list elektromre@e srbije godina 7 broj 57 septembar …sindikatems.org.rs/pdf/listems/57.pdf · ona...

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 7 BROJ 57 SEPTEMBAR 2012.

ODLUKA VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Nikola Petrovi}

novi generalni direktor JP EMS

SAVETOVAWE CIGRE U PARIZU

Evropski energetski izazovi

ODLUKA VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Nikola Petrovi}

novi generalni direktor JP EMS

SAVETOVAWE CIGRE U PARIZU

Evropski energetski izazovi

2 VESTI

U UPRAVNOJ ZGRADI JP EMS U BEOGRADU

Sednica Odbora za kvalitet

i odrìvi razvoj

NOVA TS 220/110KV BISTRICA

SA RASPLETOM DALEKOVODA

110KV I 220 KV

Otkup zemqi{ta

UCentru za pravne poslove JP

EMS u proteklom periodu ak-

tivnosti su bile veoma ìve.Vladi Republike Srbije pre par me-

seci upu}en je zahtev za Utvr|ivawe

Javnog interesa na osnovu kojeg je

dobijeno Re{ewe o utvr|ivawu jav-

nog interesa za budu}u novu trafo-

stanicu 220/110 kilovolti Bistri-

ca i za dalekovodni rasplet 2 x 110i 2 x 220 kilovolti.

Op{tini Nova Varo{ podneti

su zahtevi za eksproprijaciju ze-

mqi{ta za pribli`no 70 zateznih

stubova, {to zna~i da bi ostalih

nose}ih stubova trebalo da bude

bar tri puta vi{e na pomenutim no-

vim dalekovodnim trasama. Kada bi

se sabrala ukupna duìna i broj

stubova, projekat je u tehni~kom

smislu gotovo identi~an sa DV tra-

som od Ni{a do makedonske grani-

ce.Nova 220/110 kilovoltna tra-

fostanica Bistrica sa pristupnim

putem zauzima}e povr{inu od goto-

vo 4,1 hektar. Na toj lokaciji ukup-

no ima 21 parcela. Dve parcele ot-

kupquju se u celosti , a preostalih

19 u delovima. Trenutno se pred

nadle`nim katastrom obavqa par-

celisawe, odnosno cepawe parcela

koje se otkupquju,a u poreskoj upra-

vi procewuje se vrednost zemqi{ta.Pored navedenih 70 zateznih stu-

bova,rade se i elaborati o ekspro-

prijaciji zemqi{ta za preostala

stubna mesta.Za realizaciju ovog projekta, JP

EMS }e formirati komisije za re-

{avawe imovinskih odnosa na tere-

nu sa vlasnicima zemqi{ta,kako bi

se ovaj zna~ajan projekat {to pre

realizovao, odnosno kako bi se

pred op{tinskim organima u Novoj

Varo{i re{avala eventualno samo

ona stubna mesta koja ostanu spor-

na – nere{ena od strane komisije,dok }e kompletan postupak ekspro-

prijacije za zemqi{te koje obuhvata

trafostanica i pristupni put bi-

ti sproveden pred Op{tinom Nova

Varo{ uz angaòvawe Slu`be za

imovinsko pravne poslove.

M . Vukas

Novi Ugovor o kolektivnom osigu-

rawu zaposlenih u JP Elektromre-

à Srbije za period od tri godi-

ne potpisan je sa konzorcijumom „Dunav

osigurawe“ a.d.o i „Delta \enerali

osigurawe“ a.d.o, i stupio je na snagu

prvog jula. Predmet Ugovora je kolek-

tivno osigurawe lica zaposlenih na

neodre|eno i odre|eno vreme, prema

kadrovskoj evidenciji u JP EMS, od po-

sledica nesre}nog slu~aja, ukqu~uju}i

povrede na radu,profesionalna oboqe-

wa i dopunsko zdravstveno osigurawe.Na osnovu ~lana 53. Zakona o bezbedno-

sti i zdravqu na radu „Poslodavac je

duàn da zaposlene osigura od povreda

na radu, profesionalnih oboqewa u ve-

zi sa radom,radi obezbe|ivawa naknade

{tete“, a zaposleni u JP EMS imaju osi-

gurawe bilo gde u toku 24 ~asa.Osigurawe zaposlenih od posledi-

ca nesre}nog slu~aja, ukqu~uju}i povre-

de na radu i profesionalna oboqewa

pruà pokri}e i odgovaraju}u naknadu

za slu~aj trajnog gubitka op{te radne

sposobnosti (invaliditet) prema Op-

{toj tabeli invaliditeta, smrti od po-

sledica nesre}nog slu~aja i profesio-

nalnog oboqewa i prirodne smrti, a

predvi|ene su i dnevne naknade u slu~a-

ju prolazne nesposobnosti za rad usled

nezgode (maksimalan broj dana dnevne

naknade: 200 dana).Dopunsko zdravstveno osigurawe

pruà pokri}e i odgovaraju}u naknadu

za slu~ajeve teè bolesti i hirur{ke

intervencije, odnosno operacije

Op{ti i posebni uslovi osigurawa

od posledica nezgode, teìh bolesti i

hirur{kih intervencija, uslovi osigu-

rawa za slu~aj profesionalnih bolesti,kao i obrasci Prijava {teta i uputstva

za prijavu mogu se pro~itati na:\\pdc\razmena\kneza-milosa\aleksan-

dra-drljaca i www.sindikatems.org.rs.

A. Drqa~a

Prijave sa svom prate}om doku-

mentacijom dostaviti na:Aleksandra Drqa~a

Centar za imovinu - Slu`ba za

osigurawe imovine i lica

Kneza Milo{a 11, Beograd

Tel.011-3330694Mob.064-8029413E-mail: [email protected]

Ugovor o osigurawu zaposlenih u JP Elektromreà Srbije

êtvrta sednica Odbora za kvali-

tet i odrìvi razvoj JP EMS, ko-

jom je predsedavala Sandra Pe-

trovi}, zamenik generalnog direktora,odràna je u poslovnoj zgradi Elektro-

mreè Srbije u Beogradu.Odbor je usvojio dokumenta, proce-

dure integrisanog menaxment sistema

(IMS), misiju i viziju, politiku kvali-

teta, standarde bezbednosti i za{tite

na radu kao i za{tite ìvotne sredine,aktivirawa portala „alfresko {er“ zaobjavqivawe dokumenata IMS.

Usvojena pravila i dokumenti u

skladu su s Pravilnikom o radu Odbora

za kvalitet i odrìvi razvoj i s 31 pro-

cedurom standarda ISO 9001, ISO

14001 i ISO 18001.

P. B.

Nadzorni i Upravni od-

bor JP Elektromreà

Srbije odràli su

sednice 20. septembra u po-

slovnoj zgradi JP EMS, Nad-

zorni 37-u, a Upravni odbor

41- redovnu sednicu. Glavne

teme bile su poslovawe

Preduze}a u prvih {est mese-

ci fiskalne godine i preda-

ja 53 transformatorske sta-

nice 110/x kV iz sastava JP

EMS privrednim distribu-

tivnim dru{tvima u sastavu

JP EPS.Sednice su vodili De-

jan Filipovi}, predsednik

NO i Vidoje Jevremovi},predsednik UO.Informaciju

o poslovawu Preduze}a za pr-

vih {est meseci obrazloìo

je Jovan E}imovi}, izvr{ni

direktor za EFP.On je ista-

kao da je Preduze}e nastavi-

lo s pozitivnim trendom po-

slovawa vode}i pravilnu po-

slovnu politiku upravqawa

finansijskim tokovima bez

obzira na te{ku ekonomsku

situaciju. Glavni prihodi

ostvareni su iz osnovne de-

latnosti, prikqu~aka na si-

stem za prenos elektri~ne

energije, prekograni~nih

alokacija i smawewa ukupne

stope gubitaka u prenosu

elektri~ne energije. Usled

toga, poslovni prihodi su

uve}ani za 12 odsto u odnosu

na planirane. Racionalan

pristup upravqawu tro{ko-

vima i realizacijama faktura

prema direktnim potro{a~i-

ma i distribucijama, kao i

stabilizacija dinara prema

evru,doprineli su da JP EMS

za prvih {est meseci pozi-

tivno posluje i ostvari do-

bit od pribli`no 127 mili-

ona dinara, a takav trend se

o~ekuje i u rezultatima za pr-

vih devet meseci i na kraju

godine.Predsednik Upravnog

odbora Vidoje Jevremovi} iz-

razio je zadovoqstvo {to JP

EMS, bez obzira na uslove

ekonomske krize, nastavqa sa

pozitivnim trendom poslo-

vawa, kao i u prethodnih 10godina.

Mr Gojko Dotli},savet-

nik generalnog direktora i

predsednik Radne grupe za

primopredaju objekata pri-

vrednim dru{tvima JP EPS

obavestio je ~lanove UO do-

kle se do{lo po pitawu iz-

dvajawa 110/x kV transforma-

torskih stanica i dela zapo-

slenih.Re~ je o 53 transfor-

matorske stanice i 86 zapo-

slenih.Da bi se primopreda-

ja obavila neophodno je pri-

meniti odredbe novog Zako-

na o energetici, Zakona jav-

noj svojini i Zakona o pri-

vrednim dru{tvima, kao i od-

luke i preporuke Vlade Repu-

blike Srbije i resornih mi-

nistarstava.Odluka treba da

se sprovede najkasnije do pr-

vog januara 2013,a neophodno

je da se od republi~ke Vlade

dobije zamena Osniva~kog ak-

ta Preduze}a kako bi se za-

{titio poloàj zaposlenih

koji prelaze u privredna dru-

{tva i da bi se za{titio

ekonomsko-finansijski i

tehni~ki poloàj JP EMS.Rukovodilac Centra za

qudske potencijale Marina

Tomovi} obrazloìla je za-

{to se vr{i prenamena stam-

benog prostora pri TS Nova

Varo{ u magacinski prostor.

Tawa Gavrilovi}, kor-

porativni direktor za ko-

mercijalne poslove, izvesti-

la je Upravni odbor o razlo-

zima iskwièwa osnovnih

sredstava sitnog inventara i

ostale opreme stradale u ne-

davnom poàru u magacinu u

Resniku i benzinskoj pumpi u

NDC-u.Upravni odbor zahte-

vao je da se za slede}u sedni-

cu detaqnije obrazloì

uzrok poàra i izvesti do-

kle se stiglo sa istragom ko-

ju vodi MUP.Prema ve} ustaqenoj

praksi, doneto je nekoliko

odluka o rashodima vozila,osnovnih sredstava, sitnog

inventara, demontirane

opreme i ambalaè u vi{e or-

ganizacionih delova JP EMS,a izvestioci su bili Jovan

E}imovi}, Marina Tomovi} i

Zoran Marjanovi}.

Sednici Upravnog odbo-

ra prisustvovao je dr Mi-

lo{ Milankovi},generalni

direktor JP EMS, kome je to

bio posledwi radni dan na

toj poziciji. Dr Milankovi}

je iskoristio priliku da se

obrati prisutnima i zahvali

~lanovima UO na uspe{noj sa-

radwi.M. Vukas

POSLOVNA POLITIKA 3

REDOVNE SEDNICE NADZORNOG I UPRAVNOG ODBOPRA

U prvih {est meseci ostvarena dobit u poslovawu

Pozitivan trend uprkos ekonomskoj krizi

Funkciju ministra

energetike, razvoja

i za{tite ìvotne

sredine u novoj vladi oba-

vqa}e Dr Zorana Mihaj-

lovi}.Zorana Mihajlovi} ro-

|ena je 1970. godine u Tu-

zli.Osnovnu i sredwu {ko-

lu zavr{ila je u Beogradu,kao u~enik generacije. Di-

plomirala je i doktorirala

na Ekonomskom fakultetu u

Beogradu. Vanredni je pro-

fesor "Megatrend" univer-

ziteta. Deset godina je ra-

dila EMS-ovom prethodni-

ku – Elektroistoku. U pe-

riodu od 2004. do 2006. go-

dine, u Kabinetu potpred-

sednika Vlade Republike

Srbije Miroquba Labu-

sa obavqala je funkciju sa-

vetnika za energetiku, {e-

fa Odseka za energetsku i

politiku za{tite ìvotne

sredine,a od 2005.do 2006.godine i {efa Kabineta.Bila je ~lan Upravnog od-

bora EPS-a od 2004. do

2007. godine. U Vladi Repu-

blike Srpske bila je savet-

nik za energetiku premije-

ra Milorada Dodika u

periodu od 2009. do 2010.godine.

Objavila je tri kwige i

vi{e desetina stru~nih ra-

dova, govori engleski jezik

i majka je jednog sina.Funkciju ministra pri-

rodnih resursa, rudarstva

i prostornog planirawa

obavqa}e Milan Ba~evi}.

Novi ministri energetike i rudarstva

Dr Zorana Mihajlovi},

ministarka energetike,

razvoja i za{tite ìvotne

sredine

Novi generalni

direktor JP EMS

Vlada Srbije posta-

vila je, na sednici

odrànoj 20. sep-

tembra, Nikolu Petro-

vi}a, diplomiranog eko-

nomistu, za vr{ioca du-

`nosti generalnog direk-

tora JP Elektromreà Sr-

bije. Nikola Petrovi} je,godinama rade}i u ino-

stranim i doma}im kompa-

nijama u [vajcarskoj,Veli-

koj Britaniji i Srbiji,stekao bogato iskustvo u

unutra{woj i spoqnoj tr-

govini, a 2011. postaje di-

rektor kompanije EcoEnergo group d.o.o, koja

primewuje najsavremenije

tehnologije u kori{}ewu

zelene energije,ali se ba-

vi i izgradwom hidrocen-

trala.Na poziciji direktora

kompanije Eco Energo gro-up stekao je {iroko isku-

stvo u organizaciji, is-

traìvawu i razvoju trì-

{ta elektri~ne energije.Poseduje profesionalno

iskustvo u izgradwi hi-

drocentrala. Wegove spe-

cijalnosti obuhvataju ana-

lize u oblasti razli~itih

tehnologija proizvodwe

elektri~ne energije,ukqu-

~uju}i obnovqive izvore,analize optimalnog razvo-

ja proizvodnih kapacite-

ta kao i dugoro~nog raz-

voja prenosne mreè. Te~-

no govori francuski i en-

gleski jezik.Nikola Petrovi} je

ro|en 1974.godine u Beo-

gradu,oèwen je i otac je

dvoje dece.

