nenormalan nacin Zivota

na

nenormalnu odecu

hranu u Ь i

normalno idealno disanje. Ova jednostavna

vezba pomoCi

с е

vam da shvatite sta to potpuno idealno

disanje.

102



ecenje pomocu svetlosti vazduha

eiba ldealno disanjejogina

Ovu e Z Ь u ј е bolje raditi u stojecem polozaju.

Prvi polozaj: stajati pravo, kicma

mora

i t i

uspravna.

Napravite lagan, miran udah, t ш d i t e se da ne udisete

sumno vazduh kroz nozdrve - on treba da ulazi slobodno i

prirodno,kao sam od sebe. o t ш d i t e se da napravite protok

vazduha u ··donji deo pluca, sto l i z e dijafragmi, prime

cujuci kako se pri

tome

dijafragma spusta, kao da oslobada

mesto za vazduh, pritiska trbusnu duplju i tera stomak da

se ispupci.

Zatim usmeritevazduh u srednji deopluca, i dokstomak

ostaje izbacen, osetite kako taj vazduh siri i donja rebra, а

zatim i srednji deo grudnog kosa.

Sada usmerite vazduh u gomji deo pluca, prateCi kako

se pri tomesiri gomji deo grudi,kako se razmicu gomja rebra.

a i vazduh

do

sao do

gomjeg

dela pluca, pri zavrsetku

ud treba uvuCi donji deo stomaka. Pri tom se podize

dijafragma, poCinje

da

podupire

ш d n i

kos odozdo, i tera

vazduh

da

se r o Ь i j e do samog vrha pluca.

Pratite kako se udisanje ne sastoji

iz

tri odvojena pokreta,

nego ono fluidno, to jedan talasni pokret svih delova

tela koji u njemu ucestvuju- stomak se uvlaCi rebra razmicu,

grudi zatim uvlace stomak, i maksimalno se siri gomji deo

g ш d i

Neka udah bude tecan i lagan, bez napora i prekida.

К а d

udahnete,

zadriite

disanje nekoliko sekundi.

Sada pocnite lagano da izdisete. Na pocetku izdisanja

grudi su ispravljene, stomak, koji ste uvukli na kraju udaha

pocinje pomalo da se opusta i ispupcava.Pri izdisaju stomak

se izbacuje, а grudi ostaju rasirene.

Na

kraju izdaha

vi

smanjujete naprezanje u ш d i m a onaupadaju, stomak

kao ranije, izbacen, zatim opustite i stomak. Stomak i drugi

103




delovi tela и и svojoj prirodnoj poziciji,

n i s и

izbaeeni, niti

и v u e e n i

Posle malo vezbanja, ovaj nacin disanja е za vas Ь i t i

prirodan i lagan.

Ovim nacinom disanja

е о

disajni aparat se pokrece,

i s p и n j a v a se a z d и h o m i zivotnom energijom, v a z d и h o m

i zivotnom energijom se

р и n е

svi delovi р l и с а

do

n a j и d a l j e n i j i h celija. К r v obogacena kiseonikom, pocinje

da donosi mnogo vise energije svim

organima

i tkivima.

Desava se proces ozdravljenja celom r g a n i z m и .

Vi

cete

odmah osetiti poboljsanje. ad naviknete

na

idealno

disanje, necete vise htetj

da

se

vratjte

r v o Ь i t n o m

n a C i n и

disanja. Pri idealnom i s a n j и necete vise pravitionegreske

koje s и svojstvene mnogim

l j и d i m a .

Ne treba podizati

ramena,

jer

a z d и h i

bez toga

odlicno prodire

и р l и с а

i s p и n j a v a j и C i

ih do kraja.

Ne

treba disati

и v i s e

и c e s t a l o

jer

cak i pri retkom d i s a n j и и р l и с а и l a z i dovoljna kolicina

v a z d и h a i nema potrebe da

и v e c a t e

k o l i c i n и v a z d и h a

и c e s t a l i j j m disanjem. Ne

treba

и m n o и d j s a t j v a z d и h kao

da е nos

и р

jer

pri dobrom

r a d и

dijafragme

a z d и h

и l a z j и

n o s n и s и p l j j n и sam, tjho b e s и m n o . Takvo djsanje е

tiho i rnirno, i pri tome se organizam a s j c и j e kiseonikom

zivotnom energijom kao ni pri jednomdrugom i p и disanja.

Takvo disanje veoma poboljsava kvalitet krvi, koji zavisi

od toga koliko

е

ona zasjcena kiseonikom,Cistj е od otpada

i obnavlja njen sastav. lshrana celog organizma i

svih

njegovih

delova i organa zavisi

od

krvi,

necista krv lose

e l и j e

na

е о

organzam. Najbolje sredstvo protiv trovanja organizma

losom r v l j и ј е idealno disanje jogina.

U jogi se siroko p r a k t i k и j e nekoliko vrsta idealnog

disanja, koja se r i m e n j и j и sa raznim ciljevima. Evo nekih

odnjih:

1 4



Lecenje pomocu svetlosti vazduha

eiba

ProciScujuce disanje

Pocetni polozaj: Ovu vezbu

е

bolje raditi u stojecem

polozaju.

Zato

stanite pravo, kicma

treba da

е

ispravljena.

Napravite

udah

kao kod idealnog disanja i zadrzite

dah nekoliko sekundi. Usne

o

Ь l i k u j t e kao da njima

driite

slamCicu i izbacite е

SnaZno izdahnite kroz tako

o Ь l i k o v a n a

usta

malo

vazduha, zatim

na

sekundu

zadriite

izdah i ponovo snaZno

izdahnite malo vazduha. Tako postepeno uz male

pauze

,

izdahnite sav vazduh iz pluea. Veoma

е V a Z П

da

to cinite

snaZno.

ProCiscujuCim disanjem

treba

a v г S a v a t i sve druge vezbe

disanja.Ova vezba е neverovatno osveziti umomog coveka.

eiba '']ogisticko disanje za oiivljavanje nerava

Ova

e Z Ь a

vraca snagu

umomom

coveku. Njen cilj

е

da

poboljsa rad nervnog sistema,da razvije nervnu energiju, da

ispuni organizam zivotnom energijom.

Pocetni polozaj: stati pravo,udahnuti idealnim disanjem

i zadriati

dah

.

Ispruzite ruke

napred

i opustite koliko god moguce

misice, CineCi

napor samo

koliko potrebno da ih driite u

i s p r и e n o m

polozaju.

Lagano savijte ruke, podizuCi

pesnice

ka ramenima

postepeno

napregnite

misice ulazuci napor

tek

koliko е

potrebno da pesnice

budu

evrsto stisnute i da se u misiCima

oseti drhtanje.

1 5



LECENJE SN GOM DUH

DUS VN 1DUHOVNESIL

Sve napred nabrojane metode \ecenja ne samo sto jacaju

fizicko zdravlje vec i celice volju pruzaju coveku snagu

obdaruju ga mocnim i zdravim nervnim sistemom.

a bi

i l i

zdravi potrebno

е

Ь i t i

jak duhovno i dusevno.Poznato

е

da

ј е

bolest -

s u d Ь i n

s l Ь i h duhom zdravlje - s u d Ь i n jakih

duhom.

Ali moze se

reCi

i na drugaciji naCin: bolest nam ne dolazi

kao kazna vec kao lekcija da prosavsi postali jaki duhom

i ozdravili. Zato se ne odnosite prema bolesti kao prema kazni

-odnosite se kao prema moguenosti da budete jaki.

ravlje duha zdravlje srca

i krvnih sudova

Bio sam slab duhom takav

i h

i ostao da nije bilo mojih

bolesti. Upravo su me bolesti primorale da se pozabavim

svojim zdravljem - fizickim i duhovnim.

