Broj 173 februar 2017 Godina XVII Besplatan primerak www.sind-obr.org.rs ISSN 1451-7574LIST SINDIKATA OBRAZOVAWA SRBIJELIST SINDIKATA OBRAZOVAWA SRBIJE

S ministrom o Nacrtu ZOSOVOdr`ana zajedni~ka Tribina i konferencijaza novinareIzve{taji o radu SOSMe|unarodna saradwa

S ministrom o Nacrtu ZOSOVOdr`ana zajedni~ka Tribina i konferencijaza novinareIzve{taji o radu SOSMe|unarodna saradwa

Uvo

dna

re~

2

Januarski niz ledenih danazamrzao je i o~ekivawa pro-svetnih radnika da }e se

makar u najavama ostvariti ne-{to od Sporazuma, kojim je predve godine okon~an dugotrajni{trajk. No, od novogodi{wihili svetosavskih nagrada ni{ta- para za to nema, a i u{tede unu-tar sistema raspore|ivawemtehnolo{kih vi{kova i nisu ne-ke, kako re~e ministar. Sve jeopet ostalo na pustim `eqama inezadovoqstvu zaposlenih uobrazovawu, koji su prema pla-tama u na{em dru{tvu - stabil-no i dugo ispod proseka.

Obrazovawe ima plate ispodproseka i posle „najve}eg pove-}awa ikad“ u iznosu od {est od-sto po~ev{i od januarske plate.Ali, to }e biti {est odsto samoza osnovne i sredwe {kole i do-move u~enika. Visoko obrazo-vawe, a s wim nesretno poveza-ni i zaposleni u studentskomstandardu, ponovo }e dobiti upo-la od tog pove}awa, dok zapo-sleni u pred{kolskom vaspita-wu i obrazovawu opet zavise oddobre voqe lokalnih samoupra-va. Po{to se wima zarade mogupove}ati, ne zna~i da i moraju.Nikad se ne zna, mo`da }e bitiva`nija obnova fudbalskog sta-diona u nekoj op{tini, kako seto ve} de{avalo. Nekako bismose i pribli`ili iznosima plataod pre smawewa 10 odsto iz de-cembra 2014. godine, da u me|u-vremenu dobar deo zaposlenih uobrazovawu - oni sa tre}im i ~e-tvrtim stepenom (administra-tivni i obra~unski radnici) ni-su od po~etka ove godine svojimprimawima potonuli ispod „mi-nimalca“. Naime, pove}awem ce-ne radnog sata od 121 na 130 di-nara, od januara ove godine, po-ve}an je i iznos minimalne zara-de koju poslodavac mora da is-plati svakom zaposlenom. Kaddomari i obra~unski radniciobra~unaju svoju zaradu sa ovimpove}awem dodeqenom obrazo-

vawu, iznos je mawi od minimal-ca i dr`ava ga, naravno, moranadoknaditi.

Ali se s pravom postavqapitawe: kakva je vrednost radai kvalifikacija koje se za tajrad tra`e? Ovako su izjedna~e-na primawa tetkica i zaposle-nih sa tre}im i ~etvrtim stepe-nom, a nije im predvi|en isti ni-vo odgovornosti i obaveza.

To je bila i tema Tribine, ko-ju su organizovala tri reprezen-tativna sindikata (~etvrti, ponavici, samodovoqan i sam zasebe). Nezadovoqni ~lanovi tra-`e podr{ku i ispravqawe ne-pravde koja im je u~iwena. Zak-qu~ci sa Tribine upu}uju na ak-cije: od tra`ewa re{ewa najod-govornijih u dr`avi do potpisi-vawa peticije, a ako to ne urodiplodom, ima i drugih vidova jav-nog izra`avawa nezadovoqstva,sve do {trajka. Solidarno, pe-ticiju treba da potpi{e {to vi-{e zaposlenih u obrazovawu, jernepravda za jednu grupu zaposle-nih je i nepravda za sve!

Januar duga~ak po ledenimdanima i nagomilanim tro{ko-vima, ali suvi{e kratak da bine{to od nezavr{enih poslovaiz pro{le godine do{lo nadnevni red resornog ministar-stva. Tek su sredinom januara (?)zatra`ena mi{qewa raznih mi-nistarstava i Zakonodavnog od-bora u vezi sa ispravqawem„tehni~kih gre{aka“ uo~enih uve} potpisanom Posebnom ko-lektivnom ugovoru za pred{kol-ce. A ne zna se ni rok dokad tre-ba da se izjasne. U svakom slu~a-ju, ko se od zaposlenih u pred-{kolskim ustanovama, pred krajpro{le godine, nadao nekim be-nefitima iz PKU ostao je uskra-}en. Nadamo se ne za dugo, kao niostali zaposleni koji su se to-liko radovali da }e napokon iwihov polo`aj biti regulisan uPKU, koji zaista svakom zapo-slenom daje vi{e prava i sigur-nosti nego {aroliki pristup lo-kalnih samouprava.

Zaposleni u visokom obrazo-vawu nikako da do|u do PKU zasvoju delatnost, bez obzira {toza ve}inu benefita za zaposle-ne nije predvi|eno da ih pla}adr`ava, ve} svaka ustanova u vi-sokom obrazovawu. Ono {to jeposebno nepovoqno jeste iznosotpremnina, jer se onima koji od-laze u penziju otpremnina obra-~unava po Zakonu o radu, a nekao {to je to povoqnije predvi-|eno, prema PKU. Kakve su name-re, nadamo se da }emo uskoro sa-znati na najavqenom sastanku uMinistarstvu prosvete.

Me|utim, pitawe pre svihpitawa koja nas mu~e je - {ta jenovo u najavqenim novim zakon-skim re{ewima u obrazovawu? Aprema re~ima ministra, pred-stoji rasprava i usvajawe Zako-na o osnovama sistema obrazo-vawa i vaspitawa, potom Zakonao osnovnoj i Zakona o sredwoj{koli, potom Zakona o visokomobrazovawu. Najavqen je po prviput Zakon o dualnom obrazo-vawu... Mnogo zakona, a maloobrazlo`ewa o namerama, ilismo, pak, sve namere ve} ~uli uministrovim obra}awima javno-sti.

Neke verzije nacrta ZOSOVsu, naravno, ve} „procurele“ ujavnost, da bi se odmah javiliglasovi kritike - uglavnom zasada od ~lanova NPS zbog bitnopromewenih nadle`nosti i sa-stava, ali i drugih predlo`enih(nepovoqnih) promena. „Zvani~-ni“ Nacrt, dostavqen sindika-tima, neke je odredbe ubla`io.

U petak, 3. februara, najav-qen je prvi sastanak u Mini-starstvu prosvete, na koji su po-zvani predstavnici svih repre-zentativnih sindikata obrazo-vawa, a dostavqen je i tekst Na-crta zakona o kojem }e se ras-pravqati. S tim u vezi, pripre-mili smo analizu predlo`enihre{ewa i stavova sindikata.Bilo bi korisno da sindikatiimaju jedinstven stav tim povo-dom, ali to je samo puka `e-qa. Nadamo se da }e tri sindi-kata, koja su u dosada{wim ak-cijama zajedni~ki nastupala, iovaj put imati generalno jedin-stven stav.

Ono na ~emu }emo, svakako,insistirati je da ne budu umawe-na prava i dodatno ugro`en po-lo`aj zaposlenih u obrazovawu,kao i da ne budu poni{tena pozi-tivna dostignu}a primene od-redbi o tehnolo{kim vi{kovi-ma kako je to regulisano u PKU.

U ovom broju, kao {to je to uo-bi~ajeno, izve{tavamo o na{emradu u protekloj godini - u re-dovnim i projektnim aktivno-stima, pravnoj za{titi, me|una-rodnoj saradwi, u okviru regio-nalnih centara, gradskih i dru-gih odbora obrazovawa. Tako|e io novim saznawima o uticaju nareforme u obrazovnom sistemukroz evropske mehanizme u kojesmo i mi kao zemqa ukqu~eni.

Svim u~enicima i zaposleni-ma u prosveti `elimo sre}anzimski raspust, da novo polugo-di{te do~ekamo sa boqim ve-stima ili makar o~ekivawima!

VALENTINA ILI]

I tako,...I tako,...

Pos

led

wa

vest

3

Upetak, 3. februara 2017. go-dine, odr`an je sastanakpredstavnika reprezenta-

tivnih sindikata u obrazovawu ipredstavnika Ministarstva pro-svete, nauke i tehnolo{kog raz-voja, s ministrom [ar~evi}em na~elu, a povod je bio Nacrt zakonao osnovama sistema obrazovawai vaspitawa.

Zvani~na verzija Nacrta zako-na je dostavqena sindikatima uutorak, 31. januara, kasno popod-ne, a sastanak sa sindikatima za-kazan ve} za petak, 3. februar.

Jedan od ~lanova, za koji susindikati izri~ito zahtevali dabude izmewen, jeste ~lan 140, ko-ji se odnosi na zasnivawe radnogodnosa u ustanovi. S obzirom nato da se prema odredbi NacrtaZakona ne daje prednost preuzi-mawu, kao {to je to regulisanosada va`e}im Zakonom o osnova-ma sistema obrazovawa i vas-pitawa, insistirano je da sesada{wa odredba ~lana 130.prenese u odredbu ~l. 140 Nacr-ta, kako bi se prijem u radni od-nos na neodre|eno vreme na osno-vu konkursa mogao izvr{iti samoako se nije bilo mogu}e preuzi-mawe zaposlenog.

Predlo`eno je da se u prela-znim i zavr{nim odredbamapredvidi i obaveza preuzimawazaposlenih sa VI stepenom stru~-ne spreme za one koji su stru~nu

spremu stekli u skadu sa ranijimpropisima. Sindikati su i ranijepredo~ili Ministru veliki pro-blem oko preuzimawa, jer su di-rektori smatrali da nisu u oba-vezi da preuzimaju kolege s ta-kvim obrazovawem, s obzirom nato da ne poseduju odgovaraju}ustru~nu spremu u skladu sa od-redbom ~lana 8. sada va`e}eg Za-kona o osnovama sistema obrazo-vawa i vaspitawa.

Svi sindikati su se slo`ilida Nacionalni prosvetni savet,kao i Savet za stru~no obrazo-vawe i obrazovawe odraslih mo-ra da ima predstavnika iz redareprezentativnih sindikata. Is-to tako, usagla{eno je i da jepotrebno brisati ~lan 35. Nacr-ta, koji se odnosi na osnivaweAgencije za obrazovawe i vas-pitawe.

Odredbu ~lana 61, koji pro-pisuje zabranu pona{awa kojevre|a ugled, ~ast ili dostojan-stvo, potrebno je dopuniti i za-branom svakog pona{awa tre}eglica prema zaposlenom (rodite-qa, starateqa itd.) kojim se vre-|a ugled, ~ast ili dostojanstvo.

Kod sastava organa uprav-qawa predlo`eno je da ~etiri(4) ~lana budu iz redova zaposle-nih, dva (2) iz redova roditeqa itri (3) iz redova lokalne samou-prave. Tako|e, data je i mogu}nostda ~lanove organa upravqawa iz

reda zaposlenih predla`u svizaposleni.

Za izbor direktora, regulisa-nim odredbom ~lana 75, predlo-`eno je da bude dopuwen u smisluaktivnije uloge {kolskog odbora.Predlo`eno je i da se direkto-rima ograni~i broj mandata, kaoi broj mandata za koji im mirujeradni odnos.

Predlo`eno je i da bude pre-ciziran ~lan 79. Nacrta, odnosnou kojim sve slu~ajevima direktormo`e da obavqa poslove nastav-nika, vaspita~a i stru~nog sa-radnika u skladu sa re{ewem mi-nistra.

Jedan od predloga je bio ibrisawe odrebe ~lana 85 Nacr-ta, kojom su propisani poslovisekretara ustanove, s obzirom nato da su poslovi sekretara usta-nova regulisani Pravilnikom oorganizaciji i sistematizacijiposlova u ustanovi.

Tako|e, predlo`eno je bri-sawe i ~l. 86, odnosno odredbe ozajedni~koj stru~noj slu`bi.