DALEKOVOD NOVI SAD 3 - TEMERIN

Ukradene dijagonale strana 6

OBJEKAT JP EMS U ARAN\ELOVCU

Renovirawe Vile Karaxi} strana 7

TS NOVI SAD 3

Novo postrojewe sopstvene potro{we strana 8

NEDAVNI PO@ARI U SRBIJI UGROZILI I DALEKOVODE

Najteè bilo na Mokroj Gori strana 9

44. SAVETOVAWE CIGRE U PARIZU

Kineska energetska ponuda Evropi strana 13

UPOZNAJEMO OPERATORE SISTEMA: FRANCUSKA

Kqu~na karika u energetskom lancu strana 18

ME\UNARODNA RAZMENA STUDENATA

Edukacija budu}ih inèwera strana 21

"SOSIJETE @ENERAL" LIGA

JP EMS prvak u malom fudbalu strana 23

SUSRETI SINDIKALNIH ORGANIZACIJA

Takmi~ewa i unapre|ewe saradwe strana 25

EMS-OVA AMBULANTA

Jedan dan - jedan ìvot strane 26-27

izdaje JP EMS

Beograd, Kneza Milo{a 11

www.ems.rs

generalni direktor:

Nikola Petrovi}

organizator za

odnose sa javno{}u:

Mildan Vuji~i}

odgovorni urednik:

Milo{ Bogi}evi}

redakcija:

Predrag Batini}

Miroslav Vukas

Sawa Eker

Aleksandar Opa~i}

Sr|an Stankovi}

kontakt:

(011) 3243 081

[email protected]

priprema i {tampa:

DOO "Komazec"

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

658 (497.11) (085.3)

EMS:Elektromreà Srbije : list

Elektromreè Srbije / odgovorni urednik Milo{

Bogi}evi}. – God. 1,br. 1 (sep. 2005) -. - Beograd (Kneza Milo{a 11) : JP EMS, 2005 -

(In|ija : “Komazec”). - 30 cm

Mese~no. - Je nastavak: Elektoristok

ISSN 1452 - 3817 = EMS.Elektromreà Srbije

COBISS.SR - ID 128361740

Kompletno rekon-

struisano 220-kilo-

voltno dalekovodno

poqe 217/1 u 400/220 kVTS Obrenovac pu{teno je

u rad sredinom avgusta. Na

poqu je postavqena potpu-

no nova visokonaponska

oprema sa sekundarnim ve-

zama.Radovi na dalekovodnom

poqu obavqeni su u sklopu

rekonstrukcije TS Obre-

novac koja je po~ela pro{le

godine. Izvo|a~ radova je

bio PD Elektroistok - Iz-

gradwa, sve projekte uradio

je PD Elektroistok - Pro-

jektni biro, a za nadzor je

bio zaduèn Centar za In-

vesticije u saradwi sa Po-

gonom Beograd i Pogonom

Tehnika. Neophodna iskqu-

~ewa ra|ena su u dogovoru

sa Nacionalnim dispe~er-

skim centrom.Rekonstrukcija TS

Obrenovac se nastavqa, a u

wenom sklopu vr{i se i an-

ti-korozivna za{tita kom-

pletnog 400/220 kV po-

strojewa, kao i postavqawe

video nadzora.M. B.

IZ POGONA I CENTARA 5

Uskoro se o~ekuje pro{i-

rewe TS 220/110 kilo-

volti Kraqevo 3 i i we-

no podizawe na 400 kilovolt-

ni prenosni odnos. U sklopu

pripremnih aktivnosti ura-

|en je Idejni projekat koji }e

razmatrati stru~ne slu`be i

nadle`ne komisije u JP EMS.

Shodno tome, nabavqen

je i jedan novi energetski

transformator prenosnih

karakteristika 400/220 ki-

lovolti, ukupno instalisa-

ne snage 400 megavoltampe-

ra, proizvodwe Kon~ar-Si-

mens. Nedavno je u fabrici

proizvo|a~a visoko-ener-

getske opreme boravio

stru~ni tim iz JP EMS na

ispitivawu pomenutog tra-

foa.Krajem avgusta otvoren

je i tender o izboru kvali-

fikovanog {peditera za

transport pomenutog tra-

foa, koji bi na odredi{te

trebalo da stigne po~et-

kom oktobra, dok bi tran-

sport od fabrike krenuo

krajem septembra.

Planirano je da tran-

sformator vozom stigne do

stanice u Dowoj Ratini, a

potom specijalnom vu~nom

kompozicijom do Gorwe Ra-

tine gde se nalazi i lokaci-

ja TS Kraqevo 3. JP EMS je

nedavno uputio zahtev PD

Elektroistok-Izgradwa

d.o.o za izgradwu novog pla-

toa na TS Kraqevo 3 gde bi

bio lociran rezervni ener-

getski transformator, a na

mesto postoje}eg bio ugra-

|en novi energetski teran-

sformator koji stiè iz

fabrike.M. Vukas

TS KRAQEVO 3

Planirano pro{irewe energetskog objekta

Stiè novi energetski transformator od 400 mega-

voltampera instalisane snage

Generatorsko poqe 400kV generatora G2 u RP

400 kV Drmno, u kome

je postavqen novi preki-

da~, pu{teno je u rad sredi-

nom avgusta.Stari prekida~, koji je

kori{}en od osamdesetih

godina, zamewen je novim,proizvo|a~a Siemens, tipa

3AP2FI, ~ime se poboq{ava

pouzdanost isporuke elek-

tri~ne energije iz TE Ko-

stolac B, kao i sigurnost

napajawa konzuma.

Radovi u razvodnom po-

strojewu Drmno se nastavqa-

ju, tako da }e u narednom pe-

riodu biti zamewen i preki-

da~ u generatorskom poqu G1.Izvo|a~ radova je PD

Elektroistok - Izgradwa,sve projekte uradio je PD

Elektroistok - Projektni

biro, a nadzor vr{i Centar

za Investicije. Sve aktiv-

nosti se obavqaju u sarad-

wi sa Pogonom Beograd i

Pogonom Tehnika.M. B.

REKONSTRUKCIJA TS OBRENOVAC

Pu{teno u rad

rekonstruisano DV poqe

ADAPTACIJA RP 400 kV DRMNO

Novi prekida~ 400 kVu generatorskom poqu

Na jednom stubnom me-

stu na 110-kilovolt-

nom dalekovodu No-

vi Sad 3 - Temerin krajem

avgusta ustanovqeno da ne-

dostaje ukupno 10 metalnih

L profila, tzv. dijagonala,koje su o~igledno bile me-

ta lopova. Pokradene su sve

dowe ukr{tajne dijagonale,dowi "krstaci", ~ime je sma-

wena stabilnost stuba za

50 odsto.Da na tom dalekovodu ne-

dostaju dijagonale, monte-

ri Slu`be za odràvawe

dalekovoda Pogona preno-

sa Novi Sad, primetili su

tokom montirawa, tako|e,nedostaju}ih dijagonala,ukupno 26 na nekoliko stu-

bova, na 220-kilovoltnom

dalekovodu Novi Sad 3 -Srbobran.Istog dana, monteri su po-

stavili nove L profile na

svim stubnim mestima, te je

spre~eno padawe stubova i

mnogo ve}a materijalna

{teta.- Korist od kra|e dijagona-

la je minimalna, takore}i

zanemaruju}a u odnosu na to

koliku {tetu moè da na-

nese Preduze}u. Opasna je,pre svega zbog toga {to

zbog nedostaju}ih dijago-

nala moè da padne stub, a

nikada ne pada jedan stub,ve} za sobom povla~i i ne-

koliko narednih - kaè

bravar Mile Plaza~i}.U tom slu~aju, kaè on, de-

{ava se da ne moèmo da is-

poru~imo elektri~nu ener-

giju izvesno vreme odre|e-

nom broju korisnika.- Imamo, me|utim, skoro

uvek rezervna re{ewa, pa

snabdevawe nikada nije

blokirano. Tako je bilo i u

ovom slu~aju - kaè Plaza-

~i}, navode}i da je posebna

procedura ponovo podi}i

stub, za {ta je potrebno

mnogo vi{e vremena.U prethodne dve godine

nekoliko dalekovoda se

sru{ilo, upravo zbog kra|e

metalnih profila sa stu-

bova, koji na "crnom trì-

{tu" vrede oko 30 dinara

po kilogramu. Kradqivci ih

uglavnom koriste za priko-

lice ili kao tarabe, ogra-

de.Redovna kontrola i sarad-

wa sa policijom pomaù da

broj kra|a bude smawen i

da se na vreme uo~i nedo-

staju}e dijagonale sa stuba.Na meti lopova, osim dija-

gonala, vrlo ~esto su i uze-

mqewa napravqena od bakra

na starijem tipu dalekovo-

da, potom bakarna uàd i

drugi kablovi uskladi{te-

ni u magacinima na otvore-

nom prostoru, pa ~ak i oni

ugra|eni u visokonaponsku

opremu. Lopovi skidaju de-

love opreme i u samim tra-

fostanicama. Zato je Pogon

Novi Sad bio prinu|en da

uvede slu`be obezbe|ewa u

Subotici, Srbobranu, No-

vom Sadu.S. Eker

6 IZ POGONA I CENTARA

Po~etkom avgusta za-

vr{eni su radovi pr-

ve, primarne, faze

polagawa opti~kog provod-

nika (kabla) od poslovne

zgrade u Kneza Milo{a 11do poslovne zgrade u ulici

kraqice Natalije 56.Druga, sekundarna, faza,

odnosno sekundarno pove-

zivawe radi}e se u nared-

nom periodu. Ukupna duì-

na poloènog opti~kog ka-

bla je hiqadu i 150 metara.Druga faza radi}e se u sa-

radwi i koordinaciji sa

Telekomom i JP EPS- PD

EDB.

Rezultat projekta bi}e

jedinstvena opti~ka pove-

zanost poslovnih objekata

na nivou Beograda u jedin-

stvenu opti~ku mreù JP

EMS, boqa povezanost i

protok informacija unutar

Preduze}a, smawewe zakupa

prema Telekomu i druge

brojne pogodnosti.Celokupan projekat JP

EMS realizuje sopstvenim

sredstvima. Polagawe kabla

izvela je firma TeleGrup.Nadzor celokupnog procesa

poveren je Centru za Inve-

sticije Preduze}a, kao i

Centru za Telekomunikaci-

je JP EMS.

M. V.

OD KNEZA MILO[A DO KRAQICE NATALIJE

Nova opti~ka veza u Beogradu

Polagawe opti~kog kabla u centru grada

DALEKOVOD NOVI SAD 3 – TEMERIN

Ukradene dijagonale

Novi metalni profili postavqeni istog dana kada

je kra|a prime}ena

Blagovremenim postavqawem

novih profila spre~ava se

nastajawe ve}e materijalne

{tete

UAran|elovcu se privode kraju ra-

dovi na sanaciji i adaptaciji

objekta vile Karaxi} i kompleksa

„Vila Karaxi}“. Komisija za prijem

objekta je 18.septembra posetila Aran-

|elovac i tom prilikom napravila uvid

u izvedene radove. Radove je izvr{ila

Projekt-montaà iz Beograda, a nadzor-

ni organ i predstavnici zavoda za za-

{titu spomenika iz Kragujevca redovno

su pratili wihovo izvo|ewe, tako da su

i sada zajedni~ki izvr{ili kontrolu i

uskla|enost sa projektom. Ceo kom-

pleks ima status spomenika kulture,{to obuhvata, pored gra|evinskih obje-

kata, i park herbarijum, koji se prosti-

re na 81,83 ari.Ovaj kompleks je vlasni-

{tvo dràve Srbije, a JP Elektromreà

Srbije ima pravo kori{}ewa koji je na-

sledila od Elektroistoka koji jo{ od

1962. upravqa ovim objektom.Radovi na objektu zapo~eli su 2009.

godine, na osnovu uslova koje je dao Za-

vod za za{titu spomenika kulture, a po

tim uslovima ceo objekat u spoqa{wem

delu morao je ostati autenti~an, sa

svim ukrasnim, konstruktivnim elemen-

tima, fasadama i krovom. Objekat je

potpuno adaptiran za nove poslovno-edukativne sadràje, svi detaqi su re-

parirani, o~i{}eni i vra}eni u pre|a-

{we stawe. Boja fasade je vra}ena u pr-

vobitnu koju je Vila imala nakon izgrad-

we.Objekat Vile se sastoji iz dve celi-

ne - postoje}eg objekta Vile koji je po-

vr{ine 520 kvadratnih metara i dela

suterena ispod velike terase objekta,povr{ine 313 kvadratnih metara, u ko-

jem su projektom predvi|ene dve u~io-

nice za odràvawe edukativnih sadrà-

ja, ulazni hol sa garderobnim prosto-

rom,mesta za sedewe i izdvojeni separe.Ove dve celine }e mo}i zasebno da

funkcioni{u,ali mo}i }e da se koriste

i kao jedna funkcionalna celina.Projektna dokumentacija za adapta-

ciju objekta vile Karaxi} je ura|ena u

skladu sa uslovima Zavoda za za{titu

spomenika kulture u Kragujevcu. Prva

faza na osnovu projektu obuhvata sana-

ciju i adaptaciju Vile, dok }e druga fa-

za, koja bi trebalo da se radi u nared-

nom periodu, a u skladu sa sredstvima

koja budu na raspolagawu, obuhvatiti

ru{ewe monta`no stambenog objekta,rekonstrukciju depadansa, izgradwu

stambenog objekta za ku}epaziteqa, sa-

naciju sportskog igrali{ta,sanaciju ka-

menog mosta sa prilaznim saobra}ajni-

cama, rekonstrukciju ulazne kapije i iz-

radu nove spoqa{we ograde.Investitor svih do sada izvedenih

radova je JP Elektromreà Srbije, a pr-

vobitni radovi na adaptaciji i sanaci-

ji su zapo~eti jo{ 2005. godine i obu-

hvatali su sanaciju terase sa parternim

ure|ewem terena oko novoizgra|ene te-

rase kao i instalaterske radove na spo-

qa{wem osvetqewu terase, hidrantskoj

mreì, vodovodu i kanalizaciji.Po re~ima Zorana Kati}a, pred-

stavnika nadzornog organa na ovom

objektu, vila je u svojoj istoriji vi{e

puta sanirana, ali nikad nije ovako de-

taqno ura|eno renovirawe objekta. -Kada je renovirawe zapo~elo, ostali su

bukvalno samo zidovi, i tada se pristu-

pilo gra|evinskim radovima koji su

objekat u~inili odrìvim i funcio-

nalnim, kaè Kati}.Na objektu je ura|ena savremena in-

stalacija, klimatizacija, postoje dve vr-

ste grejawa - na struju i na gas, predvi-

|eni su protivpoàrni senzori, kao i

senzori koji spre~avaju neovla{}eni

ulazak u objekat. Objekat je koncipiran

kao veoma luksuzan i reprezentativan, aposebno treba ista}i sve~anu salu koja

se nalazi u prizemqu objekta. Na prvom

spratu nalaze se ~etiri apartmana veli-

~ine od dvanaest do trideset i tri kva-

drata,a u potkrovqu se nalaze jo{ ~eti-

ri apartmana veli~ine od trinaest do

petnaest kvadrata. Ono {to posebno

krasi objekat su terase koje omogu}ava-

ju poseticima da uìvaju u prelepom

okruèwu vile, a posebno treba izdvo-

jiti kulu objekta, sa koje se pruà po-

gled na grad Aran|elovac. U narednom

periodu o~ekuje se opremawe objekta

name{tajem i nastavak projektom pred-

vi|enih radova, ~ime }e obezbediti

potpuna funkcionalnost objekta.

Sr|an Stankovi}

IZ POGONA I CENTARA 7

RENOVIRAWE VILE KARAXI]

Komisija izvr{ila kontrolu

i prijem radova

Sala u prizemqu

Novo postrojwe sopstvene po-

tro{we u trafostanici Novi

Sad 3 trebalo bi da bude mon-

tirano do novembra. Najve}i deo gra-

|evinskih radova zavr{en je 2010. go-

dine, kada je rekonstruisana komandna

zgrada i preostaje samo da budu posta-

vqeni podovi na nosa~e, kao i }elije.- Novo postrojewe }e ~initi ABB-

ove }elije tipa UniGear ZS1. To je me-

talom oklopweno i vazduhom izolova-

no postrojewe sa izvla~ivim vakumskim

prekida~ima.Kao upravqa~ko-za{titne

jedinice koristi}e se releji 7SJ6315koje je isporu~io Siemens - precizira

{ef trafostanice Novi Sad 3 Vladi-

mir Milivojevi}, konstatuju}i da }e

pu{tawem u rad ovog postrojewa biti

zaokruèna kompletna rekonstrukcija

TS Novi Sad 3.U budu}nosti }e se, kada su u pita-

wu sistemski objekti, pre}i na kon-

cepciju tranformatora 400/h i 220/hkV, bez kori{}ewa tercijera za sop-

stvenu potro{wu, {to zna~i da }e na-

pajawe biti obezbe|eno iz sredwena-

ponske, odnosno distributivne mre-

è.- Dakle, u napajawu sistemskih

objekata, zavisimo od tre}ih lica. Za-

to je veoma va`no da se pravovremeno

ukqu~imo u sve razvojne aktivnosti

tog dela sredwenaponske mreè koja

je nama izvor napajawa sopstvene po-

tro{we - napomiwe direktor Pogona

prenosa Novi Sad Vesna [najde-

rov.

