Lepotica i zver (lutkarsko/dramska)eljko HubaLEPOTICA I ZVERPo motivima bajke arla Peroa i dramatizacije Miroslava BeloviaL I C A:LEPOTICAZVERTRGOVACMALINAGABINAFILIPONFILIPANOGLEDALO

SLIKA PRVA(Stara trona kua u umi. Gabina i Malina u sobi, kraj prozora. uje se drekavac.)GABINA: Malina, zatvaraj prozor, ui e nam drekavac u sobu.MALINA: Ali, Gabina, tako je vrue.GABINA: Bolje i da se skuvam nego da mi se u krevet uvue neki umski akrep.MALINA: U pravu si, sestrice. Zna, ja se nou najvie bojim slepih mieva.GABINA: A ja aba krastaa, buljave sove, ovog prokletog lajavog drekavca to mi je ui probio i...MALINA: I?GABINA: Svega se plaim u ovoj umetini!MALINA: Ja ne znam kako se tata uopte usudio da nas preseli u ovakvu divljinu.GABINA: Propali trgovac. Uf! Eto mu ga sad njegovo potenje.MALINA: Po ceo dan ide po kui i samo tugujeGABINA: On i ona njegova erkica mezimica, Lepotica... Malina, zna ta sam ja sanjala?MALINA: ta?GABINA: Prole noi sam sanjala jedan ogroman orman, i u njemu...MALINA: ta je bilo u njemu, ta?GABINA: Milion balskih haljina i cipela...MALINA: Joj...GABINA: Bisernih ogrlica...MALINA: Uf...GABINA: Zlatnih broeva...MALINA: Uf, uf i uf!GABINA: A ja biram, slukinje me presvlae, kavaljeri ekaju u salonu da me vode...MALINA: Gde?GABINA: Kako gde. Pa na bal, pobogu!MALINA: Joj, ja zaboravila. Nije ni udo, mesecima nisam dobila pozivnicu za bal.GABINA: I da je dobijemo, ta nam vredi kad vie nemamo nijednu haljinu.MALINA: Ima pravo, tata ih je sve zaloio...GABINA: Zato ti kaem, ne smemo da ispustimo one nae prosce ni za ivu glavu, oni su nam jedini spas od ove mahovine i korova.MALINA: Oni starci?GABINA: Bogati starci sestrice, bogati! I mnogo blii kraju ivota no mi!(Smeh)GABINA: Pst! uje li?MALINA: ta?GABINA: To su oni.MALINA: Filipon i Filipan!GABINA: Doli su da nam pevaju serenadu pod prozorom.MALINA: Kako se samo slatko gegaju, momine nae.GABINA: Brzo gasi lampu. Praviemo se da spavamo.(Ispred kue, Filipon i Filipan.)FILIPON: Malina!FILIPAN: Gabina!FILIPON: Dragi moj gospodine Filipan. ini mi se da je vaa Gabina zaspala.FILIPAN: I meni se ini, dragi moj gospodine Filipon, da je vaa Malina zaspala.FILIPON: E, kad bi se smilovale i barem na tren pojavile na prozoru.FILIPAN: To nije dobro za krvni pritisak.FILIPON: A jo vam je visok gornji?FILIPAN: I gornji i donji.FILIPON: I donji! Cccc...FILIPAN: Kako vaa prostata, moliu lepo?FILIPON: Podnoljivo, podnoljivo.FILIPON: Boe, bole me noge od peaenja.FILIPON: A tek mene...(Iz sobe Malina i Gabina, apuu)MALINA: Izem ti serenadu.GABINA: Umukni, ue te.MALINA: Oni, pa gluvi su ko topovi.GABINA: Zaepi gubicu, sve e nam pokvariti!FILIPAN: Ali ta je bol u nogama naspram ovog bola u srcu.FILIPON: Za njega postoji samo jedan lek.FILIPAN: Venanje.FILIPON: O, hoemo li ikada ozdraviti?(Iz sobe Gabina, apue)GABINA: Hoete, hoete, lek vam se kuva li kuva!FILIPAN: Uf, koliko uzbuenja za jednu no. Predlaem da malo prilegnemo, odmorimo noge, da bi smo posle naim lepoticama mogli stojei da otpevamo serenadu za laku no.FILIPON: Gospodine Filipan, kako ste vi praktini.FILIPAN: I praktian i romantian, moj gospodine Filipon. Izvolite lei.FILIPON: Zahvaljujem, zahvaljujem.(Filipon i Filipan zahru. Gabina i Malina izau ispred kue.)GABINA: Ve su zahrkali, pravi zvrndovi.MALINA: Njihovo hrkanje za mene je treptanje jasikinog lista.GABINA: Dok gledam ovog mog matorog jarca, ovako izvrnutog ko kladu, ja se ve oseam kao bogata udovica.MALINA: uti, pomakni se s mesta.GABINA: Zato.MALINA: Zato to moe da urekne stvar, pa da nam odapnu pre nego to se poudajemo za njih.(uje se Gabinin i Malinin otac, Trgovac, kako doziva keri)TRGOVAC: Devojice, devojice moje!MALINA: To je tata.GABINA: Kako se samo dere, probudie nam mladoenje.MALINA: Brzo u kuu.(Ulazi Tgrovac.)TRGOVAC: Devojice, gde vam je sestrica, Lepotica.MALINA: Lepotica je u svojoj sobi, odavno legla da spava.GABINA: Lepotica, cvrc!TRGOVAC: Zovite je brzo, imam neto vano da vam kaem.MALINA: Ja u.GABINA: A ta to, tatice? Neto si nam kupio, moda neku haljinu, a?TRGOVAC: Nisam...GABINA: Znala sam...TRGOVAC: Nisam, ali ne znai da neu.GABINA: Kako?TRGOVAC: ue, sve e uti kad dou njih dve.GABINA: Ali, tata...TRGOVAC: Saekaj!GABINA: Malina, pouri! Boe, to se vuku te devojure...