RRaattoovvii eeddiittoorraa

ČČaassooppiiss oo sslloobbooddnnoomm ssooffttvveerruuBBrroojj:: 0044 GGooddiinnaa:: 22001122

LLiiBBRREE!!

VESTI *** PREDSTAVLJAMO *** KORISNI SAVETI *** OSLOBAĐANJE *** HUMOR

GGNNUU//LLiinnuuxx DDAAWW --33 ddeeoo::

DDAAWW ii kkoommppoonneennttee

IIssttoorriijjaatt ddoommaaććiihh FFLLOOSSSS zzaajjeeddnniiccaa

LLUUGGooNNSS

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 2012

Ovo delo je l icencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomerci jalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbi ja.

2 3

Broj: 04Periodika izlaženja: mesečnik

Glavni i odgovorni urednik:Nikola Hardi

Izvršni urednik:Aleksandar Stanisavljević

Glavni lektor:Željko Šarić

Lektura:Aleksandar StanisavljevićRomeo Mlinar

Redakcija:

Grafička obrada:Zlatan VasovićŽeljko PavkovDejan Maglov

Kontakt:

IRC: #floss-magazinna irc.freenode.org

E-pošta:libre@lugons.org

Moć slobodnogsoftvera:

ePUB, nove rubrike i marketing

U prošlom broju smo vas pital i da l i žel i te ePUB izda-

nje LiBRE! časopisa. Odziv ni je bio vel iki al i intereso-

vanja jeste bi lo. Zato smo odluči l i da ovaj broj pored

standardnog PDF izdanja ima i probno ePUB izdanje.

Kao i sa nultim brojem časopisa i za probni broj

ePUB-a nam je bitni je da sagledamo izvodlj ivost i po-

trebu za ovakvim izdanjem nego da kvalitet samog iz-

danja dovedemo do savršenstva. Neminovno je da će

se u ePUB izdanju ovog broja potkrasti i neke greške

ali smatramo da ćemo uz vašu pomoć naći pravi i naj-

primereni j i format za ovo izdanje, naravno, ukoliko se

ispostavi da postoj i interesovanje za njim.

Za ePUB izdanje se spremamo već duže vreme, pasmo na vaš zahtev mogli već u ovom broju da ponudi-mo i ovakvo izdanje. Što se tiče zahteva za novim te-mama i rubrikama tu već stvari idu malo spori je.Imajte razumevanje za sporost u reagovanju na vašezahteve. Naša organizaci ja više l iči na tromu korpora-ci ju nego na fleksibi lno malo preduzeće. Od vašegzahteva do naše realizaci je nama treba minimalno 2meseca. U prvom mesecu razmatramo da li uopštemožemo sa postojećim kadrom da odgovorimo na vašzahtev. Ukoliko možemo, tek u narednom mesecu sestiče mogućnost da se dogovorimo oko detal ja kao

što su: forma, rubrika, potrebno vreme i podela kon-kretnih zadataka, da bismo na kraju realizovali vašzahtev. Možda ćemo se u budućnosti malo bolje orga-nizovati , možda će i redakci ja biti veća pa ćemo moćibrže da reagujemo i real izujemo nove teme, al i za sa-da vas molimo za više strpl jenja.

Marketing ostaje „rak rana“ projekta. Postojeći članoviredakci je već imaju previše obaveza u realizaci j i ča-sopisa da bi mogli ozbi l jni je da se posvete marketin-gu. Zato smo odluči l i da otvorimo konkurs za novečlanove redakci je koji bi se iskl jučivo bavi l i osmišl ja-vanjem novih marketinških akci ja koje bi imale za ci l jširenje informacija o postojanju ovog projekta kako bipostepeno uvećavali mesečni tiraž. Zašto? Veći tiraž→ veća motivaci ja autora za rad → više autora → ve-ći kvalitet časopisa → još veći tiraž… Veliki tiraž →veći uticaj na javno mnjenje, a to nam je jedan od ci-l jeva.

Zato, ako misl i te da možete da pomognete u marke-tingu časopisa, javite se na našu već poznatu adresuelektronske pošte: l ibre@lugons.org.

Do čitanja.

LiBRE! tim

Bojan BogdanovićGoran MekićGavrilo ProdanovićMarko MatoševićStefan NožinićŽeljko PopivodaMihajlo Bogdanović

Mišo JovanovićVladimir CicovićMarko Kostić

Reč urednika LiBRE! broj 04

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 20124 5

LiBRE! Sadržaj LiBRE! broj 04

LiBRE! vesti str. 6

Puls slobode str. 8

Dan slobode softvera str. 8

Istori jat domaćih FLOSSzajednica:LUGoNS str. 1 0

Predstavljamo str. 1 3

Unity Web Apps str. 1 3

FLOSS medijaplejeri – 3 deo str. 1 6

U prošl im brojevima smo govori l i okonzolnim i grafičkim medija plejerima.U ovom broju ćemo se fokusirati naMPD.

Kako da? str. 1 8

Mala škola Scribus-a, 3. deo str. 1 8

Upoznajte interfejs Scribus-a 1 .4. Ci l jupoznavanja sa interfejsom je lakšesnalaženje u samom programu kao iupoznavanje sa terminologi jom koja ćenadalje biti korišćena u ovoj maloj škol i .

Oslobađanje str. 23

Nesvakidašnja okruženjaradne površi str. 23

Pored GNOME Shell, MATE, Unity,LXDE, XFCE, Cinnamon i KDE ok-ruženja radne površi postoje i ona kojasu veoma malo zastupl jena, što svakakone znači da su po funkcionalnostima ikarakteristikama loši ja od njih. Zbogtoga je vrlo verovatno da se sa nekimaod njih još niste upoznali pa bi ovajčlanak bio jedan od načina da to iučinite.

Libre Officekancelarijski paket str. 27

Dobro došl i na slobodnu teritori ju, 2.deo:Slobodni medija plejeri str. 30

Slobodniprofesionalac str. 32

Ratovi editora str. 32

Rat editora (engl. editor war) je čest na-ziv za rivalstvo korisnika vi i Emacs teksteditora. Oba navedena programa se, naneki način, svrstavaju u vrlo napredne izrele programe međutim, nj ihovekarakteristične osobine se vrlorazl ikuju…

Internet, mreže ikomunikacije str. 36

Cyber kriminal, 2. deo:Razlika između fizičkogi cyber kriminala str. 36

Sam svoj majstor str. 38

Web programiranje:Jinja2 šabloni str. 38

Multimedija:GNU/Linux DAW, 3. deo:Komponente str. 40

Već smo pomenuli u prethodnimbrojevima da se DAW-om ponekadsmatra i softver koji snima i kontrol išeostale audio programe. Jedan od takvihprograma je OpenOctave. U ovomčlanku će biti opisane osnove rada saOpenOctave programom.

Mobilni kutak str. 44

Google Maps za Android str. 44

Smešne strane str. 48

vesti

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 20126 7

LiBRE! vesti LiBRE! broj 04

System Rescue CD4. septembar 201 2

System Rescue CD uverzi j i 3 je dostupanza preuzimanje. Ovadistribuci ja je baziranana Gentoo Linuxu iopremljena je samoalatima potrebnim zaoporavak sistema il ipodataka. Osim kon-

zolnog, dostupno je i grafičko okruženje.

Koristan l ink:http://www.sysresccd.org/SystemRes-cueCd_Homepage

***Gimp magazin5. septembar 201 2

Izašao je prvi brojGimp magazina. Ča-sopis je besplatan iobjavl jen pod licencomCC-AT-SA 2.5. Žel imoim sreću i mnogo us-peha u daljem radu!

Osim GIMP magazina i našeg časopisaLiBRE!, pogledajte i Full Circle i BlenderArt.

Koristan l ink:http://gimpmagazine.org/

***

OpenSUSE5. septembar 201 2

Objavl jen je OpenSU-SE 12.2. Nakon dvameseca rada na sta-bi l izaci j i , ubrzavanju iukl jučivanju novih teh-nologi ja, stabi lna ver-

zi ja „zelenog“ je dostupna zapreuzimanje.

Koristan l ink:http://www.opensuse.org/en/

Ubuntu One1 7. avgust 201 2

Pojavio se nezvaničniUbuntu One Client zaMac OSX sa sl ičnimopci jama kao u zva-

ničnom Ubuntu One Clientu za Linux.Do sada su Mac korisnici upravl jal i po-dacima u Ubuntu One oblaku samo pre-ko web interfejsa. Za sada su zvaničnikl i jenti dostupni na Linuxu, Windowsu iAndroidu.

Koristan l ink:http://www.omgubun-tu.co.uk/201 2/08/new-mac-app-brings-ubuntu-one-to-os-x

***GIMP24. avgust 201 2

Objavl jen je GIMP2.8.2, prva nadograd-nja nove stabi lne ver-zi je GIMP-a. Počevšiod ove verzi je, stabi l-na izdanja GIMP-a ćeuvek imati paran broj

mikro verzi je.

Koristan l ink:http://www.gimp.org/

***

Ubuntu26. avgust 201 2

Objavl jena je nado-građena verzi ja pos-lednjeg Ubuntu 1 2.04LTS operativnog sis-tema, pod oznakom1 2.04.1 . Ovakva iz-danja postoje jer pa-keti na instalacionom

disku zastarevaju, a zakrpe i nadograd-nje se gomilaju. Tokom svojeg petogo-dišnjeg života, 1 2.04 će imati još 3ovakve nadogradnje: 7. februara 201 3,sredinom 201 3. i 24. januara 201 4.

Koristan l ink:http://www.ubuntu.com/

***Linuks28. avgust 201 2

Linuks slavi dvadeseti prvi rođendan.

Koristan l ink:http://www. l inuxzasve.com/dvadeset-i-prvi-rodendan-l inuxa

*** LiBRE!Časopis o slobodnom

softveru

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 20128 9

Autor: Zlatan Vasović

Dan slobode softvera (engl: Sof-tware Freedom Day - SFD) jegodišnja proslava slobodnog

softvera širom sveta. Dan slobodesoftvera je osmišl jen da upozna jav-nost sa slobodnim softverom.

Zvanično se SFD obeležava od 2004.godine i te godine je održan 28. av-gusta uz učešće 1 2 zajednica slobod-nog softvera. Od tada pa sve do 2009.godine, broj timova koji učestvuju umanifestaci j i stalno je rastao (700 ti-mova iz 90 zemalja). Zbog posledicasvetske ekonomske krize, broj aktivnihtimova se smanjio 201 0. godine. Već201 1 . godine dolazi ponovo do pobolj-šanja i povećanja broja timova kojiučestvuju u manifestaci j i . Ovu statisti-ku možete videti u tabeli događaja.

Tabela 1 . Događaji

SFI

Software Freedom International (SFI)je neprofitna organizaci ja koja je zva-nični organizator Dana slobode sof-tvera i pravno lice koje upravljadonaci jama, ugovorima i računovod-stvom SFD-a. SFI je oslobođen odporeza u SAD, gde je i registrovan,tako da su donaci je za SFD oslobo-đene od poreza. Ime „Software Fre-edom International“ je izabrano da bise ime organizaci je razl ikovalo odimena samog događaja koji se orga-nizuje (Software Freedom Day) .

Sam dan

Svaki događaj je prepušten lokalnimtimovima da ga organizuju. Prethodnoregistrovani timovi dobi jaju besplatnipromotivni paket od SFI-a čime SFIpomaže sam događaj. SFDWiki(http://wiki .softwarefreedomday.org/)sadrži pojedinačne stranice timovakoje opisuju nj ihove planove. Događajni je uniforman i razl ikuje se od timado tima koji samostalno osmišl javaju

konferenci je o FLOSS-u, radionice,igre, diskusi je i InstallFestove(http://en.wikipedia.org/wiki/Linux_U-ser_Group#Instal lfests).