Kod odredbi kojima se reguli-{e oduzimawe licence nastavni-ku, vaspita~u i stru~nom saradni-ku, predlo`eno je da se u ~lanu138. Nacrta, u stavu 1, bri{e ta~-ka 5 - da se licenca oduzima nas-tavniku, vaspita~u i stru~nom sa-radniku ako odbije vr{ewe stru-~nopedago{kog nadzora ili spo-qa{weg vrednovawa rada. M. K.

S ministrom o Nacrtu ZOSOVS ministrom o Nacrtu ZOSOV

Erozija dostojanstvaErozija dostojanstvaUorganizaciji tri reprezen-

tativna sindikata prosve-te: Sindikat obrazovawa

Srbije, Sindikat radnika u pro-sveti Srbije, i GSPSR „Nezavi-snost“, odr`ana je tribina „Ero-zija dostojanstva zaposlenih uprosveti“.

Tema Tribine bila je pove-}awe plata zaposlenima sa tre-}im i ~etvrtim stepenom stru~-nosti, korekcija koeficijenataza sve zaposlene do izrade plat-nih razreda, isplata novogo-di{we nagrade, kao i u~e{}usindikata u izradi zakona i pra-vilnika.

Na Tribini su doneti zakqu~-ci i odluke:

- Formirana je Radna grupa,koju sa~iwavaju predsednici trireprezentativna sindikata i ~e-tiri predstavnika zaposlenih satre}im i ~etvrtim stepenomstru~nosti u prosveti. Oni }etra`iti hitan prijem kod mini-stra prosvete, gde }e izneti go-ru}e problem zaposlenih sa tre-}im i ~etvrtim stepenom i tra-`iti korekciju koeficijenata,

kako za tre}i i ~etvrti stepenkoju treba odmah realizovati,tako i za sve ostale zaposlene uosnovnim i sredwim {kolama ko-ja treba da bude realizovana u~etvrtom kvartalu.

- Doneta je ODLUKA da svi za-posleni sa tre}im i ~etvrtimstepenom stru~nosti potpi{u pe-ticiju i upute je na adresu premi-jera Vlade Republike Srbije,Nemawina 11 Beograd.

- Predsednici ova tri repre-zentativna sindikata dobili suzadatak da zaka`u hitan sasta-nak sa premijerom Vlade RS i dazahtevaju korekciju koeficijena-ta u osnovnim, sredwim {kolamai domovima u~enika.

- Ukoliko navedeni zahtevine budu ispuweni, tri reprezen-tativna sindikata }e u maju orga-nizovati protest, {trajk i drugevidove sindikalne borbe. V. I.

4

Konferencija za novinare, uprkos turbulentnimzbivawima u zemqi i svetu, privukla je 24. janua-ra pristojan broj izve{ta~a. Novinarima su se uo-

~i Tribine obratili predsednici tri reprezentativnasindikata. [ta je tada izre~eno mediji su objavili, a miprenosimo u celini zajedni~ko saop{tewe.

Saop{teweZaposleni u obrazovawu imaju najni`u prose~nu za-

radu u javnom sektoru. Prose~na zarada u Republici Sr-biji danas iznosi oko 45.767 dinara, dok je prosek uobrazovawu sa pove}awem od {est (6) odsto oko 42.320dinara, {to zna~i da je za 8,2 odsto mawa.

Pove}awem cene rada od ~etiri (4) odsto u 2016. i od{est (6) odsto u 2017. godini jo{ nije postignut nivo presmawewa zarada od 10 odsto u 2014. godini.

Pored toga, pove}awem minimalne cene rada po satuza 7,4 odsto, odnosno sa 121 dinar na 130 dinara, do{loje do toga da su zaposleni u obrazovawu sa tre}im i ~e-tvrtim stepenom do{li na „minimalac“. Sistem koefi-cijenata je toliko naru{en da je odnos najni`e i najvi-{e zarade u osnovnim i sredwim {kolama sada 1:2.

U 2017. godini prose~na minimalna zarada }e biti22.543 dinara, a plata zaposlenih sa ~etvrtim stepenom22.504 dinara.

Reprezentativni sindikati u obrazovawu su ogor~e-ni ovakvim odnosom i tra`e odmah pove}awe koeficije-nata za tre}i i ~etvrti stepen za 8,2 odsto, a da se odtre}eg kvartala po~ne sa pove}awem svih koeficijena-ta da bi se postigao odnos najvi{eg i najni`eg koefici-jenta u osnovnom i sredwem obrazovawu na 1:3, s obzi-rom na to da se dono{ewe zakona o platnim razredimane o~ekuje u skorije vreme.

Zakqu~kom Vlade Republike Srbije cena rada za za-poslene u osnovnim i sredwim {kolama i domovima u~e-nika od plate za decembar 2016. godine je 2.610,73, dokje za zaposlene u visokom obrazovawu i studentskomstandardu 2.488,05. Smatramo da je nedopustivo da secena rada za zaposlene u obrazovnom sistemu razlikujei tra`imo izjedna~avawe cene rada za zaposlene u vi-sokom obrazovawu i studentskom stadardu sa cenom ra-da za zaposlene u osnovnim i sredwim {kolama i domo-vima u~enika.

Reprezentativni sindikati od Vlade Republike Sr-bije tra`e da se u skladu sa posebnim kolektivnim ugo-vorima isplate novogodi{we nagrade za sve zaposleneu obrazovawu.

Iz medija smo saznali da je Ministarstvo prosvetezavr{ilo rad na izmenama i dopunama Zakona o osno-vama sistema obrazovawa i vaspitawa i Zakona o vi-sokom obrazovawu. Sindikati tra`e odgovor od re-sornog ministarstva za{to nisu bili ukqu~eni u izra-du predloga ovih zakona, iako je to ministar javnoobe}ao. Posebno smo iznena|eni predlogom da se pro-meni sastav {kolskih odbora u korist lokalne samou-prave.

Reprezentativni sindikati zahtevaju od Ministar-stva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja da odmahpristupi zakqu~ewu posebnog kolektivnog ugovora zazaposlene u visokom obrazovawu koji, zbog opstrukci-je Ministarstva prosvete, ve} dve godine ~ekaju. Tako-|e, tra`imo hitno zakqu~ivawe posebnog kolektivnogugovora za zaposlene u pred{kolskim ustanovama, ko-ji je potpisan u novembru 2016. godine, a potom vra}enna doradu.

Akt

uel

noOdr`ana konferencija za novinareOdr`ana konferencija za novinare

Izve{taj o radu RC za Pomoravski okrugIzve{taj o radu RC za Pomoravski okrugPredsedni{tvo RC za Pomo-

ravski okrug je na sednici,odr`anoj po~etkom 2016. go-

dine, odredilo nekoliko priori-tetnih ciqeva za tu godinu. Osnov-ni ciq je bio omasovqewe ~lan-stva i pristup novih organizacijana{em sindikatu.

Da bi taj ciq bilo mogu}e reali-zovati preduzeto je vi{e aktivno-sti, kao {to su pomo} i podr{kaosnovnim sindikalnim organizaci-jama, ja~awe organizacionih kapa-citeta samog RC, ostvarivawe nov-~anih pogodnosti i za{tita pravana{ih ~lanova.

Kada je re~ o zajedni~kim aktiv-nostima sa osnovnim sindikalnimorganizacijama, treba pomenuti or-ganizaciju stru~nog seminara “Ro-diteqi i mi” u O[ “Bo{ko \uri~i}”u Jagodini, koji je realizovan kaoprojekat u okviru saradwe sa RC Ja-blani~kog okruga. Uspe{no je rea-lizovan i jednodnevni izlet za~lanove PU “De~ja radost” iz Svi-lajnca. U novembru, u saradwi sa

{vedskim sindikatom, organizovanje dvodnevni seminar u Para}inu,na kojem su, osim predsednikaosnovnih sindikalnih organizacijaiz na{eg okruga, u~estvovali i go-sti iz pred{kolskih ustanova, kojisu zainteresovani za pristupawena{em sindikatu. Aktivno u~e{}e uradu seminara imali su i predstav-nici ROS. Na seminaru je, izme|uostalog, zakqu~eno da inicijativuza sve aktivnosti preuzmu osnovneorganizacije, a da }e RC pru`itisvaku vrstu pomo}i i podr{ke - uorganizacionom i finansijskomsmislu. Ovaj Zakqu~ak je ubrzo irealizovan finansijskom podr-{kom za organizaciju novogodi{-wih proslava u O[ “13. oktobar” u]upriji i PU “Bambi” u Para}inu.Ovakav na~in saradwe }e biti nas-tavqen i u 2017. godini.

Organizaciona struktura RC oja-~ana je osnivawem vi{e sektora isekcija (Sektor za pravnu pomo},Sektor za organizacione poslo-ve,Sekcija `ena...), usvajawem pra-

vilnika, osnivawem odbora i komi-sija. Tesna saradwa izme|u ~lanovasindikata doprinela je veoma uspe-{no zavr{enim poslovima oko ras-pore|ivawa tehnolo{kih vi{kova,tako da nijedan ~lan na{eg sindi-kata nije ostao neraspore|en.

Mnogo je ura|eno i po pitawuostvarivawa nov~anih pogodnosti.

Rezultat svih ovih aktivnostije i uspe{no ostvarivawe osnovnogciqa - omasovqewe ~lanstva. Na-{em RC, a samim tim i na{em sin-dikatu, pristupille su tri nove or-ganizacije: PU “Bambi” u Para}inu,O[ “Milan Mijalkovi}” u Jagodinii [kola za muzi~ke talente u ]u-priji. Ukupan broj novih ~lanova jeoko 150, tako da sada na teritorijiPomoravskog okruga na{ sindikatima vi{e od 1.000 ~lanova, {to jeznatno vi{e od svih drugih sindi-kata prosvete koji deluju na ovompodru~ju.

MILAN JOVANOVI],predsednik RC

5

Po~etkom svake nove kalen-darske godine u “Sindikal-nom peru” objavqujemo sa`et

pregled najva`nijih aktivnostiRepubli~kog odbora, odbora de-latnosti i drugih organa SOS vo-|enih u protekloj godini.

JANUARU januaru je formirana nova

sindikalna organizacija u O[ “La-zar Savati}” u Zemunu sa vi{e od50 ~lanova. Zbog velikih pritisa-ka biv{eg i sada{weg direktora{kole zaposleni su se obratiliSOS za pomo} i krajem 2015. godi-ne je zapo~ela procedura organizo-vawa Sindikalne organizacije ipru`ena je podr{ka zaposlenima.Krajem meseca odr`ana je prvasednica Predsedni{tva, na kojoj jepodneta informacija o Nacrtu za-kona o sistemu plata zaposlenih ujavnom sektoru, izvr{ena pripre-ma za javnu tribinu “Aktelnostawe u obrazovawu”, podnet izve-{taj o realizaciji izbora u SOS iutvr|en okvirni plan odr`avawasednica do Skup{tine Sindikataobrazovawa Srbije. Konstatovanoje da je najve}i broj gradskih iokru`nih odbora ve} odr`ao izbo-re i da je pru`ena logisti~ka po-dr{ka VSSS u Boru u organizo-vawu izbornog sastanka.

FEBRUARPo~etkom februara odr`an je

zajedni~ki sastanak reprezenta-tivnih sindikata, na kojem je dogo-voreno da 25. februara bude odr-`an {trajk upozorewa zaposlenihu osnovnim i sredwim {kolama.Sindikati su tra`ili pove}awekoeficijenata dva puta po ~etiriodsto u toku 2016. godine (odaprilske i oktobarske plate) i is-platu 5.000 dinara nagrade utvr-|ene sporazumom o re{avawu spor-nih pitawa.

Konstitutivna sednica Odboradelatnosti u~eni~kog i student-skog standarda je odr`ana 19. fe-bruara u Ni{u. Na sednici je usvo-jen Poslovnik o radu, verifikova-ni mandati ~lanovima Odbora,stari predsednik Odbora je pod-neo Izve{taj o radu u prethodnommandatnom periodu, Danijel \or-|evi} iz Studentskog centra u Ni-{u izabran je za novog predsedni-ka Odbora (po funkciji ~lana ROSi Predsedni{tva). Za drugog ~lanaROS iz ovog odbora izabrana je Ta-tjana Milenkovi} (Dom u~enika “J.Milovanovi}” u Beogradu).