Vec

sam od svoje

devete godine

о с о

da celicim

svoj

duh i prva moja pobeda

na tom putu

i l a ј е

evrsta resenost da odolim bolesti i smrti

odolim bez obzira na

sve

.N

ajvaZniji

posao koji sam u zivotu

obavio е

taj

sto sam ozdravio isve svoje snage posvetio tome

ne dozvoljavajuCi

s e Ь i

nikakva popustanja i odstupanja sa

tog puta bez obzira na Ь l s t i koje su se pojavljivale preda

107



LECENJE KRVNIH SUDOVA,

' ' ..

mnom. Iskusenja е Ь i l o mnogo: lenjost i slabost tela, bolesti,

tradicionalna kuhinja, ukusna, ali stetna; odsustvo zelje

da

se fizicki razvijam-uopste, sve obiene navike, nezdravnacin

zivota. SavladujuCi svaku od tih navika, mi razvijamo volju,

celicimo nervni sistem, postajemo snaZni duhom.

Covek koji poseduje snaZan duh covek koji poseduje

veliku zalihu nervne i psihicke energije. Takav covek

е

zasticen od ateroskleroze i infarkta, moZdanog udara, sta

racke skleroze. Do poslednjih godina svog zivota ocuvao е

bistrinu

uma

i zavidnu radnu sposobnost.

Covek

П a Z n o g

duha oseca

da jedno

sa svim zivim,

dozivljava

sebe kao

deo

svega

sto

postoji, i

za

njega

ј е

prirodno da cuva ne

samo

svoje zdravlje, vec i okruzujucu

prirodu.

Snaga duha, nervna i psihicka snaga zaista jaeaju srce i

krvne sudove. u to

е

mozda tesko poverovati, ali to е tako.

Coveksnamogduha kroz svoje srce uspostavlja vezu sa celim

svetom, srcem

se

otvara prema svetu i Prirodi. Upravo

zahvaljujuCi

otvorenom

srcu pocinje da prati vise Zakone

Prirode (jer ti zakoni i mogu

da

se dozive samo srcem,

а

ne

umom)

, i zbog toga ozdravljuje.

Ljudi su oduvek znali da srce ima poseban znacaj. Srce

se

od

davnina smatralo simbolom plemenitih kvaliteta

ljudske duse. U hriscanstvu,

za

duhovno preobrazenje,

isposnici su misaono u srcu stvarali molitvu Isusu. U budizmu

postoji DoktrinaSrca , koja propoveda put predane ljubavi,

kroz zrtvovanje. Sve najmoenije Energije Zivota prolaze kroz

srce, koje predstavlja ogromnu laboratoriju kojoj se desava

preobraZaj ljudske svesti. Srce

е centar

psihicke i

nervne

energije.

Samo ukoliko srce otvoreno za

Zakone

Prirode i Zivot

ne

Energije, za Svet i Kosmos i za sve sto postoji, mozemo

1 8



ecenje snagom duha

vratiti

zdra

vlje zdravlje krvnim sudovima krvi i celom

o r g a n i z m и .

Т о

znaci da

е

zdravlje moguce samo ukoliko

postoji snaian

duh

koji otvara srce

Zakonima

Prirode. Jer

samo eovek sa sn

ai

nim

и h o m

moze

na

pravi nacin

da

otvori

svoje srce v e t и slab covek zastrasen koji zeli da se sakrije

od

sv

eta to ne moze da c i n i Budite snaini duhom. Bez toga

srce krvni s и d o v i i krv tesko da o g и biti zdravi.

Covek koji stekao

и h o v n и

snagu neprekidno se nalazi

и s t a n j и d и e v n e ravnoteze zivi mudro i osrnisljeno. Kada

posedujemo dovoljno nervne snage prepuni smo entuzijaz

ma i srece zdravlja i a m o и v e r e n o s t i spremni smo da preva

zidemo sve teskoce i

da

dostojno prihvatimo svaki izazov

s u d Ь i n e . Mi ne t r a h и j e m o od r o Ь l e m a jer jak covek zna

da sa njima moze da se izbori.

uda

nos

reka zivota

Sta

potrebno

da

i s m o

postali jaki duhom da u

s e Ь i

stvorimo

o c n

и n e 1 v n и

snagu?

Za

to

е

potrebno

snainom

telu imati isnaian т . Imati jak um znaci umeti kontrolisati

s v o j и svest i usmet-avati е и neophodnom pravcu.

Zivot Iici na g r o m n и r e k и koju cine ctva toka koja teku

и suprotnim pravcima. edan tok nas nosi ka d r a v l j и

sreCi

snazi m и d r o s t i . D r и g i -

ka

bolestima preranoj starosti

nesrecama slabosti i e и s p e s i m a .

L j и d i ne

a s l u c и j и da oni

sami

i r a j u

kojim

с е

tokom

plivati u reci zivota. Ukoliko

postanemo gospodari svoje svesti upravljamo camcem koji

vodi tamo gde е nama potrebno - rni ulazimo u srecan

tok

zdravlja i s p e h a . Ukoliko ne m m o da vladamo sobom i

svojom svescu tok nas nosi u p r a v c и nesrece bolesti i

nezgoda.

109



LECENJE KRVNIH SUDOVA 1KRV

Kakva е

to carobna I"eka,

iz cega se ona sastoji, od kakve

vode? Voda te reke nije nista ш g o

do

nase sopstvene misli

osecanja. Pozjtjvne misli

osecanja t v a i a j и srecan

tok.

Negativne

misli i

osecanja nas

vode

и

nesrecan

tok. Tok

biramo

mi sarni, b i i a j и C i svoje misli osecanja.

Jer

misli i

osecanja ne zavise

od

dogadaja i i t и a c i j a koje nas realnosti

o k r и z u j и

kako mnogi misle. Mis

li osecanjazavisesamood

nas- mi

samo biramo

jedne ili

ш g e

и ovoj ili onoj

i t и a c i j i

Obratjte a z n j и :

razlicitj

l j и d i и jednoj

jstoj s j t и a c i j i misle i

osecaju I"azliCito

Neko

nesreCi t и g и ј е i place, neko se u

istoj takvoj

s i t и a c i j i

puni snagom resenoscu i dejstvuje.

Znaci, misli i osecanja

ne

zavise

od

i t и a c i j e ,

vec

od

coveka.

Ukoliko necemu pristupimo svesno i ostanemo gospodari

svojih rnis\j i osecanja,

mozemo

da i r a m o

sta

da osecamo i

na

sta da mislimo и ovoj ili onoj s i t и a c i j i . Tada nama ne

и p r a v l j a j и s i t и a c j j e ,

vec mi

postajemo

gospodari,

sto

znaci

da

na r a j и

postajemo gospodaii

sebe, svog zivota,

и d Ь i n e

i zdravlja.

Razvijena svest

moze da

o n t ю l i s e rnisli i osecanja,

da

izabeie neophodne

odstrani stetne. Mi

mozemo

da

nate-

ramo svoje rnisli i osecanja da rade za nas,

а

ne piotiv nas.

К а о sto

se fizicka

snaga

razvija

gimnastikom

i fizickim

v e Z Ь a m a tako se i

snaga

d и h a i razvoj svesti

postize tre

ш n g o m

irkulacija

rv

i u zgu

zalog zivota zdravl a

Da Ь i

и

snaznom

t e l и Ь i о

snazan duh pre svega

ј е

neophodno imati zdrav nervni sistem. Covek ima centialni

i

perifemi

nervni sistem. Centralni nervni sistem kontrolise

11



ecenje snagom

duh

svestan rad coveka, periferni povezuje centralni nervni sistem

sa celim organizmom i njegove komande salje do svake

celije. Da

Ь i

svest

Ь i l a

zdrava,

neophodno ј е pre

svega

и s p o s t a v i t i

red

centralnom

nervnom

i s t e m и

Pre

svega,

velikom mozgu.