Ga{ewem sopstvenog izvora napaja-

wa, odnosno ga{ewem tranformatora

kod kojih se tercijer koristi za napa-

jawe sopstvene potro{we,kaè ona,mi

nemamo alternativu, jer zavisimo od

nekog drugog, a ne od sopstvenih re-

sursa.Osim TS Novi Sad 3, postoji jo{

nekoliko trafostanica koje o~ekuje

postavqawe novog postrojewa sop-

stvene potro{we. Jedna od wih je tra-

fostanica Sremska Mitrovica 2, koja

je zna~ajno rekonstruisana 2006. godi-

ne.- Plan je da u Sremskoj Mitrovici

2 bude montiran novi transformator

400/110 kV kod kojeg ne}e biti kori-

{}en tercijer za napajawe sopstvene

potro{we, te }e se, u daqoj budu}no-

sti, pojaviti potreba za napajawem

sopstvene potro{we iz 20-kilovolt-

ne distributivne mreè - kaè Vesna

[najderov.Ona nagla{ava da su to dugoro~ni

planovi razvoja, koji podrazumevaju ga-

{ewe transformacije 220 na 110 kilo-

volti u TS Sremska Mitrovica 2, od-

nosno prestanak kori{}ewa tercijera

za napajawe sopstvene potro{we tra-

fostanice.Sawa Eker

8 IZ POGONA I CENTARA

TRAFOSTANICU NOVI SAD 3 USKORO OÊKUJE MONTA@A NOVOG POSTROJEWA

SOPSTVENE POTRO[WE

Zaokruèna kompletna rekonstrukcija

Montaòm i pu{tawem u rad novog postrojewa bi}e omogu}eno pouzda-

no funkcionisawe sopstvene potro{we trafostanice Novi Sad 3

Tokom petodnevnog redovnog re-

monta transformatora i tran-

sformatorskog poqa u trafo-

stanici Sremska Mitrovica 2, sredi-

nom avgusta zamewen je prekida~ u

trafo poqu T1, napona 110 kV, a po-

stavqen je i jedan nov strujni merni

transformator. Tranformatorsko

poqe pu{teno je u rad 17. avgusta.

Krajem avgusta obavqeni su i radovi u

dalekovodnom poqu dalekovoda 1226,

prema Ma~vanskoj Mitrovici, gde su

promeweni prekida~ i izlazni rasta-

vqa~, a ura|en je i kompletan remont

celog poqa.

S. E.

Sigurni izvori energije su najva`niji Za sistemske objekte najva`nije je da imaju sigurne izvore napajawa sopstve-

ne potro{we, jer ona je srce svakog objekta.- Ako nemamo kvalitetne izvore za sopstevnu potro{wu onda ne}emo mo}i ni

da ra~unamo da }e objekat da funkcioni{e.O tome treba pravovremeno brinuti

- zakqu~uje direktor Pogona prenosa Novi Sad.

REMONT U TS SREMSKA MITROVICA 2

Zameweni prekida~i i postavqen nov strujni

merni transformator

[umski poàri u Srbiji nedav-

no su naneli ogromne {tete.Ugrozili su letinu, {umski

fond, pretili su naseqima, ali i elek-

troenergetskim objektima.Gorelo je na

Kopaoniku, Tari, Staroj planini, Zla-

tiboru... Izuzetno dug su{an period i

vanredno visoke temperature, ali i ne-

pa`wa, izazvali su poàre {irom Repu-

blike.Zoran Marjanovi}, direktor

EMS-ovog Pogona prenosa Bor,kaè da

je vatra, koja je pre dvadesetak dana za-

hvatila prahovsku deponiju, ugroàvala

i na{e dalekovode pored Hidroelek-

trane \erdap 2. Trase ispod dalekovo-

da bile su uredno pose~ene, ali su upa-

qeno divqe rastiwe na obodima kori-

dora i sama zapaqena deponija pretili

EMS-ovim dalekovodima. Stoga su pre-

ventivno uga{eni 110-kilovoltni da-

lekovodi,a na vreme su pozvane i vatro-

gasne ekipe iz HE \erdap i iz grada.Zahvaquju}i tome dalekovodi su ve} po-

sle dva ~asa bili pod naponom.Na teritoriji Pogona prenosa Va-

qevo bilo je znatno teè.- Na Zlatiboru, ispod brda îgota

gorelo je u blizini pet dalekovodnih

stubova na 110-kilovoltnom dalekovo-

du 134/2 od TS Zlatibor 2 do HE Ko-

kin Brod ba{ kad je dalekovodna ekipa

Upori{ta Bajina Ba{ta Pogona prenosa

Vaqevo radila na tom dalekovodu. Me-

wali su izolatore i Zoran Stameni}

je sa stuba primetio poàr. Odmah su

javili vatrogasnoj jedinici u Novoj Va-

ro{i. Prema wihovom svedo~ewu, pravo-

vremena dojava spre~ila je mnogo ve}e

{tete i protivpoàrna akcija umalo bi

zakasnila zbog ~ega su se zahvalili

EMS-u. U ga{ewe poàra ukqu~io se i

avion.Osim Stameni}a,u ekipi su bili

i Qubi{a Avramovi}, Sr|an \o-

ki},Dragan Nikoli},Milan Dini},Slavko Blagojevi}, Milo{ Stefa-

novi}, Predrag Marinkovi}, Radan

Maksimovi}, Mladen Jovanovi},Milan Obradovi} i Milenko Bla-

gojevi}, - isti~e Svetislav Boì},poslovo|a Upori{ta dalekovodne eki-

pe u Bajinoj Ba{ti.Prvog dana septembra izbilo je vi-

{e poàra na Mokroj Gori, u okolini

mesta Pawak i Dowe Vardi{te,u blizi-

ni nekoliko EMS-ovih dalekovoda: 220kV od TS Bajina Ba{ta do TS Pqevqa 2(206/1), 220 kV TS Bajina Ba{ta – ~vo-

ri{te Vardi{te – HE Bistrica (203/ 1i 2), 220 kV TS Poèga – Vardi{te –TS Vi{egrad (214/ 3 i 4). Situacija je

bila gora i opasnija nego na Zlatibo-

ru. Celo popodne vatrogasci su se bo-

rili s poàrima.U blizini dalekovoda

nisu smeli da gase dok nije do{ao Sve-

tislav Boì} Mrsi i iskqu~io daleko-

vode.U ga{ewe poàra ukqu~en je bio i

helikopter. Normalno uklopno stawe

postigli su tek u 20.04 ~asova, kaè

Mrsi.P. Batini}

AKTUELNOSTI 9

Zamena izolacije na DV

TS Sevojno – TS PqevqaU sklopu godi{wih remonata,da-

lekovodne ekipe Pogona prenosa

Vaqevo zamenile su kompletnu izo-

laciju u vlastitoj reìji na potezu

TS Sevojno – TS Pqevqa ~ime su

obuhva}eni dalekovodi 134 od bro-

ja 1 do broja 5.To je gotovo 100 kilometara na

450-tak stubova. Planirano vreme

remonata “probijeno” je samo ~eti-

ri dana {to zna~i da nije ugroèna

ni sigurnost snabdevawa potro{a-

~a, niti finansijska struktura po-

{to su zna~ajne u{tede postignute

vanrednim naporima Vaqevaca. Po-

sebnu pomo} dalekovodnim ekipama

pruìli su Goran \uri}, rukovo-

dilac Slu`be odràvawa DV u Va-

qevu, i Janko Levnai}, koji je bio

zaduèn za koordinaciju.

Ugroèni dalekovodi u blizini Vardi{ta

Zoran Marjanovi}, direktor Pogona Bor

NEDAVNI PO@ARI U SRBIJI UGROZILI I DALEKOVODE

Najteè bilo na Mokroj Gori

Gorelo u blizini na{ih dalekovoda na Zlatiboru kao i u blizini

\erdapa 2

Helikopter gasio poàr pored dalekovoda

od TS Bajina Ba{ta do TS Pqevqa 2

Pregled rezultata mese~nih aukcija prekograni~nih

prenosnih kapaciteta za oktobar 2012. godine

Useptembru 2012. godine odr`ane su mese~ne, eksplicitne aukcije, za dodelu prava na kori{}ewe prekograni~nog

prenosnog kapaciteta na granicama regulacione oblasti Republike Srbije, za oktobar 2012. godine.Na zajedni~kim, mese~nim aukcijama, na granici Ma|arska-Srbija, za oktobar 2012. godine, u~estvovalo je 21 u~e-

snika i zabele`eno je zagu{ewe u oba smera.Rezultati zajedni~kih mese~nih aukcija na srpsko-ma|arskoj granici, za avgust 2012. godine, prikazani su u tabeli i

na grafiku:

Detaqne informacije o proceduri i rezultatima zajedni~kih aukcija objavqeni su na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf-joint.htm

10 TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

JP EMS je organizovao dodelu 50 posto raspolo`ivih prekograni~nih kapaciteta na mese~nom nivou za oktobar 20-12. godine na ostalim granicama i smerovima regulacione oblasti republike Srbije. Ukupan broj kompanija koje su

u~estvovale julskim aukcija bio je 18. Na svim granicama i smerovima postojalo zagu{ewe.Rezultati mese~nih aukcija za dodelu 50 posto raspolo`ivog prenosnog kapaciteta, za oktobar 2012. godine, prikaz-

ani su u tabeli i na grafiku:

Detaqne informacije o proceduri i rezultatima zajedni~kih aukcija objavqeni su na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf.htm

Marko Jankovi}, dipl.el.in`.

TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE 11

Pregled cena elektri~ne energije na evropskim berzama

Posmatraju}i tabelu i grafik moèmo konstatovati da je na ve}ini evropskih berzi prose~na mese~na cena elek-

tri~ne energije porasla u odnosu na nekoliko prethodnih meseci. Taj rast cena nije eksplozivan, kao u slu~aju

februarskog potresa na trì{tu, ve} blag i u kontinuitetu. Jedino zna~ajnije pove}awe zabeleèno je na Nord-pool Spot berzi i to za oko 75 posto, ali ako imamo u vidu da je baza bila na istorijski niskom nivou, porast prose~-

ne cena od 10 Eur/MWh nije signifikantan.Svi podaci su preuzeti sa zvani~nih sajtova navedenih berzi elektri~ne energije.

Jasmin Li~ina, dipl.ekonomista

Marko Jankovi}, dipl.el.in`.

12 TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

UParizu je odràno 44.savetovawe Me|unarod-

nog komiteta za velike

elektri~ne mreè (CIGRE),najpresti`nije organizacije

takve vrste u svetu, u ~ijem

radu su u~estvovali i pred-

stavnici srpskog nacional-

nog Komiteta. Savetovawu je

prisustvovalo {est hiqada

826 posetilaca iz 97 dràva,{to je gotovo za tre}inu ve-

}a poseta nego pre dve godi-

ne. Prisustvovalo je tri hi-

qade i 200 delegata i tri hi-

qade 626 posetilaca izlo-

`be.CIGRE je svetski forum

namewen profesionalcima u

oblasti industrije elek-

tri~ne energije – sedam hi-

qada i 400 ~lanova iz 89 dr-

àva, od toga {est hiqada

279 individualnih ~lanova i

hiqadu 136 kolektivnih

(kompanija i obrazovnih i is-

traìva~kih institucija.Ukupan broj ekvivalentnih

~lanova je 11 hiqada i 481.Fransoa Melije, gene-

ralni sekretar CIGRE, je re-

kao:

- U ovoj godini prisu-

stvovao sam nizu zna~ajnih sa-

vetovawa na me|unarodnom

nivou i sa zadovoqstvom

ustanovio da je na{e Saveto-

vawe i daqe jedno od najso-

lidnijih.Srpski Komitet uplatio

je 26 kotizacija za u~e{}e i

pet za pratioce pa je na pu-

tovawu bila 51 osoba jer je

CIGRE Srbija ispunila bo-

nus i ostvarila gratis puto-

vawe. U skladu s propisima

CIGRE predstavqen je jedan

na{ rad ~iji su koautori Z.Gaji} i K. Bengston, a re-

cenzenti V. Jankovi} i D.Balkoski iz EMS-a i B.Ivanovi} iz EPS-a. Delega-

ciju JP EMS predvodila je

Sandra Petrovi}, zamenik

generalnog direktora.Na Savetovawu je Klaus

Frelih, dosada{wi pred-

sednik Tehni~kog saveta,iza-

bran na mesto predsednika

CIGRE.Odlu~eno je da slede-

}i sastanak Administrativ-

nog saveta bude slede}e go-

dine u septembru u Rusiji, a

donete su odluke o novom iz-

ra~unavawu ekvivalentnih

~lanova i pove}awu ~lanari-

ne.- Na ovogodi{woj CIGRE

na izvanredan na~in pred-

stavila se Kina. Ona je du-

gogodi{wi ~lan, ali po-

sledwih godina intenzivi-

rala je aktivnosti. Prvo

predavawe prilikom cere-

monije sve~anog otvarawa

odrào je Liu ênia,predsednik kineske Dràv-

ne korporacije za mreù.Tema je bila „Jaka i pametna

mreà – predvodnik ener-

getskog razvoja u 21. veku“.Jedna od teza tog izlagawa

izazvala je veliko intere-

sovawe i mnogo pri~a u ku-

loarima. Prema tom preda-

va~u, razvoj supermreà na

800 ili 1050-kilovoltnom

naponu i kori{}ewe izvora

energije bilo iz Kine, bilo

Kazahstana ili Rusije (Si-

bira) re{ewe je za energet-

ske probleme u Evropi, - is-

takao je mr Gojko Dotli},predsednik CIGRE Srbija.

Uz ~iwenicu da je Brazil

jedan od najaktivnijih ~la-

nova CIGRE i zna~ajno u~e-

{}e Rusije, iz izlagawa Liu

ênia o~igledno je da su dr-

àve BRIKS sve aktivnije i

u svetskoj ponudi energena-

ta, ali i da Kina sve ozbiq-

nije nastupa na evropskom

energetskom trì{tu.Dotli} je istakao da je

Savetovawe u Parizu bila

prilika da se razgovara i o

balkanskom regionalnom

skupu CIGRE. Albanija, Bu-

garska i Turska nemaju naci-

onalne komitete CIGRE, ali

u celom regionu postoji ve-

liko interesovawe za takav

na~in rada. Regionalna CI-GRE ukqu~ivala bi nacio-

nalne komitete Italije,Gr~ke, Rumunije, Austrije i

sve nacionalne komitete s

prostora biv{e Jugoslavije

(biv{i SUDEL). Dogovore-

no je Potpisivawe sporazu-

ma o osnivawu Regionalne

CIGRE obavi pre ili u vre-

me 3. savetovawa crnogorske

CIGRE 2013. godine.

P. Batini}

DOGA\AJI 13

U PARIZU ODR@ANO 44. SAVETOVAWE CIGRE

Kineska energetska ponuda Evropi

Delegacija JP EMS koju je predvodila Sandra Petrovi}, zamenik generalnog direktora

U DOWEM MILANOVCU OD 14. DO 16 OKTOBRA

„MALA“ CIGRE

„Upravqawe i telekomunikacije u EES“Studijski komiteti CIGRE Srbija C2 (Upravqawe i

eksploatacija EES) i D2 (Informacioni sistemi i tele-

komunikacije) organizova}e simpozijum „Upravqawe i te-

lekomunikacije u EES“ u Dowem Milanovcu, u hotelu Le-

penski vir, od 14. do 16. oktobra.

