linije sa prekidnim kretanjem predmeta...

PROJEKTOVANJE PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH PROIZVODNIH SISTEMASISTEMASISTEMASISTEMA

LINIJE SA PREKIDNIM KRETANJEM PREDMETA RADA

Proizvodni sistemi sa manuelnim Proizvodni sistemi sa manuelnim radom (montažne linije)radom (montažne linije)

• Faktori koji favorizuju montažne linije:

– Srednja ili velika tražnja;

– Identični ili slični proizvodi;

– Celokupan rad se može podeliti na sitne elemente;

– Tehnološki je nemoguće ili ekonomski neopravdano automatizovati operacije montaže;

• Veliki deo proizvoda se montira iz različitih komponenti (automobili, teretna vozila, električni uređaji, kućni aparati, nameštaj, računari, ...).

Zašto su montažne linije tako Zašto su montažne linije tako efikasne?efikasne?

• Specijalizacija rada

– Kriva učenja

• Izmenljivi delovi

– Komponente napravljene prema malim tolerancijama– Komponente napravljene prema malim tolerancijama

• Princip toka rada

– Posao dolazi do izvršioca

• Ritam linije

– Radnici moraju da završe svoje zadatke u okviru definisanog vremenskog intervala

Montažna linija sa manuelnim Montažna linija sa manuelnim radomradom

• Niz radnih stanica na kojima ljudi obavljaju zadatke montaže dok se proizvod kreće duž linije;

• Organizovanje za proizvodnju jednog proizvoda (jednopredmetne) ili ograničenog skupa proizvoda (jednopredmetne) ili ograničenog skupa proizvoda (višepredmetne);

• Svaki proizvod se sastoji od niza komponenti koje se spajaju raznim operacijama montaže;

• Ukupni sadržaj rada – suma svih elemenata rada neophodnih da se montira jedna jedinica proizvoda na liniji.


Osnovni elementi

Gotovi proizvodi

Komponente kojima se snabdeva svaka radna stanica

Konfiguracija montažne linije sa n radnih stanica sa manuelnim radom


• Proizvodi se montiraju dok se kreću linijom;

• Na svakoj radnoj stanici se izvodi deo ukupnog sadržaja rada;

• Osnovni elementi dolaze na početak linije u pravilnim intervalima;

• Radnici dodaju komponente i progresivno formiraju proizvod;• Radnici dodaju komponente i progresivno formiraju proizvod;

• Tipične operacije koje se izvode na radnom mestu (radnoj stanici):– Lepljenje

– Zaptivanje

– Zavarivanje

– Spajanje električnih provodnika

– Ubacivanje komponenti

Spajanje pritiskom

Spajanje žabicama

Lemljenje

Nitnovanje

Spajanje

Kretanje predmeta radaKretanje predmeta rada

• Manuelno– Predmet rada pomera radnik, bez pomoći mehanizovanih sredstava

• Tipovi– Predmet rada se pomera jedan po jedan

– Predmet rada se pomera u grupi

• Problemi– Gladovanje radnih mesta

– Blokiranje radnih mesta

– Nedostatak ritma

• Mehanizovano– Predmet rada se pomera konvejerom ili drugim mehanizovanim

sredstvom• Tipovi

– Predmet rada konstantno zakačen za konvejer

– Predmet rada se odvaja od konvejera da bi se obrađivao

• Problemi– Gladovanje radnih mesta

– Nedovršeni proizvodi

Tipovi mehanizovanog transportaTipovi mehanizovanog transporta

• Neprekidno kretanje predmeta rada

– Transportno sredstvo se kreće konstantnom brzinom

• Prekidno kretanje predmeta rada

– Sinhrono kretanje predmeta rada– Sinhrono kretanje predmeta rada• Predmeti rada se simultano pomeraju po liniji uz prekidno (kreni

stani) kretanje između radnih mesta

– Asinhrono kretanje predmeta rada• Predmeti rada se kreću nezavisno jedni od drugih

• Ispred radnih mesta se mogu stvarati redovi čekanja (međioperacione zalihe)

PROIPROIZVODNE LINIJE SA PREKIDNIM KRETANJEM ZVODNE LINIJE SA PREKIDNIM KRETANJEM PREDMETA RADAPREDMETA RADA

• predmet rada se posle premeštanja sa jednog radnog mesta na naredno, zaustavlja da bi se na njemu izvršile one operacije koje to radno mesto obavlja.