Sponzori

Zvanični sponzori SFD-a su: Canoni-cal Ltd. (http://www.ubuntu.com), Go-ogle (http://code.google.com), Linode(http://www. l inode.com), Lemote (ht-tp://www. lemote.com/en), Linux Ma-gazine (http://www. l inux-magazine.com), Ubuntu User (http://www.ubun-tu-user.com), Linux Journal (ht-tp://www. l inuxjournal.com), AdminMagazine (http://www.admin-magazi-ne.com), Smart Developer (http://www.smart-developer.com), FreeBSD(http://www.freebsd.org//) , Joomla!(http://www. joomla.org), Free Softwa-re Foundation (http://www.fsf.org) iFree Software Foundation Europe (ht-tp://www.fsfe.org). Nekadašnji spon-zori su: IBM (http://www. ibm.com) iSun Microsystems (http://www.ora-cle.com/us/sun/index.htm), koga jenažalost kupio Oracle.

Dan slobode softvera u Srbiji

Dan slobode softvera se u Srbi j i prviput održao 2007. godine u NovomSadu. 2008. godine je bio ponovoodržan u Novom Sadu, 2009. je bioodržan u Nišu i Prištini a 201 0. samou Nišu. 201 1 . godine se, na žalost, ni-je održao u našoj zemlj i . Ove godineće se Dan slobode softvera u Srbi j iodržati po peti put.

Informacije o događaju:• Mesto održavanja: Beograd,O3ONE galeri ja

• Datum: Subota, 1 5. septembar• Vreme: 1 3-1 7č predavanje, 1 7-1 9čneformalno druženje

• Okupljanje članova zajednica u1 2:00č.

Zajednice koje će prisustvovati :• Mozilla Srbi ja,• Ubuntu Srbi ja,• Linuks Mint Srbi ja,• LibreOffice Srbi ja,• Wikimedia Srbi ja,• LiBRE! tim,• LUGoNS i• Slackware Srbi ja.

Svoju podršku su dali :• neformalna grupa SUNCE,• Bitcoin.rs,• Piratska parti ja (logistička podrška)i

• SrboDroid tim.

Predviđen program• Uvod u FLOSS: 1 0-1 5 minuta;• Upotreba slobodnog softvera usvakodnevnom životu: 1 5 minuta;

• Upotreba slobodnog softvera upreduzećima: 1 5 minuta;

• Di jalog zajednica i interakci ja sapublikom: 60 minuta;

• Međusobno druženje i• Deljenje diskova (CD) sa slobod-nim softverom.

Korisni l inkovi:

[1 ] http://www.softwarefreedom-day.org/

[2] https://www.facebook.com/event-s/1 1 5803835234720/

[3] https://plus.google.com/u/0/e-vents/ctfpa2lk29vtmuvubg-fap44q7o/1 1 343520321 9531 9451 63

Aktivizam:

DDaann sslloobbooddeessooffttvveerraa

Puls slobode Dan slobode softvera

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201210 11

[4] http://tweetvite.com/event/sfdsrbi-ja// tag: #SlobodeSoftvera

[5] https://pinterest.com/pin/320459329704591 004/

[6] http://www.b92.net/tehnopolis/ak-tuelno.php?yyyy=201 2&mm=09&nav_id=639848

[7] http://www.baguje.com/201 2/09/dan-slobode-softvera-u-srbi j i -34384.html

[8] http://www.zaneupuce-ne.com/dan-slobode-softvera-u-sr-bi j i /

[9] http://www.mycity.rs/Domaca-IT-scena/Dan-slobode-softvera-u-Sr-bi j i .html

[1 0] http://www.sk.rs/forum/showthre-ad.php?t=8351 2

[1 1 ] http://slackware-srbi ja.org/fo-rum/viewtopic.php?f=1 0&t=1 584

[1 2] http://slackware-srbi ja.org/in-dex.php/vesti/1 -slackware-srbi-ja/75-dan-slobode-softvera-u-srbi j i-1 509201 2

[1 3] http://mozi l la-srbi ja.org/vesti/dan-slobode-softvera-u-srbi j i /

[1 4] https://www. lugons.org/Mem-bers/gbranko/vesti/software-fre-edom-day

[1 5] https://forum. lugons.org/cgi-bin/yabb2/YaBB.pl?num=1 3461 35588/

[1 6] http://forum.ubuntu-rs.org/Thread-dan-slobode-softvera-u-srbi j i

[1 7] http://forum.mint-srbi ja.com/to-pic/991 -dan-slobodnog-softvera-u-srbi j i /

LUGoNS – Linux User Group ofNovi Sad (Grupa korisnikaGNU/Linux operativnog sistema u

Novom Sadu), je jedna od najstari j ih Li-nuks zajednica na našim prostorima.Geografski naziv zajednice je odavnoprevaziđen, pa su mnogi članovi zajed-nice i izvan Novog Sada.

LUGoNS je nastao iz ideje, kao i svedobre stvari na ovom svetu. Miloš Kra-sojević - milobit – jedan od osnivačaLUGoNS-a, 90-tih godina je otišao uNemačku gde se prvi put susreo sa Li-nuksom, odakle i potiče njegova strast i„zaluđenost“ istim. Kroz učenje i rad naMannheim Univerzitetu, stiče bogatoznanje kao i pomoć i podršku pri jatel ja ugodinama koje slede. U to vreme upoz-naje Nikolu Kavečana sa kojim ostvarujesvoje prve ideje i krajem dvadesetog ve-ka nastaje ns-linux.org.

U godinama koje slede nižu se brojnipri jatel j i i saradnici koj i su radi l i na jača-nju LUGoNS-a: Danica Novaković – ka-neolopa, Nikola Novaković – dreamerns,Nikola Kotur – kotnik, Goran Mekić –meka, Dani Laslo – nsd, Vel ibor Glišin –bobus, Slobodan Sredojević – ssl, LazarStričević – lucky, Žarko Živanov – zza-re… Broj saradnika i pri jatel ja LUGoNS-a iz dana u dan raste sve više te ih je

gotovo nemoguće sve nabrojati .

2005. godine sajt LUGoNS-a je imao

odličnu posećenost. Tada je organizova-no i prvo okupljanje korisnika a na velikoiznenađenje organizatora kafić Sting jebio mali da primi sve koji su došl i . To jebio znak da je vreme da LUGoNS posta-ne zvanična zajednica, nakon čega suse i registrovali .

Odmah nakon toga otvoren je forum, la-boratori ja, počela su predavanja i eduka-ci ja l judi o slobodnom softveru,programiranju, tehnologi jama. Organizo-

vane su brojne prezentaci je, skupovi,LID-ovi (Linux Install Day) u okviru LU-GoNS hacker spacea.

Iza LUGoNS-a su projekti prevoda nasrpski jezik SlackBooka i Gentoo hand-booka, vodiča „Kako postati haker“, i td.LUGoNS takođe radi na prikl jučivanjuTor exit nodeu i popularizaci j i Tor tehno-logi je. Osim prevodi lačkih projekata tusu i slobodne dopisne l iste (free-lis-ts.net) , virtuelna učionica o programira-nju i GNU/Linux operativnom sistemukao i brojna predavanja na fakultetima.

U radu na svim ovim projektima LU-

GoNS-u je značajno pomogla infrastruk-tura. Osim web servera po njihovoj vol j i ,raspolažu i mail serverom, git repozitori-jumima, wikijem, blogovima, planetom,servisima za rad na programerskim pro-jektima - trac i redmine kao i mnogimdrugim. Svi ovi servisi su na raspolaga-nju svim članovima LUGoNS-a koji imajuideju i vol jni su da je razvi jaju. Izmeđuostalog, ovako je LUGoNS i pomogaoprojektu LiBRE!.

Istorijat domaćih Flosszajednica:

Puls slobode Istorijat domaćih FLOSS zajednica: LUGoNS

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201212 13

Da ne bude da samo rade, članovi LU-GoNS-a umeju i da se druže. Posle peri-oda uspavanosti , protekl ih godinu danase situaci ja ponovo zagreva i postaje svezanimlj ivi je. Okupljanja (planirana i ne-planirana) su sve češća. Neka od bitni j ihmesta koje će svaki gost LUGoNS-a ve-rovatno da obiđe su Gusan, Bezec, Va-nesa, Sting, a nekada rani je i CK13. Onikoj i su poseti l i LUGoNS se verovatnodobro sećaju ovih mesta. I članovi LU-GoNS-a odlaze u goste, recimo neki čla-novi su poseti l i CCC (ChaosCommunication Congress) – hakerskikongres koji se održava u Nemačkoj,Defcon u Las Vegasu a neki su se druži l isa kolegama iz Hrvatske na konferenci j iDORS/CLUC u Zagrebu. Bi l i su kolektiv-no i u Beogradu u više navrata.

Zbog svih onih koji su nesebično pružalipodršku LUGoNS-u svih ovih godina,LUGoNS jača i širi se iz dana u dan. Svizainteresovani su dobrodošl i da se pri-druže LUGoNS-u. Rad i aktivnosti LU-GoNS zajednice možete pratiti na:

Zvaničnoj stranici LUGoNS-a:https://www. lugons.org/

Forumu LUGoNS zajednice:https://forum. lugons.org/cgi-bin/yabb2/YaBB.pl

LUGoNS planeti :https://planet. lugons.org/

LUGoNSwiki stranici:https://wiki . lugons.org/doku.php

Takođe su dostupni i putem IRC-a:IRC server: irc. freenode.net kanal: #lu-gons

LUGoNS tim

Autor: Zlatan Vasović

U buntu Unity se razvi ja veomabrzo. Unity Web Apps je jednood većih (i veoma inovativnih)

unapređenja. Sajtovi uz pomoć WebAppsa postaju web-bazirani programipoput onih koje možemo videti u Fire-foxu, Chrome/Chromiumu i još nekimweb pregledačima. Uz Web Apps sti-žu i novi Unity Lensevi (Unity sočiva),Google Docs (i dal je se koristi ovo ime,mada ne znamo zašto, imajući u vidu dase ovaj servis odavno zvanično zoveGoogle Drive) i Photos. Kao i kod dru-gih sočiva, možete fi l trirati rezultate pri l i -kom pretrage. Nas je ova funkci jazainteresovala pa smo je isprobali .

Podržani sajtovi

Unity Web Apps podržava sledeće webservise:Vesti :• BBC News (bbc.co.uk/news),• CNNNews (edition.cnn.com),• Yahoo! News (news.yahoo.com/),• Google News (news.google.com),• YandexNews (news.yandex.ru),• Google Reader (google.com/reader),• Reddit (reddit.com) i• NewsBlur (newsblur.com).

Servisi elektronske pošte:• Gmail (mail .google.com),• Yahoo!Mail (mail .yahoo.com),• YandexMail (mail .yandex.ru),• QQMail (mail .qq.com),• Windows Live Mail (login. l ive.com) i• Mail RU (mail . ru) .

Društvene mreže:• Facebook (facebook.com),• Twitter (twitter.com),• Google+ (plus.google.com),• VK.com (vk.com),• LinkedIn (l inkedin.com) i• Tumblr (tumblr.com).

Igre:• Cut the Rope (cuttherope. ie) ,• AngryBirds (chrome.angrybir-ds.com),

• Lord ofUltima (lordofultima.com) i• Command andConquer: TiberiumAlliances (al l iances.commandand-conquer.com).

Kancelari ja:• GoogleDocs (docs.google.com) i• Google Calendar (google.com/calen-dar).

Muzika i video:• Last.fm (lastfm.com),

• Libre.fm (l ibre. fm),• Pandora (pandora.com),• Grooveshark (grooveshark.com),• Hulu Player (hulu.com/watch),• YandexMusic (music.yandex.ru),• Rdio (rdio.com),• YouTube (youtube.com) i• Ubuntu One Music (one.ubuntu.com).