(Ulaze Lepotica i Malina.)LEPOTICA: Tatice, tatice moj, ta ti se desilo?TRGOVAC: udo, pravo udo.LEPOTICA: Vidim, taj osmeh na tvom licu, to je pravo udo. Gabina, Malina, tata je ponovo veseo. Radujmo se sa njim...GABINA: Neu daba da se radujem.TRGOVAC: Devojice moje, najzad je mojih deset tovara robe, koju su mi ukrali, naeno! Tkanina, ilimi, zaini, sandalovo drvo, sve je tu.GABINA: Je li to mogue?TRGOVAC: Mogue je. Kneevi carinici su tovare pronali kod krijumara. Sutra rano kreem na put. Moram do veeri da preuzmem robu, inae e je gradske vlasti preprodati drugom.MALINA: Ide u grad!GABINA: A ta e da nam kupi, tata?TRGOVAC: ta poelite, samo recite devojice moje.GABINA I MALINA: Haljine, tata...GABINA: One sa atlasnim rukavima...MALINA: I sa crvenom postavom od tafta...GABINA: I zvonastu suknju sa karnerima...MALINA: I dve ogrlice...GABINA: I po tri para balskih cipela...TRGOVAC: Nadam se da e biti para za sve to, devojice.GABINA: Mora nam to kupiti, zna koliko dugo nisi...TRGOVAC: Znam, znam... A ta tebi da donesem, Lepotice? Kakav poklon ti eli?LEPOTICA: Da mi se vrati iv i zdrav.MALINA: Pretvara se.GABINA: A najradije bi zatraila itav duan.TRGOVAC: Samo to?LEPOTICA: I...GABINA: ta sam ti rekla, sad e da uje spisak.TRGOVAC: I?LEPOTICA: Ruu.TRGOVAC: Jednu ruu?LEPOTICA: Da.GABINA: Ala je lukava ova mala.MALINA: Kod nje sve mora da bude neto posebno.TRGOVAC: Dobro, Lepotice moja, kad ti tako eli.GABINA: eka ta da vidi koliko e zlata na tatica da donese, pa onda lepo sve da mu pokupi.MALINA: E, to samo preko mene mrtve!TRGOVAC: Deco moja, valja mi rano ustajati, zbog puta. Odoh ja na spavanje.GABINA: Ali tata, ta ako se uspava pa zakasni. Bolje poi odmah.LEPOTICA: Gabina, tata je umoran.GABINA: ta umoran, ionako nee od uzbuenja ni oka da sklopi.TRGOVAC: Moda ste u pravu.MALINA: Ako ide kroz Crnu umu preicom, stiie do jutra.LEPOTICA: Nemoj kroz tu umu, tata, ona je zaarana.GABINA: Vidi male, kako lae.MALINA: Sujeverna, a glupa.GABINA: Hoe da tata zakasni, pa da se oni u gradu predomisle, prodaju robu i onda nita od naih poklona.LEPOTICA: Briga mene za poklone, hou samo da se tata vrati iv i zdrav.TRGOVAC: Ne boj se keri, tvoje sestre su u pravu. Veliko je to blago da bi se rizikovalo.LEPOTICA: Ali tata...TRGOVAC: Lezite vi, devojice moje, pa usnite neke lepe snove, a kad se probudite, eto vaeg tatice...GABINA: Tatice bogatice!TRGOVAC: Onda, do sutra!MALINA: Do sutra!GABINA: Ne zaboravi na preicu!TRGOVAC: Neu!(Trgovac ode.)LEPOTICA: Nismo smeli da ga pustimo noas na put.GABINA: Glupaice, ti e da nas ui ta smemo, a ta ne.MALINA: Mar u sobu na spavanje!(uje se grmljavina.)LAPOTICA: Sprema se oluja! Samo da se tata iv vrati.GABINA: Bogat, da se vrati bogat!(Gabina i Malina se smeju. Lepotica odlazi. Filipon i Filipan uju smeh, bude se.)FILIPAN: Da li ja to sanjam ili moje ui stvarno uju predivan smeh zaljubljenih ptiica. Gospodine Filipon, probudite se, one su tu.FILIPON: E ba me je nauljala ova grana. Uf, uf, sva vlaga ove ume mi se u kosti uvukla.(Grmljavina.)FILIPON: Opa, grmi. Jo emo i pokisnuti.FILIPAN: Ja se ne bojim. Sav gorim. Svaka kap koja bi me dodirnula odmah bi isparila. A vi ste hladni?FILIPON: Ko, ja? Kojeta, sav sam ueen, kao usijano gvoe.FILIPAN: Gabina!FILIPON: Malina!GABINA: Malina, ko je to tamo?MALINA: Ne znam, neki umski ljudi, valjda.FILIPAN: Ali to smo mi...FILIPON: Vai prosci!GABINA: Prosci! Vi starkelje rahitine, prostatine...MALINA: elave, gluve, orave i kilave...FILIPAN i FILIPON: Oho-ho!GABINA: Malina, reci gospodi da smo mi sada bogate udavae, koje e mueve birati po svojoj volji, i koje nisu s uma sile pa da svoju jedinu mladost daruju matorim luftiguzima...MALINA: Polako Gabina, da zabeleim.FILIPAN: Nema potrebe da ponavljate, gospoice Malina...FILIPON: Sve smo uli.FILIPAN: I da znate, mi smo zapanjeni!FILIPON: Frapirani!GABINA: More, beite nam sa oiju da ne budete i isprebijani.FILIPAN: Ovo je neuveno. Gospodine Filipon...FILIPON: Gospodine Filipan...GABINA: Brojim do tri, a onda bijem!FILIPAN: Ali, vidarice srca naeg, ta se to sa vama dogodilo?MALINA: Napile se vidarice ludih trava!GABINA: Jedan, dva i pola tri....!FILIPON: Beimo, kolega...(Filipan i Filipon bee. Gabina i Malina se smej.)MALINA: Kako su odjednom postali brzi i pokretni!GABINA: Pogledaj, mom Filipanu od straha ispala proteza!MALINA: I mom Filiponu!GABINA: Oho-ho...(Smeh. Odjednom, jeziv zvuk drekavca i grmljavina.)MALINA: Sprema se oluja.GABINA: Drekavac je gromove jedva doekao!MALINA: Ba jezivo zvui!GABINA: Brzo, idemo u kuu, evo i kie! (Vie ka drekavcu.) Prokleti promukli stvore, jo samo veeras si silan, a sutra, ve sutra u ti grkljan isupati!(Oluja, kia i zloslutno zavijanje drekavaca. U daljini, veiliki umski vihor opkoljava Trgovca i vrti ga u krug.)KRAJ PRVE SLIKESLIKA DRUGA(Glasove oluje i drekavca smenjuje divna umska tiina. Trgovac umoran i iscrpljan hoda Crnom umom.)TRGOVAC: Gospode, evo ve dve noi kako me vetar vrti u krug ovom umom. Lepotica je bila u pravu, uma je zaarana. A kako je odjednom postalo sve mirno. Ali kasno, kasno! Moje tovare su prodali drugima, ja sam ponovo propao. Naisto sam propao!