Mr Gojko Dotli}, predsednik CIGRE Srbija, istakao da je

izlagawe Liu ênia, predsednik kineske Dràvne korpora-

cije za mreù, odràno prilikom ceremonije sve~anog otva-

rawa izazvalo enormno interesovawe evropskih stru~waka

Mr Gojko Dotli}, predsednik

CIGRE Srbija

Fransoa Melije, generalni

sekretar CIGRE

Odluka se zasniva se na tehni~-

koj oceni probnog perioda

koji je prethodno bio produ-

èn do 18. septembra 2012. godine.Ciq probnog rada je da se ispita

stvarno pona{awe sistema, da se de-

tektuju pretwe koje nisu predvi|ene

studijama simulacija i da se navedu i

sprovedu odgovaraju}e kontramere.ENTSO-E-ova regionalna grupa

Kontinentalna Evropa prati karak-

teristike rada (performansu) tur-

skog elektroenergetskog sistema i

sagledava mogu}e negativne uticaje

koje moè da ima po elektroenerget-

ske sisteme u regionu. Naveden je op-

seg konkretnih kontramera koje }e

TEIAS (Turska korporacija za prenos

elektri~ne energije) morati da spro-

vede prema odre|enoj dinamici. In-

terkonekcija novog elektroenerget-

skog sistema sa sinhronom oblasti

Kontinentalna Evropa je ozbiqan

tehni~ki izazov koji zahteva inten-

zivne detaqne analize i zna~ajna pri-

lago|avawa turskoj prenosnoj i pro-

izvodnoj infrastrukturi, kako bi se

ispunili tehni~ki standardi i osi-

gurao stabilan rad interkonektova-

ne oblasti.Turski elektroenergetski sistem

je 18. septembra 2010. godine sinhro-

nizovan sa interkonektovanim elek-

troenergetskim sistemom Kontinen-

talna Evropa, ~ime je obeleèn po~e-

tak paralelne probne interkonekci-

je, kako je i dogovoreno izme|u tur-

skog operatora sistema i ENTSO-E -ovih TSO-ova HTSO-ova, ESO-EAD,Amprion i Tennet (ranije Transpo-

wer). Paralelni rad je ostvaren preko

dva 400kV voda sa bugarskim sistemom

i preko jednog 400kV voda sa gr~kim

sistemom.Ovaj probni paralelni rad orga-

nizovan je u tri faze, od koje su prve

dve okon~ane.• Faza 1: Period stabilizacije

bez planirane razmene energije.• Faza 2: Fizi~ka, nekomercijalna

razmena energije u oba pravca i na

obe granice izme|u turskog operato-

ra sistema, i bugarskog odnosno gr~-

kog operatora prenosnog sistema. Na

taj na~in obavqa se fizi~ka razmena

elektri~ne energije bez ikakve trgo-

vine.• Faza 3: Nakon uspe{nog okon~awa

faza 1 i 2, dozvoqava se ograni~ena

dodela kapaciteta za komercijalne

razmene elektri~ne energije izme|u

Turske i ENTSO-E-ove sinhrone

oblasti Kontinentalna Evropa, u

skladu sa procedurama o kojima su se

me|usobno dogovorile Bugarska, Gr~-

ka i Turska, a prema EU pravilima i

ENTSO-E procedurama.

14 ME\UNARODNA SARADWA

ENTSO-e objavio produèwe trajawa tre}e faze probnog

sinhronog rada turskog elektroenergetskog sistema

sa kontinentalnom Evropom za jednu godinu (do jeseni 2013)

ENTSO-E je objavio Pregled

uskla|enosti sistema za 2011.(System Adequacy Retrospect -

SAR), izve{taj u kome se zakqu~uje da

su proizvodni kapaciteti u evrop-

skom elektroenergetskom sistemu, u

kojem posluje 41 TSO ~lan iz 34 ze-

mqe, tokom 2011. bili dovoqni.U Izve{taju se nagla{ava da je kom-

penzovan uticaj iskqu~ewa nema~kih

nuklearki u 2011. na ukupnu proizvod-

nu strukturu. Smawena je proizvodwa

iz neobnovqivih izvora energije, dok

proizvodwa iz obnovqivih izvora

energije raste. ENTSO-E sistem se

nije oslawao na uvoz elektri~ne ener-

gije iz susednih zemaqa i imao je na

raspolagawu dovoqno proizvodnih ka-

paciteta da pokrije potra`wu na re-

ferentnim ta~kama.Izve{taj navodi da su, suprotno po-

ve}awu potro{we 2009. i 2010, blaì

vremenski uslovi na po~etku i na kraju

2011.uzrokovali smawewe potro{we ko-

je je registrovano u nekoliko zemaqa,na-

ro~ito u zapadnoj i severnoj Evropi.Najve}i deo energije (48,5 posto)

je proizveden kori{}ewem fosilnih

goriva. Sledi energija iz nuklearnih

elektrana (26,4 posto), a zatim i ob-

novqivi izvori energije (22,4 posto).Neobnovqivi hidro izvori energije

~ine 2,4 posto ukupne proizvodwe.Tri zemqe (Finska, Island i Luksem-

burg) su u 2011. zabeleìle novu naj-

vi{u apsolutnu istorijsku vrednost

vr{nog optere}ewa.Dokument se moè preuzeti na

linku:System Adequacy Retrospect

Report 2011 dated 26 July 2012

[ta je Pregled uskla|enosti sistema?

ENTSO-E godi{we objavquje Pregled uskla|enosti sistema, kako bi se

pruìo pregled proizvodwe i potra`we, kao i uvid u wihovu uskla|enost

u ENTSO-E elektroenergetskom sistemu, fokusiraju}i se na balans elek-

tri~ne energije i strukturu proizvodwe. Pregled uskla|enosti sistema sa-

stoji od statisti~kih podataka i obja{wewa, tako da se moè koristiti za

procenu trendova u elektroenergetskim sistemima, a sluì i za upore|i-

vawe ranijih prognoza sa aktuelnim stawem. Pregled se priprema na osnovu

podataka prikupqenih iz svaih zemaqa ~lanica ENTSO-E.

ENTSO-E objavio pregled uskla|enosti sistema za 2011.

Restruktuirawe ruskog

elektroenergetskog sektora

Vicepremijer Rusije Arkadij Dvor-

kovi~ objavio je 26.avgusta pismo koje je

poslao predsedniku Vladimiru Putinu u

kome se otvoreno protivi programu re-

struktuirawa elektroenergetske pri-

vrede te zemqe koji je pripremio wegov

prethodnik u vladi i {ti}enik Putina,~elnik Roswefta Igor Se~in. Prema

planu Se~ina, dràvni holding Rosnef-

tegas, gde on ima poloàj predsednika

Uprave i koji kontroli{e dràvno vla-

sni{tvo u Gaspromu i Roswetu,treba da

kupi udele u elektroenergetskim pre-

nosnim kompanijama FSK i MRSK Hol-

ding, radi formirawa objediwene pre-

nosne nacionalne kompanije kontroli-

sane od strane Rosneftegasa. Su{tin-

ski kamen spoticawa je {to Dvorkovi~

zagovara privatizaciju energetskog sek-

tora,a Se~in da on najpre do|e stopro-

centno pod kontrolu Rosweftegasa.Prema mi{qewu Dvorkovi~a, Se~inov

model nije u interesu dràve, jer se za-

pravo radi o privatizaciji dràvnih

kompanija tako {to se udeli koju pri-

padaju Ruskoj federaciji prebaciju u

vlasni{tvo Rosweftegasa. Vedomosti

su dan kasnije, 27. avgusta, objavile da

bi Rosneftegas mogao kupiti Integri-

sane energetske sisteme (IES) od mi-

lijardera Viktora Vekselberga. Ta

kompanija poseduje udele u ~etiri re-

gionalna proizo|a~a elektri~ne ener-

gije u Rusiji, a ranije je razmatrala

stvarawe zajedni~kog ulagawa sa Ga-

spromom za proizvodwu struje.Rosnef-

tegas kontroli{e dràvni udeo od

75,2 posto u Rosweftu i 10,7 posto

udela u Gaspromu, a trentuno je pred-

met rasprava oko naga|awa da zapravo

moè biti iskori{}en da kupi dràv-

ne enegretske poslove koji su trebalo

da budu privatizovani. Naga|a se da je

s tim planom aktuelni predsednik Vla-

dimir Putin postavio na posledwoj

sednici kao premijer u maju Se~ina za

predsednika Rosweftegasa.Wall StreetJournal pi{e da Se~in zagovara tezu da

Rosweftegas kupi sve dràvne ener-

getske kompanije namewene privatiza-

ciji,dok je Dvorkovi~ da se one proda-

ju inostranim investitorima

Istraga o monopolu

protiv Gasproma

Evropska komisija (EK) je objavila

4. septembra da }e sprovesti istragu

protiv ruskog Gasproma zbog mogu}e

monopolisti~ke prakse na trì{tima

gasa u sredwoj i isto~noj Evropi, pre-

nose agencije. Komisija je saop{tila

da je zabrinuta mogu}no{}u da Gasprom

"zloupotrebqava svoj dominantan tr-

ì{ni poloàj". Tim povodom Vedomo-

sti pi{u da je rusko ministarstvo

energije u martu upozorilo na ovu mo-

gu}nost „zbog osetnih varijacija u

(Gaspromovim) dugoro~nim ugovorima

o izvozu gasa, koji nisu uvek rukovo|e-

ni objektivnim trì{nim uslovima“.EK je saop{tila da }e istraìti da li

ta kompanija ograni~ava slobodan

protok gasa preko dràva ~lanica,spre~ava diverzifikaciju snabdevawa

i nepo{teno odre|uje cenu gasa. Is-

traga komisije }e obuhvatiti aktivno-

sti Gasproma u Bugarskoj,ê{koj,Esto-

niji, Ma|arskoj, Letoniji, Litvaniji,Poqskoj i Slova~koj. U slu~aju da se

utvrdi kr{ewe EU pravila o konkuren-

ciji, Gasprom moè biti ka`we sa do

10 posto od godi{wih prihoda, odno-

sno sa 1,1 do 1,4 milijarde dolara,prenosi RT.

Poqska je prva reagovala pozdra-

vqaju}i u sredu preko ministarstva

finansija akciju Evropske komisije i

izraàvaju}i nadu da bi istraga mogla

pomo}i obarawu cene ruskog gasa u du-

goro~nim ugovorima Gasproma za kup-

cima. Poqska dràvna gasna kompanija

PGNiG je u februaru tuìla Gasprom

abitra`nom sudu u Stokholmu, zbog

cenovne formule iz ugovara potpisa-

nog 1996.Gasprom je reagovao zvani~nim sa-

op{tewem 5. septembra da se strogo

pridràva me|unarodnog prava i naci-

onalne legislative u svim zemqama gde

posluje. Gaspromove aktivnosti na EU

trì{tu u skladu su sa zakonskim

standardima koji se primewuju na pro-

izvo|a~e i izvoznike gasa, a to ukqu~u-

je i mehanizme za formirawe cene.O~ekujemo da istraga uzme u obzir na-

{a prava i legitimne interese bazira-

ne na me|unarodnom i evropskom pra-

vu", stoji u Gaspromovom saop{tewu.

Istraga protiv uvoznika

fotonaponskih panela

i komponenti iz Kine

Evropska komisija je pokrenula anti-

dampin{ku istragu protiv uvoznika fo-

tonaponskih panela i komponenti iz

Kine. Istragu je zatraìlo udruèwe

ProSun koje tvrdi da se na evropsko tr-

ì{te uvoze kineski paneli i kompo-

nente za ugradwu i prodaju ispod trì-

{ne cene.Kina je u 2011.u EU izvezla FN

panela i komponenti u vrednosti 21 mi-

lijarde evra. O~ekuje se da bi istraga

mogla potrajati do 15 meseci, za koje

vreme bi EU mogao na te kineske proiz-

vode uvesti privremene antidampin{ke

carine u trajawu 9 meseci.

Zabrana privatizacije dràvne

imovine u sektoru

distribucije prirodnog gasa

Ukrajinska Vlada zabranila je priva-

tizaciju dràvne imovine u sektoru di-

stribucije prirodnog gasa u toj zemqi,saop{tila je Vlada Ukrajine.Imovina te

vrste ne sme biti odvojena od kompani-

ja za snabdevawe gasom. Ne{to ranije,ukrajinski parlament je usvojio zakon o

reformama naftnog i gasnog sektora,prema kom je predloèno da Vlada reor-

ganizuje dràvni holding Naftogas

Ukrajina i da zabrani wegovu privatiza-

ciju.

ME\UNARODNA PANORAMA 15

Ma|arska otkupquje poslove

sa prirodnim gasom

Ma|arska dràva otkupi}e poslove

sa prirodnim gasom od nema~ke kompani-

je E.ON u Ma|arskoj.Vlada Viktora Or-

bana ve} je otkupila 21posto udela u ma-

|arskoj naftno-gasnoj grupi Mol. "Ot-

kupili smo od Rusa deonice Mola, od

Francuza smo otkupili neka vodopri-

vredna preduze}a a svakog }emo trena

tako|e otkupiti ma|arsku filijalu

E.ON od Nemaca", prenosi MTI izjavu

premijera Orbana.Grupa Mol prodala je

gasno poslovawe E.ON -u 2005. u tran-

sakciji vrednoj 2,2 milijarde evra, ukqu-

~uju}i dug. E.ON Foldgat Trade Zrt je naj-

ve}i trgovac prirodnom gasom u Ma|ar-

skoj.Snabdeva sve ma|arske distribute-

re a indirektno i sva doma}instva.

E.ON reè tro{kove

E.ON je ovih dana saop{tio da pla-

nira da odgovori na konstantno koleba-

we potro{we elektri~ne energije u

Evropi rezawem operativnih tro{kova

i mogu}im dodatnim zatvarawem elek-

trana,po{to je ranije bio najavio otpu-

{tawe oko 11.000 radnika. Zarada od

proizvodwe struje u toj najve}oj nema~-

koj kompaniji tako|e je pod stalnim pri-

tiscima zbog intervencionizma finan-

sijski ugroènih vlada sa juga Evropske

unije na trì{tu elektri~ne energije

radi popuwavawa buxetskih praznina,kao i rastu}e zavisnosti marì E.ON -ovih konvencionalnih termoelektrana

od pritisaka obnovqivih izvora ener-

gije (OIE),prenosiWall Street Journal.UNema~koj je udeo OIE ve} zahvatio 20posto ukupne potro{we struje. E.ON jeve~ najavio zatvarawe nekih „neprofi-

tabilnih“ termoelektrana na gas na jugu

Nema~ke, kao i jedne TE na mazut u Veli-

koj Britaniji. Najve}i doma}i konkrent

RWE je ranije saop{tio mogu}nost za-

tvarawa nekih starijih TE na ugaq zbog

veoma niskih nivoa cena u Evropi.E.ONtako|e najavquje preno{ewe poslova na

narastaju}a trì{ta poput Brazila,Turske i Indije. E.ON je nedavno pove-

}ao ip{ak profitne ciqeve za 2012. na

neto 4,1 do 4,5 milijardi evra – ali pr-

venstveno zahvaquju}i dogovorenom sni-

èwu cena Gaspromovog gasa.