Ostal i :• Launchpad (launchpad.net) ,• WordPress.com (wordpress.com),• Amazon (amazon.com),• Amazon Cloud reader (read.ama-zon.com) i

• Subway IRC.

Ova lista se može proširiti zato što jeAPI Unity Web Apps-a dostupan svimzaintersovanim programerima.

Podrška pregledača

Ovu opci ju za sada podržavaju samoMozilla Firefox i Chromium. Zanimlj ivo jezašto je ne podržavaju i ostal i open so-urce pregledači sa sl ičnom osnovom.

Slika 1 : Primer integrisanja web servisasa Ubuntuom

Sajtovi uz pomoć Web

Apps-a postaju web -bazirane aplikacije poputonih koje možemo videtiu Firefox-u, Chrome/Chromiumu. Nas je ovafunkcija zainteresovalapa smo je isprobali.

UUnniittyy WWeebb AAppppssPuls slobode Predstavljamo

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201214 15

Testiranje mogućnosti

Integraci ja sa Unity HUD-om je odl ična inju podržavaju Reddit i Google Docs.Pri l ikom korišćenja Google Docsa može-te da ubacujete obeleživače, crteže…Većina opci ja Google Docsa je prebače-na u Unity HUD. Samo pritisnite Alt tas-ter i počnite da kucate komandu (kojoj jeisti naziv kao i u Google Docs meniju) inakon što vam se pojavi žel jena koman-da jednostavno je odaberite. Ovo se po-kazalo veoma korisno nakon dužegrada. Reddit ima pretraživanje kategori-ja, kl jučne reči i sl ično (dok vi kucate štaželite i HUD vam daje brze rezultate iz-gleda kao da pretražujete Reddit) .

Slika 2: Google Docs

Slika 3: Reddit

BBC News, Yahoo! News i CNN Newspodržavaju obaveštenja koja se pojavl ju-ju pri vrhu ekrana. Ova opci ja se takođepokazala kao korisna. Umesto da stalnoosvežavate BBC, CNN i l i Yahoo! prima-ćete obaveštenje čim stigne nova vest.Malo nam je zasmetalo što ovu opci ju nepodržavaju i ostal i izvori vesti koj i podr-žavaju Unity Web Apps (na primer Go-ogle News) .

Slika 4: BBCNews obaveštenja

Grooveshark je dobio integraci ju sazvučnim menijem Ubuntua pa sada mo-žete da slušate vašu muziku iz Groove-sharka kao i muziku iz Rhytmboxa naprimer.

Slika 5: Grooveshark u zvučnom menijuUbuntua

Twitter i Google+ se mogu naći u me-ssages meniju sa korisnim stavkamakao što su novi tweetovi, postovi… Ne bibi lo loše da imaju obaveštenje za svakipristigl i tweet, G+ post i sl ično, kao kodnews sajtova.

Slika 6: Twitter i G+ u meniju za porukeu Ubuntuu

Instaliranje

Unity Web Apps se instal ira vrlo jednos-tavno. Da bi se instal irao potrebno jeuneti sledeće komande i sačekati daUbuntu odradi svoje:$ sudo add-apt-repositoryppa: webapps/preview

$ sudo apt-get update &&sudo apt-get install unity-webapps-preview

Napomene

Možda ćete imati problema sa GoogleDocs programom, zato što vas pregleda-či preusmeravaju na adresu drive.go-ogle.com tako da ćete morati brzo dareagujete da biste je instal iral i (osim akonemate jako spor internet što ni je bionaš slučaj) .

Ubuntu neće da održava Unity Web Ap-ps još dugo vremena za Ubuntu 1 2.04tako da vam toplo preporučujemo da uskori je vreme pređete na Ubuntu 1 2.1 0.Nakon prvog pokretanja (dodavanja) ne-kog Unity Web programa, isti će vam se„zalepiti“ za launcher, tako da ako želiteda ga „otkačite“ sa launchera moraćeteda restartujete sistem il i se odjavite pase ponovo pri javite (što je mnogo bržinačin).

Ako vam se dopala ova inovativna funk-ci ja Ubuntu Unityja pratite njen razvoj ičekajte da vaš omil jeni sajt postaneweb-baziran program u Ubuntuu.

Predstavljamo Unity Web Apps

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201216 17

Autor: Gavri lo Prodanović

U prošlim brojevima smo govori l i okonzolnim i grafičkim medija ple-jerima. U ovom broju ćemo se fo-

kusirati na MPD. Music Player Daemonje serverski program, koji se obično star-tuje u pozadini sa bootom sistema. MPDpruža mogućnosti da reprodukuje svepoznate audio formate i da koristi svepoznate audio izlaze. MPD je mogućekontrol isati lokalno i l i preko mreže pomo-ću kli jenata koji komuniciraju preko TCPi l i UNIX socketa. Nakon instalaci je MPD-a, potrebno je uraditi neke jednostavneizmjene u /etc/mpd.conf datoteci, kao štoje lokaci ja do muzičke bibl ioteke i lozin-ka za pristup. Nakon toga je potrebnoodabrati kl i jent pomoću kojeg ćete pu-štati vašu muziku.

MPC

MPC je jednostavan cli kli jent za MPD.Pomoću njega možete uraditi sve po-trebne stvari , kao što je kontrol isanjeplaybacka i l i pretraga muzičke bibl iote-ke. Njegov interfejs će nekim korisnicimabiti „neudoban“ al i je MPC odlična alatkakoju bi mogli koristiti u skriptama il i zakeybind u vašem omil jenom upravniku

prozora.

Ncmpcpp

Slika 1 : Ncmpcpp

Ncmpcpp je fork ncmpc kli jenta za MPD.Krasi ga ncurses interfejs što ga čini jed-nostavni j im za korišćenje. Pomoću njegamožete pregledati muzičku bibl ioteku pofasciklama il i po strukturi artist/al-bum/song. Takođe podržava napredni jepretraživanje koje je jednostavnog inter-fejsa. Postoj i više polja gdje možete po-puniti tagove koje žel ite i tako pretražitilako ono što vas zanima. Takođe postoj iplaylist editor i tag editor koji vam mogubiti korisni . U slučaju da ne znate tekstneke pjesme, ncmpcpp vam ga može

automatski dobaviti sa interneta. Akovam zatreba pomoć kako da koristiteovaj kl i jent, pritisnite samo F1 .

GMPC

Slika 2: GMPC

Gnome Music Player Client je grafičkikl i jent za MPD. Interfejs mu je lep, jed-nostavan za korišćenje a bogat opci ja-ma. Sa leve strane nalaze se jezičci koj inude razl ičite opci je. U Now Playing mo-žete pogledati informacije o pesmi. Ta-kođe tu možete pogledati tekstovepesama, jezičke za gitaru (ova opci ja ni-je dala nikakve informacije za naše pe-sme), sl ične pesme, sl ične izvođače,web l inkove, informacije o izvođaču i pe-smama iz albuma. Takođe postoj i l istadrugih albuma koje posedujete u vašojmuzičkoj kolekci j i . Play Queue vam dajetrenutnu l istu pesama koju možete izme-niti . U Database tabu pesme možetepregledati po fasciklama a takođe posto-je i Genre, Artist i Metadata browser. Ta-kođe tu je i pretraživanje koje će vam bitiod pomoći.

Sonata

Sonata je jednostavan GTK kli jent. Ovdetakođe postoje opci je pretraživanja mu-zičkih bibl ioteka, kao i kod GMPC-a aliza razl iku od GMPC-a, ovde ne postoje

opci je za prikazivanje detal jnih informa-ci ja sa interneta. Međutim, postoje teks-tovi pesama. Ono što nam se svidelo jemogućnost minimalističkog interfejsagde postoje samo kontrole za reproduk-ci ju.

Slika 3: Sonata

Salika 4: Sonata mini

Na kraju

Ovde smo opisal i samo kli jente koji radena GNU/Linuxu. Takođe postoje kl i jentiza druge platforme kao što su Windowsi l i Mac OS X. Postoje kl i jenti i za Andro-id, IPhone, IPod, IPad i Symbian telefo-ne. Takođe postoje pluginovi za IM,pluginovi koji menjaju vaš status a pos-toje i IRC pluginovi. Isto treba spomenutii web kli jente koji vam omogućavaju dakontrol išete MPD širom svijeta sa sva-kog uređaja koji poseduje web browser.Takođe treba spomenuti da se MPDmože koristiti za audio streaming. Akoželite da isprobate još kl i jenata za MPDu slučaju da vam se ovi ne sviđaju, ondaje za vašu potragu dobra sledeća lokaci-ja:http://mpd.wikia.com/wiki/Clients

FFLLOOSSSS mmeeddiijjaapplleejjeerrii - 3. deoU prošlim brojevima smo govoroli o konzolnim igrafičkim media plejerima. U ovom broju ćemo sefokusirati na MPD.

Predstavljamo Floss medija plejeri

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201218 19

Autor: Dejan Maglov

U prošlom nastavku male školesmo otvaral i naš dokument. Po-desi l i smo opšte parametre i sad

po prvi put vidimo kompletan Scribusovinterfejs. Pre nego što nastavimo sa kon-kretnim formatiranjem šablona za naščasopis, predstavićemo ovaj interfejs.Predstavićemo ga u ci l ju lakšeg snalaže-nja gde nam je šta, upoznavanja sa ala-tom i terminologi jom koja će bitikorišćena u ovoj maloj škol i . Nakon toga,krenućemo sa formiranjem leve i desnestranice, formatiraćemo sti love za tekst,odabrati žel jene boje koje ćemo upotreb-l javati u časopisu…

Interfejs Scribusa

Scribus ima klasičan mono prozorski in-terfejs sa klasičnim rasporedom eleme-

nata. Uočavamo 5 standardnihelemenata interfejsa:1 . l ini ju padajućih menija, na samom vr-hu prozora,

2. l ini ju alata ispod lini je padajućih me-ni ja,

3. WYSIWYG (engl. WhatYou See Is

Mala škola: Scribus 1.4 - 3. deo

IInntteerrffeejjss SSccrriibbuussaa

Upoznajte interfejsScribusa 1 .4. Cilj upo-znavanja sa interfejsom jelakše snalaženje u samomprogramu kao iupoznavanje sa termi-nologijom koja će nadaljebiti korišćena u ovoj malojškoli.

Slika 1 : Intrefejs Scribusа

Tabela 1 : Alati u padajućim menij ima

Kako da? Mala škola: Scribus 1.4

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201220 21

WhatYou Get - šta vidiš to dobi ješ)radni prozor,

4. navigacionu l ini ju i5. statusnu l ini ju.

Linija padajućih menija

Slika 2: Lini ja padajućih menija

Ova lini ja sadrži sve alate za pravljenje,uređivanje i podešavanje dokumentakao i samog programa. Ovi alati su ras-poređeni u 1 0 padajućih menija. U tabeli1 su dati svi alati po kategori jama.

Tabelu ne treba dodatno komentarisati .Alati su logično raspoređeni a funkci jealata ćemo upoznati u nastavku maleškole.

Linija alata

Slika 3: Lini ja alata

U ovoj l ini j i su ikonice najčešće korišće-nih alata. Tu su alati za manipulaci ju do-kumentima (otvori novi, otvori postojeći,

snimi, zatvori , štampaj, izvrši proveru,napravi PDF) , zatim standardni alati zauređivanje (Undo, Redo, iseci, kopiraj inalepi (engl. cut/copy/paste) ) , zatim alatiza uvoz elemenata (tekst okvira, okvirsl ike, render okvira, tabele, obl ika, pol i-gona, prave lini je, krive l ini je, l ini je slo-bodnom rukom), zatim alati zauređivanje elemenata (rotiraj element,uvećaj element, označi tekst, uredi tekst,poveži okvir teksta, razdvoji okvire teks-

ta, izmeri rastojanje, kopiraj osobine, uz-mi boju sa ekrana). Na kraju l ini je saalatima su PDF elementi forme (dodajdugme, dodaj tekst, dodaj check box,dodaj combo box, dodaj list box, dodaj

komentar, l inkuj elemente).Većinu ovih alata ćemo stalno koristitipri l ikom izrade našeg projekta.