Rad mozga deJjmjcno p o t p и n o zavjsj od cjrkulacjje

n j e m и . Ukoliko se c j r k и l a a prekine na samo dva i n и t a

- to dovodi do ogromnih povreda. Od zivotnogje znacaja

pre

ventiva poremecaja cirkulacije krvi

и m o z g и .

Mozakse

sastoji odvelikog broja nervnih celija-neurona,

koje p r e h r a n j и j и arterije i kapilarj. Upravo и krvni s и d o v i

te ose oko

kojih

s и rasporedeni neuroni

Т о

znaci

da е

osovina i osnova rada mozga krvotok.

Neuroni

m o r a j и

neprekidno

da о Ь i ј а ј и od krvnih и d o v a h r a n и kiseonik i

hranljive

materije

, koje dolaze

sa k r v l j и

Rad

neurona

zahteva

e p r e k i d n и

dostavu kiseonika. Dovoljno е samo na

nekoJjko

j n и t a z a и s t a v i t j

dopremanje kjseonika- neuroni

и m i r u . Zato poremecaji koji a s t a j и и

k I v o t o k и

mozga mogu

da и d и nepopravJjjvi i da o v e d и

do

smrtnog jshoda. Na

s r e c и nas ш g a n i z a m ima sposobnost s a m o r e g и l a c j j e :

и k o l i k o se, и s l e d nekog razloga, Ь l o k i r a j и neki od krvnih

s и d o v a pronalaze se zaobilazni

и

tevi da

rv

dospe mozak.

Ukoliko se neke arterije k и p l j a j и i ne r o p и s t a j и krv,

tada

m o g и

da se rasjre

p r o p и s t e rv

neke

r и g e

Ali,

o g и c n o s t i

za takvu

s a m ш e g и l a c i j и

n i s и beskonacne. Ukoliko ne

pratjmo zakone prirode, и k o J j k o svesno ne tezjmo da

popravimo svoje zdravlje,

o r g a n i z m и

с е biti sve teze i teze

da se samostalno izbori sa svojim e и s p e s i m a bez na5e svesne

pomoCi i podr5ke.




eiba

z poboljs nje

cirkul cije krv u mozgu

Do pogorsanja

cirkulacije krvi u mozgu dolazi usled

pasivnog nacina zivota nedostatka fizickih e z Ь i i dugog rada

u

sedecem

polozaju

posebno

ukoliko pri tome glava dugo

vremenaostaje u jednom istom polozaju. os е gore ukoliko

glava neprekidno nepokretna naklonjena

samo

u jednu

stranu.

e Z Ь e za pokretanjeglave povecavaju elasticnost krvnih

sudova koji

hrane

mozak i dolazi

do

njihovog sirenja. Sve

to zajedno sa ritrnicnim disanjem

т o z

nos povecava protok

kiseonika kroz celije mozga poboljsava se umna delatnost.

Takve v e Ь e ј е najbolje raditi u

stojecem

polozaju

ponavljajuCi svaku 4-5 puta.

Slika8

112



ecenjesnagomduha

Veibal slika8)

Pocetni polozaj : ruke su uz telo.

Zatim podiCi ruke

prema

ramenima

stegnuti sake u pesnice i nagnuti glavu

napred.

atim

podignuti laktove

а

glavu zabaciti unazad. Vratiti se u

pocetni polozaj. Vezbu ne treba raditi

brzo ali ni polako vec - umerenim

ritmom.

Veiba 2 slika 9)

Slika 9

Pocetni polozaj: г u k su i s p г u z n sa strane. Zatim ih

saviti u laktovima i raditi trzajeve sa savijenim laktovima

desnom

г u k o m

- napred levom rukom - nazad iza leda.

Vratiti se u pocetni polozaj. Isto to nekoliko

puta

uraditi

desnom - nazad levom - napred. Ni brzo ni lagano - vec

srednjim tempom.

Slika

1

113



LE ENJE

KRVNIH SUDOVA KRV

Veiba slika 10)

Pocetni polozaj: ruke su uz telo glava uspravna. Glavu

okreniti

prema

desnom

ramenu

vratiti se u pocetni polozaj.

Glavu

okrenuti

prema levom ramenu vratiti se u pocetni

polozaj. DdeCi glavu uspravno ne savijajuci vrat gledajuCi

ispred sebe okrenuti desno vratiti se u pocetni polozaj.

Zatim isto tako ddeCi glavu uspravno ne savijajuCi vrat i

gledajuCi ispred sebe okrenuti levo zatim vratiti u pocetni

polozaj. Raditi laganim tempom.

isanje za poboljsanje

cirkulacije krv u mozgu

Zadciavanje disanje bez obzira kako to izgledalo cudno

omogucava poboljsanje snabdevanja

mozga

krvlju. S

vremena

na

vreme

neophodno

е

to raditi

da

i

se

procistila

krv

koja dolazi u mozak i naterati

da

cirkulise aktivnije.

Uradite

jednostavniji eksperiment. Т r е Ь а sesti ispred

ogledala i

zaddati

disanje koliko god moguee. Posle nekog

vremena pojavljuje se crvenilo lica i osecaj pulsacije

krvi

u

slepooCnicarna. Pri prvirn takvim znacima eksperiment treba

prekinuti i poceti disati u o Ь i c a j e n o . Iskustvo govori da

zadrzavanje

disanja cini

da krv

u

o Ь l a s t i mozga

cirkulise

aktivnije. Ukoliko se pri zadrzavanju disanja

rade

i fiZicke

v e Z Ь e

u

o Ь l a s t i mozga с е

doCi

do v i Ь r i r a n j a

svih tkiva i

materija - о koristi vibracije za poboljsanje rada kapilara u

ovoj knjizi smo vec vise puta govorili.

114



ecenje sn gom duh

Veiba

Zadrtavanje

daha

Pocetni polozaj:

Dok

stojite, disite srednjim

ili

donjim

disanjem.

Pri udahu zadrzite dah , i izmerite koliko sekundi najvise

mozete da ne disete. Posle toga se odmorite 5 minuta.

Podelite o Ь i j e n i broj sekundi sa 2- toliko sekundi cete

maksimalno moCi

da

ostanete

bez

disanja. U

pocetku

vezbajte zadriavanje daha o Ь i j e n i broj sekundi.

Posle

odmora

ponovo zadrzite dah onoliko sekundi

koliko ste

d o Ь i l i

deljenjem

sa

2

i to

е

za vas maksimalno

vreme koje mozete ostati bez disanja. Odmoritese 5 minuta.

Zatim

ponovo

zadrzite

disanje isto toliko sekundi, i

dodajte jos 2 sekunde.

Posle odmora produzite zadrzavanje daha za jos 2

sekunde. Tako postepeno treba dovesti vreme zadriavanja

disanja do vec o Ь i j e n e maksimalno moguce duzine.

Sledeceg dana ponovite isto, ne disite onoliko sekundi

koliko maksimalno mozete

da

izdriite taj broj sekundi ste

vec izracunali) , i dodajte

jos

1 sekundu. Sledeceg dana

dodajte jos 2 sekunde. Dalje vise nije potrebno produzavati

vreme

zadriavanja

daha. Nastavite da radite e Љ u svakog

dana, sa istom duzinom zadrzavanja daha. Nadalje vezbajte

u zavisnosti od toga kako se osecate. Ukoliko zelite, mozete

sve duze

zadriavati

dah. Maksimalna

и i n a ј е

120 sekundi

2 minuta - svedoCice da

ј е

vas organizam zdrav, krv

prociscena, cirkulacija u mozgu normalizovana.

Od prakse zadriavanja disanja moze se preCi

na

praksu

zadriavanja disanja u kombinaciji sa fiZickim vezbama.

115



LE ENJE KRVNJH

SUDOV KRV

Slika

eiba Zadriavanje disanja uz

fizicko opterecenje (slika 11)

Pocetni polozaj: stojeCi. Udahnite i jagodicama palceva

zacepite nozdrve. a taj nacin se disanje zaustavlja.