ÊZ prodaje elektrane

ê{ka rudarska grupa Czech Coal po-

nudila je doma}em energetskom kolosu

ÊZ 14 do 16 milijardi kruna (813 mil.

dolara) za termoelektranu Pocerdari

(1.000 MW) i 10 milijardi kruna za TE

^valetice (800 MW), preneo je 4.sep-

tembra dnevnik Mlada Fronta Dnes.ÊZ je stavio na prodaju ove dve elek-

trane na ugaq, u sklopu plana zadovoqe-

wa regulatornih direktiva EU i kako bi

okon~ao dugogodi{wi spor sa CzechCoal-om oko cene ugqa za elektrane.Kompanija nudi jo{ tri elektrane kup-

cima.

Rosweft snabdeva filijalu

E.ON u Rusiji

Ruska naftna kompanija Rosweft

sklopila je dogovor o prodaji prirod-

nog gasa filijali nema~kog energet-

skog kolosa E.ON u Rusiji u naredne

tri godine. E.ON Russia a }e ovaj gas

koristiti za svoje termoelektrane u

Rusiji, pi{e Reuters. Agencija potse}a

da Gasprom ima ekskluzivna prava na iz-

vor ruskog gasa, ali je pod pritiskom

rastu}e konkurencije kod ku}e,ukqu~u-

ju}i naftne koje imaju obavezu da sma-

we sagorevawe (kapta`nog) prirodnog

gasa koji izbija prilikom proizvodwe

nafte – koje sklapaju samostalne ugo-

vore o prodaji gasa na ruskom trì{tu.Rosweft proizvodi mese~no oko mili-

jardu kubika gasa, a dogovorio je da

E.ON Russia ukupno od 2013. do 2015.kupi 4,65 milijardi kubnih metara gasa

za potrebe snabdevawa strujom grada

Surguta.

Raste trgovina te~nim

prirodnim gasom

Te~ni prirodni gas (LNG) trenut-

no je najbrè rastu}e gorivo na glo-

balnom nivou, a o~ekuje se da }e otkri-

}a gasa na novim lokacijama , pre svega

u isto~noj Africi i Australiji da po-

gurati gas ispred ugqa do 2030.godine,a kasnije zapretiti i nafti. Promet

LNG-a u 2011. porastao je za gotovo 10procenata, a globalni autput je prema-

{io 240 miliona tona, sude}i prema

podacima Me|unarodne grupe LNG iz-

voznika. U fizi~ki protrgovanim volu-

menima gas se ve} pribliìo ugqu s

LNG transportima vrednim 250 do 260milijardi dolara barela ekvivalenata

nafte, ~ine}i tre}inu ukupno protr-

govanog gasa. CEDIGAZ procewuje da

}e LNG godi{we rasti po stopi od

oko 6 postoizme|u 2011.i 2020.O~eku-

je se da }e do kraja ove dekade Austra-

lija od Katara preuzeti primat najve-

}eg izvoznika LNG-a na svetu.

Primena svemirske

tehnologije u bu{ewu nafte

Norve{ka kompanija Robotic Dril-ling Systems, koja razvija opremu za bu-

{ewe nafte sposobnu da razmi{qa bez

pomo}i ~oveka, potpisala je ugovor o

razmeni informacija sa ameri~kom

svemirskom agencijom NASA kako bi, uzamenu za svoja saznawa, dobila isku-

stva koja je na planeti Mars prikupi-

lo robotsko istraìva~ko vozilo Cu-riosity. Kompanija razvija futuristi~ki

projekat koji bi u budu}nosti treba-

lo da omogu}i potpuno automatizova-

ni proces bu{ewa nafte. rukovo|en

koordinatama dobijenim uz pomo} sa-

telita - po~ev od postavqawa ~eli~-

nog torwa, preko bu{ewa izvora, do

preme{tawa na drugu lokaciju. Me|u

kompanijama koje razvijaju tehnologiju

koja treba da ukloni ìvu radnu snagu

sa najopasnijih i vremenski najduìh

procesa proizvodwe nafte su Apache,National Oilwell Varco i Statoil. Curio-sity je dizajniran da prikupqa podatke

i samostalno odlu~uje o slede}em ko-

raku na osnovu programiranog rezono-

vawa. Rukovo|eni istom logikom, pome-

nute naftne kompanije razvijaju teh-

nologiju koja }e proces bu{ewa u~ini-

ti inteligentijim i sposobnim da od-

mah odgovori na uslove terena i oko-

line, poput ekstremnih temperatura i

visokih pritisaka.

16 ME\UNARODNA PANORAMA

Saudijska Arabija beleì

rekordne zarade

od izvoza nafte

Saudijska Arabija bi u ovoj godini

trebalo da ostvari petro-berbu od

blizu 335 milijardi dolara, pokazuje

procena najve}e banke ove naftom boga-

te monarhije. Time }e biti oboren do-

sada{wi rekord u zaradi na izvozu naf-

te od 317 milijardi dolara iz 2011.go-

dine, zahvaquju}i prose~noj ceni barela

od rekordnih 108 dolara i pove}awu

proizodwe u ovoj godini za 1,1 milion

barela na dan, na 9,3 mbd.

Najdubqa naftna bu{otina

Exxon Neftgas Ltd (ENL) probio je

do sada najdubqu naftnu bu{otinu na

svetu na naftnom poqu âjvo na poluo-

strvu Sahalin u Rusiji.Dubina probije-

nog izvora je 12.376 metara. êlnik ENL-a Jamse Taylor rekao je da je {est od de-

set najdubqih naftnih bu{otina na sve-

tu, ukqu~uju}i ovu, izvedeno u okviru

projekta Sahalin 1 u Rusiji uz kori{}e-

we tzv tehnologije “brzog bu{ewa” Ex-xon Mobil-a.

Rekordna proizvodwa

nafte u Rusiji

Rusija je u avgustu proizvodila re-

kordnih 10,38 miliona barela nafte na

dan, {to je nivo koji nije zabeleèn od

raspada Sovjetskog saveza do danas, ob-

javilo je 2. septembra Ministarstvo

energije Rusije.

Venecuela ukida

preferencijalne uslove

za izvoz nafte

Kuba }e prva izgubiti preferenci-

jalne uslove po kojima dobija naftu od

Venecuele od januara idu}e godine ako

opozicioni kandidat Enrike Kapriles

Radonski dobije 7.oktobra na nacional-

nim izvorima, prenosi Argus informa-

ciju dobijenu od autora plana za prvih

100 dana budu}e nove vlade. Kuba tre-

nutno dobija oko 102.000 barela nafte

na dan od dràvne venecuelanske kompa-

nije PdV,{to u celini pokriva uslugama

svojih doktora, sportskih trenera, voj-

nih i bezbedonosnih eksperata vezanih

za sva ministarstva vlade u Karakasu.Prema ra~unici opozicije, PdV tako gu-

bi godi{we 3,7 milijardi dolara koje bi

dobila prodajom te nafte na trì{tu.Nafta namewena Kubi }e odmah biti

preusmerena na slobodno trì{te, a

prihodima }e se servisirati dugovawa

PdV od preko sedam milijardi dolara,rekli su savetnici Kaprilesa Radon-

skog.

Odgovor Gasproma na mogu}i

jeftiniji ameri~ki gas iz

{kriqaca

Rusko Ministarstvo privrednog

razvoja upozorava da bi Gasprom mogao u

budu}nosti da izgubi vode}u poziciju

na doma}em i stranom trì{tu i traì

od dràvnog kolosa da neodlo`no akti-

vira neke od svojih velikih investicio-

nih projekata, jer se strahuje da bi jef-

tiniji ameri~ki gas iz {kriqaca mogao

sti}i do evropskog trì{ta. Veliki

ameri~ki izvozni terminali po~e}e s

radom 2016. godine, kada se moè o~eki-

vati prvi zna~ajniji izvoz ameri~kog ga-

sa u Evropu, {to }e verovatno primora-

ti Gasprom na sniàvawe cena. S druge

strane, na ruskom trì{tu udeo nezavi-

snih privatnih gasnih firmi poput No-

vateka porastao je na 25 posto i daqe

raste.

Pregovori o gasovodu TANAP

Visoki predstavnici Turske, Turk-

menistana,Azerbejxana i Evropske unije

razgovarali su 3. septembra o ulasku

Turkmenistana u 7 milijardi dolara vre-

dan projekat gasovoda TANAP, kojim

azerbejxanski gas treba da bude tran-

sportovan do Turske, a odatle do Evro-

pe, prenosi dnevnik Hurriyet. Turska i

Azerbejxan su u junu potpisali dogovor

o projektu gasovoda Trans-Anatolia

(TANAP),ali je turski ministar energi-

je Taner Jildiz rekao posle sastanka da

bi wegova zemqa mogla tim putem da ku-

puje i turkmenistanski gas. Turkmeni-

stan se smatra vlasnikom ~etvrtih po

veli~ini rezervi prirodnog gasa na sve-

tu. TANAP je planiran da krene kapaci-

tetom od 16 milijardi kubika godi{we,uz maksimum od 60 mlrd.m3,{to ne bi mo-

gao da ostvari transportuju}i samo

azerbejxanski gas.

Novi zakon o energiji

u Hrvatskoj

Novi zakon o energiji, kojim se Hr-

vatska uskla|uje sa zakonodavstvom EU,koji je pripremila Vlada Hrvatske,a ko-

ji bi uskoro trebalo da bude razmatran,predvi|a da Vlada vi{e ne}e mo}i da

uti~e “na poskupqewe energenata –struje,gasa,tople vode i ostalog”.Rije~-

ki Novi list pi{e da }e jedini regula-

tor na trì{tu energenata biti Hrvat-

ska energetska regulatorna agencija

(HERA). Predsednik Saveza udruèwa za

za{titu potro{a~a Nenad Kurtovi} sma-

tra da HERA ne}e mo}i da se suprotsta-

vi rastu cena energenata. On je podse-

tio da Hrvatsku ulaskom u EU ~eka i uvo-

|ewe dodatnih akciza na elektri~nu

energiju i gas,{to }e dodatno poskupje-

ti cijene ovih usluga.

HEP grupa beleì gubitak

HEP grupa zavr{ila je prvo ovogo-

di{we polugodi{te s konsolidiova-

nim gubitkom (posle oporezivawa) od

315,5 miliona kuna (oko 42 mil. evra),dok je u istom razdobqu pro{le godi-

ne imala neto dobit od 543,7 miliona

kuna (72,5 mil.evra),prenosi Energeti-

ka-net.Hrvatska dràvna elektroener-

getska kompanija u finansijskom izve-

{taju navodi da su tro{kovi poslovawa

grupe u prvom polugodi{tu u odnosu na

isto razdobqe pro{le godine ve}i za

975,7 miliona kuna, tj. 17 posto. Kompa-

nija navodi da su tro{kovi proizvod-

we i nabavke elektri~ne energije po-

rasli za 1,14 milijarde kuna,ili za 42,7posto jer je nastavqeno nepovoqno hi-

drolo{ko razdobqe pa je mawa proiz-

vodwa elektri~ne energije u hidroe-

lektranama morala biti nadome{tena

ve}im uvozom i proizvodwom u termoe-

lektranama.

ME\UNARODNA PANORAMA 17

RTE (Réseau de Transport d'Élec-tricité), nezavisno preduze}e u

vlasni{tvu EDF (Électricité deFrance), francuski je operator siste-

ma prenosa elektri~ne energije. Kom-

panija je odgovorna za rad, odràvawe

i razvoj mreè visokog i ekstra viso-

kog napona i garantuje wenu pouzda-

nost i pravilan rad. RTE je veza izme-

|u i potro{a~a, distributivnih si-

stema i industrijskih potro{a~a di-

rektno povezanih na prenosni si-

stem, i francuskih i evropskih doba-

vqa~a. Sa 100.000 kilometara daleko-

voda napona od 63 do 400 kilovolti i

45 prekograni~nih vodova, mreà ko-

jom upravqa RTE najve}a je u Evropi.RTE trenutno zapo{qava gotovo osam

hiqada i 500 radnika.

Visok nivo javnih usluga

RTE obavqa niz va`nih delatno-

sti od javnog zna~aja definisanih

francuskim zakonom. Ove delatnosti

precizirane su Ugovorom o javnom

servisu potpisanim sa francuskom

vladom i sprovode se pod okriqem

francuskog energetskog regulatora,CRE, u ~ijoj je nadle`nosti i odre|i-

vawe tarife za kori{}ewe prenosne

i distributivne mreè. Ugovor o jav-

nom servisu, potpisan 2005, garantuje

visok nivo obavqawa elektroener-

getske delatnosti u Francuskoj. Do-

kument predvi|a obaveze RTE, kako bi

se obezbedila dugoro~na odrìvost

uspe{nog upravqawa prenosnim si-

stemom i stabilnost elektroener-

getskog sistema Francuske. RTE ima

odgovornost da, uz adekvatne tro-

{kove, odràva, ja~a i razvija mreù,kako bi sistem bio u stawu da odgo-

vori zahtevima, u isto vreme vode}i

ra~una o uticaju na ìvotnu sredinu.Preduze}e garantuje kontinuitet i

kvalitet snabdevawa elektri~nom

energijom.

Operativna pouzdanost mreè je u

srì odgovornosti koja je zakonski

poverena RTE. Zakon kaè: „Operator

prenosnog sistema je duàn da u sva-

kom trenutku obezbedi ravnoteù

tokova elektri~ne energije na mreì,kao i pouzdanost, bezbednost i efi-

kasnost sistema, uzimaju}i u obzir

tehni~ke okolnosti. Operator }e ta-

ko|e obezbediti po{tovawe pravila

koja reguli{u povezivawe razli~itih

nacionalnih sistema za prenos elek-

tri~ne energije ".

Doprinos funkcionisawu

trì{ta elektri~ne energije

RTE garantuje nediskriminatorski

odnos prema svim korisnicima sistema

za prenos elektri~ne energije, bez ob-

zira na udaqenost dobavqa~a i potro-

{a~a. Kompanija promovi{e neometan

protok. Re{ewa upravqawa protokom

{tite slobodu trì{nih igra~a i uzi-

maju u obzir wihove inicijative.Svojim predvi|awima potra`we

RTE pruà korisne informacije zain-

teresovanim stranama u energetskom

sektoru i {iroj javnosti i podsti~e

odgovorno kori{}ewe elektri~ne

energije. Preduze}e, tako|e, teì da

obezbedi da elektri~na energija pro-

izvedena iz obnovqivih izvora bude

integrisana u elektroenergetski si-

stem {to efikasnije.

Priredio M. B.

