UVOD

Sposobnost banke da udovoljava svim svojim obvezama iz svih svojih poslova. Banka postie likvidnost usklaivanjem odnosa izmeu njenih plasmana i dugovanja prema opsegu i roku, te formiranjem odgovarajuih likviditetnih rezervi.Likvidnost predstavlja glavni pokazatelj poslovne snage i sposobnosti banke i zato je svaka banka duzna voditi racuna o sopstvenoj likvidnosti. Zadatak ovog seminarskog rada je da utvrdimo sta banka sve treba da radi, odnosno koje sve akcije mora preduzimati da bi ostala likvidna u svom poslovanju. Znacaj likvidnosti za bankarsko poslovanje proistie iz injenice da banka moe prestati sa radom u slucaju nelikvidnosti, a ako posluje sa gubitkom to ne mora uvek da bude slucaj. Ovo zbog toga sto se gubitak u poslovanju moze pokriti sredstvima fondova banke ili sanacionim postupkom, a u slucaju da se ne obezbjede dodatna sredstva, nakon iskoriscenja primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti, banka ce prestati sa radom u propisanom roku. Mogunost prestanka rada banke usled nelikvidnosti predstavlja jedan od osnovnih rizika u bankarskom poslovanju. Stoga je bitan faktor likvidnosti banke spremnost banke da u svakom trenutku odgovori dospjelim obavezama, bilo da se radi o zahtevu deponenata za povlacenjem svojih depozita, zahtevu komitenata za povlacenjem sredstava iz odobrenog kredita, ili o izvrsavanju obaveza po osnovu otplate prethodno uzetih kredita. Odrzavanje likvidnosti banke smatra se osnovnom pretpostavkom za odrzivost banke na finansijskom trzistu. Najkrace formulisano, likvidnost banke je njena sposobnost da izvrsava svoje obaveze o rokovima dospeca. Obaveze banke odnose se na deponente i na kreditore banke. Gradjani ulazu novcana sredstva na depozite kod banke s tim da ti depoziti mogu da budu po vidjenju ili sa odredjenim rokovima dospeca polazeci od uverenja da ce im banka staviti na raspolaganje novac u skladu sa rokovima iz ugovora o depozitu. Dokle god je banka likvidna, deponenti ne moraju da brinu za svoj novac. Stoga je jasno da likvidnost banke predstavlja osnovu za normalno funkcionisanje depozitnog mehanizma kod svake banke. Pozicija likvidnosti banke proistice pre svega iz njene bilansne strukture. U aktivi bilansa banke nalaze se instrumenti sa razlicitim stepenom likvidnosti: na jednom kraju skale nalaze se najlikvidnije pozicije (npr. novac na racunu kod centralne banke), a na drugom najnelikvidnije pozicije (npr. zgrada sa opremom itd.). Vrijednosni papiri koje banka drzi u svojoj aktivi mogu se diferencirati sa gledista lakoce njihove prodaje na finansijskom trzistu bez obzira na formalne rokove tih papira. Zajmovi koje je banka odobrila privredi i stanovnistvu u principu se smatraju nelikvidnom aktivom, mada ovi zajmovi imaju razlicite rokove dospeca; ukoliko su rokovi vracanja blizi, utoliko je ta aktiva manje nelikvidna. Na taj nacin, struktura aktive pokazuje poziciju likvidnosti banke. U pasivi bilansa banke, neke obaveze banke su likvidne, sto znaci da poverioci mogu u svakom momentu ili u kratkim rokovima da traze novac u vezi sa depozitima ili kreditima. Ali na strani pasive bilansa banke nalaze se i obaveze banke sa duzim rokovima vracanja, bilo da se radi o depozitima ili primljenim kreditima. Posmatrano u celini, pozicija likvidnosti banke proistice iz komparativnog odnosa likvidnosti aktive i pasive bilansa banke. Bankarski menadzment moze da utice da bilans bude vise ili manje likvidan.

Koncept likvidnosti banaka

Znaaj likvidnosti za bankarsko poslovanje proistie iz injenice da banka moe prestati sa radom u sluaju nelikvidnosti, a ako posluje sa gubitkom to ne mora uvek da bude sluaj. Ovo zbog toga to se gubitak u poslovanju moe pokriti sredstvima fondova banke ili sanacionim postupkom, a u sluaju da se ne obezbjede dodatna sredstva, nakon iskorienja primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti, banka e prestati sa radom u propisanom roku.Mogunost prestanka rada banke usled nelikvidnosti predstavlja jedan od osnovnih rizika u bankarskom poslovanju. Stoga je bitan faktor likvidnosti banke spremnost banke da u svakom trenutku odgovori dospjelim obavezama, bilo da se radi o zahtevu deponenata za povlaenjem svojih depozita, zahtevu komintenata za povlaenjem sredstava iz odobrenog kredita ili o izvravanju obaveza po osnovu otplate prethodno uzetih kredita. Znaaj likvidnostiLikvidnost bankarskog sektora je u funkciji sticanja poverenja u njegovu stabilnost i pokretanja mehanizma formiranja bankarskih agregata. Radi se o makroekonomskom znaaju likvidnosti, jer je poverenje transaktora conditio sine qua non mobilizacije i koncentracije akumulacije i tednje preko bankarskog mahanizma. Na mikro nivou likvidnost je indikator poslovne sposobnosti i efikasnosti pojedinane banke, to je osnov za poverenje pojedinanih transaktora.

Za banku kao preduzee sui generis izuzetno je znaajna likvidnost, jer se preko nje odrava poverenje depozitara, ime se izbegava domino efekat, to omoguuje opstanak banci u neizvesnim i rizinim trinim uslovima. Ovo zbog toga to banke grade svoje osnovne potencijale na bazi priliva depozita, to dobar deo ukupne depozitne mase predstavlja vrlo fluidna sredstva i da postoji lanano prenoenje nelikvidnosti izmeu banaka. Korektivni faktor u odnosu na maksimiziranje zahteva za likvidnou jeste oekivana rentabilnost. Naime, prekomerna likvidnost smanjuje rentabilnost, dok preveliki zahtevi u odnosu na rentabilnost smanjuju likvidnost. Zbog toga postoji obaveza upravljakih struktura da upravljanjem i odluivanjem, kontrolom i praenjem aktivnosti osposobe banku da u svakom trenutku dinamiki bilansira priliv i odliv sredtava i, u isto vreme, postigne rentabilno i sigurno poslovanje banke. Odgovornost za rentabilno rasporeivanje aktive i pasive radi doslednog postizanja visokih stopa povraaja posle oporezivanja vika aktive iznad obaveza prema poveriocima i u isto vreme omoguavanje potrebne likvidnosti i adekvatnosti kapitala ostaje razlogom postojanja direktora banaka. Thomas Havrilesky.Kroz ostvarenje principa likvidnosti efektuiraju se ukupne performanse jedne banke. Naime, ouvanjem likvidnosti vremenski i kvantitativno se determinie i ostvarenje principa sigurnosti i rentabilnosti. Postizanjem i ouvanjem potrebnog nivoa likvidnosti optimiziraju se odnosi izmeu sklonosti banke ka maksimiziranju profita (princip rentabilnosti) i neopreznog prihvatanja prevelikog rizika (princip sigurnosti). Moglo bi se rei da je princip likvidnosti integriui faktor pri koncipiranju i sprovoenju poslovne politike banke, jer relativizira konfliktnost pojedinih njenih dijelova.