Radni prozor

Slika 4: Radni prozor

Radni prozor obuhvata najveći deo inter-fejsa. Karakteriše ga funkci jaWYSIWYG. Ovo znači da ono što vidite iuredite će tako biti i u završnom doku-mentu sa izuzetkom pomoćnih l ini ja kojesluže za poravnavanje, pozicioniranje i

identifikaci ju elemenata dokumenta. Po-dešavanje šta će od pomoćnih elemena-ta biti prikazano u radnom prostoru senalazi u padajućem meniju View.

Navigaciona linija

Slika 5: Navigaciona lini ja

Navigaciona lini ja prvenstveno služi zabrzi prelazak sa strane na stranu doku-menta na kojem radimo ali isto tako nampodešava izgled radnog prozora.

Gledajući ovu l ini ju sa leva na desnouočavamo padajuće l iste:

1 . za brzi odabir glavne jedinice mere(mm, cm, in, c, pt… )

2. za brzi odabir kvaliteta prikaza svihelemenata na dokumentu bez obzirana uneti kvalitet (high, normal i low)

Da pojasnimo, brza promena jedinicemere može da bude korisna ako na pri-mer za čitav dokument koristimo mm kaoosnovnu jedinicu ali nam treba većakontrola kvaliteta i lustraci ja u piksel ima,jednostavnim klikom i odabirom pikselaza osnovnu jedinicu mere možemo bezvećih problema da pređemo sa uređenjateksta na uređivanje sl ika i obratno. Vrlokorisno.

Kvalitet prikaza elemenata je takođe ko-risna funkci ja. Proveravanje izlaznogkvaliteta dokumenta možemo da jednos-tavno obavimo postavl janjem maksimal-nog kvaliteta prikaza dokumenta to jestHigh. Ako biste ostavi l i stalno ovaj kvali-tet prikaza moglo bi doći do usporavanjanavigaci je kroz dokument zbog generi-sanja kvalitetne sl ike, zato ni je loše

Kako da? Mala škola: Scribus 1.4

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201222 23

smanjiti kval itet prikaza na Low čimeubrzavamo navigaci ju i rad u dokumen-tu.

Sledećih par stavki u navigacionoj l ini j ise odnosi na uvećanje dokumenta uradnom prozoru. Tu je combo box saprocentom uvećanja (zoom) prikaza, lu-pa sa minusom za umanjenje, lupa sajedinicom za vraćanje u normalni prikaz(1 00% uvećanja) i lupa sa plusom zauvećanje.

Sledeća grupa dugmića se odnosi nanavigaci ju po stranama dokumenta.

Vrlo bitan list box je onaj koj i se nalaziiza navigacionih dugmića. Ovaj list boxsluži za biranje trenutno aktivnog layeradokumenta. Kao i svi grafički programi iScribus podržava layere. To znači darazl ičite elemente dokumenta možete dapostavite na drugi prozirni layer, tako dapri l ikom označavanja sl ike ne smetajutekstu i l i pozadinski elementi elementi-ma glavnog sadržaja, i sl ično.

O layerima u Scribusu će kasni je biti vi-še reči.

Na navigacionoj l ini j i možemo još uočitidva dugmića sa desne strane. Jedno seodnosi na pregled izgleda kada se pri-meni šema boja. Šeme boja pokušavajuda dočaraju izgled gotovog proizvodanakon štampe. Na ekranima se koristeRGB boje to jest boje koje su dobijenemešanjem 3 osnovne boje: crvene, zele-ne i plave. U štampari jama se koristeCMYK boje to jest, boje dobi jene meša-njem 4 osnovne boje: cyan, magenta,žuta i crna. Šema boja pokušava overazl ike da premosti . Pošto mi nećemoštampati naš časopis i nismo podesi l išemu boja ovo dugme nam ništa ne zna-či, šta više, ako je aktivno moglo bi nam

dati pogrešnu sl iku izlaznog dokumenta.

Drugo dugme je Preview Mode. Onouključuje i iskl jučuje režim za pregledgotovog dokumenta. Kada je ovo dugmeaktivno iz radnog prozora se uklanjajusve pomoćne lini je i ostaje samo prikazgotovog izlaznog dokumenta.

Navigaciona lini ja je vrlo bitna za snala-ženje u dokumentu pa smo ovog putaobrati l i malo više pažnje na nju.

Statusna linija

Korisnici ne mogu da utiču na elementeu statusnoj l ini j i . Ona daje samo infor-maciju o trenutnom položaju kursora istanju funkci je automatskog snimanjadokumenata.

Sada smo se upoznali sa interfejsomScribusa i znamo gde nam je šta. Odsledećeg nastavka počinjemo sa kon-kretnim radom na izradi našeg PDF ča-sopisa.

Nastaviće se…

Autor: Aleksandar Stanisavl jević

U koliko spadate u korisnike kojivole da isprobavaju razne Li-nuks distribuci je u živom režimu

tragajući stalno za nekim novim iskus-tvom, verovatno ste se bar jednom za-pital i koje su zapravo suštinske razl ikeizmeđu pojedinih distribuci ja. Sve oneuglavnom koriste X Window System,al i upravnici prozora i okruženja radnepovrši koj i se u njima koriste mogu zna-čajno da variraju od distribuci je do dis-tribuci je. Mnogobrojne Linuksdistribuci je koriste najpoznati ja okruže-nja radne površi, kao što su: GNOMEShell, MATE, Unity, LXDE, XFCE,Cinnamon i KDE, pa ćete se tokom is-probavanja raznih Linuks distribuci ja uživom režimu susretati uglavnom saovim okruženjima radne površi. Među-tim, pored nabrojanih okruženja radnepovrši postoje i ona koja su veoma ma-lo zastupl jena, što svakako ne znači da

su po funkcionalnostima i karakteristi-kama loši ja od njih. Zbog toga je vrloverovatno da se sa nekima od njih jošniste upoznali pa bi ovaj članak bio je-dan od načina da to i učinite.

Trinity

Projekat Trinity okruženja radne površije organizovao i predvodi Timoti Pirson(engl. Timothy Pearson) , upravnik zaizdanja Kubuntua sa 3.5 verzi jom KDEokruženja radne površi. On je objavioTrinity kako bi nastavio sa razvojemverzi je 3 KDE-a a nakon što je KDE e.Vodlučio da napusti ovaj projekat i krenesa razvojem verzi je 4 KDE-a. Ovaj forkodržava KDE 3.5 živim uključujući is-pravl janje uočenih buba, poboljšanja sadodatnim karakteristikama kao i kom-patibi lnost sa stari j im hardverom.

NNeessvvaakkiiddaaššnnjjaaookkrruužžeennjjaa rraaddnneeppoovvrrššiiPored standardnih okruženja radne površi postoje i onakoja su veoma malo zastupljena, što svakako ne znači dasu po funkcionalnostima i karakteristikama lošija od njih.Zbog toga je vrlo verovatno da se sa nekima od njih jošniste upoznali pa bi ovaj članak bio jedan od načina da to iučinite.

Kako da? Oslobađanje

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201224 25

Slika 1 : Trinity 3.5.12

Sugar

Sugar je okruženje radne površi na-pravl jeno sa ci l jem da ga koriste decaza interaktivno učenje uz pomoć raču-nara. Programeri ovog okruženja radnepovrši su uključeni u projekat One Lap-top per Child – OLPC (jedan laptop podetetu). Ovo okruženje radne površi jepodrazumevano instal irano na OLPCXO-1 famil i j i laptop računara a takođepodržava i drugi hardver te može nak-nadno da se instal ira.

Slika 2: Sugar 0.82

Za razl iku od drugih okruženja radnepovrši, Sugar ne koristi metafore poput:radnog okruženja, fascikle i prozora.

Umesto toga, aktivnosti u Sugaru kojesu uvek preko celog ekrana, zahtevajuod korisnika da se fokusiraju na samojedan program u datom trenutku.

Étoilé

Étoilé (francuski za zvezdano), jeGNUstep bazirano okruženje radne po-vrši koje je od samog starta izgrađenona bazi visoko modularnih i laganihkomponenti sa takvom ori jentaci jom či-tavog projekta kao i projektne doku-mentaci je koja korisnicima omogućujeda kreiraju sopstveni tok rada u ovomokruženju kombinovanjem i oblikova-njem pruženih usluga (programa) i dru-gih komponenti okruženja. Étoiléizbegava tradicionalne metafore radnepovrši te obezbeđuje znatno više mo-gućnosti pri l ikom predstavl janja objeka-ta. To omogućava znatno lakšepredstavl janje objekata koji se ne od-nose samo na klasične datoteke, kaošto su l judi .

Slika 3: Étoilé 0.4

EDE

EDE i l i Equinox Desktop Environmentje malo okruženje radne površi koje je

napravljeno da bude odzivno, da trošiveoma malo resurse računara i da imapoznati izgled i ugodnost pri l ikom koriš-ćenja. EDE okruženje radne površi ko-risti FLTK komplet alata i pisano je uC++ programskom jeziku.EDE ne koristi „pružamo sve“ fi lozofi ju.Njegov ci l j je da obezbedi samo okru-ženje radne površi koje ne uključujespeci jalne alate i programe. Na primer,zašto praviti još jedan web browser ka-da Firefox, Seamonkey i l i Chromiummogu odlično da sarađuju sa EDE-om.

Slika 4: EDE2.0

Razor-qt

Slika 5: Razor-qt 0.4

Razor-qt je lagano okruženje radne po-vrši koje koristi QT komplet alata. Zarazl iku od KDE okruženja radne površikoje takođe koristi QT komplet alata,

Razor-qt odlično radi i na stari j im kom-pjuterima. Pri lagođen je korisnicimakoji cene jednostavnost, brzinu i intuiti-van korisnički interfejs.

Look Win XP

Look Win XP (LXP) okruženje radnepovrši je namenjeno Linux/Unix korisni-cima koji žele okruženje radne površikoje pruža Microsoft Windows XP„osećaj i izgled“. LXP projekat je sâmrazvio sve svoje teme kao i nekolikodrugih dodataka. Ovo okruženje je na-menjeno svima onima koji žele brzo ijednostavno okruženje radne površi kaoi onima koji žele da impresioniraju svojepri jatel je koji koriste Microsoft WindowsXP operativni sistem.

Slika 6: LXP 0.2

Ambient

Ambient je MUI (Magic User Interface)bazirano okruženje radne površi zaMorphOS operativni sistem. Njegov ra-zvoj je 2001 . godine započeo DejvidGerber (David Gerber) . Glavni ci l jevikoje ovo okruženje treba da ispuni sujednostavnost i brzina. Ovo okruženjeradne površi je pisano u C program-skom jeziku.

Oslobađanje Nesvakidašnja okruženja radne površi

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201226 27

Slika 7: Ambient okruženje radne povr-ši

ROX

ROX je brzo i jednostavno za korišće-nje, okruženje radne površi, koje u veli-koj meri koristi drag-and-drop (prebaci)mogućnost. Baziran je na ROX-Filerupravniku datoteka (file manager) koj ise podrazumevano koristi u Puppy Li-nuxu. Koristi GTK+ komplet alata a pi-san je u programskim jezicima C iPython.

