Lideri već probili led – ostali se Lideri već probili led – ostali se razvijaju na imitacijamarazvijaju na imitacijama

Razvijeni imaju zastarelu Razvijeni imaju zastarelu infrastrukturu – ovi odmah idu infrastrukturu – ovi odmah idu na najbolju na najbolju

Produktivnost raste naglo pri Produktivnost raste naglo pri prelasku radnika iz prelasku radnika iz poljoprivrede u ind.poljoprivrede u ind.

Rast dohotka mladih povećava Rast dohotka mladih povećava štednju i pumpa investiciještednju i pumpa investicije..

Sa padom ideja, moraju sami Sa padom ideja, moraju sami Ponuda jeftinog rada presušujePonuda jeftinog rada presušuje Sve više ljudi u uslugama, gde Sve više ljudi u uslugama, gde

produktivnost ne raste produktivnost ne raste Trenutak konvergencije povlači Trenutak konvergencije povlači

se u budućnost se u budućnost Isto se desilo Azijskim Isto se desilo Azijskim

tigrovima, latinskoj americi, itdtigrovima, latinskoj americi, itd

Poglavlja Poglavlja 8:8:Ograničenja u Ograničenja u razmeni : carinerazmeni : carine• uticaj carine na potrošače i proizvođače• uticaj carine na potrošače i proizvođače• troškov• troškovii i koristi od carina u maloj i velikoj i koristi od carina u maloj i velikoj zemljizemlji• optimaln• optimalnaa carina i odmazda carina i odmazda• značenje i važnost strukture carina• značenje i važnost strukture carina

slobodna trgovina slobodna trgovina maksimizira autput u celom maksimizira autput u celom svetu svetu i i korisna je za sve korisna je za sve zemlje.zemlje.

Zašto onda SVE zemlje Zašto onda SVE zemlje uvode carine?uvode carine?

obično ih zagovaraju interesne obično ih zagovaraju interesne grupe grupe unutar zemlje koje bi unutar zemlje koje bi trebalo da imaju koristi od trebalo da imaju koristi od ovakvih restrikcija.ovakvih restrikcija.

Senator Senator Šumer – carine na SVU Šumer – carine na SVU kinesku robu – 27%kinesku robu – 27%

Zašto nije prošlo?Zašto nije prošlo?

Ko ima veće carine Ko ima veće carine Razvijene zemlje, koje štite svoje Razvijene zemlje, koje štite svoje

najbogatije građanenajbogatije građane Manje razvijene zemlje, koje tako Manje razvijene zemlje, koje tako

štite svoje najbogatije građaneštite svoje najbogatije građane SviSvi

Dokaz – carine u SAD, Dokaz – carine u SAD, Japanu, itd…Japanu, itd…

Carine u Brazilu, Carine u Brazilu, Meksiku, Koreji, Kini, Meksiku, Koreji, Kini, Rusiji…Rusiji…

Doha?Doha? Razvijeni traže ...Razvijeni traže ... Nerazvijeni traže....Nerazvijeni traže.... rezultat?rezultat?

VRSTE CARINAVRSTE CARINA AD VALOREM – 10%AD VALOREM – 10% SPECIFIČNA – po komaduSPECIFIČNA – po komadu KOMBINOVANAKOMBINOVANA

Za bicikl od 100 i 200$Za bicikl od 100 i 200$

100$ 200$

ad valorem 10% 10$ 20$

specifična carina 10$ 10$ 10$

Kombinovana 5% + 10$ 15$ 20$

SrbijaSrbija http://www.fcs.yu/srpski/zakon/Ca

rinskaTarifa2008.pdf

http://www.e-customs.rs/srpski/http://www.e-customs.rs/srpski/zakon/CarinskaTarifa2008.pdfzakon/CarinskaTarifa2008.pdf

