Tamilski pesnici opevali su ivot sa dinosaurusima u vremenu pre velike kataklizme. Oni koji su odrastali pre dvadesetak godina, dobro pamte prie o izgubljenim zemljama i kontinentima. Lemurija je uvek ila u paru sa zemljom Mu i Atlantidom. I dok je Mu uglavnom bila kreacija mate Dejmsa rvorda, manje poznata Lemurija je bla jednako obavijena misterijom kao i Atlantida. Kako je Atlantida bila jedna od vrhunskih zagonetki okultne tradicije zapada, teozofi su prisvojili Lemuriju iz mitologije june Indije.Tokom 19. veka, smatralo se da je Lemurija kopneni most izmedju Indije i Afrike ili produeni jug Indije ka Antarktiku te da je, poput Atlantide, desetak hiljada godina pre nove ere nestala u morskim talasima. En Arbor, profesor istorije sa univerziteta Miigen, smatra da je ovde vie re o kulturnom gubitku i razoaranosti, jer se moderna nauna i intelektualna racionalizacija nauke "odrie istine koja je nekada bila vana i odbacuje uda koja su svojeveremno okupirala, u svetu natopljenom magijom, misterjom i udivljenjem." Ona smatra da preokupacija takvim gubitkom "manifestuje sebe u fascinaciji izgubljenim domovinama, skrivenim civilizacijama i zaboravljenim ljudima" i da se to ogleda u poetici, politici, ideologijama, ak i u naukama.U svojoj fascinantnoj studiji o Lemuriji, profesor Sumati Ravasvami sledi sudbinu izgubljenog sveta, njegove zagovornike i ampione i one koji su razoarali svoje pristalice bijui izgubljene bitke. Prema Ravasvamiju, Lemurija je bila skup ljudi i stvari drugaijeg vremena. Bio je to paleosvet, zemlja daleko pre naeg vremena, gde su kroz guste ume lutala krda dinosaurusa. Taj mitoloki pejza oblikovan je ljudskim umom koji je udeo za jednim takvim mestom.Ponovno pokretanje pitanja postojanja takvog sveta, dogadja se gotovo koincidentno sa trenutkom kada se paleodiscipline - aspekti istorije prirode, geologije, zoologije i antropologije - pojavljuju kao najprestinije nauke 19. veka. I zaista, traganje za "izgubljenim kontinentima" bilo je neophodan antidot nametnutoj suvoparnosti ovih nauka, ba kao to su one bile reakcija na prethodnu tradiciju romanse i matovitosti.Za razliku od Atlantide (priu o njoj pominje Platon), Lemurija je rodjena na krajnje nauni nain. Sve do 1774. godine, obrazovani svet je sledio stav biskupa Aera, smatrajui da je na svet star oko 6 000 godina. Ali te godine je francuski grof i naunik Bufon shvatio da 6 000 godina nije dovoljno vremena koliko je potrebno nekim geolokim procesima da nastanu i razviju se, pa je ponovo poeo da rauna i doao do cifre od 75 000 godina. Usledile su jo bre i uestalije revizije, zasnovane na sve paljivijim geolokim posmatranjima strukture formiranja nae planete. Ipak, tek je revolucionarna Teorija o Zemlji Dejmsa Hatona iz 1788. konano suoila zvaninu nauku sa sopstvenom zatucanom religioznom prolou.U svojoj studiji je pisao o "nestajanju svetova" bez razoaravajueg poetka i kraja, o planinama koje se troe i nestaju i morskom dnu koje se uzdie dok se slojevi formiraju jedan iznad drugog. Opisujui konstantne promene i veu dubinu vremena, Haton opisuje i katastrofu - kopna tonu u morske dubine - to je gotovo nauni eho biblijskog mita o Nojevom potopu, a nova otkria u paleontologiji i arheologiji na taj njegov spisak dodaju i nekada iva bia - ljude i ivotinje - kako se uzdu iz tame vremena, dostiu svoj vrhunac i izumiru.Uskoro je katastrofizam ustuknuo pred teorijama velikih racionalista poput Darvina, koji su zastupali tezu da su geoloki i evolucioni procesi bili dugi i postepeni. Toj grupi pripada i Filip Skleter, engleski zoolog koji je istraivao zbog ega ima vie vrsta lemura na Madagaskaru nego u Indiji i Africi. U svom radu iz 1864. Skleter je zakljuio da mora da je postojao kopneni most izmedju dva kontinenta, a da je Madagaskar njegov jedini preostali deo koji se jo uvek izdie nad morskim talasima. "Predlaem da se kopneni most nazove Lemurija", napisao je Filip Skleter. Zapravo, on je pretpostavio da je i Afrika, takodje, ostatak tog izgubljenog kontenta koji se prostirao u duinu sve do Amerike, ime je objanjavao i neke slinosti izmedju majmuna Novog Sveta i lemura Starog Sveta.Medju daleko opskurnijim primerima, jeste i lik Darvinovg rivala Alfreda Valasa - kasnije e postati kritiar ideje o ulozi "izgubljenog kontinenta" u rasprostranjenosti ivotinjskih vrsta - a koji je upotrebio isti argument 1859. da bi objasnio anomalije kod faune na udaljenim istonim ostrvima, ba kao to je to uinio i Edvard Forbs 1846. objanjavajui slinosti faune