Krajem februara, odr`ana jesednica Predsedni{tva, na kojoj jepodneta informacija o razgovori-ma sa tada{wim ministrom pro-svete Sr|anom Verbi}em, pripre-mqena organizacija {trajka upo-zorewa 25. februara, razmatranstav povodom tuma~ewa ~lana 60.PKU za osnovne i sredwe {kole idomove u~enika od strane Komisi-

je i Agencije za mirno re{avawesporova, izbori u SOS i drugo.

MARTU martu je odr`ano pet sastana-

ka. Odr`ane su dve sednice Pred-sedni{tva, 4. i 28. marta, sedniceodbora delatnosti visokog obra-zovawa i pred{kolskih ustanova3. i 18. marta, kao Nadzornog odbo-ra 24. marta.

Konstitutivna sednica Odboradelatnosti visokog obrazovawaodr`ana je u Beogradu, kada jeusvojen Poslovnik o radu, verifi-kovani su mandati ~lanovima Od-bora, dotada{wi predsednik Od-bora je podneo Izve{taj o radu uprethodnom mandatnom periodu, zapredsednika Odbora izabran je drDejan Mickovi} (Ma{inski fakul-tet u Beogradu), a za ~lanove ROSiz ovog odbora izabrani su drBranko Miqanovi} (N. Sad), Ro-bert Marton (Subotica), dr Alek-sandar @ivkovi} (Beograd), OlgaStankovi} (Kragujevac), SlobodanTrm~i} (Beograd) i Goran Samoj-lovski (Beograd).

Na Konstitutivnoj sednici Od-bora delatnosti pred{kolskihustanova usvojen je Poslovnik o ra-du, verifikovani su mandati ~la-novima Odbora, predsednik Odbo-ra je podneo izve{taj o radu uprethodnom mandatnom periodu.Za predsednika Odbora izabran jeNovak Kati} (PU “Radosno detiw-stvo” u N. Sadu), a za ~lanove ROSSne`ana Jovi~i} (S. Pazova), Ta-mara Rajnovi} (Subotica), BojanaSavi} (Leskovac) i \ur|a Risti}(Vrawe).

Nadzorni odbor je razmatrao iusvojio finansijske izve{taje za2015. godinu (RO i Fonda solidar-nosti), dok je dono{ewe finansij-skog plana za 2016. godinu osta-lo za novi saziv ROS posle Skup-{tine.

Na sednici Predsedni{tva,odr`anoj 4. marta, podneta je in-formacija sa sastanka reprezen-tativnih sindikata s premijerom i

o Sporazumu o re{avawu kolektiv-nog radnog spora oko tuma~ewa od-redbi PKU za osnovne i sredwe{kole i domove u~enika. U veziSporazuma Predsedni{tvo jezakqu~ilo da se shodno preporuciAgencije za mirno re{avawe spo-rova, razmotri Predlog sporazumai da Predsedni{tvo donese odlu-ku o prihvatawu dokumenta. Nasednici Predsedni{tva, odr`anoj28. marta, usvojen je predlog za~lanove ROS iz redova aktivistaza mandatni period 2016. - 2021.godina, razmatran je i usvojenPredlog finansijskog izve{tajaROS i Fonda solidarnosti za2015. godinu, razmatran je Predlogpomenutog sporazuma i utvr|enplan odr`avawa sednica do Skup-{tine SOS.

APRILU aprilu je odr`ana posledwa

sednica ROS u starom sazivu, za-tim konstitutivna sednica Odbo-ra delatnosti osnovnih i sredwih{kola, sednica Statutarnog odbo-ra, sednica Predsedni{tva iSkup{tina SOS.

Na konstitutivnoj sednici Od-bora delatnosti osnovnih i sred-wih {kola, odr`anoj 8. aprila uBeogradu, usvojen je Poslovnik oradu, verifikovani su mandati~lanovima Odbora, dotada{wipredsednik Odbora je podneo Iz-ve{taj o radu u prethodnom man-datnom periodu. Za predsednicuOdbora izabrana je ValentinaIli} (Grafi~ka {kola u Beogradu)a za Republi~ki odbor 22 ~lana.

Posle sednice ovog odboraistog dana je odr`ana i sednicaROS. Na sednici je podneta infor-macija o razgovorima sa premije-rom, izabrani su ~lanovi ROS izreda aktivista na osnovu predlogaPredsedni{tva u skladu sa Statu-tom SOS, razmatrani su i usvojenifinansijski izve{taji ROS i Fon-da solidarnosti za 2015. godinu.Obavqena je i priprema za Skup-{tinu SOS. I

zve{

taji

o r

adu

SO

S u

201

6.

Republi~ki organiRepubli~ki organi

6 Sednica Predsedni{tva odr-`ana je 21. aprila u Beogradu.Utvr|en je Predlog radnih tela iodbora za Skup{tinu SOS i pred-log izmena i dopuna Statuta Sin-dikata obrazovawa Srbije.

Skup{tina SOS odr`ana je uBeogradu, u hotelu “Palas”, 25.aprila 2016. godine. Skup{tini je,pored ~lanova iz starog i novogsaziva ROS, Statutarnog i Nad-zornog odbora, prisustvovao veli-ki broj gostiju iz prijateqskihsindikata iz regiona i Evrope, kaoi tada{wi ministar prosvete Sr-|an Verbi}. Program se sastijao izsve~anog i radnog dela. U sve~a-nom delu, posle intonirawa himnei pozdravnih govora gostiju, uru~e-ne su zahvalnice svim ~lanovimaROS iz starog saziva koji su zavr-{ili mandate, kao i predsednikuSOS koji je odlazio u penziju.

U radnom delu Skup{tina jeusvojila Poslovnik o radu, izabra-la radno Predsedni{tvo i drugaradna tela. Posle verifikacijemandata ~lanovima novog sazivaROS, te i razmatrawa i usvajawaizve{taja o radu u prethodnommandatu, kao i plana i programa zanaredni period, Skup{tina je iza-brala ~lanove Statutarnog i Nad-zornog odbora, a onda usvojila Iz-mene i dopune Statuta.

Kandidaciona komisija je utvr-dila da za izbor predsednika imatri kandidata: Rade Erceg, Alek-sandar Ni~i} i Valentina Ili}.Nakon drugog kruga glasawa Izbor-na komisija je konstatovala da jeza predsednicu SOS izabrana mrValentina Ili}, predsednica Grad-skog odbora obrazovawa Beograda.

Izabrani su ~lanovi za Ve}eSSSS, dok je izbor za mesto pot-predsednika ostavqen za prvu na-rednu sednicu Republi~kog odbora.

MAJSredinom maja organizovali

smo konferenciju za novinare, nakojoj smo u saop{tewu dali slabuocenu ministru prosvete. U Subo-tici su 21. maja odr`ani 11. Sport-ski susreti za na{e ~lanove iz Su-botice, Vojvodine i Srbije uz u~e-{}e ekipa iz Republike Srpske iMa|arske. Tako|e, u maju su odr`a-

ni sportski susreti u Jablani~komi Brani~evskom okrugu.

Sednica Gradskog odbora obrazo-vawa Beograda odr`ana je 17. maja,na kojoj je za predsednika izabrankolega Zoran Ivkovi} (Ma{inska{kola Radoje Daki} u Rakovici).

Krajem maja ~etiri reprezenta-tivna sindikata u obrazovawu suuputili dopis premijeru Vu~i}upodse}aju}i ga na obe}awe, datopred izbore, da }e isplatiti po-mo} zaposlenima. Tako|e, ministruprosvete je upu}en zajedni~ki do-pis u kojem ga pozivamo da se hitnoukqu~i u re{avawe problema za-poslenih sa {estim stepenom kojedirektori ne}e da preuzmu, kao ida hitno u~ini ne{to kako bi bilaregulisana isplata naknade zagodi{wi odmor.

JUNTokom juna odr`ane su dve sed-

nice Nadzornog i sednice Statu-tarnog odbora, Predsedni{tva iROS. Sednice Nadzornog odboraodr`ane su 13. i 27. juna u Beogra-du, kada je razmatran i priprem-qen finansijski plan za 2016. go-dinu. Sastanak Statutarnog odbo-ra odr`an je 27. juna radi usvajawaPredloga dopune ~lana 2. Izmena idopuna Statuta SOS.

Prva sednica ROS u novom sa-zivu odr`ana je 27. juna u Beogra-du. Na sednici su izabrani ~lano-

vi Predsedni{tva ROS. ZoricaKitanovi} je izabrana za potpred-sednicu SOS, zatim je razmatranfinansijski plan za 2016.godinu iusvojena Dopuna ~lana 2. Izmena idopuna Statuta. Na kraju su iza-brani predstavnici SOS u radnimgrupama za pra}ewe raspore|i-vawa tehnolo{kih vi{kova, i do-neta odluka o Sportskim susreti-ma SOS u Lepenskom viru od, 15.do 18. septembra 2016. godine. Na-kon sednice ROS odr`ana je i pr-va sednica Predsedni{tva.

Tokom juna su odr`ane sportskeigre Gradskog odbora obrazovawaBeograda, ove godine na terenimaSaobra}ajno - tehni~ke {kole u Ze-munu. Iako je bilo kratko vreme zaorganizaciju na igrama je u~estvo-valo vi{e od 120 takmi~ara iz na-{ih ustanova u Beogradu.

Poziv za Sportske susrete u Le-penskom viru, sa svim neophodniminformacijama smo objavili nasajtu i prosledili ~lanstvu krozlist “Sindikalno pero”.

JULPo~etkom jula tri reprezenta-

tivna sindikata su uputila zajed-ni~ki dopis Ministarstvu prosve-te sa predlozima za izmene i dopu-ne pravilnika o CENUS.

Sredinom jula odr`ana je sed-nica Predsedni{tva, na kojoj jepodneta informacija sa pregovorao izmenama i dopunama Pravilni-ka o kriterijumima i standardimaza finansirawe ustanove kojaobavqa delatnost osnovnog isredweg obrazovawa. Usvojen jePredlog finansijskog plana za2016. godinu, razmatran je predlogsporazuma sa SSSS, kao i OdlukaPokrajinskog odbora SONK Vojvo-dine i organizacija Sportskih su-sreta. Sindikat obrazovawa Srbi-je je uputio resornom ministarstvuspisak na{ih ~lanova radnih gru-pa po {kolskim upravama, koje }eraditi na pra}ewu radnog anga-`ovawa zaposlenih u ustanovamaobrazovawa i vaspitawa.

Jul je mesec kada po~iwe ras-pust i godi{wi odmori. Aktivno-sti su se uglavnom svele na pri-kupqawe prijava i organizacijuSportskih susreta.I

zve{

taji

o r

adu

SO

S u

201

6.

7AVGUSTTokom avgusta, odr`ana je zajed-

ni~ka konferencija za novinarereprezentativnih sindikata, van-redna i redovna sednica Predsed-ni{tva i po dugogodi{woj tradi-ciji uo~i po~etka {kolske godinesednica ROS.

Vanredna sednica Predsedni-{tva odr`ana je 26. avgusta u Beo-gradu povodom pravilnika o krite-rijumima i standardima za finan-sirawe ustanova, kao i pripremekonferencije za novinare tri re-prezentativna sindikata u obrazo-vawu koja je bila zakazana za 29.avgust.

Na konferenciji za medije re-prezentativni sindikati su zajed-ni~kim saop{tewem najavili {trajku prosveti zahtevaju}i pove}awezarada, isplatu nagrade po Spora-zumu, dono{ewe Zakona o platnimrazredima, nastavak rada na do-no{ewu izmena i dopuna Zakona oosnovama sistema obrazovawa ivaspitawa i hitno zakqu~ivaweposebnih kolektivnih ugovora zavisoko obrazovawe i pred{kolskovaspitawe i obrazovawe. U fokusuje bila isplata naknada za vremegodi{wih odmora za zaposlene uosnovnim i sredwim {kolama.