Postoje brojna shvatanja o pojmu likvidnosti.

Likvidnost je sposobnost banke da svojim obavezama odgovori u utvrenom roku Problem likvidnosti jedne banke je u stvari problem odnosa izmeu njenih obaveza i njenih plasmana, meu kojima je osnovno da medju njima postoji harmonija (slaganje) u rokovima.Veliki finansijski prirunikSvuda u svetu, pa i u naim uslovima, banka je likvidna kada, uz zadravanje potrebne rezerve likvidnosti, moe neometano da obavlja svoju kreditnu aktivnost i da sve dospele obaveze plaa u roku Dr Milan GolijaninU najvanije obaveze banke, kroz koje se najee ogleda njena likvidnost, ubrajaju se u veini sluajeva, obaveza da o roku izvrava naloge svojih komintenata koji raspolau sredstvima na raunima koji se vode kod banke, da puta u teaj odobrene kredite komintentima, da vraa u odreenim rokovima i ratama kredite koje su joj odobrile druge banke u zemlji ili inostranstvu ili centralna banka. Dr Predrag TrifunoviTermin likvidnost odnosi se na sposobnost izmirenja dugova prilikom njihovog dospea ak i ako potraivanja preduzea premauju dugovanja, potrebno je vreme da se potraivanja pretvore u gotovinu i u toku tog vremena moe biti oteano plaanje tekuih dugovanja. George Sause

Kratkorona rona neusklaenost izvora i plasmana indukuje problem pokrivanja tekuih obaveza. Moe se rei da je problem (ne)likvidnosti postao relevantan za banku onog trenutka kada se prelo sa sistema stopostotnih rezervi na sistem deliminih ili frakcionih rezervi. Tada su se ispoljili efekti dominirajue kratkorone strukture izvora u poslovnom potencijalu banaka, sa jedne strane, i logike bankarskog mehanizma zasnovanog na produavanju prosenih rokova plasmana u odnosu na prosene rokove vezivanja sredstava u banci, a u funkciji maksimizacije profita. Izraena je tedencija permanentnog pritiska na iscrpljivanje likvidnog potencijala.Uslov za izmirenje dospelih obaveza su potreban nivo rezervi likvidnosti i stepen konvertibilnosti pojedinih dijelova aktive u gotovinu kao najprofitabilniji oblik.Teorijski svi oblici aktive banke poseduju odreeni stepen likvidnosti ali se uvek postavlja pitanje vremenske dimenzije i operativnih trokova neophodnih da se izvri konverzija razliitih oblika aktive u gotovinu ili druga sredstava plaanja. Dr Srboljub JoviNa primer, gotovina i transakcioni depoziti, kao zvanina sredstva plaanja, predstavljaju super likvidnu aktivu jer su vreme i trokovi konvertovanja na nultom nivou. Stepen likvidnosti ostalih dijelova aktive zavisi od lakoe njihovog konvertovanja (kupovine i prodaje) i trine cene koja se postie (malo odstupanje u odnosu na originalnu ili trinu). Nelikvidni su oni delovi aktive iji su knverzioni trokovi i vreme konverzijeekonomski neprihvatljivi.Problem likvidnosti u bankama moe da se posmatra i sa vremenskog aspekta. Likvidnost banke na dugi rok je solventnost.Solventnost poslovne banke jeste njena sposobnost da izvrava finansijske obaveze o rokovima. Da bi se obezbjedila od rizika nesolventnosti poslovna banka vodi aktivnu politiku likvidnosti, tj formira odredjena likvidna sredstva koja moe upotrebiti u koliko bi u nekom momentu ili super kratkom periodu bilans novanih transakcija bio deficitan za tu poslovnu banku. Dr Milutin iroviRadi se o stopi rezervi likvidnosti koja statiki izraava strukturu aktive banke i njen odnos sa gotovinom i transakcionim depozitima u odreenom trenutku ili periodu. U tom sluaju radi se o defanzivnoj funkciji likvidnih sredstava. U literaturi i praksi razvijenih trinih privreda razvijen je i koncept tzv. ofanzivne likvidnosti. Radi se o tome da poslovne banke dre odreena sredstva kamatonosne rezervne likvidne aktive, da bi bile u stanju da u svako doba stave na raspolaganje trinim transaktorima kredite za legitimne privredne potrebe. Zbog toga banke u trinim uslovima privreivanja, pored defanzivnih rezervi likvidnosti, stvaraju poseban tip rezervi likvidnosti koje dre u vrijednosnim dravnim papirima, koji se lako i bez gubitaka pretvaraju u gotov novac. Ova vrsta rezervi likvidnosti slui i u situaciji krajnje nelikvidnosti. Ako banka zapadne u stanje krajnje nelikvidnosti, ako nije u stanju da izvri otpis svih dospelih, a nenaplativih potraivanja, jedan od naina da se rei taj problem je prisilna prodaja vrijednosnih papira. Marcia Stigum. Sljedei izvor likvidnosti moe biti prodaja udela neke banke u sindiciranom kreditu. Najzad, banke mogu koristiti meubankarske pozajmice ili u krajnjem sluaju i kredite za likvidnost od centralne banke.