18 SVET

UPOZNAJEMO OPERATORE SISTEMA: FRANCUSKA

Kqu~na karika u evropskom

elektroenergetskom lancuMreà kojom upravqa RTE najve}a je u Evropi

U srcu Evrope

Kao operater najve}e mreè u

Evropi, RTE upravqa konekcijama

izme|u Francuske i wenih suseda.Sa svojim kolegama iz drugih zema-

qa, RTE radi na razvoju tehni~kih

i ekonomskih mehanizama za orga-

nizovawe evropskog trì{ta

elektri~ne energije i promovisa-

we neometanog me|unarodnog pro-

toka elektri~ne energije. Ova sa-

radwa pomaè da se poboq{a pou-

zdanost sistema, kao i sigurnost

snabdevawa.Kompleks EDF u Parizu, gde je

i sedi{te RTE

Brazil je najve}a nacionalna eko-

nomija u Latinskoj Americi,~lanica BRIKS – pet najper-

spektivnijih svetskih ekonomija (Bra-

zil, Rusija, Indija, Kina i Ju`noafri~-

ka Republika), dràva s 200 miliona

stanovnika. Upe~atqiva karakteri-

stika svih dràva BRIKS je zna~ajna

energetska mo}. Posledwe Savetova-

we Me|unarodnog komiteta za velike

elektri~ne mreè (CIGRE) u Parizu

pokazalo je ozbiqne aspiracije Kine

prema energetskom trì{tu Evrope.Rusija se ve} dugo druì sa „starom

damom“, a brazilski elektroenerget-

ski stru~waci su najbrojniji i me|u

najaktivnijim u radu CIGRE.Brazilci beleè izvozni bum, kao

i veliki razvoj poqoprivrede, rudar-

stva, uslu`nih delatnosti i velikih

investicionih zahvata. Glavni izvo-

zni proizvodi su avioni, elektri~na

oprema, automobili, etanol, tekstil,obu}a, gvo`|e, ~elik, kafa, pomoran-

xin sok, soja i govedina.Brazil sve vi-

{e u~estvuje i u me|unarodnom fina-

sijskom trì{tu, a tre}i je najve}i iz-

voznik poqoprivrednih proizvoda u

svetu. Poqoprivreda i srodni sekto-

ri kao {to su {umarstvo i ribolov

predstavqaju 5,1 posto doma}eg pro-

izvoda, dok industrija - od automo-

bilske, preko avionske, ~eli~ne, pe-

trohemije do kompjutera – ostvaruje

30,8 posto. Industrijska postrojewa

uglavnom su locirana u velikim cen-

trima kao {to su Sao Paolo, Rio de

@aneiro, Kampinas, Porto Alegre i

Belo Horizonte. Ta zemqa je i tre}i

najve}i proizvo|a~ komercijalnih

aviona u svetu.Tehnolo{ka istraìvawa u Brazi-

lu uglavnom su u javnim univerziteti-

ma i istraìva~kim institutima, a vi-

{e od 73 procenta sredstava za istra-

ìvawa obezbe|uje dràva.Brazil je deseti najve}i potro{a~

energije u svetu, ali gotovo u potpu-

nosti energetski nezavisan. Ve}inu

energije dobija iz obnovqivih izvora

– hidropotencijala i etanola, a glav-

ni neobnovqivi izvori su nafta i

prirodni gas. O~ekuje se da }e ta dr-

àva postati glavni proizvo|a~ i iz-

voznik nafte zahvaquju}i najnovijim

otkri}ima naftnih leì{ta.Hidroelektrana Itaipu najve}i je

hidropotencijal Brazila i Paragvaja,po{to su te dve dràve zajedni~ki

ulagale u Itaipu ~ija izgradwa po~ela

1975. godine. To postrojewe trenutno

je najve}a svetska hidroelektrana i

druga najve}a po instalisanoj snazi.HE Itaipu ko{tala je 20 milijardi

dolara, a godi{we isporu~uje 70 TWh.K tome, na ve{ta~kom jezeru koje je

Itaipu stvorila na reci Parana pla-

nira se instalisawe solarnih panela

koji bi trebalo da isporu~e 250 TWha wihovo instalisawe trebalo bi da

ko{ta 132 milijarde dolara. HE Itai-

pu progla{ena je jednim od sedam ~uda

modernog sveta. U wu je ugra|eno 15puta vi{e betona nego u Evrotunel

ipod Laman{a. Visina brane je 196 me-

tara, a {irina je gotovo osam kilome-

tara. Brana je stvorila jezero dugo

170 kilometara, {iroko sedam, koje za-

prema 29 milijardi tona vode. Glavne

koli~ine proizvedene elektri~ne

energije u Itaipu transportuju se

750-kilovoltnim dalekovodom, dugim

891 kilometar, do Sao Paola.S druge strane, u Brazilu je zna~aj-

no ugroèna ìvotna sredina, ali i

odrìvi razvoj. Prirodno nasle|e te

dràve ugroèno je uzgojem stoke i

kr~ewem zbog pa{waka, prodajom {ume,rudarstvom, naseqavawem, eksploata-

cijom gasa i nafte, prevelikim lovom

i ribolovom. Osim toga, mnogobrojne

brane i infrastrukturni objekti, za-

ga|ewe vode, poàri izazivaju klimat-

ske promene. Samo na Amazonu predvi-

|ena je gradwa 70 hidroelektrana.Shodno tome, ugroèni su i ìvotna

sredina, ali i budu}i razvoj Brazila.Dakle, zakqu~ivati je lako: dràva

koja, osim prirodnim bogatstvima,raspolaè energentima i energet-

skom nezavisno{}u ostvaruje i eko-

nomski prosperitet. Putevi tran-

sporta te energije ve} sami po sebi

su izvori pove}awa nacionalnog bo-

gatstva o ~emu svedo~i i ~iwenica da

je Liu ênia, predsednik kineske

Dràvne korporacije za mreù, Evro-

pqanima ponudio tri opcije za re{a-

vawe nedostatka elektri~ne energije,razumqivo, nude}i kinesku elektri~nu

energiju dopremqenu super-mreòm

uz, kako je rekao, zna~ajno niù cenu

prenosa.Nesumwivo sledi da je razvoj ener-

getskog sektora ultimativni zahtev

modernog vremena, a u sklopu toga

elektroenergetskih potencijala.Pritom, mreà za prenos elektri~ne

energije ima izvanredan zna~aj i kao

komercijalni put, ali i kao strate{ki

instrument dràva. Dakako, sve to uz

neumitni uslov – planirawe odrìvog

razvoja.P. Batini}

SVET 19

ENERGETIKA I BRAZILSKI EKONOMSKI „BUM“

Mreà i odrìvi razvoj

HE Itaipu, jedno od sedam ~uda modernog sveta

Unajnovijem Izve{taju Agencije

za energetiku Republike Srbi-

je (AERS) prikazane su potrebe

za ukupnom energijom u 2010. godini i

procena za 2011. godinu. Potro{wa

ukupne primarne energije u Srbiji

bez Kosova i Metohije u 2010. godini

je iznosila je 15,5 miliona tona ekvi-

valentne nafte (mtoe), a prema proce-

nama u 2011. godini iznosila je 16,2mtoe. Uvozna zavisnost u 2010. godini

je bila 33,6 odsto, a u 2011. neznatno

mawa.Najve}e u~e{}e u doma}oj proiz-

vodwi primarne energije ima ugaq,ali mu je u~e{}e u ukupnoj potro{wi

ugqa opalo sa 93 odsto u 2010. godi-

ni na 91 odsto u 2011. godini. U ukup-

noj potro{wi nafte lane doma}a pro-

izvidwa ovog energenta u~etvovala je

sa 42 odsto (u 2010. godini 31 odsto),a gas sa 21 odsto (u 2010. godini 17odsto). Na ovo je uticala pove}ana

proizvodwa u NIS-u.Ukupna finalna potro{wa energi-

je u Srbiji 2010. iznosila je 8,9 mili-

ona tona ekvivalentne nafte (mtoe), au 2011. godini 9,3 mtoe.Najve}e u~e-

{}e u potro{wi finalne energije

imaju doma}instva, pa industrija i sa-

obra}aj.U delu koji se odnosi na otvore-

nost trì{ta elektri~ne energije i

prirodnog gasa u najnovijem izve{taju

Agencije za energetiku Republike

Srbije (AERS) navodi se da su pravo

na snabdevawe po regulisanim cenama

tokom 2011. godine imali svi kupci

elektri~ne energije i prirodnog ga-

sa. Pravo na slobodni izbor snabde-

va~a na trì{tu su imali svi kupci

elektri~ne energije i prirodnog gasa

koji nisu doma}instva. Potencijalno,

time je otvoreno 49 odsto trì{ta

elektri~ne energije i 90 odsto tr-

ì{ta prirodnog gasa, a ostatak }e

biti otvoren od 1. januara 2015. godi-

ne, kada i doma}instva budu mogla da

se snabdevaju na slobodnom trì{tu.Pravo kupovine na slobodnom tr-

ì{tu su koristili samo kupci pri-

rodnog gasa, dok za elektri~nu ener-

giju nije bilo interesovawa, jer je re-

gulisana cena EPS-a bila povoqnija

od trì{ne cene.Desetak velikih kupaca je kupovalo

gas po ugovorenim cenama, uglavnom od

Javnog preduze}a Srbijagas kao trgovca

na slobodnom trì{tu. Po slobodno

ugovorenim cenama,u 2011. godini je ku-

pqeno 33,5 odsto, a u 2010. godini 46,4odsto ukupno utro{enog gasa.

Od 1. januara 2013. godine }e se

smawivati broj kupaca koji imaju pra-

vo na regulisanu cenu. Pravo na javno

snabdevawe }e imati, od 1. januara

2013. godine, krajwi kupci elektri~-

ne energije, odnosno prirodnog gasa

~iji su objekti prikqu~eni na di-

stributivni sistem (kupci prikqu~e-

ni na prenosni, odnosno transportni

sistem }e morati da kupuju ove ener-

gente na trì{tu.Iako je veliki broj kompanija do-

bio licence za trgovinu na veliko

elektri~nom energijom (50) i prirod-

nim gasom (17), u Srbiji, prema izve-

{taju AERS-a, nije bilo zna~ajnog na-

pretka u razvoju slobodnog trì{ta

elektri~ne energije i prirodnog ga-

sa. Na trì{tu na veliko za doma}e

potrebe dominiraju dva dràvna javna

preduze}a, EPS i Srbijagas.Trì{te na malo je, tako|e, uglav-

nom regulisano, jer veliki broj kupa-

ca koji su imali pravo, nije bio zain-

teresovan za snabdevawe na slobod-

nom trì{tu.U 2012. godinu su preneta neka

otvorena strate{ka pitawa koja }e

bitno odre|ivati uslove poslovawa

i na~in funkcionisawa energetike i

energetskih trì{ta u narednim go-

dinama. Nova Strategija razvoja ener-

getike bi trebalo da u~ini izvesni-

jim uslove dugoro~ne energetske sta-

bilnosti i principe prilago|avawa

energetike Srbije globalnim i

evropskim zahtevima na na~in koji }e

biti najpovoqniji za kupce i dopri-

nositi ekonomskom razvoju. Energet-

ska preduze}a }e {to pre, na istimo-

snovama, doneti planove razvoja. Ovim

se omogu}ava da se uspostavi i dugo-

ro~nija politika cena i otklone za-

te~eni debalansi i obezbedi ambi-

jent koji }e biti dovoqno stabilan i

podsticajan za investirawe.R. E.

20 VESTI

IZVE[TAJ AGENCIJE ZA ENERGETIKU REPUBLIKE SRBIJE

AERS o energetskim potrebama Srbije

USali 302 direkcije

EMS-a sredinom sep-

tembra odràna je obu-

ka za zaposlene koja je imala

ciq da ih upozna sa novim

softverom za planirawe na-

bavki.Obuku je drào Boban

Vasiqevi}, glavni projek-

tant u Centru za informaci-

oni sistem. Obuka je trajala

puna tri sata, a u~esnici su

se obu~avali za funkcije pla-

nera, koordinatore planira-

wa potreba, nosioce plani-

rawa i urednike kataloga po-

treba. Pored upoznavawa sa

novim softverom za planira-

we nabavki, na obuci je bilo

re~i o izradi potreba,sa de-

lovima kataloga potreba i

plana potreba.Obuku je u periodu od 10.

do 18. septembra pro{lo vi-

{e od 50 zaposlenih po svim

pogonima, centrima i direk-

cijama. Po re~ima Bobana Va-

siqevi}a, posle ovih obuka

bi}e napisano upustvo za ko-

ri{}ewe softvera koje tre-

ba da pomogne zaposlenima u

lak{em kori{}ewu softver-

skih re{ewa. Kori{}ewe

softvera moè da se o~ekuje

do kraja septembra, {to je

uskla|eno sa po~etkom pla-

niranog godi{weg programa

poslovawa preduze}a. Uvo|e-

wem ovog softverskog re{e-

wa EMS ima {ansu da razvije

kompleksan i efikasan si-

stem planirawa poslova i po-

treba. Po re~ima Dragosla-

va Peri}a, savetnika gene-

ralnog direktora za razvoj i

planirawe,najboqi primer je

stawe neke robe u magacinu,za koju danas nema jasno i pre-

cizno vo|ene evidencije sta-

wa u svim magacinima,tako da

je nemogu}e u}i u realno pla-

nirawe potreba pojedinih

magacina. Ciq ovog softvera

je da omogu}i efikasno pla-

nirawe potreba, a samim tim

}e doneti i bitne u{tede,jer }e poslovodstvo imati

realno sagledavawe potreba

po organizacionim delovima

preduze}a.

S. Stankovi}

VESTI 21

OBUKA ZAPOSLENIH

Novi softver za planirawe nabavki

Uprojektu me|unarodne

razmene studenata, koji

realizuje organizacija

IAESTE iz Beograda, i ove go-

dine u~estvovala je "Elektro-

mreà Srbije", a prakti~na

znawa, ste~ena tokom studija,studentkiwa iz Poqske mogla

je da primeni u Pogonu preno-

sa Novi Sad, tokom dvomese~-

ne prakse.Studentkiwa energetike,

Tehnolo{kog univerziteta u

Gdawsku Ana Kovalska najvi-

{e je impresionirana svesrd-

nom pomo}i i predusretqivo-

{}u kolega u Pogonu Novi

Sad, koji su joj strpqivo i

precizno odgovarali na sva

pitawa i re{avali sve nedou-

mice o funkcionisawu elek-

troenergetskog sistema, sa

kojima se suo~avala prethod-

na dva meseca.Studentkiwa iz Poqske

prvi put je posetila jednu

trafostanicu,konkretno No-

vi Sad 3, gde je iz prve ruke

dobila sve informacije i na

licu mesta se uveri kako ona

funkcioni{e, upoznala kqu~-

ne elemente trafostanice i

saznala {ta se i na koji na~in

radi tokom redovnog remonta

postrojewa.Mentor studenata iz me-

|unarodne razmene Vladi-

mir Krnajski, rukovodilac

Slu`be eksploatacije Pogo-

na prenosa Novi Sad, kaè da

su ovakvi projekti zna~ajni ne

samo za studente, ve} i za JP

"Elektromreà Srbije", jer

potvr|uju da smo me|u retkim

javnim preduze}ima koja,zahva-

quju}i svojim stru~nim kadro-

vima,znawa mogu da prenesu na

budu}e inèwere i doprine-

su razvoju wihove karijere.- Svi studenti koji su do

sada obavili stru~nu praksu u

na{oj firmi slo`ni su u jed-

nom, a to je da im je pruèna

prilika da upoznaju operativ-

ni deo posla i tako boqe

shvate kako funkcioni{e

elektroenergetski sistem.Ovo je samo jo{ jedna u nizu

praksi, koje su realizovane u

okviru me|unarodne razmene

studenata, u koji smo ukqu~e-

ni ve} dugi niz godina - kaè

Krnajski.On nagla{ava da se sve vi-

{e studenata Univerziteta

Novi Sad odlu~uje da obave-

znu stru~nu praksu obavi

upravo u Pogonu Novi Sad, a

to, kako kaè, potvr|uje pro-

fesionalni renome na{eg

preduze}a.Me|u studentima novo-

sadskog Univerziteta koji su

obavili dvonedeqnu praksu u

Pogonu Novi Sad bili su i

Milica Latinovi} i Mi-

lutin Jari}, koji su, pored

sticawa prakti~nih znawa o

svojoj struci,imali priliku i

da od koleginice iz Poqske

saznaju {ta odlikuje tamo{wu

elektroenergetiku.