Zatim

savijte trup tako

da bude

paralelan sa podom i

njisite se u zglobovima bedara i kolena sto moguce vise

puta uz zadclavanje disanja.

Kad se odmorite ponovite vezbu najmanje 5 puta. U

toku dana e Ь u treba raditi tri puta

pre

obroka.

Svakodnevno praktikovanje ovih vezbl omogucice

kvalitetno snabdevanje mozga krvlju uz istovremeno

jaeanje krvnih sudova celog kardiovaskularnog sistema.

116



ecenje snagom

duh

lshr n z poboljs nje r d mozg

Pravilna ishrana neophodna е m o z g и da bi gradio svoje

celije ali i da i krv neprekidno mogla m o z g и da dostavlja

hranljive materije - gradevinski materijal. Kakav

е

grade

vinski materijal potreban o z g и ? Т о ј е dovoljna kolicina

masnih kiselina i l j n o g porekla ciji

е

osnovni izvor i l j n o

и l ј е . Od mineralnih materija m o z g и s и

potrebni

fosfor

s и m p o r bakar cink a l c i j и m gvoZde

i

a g n e z i j и m .

Fosfor

m o g и c a v a

stvaranje mo:Zdanih celija. Proizvodi

koji sadcie fosfor s и : m a h и n a r k e karfiol celer krastavac

rotkva soja orah.

S и m p o r ј е neophodan za n o r m a l n и sposobnost celija

mozgada se a s i c и j и kiseonikom. и m p o r s e sadcii k u p и s и

sargarepi krastavcima belom l u k и smokvama l u k и

krompiru.

Cink povecava mentalne sposobnosti i poboljsava sastav

krvi

takode sprecava neke nervne bolesti. Cink se sadcii

proklijaloj psenici i psenicnim mekinjama.

K a l c i j и m ј е neophodan za o r m a l n и c i r k u l a c i j и spreca

va da krv

p r o d r и

bolesni mikroorganizmi sto znaci da

sprecava infekcije. K a l c i j и m sadrze а Ь и k е kajsije cvekla

k u p и s

sargarepa visnja krastavci groZde zeleno povrce

badem pomorandze ananas jagoda celo

zmo

zitarica.

GvoZde

o b e z b e d и j e

normalan sastav

krvi

i neophodan

nivo h e m o g l o Ь i n a

и

krvi. Bez njega s и

n e m o g и C i

vazni

procesi и mozdanim tkivima. vozaem

ј е

bogat p a s и l j

k u p и s visnja zeleno povrce slacica pomorandze grasak

ananas paradajz pirinac.

117



ecenjesnagom duha

ina trening svesti. e d и t i m postoji i direktna i obratnaveza:

zdrav mozak sa normalnom cirkulacijom

o s e d и j e

j a s n и

cistu o n t r o l i s a n и svest kontrola svesti z d r a v l j и j e mozak.

Cesto sebe

zaticemo

kako

razmisljamo

о tome da ne

mozemo

a и s t a v i t i

tok negativnih misli i emocija koii nas

nosi nizvodno rekom zivota- ka bolestimai nesreeama. Cesto

se osecamo nemocni i pred osecajima straha и v r e d a

beznadeznosti. Tako sam se osecao

и

svom

и s a m l j e n o m

detinjstvu i decastvu. Nisam mogao da se izborim sa strahom

od smrti i oseeajem beznedeznosti sve dok nisam pogledao

P r i r o d и .

G l e d a j и C i

P r i r o d и

и v i d e o

sam da и njoj nema

strahova

v r e d a

beznadeznosti. U njoj postoji

samo

vecan

Zivot vecan Preporod vecna Radost postojanja.

Р о с е о sam da c i m od Prirode. Priroda me е n a и c i l a da

se izborim sa p и s t o s e n o s c и osecajem besmislenosti zivota

и o r o

od depresije.

Kako

moze zivot coveka

Ь i t i

besmislen ako Prirodi nema niceg besmislenog? Sve е

osmisljeno sve

е

neophodno sve

е

zakonomemo sve ima

smisla iako mi cesto ne

a z и m e m o

u

с е т и

se on zapravo

sastoji. Ali

treba

znati

da

smisao postoji prosto

zato

sto

е

covek

deo

Prirode

и Prirodi

sve ima smisla.

Covek

unakazio sebe nepravilnim nacinom zivota

o d s t и p i o

od

Prirode

i zato ј е i z g u Ь i o osecaj smisla. Kako vratiti taj

radostan i srecan osecaj? Za to

е

potrebno

v e z b a v a t i

svoje

rnisli i osecanja.

Т r e n i n g predstavlja zadciavanje samo pozitivnih misli i

emocija u m и . Umesto da iznova i iznova prezivljavamo

svoje

nesrece

i

e и s p e h e potrebno е o k r e n и t i

se

na n и

s t r a n и sveta gde su nade i radosne misli. Pozitivne rnisli treba

kultivisati na njih treba navikavati svoj m .

Razmislite koliko ste se godina

и s i l i

t и z n i m mislima.

Pogledajte svoj zivot sa strane: ono sto on predstavlja- to е

ono

sto ste v sami stvorili svojim mislima. i sami svojim

119



LE ENJE

KRVNIH SUDOVA KRV

mislima gradimo svoj zivot, svoju

srecu

i nesrecu svoje

zdravlje i bolesti. Nas zivot е ovaplocenje na5ih sopstvenih

misli.

Ukoliko

u nasem zivotu nesto nije u redu moze se

samouvereno

reCi:

nesto nije u redu zbog nasih rnisli.

i

smo

bolesni zato sto su bolesne nase rnisli. Dugo godina mozemo

da

unistavamo sebe mracnim

misljma, uvredama

samosaialjenjem- а Cak ida ne naslutimo da

smo

sarni stvorili

razloge svoje bolestj.

Nas

organizam

uvek reaguje na ono sto mjslimo. Kod

samouverenog srecnog coveka cak

е drianje

tela sasvim

drugacije nego

kod

coveka koji

е

ugnjeten vecno

umoran

.

Recjte e Ь i

Ј а

sam

srecan zdrav ,

ponovite

to

nekoliko

puta, dok reCi

ne

pocnu da zvuce ubedljjvo

lako-

i vi

cete

osetjtj kako vam se jspravljaju

ramena

kako se pojavljuje

osmeh na licu, kako se opusta napetost rnisjea, drianje glave

postaje gordo.

Covekvlada prirodnomsposobnoscu da upravlja svojim

nervnjm sjstemom, sto znaCi , svojjm organjzmom .Najvece

majstorstvo u tome dostiZu istocnjacki fakirj , koji

nareduju

e Ь i

da

spavaju

na

ekserima.

Ь i c n j m

ljudjma to

nije

potrebno. Ali, naucjti kontrolisati svoje rnisli, sv

oje

nerve i

svoje telo tako da budemo zdravi, moze svaki covek.

Т а ј metod sam otkrio samostalno i spontano.Lezao

sam

na obalj mora njsam nj primetjo kako

sam

se uz laganj

sum

talasa

potpuno

opustjo.Osecao samse mnogo bolje,

to

stanje

ј е bilo veomaprijatno. Shvatio sam da е to isceljujuce stanje.

Р о е е о sam pravilno da disem dubokim potpunjm disanjem,

i osecao sam se jos prijatnije, doslovno, neocekivana radost

ј е

zahvatjla celo

о ј е Ь i е е .