Uticaj carina na Uticaj carina na parcijalnu ravnotežuparcijalnu ravnotežu

uvoziSama proizvodi

Raste domaća proizv. uvoz

Efekat na potrosnju: -20: BN

Efekat na proizvodnju:+10: CM

Efekat na razmenu :-30x: BN+CM

Efekat na budžet :+30$: MJHN, isti je jer je carina 1$ po jedinici uvoza

Uticaj carine na potrošačev i proizvođačev višak

Gubitak potrošačevog viška usled carine

PX = 1, domaći proizvođači proizvode 10X i imaju OACV = 10$ prihoda. Sa carinom i PX = 2$, oni proizvode 20X i imaju OGJU = 40$ prihoda. Od ukupnog porasta od 30$ (AGJC + VCJU) u prihoda proizvođača, VCJU = 15$ (neosenčena površina ispod krive SX između 10X i 20X) predstavlja prirast njihovih troškova proizvodnje, dok ostali deo (osenčena površina AGJC = 15$) predstavlja porast rente ili proizvođačevog viška.

Rast proizvođačevog viška usled carine

Troškovi i koristi od carine

Gubitak potrošačevog viška – ABHG =60

Carina – MJHN = 30

RENTA ili proizvođačev višak- AGJC = 15

Gubitak blagostanja od carine - CJM = 5 +BHN = 10

carina vrši 2 vrste preraspodele dohotka Od potrošača - domaćim proizvođačima

proizvoda (koji dobijaju višu cenu)

od faktora koji je u zemlji relativno obilan ka faktoru koji je u zemlji relativno redak (koji proizvodi uvozne proizvode)

Deljenjem gubitka potrošačevog viška sa brojem radnih mesta koja su sačuvana u industriji zahvaljujući carini

(ili njoj ekvivalentnoj stopi zaštite) možemo da izračunamo troškove po jednom sačuvanom radnom mestu

Gubitak blagostanja isto je što i trošak zaštite putem carina (CJM + BHN na Slici 8.3).

troškovi očuvanjatroškovi očuvanja svakog radnog mesta u proizvodnji svakog radnog mesta u proizvodnji gumene obuće gumene obuće - - 122.000$ 122.000$ (208 miliona(208 miliona dolara podeljenodolara podeljeno sa sa 1.705 sačuvanih radnih mesta1.705 sačuvanih radnih mesta)) – a proizvođačev – a proizvođačev dobitak – 55000 usddobitak – 55000 usd

= + +

“Sve što čujem iz Vašingtona jeste da u spoljnotrgovinskoj razmeni svi dobijaju.

Onda pogledam naš sve veći spoljnotrgovinski deficit i pomislim na 3.400 dobrih ljudi u našim dobrim fabrikama koje smo morali da otpustimo i onda želim da mi neko pokaže gde smo mi to dobili.”

John Emrich, generalni direktor Guilford Mills u Greensboro, N.C. „The New York Times“ citat dana, 2. novembar 2004. godine.

Ali procene pokazuju da je društvo platilo čak 750.000 USD za svako radno mesto koje je sačuvano u industriji čelika.

“Daćemo vam otpremninu u iznosu od 750.000 USD—ne godišnje, već samo jednom—u zamenu za obećanje da nikada više nećete tražiti posao u čeličani.

Možete li da zamislite jednog jedinog radnika koji bi odbio ovu ponudu?

Zar to nije dovoljan dokaz da je naš sadašnji metod očuvanja radnih mesta u čeličanama sulud?” Blinder (1987).

Zašto ljudi u to ne Zašto ljudi u to ne verujuveruju ljudi pridaju ljudi pridaju “…beskonačno veliki “…beskonačno veliki

značaj” vestima o izgubljenim značaj” vestima o izgubljenim radnim mestima zbog konkurencije radnim mestima zbog konkurencije iz inostranstva,iz inostranstva,

a “nulti značaj ” daje radnim a “nulti značaj ” daje radnim mestima koja su otvorena mestima koja su otvorena zahvaljujući međunarodnoj zahvaljujući međunarodnoj razmenirazmeni”.”.

Stopa efektivne zaštite

nominalna carinska stopa važna za potrošače

(jer ona ukazuje koliko je cena finalnog proizvoda porasla usled carine),

efektivna carinska stopa je važna za proizvođače

jer ona ukazuje kolika je stvarna zaštita koja se pruža za domaću obradu proizvoda kome konkuriše uvoz.