S. Eker

Primena re{ewa done}e velike u{tede

ME\UNARODNA RAZMENA STUDENATA U POGONU NOVI SAD

Edukacija budu}ih inèwera

Studenti tokom prakse, nakon teorijskih, stekli i

znawa u praksi

Studentkiwe Ana Kovalska i Milica Latinovi}

u postrojewu TS Novi Sad 3

Osvanuo je jo{ jedan vreo dan. Rani

su jutarwi ~asovi, doba dana kada

je temperatura, ~ak i usred avgu-

sta, iole podno{qiva. Sunce visoko na

nebu obe}ava! Obe}ava da }e nas i danas

bespo{tedno grejati. Na sre}u svih

onih koji su planirali da se ba{kare ne-

gde na plaì, bazenu ili nekom drugom

zgodnom mestu.Za montere Slu`be za odràvawe

dalekovoda Pogona prenosa Novi Sad

to je samo jo{ jedan novi radni dan,u ko-

jem,ispostavi}e se kasnije,ni vanrednih

aktivnosti ne}e mawkati. Zoran (Fi-

lipovi}), Zdravko (Dimi}), @ika

(@ivorad Spasi}) i jo{ jedan Zoran

(Radi}) na radnim su mestima. Uz prvu

jutarwu kafu dogovaraju {ta }e i kako

danas raditi.Nakon redovnih poslova koje zavr{a-

vaju, a prolazno vreme im je, da budemo

skromni, sasvim korektno, stiè dojava!O kvaru,razume se.Izolatorski lanac na

stubu dalekovoda 217/1, je prekinut.Preciznije, istopqen i prepolovqen.Nama, obi~nim smrtnicima, na ovu vest,oteo bi se komentar: "Pa, dobro, ni{ta

stra{no,momci }e oti}i do stuba, zame-

niti taj (izolatorski) lanac, pa se vra-

titi redovnom poslu".Me|utim,kao ni sve u ìvotu,ni ovo

nije tako jednostavno. Neki doga|aji, u

ovom slu~aju,kvar,mogu poprimiti i mno-

go {ire, ozbiqnije i drasti~nije razme-

re, a uz to, logi~no je i sasvim mogu}e,izazvati i vi{estruku {tetu. Dakle, po-

stoji jedan detaq u ~itavoj ovoj pri~i o

kvaru na stubnom mestu - sporni stub na-

lazi se duboko u {umi,na lovi{tu (u bli-

zini Obrenovca). Kvar bi mogao da iza-

zove "pucawe" provodnika,a potom,nemi-

novno, i poàr u {umi. Drugi detaq - da

bi se uop{te stiglo do stuba,potrebno

je raskr~iti koridor.On je duga~ak pet,a {irok ~etiri metra.Za ovu vrstu posla

ne postoje posebne ekipe.To rade,niko

drugi, no monteri.Dva Zorana, Zdravko i @ika pakuju

za{titnu, bezbednosnu i svu ostalu

opremu, kojoj pridodaju i dve "motorke".Ona }e biti najva`niji alat u ovom "po-

hodu na {umu".Sedaju u "landrover", koji

je nebrojeno puta do sada dokazao da ima

odli~ne, automobilskim re~nikom re~e-

no, performanse koje odolevaju ba{ sva-

koj rupi na putu, {ibqu, uzbrdici i niz-

brdici (vaqda zbog toga i jeste teren-

sko vozilo, prim.aut). "Landrover"-a mo-

`da karakteri{u odli~ne performanse,ali ono {to na{e montere karakteri{e,nazivamo drugim imenom. Oni su hrabri,po`rtvovani,predani poslu,odgovorni,fizi~ki spremni. To su dokazali i ovog

puta.

Stigli su na lokaciju. Tome je pret-

hodio dogovor sa {umarima, vlasnicima

lovi{ta, koji su dozvolili se~u drve}a.U granicama, podrazumeva se. Uzimaju mo-

torke i posao moè da po~ne. Ono sun-

ce i daqe ne {tedi.Grawe pada na sve strane,a pri kr~e-

wu koridora maksimalno se vodi ra~una

da bude pose~eno samo onoliko drve}a

koliko je neophodno, da bi {uma i pri-

roda, je li, bile sa~uvane. Put kojim bi

trebalo da pro|e kamion sa korpom "~u-vaju" dva stabla,udaqena jedno od drugog

taman toliko koliko je {irok i kamion.Novi izazov. Zadatak je provozati grdo-

siju od kamiona tim putem, a pri tom ne

o{tetiti stabla.Ve{t voza~ sigurno bi

to mogao da uradi....Zakqu~ili su da Du-

{ko Konti} i Ilija Mari} jesu ve{ti

za volanom. Zadatak uspe{no obavqen.Kraj kr~ewa {ume se ne nazire.Ve} je

kasno posle podne. Vazduha me|u gustim

rastiwem sve je mawe. Na{i momci odav-

no su porodicama javili da ih ne ~ekaju

na ru~ku.Nastavqaju daqe, jer posao mora

biti ura|en. Danas. Bez odlagawa. Ono

sunce i daqe ne {tedi.Osim vazduha, uskoro je i sve mawe

svetlosti. Bliì se no}. "Motorka" je

neumorna. I na{i monteri. Stiè i po-

ja~awe. Zoran Uborwi i Vladimir

Diwa{ki.Predvodi ih poslovo|a,Raj-

ko Manojlovi}. Ostao je jo{ nepun me-

tar koridora,i u duìnu,i u {irinu.Pa-

da posledwe mawe stablo. Korpa kre}e

ka provodniku,u visinu vi{e od 20 meta-

ra. Ne spu{ta se narednih nekoliko sa-

ti.Kona~no,monter daje znak da je i ovaj

deo posla zavr{en. Kvar je otklowen.Provodnik sa~uvan. Korpa se spu{ta. A,pre toga i "motorka" je utihnula. A i

{umski ìvot.Vaqda zato {to i ptice i

divqa~ odlaze na spavawe posle pono}i.San je sada prekopotreban i dvojici Zo-

rana, Zdravku i @iki.Sawa Eker

22 NA[E KOLEGE

JEDAN DAN SA MONTERIMA

Intervencije i lo{e vreme

uvek idu zajedno

Redovan remont je u toku. Radovi su u punom jeku. Rokovi se po{tuju, poslo-

vi zavr{avaju na vreme. Vanredne aktivnosti, ni tokom ovog remonta, nisu

nikakva novost. Za wih su uvek spremni, pre svih, monteri, jer oni su glav-

ni junaci u svakoj pri~i o vanrednim doga|ajima, barem kada su u pitawu da-

lekovodi. I ne samo glavni junaci, ve} nebrojeno puta, i pravi heroji.

Monteri Zoran Filipovi}, Zdravko Dimi},

Svetozar Rusov i Vladimir Diwa{ki

kre}u na posao

Najmla|i monteri Ivan Filipovi}

i Vladimir Diwa{ki:"Teren je ~esto veoma

nepristupa~an

Posledwe pripreme pred po~etak radova

Fudbalska reprezentacija JP

EMS nedavno je postala prvak

„Sosijete @eneral“ super li-

ge na nivou Beograda u malom fudba-

lu, u ~etvrtoj sezoni ovog fudbalskog

takmi~ewa.U reguralnom delu {ampionata

u~estvovalo je osam ekipa koje su od-

igrale 14 kola. Nakon liga{kog takmi-

~ewa, na{a ekipa u malom fudbalu

osvojila je tre}e mesto i plasirala

se u plej-of koji je nedavno odr`an u

sportskoj hali u Le{tanima.U prvoj utakmici plej-ofa, protiv

KMF– Ragaci iz Le{tana, fudbalska

reprezentacija JP EMS u regularnom

delu utakmice odigrala je nere{eno -2:2. Posle izvo|ewa penala uspe{niji

su bili fudbaleri JP EMS, koji su pe-

nal puca~ku seriju zavr{ili u svoju

korist kona~nim skorom 5 : 4.

Posle polufinalne utakmice, u

finalu su se sastali sa ekipom Crve-

ni iz Mirijeva, koje je reprezentacija

JP EMS uz maksimalno zalagawe na{ih

fudbalskih aktera savladala kona~-

nim rezultatom 2: 1 u regularnom delu

utakmice i tako se okitila ovogodi-

{wom {ampionskom titulom u malom

fudbalu.Kroz ~itav takmi~arski ciklus

ekipu JP EMS predvodili su Zlato-

mir Dobrisavqevi} i Predrag

Jankovi} sa trenerima Acom Vasi-

qevi}em i Draganom Milojevi-

}em. Ekipu su sa~iwavali: Samarxi}

Stevan, Stani} Sla|an, Aleksi}

Bo{ko, Gaji} Zoran, Mladenovi}

Milo{, ]osi} Dragan, Ap~evi}

Neboj{a, Tokanovi} Vladimir,Nikoli} Predrag, Jovanovi} Mi-

lo{, Laki} Milan, Glavini} Qu-

bi{a, Elenkov Milan, Baji} Srbo-

qub, Bawac Rade, Benakovi} Mio-

drag, Igwatevi} Denis, Zdravko-

vi} Ivan i Borojevi} Branislav.

M. Vukas

VESTI 23

POBEDNICI U MALOM FUDBALU

JP EMS prvak „Sosijete

@eneral“ fudbalske lige

Po~etkom avgusta u Pogonu Kru-

{evac, u prisustvu velikog broja zapo-

slenih, sve~ano je proslavqena elek-

tri~arska slava Sveti prorok Ilija.Sve~anost su svojim prisustvom

uveli~ali sve{tenici, monahiwe iz

manastira Sveti Pantelejmon i Sve-

ti Stefan, monasi iz manastira Su-

kovo kod Pirota, kao i gosti iz in-

stituta Nikola Tesla i Pogona Novi

Sad. Dragi gosti na slavi bili su i

penzioneri, me|u kojima i Bora Mi-

hajlovi} (Bora Xisa) koji je pre mno-

go godina zapo~eo tradiciju prosla-

vqawa slave Sveti Ilija u Pogonu

Kru{evac.Ovogodi{wi kola~ar i doma}in

slave bio je Ivan Mili}evi} sa

svojom porodicom. Po tradiciji Ivan

je predao deo kola~a narednom kola-

~aru @ivkovi} Predragu Tozi.Elektri~arska slava obele`ena je

i u drugim organizacionim jedinica-

ma JP EMS.R. Petrovi}

Elektri~arska slava

Sveti prorok Ilija

Sindikat EMS je u saradwi sa Po-

slodavcem, u posledwoj nedeqi

avgusta organizovao rekreativni

odmor u Makedoniji u hotelu „Desa-

ret“ na samoj obali Ohridskog jezera u

mestu Pe{tan. Aran`man je obuhvatao

sedam punih pansiona u dvokrevetnim

sobama sa terasama, od kojih je ve}ina

bila sa pogledom na jezero.Odli~an po-

loàj hotela i lepo vreme doprineli su

da 40 zaposlenih i wihovih pratioca

provedu prijatne trenutke kupaju}i se u

bistroj vodi Ohridskog jezera. Ve}ina

u~esnika je koristila organizovane iz-

lete autobusom. Obi{li su manastir

Sv. Naum, muzej na poluostrvu Gradi{te

gde je rekonstruisano praistorijsko

naseqe na vodi, zatim crkvu Sv. Sofija,Samuilovu tvr|avu, arheolo{ko nalazi-

{te Plao{nik gde se nalazi replika cr-

kve Sv.Kliment i Pantelejmon,a u crkvi

Bogorodice Perivlepte prisustvovali

su veoma nadahnutom predavawu o isto-

riji ove svetiwe. U vi{e navrata obi-

{li su gradove Ohrid i Strugu. Veoma

zanimqiv je bio i izlet do Prespanskog

jezera gde je ve}ina putnika iskoristi-

la priliku da se na kratko okupa i u

ovom jezeru. Slobodno vreme je iskori-

{}eno za me|usobno druèwe i boqe

upoznavawe sa kolegama iz razli~itih

delova na{eg kolektiva, kao i sa wiho-

vim porodicama.

R. Petrovi}

24 SINDIKALNE AKTIVNOSTI

PLANINARSKI PODUHVAT

Semsovac

na Alpima

Vo|en ~vrstom voqom i è-

qom za novim izazovima, sa-

mo mesec dana posle velike

alpinisti~ke nesre}e na Alpima,u avgustu je na planinarski pohod

krenuo Vladimir Prvanovi},~lan Sindikata EMS zaposlen u

PD „Elektroistok – Izgradwa“d.o.o. Ciq je bio osvajawe najvi-

{eg vrha u Italiji i najvi{eg vrha

zapadne Evrope. Prvi deo plana je

uspe{no okon~an osvajawem Gran

Paradiza (4061), ali zbog u~esta-

lih sne`nih i kamenih lavina i

izri~ite zabrane uspona na Mon

Blan (4810), posle dva dana prove-

denih u kampu na 3817 metara nad-

morske visine, ekspedicija se vra-

tila u Srbiju, sa nadom da }e sle-

de}e godine zavr{iti pohod.

M.A.

Rekreativni odmor na Ohridskom jezeru

Dvadeseto~lana posada Sindikata

Elektroistok Izgradwa u~estvo-

vala je krajem jula na 19. Drinskoj

regati. Petnaest hiqada qudi, u vi{e

od hiqadu ~amaca, splavova i raznih ma-

{tovitih plovila, spustilo se 20 kilo-

metara tokom reke Drine, od Peru}ca

do Roga~ice. Najve}a fe{ta na vodi je

svojevrsna masovna antistres manife-

stacija, a reka Drina je najboqe mesto

za opu{tawe i beg od svakodnevnih pro-

blema. Aktivni odmor je upotpuwen

utakmicom u malom fudbalu izme|u

elektroistokovih ekipa „Goli“ i „Ob-

u~eni“ (10:8). Tri dana boravka na Dri-

ni, uz bogat meni i veselo dru{tvo,ulep{ali su nekoliko truba~kih orke-

stara i poznate grupe:Legende,Kerber,Beogradski sindikat i Zabraweno pu-

{ewe.Drinska regata je najstarija mani-

festacija turisti~ko – rekreativnog

karaktera na reci Drini koju ve} 18 go-

dina u spomen na drevnu tradiciju

drinskih splavara organizuju S. T. C.„Bajina Ba{ta“ i Op{tina Bajina Ba-

{ta.

V. Smili}

Drinska regata

Zaposleni uìvali u dobrom dru{tvu i lepom vremenu

Na Drugim susretima

sindikata elektro-

prenosnih preduze}a

Makedonije,Crne Gore,Repu-

blike Srpske,Bugarske i Sr-

bije, odrànim od 6. do. 9.septembra u Vrwa~koj Bawi,okupilo se 250 u~esnika, ko-

ji su se nadmetali u malom

fudbalu, basketu, stonom te-

nisu, {ahu, streqa{tvu, pika-

du i plivawu.Susrete je, ispred hote-

la "Breza", otvorio Milo-

van Andri}, predsednik

Sindikata "Elekromreè

Srbije".

- Ovi susreti su nastali

kao izraz potrebe da se omo-

gu}i upoznavawe zaposlenih u

elektroprenosnim preduze-

}ima regiona i unapredi sa-

radwa wihovih sindikalnih

organizacija. Drugi susreti

se odràvaju u godini kada

Sindikat "Elektromreè

Srbije" obeleàva 20 godina

svog postojawa i rada. Pre-

vencija radne invlidnosti,sportska rekreacija,odnosno

optimalna fizi~ka aktivnost

je uslov za o~uvawe zdravqa i

normalno funkcionisawe ~o-

vekovog organizma u celini,ali ovi susreti imaju i jedan

vi{i ciq,a to je da se vidimo

i druìmo, i da vezu koju nam

je omogu}ila na{a mreà

ostvarimo i u me|uqudskim

odnosima.@elim da kontakte

koje smo do sada imali oja~a-

mo i da se na slede}im susre-

tima okupe svi sindikati

elektroprenosnih kompanija

regiona,istakao je Andri}.Takmi~ewe sportista

proteklo je u korektnoj i

fer borbi a najvi{e uspeha

imali su takmi~ari Sindika-

ta EMS koji su osvojili prvo

mesto u generalnom plasmanu.Drugi je bio Sindikat MEP-

SO iz Makedonije, a tre}e

mesto pripalo je Republici

Srpskoj.Na sve~anoj ve~eri upri-

li~enoj povodom zavr{etka

takmi~ewa najuspe{nijim

ekipama i pojedincima uru~e-

ni su pehari i medaqe.