N apetost е postepeno napustala

sve delove mog tela, ali moje hladne ruke i

noge

su rni i dalje

zadavale neprjjatnost. Tada sam zamjsljo

da

noge postaju

tople, о с е о

sam da

sugeriSem

e Ь i

to, i

uskoro sam

primetio

da one zaista pocinju da se zagrevaju. Zatim

sam

sugerisao

12



eeenjesnagomduha

da и mi i ruke toplije- ione и se takode zagrevale. Prijatno

o p и s t a n j e i toplota razlilo se

о

celom e l и . Zatim se telu

pojavila prijatna tezina. Osetio sam kako krv mocnije i а с е

pocinje da i r k и l i s e , i

o k и s a o

sam svesno

da

zadrzim

to

stanje govoreCi sebi: М о ј а krv teee brze, moja krv

е

cista,

ona hrani е о telo energijom zdravlja . Posle toga sam zas

pao i kada sam se

r o b и d i o

osecao sam se divno, а bolesti

kao da и nestale.

d

tada sam о с е о stalno

da

praktikujem и m e t o d и , i

onaje

v e k davala pozitivne rezultate.

Svaki covek moze da se p и s t i .

Za

to е potrebno samo

pronaCi

и s a m l j e n o

mesto, koje

с е Ь i t i

tiho i spokojno.

Potrebno

е

leCi, zatvoriti oci i zamisliti neku r i j a t n и sliku

na primer, m i r n и p o v r s i n и mora, lagani и m talasa koji se

r a z b i j a j и

о stene. Zatim

е

potrebno poceti pravilno disati, i

pri svakom и z d a h u paziti

da

se

misiCi

odredenog dela tela

о р и s t а ј и .

Npr: udah - napetost desnoj nozi, izdah -

o p и s -

tanje desne noge, d a h - napetost leve noge, izdah- o p и s t a n j e

leve noge.

Zatim

takode naizmenicno treba p и s t a t i leda,

grudi, ruke, ramena, potiljak, lice, celo, kapke. Zatim treba

zamisliti, da se telo zagreva - prvo noge, ruke, zatim ostali

delovi tela, osim glave - и glavi

mora

osecaj hladnoce i

lakoce. D o s t i g n и v s i takvo stanje, recite

e Ь i :

" Ј а se osecam

divno.

о ј е

zdravlje

е

sna:Zno .Neka vas ne b и n i и k o l i k o

vam prvo

и d е

tesko

da

poverujete,

jer

stvarnosti sve to

nije tako, р а vam ј е tesko da izgovorite te fraze lako i

и b e d l j i v o .

Ne prestanite

da

l a : Z e t e

napor, vezbajte

da

izgova

rate te reCi. Ј erna takav nacinvi programirate svoj organizam

za ono sto hocete da imate. Vi mozete

da

svoj organizam

и n e s e t e svaki program, da o Ь i j e t e sve sto zelite od zivota

и k o l i k o

o p и s t e n o

b и d e t e о tome govorili

и

afirmativnoj

formi. Veoma ј е va:Zno to praktikovati neprekidno,

jer

a и t o s и g e s t i j a ne daje momentalne rezultate.

121



LE ENJE

KRVNIH SUDOVA 1

KRVI

Od и t o s и g e s t i j e predite na stvaranje misaonih formi.

Formirajte svom и misli i osecaje koji o t v r d и j и zdravo

stanje va5eg tela. U t a n j и

o p и s t e n o s t i

i toplote govorite e Ь i :

·'Moji krvni

и d o v i s и

cisti i zdravi.

М о ј а

krv tece

о

krvnim

s и d o v i m a lako, brzo i bez prepreka. о ј а krvje cista i zdrava,

ona a s i c и j e sva tkiva neophodnim korisnim materijama".

Nije obavezno govoriti naglas, najbolje

s e Ь i -

zamislite sto

ј е moguce p e c a t l j i v i j и sliku svojih zdravih krvnih и d o v a i

krvi.

Sledeca etapa: и g e r i s i t e

s e Ь i

pozitivne misli i osecanja

dok radite flzicke vezbe opisane na pocetku knjige. RadeCi

ih, govorite

e Ь i :

·'Svaka celija

mog

organizma

se

obnavlja,

krv postaje cista i sveza, krvni s и d o v i s и mladi i elasticni"

Cinite to svakog dana.

Svaki dan pocnite

od

pozitivne afirmacije: Ј а sam zdrav,

mlad, r e p и n snage, moje telo

е

savrsena tvorevina prirode,

и koje и zalozene

mocne

I s c e l j и j и c e Sile, koje mi

dan

za

danom donose zdravlje, bodrost,

n a g и и v e r e n o s t

N a и c i t e

da neprekidno pratite

svoje misli. Mnogi

l j и d i

primecuju da и njihovim

glavama

doslovno zivi

neki

neprijatan n u t r a s n j i glas koji

neprekidno

pokusava

da

im

s и g e r i s e

nesto negativno: zivot е tezak, ti nisi dobar, nisi

z d i Ћ V , ne

m e S

da resavaS SVOje

p i O Ь l e m e

nikada neceS

ozdraviti. а ј stetan n и t r a s n j i glas treba

a и c i t i

primeCivati

i iskljucivati. Cim primetite da sami

e Ь i

govorite negativne

fraze, naredite e Ь i da zaeutite. Zatim

odmah

recite

e Ь i

neku

p o z i t i v n и frazu. a primer, n и t r a s n j i glas govori: Т i neces

ozdraviti". Naterajte ga a z a c и t i , naredite и da cuti i recite

s e Ь i

Ј а vec ozdravljujem. а sam vec zdrav"

Takva neprekidna kontrola svesti dovodi do toga da cela

forma misli i osecanja postaje pozitivna, vi и l a z i t e и srecan

tok reke zivota, i ona vas nosi samo ka sreCi i d r a v l j и .

22



PR VIL J KOG

С О Е К А

Ј ak

covek

е

pre svega onaj koji ume da upravlja svojom

svescu. о

ј е

covek koji

samo

pozitivno reaguje na sve sto

se

s njim desava. Kada

sam primetio

da se

od

negativnih misli

pojavljuju

negativna

stanja u

organizmu р о с е о

sam da

istra.Zujem sta dovodi do tih negativnih rnisli ikako е moguce

pretvoriti ih u pozitivne. Dosao sam

do

zakljucka da

do

negativnih misli

dovode

strahovi, prezivljavanja iz proslosti,

samosazaljenja. Р о с е о sam da razmjsljam na kojj naCin

mozemo da izbegnemo slicna negativna osecanja.

Iz tih razmjsljanja

eksperjmenata

nad sobom

rodjla su

se pravjla jakog coveka.

Jednom sam u grmu nedaleko

od

sebe

zacuo

neko

sustanje. Od straha sam odskocio sto dalje

od

grma ali sto

sam

dalje trcao

tjm

е

т о ј

strah

postajao а с ј .

Strah

njje

popustao, trcao za rnnom i sustizao me. Sto sam brie treao,

tjm me е brze pratjo strah tjm su mi se iza leda cjnjJj sve

jeziviji njegovi r i Ь l i Z a v a j u C i koraci. I

tada

sam shvatio

da od

straha

ne mogu da

pobegnem.

BezeCi od straha mi ne

samo

da se ne spasavamo od njega, vec ga

cak

vucemo

za

sobom.

Tada sam

prikupio

odvainost i zaustavio se. Okrenuo sam

se

za 180

stepeni

da oci u oci pogledam strahu koji me

kako rni

se

Cinilo,

pratio

i tesko disao u potiljak. Ali iza mojih

leda nikoga njje i l o Strah

е

nestao ispario. Mjrno sam

se

vratio

ka grmu

koji

me

ј е uplasio

pomerio

grancice i

pogledao. Video

sam

kako

е

u travi

protrcala

prosustala

neka zverCica, nalik rnisu. Verovatno

е

tamo i l o gnezdo.

Eto Sav moj strah se pokazao

potpuno

iluzoran.

23



LE ENJE

KRVNIH

SUDOVA KRV

nesrecama. Ne treba ziveti sa zaljenjem za proslom srecom.