Iz ovoga sledi da je u osnovi ofanzivnog koncepta likvidnosti dinamika novanih tokova banke, pri emu je relevantan neto efekat ukupnog priliva i odliva novca u odreenom vremenskom periodu. Time se relativizira znaaj stoka likvidnih rezervi, jer banka moe biti likvidna i pri nultom stoku rezervi likvidnosti, pod pretpostavkom da uspeno vremenski sinhronizuje tokove priliva i odliva likvidnih sredstava. To takoe, znai, da i banka sa proseno visokim stokovima rezervilikvidnosti moe viti povremeno nelikvidna, ukoliko se ne usklauju priliv sredstava sa dospjelim obavezama. Sve izraenija konkurencija u savremenom bankarstvu indukuje dugoronu tendenciju poveanih stopa uea dugoronih izvora i plasmana, to objektivno smanjuje stokove rezervi likvidnosti. Meutim, tako poveani rizici nelikvidnosti u znaajnoj meri su kompenzirani poveanom tehnologizacijom plaanja koja omoguuje primenu sve efikasnijih bezgotovinskih plaanja.U uslovima privreivanja gde postoji bogatstvo finansijskih instrumenata i razvijeno trite hartija od vrednosti, banke e bit manje zainteresovane da angauju znaajnija sredstva u rezervama likvidnosti, to je znaajno za profitabilnost banke. Naime, preterana likvidnost, koja bi bila posledica preterano oprezne poslovne politike, mogla bi biti nepovoljna po banku, s obzirom da visoko likvidna sredstva u trinim privredama ne donose kamatu. Javili bi se visoki oportunitetni trokovi. Prema stepenu unovivosti potraivanja banaka, koja se inae nalaze u rezervama likvidnosti, klasifikuju se tru grupe:1. primarne rezerve likvidnosti gotov novac i uvek raspoloiva potraivanja poslovnih banaka od centralne banke (sredstva banaka na iro raunu kod centralne banke). Ova sredstva nisu kamatonosna i slue za novane transakcije izmeu banaka i konverziju depozita u gotovinu.2. u sekundarnu rezervu likvidnosti ulaze plasmani u kratkorone vrednosne papire koji nose kamatu, kao i oni koji ne predstavljaju kreditne plasmane (sredstva rezervi likvidnostii obaeznih rezervi banaka formiranih na osnovu zakonskih propisa)3. u sredstva tercijalne rezerve likvidnosti ubrajaju se menice bez mogunosti eskontovanja, neiskoriene trane kratkoronih kredita dobijenih od drugih banaka i druga sredstva iji je stepen konverzije u likvidna sredstva dui (npr obveznice).U cilju dosledne primene principa likvidnosti u svom poslovanju banke moraju da razvijaju strategiju iznijansiranog upravljanja aktivom i pasivom, to je veoma prisutno u bankarstvu trinih privreda. Karakteristike ove strategije je disperzija izvora u pasivi i raznovrsnost plasmana u aktivi. Uspenost ove strategije upravljanja je utoliko vea, to je razvijenije finansijsko trite i to je vei broj atraktivnih finansijskih instrumenata. Poveanje likvidnosti finansijski instrumenata je rezultat jednog uhodanog i dobro organizovanog finansijskog trita, u kome je lako i brzo prodati svaku obveznicu ili akciju bez velikih razlika u ceni. Na taj nain i najdugoronije hartije od vrednosti imaju, pod odreenim uslovima, visok stepen likvidnosti.Faktori o kojima vodi rauna banka u koncipiranju poslovne politikevezani su za ponaanje komintenata pri obavljanju novanih transakcija i za specifinost uslova u kojima posluju banke (broj komintenata i obim njihovih meusobnih novanih transakcija, stepen privredne razvijenosti podruja na kojem posluje banka, sezonski karakter proizvodnje na podruju poslovanja banke, kao i makroekonomski uticaj privrednog sistema, u smislu otrine sankcijaprema nelikvidnim bankama).Vei stepen likvidnosti, time i povoljniju bilansnu poziciju imaju one banke:1. ije aktive imaju povoljnije rone i trine performanse, u smislu kraih prosenih rokova dospea i/ili vii stepen trine transveribilnosti pozicija aktive2. banke sa proseno duim rokovima dospea obaveza3. banke sa stabilnim depozitnim potencijalom tj. banke koje imaju vei koeficijent dugoronih depozita prema kratkoronim depozitima4. banke sa diverzifikovanom strukturom plasmana, u smislu ronosti, sektorsko-komitentskih odnosa, boljeg boniteta komintenata i povoljnije kamatonosne struktura.Osim navedenih uobiajenih situacija kada banka ulazi u zonu nelikvidnosti tj. kada ne moe ispuniti tekue obaveze i operativne naloge, za banku je najtea pozicija kada ona istovremeno ue i u zonu nesolventnosti, kada nije u stanju da odgovori ukupnim obavezama prema akcionarima, a ponekad i prema depozitarima. Neto blai oblik neravnotee je kada je banka likvidna, ali nesolventna, to se moe prevazii sanacijom takve banke, preuzimanjem ili likvidacijom. Najblai oblik neravnotee je kada je banka solventna ali nelikvidna. U tom sluaju mogu biti efikasne pravovremene kratkorone transakcije u pravcu uskladjivanja likvidnog potencijala.Posebno je znaajan uticaj centralne banke preko vee ili manje restriktivnosti monetarne politike koju vodi. Pred centralnom bankom obino se javlja dilema sanirati kratkoronu ili dugoronu nelikvidnost. Pri tome, kratkorona likvidnosna neravnotea nastaje kao posledica kratkoronih nesinhronizovanih priliva i odlivanovanih sredstava. U tom sluaju postoji vei odliv od priliva, tj. kratkoroni deficit likvidnih sredstava koji se brzo kompenzira veim prilivom od odliva. Banka e povremeno imati deficitne i suficitne gepove, pri emu e biti primarno da kratkoronim pozajmicama popunjava deficitne gepove. Razvijeno novano trite veoma efikasno izravnava deficitne i suficitne likvidnosne gepove izmeu pojedinih banaka u razliitim vremenskim takama.Mnogo je ozbiljniji problem kada postoji tendencija permanentnog odlivasredstava, to ukazuje na dugoroni i dublji problem likvidnih neravnotea. U tom sluaju su neefikasne kratkorone pozajmice, zbog ega je potrebno pristupiti temeljnom restruktuiranju ukupnog bilansa i promeni poslovne politike. To ne znai da su u uslovima fundamentalne neravnotee nepotrebne kreditne pozajmice, ve se radi o tome da su nedovoljne, zbog ega je potrebno koristiti mnogo kompleksnije instrumente za rekonstrukciju sgregatne i strukturne ravnotee poslovnog sistema banke. Prema jednoj anketi sprovedenoj 1981. godine u kojoj je uestvovalo 111 komercijalnih i investicionih banaka iz itavog sveta, skoro 80% banaka je dalo odgovor da dravni organi i centralna banka treba da prue podrku bankama u sluaju krize likvidnosti ali ne i u sluaju krize solventnosti. To je odraz trinih uslova privredjivanja, gde je dui poremeaj likvidnosti fundamentalne prirode, zbog ega ne postoji mogunost sanacije.Stepen likvidnosti predstavlja jedan od najznaajnijih parametara pri analizi i merenju finansijske snage stanja i uspenosti poslovne banke. Indikatori likvidnosti pokazuju stepen pokrivenosti plasmana depozitima tj. odnos pojedinih podbilanasa u bilansu stanja. U praksi se primenjuju rigidni i fleksibilni metodi analize likvidnosti, zavisno od tipa banke, tako da centralna banka kod osnivanja i registrovanja rada svake banke dredjuje obavezujue okvire i odnose, kojih se rukovodstvo banke mora pridravati, u suprotnom moe doi do prestanka njenog rada ili promene tretmana takve banke na finansijskom tritu.Determinante likvidnosti banaka