Jovan Popovi}

SINDIKALNE AKTIVNOSTI 25

Sredinom septembra, na

mestu gde se susre}u

reka Drina i planina

Tara,na obali jezera Peru}ac

ispred hotela „Jezero“, odr-

àna je turisti~ko-rekrea-

tivna manifestacija ~lanova

Sindikata EMS „Zlatni ko-

tli}“. Doma}in i organiza-

tor je bio Sindikat EMS

Direkcija uz pomo} Centra-

le sindikata. Stotinak u~e-

snika i gostiju je bilo sme-

{teno u hotelu i bungalovi-

ma „Jezero“. U deset kotli}a

skuvano je oko 100 litara ri-

bqe ~orbe, a na nekoliko ta-

landara, specijalnih ekolo-

{kih ro{tiqa, ispe~eno je

vi{e od 30 kilograma kvali-

tetne ribe, koje su degusti-

rali takmi~ari i gosti. Lep

ambijent i dobro raspoloè-

we u~inili su nezaboravnim

ovo celodnevno druèwe na

obali jezera, koje se nastavi-

lo podelom priznawa i sla-

vqem u hotelskom restoranu

do kasno u no}. U konkuren-

ciji je bilo deset ekipa i sve

su dobile diplome za ukusne

ribqe ~orbe koje su pripre-

mili. Po oceni oficijelnih

degustatora - profesional-

nih kuvara iz hotela, najuku-

sniju ribqu ~orbu skuvali su

majstori iz ekipe Pogona

Bor - Ra{i} Mali{a, So-

logub Dragan i Risti}

Milorad, drugo mesto zauze-

la je ekipa Pogona Novi Sad,a tre}e Pogona Vaqevo. Ire-

na Pejovski, predsednica

Sindikata EMS Direkcija

uru~ila je pobednicima na-

grade sindikalne Centrale –prohromske kotli}e i speci-

jalne zahvalnice Qubi{i

Stojanovi}u – Budi, idej-

nom tvorcu i inicijatoru ove

manifestacije i Mi}i Sta-

meni}u, direktoru hotela

„Jezero“ za pomo} u realiza-

ciji takmi~ewa. Vojin Ko-

sti}, predsednik Sindikata

EPS Direkcije, uru~io je bo-

nus nagradu pobedni~koj eki-

pi, a Tihomir Jovanovi},sindikalni poverenik iz iz-

dvojenog privrednog dru{tva

Elektroistok Projektni bi-

ro, koje je dobilo doma}in-

stvo za slede}e takmi~ewe,pozvao je sve prisutne da i

2013. godine u~estvuju na tak-

mi~ewu u pripremawu ribqe

~orbe.M. A.

DRUGI SUSRETI SINDIKALNIH ORGANIZACIJA ELEKTROPRENOSNIH

PREDUZE]A JUGOISTO^NE EVROPE U VRWA^KOJ BAWI

Sportska nadmetawa i unapre|ewe saradwe

Partnerski odnosi

Poslovodstva

i Sindikata

Na susretima u Vrwa~-

koj Bawi bili su i pred-

stavnici poslovodstva

svih elektroprenosnih

preduze}a. U ime "Elek-

tromreè Srbije", doma-

}ina susreta, dobrodo-

{licu kolegama iz regio-

na poèlela je Sandra

Petrovi}, zamenik gene-

ralnog direktora JP

EMS.Ona je,izme|u osta-

log, ukazala na dobru ko-

munikaciju poslovodstva

i sindikata JP EMS,a po-

tvrda tome je i zajedni~-

ka organizacija ovogodi-

{wih susreta.- Podràvam ovu mani-

festaciju, èlim da se

jo{ vi{e pro{iri,i da na

wima u~estvuje vi{e è-

na, naglasila je Sandra

Petrovi}.

[ESTO PRVENSTVO SINDIKATA EMS U PRIPREMAWU RIBQE ÔRBE

Zlatni kotli} na obali jezera Peru}ac

USrbiji je svakih 100sekundi potreban

davalac krvi za decu

i odrasle osobe kojima je

krv neophodna da bi pre-

ìveli. Uprkos brojnim na-

u~nim i medicinskim is-

traìvawima, dugogodi{wi

napori da se prona|e ade-

kvatna i ve{ta~ka zamena za

krv nisu urodili plodom.Jedini izvor tog po zdra-

vqe i ìvot va`nog leka je

~ovek – davalac krvi. Svi

mi, kada nam iz razli~itih

razloga (operacije, bole-

sti, povrede) krv zatreba

kao lek, zavisimo od huma-

nih i odgovornih qudi ve-

likog srca, od dobrovoq-

nih davalaca krvi.Program dobrovoqnog

davawa krvi je visoko orga-

nizovan socijalni program

koji postoji u svim zemqama

sveta, koji se iz dana u dan

razvija i unapre|uje i koji

obuhvata sve strukture dru-

{tva. Kako bi se osiguralo

brzo, sigurno i kvalitetno

le~ewe mnogobrojnih bole-

snika, potrebno je da u sva-

kom trenutku postoje do-

voqne rezerve jedinica i

produkata od krvi. Slu`ba

transfuzije organizovano

prikupqa krv od dobrovoq-

nih davalaca, obra|uje je i

potom distribuira zdrav-

stvenim ustanovama kojima

je i potrebna.U narednim redovima

poku{a}u da dam odgovore

na neka uobi~ajena pitawa,kao i predrasude koje po-

stoje, a vezana su za dobro-

voqno davawe krvi.

Da li je davawe krvi

bolno i opasno?

U odnosu na ukupan zna-

~aj i sam ~in davawa krvi,bol je trenutna i zanemar-

qiva. Krv se vadi iz vene u

predelu lakta, gde je ubod

igle najmawe bolan, a sam

proces traje od 5 – 10 mi-

nuta. Komplikacija nema jer

je celokupan pribor za uzi-

mawe krvi sterilan, apiro-

gen, za jednokratnu upotre-

bu i baca se nakon kori-

{}ewa. Kao neèqene reak-

cije mogu da se jave pojava

modrica na mestu uboda i

ose}aj slabosti. Modrice

mogu da izgledaju ru`no

(estetski problem), obi~no

su bezopasne i prolaze same

od sebe. Slabost nakon da-

vawa krvi se javqa kod zane-

marqivo malog broja davala-

ca. Ukoliko se pridràvamo

datih saveta o pripremi

pred davawe krvi do slabo-

sti ne}e ni da do|e,a ukoli-

ko se slabost oseti, obave-

zno treba da se prijavi

zdravstvenom radniku. Zbog

toga je preporu~qivo uzeti

i pojesti „obrok zahvalno-

sti“,naj~e{}e u vidu sendvi-

~a, koji svaki davalac dobije

nakon davawa krvi.

Ko sve moè da da krv?

Davalac krvi moè da

bude svaka zdrava, odrasla

osoba od 18 – 65 godina

starosti, teà od 50 kg,normalnog arterijskog pri-

tiska i pulsa, kod koje se

proverom krvne slike tj.nivoa hemoglobina (iznad

135 g/l kod mu{karaca i 125g/l kod èna) i lekarskim

pregledom utvrdi da dava-

we krvi ne}e imati {tetne

posledice ni za davaoca,ali ni za primaoca iste.Interval izme|u dva davawa

je tri meseca za mu{karce i

~etiri meseca za ène.

Kako se pona{ati pre

i posle davawa krvi?

Posebna priprema za

davawe krvi nije potrebna,kao ni poseban reìm po-

sle davawa krvi, ali da bi

se {to boqe ose}ali pri

davawu krvi, pogotovo ako

je to prvo davawe, odre|e-

ni saveti bi mogli da budu

korisni. Preporu~uje se da

pre davawa krvi osoba bude

odmorna, da je prethodne

no}i imala dovoqnu koli-

~inu sna i da je dobro spa-

vala, da je pred davawe krvi

26 EMS-OVA AMBULANTA

Jedan dan

SSpasi} Miroslav,Vesi} Bojan, Sa-

vi} Dragan, Rado-

wi} Ivan i sindikalni

poverenik Pr{i} Aran-

|el, ~lanovi Sekcije do-

brovoqnih davaoci krvi

Sindikata EMS iz Pogona

Kru{evac i ovog puta su se

rado odazvali apelu za po-

mo} na{em kolegi Stani-

miru Milosavqevi}u, ~u-

venom „Kenzi“ iz Pogona

Kru{evac, kome je krv bila

potrebna zbog operacije.Centrala Sindikata EMS je

uvek podràvala ovakve i

sli~ne humane akcije u ciqu

promocije dobrovoqnog da-

vawa krvi, naro~ito tokom

sezonskog deficita krvi,jer to pored velike pomo}i

onima kojima je dragocena

te~nost neophodna, pred-

stavqa i promociju zdravog

stila ìvota, uti~e na po-

dizawe nivoa gra|anske so-

lidarnosti i dru{tvene od-

govornosti zaposlenih u JP

EMS. Sve inicijative i ak-

cije dobrovoqnih davaoca

krvi iz na{eg Preduze}a ko-

ordinira i evidentira

Aleksandra Pejovski.Po-

red pla}enog odsustva do-

brovoqni davaoci krvi

oslobo|eni su pla}awa par-

ticipacije za odre|ene le-

kove i medicinko-tehni~ka

pomagala i implantate.

Radomir Petrovi}

Aktivnosti sekcije dobrovoqnih davalaca krvi JP EMS

uzela lagani obrok i do-

voqnu koli~inu te~nosti –najboqe 4 ~a{e vode 1 – 2sata pre davawa. Nakon da-

vawa krvi treba se pona{a-

ti uobi~ajeno. Zavoj na pre-

gibu lakta ne treba da se

skida dva sata nakon dava-

wa. Potrebno je tog dana da

se unosi ne{to vi{e te~-

nosti nego obi~no. Treba

izbegavati teì fizi~ki

rad i napor najmawe 4 sata

nakon davawe. Izbegavati

pu{ewe bar 2 sata, alkohol

bar 8 sati, dugotrajno sta-

jawe i boravak u neprove-

trenim prostorijama. Ne

treba polaziti na dug i na-

poran put kolima kao voza~.Tako|e se preporu~uje oso-

bama koje se profesional-

no bave poslovima na visi-

ni ili vo`wom da toga da-

na ne rade.

Koja se koli~ina krvi

daje i za koje vreme se

data krv nadoknadi?

Prose~na odrasla oso-

ba ima 70 ml krvi na kilo-

gram telesne mase. Osoba

od 70 kg ima oko 5,5 litara

krvi u organizmu. Davawe

krvi je apsolutno bezbedno

za davaoca jer zdrava osoba

ima rezervu krvi koja nije

neophodna za normalno

funkcionisawe. Moè da

se da 10% od ukupne koli-

~ine tj. oko 450 ml krvi.Organizam vrlo brzo na-

doknadi izgubqenu koli~i-

nu krvi. „Te~ni“ deo tj. pla-

zma se nadoknadi iz rezer-

vi za 48h, a }elijski ele-

menti za 30 – 60 dana (leu-

kociti za nekoliko sati,

trombociti za 3 – 5 dana,eritrociti za 4 nedeqe, a

gvo`|e za 8 nedeqa), te iz

tog razloga mora da posto-

ji ve} pomenuti razmak iz-

me|u davawa krvi.

Da li je davawe krvi

korisno?

Odgovor je DA! Pored

toga {to se davawem krvi

spa{ava ili poboq{ava kva-

litet ne~ijeg ìvota, sam

~in davawa daje ose}aj zado-

voqstva, ~ove~nosti, socij-

lane odgovornosti, gra|an-

ske solidarnosti i prosve-

}enosti, kao i znawa da se

~ini ne{to humano. Prili-

kom davawe krvi odre|uje se

krvna grupa i Rh fraktor, a

lekarskim pregledom se

proverava zdravqe davaoca i

orijentaciona krvna slika.Kostna sr` se stimuli{e da

stvara nove i mlade krvne

}elije. Poboq{ava se cirku-

lacija u organizmu i smawuje

rizik od pojave infarkta

miokarda (sr~anog udara)kod mu{karaca i kod èna u

menopauzi koji daju krv 2 – 3puta godi{we.

[ta se kontroli{e

u krvi davaoca?

Na{i propisi obavezuju

da se svaka jedinica krvi, a

to zna~i krv svakog davaoca,obavezno kontroli{e na:krvno grupnu pripadnost

(ABO i Rh sistem krvnih

grupa), prisustvo iregular-

nih antitela i izaziva~e

transmisivnih bolesti koje

se prenose putem krvi (he-

patitis B i C, AIDS – SI-

DA i sifilis). Pre davawa

krvi popuwava se upitnik, a

odgovori treba da budu is-

kreni, ta~ni i precizni.Ukoliko je rezultat testi-

rane krvi pozitivan ili la-

`no pozitivan, davalac se

obave{tava i sprovode se

dodatna testirawa radi

utvr|ivawa relanog stawa.

Koliko krv ko{ta i da

li se wome trguje?

Krv nema cenu, kao ni ì-

vot! Krv vredi koliko i qud-

ski ìvot koji je tom krvqu

spa{en. Propisi i zvani~na

akta Svetske zdravstvene

organizacije i Me|unarod-

nog crvenog krsta ne dozvo-

qavaju trgovinu krvqu. Pro-

pisi na{e zemqe zabrawuju

izvoz krvi, jer je prikupqena

krv namewena za redovnu uop-

trebu i stvarawe rezervi od

nacionalnog interesa.U prostorijama „EMS“-a

i na vi{e punktova narednih

meseci bi}e organizovana

akcija dobrovoqnog davawa

krvi. Informacije o ta~nom

datumu i terminima davawa

krvi bi}e istaknute na vi-

dqivim mestima. Ovim pu-

tem, kao lekar i ~ovek, pozi-

vam sve zaposlene, sve „Em-

sovce“ da se na ovu akciju

odazovu u {to ve}em broju,da je podrè, da odvoje malo

svog vremena i jo{ jednom

pokaù koliko su odgovor-

ni, humani i solidarni.

Dr Aleksandra Karapanxi}

(lekar op{te prakse

u ambulanti „EMS“)

EMS-OVA AMBULANTA 27

Serija tekstova “EMS-ova

ambulanta” omogu}ena je

sredstvima TEMPUS projekta

– jedan ìvot

Dobrovoqno donirawe krvi

prvog oktobra

Naredna akcija do-

brovoqnog donira-

wa krvi najavqena je

za prvi oktobar u Institu-

tu za transfuziju krvi Sve-

tog Save 39 u Beogradu u

vremenu od 9 do 17 ~asova,za zaposlene u beograd-

skom delu Preduze}a.Istog dana dobrovoqni

davaoci krvi iz ostalih

organizacionih delova Preduze}a krv doniraju po me-

stu rada i boravka.Zaposleni prilikom donirawa treba da naglase da

dolaze iz JP EMS i da obavezno ponesu ~lansku legi-

timaciju kako bi se evidentirao broj davawa krvi i

ostvarile zdravstvene beneficije.M.V.

list elektromre@e srbije godina 7 broj 57 septembar …sindikatems.org.rs/pdf/listems/57.pdf · ona...

Documents