(Odjednom, iz pravca zaaranog dvorca uje se neka tiha, arobna i zagonetna muzika. Trgovac poe ka njoj.)TRGOVAC: Kakav je ovo predivan zvuk. Kako me mami...(Iz zemlje se rascveta rua i pone da dozivaTrgovca.)TRGOVAC: Divne li rue. Bar u Lepotici neto doneti. Jedino nju ovoga puta neu razoarati.(Pojavi se Zver)ZVER: Stoj nezahvalnie!TRGOVAC: Gospode, kakva zver!ZVER: Znao sam da je trebalo da te ostavim na milost i nemilost oluji i drekavcima.TRGOVAC: Ali...ZVER: Spasio sam ti ivot, a ti, krade mi najlepu ruu iz umskog vrta. Ta rua e biti tvoja smrt!TRGOVAC: Molim te, smiluj mi se. Potedi mi ivot.ZVER: Da ti potedim ivot. ta nudi zauzvrat?TRGOVAC: Naalost, nemam vie nita.ZVER: Ba nita?TRGOVAC: Moje tovare prepune robe carinici su prodali drugome. Nemam vie nikakvog blaga.ZVER: Razmisli, moda ima?TRGOVAC: Sve to imam dao bih ti u zalog za ivot, ali nemam vie ta da ponudim.ZVER: Reci mi, moe li se verovati oveku?TRGOVAC: Meni moe da veruje.ZVER: Zakuni se u ono to ti je najmilije.TRGOVAC: Kunem ti se u svoje keri.ZVER: Trgove, meu tvojim kerima krije se tvoje najvee blago. Dae mi jednu od njih i ivot e ti biti poteen.TRGOVAC: Ali to ne mogu.ZVER: Dao si re.TRGOVAC: Radije u da umrem, nego da ispunim takav zavet.ZVER: Umree, u to nemoj da sumnja. Samo, upamti, ne odri li re, nee jedini kuati ukus smrti.TRGOVAC: Nego?ZVER: Sve to je od tvoje krvi postalo, stradae zajedno s tobom.TRGOVAC: Ti nisi zver samo u licu. Zver si i u dui.ZVER: Tri dana, ima tri dana i ni sekund vie. Pored kapije vrta eka te krilati konji. Uzjai ga i reci mu: ja sam tvoj gospodar. On e te na krilima svojim odvesti pravo kui i ekae tamo tri dana da mi nazad u dvorac dovede jednu od tvojih keri.TRGOVAC: Smiluj se, nesrenom starcu!ZVER: Ili jedna, ili svi! To je moja poslednja. Idi sad, idi!(Krilati konj jezdi nad Crnom umom nosei na svojim leima nesrenog Trgovca.)KRAJ DRUGE SLIKESLIKA TREA(U umi, pred kuicom. Trgovac, Gabina, Malina i Lepotica.)MALINA: Vreba prosce, udavao. Nee nam se oni vie pojaviti ovde, kad smo ih ispratili na onakav nain.GABINA: Pusti me, molim te. I tako su nam dani odbrojani...MALINA: Nisu, ako ti ode u Crnu umu kod Zveri.GABINA: Malo mi je ove nae ume, samo mi fali jo i ta, zaarana. Idi ti, ako si ba toliki ljubitelj zveri i uma.MALINA: E neu iz inata. Nisam ja traila ruu, nego ona. "Hou ruu, hou ruu." Evo joj je sad. Gabina, za nas vie nema spasa!(Malina i gabina plau, Trgovac uzdie)GABINA: Ti si nas uvalio u ovo. Ne samo da smo zbog tvog lutanja umom ostali bez prebijene pare, ve si nas pustio na milost i nemilost toj stranoj Zveri.(Trgovac uzdahne.)GABINA: Prestani samo da sedi i uzdie. Uini neto!LEPOTICA: Tata, rua je divna.MALINA: Naravno, Lepotici rua, a nama...GABINA: Nama Zver!MALINA: Proklet da si.LEPOTICA: Nemojte tako ocu, sestrice...TRGOVAC: Neka ih keri, u pravu su. Kamo lepe sree da nikada nisam ubrao tu ruu.LEPOTICA: Kamo lepe sree da ti je nikada nisam ni zatraila.TRGOVAC: I da nisi, ja bih ti je opet ubrao. Bila je tako lepa, kao ti...LEPOTICA: Volim te, tatice... (Poljubi oca i pobegne.)TRGOVAC: Lepotice, gde e. Stani!LEPOTICA: Volim te!!!MALINA: Pobee!MALINA: Uvek je mislila samo na sebe.GABINA: Ona put pod noge, a njene sestrice neka umru od Zveri. Mlade...MALINA: I neudate.(Iz daljine se uje topot konja.)LEPOTICA: Ja sam tvoj gospodar! Ja sam tvoj gospodar.TRGOVAC: Lepotice, ne!MALINA: Gabina, Lepotica svojom voljom ide kod Zveri. Tu nisu ista posla.GABINA: ekaj, ekaj, tat je kazao da Zver ima dvorac, da je raskono obuena, bogata znai...MALINA: Pritom, sumnjam da je runija od onog mog Filipona.GABINA: A tek od mog Filipana...MALINA: Kako se mi toga ranije nismo setile.GABINA: Treba biti pokvaren pa se tako ega dosetiti!TRGOVAC: Umuknite ve jednom, vi podli jezici! Umuknite!(Konj jezdi nad Crnom umom, nosei na svojim leima uplakanu Lepoticu.)KRAJ TREE SLIKESLIKA ETVRTA(Zver ispred Ogledala. U ogledalu se vidi Lepotica na konju, jezdi kroz Crnu umu)ZVER: Ogledalo moje. Nose li nam krila konjia togod. Danas je Trgovcu istekao rok.OGLEDALO: Pogledaj, alje nam svoju najmau ker.(Zver ugleda Lepoticu i prene se.)OGLEDALO: Zato si odjednom promenio izraz lica.ZVER: Ne znam, njen prizor budi u meni neki udan strah.OGLEDALO: Strah u oima Zveri! To je nemogue...ZVER: Lepa je.OGLEDALO: Otkad je tebi lepota draga?ZVER: to je due gledam, strah se pretvara u oseaj sree.OGLEDALO: Sree zbog toga to e joj uskoro poloiti kande na vrat i ispiti njenu mladu krv...ZVER: Ne!OGLEDALO: Ona je ljudski stvor, a ti si Zver!ZVER: Drugaija je od ostalih koje sam viao.OGLEDALO: Ni bolja, ni gora...ZVER: Vara se, iz nje neto zrai.OGLEDALO: Jedino to ja vidim je odraz ljudskog bia.ZVER: A ono to ja vidim je lice koje ti ne moe da prepozna.OGLEDALO: Ne postoji ita na ovom svetu to sebe u meni ne moe da prepozna. Moj odraz je savrenstvo.ZVER: Savrenstvo je ono to se ogleda u tebi.OGLEDALO: Jedino savrenstvo je snaga tvog zverskog lika koji ti dajem u ogledalu!