Slika 8: ROXokruženje radne površi

GUIShell

GUIShell je lagano okruženje radne po-vrši koje koristi GTK+2 komplet alata.Ono pokušava da održi niske hardver-ske zahteve i pruža ne tako dobro ko-

risničko iskustvo dok se istovremenobrine da dobro ugosti napredne korisni-ke, imajući u vidu snagu GTKShella.

Slika 9: GUIShell 3.6

Korisni l inkovi:

[1 ] http://en.wikipedia.org/wiki/Tri-nity_(desktop_environment)#Trinity

[2] http://trinitydesktop.org/[3] http://en.wikipedia.org/wiki/Su-

gar_(desktop_environment)[4] http://wiki .sugarlabs.org/go/Welco-

me_to_the_Sugar_Labs_wiki[5] http://en.wikipedia.org/wiki/Étoi lé[6] http://etoi leos.com/[7] http://en.wikipedia.org/wiki/EDE[8] http://www.equinox-project.org/[9] http://razor-qt.org/[1 0] http://en.wikipedia.org/wiki/Razor-

qt[1 1 ] http://sourceforge.net/projects/lxp/[1 2] http://lxp.sourceforge.net/[1 3] http://en.wikipedia.org/wiki/Ambi-

ent_(desktop_environment)[1 4] http://www.roscidus.com/desk-

top/home[1 5] http://en.wikipedia.org/wi-

ki/ROX_Desktop[1 6] http://www.nongnu.org/antiright/

Autor: Stefan Nožinić

Ako tražite alternativu MicrosoftOfficeu, i l i pak tek razmišl jate okancelari jskom softveru, onda

svakako pogledajte Libre Office paketprograma. Libre Office je besplatankancelari jski softver otvorenog koda kojiispunjava mnoge zahteve u ovom poljusavremenih tehnologi ja. Libre Office sesastoj i iz šest programskih rešenja zarazl ičite potrebe i namene.

Writer

Libre Office Writer je uređivač teksta zamnoge vrste dokumenata. Od najjednos-tavni j ih tekstualnih do složenih kao štosu .odt i l i .docx koji se koristi u MicrosoftOfficeu. Takođe, nudi i opci ju izvoza do-kumenta i u PDF i HTML. Writerom semogu kombinovati i ostal i programi iz Li-bre Office paketa kao što je Math za pi-sanje matematičkih formula.Jednostavan je, a nj ime mogu da se pra-ve razne vrste dokumenata, od običnihbeleški do knjiga. Može da napravi sadr-

žaj, formatira tekst, sti l izuje ga, napravitabelu i još mnogo stvari koje su dostup-ne u razl ičitim vrstama dokumenata. Sa-drži mnogo „čarobnjaka“ (engl. wizards)koj i vam omogućavaju da kompleksneradnje uradite jednostavno, al i ipak pro-fesionalno i kvalitetno. Jedna od korisnihstvari stvari u Writeru je AutoCorrect ispelling check on the fly koji greške upisanju pronađu dok kucate. Programima ugrađen i autocomplete sistem kojidovršava reč dok kucate na osnovuugrađenog rečnika i reči koje ste većuneli . Za laku navigaci ju kroz dokumentsa mnogo strana Libre Office Writer nudiopci ju generisanja sadržaja. Garanci jada će svi moći pročitati vaš dokument

Ako tražite alternativuMicrosoft Officeu, ili paktek razmišljate okancelarijskom softveru,onda svakako pogledajteLibre Office paketprograma.

KKaanncceellaarrii jjsskkii ppaakkeett ::

Oslobađanje Kancelarijski paket: LibreOffice

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201228 29

jeste OpenDocument format, koj i je op-šteprihvaćen standardni format za ovuvrstu dokumenta. Pored OpenDocumentformata Libre Office Writer nudi moguć-nost čuvanja dokumenta u .doc (stariformat Microsoft Officea) .

Слика 1 : LibreOffice Writer

Calc

Ovaj softver pruža lagodan rad sa tabe-lama i tabelarnim prikazom. Tehnologi jaDataPilot omogućava uvoz podataka izbaza podataka i pravl jenje tabelarnogpristupa. Možete koristiti brojne aritme-tičke operaci je i tabele napraviti što di-namični j im. Mnogo „čarobnjaka“ vaskorak po korak vode kroz napredne op-ci je i olakšavaju korišćenje. ScenarioManager omogućava da pogledate u bu-dućnost tako što ćete dobiti rezultate zapodatke koje pretpostavl jate da se mogudesiti . Ovo je korisno ako pravite tabelusa prodajnim artikl ima i tabelu koja izra-čunava dobitak. Korišćenjem ove opci jemožemo pogledati šta bi se desi lo ako bise cene smanji le i l i povećale, kol iki jegubitak odnosno dobitak. Calc ima i op-ci ju izvoza tabela u PDF format, al i i ču-vanje dokumenta u formatu kojipodržava Microsoft Excel.

Слика 2: LibreOffice Calc

Impress

Слика 3: LibreOffice Impress

Impress služi za izradu prezentaci ja. Većpri pokretanju možete kroz „čarobnjaka“uraditi osnove jedne prezentaci je, kaošto su odabir pozadine slajdova, naslovprezentaci je i l i raspored sadržaja. LibreOffice Impress omogućava i korišćenješablona koji ubrzavaju proces pravljenjaprezentaci je, a opet čine da ona izgledakvalitetno. Dodatne šablone možete pre-uzeti iz Libre Office riznice i l i pak napra-viti svoje. U prezentaci ju možete dodati iaudio zapis. Kada dođe vreme da pre-zentujete vaš rad Impress vam nudi Sli-de Show opci ju koju možete podesiti na„ručno“ prebacivanje slajdova, i l i pakautomatsko na nekoliko sekundi, a tu sui opci je u vezi sa pokazivačem.

Draw

Ako volite da crtate i l i pak radite osnov-ne tehničke planove onda je Libre OfficeDraw prava stvar za vas. Možete kons-truisati 2D kao i 3D objekte i potom ih iz-meniti , pristupiti galeri j i sa crtežima zalako korišćenje u dokumentu i l i sami na-praviti crteže i smestiti ih u galeri ju radilakšeg pristupa. Ovaj program Libre Offi-ce kancelari jskog paketa vam nudi izvozvašeg rada u Flash SWFem> format kaoi u mnoge druge formate (pomenimo.jpg, .png i l i .gif) .

Слика 4: LibreOffice Draw

Base

Base je upravnik za baze podataka. Na-pravl jen je za veliki broj korisnika i brojneupotrebe, poput održavanja baza poda-taka, izmene, brisanje, pretragu… Krozmnoge „čarobnjake“ koje nudi ovaj deoLibre Office kancelari jskog paketa i onikoj i nemaju mnogo iskustva mogu lakonapraviti tabele, bazne upite i l i forme.Ako želite da koristite Base bez potrebeda bazu podataka delite onda imate mo-gućnost kreiranja baze podataka u kojojse podaci čuvaju na vašem računaru ujednoj datoteci. Ovo je odl ično rešenjeza one koji nemaju potrebu za velikimmrežnim bazama podataka i koj i žele

jednostavnu bazu podataka laku za ra-zumevanje i korišćenje. Iskusnim i zah-tevni j im korisnicima Base nudi pristupbazama podataka kao što su, na primer,MySQL, MS Access i l i PostgreSql.

Слика 5: LibreOffice Base

Math

Pisanje složenih matematičkih formulauz Libre Office Math je jednostavno.Math je odl ično integrisan i u ostale Li-bre Office pakete. Tako u Writeru može-te lako napisati bi lo koju formulu.Formule možete sačuvati u internom for-matu, al i i izvesti u sveprisutni PDF.

Слика 6: LibreOffice Math

Oslobađanje Kancelarijski paket: LibreOffice

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201230 31

Autor: Mišo Jovanović

Ovaj članak je drugi u nizu budu-ćih članaka či ja svrha je da senovim i manje iskusnim korisni-

cima slobodnih operativnih sistemaukratko predstave programi koji će imubrzati pri lagođavanje na novi opera-tivni sistem.

Drugi članak biće posvećen slobodnimmedija plejerima.

Za slobodne operativne sisteme posto-je brojni kvalitetni medija plejeri . Nj ihovbroj raste iz dana u dan. Svaki od njih,naravno, ima svoje prednosti i nedos-tatke. U skladu sa namjenom ove ru-brike predstavićemo vam tri slobodnamedija plejera koji će zadovolj i ti i vašepotrebe i vaše stečene navike.

VLC medija plejer

Slika 1 : VLC medija plejer

Prvi u nizu jeste VLC medija plejer, va-ma verovatno već poznat. VLC i l i Vide-oLAN Client medija plejer je jedan od

najnapredni j ih, opci jama najbogati j ih,a opet za upotrebu najjednostavni j ihmedija plejera.

VLC podržava većinu poznatih forma-ta, pa čak i neke egzotične i malo kori-štene formate. Formati: mp3, mp4, avi,wmv, wma, ogg, ogv, mkv, flv i l i bi lokoji drugi raspoloživi format ne pred-stavl jaju problem za VLC medija plejer.Od dostupnih opci ja treba napomenutimogućnost ubrzavanja i l i usporavanjaprevoda u odnosu na AVI snimak, uslučaju da je prevod koji imate neus-klađen sa vašim fi lmom. Vjerujemo daje VLC jedan od bolj ih plejera kako zanove korisnike, tako i za sve ostale kojinemaju neke specifične zahtjeve.

VLC medija plejer je moguće koristiti iza konverzi ju video snimaka, kao i zapregled video signala sa udaljenih lo-kaci ja (streaming) .

Audacious

Slika 2: Audacious

Muzički plejer Audacious je namijenjenonima koji su navikl i na interfejs popu-larnog Winampa. Audacious ima svešto je sadržavao i Winamp: glavni pro-zor prepoznatl j ivog izgleda i funkci ja,prozor za equalizere, play l istu; ukrat-ko, sve ono na šta ste odavno navikl i .

Ako ste koristi l i skin za vaš Winamp,isti možete bez problema da koristite iza Audacious. Takođe, možete dauključite i osnovni Winamp classic iz-gled.

Osim izgleda presl ikanog sa WinampaAudacious ima i GTK izgled, integri-san sa izgledom grafičkog okruženja.Vjerujemo da ćete vremenom napustitiizgled Winampa i preći na GTK, jer će-te se navići na GTK koristeći drugeprograme.

Slika 3: Audacious, GTK izgled

QMMP

Za QMMP važi isto što i za Audacious.U pitanju je klon Winampa koji podrža-va i Winamp skinove. Jedina bitnarazl ika je u tome što QMMP ne sadržiintegraci ju sa grafičkim okruženjem tj.podržava iskl jučivo izgled Winampa.Ono što ni Audacious ni QMMP ne sa-drže jeste podrška za video reproduk-ci ju.

Slika 4: QMPP

QMMP je osim za slobodne operativnesisteme dostupan za upotrebu i na MSWindows operativnom sistemu.

Dobro došli na slobodnu teritoriju – 2. deo:

SSlloobbooddnnii mmeeddiijjaa pplleejjeerriiZa slobodne operativne

sisteme postoje brojni

kvalitetni medija plejeri.

Predstavićemo vam tri

slobodna medija plejera

koji će zadovoljiti i vaše

potrebe i vaše stečene

navike.

Oslobađanje Slobodni medija plejeri

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201232 33

Upotreba Winamp skinova

Kao što smo već rekli , Audacious iQMMP podržavaju upotrebu skinovaza Winamp. Bitno je napomenuti dawinamp skinovi dolaze arhivirani u.wsz datoteci.Da biste koristi l i winamp skinove naprogramu Audacious potrebno je daotvorite fasciklu na sl jedećoj lokaci j i , ida u tu lokaci ju ubacite vaš željeniskin:/home/~/. local/share/auda-cious/Skins

Postupak za QMMP je isti , samo štose datoteke za izgled ubacuju u:/home/~/. qmmp/skins

Ukoliko želite da koristite Winamp cla-ssic skin, možete da ga preuzmete sa:http://gnome-look.org/con-tent/show.php/?content=1 35799.