• najčešći oblik je jednopredmetna jednolinijska proizvodna linija u kojoj • najčešći oblik je jednopredmetna jednolinijska proizvodna linija u kojoj predmet rada nosi određeno transportno sredstvo.

•• OOsnovni parametri:

• ritam proizvodnje

• takt linije

• stepen uravnoteženosti linije i

• stepen iskorišćenja kapaciteta linije.

Sinhrono kretanje predmeta radaSinhrono kretanje predmeta rada

Svi predmeti rada na liniji se simultano kreću do narednog radnog mesta

Asinhrono kretanje predmeta radaAsinhrono kretanje predmeta rada

Predmeti rada se kreću nezavisno jedan od drugog. Predmet rada napušta radno mesto kada radnik završi

sve operacije

Transportna sredstva kod linija sa Transportna sredstva kod linija sa prekidnim kretanjem predmeta radaprekidnim kretanjem predmeta rada

• Sinhrono

– “hodajuća” greda https://youtu.be/DTRaTSV_T3E

– Sto sa rotacionim kretanjem https://youtu.be/5r5j2upyL3c

• Asinhrono• Asinhrono

– Konvejeri sa zaustavljanjem https://youtu.be/rih_SJqUuIA

– Kolica na traci https://youtu.be/7moP2RlmejI

– Automatski vođena vozila https://youtu.be/jsbf_Ii0jxM

PROIZVODNA SPOSOBNOST SISTEMA OD PROIZVODNA SPOSOBNOST SISTEMA OD m m JEDNOPREDMETNIH PROIZVODNIH LINIJA SA PREKIDNIM JEDNOPREDMETNIH PROIZVODNIH LINIJA SA PREKIDNIM

KRETANJEM PREDMETA RADAKRETANJEM PREDMETA RADA

ProizvodnProizvodnaa sposobnosposobnostst linijelinije određeni nivo tehničkotehnoloških,organizacionih, psiholoških i drugih karakteristika linije koji omogućava da se ujednom vremenskom intervalu proizvede određena količina proizvoda.

Pokazatelji proizvodne sposobnosti linije:Pokazatelji proizvodne sposobnosti linije:• Brzina proizvodnje• Obim proizvodnje• Gubici u vremenu

PROIZVODNA SPOSOBNOST SISTEMA OD PROIZVODNA SPOSOBNOST SISTEMA OD m m JEDNOPREDMETNIH PROIZVODNIH LINIJA SA JEDNOPREDMETNIH PROIZVODNIH LINIJA SA

PREKIDNIM KRETANJEM PREDMETA RADAPREKIDNIM KRETANJEM PREDMETA RADA

Posmatrajmo linijski proizvodni proces koji se sastoji iz više istih proizvodnih linija i čije suosnovne odlike sledeće:1. proizvodni proces čini mm istihistih jednolinijskihjednolinijskih jednopredmetnihjednopredmetnih proizvodnihproizvodnih linijalinija, i =1,2,...,m;2. sve linije rade sa istimistim brojembrojem radnihradnih mestamesta,, j = 1,2,...,n;2. sve linije rade sa istimistim brojembrojem radnihradnih mestamesta,, j = 1,2,...,n;3. proizvodni ciklus predmeta rada raščlanjen je na tehnološki zaokružene celine;4. svaka od njih je razmatrana sa stanovišta humanizacije i racionalizacije rada u liniji;5. utvrđeno je koje tehnološki zaokružene celine, ili njihove grupe, čine operacije;6. određena je tehnološka međuzavisnost redosleda izvršenja operacija;7. utvrđena su vremena trajanja operacija;8. radna sposobnost radnika na jtom radnom mestu linija je ista j = 1,2,...,n;9. predmet rada, od jednog do drugog radnog mesta, prenosi transportno sredstvo saodređenim tehničkim svojstvima.



• Pretpostavka: u proizvodnim linijama je izvršena određena podela rada,odnosno linije su uravnotežene.