(uje se topot konja i njegov divlji vrisak. Ulazi Lepotica.)ZVER: To je ona! Moram da se sakrijem...OGLEDALO: Da se sakrije, od koga?ZVER: Od njenog pogleda. Ne elim da me vidi.LEPOTICA: (uje se iz off-a.) Ostaj mi zbogom krilati dorate! Neu ti vie upati zlatnu grivu. Na put za mene bee put bez povratka.(Konj uzvraa tunim vriskom. Ulazi Lepotica.)LEPOTICA: Ehej, ima li koga!? Ja sam erka Trgovca koji je ubrao ruu u vaoj umi. Dola sam zarad njegovog izbavljenja.(Tiina.)LEPOTICA: Kakva nesnosna i jeziva tiina. Ovde kao da nema ljudskog bia.(Lepotici s lea prilazi Zver. Lepotica uje korake.)LEPOTICA: Ko je to?ZVER: Ne osvrite se. To je zapovest!LEPOTICA: Zapovest. Vi ste, dakle gospodar ove ume.ZVER: Uplaio sam vas?LEPOTICA: Strano je oseati iza lea nepoznato ljudsko bie...ZVER: Nepoznato ljudsko bie, to ste rekli?LEPOTICA: Oprostite, ali vi ste mi tako tui... Ja vas ne poznajem.ZVER: Otac vas je naterao da doete ovde?LEPOTICA: Nije. Dola sam sama.ZVER: Svojom voljom.LEPOTICA: Volja je bila vaa, a odluka moja.ZVER: Otac vam nita nije govorio o meni?LEPOTICA: Rekao mi je...ZVER: Rekao vam je!LEPOTICA: Rekao mi je da ste gospodar, raskono odeven...ZVER: I nita vie?LEPOTICA: Nita.ZVER: Sad razumem...LEPOTICA: ta?ZVER: Vi nita ne znate.LEPOTICA: A ta bi trebalo da znam? Da nije neto sa mojim ocem? Da mu nije, dok sam putovala ovamo, prepuklo srce?ZVER: Za srce ne znam. Znam samo da je iv i zdrav.LEPOTICA: Hvala Bogu. Da li vi moete da saznate sve o mom ocu.ZVER: Mogu.LEPOTICA: Volela bih da znam, barem dok sam iva, kako mu je.ZVER: Ne brinite, svakoga dana u vas o tome obavetavati.LEPOTICA: Svakoga dana?ZVER: Ba svakog, koliko ih u godinama ispred nas ima.LEPOTICA: Mislite da u toliko iveti?ZVER: Ne mislim, ve znam. Laku no.(Zver ode.)LEPOTICA: Laku no. Boe, kakav divan glas. Reklo bi se po tom glasu da je nean ovaj gospodar mog ivota, ali mu koraci odzvanjaju grubo. Ima neega tunog u njegovom glasu, tako ljudskog... I neeg zverskog u tim koracima...(uje se pesma iz off-a. Peva je Zver.)LEPOTICA: Divne li pesme. To je njegov glas! Boe, kakvu si mi to sudbinu namenio!?ZVER: Crvene rue tiho venu,brljen ih mori, crn i siv.Samo ti doi u tom trenujedino tad se oseam iv.Sunce nam alje sjajne nitiusnulo diu zrak i lug.Zar moram tebe izgubitito pita strah - moj stari drug.KRAJ ETVRTE SLIKESLIKA PETA(Trgoveva kuica. Svadbarska muzika. Malina i Gabina se udaju za Filipona i Filipana. Filipon i Filipan bez zuba, frfljaju dok govore. Tu je i Trgovac.)FILIPON: I kaete draga moja Malina, taj vam je drekavac ba pomutio pamet.MALINA: Naisto, evo pitajte moju sestricu.GABINA: Od njegove dreke krv nam se slila u glavu i sledila u ilama.MALINA: Strah nas je obuzeo do ludila...GABINA: Nismo bile pri istoj svesti!FILIPAN: To je, mora se priznati, sasvim razumno objanjene vaeg nadasve neprijatnog ponaanja prema nama.FILIPON: Ponaanja koje je tako pogubno uticalo na naa zubala, ak!FILIPAN: Pravo kaete, zubi su nam, kao i srdaca, strasno eleli da ostanu s vama, ali vi ste tako surovo terali naa tela od vas.GABINA: Boe, sve nam se bilo tako smutilo, ak smo i oca grdile.MALINA: Je li tako bilo, tatice?(Trgovac uti.)GABINA: Vidite, klimnuo je glavom.FILIPON: udno, ja kao da nita nisam video.FILIPAN: Ni ja.MALINA: Klimnuo je, kad vam kaem.GABINA: Nae vesele mladoenje sumnjaju u svoje budue enice?FILIPAN: A ne, to nikako, zar ne gospodine Filipon.FILIPON: Nikako, nikako, stari gospodin je nesumnjivo klimnuo glavom, ak nekoliko puta.FILIPAN: Za na oigledan previd krv je odsjaj sunca.FILIPON: A deverua, gde nam je deverua.FILIPAN: Zaista, ne vidim vau najmlau sestricu u svatovima.MALINA: Pa naa sestrica je...GABINA: Ona je, znate, nesrenica, umrla.MALINA: Da, da, pravo veli Gabina. Umrla je.(Trgovac brizne u pla.)FILIPON: Trgovac plae!FILIPAN: Oe...FILIPON: Nemoj ga tako zvati, pa on je mlai od nas.FILIPAN: A kako da zovem oca sopstvene ene.GABINA: Papa, zovite ga papa.MALINA: To je tako ik.GABINA: Po poslednjoj modi.MALINA: Ba kao to e i nae nove haljine, koje e nam nai zlatni krezubi muii kupiti, biti ik!FILIPON: Kakve haljine?GABINA: Nae, kokice moja zlatna. Nae nove haljine.MALINA: Kako e biti divno u njima..GABINA: Raskona svila, kadifa... Svirajte svatovi, tako mi se igra...MALINA: I meni, i meni!GABINA: Hajde muiu moj puiu, pleimo!FILIPAN: Nemojte, molim vas, to bezvezno poskakivanje u ritmu muzike kodi zdravlju.FILIPAN: Stradaju stopala, srce se jako napree, a o kimi, o njoj i da ne govorim.MALINA: Ali, kako emo ii na balove bez kavaljera?FILIPAN: Balove?FFILIPON: Igrajte vi za sada same, jedna sa drugom. Za balove emo ve videti...