Korisni l inkovi:[1 ] http://www.videolan.org/[2] http://audacious-media-player.org/[3] http://qmmp.ylsoftware.com/

Autor: Nikola Hardi

Rat editora (engl. editor war) ječest naziv za rivalstvo korisnikavi i Emacs tekst editora. Oba

navedena programa se, na neki način,svrstavaju u vrlo napredne i zrele pro-grame međutim, nj ihove karakterističneosobine se vrlo razl ikuju. Oba navedenaprograma odlikuje minimalistički izgledu odnosu na druge poznate editore tek-sta, kao što su na primer: LibreOfficeWriter, Geany i Kate. Druga vrlo ka-rakteristična osobina je što pružaju na-predne mogućnosti za upravljanjeiskl jučivo pomoću tastature.

Vi

Vi je, kao i Emacs, program koji se ra-zvi ja već više od tridesetak godina anastao je evoluci jom još stari j ih editorateksta kao što su ed i ex. Za ex je bi losvojstveno to što je tekst unošen i uređi-

van upisivanjem naredbi. Vi je prvens-tveno bio grafički režim rada za ex asam naziv vi je dobio po skraćenici zanaredbu visual u exu. Vi još uvek podr-žava i ex režim rada. U početku je po-trebno uložiti određenu količinu vremenakako bi osnovni problemi sa kojima sepočetnici sreću bi l i savladani.

Slika 1 : Vi editor

Prvi problem sa kojim se početnici srećuje taj što, kada otvore program za pisa-nje teksta, oni žele da pišu, a vi im to nedozvoljava. Reč je o 3 režima rada (mo-de) : normalni (normal) , režim za pisanje(insert) i vizuelni režim (visual) . U nor-malnom režimu rada, u kojem se vi nala-zi čim je pokrenut, korisnik može dapozicionira kursor na željeno mesto utekstu, da ukloni i l i ubaci deo teksta, me-nja podešavanja programa, poziva ko-mande i sve ostalo što ne spada upisanje. U režim pisanja je moguće prećina više načina u zavisnosti šta žel imo dauradimo pre i l i posle prelaska u režim zapisanje. Moglo bi se reći da u ovom nor-malnom režimu rada ni jedna tipka na

tastaturi zapravo ne beleži novi znak utekst, što mnogima u početku ni je nor-malno. U režim za pisanje je mogućepreći upisivanjem i, a, o, O, r, cw i l i c0,c$ i na mnogo drugih načina. Ovo jedrugi problem, mnogo prečica koje trebapopamtiti . Trik je u tome da ne treba po-pamtiti sve te si lne prečice već u počet-ku treba naučiti samo one koje suneophodne i nj ih koristiti neko vreme.Kasni je, kada primetite da na određenurutinu gubite vreme, potražite malo pointernetu i sigurno ćete naći rešenje. Po-vratak u normalan režim se vrši priti-skom na ESC. Pritiskanje tipke ESCkorisnicima ovog editora postaje refleks-na radnja. Uloga vizuelnog režima je, presvega, označavanje dela teksta - selek-ci ja. U vizuelni režim se prelazi pritiskomna v i l i V a zatim se tekst označava po-meranjem kursora (naravno, za to služeh, j, k i l) . Pritiskom na v, prelazi se u re-žim za selektovanje „slovo po slovo“, kaošto bi se to radi lo i pokazivačem miša.„Veliko V“ pokreće vizuelni režim za oz-načavanje čitavih redova. Kada je deoteksta označen on može biti uklonjen, iz-menjen, kopiran i l i nešto treće, na primersortiran.

Slika 2: Vi prečice

RRaattoovvii eeddiittoorraaRat editora (engl. editorwar) je čest naziv zarivalstvo korisnika vi iEmacs tekst editora. Obanavedena programa se, naneki način, svrstavaju uvrlo napredne i zreleprograme međutim, njihovekarakteristične osobine sevrlo razlikuju…

Oslobađanje Slobodni profesionalac

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201234 35

Treći problem sa kojim se početnici mo-gu susresti (i l i smo mi to videl i kao pro-blem) je „a zašto bi se neko mučiotime?“ Sledi l ista najčešćih razloga iobjašnjenja:• Vi je mnogo „brži“ za rad jer nema ne-prestanog premeštanja ruku sa tasta-ture na miša, a i uz učenje vrlo malogbroja prečica, kursor se jednostavnostvori tamo gde pogledate.

• Vi je konzolni program, izuzetno laganpo pitanju resursa i predstavl ja stan-dard (nalazio se i najčešće se jošuvek nalazi na većini Unixolikih siste-ma). Postoje i razne nove verzi je odkojih su među najomil jeni j im Vim (viimproved) sa svojim grafičkih okruže-njem gVim, elvis, nvi, i td.

• U izuzetno snažnoj sprezi je sa sis-temskim alatima što znači da su alati ,kao na primer pipe, vrlo upotreblj ivi .Ovo u praksi znači da izlaz bi lo kojeshell komande možete sačuvati u edi-toru i l i bi lo kojom komandom obradititekst koji se trenutno nalazi u editoru.

• Veliki broj skripti i proširenja pomoćukojih vi postaje editor po meri.

Preostalo je da spomenemo još samonešto. Vi je editor teksta u popri l ičnouskom smislu tog izraza, a to znači da jepomoću njega moguće uređivati samotekstualne datoteke. To nikako ne uma-njuje njegovu upotrebnu vrednost jer seu kombinaci j i sa alatom kakav je LaTeXmogu postići izuzetni rezultati . Iako je vioriginalan program o kojem se tol iko pri-ča, verovatno je vim sada moguće mno-go češće sresti . Ovaj tekst ni je uputstvoi l i vodič za učenje, a pravo mesto za po-četak vi/vim pustolovine je vimtutor kojistiže uz vim. Za napredni je teme postojeopširni j i priručnici kao što je to recimo„Vim Book“.

Slika 3: GVim

Emacs

Slika 4: Emacs logo

Sa druge strane, Emacs važi za robus-tan editor koji u sebi sadrži zaista iscr-pan niz dodataka razne namene, e-mailkli jent, tetris, kalendar pa čak i l ičnogpsihoterapeuta. Kod Emacsa režimi od-nosno modovi imaju drugači je značenjenego u vi/vim kontekstu. Emacs režimisu više nalik skriptama koje ima vi. Mo-žda početnici lakše prihvataju Emacsnego Vi iz razloga što je više nalik kla-sičnim editorima, nema tri stalna režimakao vi (normal, insert i visual) i ni je po-trebna nikakva posebna akci ja da bi sepočelo sa unosom novog teksta. Druga

značajna razl ika je što prečice na tasta-turi više nisu dostupne samo u jednomodređenom režimu već se aktivirajukombinaci jom tastera. Dakle, kada je pri-tisnuta tipka sa slovom, podrazumeva seda želite da upišete to slovo, a ako želiteda uradite nešto posebno, za to je po-trebno pritisnuti neku od speci jalnih tipki(ctrl, alt, shift) . Emacs je na glasu da tro-ši mnogo hardverskih resursa dok je vizaista minimalističko rešenje, al i u da-našnje vreme ovaj kriteri jum se može izanemariti .

Slika 5: Emacs

Neki od aduta koje kri je Emacs su i:• „ASCII art“ crtanje• Napredan rad sa tabelama u tekstual-nim dokumentima (. txt)

• Emacs ni je samo tekstualni editor iima bitno bolju podršku za prikaz gra-fičkih elemenata, kao što su: fotografi-je, šeme il i matematičke formule

Korisni l inkovi:

[1 ] http://www.vim.org/[2] http://www.yol inux.com/TUTORI-

ALS/LinuxTutorialAdvanced_vi.html[3] http://www.gnu.org/software/emacs/

Slobodni profesionalac Ratovi editora

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201236 37

Autor: Vladimir Cicović

Fizički kriminal zahteva koordinaci juviše l judi , spretnost, sreću i dobrupripremu. Sa druge strane, cyber

kriminal počinje već kupovinom jedne odalatki za širenje, u početku, male botnetmreže. Određeni alati (exploit kits) omo-gućavaju manje veštom i informisanompojedincu da izvrši značajne kriminalneradnje, da bi ga potom medij i sasvim po-grešno imenovali - „hakerom“. Zapravo,reč je o osobi koja je izvrši la krivičnodjelo putem računara, računarske mre-že, pa se tako radi o kriminalcu. Među-tim, zbog holivudskih fi lmova, haker ječesto svaka osoba koja „provaljuje“ u ra-čunare i čini loše stvari . Pravi hackingmožemo nazvati raznim imenima, al i ne icyber kriminalom.

Za razl iku od fizičkog svi jeta, pojedinacmože sam organizovati vršenje krivičnogdjela uz pomoć najjeftini je računarskeopreme odnosno, može izgraditi ogrom-nu mrežu zaraženih računara, ostati ne-primjećen i biti pri jetnja za instituci je i l ikorisnike interneta. Za razl iku od krimi-nala u fizičkom svijetu, cyber kriminal nanašim prostorima nije istražen - makarne u tol ikoj mjeri kol iko se vjeruje da jeistražen. Polici jske agenci je nemaju planniti strategi ju kako zaustaviti ono što oninazivaju hackingom. Razlog je jednosta-van: nikada nisu imali stručnjaka koji ra-zumije hakersku kulturu, razl ikuje cyberkriminal od etičkog hakovanja. Potom,

ne postoje standardi po kojima instituci jemoraju biti usklađene na internetu, a ne-postojanje pravnog i praktičnog okviradodatno pospješuje rast i raznolikostcyber kriminala. Spomenimo kao primjerza raznolikost grupe koje FBI zovespam-kings, odnosno ljude koji svakogtrenutka mogu poslati preko deset mil i-ona neželjenih e-pisama, stičući ovomnelegalnom reklamom finansi jsku korist.

Razlika između hakerskog djelo-vanja i cyber kriminalnog djelova-nja

Haker je, poslužićemo se jednostavnom„gikovskom“ definici jom, osoba koja za-obi lazi pravi la tako što ih izučava i pro-

nalazi „logičku“ rupu koju iskorišćava.Haker je obično „pozitivac l ik“ koj i praviprograme, mreže - i ponekad zaobilazipravi la uz pomoć svoje kreativnosti isposobnosti . Među prvim hakerima jebio tvorac modema, tako što je shvatioda može spojiti dva računara uz pomoćtelefonske lini je. Zahvaljujući njemu, miimamo današnji moderni internet (pri jejedne deceni je modem je bio osnova zakomunikaci ju dva računara i za spajanjena internet) .

Hakeri prethodne tri deceni je koriste ra-čunare da bi došl i do računarskih siste-ma. Ovo je „sport“ u kojem osobaučesnik pokušava da nadmaši osobukoja je postavi la zaštitu (u vidu šifri , za-štitnih mjera, kao što je firewall, i sl ično).Osobe koje budu uspješne u upadu pri-jave upad i način na koji im je uspio: itad govorimo o „etičkim hakerima“. Oso-be koje upadnu u važne sisteme i ne pri-jave upad su hakeri . Međutim, pojedinicikoj i ne samo što ne pri jave upad većpristup i l i informacije prodaju - zapravosu cyber kriminalci . To je osnovna razl i-ka između hackera i cyber kriminalaca, apoznata je i kao whitehat, greyhat i blac-khat. Termini dolaze od „crnih šešira“koji su se koristi l i u kaubojskim fi lmovi-ma za negativce. Grayhat je osoba kojaje pomalo i jedno i drugo. Whitehat jeuglavnom stručnjak za bezbjednost (se-curity expert) koj i radi za određene orga-nizaci je i l i za sebe, al i svoj im radom neugrožava nikoga. Blackhat je osoba kojase striktno drži kriminalnog djelovanjaprotiv osoba/organizaci ja/država.