Na sednici Predsedni{tva,odr`anoj 31. avgusta, na dnevnomredu je bila informacija sa kon-ferencije za novinare tri repre-zentativna sindikata, informaci-ja sa sastanka sa ministrom pro-svete, nauke i tehnolo{kog razvoja(od 30. avgusta), Pravilnik o si-stematizaciji radnih mesta u SOSi priprema za sednicu ROS.

Sednici ROS su prisustvovalipredsednik SSSS Qubisav Orbo-vi} i ministar prosvete Mladen[ar~evi}. ROS je razmatrao Spo-razum SOS i SSSS, usvojio Po-slovnik o radu ROS, razmatro iusvojio Finansijski plan za 2016.godinu, razmatrao informacije sasastanka reprezentativnih sindi-kata i ministra prosvete, zatimzajedni~ke aktivnosti reprezen-tativnih sindikata prosvete, paizabrao ~etiri ~lana ROS iz redaaktivista u skladu sa Izmenama idopunama Statuta SOS. Utvr|en je

seminar za ~lanove ROS i disku-tovano o Sportskim susretima.

SEPTEMBARPrvog dana septembra tri re-

prezentativna sindikata su uputi-li zajedni~ki dopis resornom mi-nistarstvu, koji se odnosi na pri-menu zakonskih odredbi za obra-~un zarada za vreme trajawagodi{wih odmora zaposlenih uosnovnim i sredwim {kolama i za-tra`ili nadoknadu onog {to jemawe ispla}eno.

U Dowem Milanovcu su od 15. do18. septembra odr`ane Sportskeigre SOS. Za Igre se prijavilo 29ekipa iz cele Srbije i, {to je jed-nako va`no, sa svih nivoa. Ukupno,oko 300 u~esnika. Bilo je i novihekipa (O[ “Petar Vragoli}” Qu-bovija i Tehni~ka {kola Vrawe).Najbrojnije ekipe su bile PMF izNovog Sada sa 40 i RC Po`arevacsa 23 u~esnika.

Ukupni pobednik Sportskih su-sreta bila je ekipa novosadskogPMF sa 167 bodova. Drugo mestoosvojila je ekipa RC Po`arevac sa104 boda, a tre}e ekipa GO Suboti-ce sa 90 bodova.

Tokom septembra smo uputiliresornom ministarstvu dopis sazahtevom za formirawe posebneradne podgrupe za pra}ewe tehno-lo{kih vi{kova za P~iwski okrug,kao i zajedni~ki dopis reprezen-

tativnih sindikata premijeru iministru prosvete o problemima utuma~ewu Stru~nog uputstva zapra}ewe anga`ovawa zaposlenih uosnovnim i sredwim {kolama.

Krajem septembra prisustvova-li smo sastanku na{ih odbora uNovom Pazaru i posetili nekoliko{kola u tom gradu.

OKTOBARPo~etkom oktobra odr`ana je

sednica Predsedni{tva u Beogra-du, na kojoj je podnet izve{taj o ra-du radnih grupa za raspore|ivawetehnolo{kih vi{kova i problemi-ma u radu; izvr{ene su pripremeza sednicu ROS i seminara na Ava-li; podneta je informacija o izvr-{enoj primopredaji du`nostipredsednika ROS i informacija oevropskoj konferenciji sindikataobrazovawa u Beogradu, od 5. do 8.decembra 2016. godine.

Sredinom oktobra smo uputiliministru prosvete dopis u kojemsmo tra`ili nastavak pregovora oPKU za zaposlene u pred{kolskimustanovama i posebno ukazali naproblem sa pove}awem cene radazaposlenima u pred{kolskim usta-novama, koje nije primeweno u svimlokalnim samoupravama.

U studentskom odmarali{tu naAvali je 21. i 22. oktobra odr`anseminar, kao i sednice Predsedni-{tva i ROS. Predsedni{tvo je ra-dilo po dnevnom redu Republi~kogodbora. Na sednici su verifiko-vani mandati novim ~lanovimaROS (~etiri ~lana iz reda aktivi-sta i novi ~lan iz Zlatiborskogokruga), za potpredsednika ROSizabran je dr Dejan Mickovi}. ^la-novi ROS su podneli Izve{taj oradu u podgrupama za pra}ewe rad-nog anga`ovawa zaposlenih u obra-zovawu. Podneta je informacija oaktivnostima ROS u proteklom pe-riodu, kao i informacija velikomskupu Evropske konferencije sin-dikata obrazovawa u Beogradu izadacima SOS, a podnet je i izve-{taj sa Sportskih susreta. U semi-narskom delu predstavqena je or-ganizacija SOS i Statut, aktivno-sti na unapre|ewu unutra{we or-ganizacije, bro{ura sa tuma~e-wima PKU za osnovne i sredwe I

zve{

taji

o r

adu

SO

S u

201

6.

8 {kole i domove u~enika, rad Ko-misije za tuma~ewe PKU, rad pred-stavnika SOS u radnim podgrupa-ma za tehnolo{ke vi{kove.

U oktobru smo prisustvovalisednici Okru`nog odbora P~iw-skog okruga u Vrawu, gde su ~lano-vi izneli probleme koji se odnosena raspore|ivawe tehnolo{kihvi{kova. Tako|e, na poziv Pokra-jinskog odbora Kosova i Metohije,posetili smo kolege u Gra~inici,Su{ici i Kosovskoj Mitrovici.

Krajem meseca, tri reprezenta-tivna sindikata su uputili dopispremijeru u kojem su tra`ili sa-stanak u vezi sa Predlogom buxetaza 2017. godinu. Tako|e, ministruprosvete smo uputili dopis zbogproblema u delatnosti student-skog standarda.

NOVEMBARI prvog dana novembra smo mi-

nistru prosvete uputili dopiszbog brojnih problema u student-skom standardu i tra`ili hitansastanak. Sredinom meseca odr`a-na je sednica Predsedni{tva, a nadnevnom redu je bilo zauzimawastava o najavqenom pove}awu pla-ta sa dono{ewem odgovaraju}e od-luke, kao i plan budu}ih aktivno-sti. Predsedni{tvo je donelo Od-luku o organizovawu zajedni~kog{trajka upozorewa za 17. novem-bar. Pre {trajka organizovana je izajedni~ka konferencija za novi-nare tri reprezentativna sindi-kata i svim medijima prosle|eno jeSaop{tewe o razlozima za {trajk.

Tokom novembra odr`an je i sa-stanak sa pomo}nikom ministra zastudentski standard, na kojem jeukazano na velike probleme sa za-radama i koeficijentima zaposle-nih u ovoj delatnosti, kao i nanepo{tovawe PKU.

Ministarki za dr`avu upravu ilokalnu samoupravu Ani Brnabi}obratili smo se 17. novembra u ve-zi sa pove}awem zarada za zapo-slene u pred{kolskim ustanovama,koje nije primeweno u svim grado-vima i op{tinama, kao i zbognepo{tovawa ZOSOV.

Sednica Odbora delatnostipred{kolskih ustanova odr`ana je17. novembra u Beogradu. Na sedni-

ci je razmatrana informacija oPKU za pred{kolce, zatim infor-macija sa sastanka ROS, na kojoj jebio prisutan ministar [ar~evi},pripremqen je dopis ministruprosvete i ministarki uprave irazmatrani problemi u pred{kol-skim ustanovama. Nekoliko danapre odr`avawa sednice potpisanje i PKU za pred{kolsko vaspi-tawe i obrazovawe, pa je ovaj doku-ment bio nose}a tema sastanka.PKU je zakqu~en po prvi put iobezbedio mnoga prava za zaposle-ne koja do tada nisu imali. Poredtoga, PKU garantuje minimum pravakoja mogu biti i ve}a kroz kolek-tivne ugovore sa poslodavcem.

Krajem novembra smo od resor-nog ministarstva i pomo}nice mi-nistra tra`ili hitan prijem povo-dom PKU za visoko obrazovawe ukojem smo naveli da je PKU usagla-{en i da je neophodno da {to prebude zakqu~en.

Premijeru smo uputili zahtevda se hitno ukqu~i u re{avaweproblema sa pove}awem zarada zazaposlene u pred{kolskim ustano-vama, jer po najavama pove}awe za2017. godinu bi}e {est odsto, dokmnoge lokalne vlasti nisu prime-nile ni ~etiri odsto pove}awa za2016. Zatra`ili smo i da sefinansirawe ove delatnosti pre-mesti na nivo Republike.

Zbog ka{wewa zarada za zapo-slene u studentskom standardu ur-

gentno smo zatra`ili isplatu odresornog ministarstva, {to je po-sle intervencije i u~iweno.

DECEMBARPo~etkom decembra prisustvo-

vali smo pro{irenoj sednici Po-krajinskog odbora SONK Vojvodineu Novom Sadu. U decembru su odr-`ane sednice Predsedni{tva iROS.

Na dnevnom redu Predsedni-{tva je zauzet stav povodom odlu-ka GO obrazovawa Ni{a, aktivno-sti organa SOS i organa SSSS nateritoriji, a razmatren je i pred-log izmena i dopuna Poslovnika oradu ROS. Na sednici ROS je veri-fikovan mandat novom ~lanu izNi{a, doneta je Odluka u vezi od-luka GO obrazovawa Ni{a, usvoje-ne su Izmene i dopune Poslovnikao radu ROS, podneta je informaci-ja o aktivnostima ROS u prothod-nom periodu i o odr`anoj Evrop-skoj konferenciji sindikata obra-zovawa u Beogradu, a obele`en je ijubilej 25 godina Sindikata obra-zovawa Srbije.

Pre sednice Ros odr`ana jesednica Odbora delatnosti u~e-ni~kog i studentskog standarda, nakojoj je predsednik Odbora podneoizve{taj o aktivnostima i u prote-klom periodu i izneo plan za 2017.

Krajem meseca upu}en je zajed-ni~ki dopis SOS i GSPRS “Neza-visnost” resornom ministarstvu ipremijeru sa zahtevom da se ispla-ti novogodi{wa nagrada u skladusa PKU za studentski standard.

U pro{loj godini, statisti~kigledano, odr`ano je ukupno 25 sed-nica, Skup{tina Sindikata obra-zovawa Srbije, devet konferenci-ja za novinare, izdato 10 saop-{tewa, dve bro{ure, a odr`anasui tri seminara po projektu. Odr-`ani su sportski susreti na lo-kalnom nivou u Subotici, Beogra-du, Po`arevcu i Leskovcu, kao iSportske igre SOS. Ispla}eno je42 pomo}i i 11 pozajmica iz Fondasolidarnosti. Podneto je 78 zahte-va u vezi sa registracijom sindi-kalnih organizacija, a`uriran sajtsa najnovijim bitnim informacija-ma i vo|ene druge aktivnosti.

MIODRAG KAMPERELI]Izv

e{ta

ji o

rad

u S

OS

u 2

016.

9

Za razliku od 2015. godine,koja je bila vi{e nego burna,pro{la je bila u sindikal-

nom smislu ne{to mirnija, iakoje bila izborna. Izabrano je novosindikalno rukovodstvo sa Va-lentinom Ili} na ~elu.

I u Gradskom odboru Beogradaje sredinom maja izabrano novorukovodstvo, a kako su ve} za junbili zakazani Sportski susreti,nije bilo mnogo vremena za ana-lizu rezultata.

Peti Sportski susreti Sindi-kata obrazovawa Beograda odr-`ani su sredinom juna na sport-skim terenima Saobra}ajno - teh-ni~ke {kole u Zemunu. Okupilose vi{e od 120 takmi~ara sa go-stima. U povoqnim vremenskimuslovima i drugarskoj atmosferikoleginice i kolege su se takmi-~ili po disciplinama, a sve jeproteklo u fer i sportskom nad-metawu. Kristalni pehar za os-vojeno prvo mesto, u generalnomplasmanu, osvojila je ekipa ze-munske Saobra}ajno - tehni~ke{kole.