(Svatovska muzika. Gabina i Malina igraju. Filipan i Filipon se izvlae u stranu.)FILIPAN: Dragi moj Filipon, o emu one to govore. Kakvi balovi, kakve haljine... Da li ste im vi neto nesmotreno obeavali?FILIPAN: Po neku haljinicu, samo poneku...FILIPON: Ali te enske stvarice mogu biti tako skupe.FILIPAN: Isplati se obeavati, dragi moj, isplati...FILIPON: Kako, pobogu?FILIPAN: Tako to obeanje nita ne kota. A zamislite samo kako e nam zauzvrat nae mlade enice mazati lea tigrovom mau...FILIPON: Joj...FILIPAN: Pa kako e nam kuvati razne akonije, grejati ciglu za krevet, spravljati ajeve, prinositi lekove...FILIPON: I kremu od lisije masti!FILIPAN: Ma kakva lisija, prijatelju moj. U novom Narodnom lekaru, a to vam je ovoliko debela knjiga, doslovce pie: salo od jazavca! Ono lei sve boljke.FILIPON: E, da ste mi to rekli ranije, ja bih tu mast spremio Lepotici i ona bi prebolela opaku boljku od koje je smrtno stradala.FILIPAN: Jelte, papa, a od ega je umrla vaa najmlaa erkica?TRGOVAC: Zaboga, ta to govorite?FILIPON: Gabina i Malina su nam malopre rekle da vam je najmlae dete umrlo.TRGOVAC: Samo neka one nita ne govore. Otkako Lepotice nema, evo ve godinu dana, ne znam ta u sa sobom.FILIPAN: Ali, nemojte tako papa, pa vi imate jo dve keri.FILIPAN: Dve mezimice, i obe danas udajete!FILIPON: Trebalo bi da budete veseli, veseli!TRGOVAC: (Umesto radosti, iz njega se prolomi bolni krik.) Lepotice!KRAJ PETE SLIKESLIKA ESTA(Odaja dvorca u Crnoj umi. Lepotica, odevena u najlepu haljinu, svu zlatom optoenu. Na njoj puno bljetavog nakita. U krevetu je, spava. Zver peva pesmu.)ZVER: Spavaj lepoto, usnula zvezdopogled u tebi kupau ja.Pogled moj zverski, veruj mi neenikada videt ta oka dva.Veernja rosa ruama blistasvud uje pesmu, doe nam maj.Radost u srcu, vrela i istaja sam zbog tebe nesrean, znaj.(Sa zvukom pesme mea se Trgovev vapaj.)TRGOVAC: (Off) Lepotice!(Odjenom, Lepotica se, sva u znoju, prene iz sna.)LEPOTICA: Oe, oe!ZVER: ta vam je, Lepotice.LEPOTICA: Vi ste tu?ZVER: Gledao sam vas kako spavate. Odjednom ste se prenuli iz sna.LEPOTICA: Probudio me je oev glas.ZVER: Oev glas?LEPOTICA: ula sam ga u snu! Zvao me je, zapomagao! Da mu se nije neto dogodilo.ZVER: Ne boj te se, va otac je iv.LEPOTICA: Boe, molim ti se samo da je to istina.ZVER: Mislite da vas varam?LEPOTICA: Plaim se da ja samu sebe ne varam.ZVER: Ne razumem.LEPOTICA: Pa eto, vi dolazite ovamo svako vee ve punu godinu dana, ne dajete mi da se okrenem i vidim vas. Donosite mi poklone, haljine, nakit... Meni to sve ne treba.ZVER: Ali ja to elim. elim da svakim izgledate sve lepi.LEPOTICA: A ja elim da znam vae ime. Niste mi rekli ni kako se zovete.ZVER: Ime? Ime ete mi vi sami dati jednog dana. Ali... toga dana se i bojim.LEPOTICA: Okrenuu se...ZVER: Ne!LEPOTICA: ...pa neka bude ta bude.ZVER: Ne! Ne govorite tako. Umirite se. Kad ne bih vie dolazio, tek bi ste se onda osetili sami. Verujte mi, ja postojim. To nije varka. Ovo vam govori zaista ivi stvor.LEPOTICA: elim da vam verujem. Va glas je tako prijatan. Takav glas ne dolazi od neiskrenog srca. esto mi se uini da ga prepoznam u jednoj divnoj pesmi koju ujem u snu.ZVER: Pesmi?LEPOTICA: Nisam vam o njoj govorila. Lepa je to pesma, ali tako tuna.ZVER: Pesme koje se pevaju iz tunog srca su takve. Recite mi, da li mislite da stvor koji peva takvu pesmu moe da ima duu?LEPOTICA: Svakako. Ta pesma je odraz njegove due.ZVER: I ta vidite u tom odrazu.LEPOTICA: Vidim... Vidim predivan lik.ZVER: Kako bih voleo da ste u pravu.LEPOTICA: Govorite opet tajanstveno. Svuda oko mene su sve same tajne.ZVER: Tako je najbolje.LEPOTICA: Dokle?(Zver uti.)LEPOTICA: Naravno, utite. Krijete istine od mene, kao to krijete svoje lice.ZVER: Kaem vam, tako je najbolje.LEPOTICA: Najbolje za koga.ZVER: Za oboje.LEPOTICA: Znate li zato se ja jo nijednom svih ovih noi nisam osvrnula? Ne zbog toga to ste vi to tako hteli...ZVER: Nego?LEPOTICA: Zato to me je strah da ako se okrenem neu videti nikoga. Tada bih shvatila da sam sama u svom ludilu, da govorim sa sobom.ZVER: Prestanite, prestanite!LEPOTICA: Zagonetke, sve same zagonetke. Molim vas da mi dozvolite da se povuem.ZVER: Svakako. Smem li vas otpratiti?LEPOTICA: Nema potrebe. elela bih da veeras budem sama u vrtu.ZVER: Laku no.LEPOTICA: Laku no.