Osobe koje se smatraju hackerima su:• RichardStallman (GNU leader)• John „captain crunch“Drapper (Pho-ne Hacker - Phreaker)

• Steve Wozniak (Appleov prvi inženjeri tvorac Apple računara)

• Kevin Mitnick („Mladić“ koj i se uvaliou nevolju zbog svoje znatižel je)

Postoje i osobe koji su u cyber svi jetuanonimni al i koj i su takođe pridoni jel i ra-zvoju softverske industri je, te sebe sma-traju hakerima.

Nastaviće se…

CCyybbeerr kkrriimmiinnaall – 2.deoRRaazz ll ii kkaa ii zzmmeeđđuu ff ii zz iiččkkoogg iiccyybbeerr kkrr iimmii nnaa ll aa

Internet, mreže i komunikacije Cyber kriminal

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201238 39

Autor: Romeo Mlinar

U prethodnom broju pokazali smokako napraviti jednostavan webprogram u CherryPy frameworku.

Ovoga puta osvrnućemo se na izradušablona (engl. templates) , odnosno nadinamičko spajanje programa i konač-nog sadržaja na stranici , vidl j ivog koris-nicima. Osvrnućemo se na izdvajanjesadržaja, njegovo formatiranje u HTMLi logiku unutar šablona.

Šta je templating engine? U ovom teks-tu zvaćemo ga prosto – šablon. Reč je osoftverskom sistemu za stvaranje webstranica na serveru iz predefinisanihobrazaca. Šablon dobija potrebne infor-macije, često prethodno obrađene, i naosnovu unapred određenih pravi la stvarakonačnu stranicu koju server potomprosleđuje korisniku. Na primer, šablonnakon pri jave korisnika dobija podatke oregistrovanom korisniku Peri koj i ima trinepročitane poruke; dinamički se potomrečenica „Zdravo, korisniče {IME}, imate{BROJ} nepročitane poruke“ pretvara u„Zdravo, korisniče Pero, imate 3 neproči-tane poruke“. Isti šablon se koristi za svekorisnike. Šabloni sadrže i programskikôd (logičke blokove, petl je, makroe) štorasterećuje osnovu programa.

Jinja2 je „jezik za izradu šablona u Pyt-honu“. Instal ira se i poziva kao Pythonbibl ioteka a može se koristiti u svakomframeworku koji podržava ovaj jezik. Ji-nja2 šabloni mogu se pozivati u zaštiće-nom režimu (sandboxed) , brzi su,kompajl iraju se u Pythonov bitecode.Greške je lako uočiti u toku izvršavanja

jer interpreter upućuje na lini ju u šablon-skoj datoteci.

Pogledajmo primer jedne datoteke pisa-ne u Jinja2 sistemu.

Šablonska datoteka indeks.html:

{ # Datoteka indeks. html.Radi jednostavnosti nismouključili primere

slaganja broja poruke ifraze ' nepročitana poruka' .#}

<div class=“messages“ >dravo, { { ' korisniče' if sex== ' m' else ' korisnice' } }{ { name} } .

{ % if unread_msg_number == 1%}

Imate <b>jednu</b> nepro-čitanu poruku.

{ % elif unread_msg_number ==0 %}

<b>Nemate</b> nepročitanihporuka.

{ % else %}

Imate <b>{ { unread_msg_num-

ber} } </b> nepročitanih po-ruka.

{ % endif %}

Vidimo da se radi o HTML kodu u koji jeubačen logički kôd Jinja2 šablona. Svešto ni je oivičeno vitičastim zagradamapojaviće se odmah na stranici , dok će seostal i delovi šablona izvršiti pre izlaza.Evo nešto izmenjenog primera sa zva-ničnog sajta za CherryPy (LiBRE! broj3), u kojem se navedeni šablon koristi :import cherrypy

from jinja2 import Environ-ment, FileSystemLoader

env = Environment(loader=Fi-leSystemLoader( ' templates' ) )

class Root:

@cherrypy. expose

def index(self) :

tmpl = env. get_tem-plate( ' indeks. html' )

return tmpl. ren-der(name=' Pera' , unread_m-sg_number=1, sex=' m' )

Šablone smo ubaci l i u fasciklu templa-tes, tako da su na raspolaganju celomprogramu. Šablon koji ovde koristimozahteva tri vrednosti : ime korisnika (na-me) , pol korisnika (sex) i broj nepročita-nih poruka (unread_msg_number) .Vrednosti se šablonu predaju u metodu.render. Pogledajmo sada koje rečenicedobijamo za naredne primere prosleđe-nih vrednosti .

name = ' Pera' nread_m-sg_number = 0

sex = ' m' Zdravo, korisničePero. *Nemate* nepročitanihporuka.

Pogledajmo drugi primer:

name = ' Ivana' nread_m-sg_number = 8

sex = ' f' Zdravo, korisniceIvana. Imate *8* nepročita-nih poruka.

Logički kôd unutar šablona sastavio jerečenice na osnovu datih pravi la. Takosmo dobil i odgovarajući rod u vokativu,jer je šablon dobio uputstva da štampa„zdravo, korisniče“ samo ukoliko se radio muškom rodu (vrednost sex = 'm') .Nekoliko grana if komande proveri lo jebroj nepročitanih poruka i odabralo od-govarajuću rečenicu. U Jinja2 šablonimasve vrednosti oivičene duplom vitičastomzagradom se odmah štampaju, pa smotako ispisal i ime korisnika (i l i korisnice)naredbom

{ { name} }

Jinja2 šabloni podržavaju mnogo Pythonnaredbi a tu su i napredne tehnike poputnasleđivanja (inheritance) šablona i iz-dvajanje makro naredbi u zasebne celi-ne, što omogućava izradu složenihstranica. Ukoliko ste obrati l i pažnju (i akočitate ćiri l ično izdanje časopisa) videl iste da u Python kôdu i šablonu koristimoćiri l icu bez naročitog kodiranja. Ovo jemoguće jer smo koristi l i izdanja CherrPyi Jinja2 za Python 3.

Šablonski sistem Jinja2 (BSD l icenca)aktivno razvi ja The Pooco Team, pod či-j im „pajtonovskim“ okri l jem se nalaze iFlask, Pygments, Sphinx i Werkzeug. Ji-nja2 koriste vel iki sajtovi kao što su, iz-među ostal ih, Mozilla, SourceForge iInstagram.

Koristan l ink:http://j inja.pocoo.org/

JJiinnjjaa22 ššaabblloonnii

Sam svoj majstor - web programiranje Jinja2 šabloni

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201240 41

Autor: Goran Mekić

Već smo pome-nul i u prethod-nim brojevima

da se DAW-om po-nekad smatra i sof-tver koji snima ikontrol iše ostaleaudio programe. Je-dan od takvih pro-grama jeOpenOctave. U ovomčlanku će biti opisaneosnove rada saOpenOctave pro-gramom.

Slika 2: Composer

OpenOctave

Ako ste ikada radi l i sa Cubaseom, So-narom, Logicom i l i sl ičnim, naći ćete seu popri l ično poznatom okruženju. Svakiprogram ove namene ima trake (MIDI,audio), bus, aux, input i output. O ovomeće biti reči dal je u članku. Ono što je va-ma bitno je da imate MIDI i audio trake.MIDI ćete skoro pa uvek koristiti za unosnota za ritam bubnjeva (možda i nekihdrugih instrumenata, to već zavisi od vasi vašeg studi ja) , dok u audio trake sni-mate glas, gitaru i bas. Na slici 1 vidite3 trake: master, drums i guitar. Master jeglavni izlaz iz OpenOctavea, drums jeMIDI traka, dok je guitar audio traka.Osim master trake, sve ostale možete dadodajete (desni kl ik ispod traka „Add MI-DI Track“ i l i „Add Audio Track“, na pri-mer) i brišete (desni kl ik na traku i„Delete Track“) po vašoj žel j i . Sigurnoste primeti l i da svaka traka ima „r“, „m“ i„s“ dugme, što predstavl ja Record, Mutei Solo. Naravno, same za sebe, trake inisu previše korisne. Ono što vam trebaje da trakama dodelite ulaze i izlaze.Ako pritisnete F2 na tastaturi , dobićeteprozor pod nazivom „Connection Mana-ger“, slika 2. On služi da trakama dode-l i te odakle će čitati svoj ulaz i čemu ćepredati svoj izlaz. Ako kliknete na nazivtrake, na primer „capture_1 “ na „cloop“programu (setite se, to je ALSA emulaci-ja u JACK-u) i prevučete miša do „guitar-in_0“ na „OOStudio Audio“, povezaćetena levi kanal trake pod nazivom „guitar“levi izlaz svakog audio programa koji zazvuk koristi ALSA-u. Na isti način se po-vezuju trake bilo kog tipa. Primetite dasu audio trake narandžaste, MIDI trakesvetlo plave, itd. Svaki od gore pomenu-tih tipova traka ima svoju boju. Razlogza to je što ne možete povezati audio iz-laz na MIDI ulaz, pa radi bol je pregled-nosti boje vam omogućavaju lak uvid u

to šta se sa čim može povezati . Ovo jesrce OpenOctave programa, pošto skorosve što će vam trebati je da snimite utraku neki signal i predate ga dalje.

Slika 2: Connection Manager

Ono što ćete sigurno želeti je da na ne-ku od traka ubacite efekat. Kl iknite nadonje levo dugme koje izgleda kao 4 tra-ke pod nazivom „The Mixer Doc“. Poja-viće vam se trake u donjem deluprograma. Kliknite na dugme sa strel ica-ma koje pokazuju levo i desno ↔ pa naFX. Dobićete mnogo slotova u kojima pi-še empty. U nj ih ćete staviti efekat poželj i . Kl iknite desnim dugmetom miša na„empty“ pa na „new“ i iz l iste izaberite,na primer, „Invada Early Reverb“ (podpretpostavkom da je invada-studio-lv2paket instal iran na vašem sistemu) i kl ik-nite na „OK“. Umesto „empty“ će sadapisati ime efekta koji ste ubaci l i . Dvoklikna ovaj naziv će vam otvoriti prozorefekta u kome možete da podešavateparametre istog, slika 3. Naravno, zaneke efekte možete da menjate parame-tre u zavisnosti od toga gde se u pesminalazite, kao na primer da lagano sma-njujete jedan od parametara. Ako klikne-

Već smo pomenuli u prethodnim brojevima da se

DAW-om ponekad smatra i softver koji snima i

kontroliše ostale audio programe. Jedan od takvih

programa je OpenOctave. U ovom članku će biti

opisane osnove rada sa OpenOctave programom.

GGNNUU//LLiinnuuxx DDAAWW- 3. deo

DAW i komponente

Sam svoj majstor - multimedija GNU/Linux DAW

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201242 43

te na dugme na traci pod nazivom „Tog-gle Automation“ (ikonica izgleda kao ma-lo rotirano slovo Z) , pojaviće vam se sviparametri koje možete dinamički da me-njate. Kliknite na ikonicu koja isto izgledaali se nalazi iznad Master trake pod na-zivom „Edit automation“ i moći ćete damenjate krivu datog parametra. Ako tre-ba da dodate još neku tačku u kojoj sevrednost parametra počinje menjati , drži-te CTRL i kl iknite na lini ju koja predstav-l ja vrednost parametra.