Vodei adekvatnu politiku likvidnosti banke nastoje da utvrde tranju za likvidnim sredstvima i nain pokrivanja tako utvrdjenje tranje. Osnovu za utvrdjivanje likvidnih potreba banke ine ravnoteni )relativno stabilni i predvidivi) koeficijenti rasta depozitnih izvora i kreditnih plasmana. Do ravnotenih koeficijenata se dolazi inkorporacijom empirijskih stopa, koje su rezultat uproseavanja sezonskih, ciklinih, ali i dugoronih tendencija.Osnovni faktor koji je relevantan za vodjenje politike likvidnosti jeste faza privrednog ciklusa, kao ambijent u kome funkcionie neka banka. S obzirom da se u razvijenim trinim privredama najee vodi anticiklina monetarna politika u funkciji stabilnosti cena, postoje asimetrini trendovi u traenju kredita i formiranim stopama depozita. Formirane stope tranje kredita bie iznad dugoronog trenda u periodu privredne konjukture, da bi se u periodu privredne depresije smanjile ispod ravnotenih stopa. Za razliku od toga, formirane stope rasta depozita imae natprosenu dinamiku u uslovima privredne recesije, dok e u uslovima privrednog prosperiteta imati dinamiku ispod ravnotenog nivoa.Imajui u vidu reverzibilne stope rasta kredita i depozita, banke koncipiraju politiku likvidnosti koja uvaava faze privrednog ciklusa. Konkretno to znai da u uslovima privrednog prosperiteta banke pribegavaju sloenijim i kompleksnijem instrumentarijumu za pokrivanje likvidne tranje. Takodje, to znai da je u periodu recesionih privrednih kretanja dovoljno koristiti konvencionalne metode obezbjedjenja likvidnih sredstava. No, ak i u ovom sluaju, koncipiranje politike likvidnosti je veoma kompleksanproblem, s obzirom da je likvidnost izrazito individualizovan problem svake banke, kao i da postoje brojne interakcione i asimetrine bilansne i vanbilansne transakcije. U okviru veih bankarskih poslovnih sistema postoje razradjene tehnike tabelarnog, dijagramskog i mrenog praenja novanih tokova. Imajui u vidu poslovnu autonomiju pojedinanih banaka, kao i nezavisnost centralne banke u vodjenju monetarne politike, koncept politike likvidnosti pojedinanih banaka odraava anticipativnu mo banaka u predvidjanu zaokreta u monetarnoj politici, kao i fleksibilnost i operativnost same banke u naglaavanju nekih od banaka preferiranih aspekata likvidnosti.Prvi uslov za kvantifikaciju likvidnih potreba jeste kontinuirano praenje novanih tokova koji reflektuju transakcione procese baninih komintenata. U tu svrhu se mogu koristiti tabele novanih tokova u okviru kojih se prate sezonske i cikline varijacije depozita i kreditnih plasmana. Pri tome, u okviru manjih banaka dominiraju komintenti iz poljoprivrednih reona ije je poslovanje podlono sezonskim fluktuacijama dok je u okviru veih banaka preovladjujua uloga komintenata podlonih ciklinim trendovimanovanih tokova, to od njih zahteva mnogo kompleksniju politiku likvidnosti. Uz sezonske i cikline varijacije skoro sve banke su podlone i manjem ili veem stepenu stohastikih uticaja, to dodatno uslonjava politiku likvidnosti. Na dugi rok se sve navedene varijacije izravnjavaju, to omoguuje formiranje sekularnih tendencija likvidnosti, a to je relevantno za korienje intuitivnih metoda pri rijeavanju individualizovanih problema likvidnosti pojedinanih banaka.Postoji mogunost da se na nivou banke utvrde meseni nivoi depozita i kredita, kao i znaajnije komintente. Osnov za to mogu biti procenjeni izvori i plasmani na osnovu planiranih stopa akumulacije po podrujima, sektorima ili na nivou nacionalne ekonomije. Kod manjih banaka veoma je prisutan metod ekstrapolacije trendova iz prethodnih perioda, dok vei poslovni bankarski sistemi sve vie koriste ekonometrijske modele za procenjivanje novanih tokova. Banka ima mogunost da utvrdi pondere stabilnosti za pojedine vrste depozita kao izvore likvidnosti. Empirijska istraivanja pokazuju da tedni depoziti imaju najvei ponder stabilnosti, dok investicioni depoziti imaju srednji nivo stabilnosti. Depoziti po vidjenju imaju najvei stepen varijabilnosti. Za parametarsku kvantifikaciju od znaaja je i struktura depozita po vidjenju. Mnogo vei stepen stabilnosti imaju depoziti struktuirani iz mnotva malih i srednjih komintenata, nego to je to sluaj sa depozitima formiranim od malog broja snanijih komintenata. Isto tako, vei stepen stabilnosti imae depoziti one banke koja pokriva ire privredno podruje sa diverzifikovanom privredno-finansijskom strukturom.Kvantifikacija likvidnih potreba banke moe se utvrditi korienjem tabelarnog pregleda koji sadri mesene promene depozita i kredita, dok kumulativni nivo deficita ili suficita reflektuje potrebe za likvidnim sredstvima, ili formiranje vikova likvidnih resursa. Ukoliko je zabeleen kumulativni deficit potrebno je obezbjediti dodatna likvidna sredstva, a u sluaju kumulativnog suficita postoji potrba njegovog kamatonosnog plasiranja.Jedna od savremenijih metoda utvrdjivanja novanih tokova je procedura bazine linije formiranja depozita, kojom se najpre utvrdjuje dugorona bazina linija rasta depozita, oko koje se prikazuju kratkorone fluktuabilne linije depozita. Kada je fluktuabilna linija ispod bazine, to je signal za banku da pristupi obezbjedjenju dodatnog likvidnog potencijala.