RM RM RM RM1 2 j ni=1 p

RM RM RM RM1 2 j n

p

RM RM RM RM1 2 j n

p

i=2

i=m

... ...

... ...

... ...

... ... ... ...



tvr jed

jed prj[

. .

. .]

tvr jed

jed pro[

. .

. .]

prosečno vreme izvođenja svih operacija na radnom mestu; (j = 1,2,...,n) koje po podeli rada treba da se izvode na radnom mestu.

vreme pokretanja, kretanja od jednog radnog mesta do narednog zaustavljanja predmeta rada.t

jed pro[

. .]

[ ]1

zaustavljanja predmeta rada.

koeficijent koji uzima u obzir gubitke u vremenu na radnim mestima i on je α1

VVreme potrebno za proizvodnju jednog komada proizvoda na svim linijama:reme potrebno za proizvodnju jednog komada proizvoda na svim linijama:

tt t

m

vr jed

jed pro

max [.

. .]

t tvr jed

jed prjjmax max [

. .

. .] j = 1,2,...,n najduže vreme od svih prosečnih vremena trajanja

operacija po radnim mestima.



Vreme koje protekne između dva uzastopna izlaskagotovih proizvoda iz jedne linije je:

m t t tvr jed

jed pro max [

. .

. .]

ODREĐIVANJE BRZINE PROIZVODNJEODREĐIVANJE BRZINE PROIZVODNJE

BBrzinrzinaa proizvodnjeproizvodnje sistemasistema odod mm proizvodnihproizvodnih linijalinija podrazumeva broj komadagotovog proizvoda koji u jedinici vremena izađe iz procesa proizvodnje

qjed pr

1[

. .] q

m jed pr [

.]=>q

t

jed pr

vr jed

1[

. .

. .] q

m

t t

jed pr

vr jedo

max[

.

. .]

Kako je ritam proizvodnje linije brzina ponavljanja proizvodnog ciklusa i izražen je kaobroj ponavljanja proizvodnog ciklusa u jedinici vremena, obrnuto srazmeran taktulinije, može se zaključiti da je parametar qq ritam procesa, ili ritamritam sistemasistema odod mm istihistihproizvodnihproizvodnih linijalinija.

=>

Brzina/ritam proizvodnjeBrzina/ritam proizvodnje

• Rigidni ritam– Tačno definisano

dozvoljeno vreme za izvršenje zadatka, jednako vremenu trajanja operacije

• Ritam uz dopust– Tačno definisano

vreme za izvršenje zadatka koje je veće od vremena trajanja operacije

• Bez ritma– Ne postoji

vremensko ograničenje

– Svako radi svojim trajanja operacije

• Nedostatci– Stresno

– Ne uzima u obzir varijacije u radu

– Nedovršeni proizvodi

operacije

• Kako postići– Dozvoliti zalihe

između radnih mesta

– Dozvoliti toleranciju

– Dozvoliti da se radnici kreću izvan granica radnog mesta

– Svako radi svojim tempom

• Kada se javlja– Ručni transport

predmeta rada

– Predmet rada se može odvojiti od sredstva transporta

ODREĐIVANJE OBIMA PROIZVODNJEODREĐIVANJE OBIMA PROIZVODNJE

ObimObim proizvodnjeproizvodnje, kao naturalni pokazatelj proizvodne sposobnosti sistema od m istihproizvodnih linija:

Q q Tjed pr

[. .

int.] Q

T m

t t

jed pr

o

max[

.

int.]

=>

int. t to max int.

Tvr jed[. .

int.]

Qjed pr[

. .

int.]

Ukupno vreme trajanja procesa proizvodnje u posmatranom intervalu, efektivna dužina vremenskog intervala;

Obim proizvodnje u posmatranom intervalu.

ODREĐIVANJE GUBITAKA U VREMENUODREĐIVANJE GUBITAKA U VREMENU

Vreme zadržavanja predmeta rada na radnim mestima je određeno prema najdužem vremenurada radnih mesta linije, => neće se pojavljivati međuoperacione zalihe, ali će se javiti gubici uvremenu na svim radnim mestima linije kod kojih je:

t tj max

t t tvr jed

jed prj j max [

. .