U~estvovali smo u septembrui na Sportskim susretima SOS uDowem Milanovcu. Skupqalismo energiju za daqe “sindikal-ne borbe” u sportskom duhu i le-pom dru`ewu.

Po~etkom septembra, aktiv-nost smo usmerili na isplatu to-kom leta zakinutih zarada pro-svetnim radnicima. To je uspe{norealizovano.

Svakako, jedna od najva`nijihaktivnosti Sindikata, od sep-tembra pro{le godine do danas,bila je zbriwavawe tehnolo{kihvi{kova i zaposlenih sa nepun-nim radnim vremenom.

[to se ti~e [kolske upraveBeograd 31. avgusta, od ukupno19.924 zaposlenih, na odre|enovreme je bilo 3.241 i na neodre-|eno vreme 16.683 od kojih 736 sutehnolo{ki vi{ak (bez ijednog~asa) i 1.288 zaposlenih sa nepu-nom normom. Ve}ina zaposlenihkoji su bili tehnolo{ki vi{akili nisu imali punu normu re{i-li su taj problem.

Kako je rekao ministar pro-svete Mladen [ar~evi}, akoprosveta bude uspe{na u racio-nalizaciji, onda ima pravo i datra`i pove}awe zarada. To je na-ma, koji se nalazimo u radnimpodgrupama, kao i predstavnici-ma sindikata u Centralnoj radnojgrupi, bio motiv vi{e da se mak-simalno anga`ujemo na ovom po-slu. Mi smo svoj posao do sada po-{teno odradili, a u{tede kojesmo napravili u buxetu re{a-

vawem tehnolo{kih vi{kova suve}e od tri milijarde dinara.Ali, od zna~ajnijeg pove}awa za-rada nema ni{ta. Jo{ jednom smoprevareni.

Radne podgrupe i Centralnaradna grupa formirane su kakobi olak{ale primenu posebnogkolektivnog ugovora i pomoglezaposlenima u ostvarivawu wi-hovih zakonskih prava, {to jeuslov za pove}awe kvaliteta ra-da i posve}enosti poslu poslere{ewa privatnog problema. Ovegrupe su tu da pomognu u raciona-lizaciji prosvete ukrupwiva-wem normi, smawewem putnihtro{kova i smawewem broja teh-nolo{kih vi{kova.

I pored velikih napora kojeula`u predstavnici sindikata,kao i predstavnici {kolskihuprava, jo{ se suo~avamo sa timda pojedini direktori nedosled-no primewuju stru~no uputstvo zapra}ewe anga`ovawa zaposle-nih.

U novembru 2016. se navr{ilodve godine kako su reprezenta-tivni sindikati obrazovawa stu-pili u {trajk tra`e}i da se za-posleni u obrazovawu izuzmu odsmawewa zarada, dono{ewe za-kona o platnim razredima izakqu~ivawe PKU za zaposlene uosnovnim i sredwim {kolama.[trajk je trajao nekoliko mesecido potpisivawa PKU i Sporazu-ma o re{avawu spornih pitawa,februara 2015. godine.

Iz tog razloga je 17. novembraodr`an {trajk upozorewa u os-novnim i sredwim {kolama neo-dr`avawem prvog ~asa u obesmene.

Usvajawem buxeta, kojim sepredvi|a pove}awe zarada zapo-slenima u prosveti za {est od-sto, dobili smo najve}e pove}a-we, ali i daqe su zarade zapo-slenih u obrazovawu ispod repu-

bli~kog proseka. Zbog ovakve si-tuacije ~eka nas velika sindi-kalna borba u narednom perioduu ciqu poboq{awa materijalnogpolo`aja zaposlenih.

Sredinom decembra bili smosvedoci uru{avawa na{e profe-sije. Najo{trije smo osudili ono{to se dogodilo u Tehni~koj {ko-li u Mladenovcu, kada je u~enikna ~asu, ni~im izazvan, o{ama-rio profesorku. Ovako ne{to vi-{e nikada ne bi smelo da se po-novi. Moramo svi zajedno da seborimo protiv nasiqa u {kolamana sve mogu}e na~ine. Moramo dapovratimo dostojanstvo prosvet-nom pozivu. Moramo da istrajemou predlogu da nastavnik dobijestatus slu`benog lica.

Koliko smo dregradirani, po-kazao je i slu~aj nastavnika Vla-dimira Milojevi}a, koji je ostaobez posla samo zato {to jekwigom lupio po klupi u `eqi daprobudi u~enika koji je spavao na~asu. Sindikalna borba ~eka nasi na ovom poqu.

Uz prisustvo svih ~lanova,krajem godine odr`ana je sedni-ca Gradskog odbora sindikataBeograda, na kojoj su analiziraneaktivnosti Sindikata izme|udve sednice.

Jedna od aktivnosti Sindika-ta bila je usmerena i ka stalnojkomunikaciji sa predstavnicimasindikata, naro~ito u {kolama ukojima su se pojavqivali odre|e-ni problemi.

U narednom periodu Sindikato~ekuje poja~an anga`man na pro-meni propisa u oblasti obrazo-vawa, u~e{}e u uvo|ewu dualnogobrazovawa, zatim u~e{}e okoumre`avawa {kola, u~e{}e uborbi za boqe uslove rada ipodizawe `ivotnog standarda i,naravno, neprekidna borba zauve}awe ~lanstva.

ZORAN IVKOVI] Izv

e{ta

ji o

rad

u S

OS

u 2

016.

Gradski odbor SindikataGradski odbor Sindikataobrazovawa Beogradaobrazovawa Beograda

10

Rad Pokrajinskog odboraSONK Vojvodine za 2016. go-dinu odvijao se u skladu sa

Statutom Sindikata zaposlenihu obrazovawu, nauci i kulturiVojvodine, a na osnovu Program-skih zadataka i Finansijskogplana Sindikata.

U izve{tajnom periodu odr`a-ne su: Sedma izborna Skup{tina- 31. marta 2016. godine, ~etiri(4) sednice Pokrajinskog odboraSindikata (POS), {est (6) sedni-ca Predsedni{tva POS, dve (2)sednice Nadzornog odbora i tri(3) sednice Statutarnog odboraSONK Vojvodine.

Aktivnosti SONK Vojvodinerealizuju se radom na terenu usaradwi sa izabranim predstav-nicima u gradskim, op{tinskimodborima, odborima za vi{e op-{tina i povereni{tvima za zapo-slene u obrazovawu, nauci, kul-turi i fizi~koj kulturi.

Od januara do marta 2016. go-dine, za mandatni period 2016 -2021. godina konstituisani susvi odbori delatnosti, izabranisu predsednici odbora delatno-sti Vojvodine, predstavnici zaodbore delatnosti Srbije, ~la-novi za Pokrajinski odbor i ~la-novi za Republi~ki odbor SOS.

Na Sedmoj izbornoj Skup{ti-ni, odr`anoj 31. marta, \ur|icaCrvenko je izabrana za predsed-nika Sindikata zaposlenih uobrazovawu, nauci i kulturi Voj-vodine za mandatni period 2016.- 2021. godina.

Tokom 2016. godine odr`ane su~etiri sednice Pokrajinskog od-bora SONK Vojvodine.

U ovom izve{tajnom periodu,aktivnosti SONK odvijale su seu izuzetno slo`enim dru{tveno-ekonomskim uslovima, {to se ne-minovno odra`avalo i na mate-rijalno - socijalni polo`aj zapo-slenih u ustanovama: obrazovawa,nauke, kulture i fizi~ke kulture.

U nastavku Izve{taja o raduprikazana je aktivnost ~lanovaPOS po odborima delatnosti.

ODBOR DELATNOSTIPU VOJVODINE

Konstitutivna sednica Odbo-ra delatnosti pred{kolskih us-tanova Vojvodine odr`ana je 19.februara 2016. i na woj je NovakKati} izabran za predsednikaOdbora za mandatni period 2016.- 2021.

Tokom 2016. godine odr`ane sudve sednice Odbora sa temat-skim sadr`ajima u vezi radno-pravnog, materijalno-socijalnogi ekonomskog polo`aja ~lanovasindikata.

Teme o kojima se raspravqalosu: dopuna predloga Uredbe za

vaspita~e u pred{kolskim usta-novama, primedbe na Zakon oosnovama sistema obrazovawa ivaspitawa i primedbe na radnovreme u pripremnom programu upred{kolskim ustanovama i os-novnim {kolama.

Stavovi, zahtevi i inicijati-ve Odbora delatnosti blagovre-meno su upu}ivani nadle`nim or-ganima, zahtevaju}i da svaki odwih u okviru svojih nadle`nostidaju doprinos u re{avawu zahte-va radnika i organizacija sindi-kata na poboq{awu wihovog ma-terijalno-socijalnog polo`aja.

U posmatranom periodu zabe-le`eno je u~e{}e na tradicio-nalnim sportskim susretima uorganizaciji GO SONK Suboticei Saveza samostalnih sindikataSubotice, kao i odr`anim sport-skim igrama SOS u Gorwem Mila-novcu.

Nova saznawa o zna~aju ranograzvoja i kvalitetnog pred{kol-skog vaspitawa i obrazovawa, kaoi u shvatawu da je dobro pred-{kolsko vaspitawe i obrazo-vawe ono koje se stalno razvija,mewa, unapre|uje... predstavqe-na su ~lanovima Odbora krozdostavqen Vodi~ za samovredno-vawe u pred{kolskim ustano-vama.

ODBOR DELATNOSTIOSNOVNIH I SREDWIH

[KOLA VOJVODINEOdbor delatnosti osnovnih i

sredwih {kola Vojvodine odr-`ao je 5. februara 2016. konsti-tutivnu sednicu, na kojoj je RadeErceg izabran za predsednika zamandatni period 2016. - 2021.

Tokom 2016. godine odr`anesu dve sednice Odbora i jednasednica u pro{irenom sastavusa ~lanovima POS sa temat-skim sadr`ajima u vezi radno-pravnog, materijalno-socijalnogi ekonomskog polo`aja ~lanovasindikata.

U radu Saveta za stru~no ob-razovawe i obrazovawe odra-slih i Odbora delatnosti osnov-nih i sredwih {kola u~estvovaoje Rade Erceg, ~lan grupe za sred-we-stru~no obrazovawe.

Tokom godine Odbor je krozdiskusije razmatrao i predlagao

re{avawe problema nastalihoko minimalne cene rada, koja jeporemetila odnos zarada izme|urazli~itih stepena obrazovawa.To se prvenstveno desilo izjed-na~avawem zarada zaposlenih sanajni`im stepenom obrazovawa ionih sa IV stepenom, kao i gene-ralnim poreme}ajem odnosa naj-ni`e i najvi{e zarade, odnosno Ii VII stepena, koja je sa 1:3 palana 1:2,06. Zakqu~ak po ovoj temibio je da se u pregovore ide sa ge-neralnim stavom i zahtevom us-kla|ivawa koeficijenata radidovo|ewa u prvobitni nivo odno-sa zarada, po{tuju}i minimalnucenu rada.

Nova znawa i iskustva, ~lano-vi Odbora su sticali i kroz rea-lizaciju saradwe u oblasti Euro-regije sindikata Dunav - Kri{ -Mori{ - Tisa.

Jedan od zna~ajnijih segmena-ta bila je aktuelna situacija uobrazovawu, izmene i dopune Za-kona o osnovama sistema i drugihzakona iz obrazovawa, Pravil-nika o stru~nom usavr{avawu,nepo{tovawu potpisanog Spora-zuma i Posebnog kolektivnog ugo-vora.

Zna~ajan deo aktivnosti bio jeposve}en neposrednom pru`awupomo}i ~lanstvu, informisawu,aktivnom u~e{}u u aktivnostimaSONK Vojvodine.

Odbor se bavio i novim Pra-vilnikom o ceni usluga u osnov-nim i sredwim {kolama (tzv.CENUS), i s tim u vezi, proble-mima sa kojima se susre}u zapo-sleni u maloj sredini, ostaju}ibez dela norme, pa ~ak i bez po-sla. Odbor je preko svojih ~lano-va u radnim podgrupama pri{kolskim upravama na teritori-ji Vojvodine re{avao nastaleprobleme sa odre|ene teritorije.