PRIMERPRIMER vuna od 80$ cena odela u uslovima slobodne trgovine 100$ Država nameće uvoznu carinu od 10 %

Cena odela za domaće potrošače tada će biti 110$. Od toga, 80$ predstavlja uvezenu vunu, 20$ je domaća dodata vrednost, a 10$ je carina

ali odgovara efektivnoj carinskoj stopi od 50 procenata jer su efektivne

carine obračunate na domaću novododatu vrednost odela (tj., 10$/20$ = 50 procenata).

Uopštavanje i ocena teorije efektivne zaštite

Naravno, nominalna carinska stopa može biti veoma varljiva i ne daje čak ni okvirnu ideju o stepenu stvarne zaštite

„kaskadna” struktura carina većina industrijskih zemlja ima sa

veoma niske ili nulte carine na sirovine sve više i više stope što je stepen obrade veći

Ova „carinska eskalacija” čini da je stopa efektivne zaštite finalnog proizvoda sa uvezenim inputima mnogo veća od nominalne

Kaskadna strukturaKaskadna struktura

kod procene stepena zaštite stopa efektivne zaštite je

definitivno superiorna u odnosu na nominalnu carinsku stopu

i igrala je ključnu ulogu tokom Urugvajske runde pregovora o trgovini

Analiza carine u maloj zemlji pomoću opšte ravnoteže

Potrošači će morati da plate 2$ za jedinicu proizvoda X, bez obzira da li je proizvod iz uvoza ili je proizveden u zemlji

Potrošači će morati da plate 2$ za jedinicu X, bez obzira da li je iz uvoza ili je domaća proizvodnja

domaći proizvođači mogu da konkurišu uvozu sve dok su u stanju da proizvode X po ceni koja nije veća od 2$.

cena robe X ostaje 1$ sve dok se posmatra zemlja kao celina.

Još ćemo pretpostavitiJoš ćemo pretpostavitida da vlada male zemlje koristi carinske vlada male zemlje koristi carinske

prihode da bi subvencionisalaprihode da bi subvencionisala javnu potrošnju (kao što je javnu potrošnju (kao što je školstvo, policija, itdškolstvo, policija, itd

Zašto – puna preraspodela – Zašto – puna preraspodela – građani ništa ne gubegrađani ništa ne gube

Slobodna trgovina

Slobodna trgovina

Sa proizvodnjom u tački F i potrošnjomu tački H’, zemlja izvozi 30Y za 30X posle uvođenja carine (nasuprot 60Y za 60X preuvođenja carine).

Uz uvoznu carinu od 300 procenata za proizvod X, PX/PY = 4

pa će se zemlja vratiti sa proizvodnjom i potrošnjom u tačku A, tj.

u autarkiju

Stoper SamuelsonStoper Samuelson

porast relativne cene proizvoda (na porast relativne cene proizvoda (na primer,primer, usled carine) usled carine)

DovDovodi odi do rasta cene do rasta cene onog onog faktora faktora koji se intenzivno koristi u koji se intenzivno koristi u

proizvodnjiproizvodnji tog proizvoda. tog proizvoda.

Mehanizam u zemlji 2Mehanizam u zemlji 2

Carine dovode do seljenja u tačku F

Ekspanzija proizvodnje X (R – intenzivnog proizvoda) zahteva veću proporciju R/K

Kao posledica toga w/r raste,

Prema tome, carina na proizvod X u Zemlji 2 povećava zaradu R (oskudnog faktora u zemlji).

nacionalni dohodak je smanjen usled carine

A smanjen je zato A smanjen je zato što---što---

smanjenje zarada vlasnika kapitala premašuje dobitke rada

pa zemlja kao celina gubi.

Postoji deadweight loss -

Zemlja gubi, ali -Zemlja gubi, ali - kada mala

zemlja u kojoj je K obilan faktor, poput Švajcarske, nametne carinu na uvoz R - intenzivnog proizvoda

To je razlog zašto sindikati u industrijskim zemljama u opštem slučaju preferiraju uvođenje carina.

W raste!!!!

Promena blagostanja Zemlje 2zavisi od neto efekta boljih odnosa razmene, ali manjeg obima razmene

Velika zemljaVelika zemljaKada zemlja nameće carinu, njena kriva relativneponude se, za iznos carine, pomera i rotira ka osi na kojoj se meri uvozni proizvod.