Т о nam oduzima snagu i lisava nas nade u buducnost. о

ј е

sve proslo - zato pustite proslost

na

rniru,

ne

trudite se da

vratite ono sto, svejedno, nije moguce. Zivite u danasnjem

danu.

Iz tih pravila proisticu i posledice. Evo ih.

e zaustavljajte se na mislima losem Stvorite u svom

secanju mrvicu lepih

uspomena i cesce

se

vracajte onome

StO

е bilo dobro UVaSem zivotu, ali bez zaljenja, vec

samo

sa

radoscu sto е toga uopste bilo, sto znaci - ostace

sa

vama

zauvek. Mastajte о dobrom. Pravite planove, naucite da

vidite dobro

oko sebe

i

ne

akcentujte paZnju

na

lose.

Naucite da oprastate Covek, koji nosi u sebi brdo uvreda

ne

mozeda budezdrav. Opra8tanje- to jeoprastanje gorcine

uvi eda, bola, tuznih uspomena svega loseg i nepozeljnog

sto se zbilo u vasem zivotu. Ne budite uvredeni na

л е

koji

su vas uvredili, i

na

neprijatelje,

ne

pripremajte planove za

osvetu. Zapamtite

da е

naSa najbolja osveta- zanemarivanje.

Zanemarite uvrede, kao i one koji su vas uvredili, л е nosite

ih

u sebi, л е razrnisljajte njima. Budite zdravi.

N UCITE D BUDETE

SRECNI

Svaki

dan

10 minuta zatvorivsi oci, podsticite u sebi

pozitivne, konstruktivne rnisli. Recite

e Ь i

··svaka celija mog

organizma ozdravljuje, cisti se i preporada. r v tece lagano

i slobodno,

ona

е Cista, sveza, zdrava. Moji krvni sudovi su

elasticni, mladi, Cisti zdravi. Mozak funkcionise savrseno.

Svi organi su u r v o Ь t n o m stanju i

rade

odlieno; oni su zdravi,

Cisti

svezi. Svakim danom postajem sve zdraviji, mladi, jaCi.

126

1



ravila j kogcovek

Svakim

danom

mi postaje sve bolje i bolje. Ukoliko и d e m o

verovali

и te

reci i izgovarali i iskreno to

ne mora da

se

dogodi

odmah

, ali obavezno eete jednom

s p e t i ) ,

rezultati

nece cekati. Nije

z a l и d и B i Ь l i j i

receno

da

е

и

poeetku ''bila

Rec .

Rec

е и i s t i n и pocetak svih pocetaka. Kakve s и nase

reci i misli- takvi smo i mi. Postoji zakon zdravlja: Ј

а

se ose

eam onako, kako sebl mislim

N a и C i t e da sve sto radite, radite sazadovoljstvom. Trudite

se

da

,

и z i m a j и C i h r a n и ne

mislite

kako ј е

to korisno i

neophodno da i s t e Ь i l i siti, vec da Cinite radi sopstvenog

zadovoljstva.

Kada

se

t r и d i m o

da crpimo zadovoljstvo iz

hrane, mi и t o m a t s k i pocinjemo pravilno

da

е uzimamo,

tj

da е na

neophodan

naCin \ т a c e m o lagano, и g o , ne zureCi.

Dok

radite fizicke vezbe, takode mislite samo sopstvenom

zadovoljstvu.

Ne

treba sebe optereCivati, terati se da vezbamo

kada nam se to

ne

radi. Zapamtite: korisno е samo п о sto

se radi

sa

zadovoljstvom. Sve ostalo

е

stetno.

Sto eesce razmisljajte cime е ь е mozete cta o b r a c t и j e t e

Ali,

и v a j t e

se

lainih

radosti. Ponekad covek misli da, ako se

prejede, cini

s e Ь i

radost. Ali

to е

samoobmana.

Jer

posle

takve radosti kasnije Ь i c n o nije o p s t e nije radosno, vec

veoma lose i e l и i

и

Zapamtite: istinska radost- to

jeona

radost koja, i kada prode, ostavlja iza sebe

prijatno

seeanje

i radosno raspolozenje. Driite se takvih radosti i i r a j t e za

sebe samo onakva zadovoljstva koja se nece

k r e n и t i na o s и

s t r a n и -

na

telesne

i

d и s e v n e

m и k e . Tada с е

с е о

zivot

postepeno

da

se pretvori radost.

N a и c i t e

da

oko sebe

r i m e c и j e t e

l j и d e kojima

е

mnogo

losije nego vama. a и C i t e dasaosecate sa njima ida im l i v a t e

veru i optimizam. Ali,

ne

ponizavajte i zaljenjem. ZaleCi

coveka, samo jacate njegovu e s r e c и . Bolje е da verujete

njega, to da е on imati dovoljno snage da se S C и p a iz svojih

127




KRV

n e и s p e h a i bolesti. N a и c i t e da pomaiete takvim l j и d i m a и

s k l a d и sa

svojim

snagama

ali

ne na и s t r b sebe

i svojih

interesa. а d а

pomaiete

drugome, ne n i s t a v a j и C i pri

tom

sebe, vi samim tim pomaiete i

e Ь i

samom.

N a и C i t e

da se ponaSate tako kao da

е

kod vas sve odlicno

- nezavisno od onoga kave и stvari s и s t i n i kakvo

е

zaista

vase zdravlje.

Ono sto

mislimo

о s e Ь i ,

to i

postajemo

-

ne

zaboravite to Ali, ne pretvarajte svoje ponasanje laino

predstavljanje, kada zelite drugim j и d i m a da demonstrirate

kako е kod vas sve dobro. Ne radite to zbog drugih, vec zbog

sebe, cak i

kada

ste sami.

Kada

drzimo glavu visoko i

govorimo

e Ь i

da

е

kod

nas sve dobro, rni svojim pozitivnim

mislima zivot privlacimo r e c и

Nikada ne govorite e Ь i : ne

o g и ,

bez obzira na sve:

ozdravljenje, rad, fizicke e Z Ь e . Bolje recite: Ј а neeu". Govo

reCi

··nemogu",veoma ogranicavamo sopstvene moguenosti.

1 veoma eesto se iza tih reci ne krije nasa nesposobnost da to

uradimo, vec

samo nedostatak

zelje i nesigumost. Ukoliko

vam se cini da niste dorasli nekom

o s l и ,

potrudite se da

ne

razrnisljate

и v i s e

о tome da li to mozete da uradite ili ne, vec

bolje probajte, bez ramisljanja, da pocnete to da radite. Sa

iznenadenjemcete otkriti da s и s t i n i mozeteveoma rnnogo

- mnogo vise nego sto ste mislili.

Radite

ne govoreCi ·•ne

mogu" 1videcete da mozete GovoreCi ··nemogu", mi

na

taj

nacin

o d r e d и j e m o g r a n i c и ,

plafon koji

ne mozemo

da

prevazidemo.

l j и d s k e m o g и c n o s t i s и prakticno

bezgra

nicne. Nije

potrebno

ogranicavati sebe.

Kada pocnemo

da

radimo bezrazmisljanja"mogu-nemogu", rni postajemo jaci

и h o m i telom, jer sirimo svoje mogucnosti, osvajamo nove

horizonte sto cini da

v e r и j e m o и

sebe i prema s e Ь i se

odnosimo s postovanjem.

28



ravila j kogcovek

Zapamtite

da

se e и s p e s i porazi bolesti

а

ni zdravlje

ne

о ј а v ј и ј и n i o t k и d a sami

od sebe.

Covek

sazdan

iz

onoga sto

е

radio i

с е т и ј е

razmisljao proslosti. z toga

se gradi nasa sadaSnjosti. Asada sadaSnjosti rni s a d и j e m o

izdanke svoje buducnosti. Sve sto eovek rnisli sve sta veruje

sto sada radi

iz

svega toga se gradi buducnost.