U posmatranom periodu zabe-le`eno je u~e{}e na tradicio-nalnim sportskim susretima uorganizaciji GO SONK Suboticei SSS Subotice i odr`animsportskim igrama SOS u GorwemMilanovcu.

ODBOR DELATNOSTIU^ENI^KOG I STUDENTSKOG

STANDARDA VOJVODINEMijodrag To{i} je na konstitu-

tivnoj sednici Odbora delatno-sti u~eni~kog i studentskog stan-darda Vojvodine, odr`anoj 12.februara 2016. godine, izabranza predsednika Odbora za man-datni period 2016. - 2021.

Tokom protekle godine odr`a-na je jedna sednica Odbora sa te-matskim sadr`ajima u vezi rad-no-pravnog, materijalno-socijal-nog i ekonomskog polo`aja ~lano-va sindikata.I

zve{

taji

o r

adu

SO

S u

201

6.Pokrajinski odbor SONK VPokrajinski odbor SONK Vojvodineojvodine

Odbor delatnosti je aktiv-nosti ostvarivao i u saradwi saRepubli~kim odborom delatno-sti, a ~lanstvo je informisanoda eventualna pitawa i nedou-mice upute Odboru delatnostiu~eni~kog i studentskog stan-darda Srbije.

Stavovi, zahtevi i inicija-tive Odbora delatnosti blago-vremeno su upu}ivani nadle`-nim organima, zahtevaju}i dasvaki od wih u okviru svojihnadle`nosti daju doprinos ure{avawu zahteva radnika i or-ganizacija sindikata na poboq-{awu wihovog materijalno-so-cijalnog polo`aja.

Zna~ajan deo aktivnosti bioje posve}en neposrednom pru`a-wu pomo}i ~lanstvu, informi-sawu, aktivnom u~e{}u u aktiv-nostima SONK Vojvodine.

ODBOR DELATNOSTIVISOKOG OBRAZOVAWA

VOJVODINEU Novom Sadu je 26. februara

odr`ana Izborna sednica Odbo-ra delatnosti visokog obrazo-vawa Vojvodine, a za predsedni-ka Odbora izabran je prof. drBranko Miqanovi} sa Prirodno- matemati~kog fakulteta.

Tokom 2016. odr`ana je jednasednica Odbora sa tematskimsadr`ajima u vezi radno-prav-nog, materijalno-socijalnog iekonomskog polo`aja ~lanovasindikata.

Odbor delatnosti je svoje ak-tivnosti ostvarivao u saradwisa RO delatnosti visokog obra-zovawa, a ~lanstvo je informi-sano da eventualna pitawa i ne-doumice vezane za PKU za viso-ko obrazovawe upute SOS i Mi-nistarstvu prosvete.

Odbor delatnosti, koji je or-ganizovan i deluje u okviruSONK Vojvodine i wegovog POS,anga`ovao se na ure|ivawu si-stemskih pitawa koja se odnosena ekonomski i socijalni polo-`aj zaposlenih.

U posmatranom periodu, po-red tradicionalnih sportskihsusreta u organizaciji GO SONKSubotice i SSS Subotice, zabe-le`eno je i u~e{}e na odr`animsportskim igrama SOS u GorwemMilanovcu.

* * *

Izve{taj je delimi~an pri-kaz najzna~ajnijih aktivnostitokom protekle godine i isti neobuhvata rad Odbora delatno-sti nauke Vojvodine i Odboradelatnosti kulture Vojvodine,koji deluju u okviru Sindikatazaposlenih u obrazovawu, naucii kulturi Vojvodine.

\UR\ICA CRVENKO,predsednica POS

11

Uproteklih godinu dana, SOSje posebnu pa`wu posve}i-vao pravnoj sigurnosti ~la-

nova. Uloga pravne za{tite dobi-ja svoj pravi smisao u pomo}i ire{avawu pojedina~nih slu~ajeva.

Naj~e{}e se ovi slu~ajevijavqaju u odnosima izme|u zapo-slenih i direktora ustanove uostvarivawu prava zaposlenih,utvr|enih pozitivnim propisimaili u primeni posebnih kolek-tivnih ugovora. Posebna za{titase odnosila na odbrane zaposle-nih u disciplinskim postupcima,sastavqawe podnesaka, kao i za-stupawe u tu`bama u radnim spo-rovima i postupcima izvr{ewa.

Me|u najva`nijim ulogamapravne za{tite u proteklom pe-riodu bilo je i edukovawe ~lano-va sindikata o pravima i na~inuda ta prava ostvare. Najbitnije jeda ~lanovi imaju mogu}nost da seobrate pravnom savetniku, puteme-maila i telefona kako bi biliinformisani o pravima, kao i data informacija bude blagovreme-na da bi u odgovaraju}im postup-cima i rokovima wihovo pravomoglo da se ostvari.

Naj~e{}a pitawa ~lanova od-nosila su se na wihovo pravo napreuzimawe i dopunu norme uskladu sa odredbama ~l. 5. i 6.kao i nedoumice oko tuma~ewaodredbi PKU za osnovne i sred-we {kole i domove u~enika.

U protekloj godini su i u „Sin-dikalnom peru“ obra|ene mnogeteme iz pravne oblasti, koje suotklonile mnoge nedoumice i po-mogle u re{avawu aktuelnihpitawa. Nave{}emo samo neke odwih: komentari novih propisa izoblasti obrazovawa, najva`nijeodluke Komisije za tuma~ewePKU za zaposlene u osnovnim,sredwim {kolama i domovimau~enika, spre~avawe sindikal-nog udru`ivawa, naj~e{}i pro-blemi pravne prirode i re{ewau praksi...

Tako|e, sistematizovane su isve dosada{we donete odluke

Komisije za tuma~ewe PKU za za-poslene u osnovnim, sredwim{kolama i domovima u~enika u{tampanoj bro{uri za ~lanoveSOS, koja je zna~ajno doprinelada ~lanstvo bude upoznato sasvim dosada{wim odlukama Ko-misije na jednom mestu.

Kroz rad Komisije SOS je do-prineo kvalitetnim odgovorimana `ivotne situacije zaposlenih,a zajedni~ki rad Sindikata sapredstavnicima poslodavaca iostvarivawu osnovne uloge sin-dikata u dru{tvu. Usvojene odlu-ke }e biti osnov i za predlogenovih odredbi koje je potrebnougraditi u nove kolektivne ugo-vore, kako bi se re{ile dosa-da{we nedoumice i problemikod primene PKU.

Zna~ajna edukacija ~lanstvarealizovana je i na seminarima,koji su u oktobru i novembru2016. odr`ani u Beogradu, Soko-bawi, Para}inu i Po`arevcu, nakojima su u~esnicima predstav-qene odredbe Statuta SOS, kaoi sistematizovane odluke Komi-sije za tuma~ewe PKU za zaposle-ne u osnovnim, sredwim {kolamai domovima u~enika. Tako|e,predstavnici Sindikata su u imesvoje ustanove mogli da pos-tavqaju raznorazna pitawa prav-ne prirode, kao i da razmewujuiskustva sa drugim u~esnicimaseminara.

Ovim izve{tajem je dat samokratak rezime poslova iz obla-sti radno-pravne za{tite u pro-teklom periodu, a SOS }e se i unarednom periodu truditi da~lanovima pru`a blagovremenu ikvalitetnu pravnu za{titu, a ta-ko|e }e se i aktivno ukqu~iti usve postupke dono{ewa va`nihaktuelnih propisa iz oblastiobrazovawa, kako bi preduhitri-li i spre~ili usvajawe nepovo-qnih zakonskih re{ewa za svezaposlene u obrazovawu.

NIKOLINA MAQKOVI] Izv

e{ta

ji o

rad

u S

OS

u 2

016.

RadnoRadno pravna za{titapravna za{tita

12

Gradski odbor Samostalnogsindikata obrazovawa gradaNi{a okupqa 30 sindikalnih

organizacija (osnovnog i sredwegobrazovawa, domova u~enika, na-rodnog univerziteta i student-skog centra) i 32 ~lana, od kojihve}ina redovno prisustvuje sed-nicama Odbora.

Sednice Gradskog odbora suuvek dobro pripremqene i nawima se razmatraju aktuelnapitawa, poput promena zakonskihregulativa, kolektivnog prego-varawa, organizovawa {trajkova,jubilarnih nagrada .... Sednice sezakazuju na osnovu sagledavawastawa u obrazovnom sistemu, apripremi se pristupa odgovorno,pri ~emu je odabir tema od inte-resa za zaposlene u obrazovawu.^lanovi Gradskog odbora pravo-vremeno su informisani o svimaktivnostima Sindikata obrazo-vawa Srbije i Saveza samostal-nih sindikata Srbije, kao i gradaNi{a.

Odbor je u proteklom perioduostvario niz aktivnosti. Eduko-vano je ~lanstvo organizacijomseminara, uspostavqena je sarad-wu sa sindikatom zaposlenih uobrazovawu i nauci Sankt Peter-burga i Lewingradske oblasti,omogu}eno je ostvarivawe mnogihprava zaposlenih, unapre|ena jeza{tita polo`aja zaposlenih uobrazovawu.

Po~etkom 2016. u Vrwa~kojBawi odr`an je seminar za ~lano-ve Samostalnog sindikata zapo-slenih u obrazovawu u organiza-ciji SSS Ni{a i Gradskog odbora,a teme su bile vrlo aktuelne: Na-crt zakona o sistemu plata zapo-slenih u javnom sektoru; Reformapenzionog sistema sa osvrtom naposledwe izmene i dopune Zakonao PIO; Zahtev SSSS za izmenuZakona o PIO; Radno pravni sta-tus zaposlenih u obrazovawu –prava i obaveze. Odziv je bio izu-zetan.

Uz pohvale za organizaciju, op-{ta konstatacija u~esnika semi-nara bila je da je edukacija ~lan-stva neophodna i da s wom trebanastaviti i u daqem periodu.

^lanovima Samostalnog sin-dikata uvek su otvorena vratastru~ne slu`be Saveza samostal-nih sindikata grada Ni{a (prven-stveno pravne slu`be kojoj se naj-vi{e i obra}aju) i koja je u prote-klom periodu omogu}avala zapo-slenima u obrazovawu da ostvareprava u vezi isplate jubilarnihnagrada i naknada za prevoz, kaoi re{avawe drugih pitawa iz rad-nog odnosa.

Jedna od izra`enih aktivno-sti Odbora bila je ostvarivaweprava na jubilarne nagrade zapo-slenih, jer je Ni{ jedan od retkih

gradova u Srbiji koji nije imaorazumevawa i nije ispla}ivao ju-bilarne nagrade, pa su svi zapo-sleni sa ste~enim pravom moralida se obrate sudu. Pravna slu`baSSSS se aktivno ukqu~ila i svi-ma, koji su ostvarili pravo na ju-bilarnu nagradu, sastavila tu`be(vi{e od 150) koje su u daqem po-stupku realizovane.

Predstavnici na{eg sindika-ta dali su zna~ajan doprinos raduRadne podgrupe za pra}ewe an-ga`ovawa zaposlenih pri [kol-skoj upravi Ni{, koja je javnopohvaqena kao najboqa u Srbiji.Oni su u stalnom kontaktu sa ~la-novima Gradskog odbora i ~lan-stvom, kako bi se pravovremenoreagovalo i hitno re{avali pro-blemi u vezi tehnolo{kih vi{-kova.

Savez samostalnih sindikatagrada Ni{a i Gradski odbor Sa-mostalnog sindikata obrazovawagrada Ni{a su krajem novembra2016. ugostili delegaciju iz Rusi-je, ta~nije delegaciju Sindikatazaposlenih u obrazovawu i nauciSankt Peterburga i Lewingrad-ske oblasti.

Programom boravka delegacijebilo je predvi|eno da se gostiupoznaju sa radom Saveza samo-stalnih sindikata grada Ni{a iGradskog odbora Samostalnogsindikata obrazovawa grada Ni-{a kao i sa znamenitostima Srbi-je i na{eg grada.