Pored navedene, u savremenom bankarstvu su prisutne i metodologije zasnovane na utvrdjivanju najnieg nivoa depozita u periodu od godinu dana, ili procenjivanja minimalnog obima depozita u odredjenom momentu, kao i na procenjivanju kreditnih plafona. U prvom sluaju bi se za svaki naredni godinji period vrile korekcije na osnovu najnovijih informacija, ime bi se dobili pokretni depozitni minimumi. Matematiki bi se to izraunavalo kao razlika izmedju procenjenih minimalnih nivoa depozita i tekueg nivoa depozita. U drugom sluaju se radi o utvrdjivanju maksimalnih kreditnih plasmana u narednom godinjem periodu. Odnos izmedju plaforniranog i stvarnog nivoa kredita bio bi indikator za dinamiku obezbjedjenja likvidnog potencijala.Respektujui empirijska iskustva i teorijske i metodoloke pristupe u proceni dinamike depozitnih izvora i kreditnih plasmana, banke pojedinano svaka za sebe identifikuju potrebne likvidne resurse i odgovarajuu stopu likvidnosti, uvaavajui odredjene injenice. Prvo, postoji amortizujui efekat obaveznih rezervi, jer e se po osnovu neto odliva depozita po vidjenju osloboditi proporcionalan deo obaveznih rezervi. Drugo, promene u stopi obaveznih rezervi nalaze se obrnuto proporcionalnom odnosu prema promenama stopa rezervi likvidnosti. U koliko je vea stopa obaveznih rezervi, potrebna je manja stopa rezervi likvidnosti i obrnuto. Tree, s obzirom da je banka dinamian poslovni sistem izloen iznenadnim rizicima, da ima obavezu pokrivanja iznenadne i ekscesne tranje kredita od njenih znaajnih komintenata, iz tih razloga e neke banke obezbjediti i dodatne rezerve likvidnosti u odnosu na prosene. Na vee rezerve od prosenih obino se odluuju manje banke i banke sa konzervativnom poslovnom politikom. etvrto, ve navedene asinrone varijacije depozita i kredita, povezano sa sezonskim i ciklinim privrednim kretanjima, ublaavaju pritiske na likvidne potencijale, to omoguuje formiranje neto niih stopa rezervi likvidnosti.Empirijska istraivanja pokazuju da se sezonski ili ciklini maksimum privredne aktivnosti efektuira u maksimumu traenja kredita i minimumu depozita, to najee ima za posledicu da se u narednom kratkoronom periodu smanji pritisak na likvidnost. Naime, ubrzo posle vrha privredne aktivnosti nastae suprotna kretanja depozita i kredita, u smislu da e depoziti bre rasti a krediti sve sporije. Suprotno od toga, sezonski ili ciklini manimum privredne aktivnosti formirae smanjenu funkciju tranje kredita i oveanu funkciju depozita, to e nakon toga ubrzo biti efektuirano kao poveani pritisak na likvidnost, jer se moe oekivati oivljavanje privredne aktivnosti i sve to ona znai. Peto, s obzirom da se monitorski i supervizorski sistem centralne banke zasniva na rigoroznim sistemima prema nelikvidnim bankama, one su prinudjene da iz tog razloga formiraju neto vee stope rezervi likvidnosti od prosenih. U koliko postoji liberalni sistem kontrole nad bankama, one e formirati stope rezervi likvidnosti ispod prosenih.Struktura izvora rezervi likvidnostiImajui u vidu visok stepen individualizovanosti problema likvidnosti banaka navedene teorije se mogu prihvatiti kao pojednostavljena aproksimacija moguih izvora likvidnih potencijala. Nezavisno od teorijskih koncepcija, kompleksna politika likvidnosti zasniva se na tri osnovna izvora potrebnih likvidnih rezervi:1. primarne rezerve likvidnosti2. sekudarne rezerve likvidnosti3. krediti za likvidnostPrimarne rezerve likvidnosti