(Lepotica ode. Zver stane ispred ogledala.)ZVER: Boe, kakvo lice, kakvo odvratno lice!OGLEDALO: Nije ba bilo tako davno kada si voleo svoj lik.ZVER: Umukni!OGLEDALO: Postao si slabi. Njene drai, njen glas, njeno nevino srce su te opinili. Oni e te i unititi.ZVER: Prestani ve jednom!OGLEDALO: Tvoj mir je nestao. Bio si srean u svom zverskom liku, ljudska krv koju si pio davala ti je snagu...ZVER: Proklet sam, proklet!OGLEDALO: Dua ti je dosad spavala mirno u tom nakaznom telu, ne znajui ta su to oseanja, ljubav...ZVER: Ali sad zna!OGLEDALO: ta zna.ZVER: Zna za to telo koje kao trska podrhtava od nenog nemira, zna za kosu od zlata, elo od sedefa, za kapke nene poput latice rua...OGLEDALO: Te latice se mogu i podii. Mogu te ugledati njene oi!ZVER: Ne! Ne smeju me nikada spaziti. Bolje bi bilo umreti!OGLEDALO: Ona, ona mora da umre. Ili ona, ili ti!ZVER: Ja je volim.OGLEDALO: Pomoi u ti. Ne mora je ak ni dodirnuti. Tvojim zverskim kandama podariu ini koje e je oas od ivota rastaviti. Moje ini i tvoja zverska narav odvee Lepoticu u smrt. Tako e se spasiti.ZVER: Ne!OGLEDALO: Ruke ove, kande zveriini crne snane noidarujem ih kandi zverskoju njoj nek su strane moi.U njoj nek su smrtonosneu njoj nek su stoput veeivot tada Lepotici ovojprekratie, oduzee!ZVER: Ne!OGLEDALO: Uzalud se opire. Lik ti i narav u jedno bie srastaju!(Zver protiv svoje volje upire ruke ka Lepotici koja je u vrtu. Odjednom, umesto zlih ini, iz njegovih kandi, uz zvuk arobne muzike, potekne zvezdana praina koja ceo vrt prekrije i odjednom iz zemlje izraste stotinu velikih, divnih rua. Ba onakvih kakve Lepotica voli. U to se Zverske kande preobrate u predivne bele ljudske prste.)OGLEDALO: ta je to! Tvoja dua se budi. Jaa je mojih ini.ZVER: Pogledaj mi ruke, pogledaj! Postale su ljudske i one e te u prah pretvoriti.(Zver skida ogledalo sa zida.)OGLEDALO: ta to radi, jesi li poludeo!ZVER: Celog ivota si mi govorio da sam nakaza!OGLEDALO: Bio si, a sad si jo vie. Pola ovek, pola zver! U hiljadu paria da me smrvi, svako e ti rei isto!(Uz stravian krik Zver razbija ogledalo.)KRAJ ESTE SLIKESLIKA SEDMA(Malina i Gabina u kuhinji. Kuvaju. Filipon i Filipan se izleavaju u krevetu.)FILIPON: Malinice!FILIPAN: Gabinice!GABINA: Gabnuo majci dabogra!MALINA: I malnuo!GABINA: ta ti to znai "malnuo"?MALINA: A ta tebi znai "gabnuo"?GABINA: Nita, ne znam ta govorim od ovolikog kuvanja.MALINA: I ja. Kuvaj, peri, peglaj...GABINA: Postavljaj, trljaj, kupaj...MALINA: Prinosi, odnosi...GABINA: Namai, obrii...MALINA: Oajna sam, Gabina!GABINA: I ja, sestrice.FILIPON: enice drage, ta ste nam lepo skuvale za ruak?FILIPAN: Pustite mene da pogaam. Supicu, jetrenu pateticu, peenog fazana...FILIPON: Valjda, dva peena fazana!FILIPAN: Da, da, dva peena fazana i tortu od okolade! Jesam li pogodio, jesam li, jesam li?GABINA: Pogodio, pogodio...MALINA: ta je pogodio, pa to je sam i naruio.GABINA: Uf! Skuvala bi im ja orbu od miomora.FILIPAN: Rekla si neto, mila?GABINA: Nita, nita...MALINA: Kako su nas prevarili.GABINA: Samo su se pretvarali da nas vole, obeavali brda i doline dok su nas prosili...MALINA: A im su se oenili, odmah su okrenuli drugu plou.GABINA: Sebi su, bitno, kupili zubala...MALINA: Da bi mogli razgovetnije da nam nareuju!GABINA: A nama, nama nisu kupili ni potsuknju, a kamo li haljinu.MALINA: Kakva haljina. Pa arape nam nisu pazarili od venanja.GABINA: Stalno dre kasu pod kljuem.MALINA: Pre bi odsekli sve svoje prste nego to bi iz depa za enu potegli koju paru.GABINA: Cicije matore. Nama broje svako zrno graka u loncu, a u stanju su sami itavog vola da pojedu.MALINA: Bojim se da ako ovako nastave da jedu, a nas da iscrpljuju, neemo mi doekati da budemo udovice.FILIPON: enice drage, danas emo veeravati u krevetu...FILIPAN: Valja nam da skupimo snagu za miran san.FILIPON: A posle veere ete nam pripremiti toplu kupku.FILIPAN: Sa puno, puno pene.FILIPON: Za trljanje lea uzmite onaj najmeki suner.FILIPAN: I tigrovu mast, to nikako ne smete zaboraviti.GABINA i MALINA: Uuuuuf!FILIPON: Kako je divno biti oenjen.FILIPAN: Da sam to znao ranije, sigurno bi se jo u tridesetoj vezao.FILIPON: I ja. Kakva bi to bila uteda.FILIPAN: Pravo veli. Kad ima enu, ne treba ti ni kuvarica, ni sluavka...FILIPON: Ni batovan, ni pralja...FILIPAN: Sve to ima na jednom mestu, u svojoj draesnoj enici.FILIPAN: I to badava!FILIPON i FILIPAN: Kako je ivot lep.MALINA i GABINA: Kako je ivot grozan!KRAJ SEDME SLIKESLIKA OSMA(Dvorac u Crnoj umi. Lepotica okruena gomilom rua.)LEPOTICA: Boe, nisam ga valjda zaista zavolela. Kako sam zbunjena. Zato mi ne dozvoljava da ga pogledam. Moda on misli da sam uobraena, da bi mi smetalo da, recimo, ima bradavicu ispod oka, ili oiljak na obrazu. Boe, jedva ekam no, pa da ponovo doe u moju sobu. Od tog oseaja marci me podilaze.