. .]

T tQ

m

vr jedj j [

. .

int.]

T m Tvr jed

jj

n

[

. .

int.]

1

Jedinični gubici vremena jtog radnog mesta jedne linije:

Ukupni gubici u vremenu za posmatrani interval jtog radnog mesta jedne linije:

Ukupni gubici u vremenu svih radnih mesta m linija:


Na osnovu prethodnih relacija, izraz za ukupne gubitke u vremenu svodi se na sledeći oblik:

T m t tT

t tj

j

n

o

( )max

max1

Tm T

t tt t

vr jed

oj

j

n

maxmax( )[

. .

int.]

1

Konačan izraz za izračunavanje ukupnih gubitaka u vremenu proizvodnog sistema od m istihproizvodnih linija je:

1

t tomax

U posmatranom vremenskom intervalu obim proizvodnje će se povećati samo ako se izraz

, koji predstavlja brzinu proizvodnje jedne linije, poveća.

t tomax To se može ostvariti jedino ako se veličina takta linije ( ) smanji.


KakoKako sese mogumogu smanjitismanjiti ukupniukupni gubicigubici uu vremenu?vremenu?

Ako bi se postiglo potpuno uravnoteženje proizvodnih linija, tada bi se izjednačila svavremena trajanja izvršenja operacija po radnim mestima linije i bila ravna taktu linije.Znači, ako je

Kod ovakvih proizvodnih procesa osnovni zadatak sastoji se u racionalizaciji i humanizaciji rada i određivanju takve podele rada u liniji, sledeći tehnološku međuzavisnost redosleda izvršenja operacija, da proizvodna sposobnost linija bude maksimalna, odnosno ukupni gubici u vremenu minimalni.

T m Tvr jed

jj

n

[

. .

int.]

1

Znači, ako je

tada je: Δtj = 0; j=1,2,...,n => ΔT = 0

NAČIN ODREĐIVANJA PROIZVODNE SPOSOBNOSTI NAČIN ODREĐIVANJA PROIZVODNE SPOSOBNOSTI LINIJALINIJA

Brzina proizvodnje [jed.pr./vr.jed.]

1.

Način izračunavanjaPokazatelji proizvodne

sposobnosti linijaRedni broj

qm

t to

max

Sva radna mesta m istih proizvodnih

linija

Jedno radno mesto jedne

linijeUkupni gubici u vremenu

3.

Obim proizvodnje

[jed.pr./int.]2.

t to max

ott

mTQ

max

T tQ

m

vr jedj j [

. .

int.]

Tm T

t tt t

vr jed

oj

j

n

maxmax( )

[. .

int.]

1

Δtj=tmax – tj; j=1,2,...,n

ZadatakZadatak 11

• Pakovanje jednog proizvoda vrši se u dve paralelne linije koje imaju po četiri radna mesta. Podela rada i vremena izvođenja operacija pakovanja su ista u obe linije i data su u sledećoj tabeli:

Redni

brojOperacija pakovanja

Radna mesta Ukupn

oRM1 RM2 RM3 RM4

1. Stavljanje u kutiju 5 5

2. Lepljenje kutije 3 32. Lepljenje kutije 3 3

3. Stavljanje I vezne trake 8 8

4. Stavljanje II vezne trake 8 8

5. Stavljanje omota za ozn. 6 6

6. Označavanje 1 1

Ukupno: 5 3 16 7 31

• Ako je = 1.1; t0 = 1 sec; T = 500 čas; potrebno je:– odrediti količinu zapakovanih proizvoda u jednom satu rada linija i povećanje te količine u % koje

odgovara idealnoj podeli rada u liniji;

– ako se boljim opremanjem radnih mesta i racionalizacijom rada na njima vremena trajanja prve, treće i četvrte operacije skrate za 1 sec i ako se izvrši nova podela rada (lepljenje kutije vrši RM1 a stavljanje prve vezne trake RM2) izračunati povećanje obima pakovanja u procentima koje omogućava novi način rada u odnosu na postojeće stanje;

– tabelarno prikazati ukupna neiskorišćena vremena radnih mesta u čas za postojeći i novi način rada.

linije sa prekidnim kretanjem predmeta...

Documents