Meclerov paradoksMeclerov paradoks U neobičnom slučaju kada carina

smanjuje, a ne povećava, relativnu cenu uvezenog proizvoda

dohodak oskudnog faktora takođe opada

Optimalna carina i odmazda

Optimalna carina je ona carinska stopa koja maksimizira neto korist

razlike između poboljšanja odnosa razmene zemlje i

Pogoršanja usled smanjenja obima razmene

Međutim, odnosi razmene trgovinskog partnera se pogoršavaju

blagostanje trgovinskog partnera svakako se smanjuje.

Kao rezultat toga trgovinski partner će najverovatnije pribeći odmazdi i sam će

nametnuti optimalnu carinu.

Grafički prikaz Stolper Grafički prikaz Stolper Samjuelsonove Samjuelsonove teoreme za zemlju 2teoreme za zemlju 2

Uvodi se carina na xProizvodi se više xA manje y

Sada se upotrebljava više kapitala po jedinici rada

Produktivnost rada raste

Dohodak raste

Pretpostavimo da je zemlja Pretpostavimo da je zemlja smanjila uvoznu carinusmanjila uvoznu carinu na na sirovinske materijale i sirovinske materijale i poluproizvode,poluproizvode, ali ne i na gotove ali ne i na gotove proizvode. Kakav će to efekat proizvode. Kakav će to efekat imati na stopu efektivne zaštite u imati na stopu efektivne zaštite u zemlji?zemlji?

Da li je za Indiju verovatnije da Da li je za Indiju verovatnije da ograniči uvoz ograniči uvoz RR – intenzivnih ili – intenzivnih ili K K – intenzivnih proizvoda? Zašto?– intenzivnih proizvoda? Zašto?

Koji je verovatan uticaj ovoga na Koji je verovatan uticaj ovoga na raspodelu dohotka između rada i raspodelu dohotka između rada i kapitala u Indiji?kapitala u Indiji?

Ako mala zemlja Ako mala zemlja poveća carinepoveća carine a. a. Potrošnja tog proizvoda raste Potrošnja tog proizvoda raste b. b. Proizvodnja padaProizvodnja pada c. c. Uvoz raste Uvoz raste d. Nd. Ništa od ovoga nije tačnoišta od ovoga nije tačno

Rast proizvođačevog Rast proizvođačevog viška pri uvođenju viška pri uvođenju carine meri se zonomcarine meri se zonom   a. a. Levo od krive ponude, između linija Levo od krive ponude, između linija

cena pre i nakon uvođenja carinecena pre i nakon uvođenja carine b. b. Ispod krive ponude između količina Ispod krive ponude između količina

proizvedenih pre i posle uvođenja proizvedenih pre i posle uvođenja carinecarine

c. c. Ispod krive tražnje umeđu linija Ispod krive tražnje umeđu linija cena pre i posle uvođenja carinecena pre i posle uvođenja carine

d. d. Ništa od ovoga nije tačnoNišta od ovoga nije tačno

Ako mala zemlja Ako mala zemlja poveća carinupoveća carinu a. a. Raste renta domaćih Raste renta domaćih

proizvođačaproizvođača b. b. Troškovi zaštite padaju Troškovi zaštite padaju c. c. Smanjuje se gubitak Smanjuje se gubitak

blagostanjablagostanja d. d. Sve je ovo tačnoSve je ovo tačno

Uvođenje carine u Uvođenje carine u maloj zemljimaloj zemlji a. a. Povećava relativnu cenu robe Povećava relativnu cenu robe

za domaće potrošače i proizvođače za domaće potrošače i proizvođače b. b. Smanjuje relativnu cenu za Smanjuje relativnu cenu za

comaće proizvođače i potrošače comaće proizvođače i potrošače c. c. Povećava relativnu cenu za Povećava relativnu cenu za

zemlju u celini zemlju u celini d. d. Sve ovo može biti tačnoSve ovo može biti tačno

Optimalna carina za Optimalna carina za malu zemlju jemalu zemlju je    a. 100%a. 100% b. 50%b. 50% c. 0c. 0 d. d. Zavisi od elasticiteta, ne može Zavisi od elasticiteta, ne može

se unapred rećise unapred reći