Posetili su Arhitektonskifakultet u Ni{u, Pred{kolskuustanovu PU “P~elica” i O[ “Ste-fan Nemawa”, gde su u konstruk-tivnom i prijateqskom razgovoruupoznati sa sistemom obrazovawau Srbiji.

Gosti iz Rusije sastali su sesa predstavnicima Gradskog od-bora Samostalnog sindikata ob-razovawa grada Ni{a, gde su uprijatnoj atmosferi, razmewenaiskustva i razmotrena pitawa izoblasti nauke, obrazovawa i

vaspitawa na svim nivoima, kao ipolo`aj i status zaposlenih uustanovama koje se bave ovom de-latno{}u u Sankt Peterburgu iNi{u, a nakon razgovora potpisanje i Protokol o saradwi.

Jedno od osnovnih pitawa, kojese postavqa pred sindikat, pa iGradski odbor, jeste kako prido-biti zaposlene da postanu ~lano-vi sindikalnih organizacija. Op-{te je poznato da je na{e dru{tvou procesu tranzicije zahvatilaapatija i nezainteresovanost, pase tako izgubila i solidarnostkao osnovni princip sindikali-zma. Zbog svega navedenog, Grad-ski odbor nastoji da kroz akcijepopularizuje sindikat i omasovi~lanstvo, sagledavaju}i pri tompozitivna iskustva drugih.

O aktivnostima Gradskog odbo-ra govore i priznawa – sindikal-ni aktivisti na{eg Odbora dobit-nici su prvomajskog priznawa Sa-veza samostalnih sindikata gra-da Ni{a - Poveqe sa zlatnom pla-ketom za konstruktivan i princi-pijelan sindikalni rad.

Sve aktivnosti Gradskog odbo-ra izuzetno su medijski propra}e-ne, bilo gostovawem predstavni-ka Gradskog odbora u TV emisija-ma ili organizovawem konferen-cija za novinare i sednica koje seodr`avaju u prostorijama Savezasamostalnih sindikata grada Ni-{a, na kojima su nezaobilazne te-me materijalno-socijalni polo`ajzaposlenih u obrazovawu, konti-nuirane promene zakonske regula-tive, kao i aktivnosti u veziorganizovawa {trajka. U ovim ak-tivnostima Gradski odbor naosnovu obave{tewa koja sti`u izcentrale grane, sledi preporukeSindikata obrazovawa Srbije,~iji je sastavni deo.

Gradski odbor Samostalnogsindikata obrazovawa

grada Ni{a JOVICA MANOJLOVI],

predsedink Izv

e{ta

ji o

rad

u S

OS

u 2

016.

Gradski odbor SSO Ni{aGradski odbor SSO Ni{a

13

Jo{ jedna godina sa svim svojim„godi{wim dobima“ koja nosesve sa sobom je pro{la. Sumi-

rawe rada Gradskog odbora u Su-botici je zavr{eno i mo`e se re}ida je jo{ jedna uspe{na godina izanas.

Ni, sad ve} pro{le godine kaoi svih prethodnih, uspe{an i do-bar rad nije bio mogu} bez neogra-ni~ene, bezrezervne i konstantnepodr{ke i pomo}i tima SSS gradaSubotice sa presednikom Mila-nom Popovi}em na ~elu. Posebnupomo} i podr{ku dala je i speci-jalna savetnica GO Zorica Kara-novi}.

Godina iza nas {to se ti~e sin-dikalnog delovawa je bila veomaradna, mo`emo re}i i to sa pravomda smo radili 24 sata svakog danatokom cele godine. Nije bilo tre-nutka da ovo vreme nije bilo po-kriveno sa nekim budnim ~lanomGO i gradskog Ve}a kojem se ~lan-stvo moglo obratiti po bilo komosnovu.

^lanovi GO Subotica su aktiv-no u~estvovali u radu gradskog Ve-}a SSS Grada Subotice, vi{ih or-gana Sindikata na nivou Pokraji-ne i Republike i opravdali epi-tet najboqih sindikalaca i bora-ca kao {to su bili u prethodnimgodinama. Aktivna uloga u sastavupregovara~kog tima SOS i aktiv-na komunikacija sa gradskim, po-krajinskim i republi~kim organi-ma. Prisutnost u medijima je bilakako u {tampanim tako i elek-tronskim, i to na svim nivoima.U~estvovalo se u {trajkovima upo-zorewa u organizaciji SOS. Pred-stavnici GO aktivno su uzimaliu~e{}a na seminarima i konfe-rencijama.

U sindikalnim aktivnostima,{to se ti~e za{tite i pomo}i~lanstvu u kratkim naznakama, mo-`e se re}i da je bilo mnogoanga`ovawa, rada i truda koji jerezultirao uspehom. Vi{e od de-setak sporova po pitawu disci-

plinske odgovornost na{ih ~lano-va i naznaka prestanka i otkazaugovora o radu uspe{no je okon~a-no. U ovim procesima aktivno suu~estvovali i presednici OOS,GO, GV SSS prema direktorima us-tanova - pokreta~ima disciplin-skih postupaka. Neki od ovih „su-koba“ dostigli su veliku pa`wujavnosti putem dnevnih novina ielektronskih medija, te su imalisvoju te`inu. U svim slu~ajevimaje ~lanstvo uspe{no za{ti}eno, ni-ko nije ostao bez posla, a u slu~a-jevima gde je moralo do}i do nekesankcije, ona je bila simboli~na.

U vi{e navrata, {to se ti~ematerijalne pomo}i, iza{lo se~lanstvu u susret. Jedan slu~aj,koji je malo te`i i radi se o stam-benom zbriwavawu, jo{ je aktue-lan i proces traje.

[to je ti~e lokalnog delo-vawa, a koji je najve}i i najva`ni-ji u radu GO, bilo je mnogo posla ito veoma uspe{nog. Redovna komu-nikacija sa Gradskom upravom,razmena informacija i sli~no,doprinelo je da je Grad Suboticaispo{tvovao sve obaveze premaustanovama obrazovawa, a u prego-vorima i dogovorima je zakqu~enoda se nastavi sa dosada{womparksom u vremenu koje dolazi.

Aktivnim u~e{}em u radu pri[kolskoj upravi Sombor, pred-stavnici GO su bili na visini za-datka i svojim aktivnim delo-vawem doprineli da rad u Podgru-pi za pra}ewe anga`ovawa zapo-slenih svi slu~ajevi budu re{enina dobrobit zaposlenih. Ujedno sevodilo i ra~una o ~lanovima Sin-dikata obrazovawa Srbije koji subili predmet rada. Sa punim za-dovoqstvom mo`e se re}i da nikood na{ih ~lanova nije ostao bezradnog anga`ovawa. Ujedno se u~e-stvovalo u radu pri Aktivu direk-tora osnovnih i sredwih {kola.Posebnu zahvalnost se izra`avaprema na~elniku [kolske upraveSombor Borislavu Stani~kovu.

U aktivnostima, za koje nekismatraju da nisu sindikalni rad -{to nije ta~no, GO Subotica je sasvojim mnogobrojnim ~lanstvomu~estvovao u vi{e sportskih, kul-turnih i zabavnih manifestacijatokom godine. Sa svih doga|ajavra}alo se sa dobrim rezultati-ma, pohvalama, novim prijateq-stvima, velikim zadovoqstvom inadom da }e se u nekim slede}imsusretima i manifestacijama po-noviti isti ili boqi rezultati.

GO Subotica je organizovao i11. Sportske susrete na Pali}u. ito veoma uspe{no, na zadovoqstvomnogobrojinh u~esnika iz Srbije,Republike Srpske i Ma|arske.Ovi susreti su postali tradicio-nalni i me|unarodnog ranga, te savelikom nadom u jo{ ve}e i brojni-je naredne susrete krenuli smo upripreme ve} samim ~inom zat-varawa ovogodi{wih. Pripremeza sve predstoje}e manifestacijesu skoro svakodnevne i sa veli-kim nestrpqewem se o~ekuju da biopet pokazali ko je najboqi.

Ne{to na {ta je Gradski odborSubotice najponosniji je potpisi-vawe POVEQE o prijateqstvu isaradwi izme|u Sindikata obra-zovawa, nauke i kulture Republi-ke Srpske - Bawa Luka, Pokrajin-skog odbora Sindikata obrazo-vawa AP Kosova i Metohije - Ko-sovska Mitrovica i GO Subotica.Povequ su potpisali DraganGwati}, Predrag Ja{ovi} i ^edo-mir Baro{. Potpisivawe Protoko-la su uveli~ali predsednica Sa-veza Sindikata Republike SrpskeRanka Mi{i}, predsednik SSSKiM Zoran Jevti} i predsednikSSS Grada Subotice Milan Popo-vi}. Tako|e, potpisivawu su pri-sustvovali i predstavnici SOS.Potpisivawem ovog protokola trisindikata su u stalnom kontaktu,razmewuju iskustva, informacije,poma`u se me|usobno i kad godse uka`e prilika organizuju sa-stanke.

Gradski odbor obrazovawa, na-uke i kulture Subotica i u vreme-nima koja dolaze opravda}e titu-lu najboqeg i najve}eg odbora uSrbiji.

^. B. Izv

e{ta

ji o

rad

u S

OS

u 2

016.

GO obrazovawa, nauke i kulture SuboticaGO obrazovawa, nauke i kulture Subotica

14

Protekla godina bila je iz-borna, ne samo u na{oj dr-`avi, ve} i za Sindikat

obrazovawa Srbije, kao i zaEvropski komitet sindikataobrazovawa.

Izborna skup{tina SOS odr-`ana krajem aprila u Beogradu,bila je prilika i da ugostimobrojne goste iz inostranstva,predstavnike sindikata obra-zovawa sa kojima imamo razvije-nu dugogodi{wu me|unarodnusaradwu, kao i predstavnikeEvropskog komiteta sindikataobrazovawa. U radu Skup{tineje u~estvovalo dvadeset gostijuiz zemaqa biv{e Jugoslavije -Slovenije, Republike Srpske,Federacije BiH, Crne Gore iMakedonije, kao i drugih zema-qa: Bugarske, [panije i Holan-dije. U radu Skup{tine je kaogost u~estvovao i Martin Re-mer, Evropski direktor ETUCE.

Dan uo~i Skup{tine je sa me-|unarodnim gostima odr`anskup posve}en zajedni~kom u~e-{}u u projektu o rodnoj ravno-pravnosti u sindikatima obrazo-vawa, na kojem su svi u~esniciizneli stawe rodne ravnoprav-nosti u svojim zemqama i dosa-da{we aktivnosti u ovoj obla-sti, te i potpisali pismo posve-}enosti za u~e{}e u projektu.

Svi gosti iz inostranstva suse obratili Skup{tini, a Mar-tin Remer je posebno istakaoaktivnosti na{eg sindikata uborbi za unapre|ewe polo`ajazaposlenih u obrazovawu i rod-noj ravnopravnosti, kao i zajed-ni~ke akcije i podr{ke koje smoza wih dobijali od evropskihorganizacija.

Jedno od priznawa koje jena{ sindikat dobio je i organi-zovawe Evropske konferencijesindikata obrazovawa po~et-kom decembra u Beogradu. Vi{eod 350 delegata iz svih evrop-skih zemaqa i brojni gosti izInternacionale obrazovawa,koji su tokom ~etiri dana ras-pravqali o najva`nijim pitaw-ima dosada{weg rada i budu}ihaktivnosti, odali su priznaweu~e{}u SOS u organizovawuovog, za evropske sindikateobrazovawa najva`nijeg doga|a-ja. Tema Konferencije bila je:„Ja~awe sindikata obrazovawa- kqu~ za promociju kvalitetnogobrazovawa“, a pre same Konfe-rencije organizovan je ve}i brojokruglih stolova: o visokomobrazovawu, socijalnom dijalo-gu, rodnoj ravnopravnosti, stru-~nom obrazovawu i specifi~-nim pitawima sindikata obra-

zovawa iz isto~noevropskih ze-maqa.