(Ulazi Zver.)ZVER: Oprostite to sam doao ovako iznenada, po danu.LEPOTICA: ta vam se dogodilo?ZVER: Doao sam da vam neto najzad priznam.LEPOTICA: ta?ZVER: Istinu.LEPOTICA: Kakvu istinu?ZVER: Istinu da vas... volim. Ali...LEPOTICA: Ali ta?ZVER: Ne znam kako da vam to kaem i pokaem, a da vas ne povredim. Jeste li sedeli skoro pokraj umskog potoka?LEPOTICA: Jesam.ZVER: Onaj crni kamen na dnu, to je moje srce.LEPOTICA: To nije istina.ZVER: Otkad ste ovde, ja se stalno pitam, jesam li to ja? Otkinut sam i od zemlje i od zvezda, neim nevidljivim vezan za vas.LEPOTICA: Nastavite, nastavite. Vi govorite o ljubavi tako kao da zaista volite.ZVER: Mogu li da vas dodirnem?LEPOTICA: Molim vas.(Zver stavi Lepotici ruku na rame, s lea.)LEPOTICA: Kako vam je lepa ruka.ZVER: Da li me bar malo volite?LEPOTICA: utite, utite i sluajte moje srce...ZVER: ujem ga, kuca silno.LEPOTICA: I zaljubljeno.ZVER: Kako je to divan zvuk...LEPOTICA: Da li sada smem da vas pogledam?ZVER: Matajte. U tom sanjarenju vi stvarate moj pravi lik.LEPOTICA: Ali ja hou da vidim za kim to moje srce tako ludo kuca!ZVER: Budite hrabri, stvarnost e dati oblik vaem snu.(Lepotica se okrene, ugleda Zver i vrisne od straha.)ZVER: ta vam je?LEPOTICA: Neko... Neko je tu. Neko straan, jeziv...ZVER: Samo smo vi i ja ovde.LEPOTICA: Nismo. To zversko lice...ZVER: To sam ja.LEPOTICA: Vi?! Pa vi ste...ZVER: Recite, recite istinu...LEPOTICA: Runi ste. Grozno runi...ZVER: udovite, prava zver, zar ne?LEPOTICA: Zato ste me toliko dugo obmanjivali?ZVER: Zato to bi ste pobegli, jo prve veeri. A ja bih onda morao da vas ubijem.LEPOTICA: To vam ne verujem. Kad gledam vae ruke ili kad sluam va glas, ja...ZVER: Volim vas. Volim. Iako sam zver, iako koutama ispijam krv po umi i loem sa ostalim zverima vodu iz potoka, ja ipak verujem da je to to oseam prema vama prava, ljudska ljubav.LEPOTICA: Ne prilazite mi.ZVER: Strah vas je?LEPOTICA: Da. Jeziv me je strah obuzeo.ZVER: Recite mi, da li vam je jo neto, osim ovog zverskog lika, na meni odvratno.LEPOTICA: Ne znam, tako sam zbunjena...ZVER: Kakav sam bio prema vama?LEPOTICA: Bili ste neni.ZVER: Da, nean. Mnogo sam se promenio otkako ste doli.LEPOTICA: Uvek sam se radovala kada ste bili sa mnom.ZVER: Ali prvi pogled na moje lice izbio je iz vaeg srca takva oseanja.LEPOTICA: Ne, ne... Samo...ZVER: Jo me se uasavate! Od ovog trenutka vi ste slobodni.LEPOTICA: Kako?ZVER: Moete se vratiti ocu. Neu vas zadravati. Uzmite ovaj prsten. Kad ga na prstu budete okrenuli kamenom prema dlanu, odmah ete se probuditi u oevoj kui.LEPOTICA: ekajte, a ta ako ja hou da ostanem ovde i dalje?(Zver odlazi.)ZVER: Vaem je srcu mesto kraj ljudi, a ne kraj zveri. Zbogom!KRAJ OSME SLIKESLIKA DEVETA(Ispred trgoveve kue. Lepotica i Trgovac.)TRGOVAC: Lepotice!LEPOTICA: Oe!TRGOVAC: Keri moja.LEPOTICA: Jesam li zbilja kod kue.TRGOVAC: Jesi, kui si. Kako si dola ovamo.LEPOTICA: Ne znam ni sama.TRGOVAC: Boe, lepote... U toj divnoj haljini izgleda kao princeza.LEPOTICA: Tatice, sve u ti objasniti.TRGOVAC: udovite te nije ubilo, hvala Bogu. Jeza me hvata kad se samo setim onog zverskog bljeska u njegovim zakrvavljanim oima... Onih kandi...LEPOTICA: uti, tata, molim te.TRGOVAC: Boji se da bi nas mogao uti? Da nije i on ovde?LEPOTICA: Ne boj se, nije.TRGOVAC: Dete moje. Kako sam patio zbog toga to si otila u kande onakvoj nakazi. Patio sam zbog toga to sam se oseao krivim, a nisam mogao nita da ispravim. To je bilo gore od smrti.LEPOTICA: Sve je prolo, tatice...(uju se Gabina i Malina. Dolaze.)GABINA: Tatice, to smo mi!MALINA: Vratile smo se.LEPOTICA: Evo ih i moje mile sestrice.TRGOVAC: Ne govori tako o njima, one su zle.LEPOTICA: Ali, tata...(Gabina i Malina ulaze.)MALINA: Zauvek smo se vratile, tatice, zauvek... (Ugleda Lepoticu.) Gabina, pogledaj!GABINA: Kakva haljina!MALINA: Odakle takva lepota pred naom kolibom?GABINA: Mora da je neka kraljica.MALINA: Moe biti... Sigurno je zalutala, Kralj ponekad lovi ovde po umi.GABINA: Hajde da se poklonimo. Moda e nam udeliti malo zlata.