na ostrvima srednjeg Atlantika. Zapanjujue kako to moda zvui danas, ali ak i veliki biolog Ernst Hekel je 1870. napisao da je izgubljeni kopneni most Lemurija, najverovatnije kolevka ljudske rase. Korisnost ove ideje bila je toliko popularna, da se lino Darvin poalio na preterano umnoavanje kontinenata koji se uzdiu i tonu.Iako je kasnije ova teorija naputena, Lemurija je utrla put jednoj drugoj revolucionarnoj teoriji - Vegenerovim plutajuim kontinentima. Sudari velikih ploa zemljine kore, stvaraju upravo onu vrstu potresa i cunamija koja uzrokuje potonue kontinenata, te u potpunosti zadovoljavaju katastrofiare. Filip Skleter bi bio oduevljen da je, vek ranije, znao za takvu mogunost. Njegov drevni superkontinent bi bio preimenovan u Gondvana, a veza sa Lemurijom priznata od strane zoologa. Ova hipotetika domovina "karike koja nedostaje" - obino je nazivana Indo-Okeanija ili Indoafriki kontinent, ili redje Lemurija. ak se i za ostrva Mauritaniju i Sejale govorilo da su samo vrhovi potonulog kopna.Takve ideje opstale su sve do 1939. godine, kada je jedna anglo - egipatska ekspedicija prokrstarila okean i uz pomo eho sondiranja zakljuila da u toj oblasti "ne postoje nikakvi dokazi o hipotetikom kontinentu Gondvana niti o zemljouzu Lemurija". Krajem 19. veka kada je planetarna geologija pretrpela znaajnu reviziju, ideja o Lemuriji privukla je strasno zapadnjake okultiste, koji su je ubrzo naselili precima modernog oveka koji su posedovali gotovo magijske moi.Najpoznatija medju okultistima i svakako najuticajnija bila je Helena Blavatska, ija je knjiga Razotkrivena Izida iz 1877. postala sredite njenog teozofskog pokreta (iako je Lemuriju relocirala u Pacifik ). Njen sledbenik V.Skot-Eliot (knjiga U izgubljenoj Lemuriji iz 1904.), koristei se metodom vidovitosti, opisuje nestali kontinent kao rajski vrt u kome ovek koegzistira zajedno sa mezozoikim dinosaurusima i reptilima.Zavetanje ove neobine sinteze nauke i okultizma, uticalo je na porast interesovanja za Platonovu Atlantidu i zemlju Mu. Zapravo, nagoveteno je da su neki Lemurijanci preiveli katastrofu i doepali se obala dananje Kalifornije, ponovo stvorivi svoju civilizaciju u podnoju planine asta - svete planine amerikih Indijanaca iz te oblasti koji su, naravno, potomci Lemurijanaca. Ovo verovanje je bilo opte prihvaceno i preivelo je nekoliko Nju Ejd pokreta, ukljuujui poklonike leteih tanjira, reinkarnacije, astralnih putovanja, medijumskog transa i izgubljenih svetova.Profesor Ramasvami pominje i tradicionalnu legendu Tamila o njihovoj potopljenoj domovini Kumarinatu, koja se nalazila oko 11,250 km juno do Indije i ri Lanke. Jo pre paleonauih i teozofskih rasprava postojale su prie o potopljenim zemljama i kontinentima, ali se oduvek smatralo da su to tek mitovi matovitih naroda. Kada su nova otkria naterala zapadnjake naunike da napuste ideju o izgubljenom kontinentu, tamilski intelektualci su spremno prihvatili naunu Lemuriju kao izgubljenu domovinu proto-Dravidijanaca. Za njih, ona objanjava misteriju porekla Dravida na jugu Indije (smatra se da su Arijevci stigli kasnije) kada na severu nije bilo nikakvih tragova njihovog prolaska. Ideja da su tamilski preci migrirali sa severnog kopna koje je potonulo medju morske talase, sve do 1981. je bila uvrena u zvanine kolske udbenike i svako ju je dete nauilo ve u osnovnoj koli.Jedan uvaeni uenjak, N.C.Kandiah Pilai, stvorio je novi mit (za decu) od starih elemenata: da su Kumarinatuom vladale devianske kraljice koje su oboavale majku boginju u obliju Kanijakumari koja se bori protiv demona. Zemlja je takodje identifikovana kao legendarni Tamilakam, dom dinastije Pandija (koja je vladala jugom Indije veim delom prvog milenijuma) i proslavljenih pesnika koji su kroz poeziju sauvali istoriju. Neki od milosrdnijih kritiara pripisali su tamilsku sklonost ka "izgubljenom poreklu" istorijskom ratnom haosu koji je vladao tokom perioda dinastije Pandija i pogrenim pretpostavkama da e uspomena na potopljenu domovinu (ideja koju nisu osporavali) moda zaista biti utkana u mit. Medjutim, kada su medjunarodne kulturne razliitosti postale aktuelne, puna teina zapadnjakog naung skepticizma obruila se na "dravidsku zemlju iz snova" poput najnovije kataklizme. Kako profesor Ramasvami navodi: "Bilo je neprihvatljivo da su tamilski govornici, a kamo li ljudska bia uopte, iveli rame uz rame sa dinosaurusima na kopnu koje se protezalo sve do Antarktika, a da niko drugi osim tamilskih pesnika nije preiveo da o tome peva."