Za novu predsednicu Evrop-skog sindikata izabrana je do-sada{wa predsednica KristinBlauer, a za novog Evropskog di-rektora Suzan Floken. Za pred-stavnika Srbije u Evropskom ko-mitetu sindikata orazovawaETUCE izabrana je tajnim gla-sawem predsednica SOS mr Va-lentina Ili}.

Po~etkom juna je u Beograduodr`an seminar za u~esnikeprojekta o rodnoj ravnopravno-sti u sindikatima obrazovawabalkanskih zemaqa. U~esniciseminara bili su predstavnicisvih sindikata obrazovawa kojisu izrazili spremnost za u~e-{}e u radu projekta - Slovenije,Hrvatske, Republike Srpske,Federacije Bosne i Hercegovi-ne, Crne Gore, Makedonije, Ko-sova i Bugarske, dok predstav-nica Albanije nije bila u mogu}-nosti da u~estvuje u radu semi-nara, ali je izra`ena zaintere-sovanost za rad na projektu. Se-minar je vodila Trudi Kerpe-rin, me|unarodni sekretar ho-landskog sindikata AOb, koji jei finansirao organizovawe se-minara.

Na zavr{noj konferencijiprojekta o socijalnom dijalogu,koji je finansirala EU a reali-zovao ETUCE, po pozivu je SOS,kao jedini predstavnik organi-zacija van EU, pripremio pre-zentaciju o stawu i potrebamasocijalnog dijaloga u na{ojzemqi. Dvodnevna konferenci-ja je bila prilika da se anali-ziraju sli~nosti i razlike u so-cijalnom dijalogu evropskihzemaqa i defini{u mogu}nostiza wegovo ponovno uspostavqa-we na odgovaraju}em nivou, kaoi wegov doprinos izlasku izekonomske krize, koja se uglav-nom koristi kao opravdawe za

izostajawe odgovaraju}eg soci-jalnog dijaloga i kvalitetnesaradwe me|u socijalnim part-nerima.

U okviru Evropskog projektao ja~awu socijalnog dijaloga uobrazovawu, u Beogradu je u sep-tembru 2016. odr`an Okruglisto o socijalnom dijalogu, uzu~e{}e najodgovornijih pred-stavnika SOS i drugih repre-zentativnih sindikata, kao ipredstavnika Ministarstva pro-svete. U ime evropskih sindika-ta i Evropske organizacije po-slodavaca u obrazovawu u~e-stvovali su generalni sekretarEFEE i eksperti za socijalnidijalog iz EU, kao i Slovenijekao ~lanice EU. Po ocenamasvih u~esnika, veoma kvalite-tan i uspe{an Okrugli sto, sakorisnim informacijama o o~e-kivawima na evropskom nivou iposebno informacijama o situa-ciji u Sloveniji.

Izbegli~ka kriza i wene po-sledice sna`no su obele`ili idelovawe Internacionale obra-zovawa, koja je, uz u~e{}e broj-nih organizacija civilnog sek-tora, u Stokhlmu organizovalaSvetsku konferenciju o izbe-glicama, sa akcentom na ulogusindikata obrazovawa u obrazo-vawu izbeglica. U veoma sadr-`ajnim radionicama analizira-li su se svi aspekti uticaja iz-begli{tva - i na decu migrante inastavnike, kao i mogu}nosti dase doprinese ostvarivawu os-novnog prava svakog deteta -prava na kvalitetno obrazo-vawe i anga`ovawe kvalifiko-vanih nastavnika migranata unovim sredinama. Kao posebanproblem istaknut je polo`ajtranzitnih zemaqa i wihovauloga u podr{ci migrantima.Zemqe koje su tranzitne za iz-beglice prepoznale su zajedni~-ki problem i dogovorile skupI

zve{

taji

o r

adu

SO

S u

201

6.Me|unarodna saradwaMe|unarodna saradwa

15na kojem }e se tra`iti zajed-ni~ki odgovor, kao i doprinossindikata ubla`avawu posto-je}ih problema.

Predstavnici na{eg sindi-kata u Stalnom komitetu za vi-soko obrazovawe (prof. dr De-jan Mickovi}) i Stalnom komi-tetu za jednakost (prof. dr Ma-rina Milenkovi}) u~estvovalisu u radu ova dva stalna telaETUCE, a o aktivnostima smoredovno izve{tavali na stra-nicama „Sindikalnog pera“.

BILATERALNA SARADWAU okviru bilateralnih od-

nosa, nastavqena je saradwasa Sindikatom prosvjete CrneGore i predsednica i potpred-sednik SOS bili su gosti naKongresu SPCG krajem oktobra2016.

PROJEKTNA AKTIVNOSTU okviru realizacije pro-

jekta „Ja~awe kapaciteta SOSkroz formirawe regionalnihcentara“ u poseti je bio me|u-narodni sekretar {vedskogsindikata Robert Gustafson.Tokom radnog sastanka defini-san je akcioni plan uz u~e{}epredstavnika regionalnih cen-tara. Zakqu~eno je da se podr-`i rad postoje}ih regionalnihcentara kroz seminare zaosposobqavawe novoizabranihpredsednika sindikalnih or-ganizacija, a o budu}im aktiv-nostima na organizovawu novihregionalnih centara, odluku}e doneti novoizabrano ruko-vodstvo Sindikata obrazo-vawa Srbije, na osnovu iskaza-nih potreba i interesa ~lano-va sindikata.

U realizaciji akcionog pla-na od{tampane su predvi|enebro{ure i materijali, a odr-`ana su tri od ~etiri predvi-|ena seminara (u Sokobawi,Para}inu i Po`arevcu). Na se-minarima su u~estvovali pred-sednici ili predstavnici go-tovo svih sindikalnih organi-zacija. Neke teme su bile po-sve}ene zajedni~kim aktuel-nim pitawima, dok je svaki re-gion imao i svoje specifi~neteme za koje su bili zaintere-sovani.

BORKA VI[NI]

dikat obrazovawa „Lärarförbun-det” je aktivno ukqu~en u procesintegracije kroz obrazovni si-stem, pru`aju}i obrazovawe namaterwem jeziku, kao i sve uslo-ve za obrazovawe dece migranatai wihovo prihvatawe vrednostinovog dru{tva.

Pored problema ukqu~ivawadece migranata u obrazovni si-stem, posebno je istaknuta potre-ba ukqu~ivawa nastavnika mi-granata u obrazovawe, koriste}iwihove odgovaraju}e kvalifika-cije za rad u {koli i stvaraweuslova za wihovo zapo{qavawe.U~ewe jezika je na~in da se pre-vazi|u prepreke u tom procesu.

Pored analiza posledica mi-grantske krize, sa kojom se evrop-ske zemqe mawe ili vi{e uspe-{no suo~avaju u posledwe vreme,u~esnici su bili u prilici da seupoznaju i sa izbegli~kim situa-cijama u mnogim delovima sveta,kao i ohrabruju}im primerimaqudskog anga`ovawa nastavnikau veoma te{kim uslovima borava-ka izbeglica. Dirqivi primerite{kih situacija ganuli su preko200 u~esnika konferencije, alije poruka nade iza wih – ne trebase predati i mora se u~initi ma-kar malo, jer }e wima zna~itimnogo.

Brojne radionice pru`ile sumogu}nost da se do|e do raznovr-snih re{ewa, a zajedni~ko svimaje: i to je prostor za neophodnuukqu~enostu sindikata obrazo-vawa. Izbegli~ki kampovi u koji-ma du`e borave deca migranata uSrbiji prepoznati su kao prostorza realizaciju oblika obrazo-vawa primerenog uslovima u ko-jima ta deca borave.

Kao zajedni~ki problem u ras-pravi nagla{en je problem mi-granata u tranzitnim zemqama,me|u kojima je i Srbija („gr~ki pa-radoks“ je prerastao u „balkanskiparadoks“, po kojem zemqe kojenisu nikako doprinele izbegli~-koj krizi najvi{e treba da se su-o~avaju sa wenim posledicama).To je bio razlog da bude predlo-`ena konferencija sindikataobrazovawa tranzitnih zemaqa,kako bi se u razmeni iskustavajedinstveno suo~ili sa ovim te-{kim pitawima i ukqu~ili se upru`awe odgovaraju}ih obrazov-nih oblika deci i odraslima,ali i sa dru{tvenim stavovima oizbeglicama, kao i ukupnompona{awu dru{tva prema wima.Obrazovawe i sindikati obrazo-vawa svakako u tome treba daimaju zna~ajnu ulogu. B. V. M

e|un

arod

na s

arad

wa

Svetska konferencija Svetska konferencija Internacionale obrazovawaInternacionale obrazovawao izbeglicamao izbeglicama

Izdava~: SINDIKAT OBRA-ZOVAWA SRBIJE, De~anska14, 11000 Beograd Glavniurednik: VALENTINA ILI]

Urednik: SA[A LUKOVI]Redakcijski kolegijum:

BORKA VI[NI] i MIODRAG KAMPERELI] Telefon:(011)32-33-229 Tira`: 4000 www.sind-obr.org.rs E-mail:obrazovanje@sindikat.rs Grafi~ka priprema: DIMITRIJEPAVLOVI] [tampa: SIGNETA - Beograd

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

331.105.44(497.11)

SINDIKALNO pero : list Sindikata obrazovawa Srbije /glavni urednik Valentina Ili}. - God. 1, br. 1 (2001)-. - Beograd :Sindikat obrazovawa Srbije, 2001- (Beograd : Signeta). - 30 cm

Mese~no.ISSN 1451-7574 = Sindikalno peroCOBISS.SR-ID 120073740

Obezbe|ivawe obrazovawa deci izbeglicama sa kon-fliktnih podru~ja Bliskog istoka - brzi put ka jednakimmogu}nostima i integraciji

UStokholmu je krajem pro-{le godine u organizacijiInternacionale obrazo-

vawa i brojnih organizacija ci-vilnog sektora odr`ana velikaSvetska konferencija o izbe-glicama. Fokus je bio na ost-varivawu prava dece izbeglicana kvalitetno obrazovawe iulozi sindikata obrazovawa.

[vedska, zemqa doma}in sku-pa, se sa problemom izbeglicasuo~ava na human na~in, uzobezbe|ivawe osnovnih uslovaza `ivot, a potom i proces inte-gracije u {vedsko dru{tvo. Sin-

N a severu Ba~ke, u Subo-tici, nalazi se O[„Se~ewi I{tvan“ . To je

najve}a osnovna {kola u Se-vernoba~kom okrugu.

U novembru pro{le godine,sve~anom akademijom u Veli-koj ve}nici Gradske ku}e obe-le`eno je 160 godina posto-jawa [kole. Ustanova je u tomperiodu pro{la kroz zna~ajnetransformacije i nekolikoputa mewala ime. Dana{wi na-ziv, ime najpoznatijeg ma|ar-skog reformatora zna~ajnog zacelu Evropu, nosi od 2001. go-dine.

O[ „Se~ewi I{tvan“ je mo-derna {kola sa savremenimnastavnim programom i na-stavnicima ukqu~enim u stal-no usavr{avawe. Po sastavuu~enika je vi{enacionalna imultikonfesionalna. Wena~etiri {kolska objekta poha-|a 1.152 u~enika u 62 odeqe-wa. Obrazovno - vaspitni radse u svim objektima odvijadvojezi~no: na srpskom i nama|arskom jeziku. [kola je

~lanica Partnerskih {kolaza u~ewe nema~kog jezika(PASCH) i ve`baonica za stu-dente U~iteqskog fakultetana ma|arskom nastavnom je-ziku.

Po oceni Zavoda za vredno-vawe kvaliteta obrazovawa ivaspitawa i Ministarstvaprosvete 2012. godine svrsta-na je me|u 50 najboqih {kola uSrbiji.

U {koli ima 96 ~lanovaSindikata obrazovawa Srbi-je. Me|u ~lanovima vlada je-dinstvo i zajedni{tvo. ^lano-vi su uvek spremni da u~estvu-ju u humanitarnim akcijama iorganizacijama raznih pro-slava. Sve vi{e se u~lawujumladi, koji donose entuzija-zam i novine u kolektiv.

S. T.

Pre

dst

avq

amo

na{

u ~l

anic

uO[ “Se~ewi I{tvan”- Subotica