(Gabina i Malina se poklanjaju.)LEPOTICA: Gabina, Malina, pa to sam ja! Vaa sestra!MALINA: Lepotica! To mora da je privienje.GABINA: Nije, pogledaj, oseam joj haljinu pod rukom, ne kida se, meka je ko meseev zrak.MALINA: I cipele su prave. Kao da su od ruinih latica.GABINA: Vidi joj bisernu ogrlicu.MALINA: Ovaj rubin, kao da je u njega kanula kap krvi iz samog boura.GABINA: Sestrice naa mila.MALINA: Hodi da te zagrlimo.TRGOVAC: Dalje ruke od nje!GABINA: Ali tatice...TRGOVAC: Kad bi ste samo mogle, pogledom bi ste je oerupale.MALINA: Mi, nikada!GABINA: Tatice, ona je nama oduvek bila najdraa mala sestrica.TRGOVAC: A priale ste da je umrla.MALINA: Ma, alile smo se.TRGOVAC: Gde su vam muevi, zato ste same dole.GABINA: Nemamo mi vie mueve.MALINA: Ostavile smo matore cicije!TRGOVAC: Pa ta ete sada.GABINA: Osvetiemo im se, uz pomo nae sestrice.MALINA: Kupiemo itavo njihovo imanje i isterati ih odatle.GABINA: Onda emo zatvoriti sve puteve kojima prevoze svoju robu.MALINA: A onda emo kupiti i onaj deo grada gde trguju i zabraniti im trgovinu.GABINA: Sateraemo ih u miiju rupu!MALINA: Doi e da nas moljakaju, a mi emo cipele brisati njima!GABINA: Pobacaemo ih u ovaj na bunar da se podave k'o pacovi!LEPOTICA: ta su vam tako zlo inili pa da ih tako mrzite. Oni su vam ipak bili muevi.MALINA: Muevi, ne! Bili su nam muitelji.GABINA: Nita nam nisu kupovali...MALINA: Morili su nas glau...GABINA: I terali povazdan da radimo kao da smo im nekakve sluavke.LEPOTICA: Sramno je to to su uradili, ali ipak, u bunar...TRGOVAC: Vas dve ste potpuno pobenavele. ime bi sve to kupili i da moete?GABINA: Kako ime, pa naa je sestrica sada bogata.LEPOTICA: Ali, ja nisam bogata.MALINA: Kako nisi, pa svi ti biseri, narukvice, dijademe, ogrlice na tebi.GABINA: To e biti i vie nego dovoljno da nam ivot do smrti bude veseo kao karneval.MALINA: A naim muevima tuan k'o onaj koji su nama namenili.GABINA: Mora nam to uiniti, sestra si nam, sve to je tvoje, sada je i nae.MALINA: Ustvari, vie je nae no tvoje, jer smo mi tvoje starije sestre.TRGOVAC: Imate ljudska lica, ali duu avoljsku. Nakaze, prave ste nakaze!LEPOTICA: Ne govori tako, tatice, ne grei duu. To su ti keri. Ako ih ovo to je na meni ini srenim, ja u im to dati. Mom prepuklom srcu ne treba nita osim ovog prstena. Evo vam sestrice, evo vam bisera, zlata...(Lepotica skida sa sebe nakit i baca ga sestrama.)GABINA: Daj!MALINA: Daj zlato!GABINA: Ogrlica je moja!MALINA: Nije tvoja nego je moja!GABINA: Ne vuci toliko, pokidae je...MALINA: E ba u da vuem, gramzivice...GABINA: Glupao, popadae nam biseri u bunar!(Gabina i Malina vuku veliku bisernu ogrlicu, svaka na svoju stranu. Ogrlica se pokida i biseri popadaju u bunar.)MALINA: Kravo jedna, zbog tebe je pukla.GABINA: Eno ih na dnu bunara.MALINA: Ja sam ih prva videla. Moji su.GABINA: E, videemo iji su!(Gabina i Malina skoe u bunar.)LEPOTICA: Gabina, Malina, ne!TRGOVAC: Kasno je, udavile su se. Zloba je uinila svoje.LEPOTICA: Nesrenice, nisu shvitile da je za sreu potrebno mnogo vee od bisera!TRGOVAC: A ti, da li si ti shvatila ta je potrebno za sreu?LEPOTICA: Shvatila sam, oe. Moja je srea kod njega.TRGOVAC: Zar kod Zveri?LEPOTICA: Nije on zver, tata. Samo tako izgleda. Njegova dua je ista kao planinski potok.TRGOVAC: ta god uinila, znaj da e te tvoj otac razumeti.LEPOTICA: Tatice, tako se bojim onoga to mi srce govori da moram uiniti.TRGOVAC: Ne boj se, posluaj ga. Srce ima svoje razloge koje razum ne poznaje.LEPOTICE: Zbogom tatice!TRGOVAC: Zbogom keri moja. Neka te srea prati!KRAJ DEVETE SLIKESLIKA DESETA(Zver vie nije zver. Njegovo lice se promenilo, postao je lepotan, ali umoran i bolestan. Oko njega lebdi hiljade razbijenih paria stakla.)PRVO PARE STAKLA: Zbog nje si nas razbio...DRUGO PARE STAKLA: ...u hiljade komada...TREE PARE STAKLA: ...zbog nje si pristao da poprimi ljudski lik...ETVRTO PARE STAKLA: ...a nje nema.PETO PARE STAKLA: Nema je da vidi kako gubi snagu...ESTO PARE STAKLA: ...kako umire!ZVER: Oseam se tako slabim.PRVO PARE STAKLA: Poeo je da te obuzima...DRUGO PARE STAKLA: ...ljudski strah od smrti!TREE PARE STAKLA: Umree kad se potpuno preobrazi u oveka.ETVRTO PARE STAKLA: Dok si bio zver nisi ni slutio...PETO PARE STAKLA: ...da smrt postoji.ESTO PARE STAKLA: Umire sam!ZVER: Odlazite! Boe, postao sam ovek, a izgubio sve. Koga da zagrlim ovim rukama.PRVO PARE STAKLA: Zagrli mene...DRUGO PARE STAKLA: ...hiljade svojih slika...TREE PARE STAKLA: ...da te potseaju kako si uzalud umro!ETVRTO PARE STAKLA: Mi smo tvoji jedini blinji...PETO PARE STAKLA: ...zagrli nas...ESTO PARE STAKLA: ...zagrli!(Zver pada. Hiljade paria kao hiljade osica smeju se pakosno i pletu u roj oko njegovog obamrlog tela. Ulazi Lepotica.)LEPOTICA: Prsten me nije izneverio. Vratio me je tebi. Zveri, zveri ljubavi moja!PRVO PARE STAKLA: Evo ga.DRUGO PARE STAKLA: Ovde je. Ne uje te...TREE PARE STAKLA: ...mrtav!LEPOTICA: Ne, to nije tano. On nije mrtav, on spava!SVI PARII STAKLA: Mrtav je, mrtav!LEPOTICA: Beite zlobnice! (Prilazi Zveri. Zver je okrenuta na stomak. Ona mu ne vidi lice.) Probudi se. Ja sam tu, nije vano kako izgleda, ja te volim! (Okrene ga i vidi mu lice lepog mladia) To nisi ti?ZVER: To sam ja, Lepotice. Zver je mrtva!LEPOTICA: To si ti, to si ti!K R A J