Da

li

ste zdt-avi ili ne - r e z и l t a t ј е onoga sto ste radili

proslosti.

Da li

cete biti jaki ili slabi

b и d и c n o s t i -

zavisi od

toga sta verujete sta mislite i kako o s t и p a t e sada. Sistem

Zdravlja

ј е

neophodan

da Ь i и

najpozitivnijem

p r a v c и

izmenili svoju sadaSnjost- promenili misli postupke dejstva

v e r и .

Izmenivsi

и

pozitivnom

p r a v c и

s v o j и

sadasnjost

pomocu Sistema zdravlja mi gradimo svoje zdravlje i r e c n и

b и d и c n o s t

К а о sto voda menja svoj

o Ь l i k

u saglasnosti sa posudom

u koju е sipamo tako isvi molekuli od kojih su stvorene celije

naseg

organizma m e n j a j и

svoje

stanje

u

s k l a d и sa

nasim

mislima nasim

p o s t и p c i m a

i verom.

Ukoliko s и

misli i

p o s t и p c i

ispunjeni optimizmom i verom tada celije prelaze

u stanje zdravlja harmonije. U

s k l a d и

sa

Zakonima

Prirode

i

s c e l j и j и c e

Sile

organizma o C i n j и

da

rade punim

kapa

citetom.

Neophodno е

verovati

to da е vam

zaista biti bolje

da cete ozdraviti da snaga vaSeg

и h a

moze da se

и p r o t s t a v i

svim nedacama.

Gde е

vera

и ј е р о

pravilu Istina. Tamo

ј е

Zdravlje. Tamo е istinska snaga i besmrtnost duha.Tamo

ј е

sreca sjedinjena sa predivnom i v e m o g и c o m Prirodom.

Zivite

s k l a d и

sa Zakonima Prirode- i postacete

v e m o g и C i

i divni kao sto

е ona

sama.

29



UTORU

и t o r i s c e l j и j и c e g sistema,

и v е п i

j a p a п s k i

п а и с п i k К а с и d Z о Nisi 1884-1959),

и m r o

ј е и 75. godini

z

vota, kada е p r o s e c п i

l j и d s k i

vek

Ј а р а п и i z п o s i o

44.

o d i п e .

Sistem Nisija

i ј е samo

kompleks pravila i

vezbi, vec

е

и g l a v n o m

п а с i п

zivota kojim se

stice a v i k a

da

se zivi и s a g l a s п o s t i sa zako

п i m a

prirode.

п п i ј е s l и с а ј п о

п а z v а п

Sistemom, iako se

п ј е m и

п е moze dati r e d п o s t samo e d п o m ; sve

и

п ј е m и

и z а ј а m п о

p o v e z a п o

- isto kao i u covekovom

o r g a п i z m и .

Sistem Nisija dozivljava coveka

kao е d п и с е l i п и

koja

п e r a s k i d i v o p o v e z a п a

sa

k r и Z и j u C i m

svetom i Svemirom.

Osim toga, sistem Nisija poma2e da se o п n i r a j u tri

п a v i k e

koje s и п е о р h о d п е za

o s t i g п u c e

srece: п a v i k a da se

bude

s t a l п o

zdrav, п a v i k a

п а п e p r e k i d a п п а р о r

i п a v i k a

da

se

п e p r e k i d п o

и с i

Ali,

t и p i v s i

п а

р и t

zdravlja, predstoji

da

se

manifestuje i p o m o s t volja i e m i l o s r d п o s t prema sopstve

п o j i п e r t п o s t i j e r ta tri kvaliteta r e d s t a v l j a j и izvor svih

a s i h

bolesti. Ne treba cekati e k o g a da dode ida а т pomogne.

Samo

v

sarni mozete

da

sebe

c i п i t e

zdravim i

r e c п i m .

Primer

a p o m o g

truda moze

da o s l и z i

istorija pojave

Z l a t п i h pravila zdravlja Nisija.

t v a r a п j u

Sistema

е

pret

hodio dug i a p o r a n

rad

а

i s t r a 2 i v a п j и o g r o m п e

k o l i c i п e

vise

od

70.000 primeraka) razlicite

d r a v s t v e п e

literature.

Drevna egipatska, starogrcka,

i п e s k a t i Ь e t a п s k a f i l i p i п s k a

praksa, joga, i s t r a Z i v a п j a iz o Ь l a s t i p r e v e п t i v e razlicitih

bolesti, dijetologije, Ь i o e п e r g e t i k e d i s a п j a g l a d o v a п j a

l е е е п ј а vodom

takav

е Ь i о

krug

п t e r e s a п а и с п i k а

130



autoru

a s l и g a Nisija

se

sastoji и

tome

da

е on

iz

ogromne

kolicine materijala izabrao najvainiije i objedinio Sistem

koji

moze

svako da r i m e n j и j e nezavisno

od pola

i z r a s t a .

Ovaj sistemje prvi и t bio

и Ь l i k o v a n

1927. godine 1936.

ј е izasla

prva

knjiga Nisija

а

engleskom jeziku.

Danas

T o k i j и postoji institut koji radi о sistemu Nisija.

Njegove metode su prosle proveru praksi a h v a l j u j и C i

е е т и

su hiljade ljudi postali zdraviji izlecili

se

od teskih bolesti.

Sistem Nisija omogucava da se produzi mladost

m o g и c a v a

da

se

n a s l a d и j e m o zivotom

pomaze

c o v e k и da izdrzi и

teskim

s l o v i m a

da

se

izbori sa stresom i bolestima.

п

а uci

coveka

da

prati prirodne zakone

zivota i prirode

za

z v r a t

daruje najvrednije zdravlje.

3



PRIRODOM

O

ZDRAVIJA

EDICIJ PRIRODNE MEDI INE

PRIRODNO LECENJE А L О Ј О М

U njizi su sakupljena

sva

znanja lekovitoj

Ь i l j c i uputstva

kako Aloju uzgajati

i negovati u

ktinim uslovima

kako da sami napravite sok i ostale lekovite preparate

od

Aloje

saveti kada se koriscenje

Aloje

ne preporueuje u ekovite svrhe.Uknjizi

priloien

veliki

Ь r о ј recepata protiv svih Ь o l e s t i

LECENJE В Е U М L U К O M

U

knjizi

cete

saznati kako

Ь e l i

luk

moie

da

i z l e ё i

p r a k t i ё n o

sve

Ь o l e s t

kako

da

pripremite

eliksir od Ь e l o g luka za podmladenje organizma kakvi recepti Ь a z i

Ь e l o g luka Vam pomoci da se i z l e ё i t e od

mnogobrojnih

Ь o l e s t i ukusno se

hranite

u d e t e zdravi

i dugo zivite.

LECENJE MEDOM

Preko

12

recepata za efikasno l e ё e n j e

raznih

Ь o l e s t i U knjizi sakupljeno

p r a k t i ё n o sve Sto

nam

poznato

medu i

njegovim

hranljivim sastojcima .Cnalac

saznati kakve vrste meda

postoje

kako razlikovati prirodni

med

od v e 3 t a ё k o g

upoznati se sa lekovitim

o s o Ь i n a m a ovog neverovatno

korisnog

proizvoda

. Dati

su opisi metoda l e ё e n j a najraznovrsnijih bolesti

preporuke

od strane lekara kao

imnogobrojni

k o z m e t i ё k i recepti.

UMUN l ZDR VLJE P O Т U

Sve lekovitim o s o Ь i n a m a limuna. а г о Ь п а vocka

koja ima izuzetnu moc

protiv

raznih Ь o l e s t i i za p r o ё i s e e n j e

organizma

. Jednostavni

recepti pomocu

kojih se

mozete

efikasno z l ё t Kozmetika pomoeu limuna

nega

lica i tela.

Limunska

kulinarija

.