Primarne rezerve likvidnosti se sastoje iz gotovine, depozitnih rezervi kod centralne banke u obliku obaveznih rezervi i rezervi likvidnosti banaka i depozita po vidjenju kod korespodentskih banaka. Pojavni oblici gotovine su papirni i kovani novac kojim raspolau banke za dnevna plaanja obaveza. Druga dva oblika primarne rezerve znae obavezu centralne banke i/ili korespondentske banke da u okviru raspoloivih rezervi pokrivaju likvidne potrebe banke. Oblici primarnih rezervi likvidnosti imaju mo neograniene medjusobne konverzije, zavisno od likvidnih potreba banke. Njihova funkcija je da dinamiki pokrivaju planirani odliv depozita ili gotovine po nalozima depozitara i tedia.Primarne rezerve imaju relativno vei znaaj kod manjih i srednjih banaka, kao i za banke koje preferiraju defanzivnu politiku likvidnosti. Takodje, primarne rezerve su relevantne za nedovoljno razvijena trita hartija od vrednosti. U sluaju da se vodi restriktivna monetarna politika banke e formirati vie nivoe primarnih rezervi, nego to je to sluaj u uslovima ekspanzivne monetarne politike. S obzirom da primarne rezerve ne odbacuju kamatni prinos, velike banke koriste razvijene trine strukture da bi likvidne potrebe obezbjedjivale korienjem kamatonosnih sekundarnih rezervi i povlaenjem kredita za likvidnost sa novanog trita ili od centralne banke. Imajui u vidu teorijske i institucionalne koncepte primarnih rezervi moglo bi se govoriti o njihovom dvojakom znaaju. Najpre, njima se pokriva neto odliv depozita iz poslovnog sistema pojedinane banke na osnovu naloga komintenata u visini raspoloivih sredstava, izdavanjem ekova i kreditnih kartica od strane komintenata koji imaju raune kod banke. S obzirom da u banci postoje i permanentni prilivi, aktiviranje primarnih rezervi bie jedino u sluaju da je odliv vei od priliva. Drugi znaaj primarnih rezervi je u tome to su one indikator stepena iskorienosti kreditnog potencijala. U koliko postoji viak rezervi iznad izdvojenih obaveznik rezervi i primarnih rezervi, moe se rei da banka raspolae neiskorienim kreditnim potencijalom. Osim navedenog mikroekonomskog znaaja, primarne rezerve imaju i makroekonomski znaaj kvantifikaciju i dinamizaciju novane mase od strane centralne banke. Na primer, ako sistem banaka kao celina raspolae tzv. ekcesnim vikovima primarnih rezervi likvidnosti, centralna banka e prei na restriktivniji kurs monetarne politike i obrnuto.To znai da su agregatni vikovi ili deficiti primarnih rezervi adekvatni indikatori za vodjenje monetarne politike.S obzirom da se radi o nekamatonosnim rezervama likvidnosti, potrebno ih je optimizirati da se ne bi ugrozilo ostvarenje principa profitabilnosti. Pri optimizaciji se koriste tri parametra: koeficijent obrta ili oscilacija depozita efekti dranja likvidnog balansa kod korespondentskih banaka stepen obnove ravnotenog nivoa rezerviNa primer, stopa primarne rezerve likvidnosti britanskih komercijalnih banaka(primarne rezerve/ukupni depoziti) kree se u rasponu od 5-8%, to se ocjenjuje kao visok nivo rezervi likvidnosti.Sekundarne rezerve likvidnostiSekundarne rezerve likvidnosti imaju kvalitet tokova, jer trenutno dopunjavaju ve iscrpljene primarne rezerve likvidnosti. U razvijenim trinim privredama ne postoji eksplicitna regulativna kvalifikacija oblika, kao ni kvantifikacija obima sekundarnih rezervi likvidnosti, ve je bankama preputena potpuna autonomija u njihovom formiranju. Ipak, na osnovu empirijskih sagledavanja moe se rei da su to plasmani u kratkorone dravne hartije od vrednosti, hartije koje izdaje centralna banka i komercijalni papiri veih korporacija. Likvidonosne hartije od vrednosti se kotiraju na novanom tritu, dok su ostale dugoronijeg karaktera, zbog ega cirkuliu na tritu kapitala. Likvidonosne vrednosne hartije imaju kratke rokove dospea, sigurnu naplatu po isteku dospea, a mogu se unoviti brzo i bez veih gubitaka i pre roka dospea, to omoguuje veim bankama da ih koriste kao sigurnu sekundarnu rezervu likvidnosti. Takodje, vrijednosni papiri koji sainjavaju sekundarne rezerve imaju visok bonitet i izuzetnu trinu transferibilnost, pod uslovom da postoji razgranato, aktivno i stabilno novano trite.Za razliku od primarnih rezervi likvidnosti, sekundarne rezerve u principu predstavljaju kamatonosne plasmane. S obzirom na kratkou rokova dospea, kamate su veoma niske ali su dnevno unovive, to omoguuje bankama skoro trenutno obezbjedjenje dodatnih likvidnih potencijala. Imajui to u vidu i sekundarne rezerve su primarno u funkciji obezbjedjenja likvidnosti, a tek onda u funkciji profitabilnosti. Njihov sekundarni karakter proizilazi iz injenice da se aktiviraju tek po iscrpljenju primarnih rezervi. Naime njihova je osnovna uloga da pokriju neoekivane odlive depozita po osnovu klirinkih transakcija novca izmedju banaka, ekscesnu tranju kredita od strane znaajnih komintenata, poveani odliv gotovine iz poslovnog sistemabanke i tome slino. Mada postoji mogunost da se iznenadne potrebe za dodatnim likvidnim potencijalom pokriju i korienjem kredita za likvidnost, banke preferiraju kamatonosne plasmane iz sljedeih razloga:

ne mogu sve banke raunati na podjednaku mogunost povlaenja kredita za likvidnost u principu je kreditni mehanizam skup nain pokrivanja likvidnih potreba dok plasmani u sekundarne rezerve donose kamatni prinos , korienje kredita predstavlja negativan prinos banke performansne banke imaju svoj prirodni limit zaduenja, koji se u klasinom madelu bankarstva svodi na pravilo da gornja stopa kreditnog zaduenja ne moe biti iznad stopekapitala banke rezerve likvidnosti su bolji izvor likvidnosti u sluaju da su potrebe za likvidnim potencijalom trajnije, a manje prolaznog karaktera.Klasina formula za kvantifikaciju potrebnog nivoa sekundarnih rezervi likvidnosti zasniva se na zbiru oekivanog neto odliva depozita i porasta tranje za kreditima. Pri tome se imaju u vidu veliina i vrsta banke, diverzifikovanost depozita i sezonska fluktuabilnost likvidnih resursa, a sve to u kontekstu ve analizirane empirijske injenice o asinhronom kretanju depozita i kredita u sezonskim i ciklinim varijacijama. U koliko se sekundarne rezerve posmatraju u kontekstu injenice da paralelno i nuno postoje i primarne rezerve likvidnosti, vai pravilo da to su manje primarne rezerve, srazmerno su vee sekundarne rezerve, jer njihov zbir treba da rezultira optimizacijom likvidnog potencijala banke. Najvei ponder u okviru sekundarnih rezervi imaju dravne kratkorone hartije od vrednosti (obveznice), koje osim to se lako i pre roka mogu unoviti, mogu se koristiti i kao pokrie za dobijanje kredita za likvidnost. U principu se moe rei da to su krai rokovi dospea i manji rizik od promene kamatnih prinosa odredjenih vrijednosnih hartija, to su one bolji mobilizator dodatnih likvidnih resursa. Pored kratkoronih dravnih obveznica, znaajna je uloga bankarskih akcepta, blagajnikih zapisa, komercijalnih papira velikih kompanija ali i dugoronije obveznice sa izuzetnim stepenom trine transferibilnosti.Krediti za likvidnostKrediti za likvidnost se smatraju komponentalnim delom ukupnih rezervi likvidnosti, pod uslovom da postoji apriorna mogunost korienja kreditnih linija od strane likvidno ugroenih banaka. Krediti za likvidnost se koriste u sluaju nedovoljnih primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti za povremeno pokrivanje novanih deficita banke. Krediti za likvidnost najee koriste vee banke, koristei svoju izgradjenu trinu poziciju. Krediti za likvidnost se obezbjedjuju kod korespondentskih banaka ili kod centralne banke. U sluaju korienja kredita za likvidnost kod drugih banaka ostvaruje se trenutni transfer likvidnih finansijskih vikova izmedju banaka, a da se pri tome ne menja ukupni likvidni potencijal bankarskog sektora kao cjeline. U sluaju da se koriste krediti za likvidnost kod centralne banke, poveava se likvidni potencijal bankarskog sektora.Banke bi trebalo preteno da koriste primarne i sekundarne rezerve, dok bi krediti za likvidnost imali rezidualni karakter, ime bi izbegle rizik gubljenja kreditne sposobnosti, kao i visoke trokove odbrane likvidnosti. Zbog nemogunosti tanog predvidjanja oscilacija u depozitima i kreditima, krediti su mehanizam za kratkorona uskladjivanja likvidnih deficita banke. Relativno vei znaaj kredita za likvidnost dolazi do izraaja u uslovima deficita likvidnih resursa bankarskog sistema kao cjeline. U toj situaciji centralna banka svojim kreditima za likvidnost brani likvidnost sistema poslovnih banaka kao cjeline.Navedeni koncept se smatra tradicionalnim, doke se banke u savremenim uslovima, koristei prednosti razvijenog trinog mehanizma, ee odluuju za korienje kredita za likvidnost i minimizaciju prosenog obima formiranih primarnih i sekundarnih rezervi. Promena koncepta je posledica, pre svega, rastuih stopa tranje za bankarskim kreditima, opadajuih stopa depozita u odnosu na rastue stope kreditne tranje, zbog ega su banke prinudjene da nastali gep pokriju korienjem kredita kod centralne banke. Ne manje znaajno je to u uslovima rastuih inflacionih stopa dolazi do porasta tranje za likvidnim resursima na nivou privrednog sektora, to se prenosi i na bankarski sektor, koji je zbog toga prinudjen da koristi kredite centralne banke. Zatim, oscilacije u kamatnim stopama mogu usloviti obim korienja kredita za likvidnost, u smislu da ako se smanjuju kamatne stope banke e pojaano koristiti kredite za likvidnost, uz redukciju nivoa rezervi likvidnosti i obrnuto. Najzad, banke koje preferiraju profitabilnost preko poveanja koeficijenta krediti/depoziti, imae minimalne rezerve likvidnosti, zbog ega e biti prinudjene da u veem obimu koriste kredite za likvidnost.S obzirom na visok stepen individualizovanosti problema likvidnosti i da ne postoje opte prihvaena pravila, moe se rei da na nivou prosene banke primarne rezerve mogu iznositi 5%, a sekundarne rezerve 10-15%. Radi se o aproksimativnim veliinama, koje su podlone promenama. Na primer, ako postoji neto priliv novanih sredstava banka e drati primarne rezerve ispod navedene stope, dok e sekundarne rezerve biti 10%, jer su njihove kamatne nie u odnosu na ostale plasmane. U sluaju neto odliva novanih resursa banke e poveati stope primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti, radi zatite kratkorone solventnosti (banke redovno plaaju dospele obaveze, isplauje kredite i transferie sredstva na osnovu naloga). U koliko bi kvantum primarnih i sekundarnih rezervi bio manji od stepena iscrpljivanja likvidnih resursa, banke e morati da koriste kredite za likvidnosti.Imajui u vidu da su primarne i sekundarne rezerve, s jedne strane i krediti za likvidnost, s druge strane, alternativni mehanizmi za obezbjedjenje likvidnosti, banke e u svojoj politici likvidnosti imati u vidu njihove trokove i rizike. Na primer, u sluaju da su trokovi kreditnih izvoralikvidnosti previsoki , banke e se opredeljivati za formiranje rezervi likvidnosti. S obzirom da svaka banka ima svoj debitorski potencijal na finansijskom tritu, njihovo esto povlaenje kredita sa trita, uslovie njihovu klasifikaciju kao visokorizinih banaka. Za takve banke e se stalno pootravati uslovi za povlaenje kredita sa trita, zbog ega moraju biti oprezne pri korienju kredita za likvidnost. Znai, banke moraju izbegavati rizik previsoke izloenosti tritu da bi zadrale svoj kapacitet zaduivanja, odnosno ve osvojeni udeo na tritu. Banke koje se ne pridravaju ove preporuke vremenom dobijaju kvalifikativ profitno orijentisane i poslovno nesigurne banke.Medjutim, bez obzira na sve uzroke korienja kredita za likvidnost, rizik nelikvidnosti poput more pritiska menadment banke, zbog ega se zatita od nelikvidnosti postavlja vieslojno. Odbrambeni mehanizmi se aktiviraju iterativno. Prvi stepen odbrane predstavlja adekvatna stopa primarnih rezervi, koja je proporcionalno procenjena neto odlivu depozita iz poslovnog sistema banke, uz obrnutu proporcionalnost prema broju depozitnih rauna i oportunitetnoim trokovima usled dranja rezervi, to s jedne strane ne donosi kamatni prinos, a s druge strane podrazumeva kamatni rashod na mobilisane depozite. U koliko su primarne rezerve nedovoljne, banka e aktivirati mehanizam sekundarnih rezervi tj. transferisanje sekundarnih rezervi u gotovinu, to omoguuje banci dnevnu obnovu potrebnog nivoa likvidnosti. Trokovi korienja sekundarnih rezervi jednaki su zbiru izgubljenih stopa prinosa transformisanih vrijednosnih hartija u gotovinu i transakcionih trokova. U sluaju da su trokovi finansiranja likvidnosti preko sekundarnih rezervi u duem periodu na visokom nivou, banka e biti primorana da u buduem periodu poveava uee primarnih rezervi i/ili kredita za likvidnost, ako se to isplati. Trokovi finansiranja likvidnosti korienjem kredita za likvidnost obuhvataju kamatnu stopu na koriene kredite plus operativni trokovi angaovanja kreditnih resursa. U sluaju da su ti trokovi previsoki, banka e se preorjentisati na znaajnije formiranje primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti.Imajui u vidu obim i strukturu izvora, kao i trokove finansiranja likvidnosti, bitno je izvriti njihovu optimizaciju, jer je to u funkciji poslovne pozicije banke, s jedne strane, to utie i na formiranje kamatnih stopa po kojim e banka kreditirati privredu, s druge strane. Naime neuobiajeno visoki trokovi finansiranja likvidnosti bi se manje ili vie automatski transferisali u trokove finansiranja privrede. Zbog domino efekta makro sistem je zainteresovan da preko regulativnih institucija (naroito centralne banke), utie na visinu trokova finansiranja likvidnosti. U razvijenim trinim privredama velike banke koriste kredite korespondentskih banaka i sredstva na evrovalutnom tritu u cilju pokria deficita primarnih rezervi, dok manje i srednje banke u istu svrhu koriste kredite kod centralne banke koja pod povoljnijim uslovima pomae manjim i srednjim bankama, usled njihove vee izloenosti sezonskim i ciklinim oscilacijama depozita, to nije sluaj sa velikim bankama, koje, osim toga, imaju i veu sposobnost trinog povlaenja likvidnih resursa. Dodatni razlog je to se krediti izmedju korespondentskih banaka odobravaju po viim stopama od diskontnih stopa centralne banke, to uslovljava profitnu zainteresovanost superlikvidnih banaka da plasiraju svoje trenutno slobodna sredstva u korist likvidno deficitnih banaka.Krediti za likvidnost koji se transferiu izmedju banaka su bez posebnog pokria (obezbjedjenja), imaju dnevnu dospelost i direktno se prenose izmedju rauna banaka koji se vode kod centralne banke. Superlikvidna banka daje nalog centralnoj banci da sa njenog rauna trasferie odredjeni iznos u korist rauna banke kojoj je potreban kredit. Sledeeg radnog dana se odigrava reverzibilan proces, s tim to se kamata posebno obraunava i iskazuje. Najnovija je tendencija da se likvidna uskladjivanja vre putem Repo aranmana, tako to banka prodaje neke vrednosne hartije sa aranmanom o rekupovini sa dnevnim dospeem. Pri tome, plaanja po Repo aranmanu se mogu izvriti na dva naina. Jedan od naina je da se zaduuje kupac koji ima raun kod banke, ime se smanjuje obim depozita banke, ali uz oslobadjanje dela obaveznih rezervi u korist likvidnih resursa. Drugi nain je da banka koja je prodala hartije od vrednosti dobija ek od kupcakoji se uplauje od druge banke, gde se vode sredstva kupca, ime se prelivaju likvidni potencijali izmedju banaka. Tu se radi o privremenoj redistribuciji finansijskih resursa u funkciji likvidnih izravnavanja bilansa banaka, ija je efikasnost vea u koliko je novano trite razvijenije. Kada se koriste krediti za likvidnost kod centralne banke dolazi do porasta likvidnog potencijala bankarskog sektora, to inicira centralne banke da koriste regulativne mehanizme u pogledu uslovaza njihovo korienje, uz naglasak na usmeravanje banaka da vode optimalnu politiku likvidnosti.Specifinosti politike likvidnosti banakaImajui u vidu konfliktnost ciljeva osnovnih bankarskih principa, banke su primorane da trae optimum, koji e biti rezultat iznijansirane ravnotee stopa profita, solventnosti i likvidnosti, to je u funkciji poboljanja performansi i prihvatljivog stepena rizika za pojedinanu banku. To ukazuje da je likvidnost banke izrazito individualizovan problem, zbog ega ne postoje univerzalna reenja za vodjenje politike likvidnosti. Skoro da ne postoje dve iste banke sa istim problemima likvidnosti, kao to se i kod iste banke u razliitim periodima mogu razliito manifestovati zahtevi za likvidnou. Zbog toga su vrlo znaajne iskustvene i intuitivne metode pokrivanja likvidnih potreba banke, koje se zasnivaju na informacijama, procijenama i planiranju novanih tokova. Radi se o anticipacijama sezonskih fluktuacija u tranji bankarskih kredita i ponuda depozita, radi pokria iznenadne i ekscesne tranje kredita.Shodno tome, zadatak je menadmenta banke da struktuira aktivu tako da obezbjedi potreban nivo likvidnosti, solventnosti i profitabilnosti, vodei, pri tome, rauna da su likvidnost i profitabilnost bilansnih pozicija u inverznom odnosu. Vii stepen likvidnosti neke bilansne pozicije znai njenu niu profitabilnost i obrnuto. Dinamiki posmatrano, nakon to banka utvrdi optimalni nivo rezervi likvidnosti, zadatak je njenog menadmenta da struktuira aktivu u funkciji obezbjedjenja solventnosti i profitabilnosti.