Slika 3: Invada EarlyReverb

Još jedna interesantna stvar je „punchrecording“. Primetite da u skroz donjemdesnom uglu, slika 1 , imate 2 zastavice,jednu koja je okrenuta levo, i drugu okre-nutu desno. Prva se zove „punch in“, adruga „punch out“. Ideja je jednostavna.Pretpostavite da imate snimljen bubanj itreba da snimite gitaru. Sigurno vam tre-ba par taktova da biste dobi l i osećaj rit-ma, pre nego što počnete stvarno

snimanje. Kliknite na zastavice, a ondadesnim klikom negde na time bar (vide-ćete da piše u gornjem levom uglu „4/4“)postavite „punch out“, a srednjim klikomna isti bar, „punch in“. Dobićete dve us-pravne lini je zelene boje. One služe davam kažu gde će tačno biti snimljenoono što traka dobije na svom ulazu. Po-jednostavl jeno, ovo znači da će Ope-nOctave snimati samo između punch in ipunch out zastavica. Ova opci ja je ve-oma korisna da biste dobi l i kl ipove kojisu tačno željene dužine.

Primetite na slici 1 skroz dole levo, pa-dajući meni u kome trenutno piše „Off“.To znači da će vas OpenOctave pustitida postavite „punch“ zastavice gde godvi da kliknete. Ovo u većini slučajeva ni-je ono što hoćete i verovatno biste želel ida vas OpenOctave ograniči u smislu dazastavice možete postaviti samo na tač-ne mere (na primer, 4, 8, 1 6 taktova …).Eksperimentišite malo sa ovim i viditešta vam najviše odgovara.

Pretpostavimo da želite da unesete noteza ritam bubnja. Ono što vam treba jenovi kl ip u MIDI traci i povezivanje sa ri-tam mašinom, o čemu će biti reči u sle-dećem broju. Za sada ćete naučiti kakoda uređujete MIDI note i kl ipove. Stisniteslovo „D“ na tastaturi , što bi trebalo daizmeni kursor koji će sada izgledati kaoolovka. Pritisnite levi taster miša negdena drums traci i razvucite par taktova, aonda pustite miša. Dobil i ste prazan MI-DI klip. Pritisnite slovo „A“ na tastaturi ikursor će se vratiti u standardni obl ik:strel ica. Dvoklik na novonastal i kl ip ćeotvoriti performer, slika 4. Sa leve straneće vam se prikazati klavi jatura, a sadesne rešetka u koju možete stavl jatinote. Ponovo stisnite „D“ na tastaturi dabiste aktiviral i olovku, a onda klikovimapo rešetki dodajte note. Ako sada klik-

nete na rešetku i krenete da razvlačitenotu, nota će biti duža i l i kraća u zavis-nosti od toga kako ste je nacrtal i . Obrati-te pažnju da note možete uneti samo uopsegu koji zauzima vaš klip.

Slika 4: Performer

Jednom kada imate celu pesmu, trebada exportujete u wav. Kl iknite na „r“ dug-me na Master traci, slika 1 .

Ono što vam ostaje je da eksperimenti-šete, isprobavate pluginove i pokušateda uradite ono što ste naumil i što bolje.Dosadašnje iskustvo nam je pokazaloda ne postoj i univerzalni način za dobija-nje najbol jeg rezultata, pa se ne plašiteda isprobate sve što vam padne na pa-met.

Koristan l ink:[1 ] http://www.openoctave.org/

Sam svoj majstor - multimedija GNU/Linux DAW

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201244 45

Autor: Zlatan Vasović

G oogle je odavno napravio Go-ogle Maps za Android. Nedavnose pojavi la nova verzi ja progra-

ma koja donosi brojne novine. Dolazi sasvakim Android uređajem ali najnovi juverzi ju ni je moguće dobaviti na svimuređajima. Najnovi j i Google Maps semože u potpunosti iskoristiti samo akoživite u SAD i imate neki od GoogleovihNexus uređaja sa najnovi jom verzi jomAndroida (u ovom slučaju Jelly Bean) .Motiv Google Mapsa je Never carry apaper map again („Da vam papirna ma-pa nikad više ne zatreba“).

Standardne opcije

Google Maps ima standardu opci ju ko-rišćenja kao mape (Maps) , integraci ju sa

Google Plusom (Local) , mogućnost daodaberete omil jena mesta kao i dostup-ne 3D zgrade.

Ukoliko idete na letovanje, najbol ja opci-ja jeste uključiti čuvanje privremenih po-dataka („keša“) i pohraniti mapu u offlinerežimu: kasni je je možete naći u delu„My Places“. Ovo može poslužiti i kaodobra opci ja ukoliko nemate dobar pri-jem na Android uređaju a treba vam ma-pa vašeg grada (ukoliko je reč o nekomvećem gradu).

Slika 1 : Offline mape

Tu su i Latitude i Check In opci je zadruštveno umrežavanje. Opci ja Local, in-tegrisana sa Google Plusom, daje rezul-tate pretrage okoline koje obezbeđujeZagat, servis koji je poznat kao najbol jemesto za pronalaženje restorana i sl .

Slika 2: Local

Google nas je ostavio bez opci ja Offers i„Navigaci je“. „Navigaci ju“ bar možete davidite uživo, dok Offers možete da gle-date samo na snimcima ekrana sa inter-neta. Stav je Googlea da Srbi ja jošnema uvek dovoljno dobru mapu, takoda „Navigaci je“ još neće biti . Ukoliko že-l i te da pomognete unapređenju mapeSrbi je na Google Mapsu to možete dauradite uz pomoć Map Makera(http://www.google.com/mapmaker).

Slika 3: Google navigaci ja još ni je dos-tupna u Srbi j i

Novi logo, nove opcije

Slika 4: Nove mape

Google je u novoj verzi j i Mapsa dodaonove opci je (granice i poštanske brojevegradova pri l ikom pretrage, mogućnostpretraživanja u transportation (prevoz)režimu, day-by-day (dan-po-dan) opci jupregleda mesta…), unapredio deo za

GGooooggllee MMaappss zzaaAAnnddrrooiidd Google je odavno

napravio Google Maps za

Android. Nedavno se

pojavila nova verzija

programa...

Mobilni kutak Google Maps za Android

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 2012

LiBRE! prijatelji

46 47

pregled saobraćaja i promenio logo Go-ogle Mapsa. Sve nove opci je rade odlič-no, a novi logo je pravo osveženje.

Street View na Google Maps iLabs

Google Maps ima i eksperimentalne op-ci je u Labsu od kojih nam se najviše do-pala opci ja Measuring („merenje“) . Tu jei opci ja Bigger text („veći tekst“) , dok jeopci ja Intersection Explorer dostupnasamo ako promenite jezik u engleski, al ije ipak dostupna i u Srbi j i .

Slika 5: Merenje

Street View na Google Maps je dobraopci ja koja vam omogućava da pregle-date ul ice kao da se nalazite na licumesta. Nju morate iz nekog razloga ažu-rirati posebno (na Google Play Storeu jedostupna kao poseban program ali je nasvakom Android uređaju unapred instal i-rana i ne možete je videti u l isti progra-ma).

Konačan utisak i statistika

Google Maps je odl ičan program ali na-

žalost, nisu sve opci je koje ovaj programmože da pruži dostupne u Srbi j i . Nakondužeg korišćenja je ostavio dobar utisak.

Ocena Google Mapsa na Play Storeu je4,4 prema ocenama 2.1 01 .783 korisni-ka. Instal iran je 1 00 mil iona do 500 mil i-ona puta prema zvaničnim podacima.Reakci je domaćih korisnika nisu bašnajbol je u najnovi joj verzi j i .

Pregled popularnosti GNU/Linux/BSDdistribucija za mesec avgust

Distrowatch

Pad <Porast >Isti rejting =(korišćeni podatci sa Distrowatch-a)

1234567891 01 11 21 31 41 51 61 71 81 9202122232425

MintMageiaUbuntuFedoraopenSUSEDebianArchCentOSPCLinuxOSPuppyZorinUltimateLubuntuSlackwareSnowlinuxPearSabayonBodhiSolusOSChakraFreeBSDROSAGentooCrunchBangFuduntu

3603<2220>21 03>1 540<1 31 5>1 279<1 1 41 <904<81 2>801 <721 >707<657=647>598=584<576=571 =565>552=542<459>454=432=431 <

Mobilni kutak Distrowatch

LiBRE! časopis o slobodnom softveru Avgust 201248 49

Urednik rubrike: Marko Kostić

Žargon datoteka –priča

OS i JEDGAR

Ova priča sadrži dosta običaja i navika uzajednici programera na ITS sistemu.

Na ITS operativnom sistemu je postojaoprogram koji je dozvoljavao korisniku davidi šta se nalazi na ekranu terminalanekog drugog korisnika. On je špi juniraoizlaz drugog korisnika tako što je analizi-rao unutrašnjost nadgledačkog sklopa.Špi jun izlaza se zvao OS (na engleskomoutput spy) . Iako je za ostatak računar-skog sveta OS znači lo operativni sistem,za stare ITS hakere je ova skraćenicauvek označavala „špi juna izlaza“.

OS je radio jer je ITS sistem namernoimao malo „zaštite“ koja bi spreči la koris-nike da upadaju u delove sistema drugihkorisnika. Ipak, postojao je drugi pro-gram koji bi automatski obavestio koris-nika ukoliko bi neko počeo da nadgledanjegov ekran. Radio je na isti način kao išpi jun izlaza, gledajući unutrašnjost ope-rativnog sistema da bi video da li još ne-ko gleda u unutrašnjost koja je povezanasa njegovim izlazom. Ovaj „protivšpi jun-ski“ program se zvao JEDGAR i nazvanje tako u čast bivšeg šefa FBI-ja (J. Ed-garHoover) .

Al i , ne završava se priča ovde. JEDGARbi onda zatražio od korisnika „dozvolu zaubi janje“. Ako bi korisnik potvrdno odgo-vorio, JEDGAR bi zaista „upucao“ špi-junski program. Nažalost, ispostavi lo seda je ovo učini lo život suviše nasi lnim,naročito kada su turisti saznali za ovo.

Jedan od sistemskih hakera je rešio ovajproblem tako što je zamenio JEDGARsa programom koji je samo simuliraonjegov posao. Bi lo je potrebno vreme zaovu zamenu zato što je svaka kopijaprograma morala biti zakrpl jena. I dan-danas niko ne zna koliko l judi ni je znaloda je JEDGAR oskrnavljen.

I dal je postoj i sigurnosni modul zvanJEDGAR unutar Unisys MCP sistema.Nepoznato je da li je imenovanje ovogmodula izvršeno u čast prethodno opisa-nom događaju i l i je nezavisan izum.

***

Žargon datoteka –pojam

Plavi Ekran Smrti: g.

[čest pojam] Ovaj pojam se zapravo od-nosi na stari Plavi ekran smrti al i je nje-gova upotreba mnogo češća danas(mnogi nehakeri ga koriste). Usled eks-tremne lomlj ivosti i kvarl j ivosti MicrosoftWindows sistema, programi koji se lošeponašaju mogu jednostavno da oboresistem (nekada i sam sistem spontanoobori sebe). Plavi ekran smrti je rezultatlošeg ponašanja takvih programa (skra-ćeno BSOD - Blue Screen of Death) .Često je ukrašen heksadecimalnim gre-škama. Sledeći unos je sa takmičenja usalonskoj Haiku poezi j i , čini se da jenastao pre popularizaci je termina:

Windows NT je pao.

Ja sam Plavi ekran smrti

Niko ne može čuti tvoj vri-sak.

***Vicevi

- Da li si čuo da postoj i život izvan neta?- Lažeš, daj l ink

***

***

- Znaš l i da se pojavio NLO?- O kakvoj verzi j i LibreOfficea pričaš?

Strip:

Smešne strane