LECENJE l п A R I C A М A

SEMENJE

Ш R A V I J A

Knjiga posveeena d o Ь r o poznatim Ь i l j k a m a kao sto su p5enica kukuruz proso.

raZ ј е ё а m ovas. heljda

suncokret

an

i dr. Priloien istorijat

ovog Ь i l j a

njihova

hranljiva

i ekovita svojslva kao i r a k t i ё n i recepti pomocu kojih se uspe3no mogu

i z l e ё i t i mnoge Ь o l e s t i i

re5iti zdravstveni

p r o Ы e m i



LECENJE

S O К O V I М О О POVRCA

U

knjjzj su opjsana

lekovjta svojstva veljkog

broja dostupnog povrea S э r g a r e p a ,

kupus

,

spanae, paprjka, paradajz

, tjkvjce.

rotkva,

cvekla , krompjr,

krastavac

dr. .

К а k о pravjlno prjpremjtj

sokove

.

efjkasno

jh k o m Ь i n o v a t j

procjstitj organjzam

putem

sokoterapjje? К а k о se jzleejtj

od

mnogobrojnjh Ь o l e s t j zdravstvenjh

p r o Ы e m a

pomocu

efjkasnjh sokova. Ь е z pomocj

t a Ы e t a

struenjaka?

Veljkj Ь r о ј

recepata

protjv

svjh

Ь o l e s t j

kozmetjka

djjete od

povrea.

I ECENJE S O K O V I М О О VoC

Knjjga podrobno. u dva dela, opjsuje lekovjte

o s o Ь i n e

voea upoznaje nas sa

jzuzetno

efekasnom

sokoterap

jjom k o m Ь i n a c a m a

sokova

. Dugj

deo knjjge

posveeen

jagodjeastom vocu.

njjhovjm jsceljujtijm

svojstvjma sokoterapjjj

receptjma protjv mnogjh bolestj. Sj

stematskj.

pregledan p r j r u ё n j k namenjen

zdravom.

ukusnom prjrodnom

leeenju

. Kozmetjka, djjete.

C JEVI PRIRODNO I ECENJE

BILJEM

Praktjcnj

prjruenjk spravljanju

eajeva od

lekovjtog Ь i l j

sa п a S e g p o d n e Ы j a . Sla

sve m й l e da

jzleej

:

od

kamjljce.

kantarjona

. koprjve .

lavande

, ljpe, majkjne

dusjce. n а п е p o d Ь e l a Ь e l o g crnog sleza, sjpka , roskota , valerjjane. vodopjje

vranjlovke

, zove, l.alfjje

zelenj

rtanjskj С а ј ,

taheebo С а ј

...

PIVO ZA Ш R V Z J v O Т

Napjtak poznat jz davnjh vremena kojj svojjm hranljjvjm sastojcjma pozjtjvno

utjce na п а S е

zdravlje

,

prul.a

zadovoljstvo jos mnogo

toga...

Projzvodnja

pjva,

l a Ь i j c e

hranljjvjh sastojaka, pjvo

protjv mnogjh Ь o l e s t j

Kozmelika

,

regjstar

pjva.

К А F А

lstor

j

a

tradjcjja

crnog nap

jtka.

korjsnj savetj kako da

Ь u d e

sto ukusnjjj priljkom

prjpreme, n o g o Ь r o j n j recepli za nap jtke.

poslaslice

od

kafe

praktjCan prjruenjk

za gledanje u

solju tumacenje

s j m Ь o l j k e

I ECENJE R O М T I C N I M

BILJEM

Aromatjcno

Ь i l j e

pored toga sto se u p o t r e Ы j a v a

u kuhjnjj,

moze Ь i t j jzuzetno

efjkasan lek. Detaljan opjs

Ь i l j a kao

sto su

:

e г S u n ,

mjrodjja

celer

.

orjgano.

Ь е l ј

luk, Ь o s j l j a k lovorov ljst. т a l u r a n menta, majcjna du jca, ren

dr

. njjhova

prjmena u sceljenju u

kuljnarstvu

. Obradene su 64 aromalicne Ь i l j k e



PORFIRIJE IVANOV-

Legendarni ruski iscelite

lj

Prekaljivanje

bosonogo hodanje

gladovanje

Legendamj

ruskj

jsceljtelj

Porfjrjje lvanov,

podneo

mnogobro jna j s k и S e alj

njje Ь i о p

k o l e ь a n Sjstem

lvanova rezultat njegovog pedese ogodjsnjeg zjvota

u edjnstvus Prjrodom .

jed

j

nstven

nedel

jjv

kao sama Prjroda. Zato

ga

t r e ь a sledjtj u celjnj njsta u njemu ne menjatj radj svojeudobnostj njstamu

ne dodavaj.

К А К О P O E D П I R А К Filip В a r o n

Ova

knj

j

ga

obja5n java kako se rak moZe p r e ё j t p o Ь e d

kako

humanj

prjrodnj

prjncjpj

kao sto su

т a s a l a relaksa

cj

ja

jshrana,

joga medjtacjja

savetovanje

mogu pomocj pacjjentu sj

gurn

o efektno . Knjjga vam

reej

sve sto

zelj

teda

znate:

moguejm uzrocjma

raka, ranjm sjmptomjma

raka

njjhovom p

repo-

znavanju,

kako

da pomognete

sebl

klasjcnjm alternat

jvnjm

terapjjama,

kako

da

pronadete

j z a ь a

e t e odgovarajueeg

terapeuta

М А К R О В I О Т I К А E N E R G E l S К HRANA:

Kacudm

NiSi

Zadatak eoveka kojj zelj da Ь u d e zdrav jeste da d o Ь i j a

jz

spoljaSnjeg

sveta

energjju

j

jn

jang u harmonjjj, u razumnom pravjlnom

odnosu

- u

takvom

odnosu u

kome

se

nalaze uPrjrodj.

Upravo sa akcentom en

ergetsku

r a v n o t в l u

jzgraden

jedjnstvensjstem jshrane - m a k r o Ь i o t j k a koja

neop

hod a karjka Sjstema

zdravlja К a c u d Z o Nj§jja

. U knjjzj

cete pronaej recepte m a k r o Ь i o t j c k e

kuhjn

e

apso lutno dostupne

svakoj

porodjcj.

М S Z l

PODMI ADIVANJE

UCA

Zaustavite starenje prirodnim putem

Jednos\avne

e Z Ь e

koje

vas

hjrur§kjh

jn\erve

nc

jja

L

jnj

\j

dese\

g

Jdjna

mladjm .

Podmladu

juea gjmnastjka \ ј с а V в Z Ь е za vrat.

podbradak

usne obraze,

eelo

.

nos

.

Podmladu

juea

s a m o т a s a l a

tjca

ela

. Neka

koZe

jshrana, kozmetjcka

nega maske. tajne nezj tela . Kupke gjmnast jka.

V i в l D U G O V E ё N O S T Ш R V U E

1

PODMI.ADIVANJE:

TAJNO

DREVNO

T O I S T i f к O uCENJE: Bian Zhiizhong

Deset

jednostavn

jh в Z Ь i

razradj\j

su ao js jckj monasj

to

k

om

mnogjh

vekova

predstavljaju hanmonjean sjstem ozdravljenja jaeanjaorgan jzma. Taojstjcke v e Z Ь e

za zdravlje d u g o v e ё n o s t predstavljaju mj

rne

sk ladne pokrete koje su praktjko

va

lj

jos

d

revnj

taojstj

.

ve

v e Z Ь e

su

posebno

d o Ь r e

za

star

j

je

о s о Ь е za

one

kojj

su

oslabllj posle

Ь o l e s t j

RUN

Plasman

knj

iga:

6

/15 77 045; 064/195 18 56

Prodajno mesto

и Beogradu ··Masl ina··. ul. Kataniceva 2

Za Р Т Т p o r u d z Ь i n e spec ijaln i popusti

lecenjekrvnihsudova

Documents