ZAKLJUAK

Likvidna imovina je novac na raunu ili neka druga imovina trgovakog drutva koja se brzo moe pretvoriti u novac, npr. brzo unovivi vrednosni papiri i, u nekim sluajevima, dospela potraivanja od kupaca. Pokazatelji likvidnosti postali su neizostavni indikator u upravljanju likvidnom imovinom. Kako bi se odrala eljena likvidnost korporacije neophodno je strogo planiranje finansijskih tokova, priJe svega tokova novanih i neto-obrtnih sredstava.U poslovnoj ekonomiji koristi se kao vaan pokazatelj u uporEivanju i analizi likvidnosti koeficijent likvidnosti. Koeficijent likvidnosti je odnos izmeu sredstava i kratkoronih obaveza vei od 1.

Banke u trinoj ekonomiji moraju da permanentno obezbjeuju dnevnu likvidnost u svom poslovanju.Odravanje likvidnosti banke smatra se osnovnom predpostavkom za odrivost banke na finansijskom tritu. Likvidnos banke je njena sposobnost da izvrava svoje obaveze o rokovima dospea.Obaveze banke odnose se na deponente i na kreditore banke. Graani ulau novana sredstva na depozite kod banke s tim da ti depoziti mogu da budu po vienju ili sa odreenim rokovima dospjea polazei od uvjerenja da e im banka staviti na raspolaganje novac u skladu sa rokovima iz ugovora o depozitu. Dok god je banka likvidna,deponenti ne moraju da brinu za svoj novac.Likvidnost banke predstavlja osnovu za normalno funkcionisanje depozitnog mehanizma kod svake banke.Banke mogu da koriste kredite kod drugih banaka,na otvorenom finansijskom tritu i kod centralne banke.Vraanje ovih kredita o rokovima dospjea je normalna predpostavka za korienje kreditnog mehanizma od strane svake banke. Pozicija likvidnosti banke proistie pre svega iz njene bilansne strukture. U aktivi bilansa banke nalaze se instrumenti sa razliitim stepenom likvidnosti: na jednom kraju skala nalaze se najlikvidnije pozicije (npr. novac na raunu kod centralne banke), a na drugom najnelikvidnije poyicije ( npr. zgrada sa opremom itd.). Zajmovi koje je banka odobrila privredi i stanovnitvu u pincipu se smatraju nelikvidnom aktivom, mada ovi zajmovi imaju razliite rokove dospea; ukoliko su rokovi vraanja blii, utoliko je ta aktiva manje nelikvidna. Na taj nain, struktura aktive pokazuje poziciju likvidnosti banke.

LITERATURA

1. prof.dr.arkoRistic, dr.Slobodan Komazec, dr.Aleksandar ivkovic, Berzanski i bankarski menadment2. Jahi M. i ostali: Raunovodstvo banaka, Revicon, Sarajevo, 19993. Zaklan D. : Bankarstvo u Monetarnom makrosistemu, Ekonomski fakultet, Univerzitet "Demal Bjedi" Mostar, 2000.g.1