Broj 171-172 XII 2016 - I 2017 Godina XVII Besplatan primerak www.sind-obr.org.rs ISSN 1451-7574LIST SINDIKATA OBRAZOVAWA SRBIJELIST SINDIKATA OBRAZOVAWA SRBIJE

Jubilej: 25 godina SOSU Beogradu odr`anaKonferencija ETUCEInicijativa za izmenu UredbeOdr`ana tri seminara zapredsednike sindikalnihorganizacija

Jubilej: 25 godina SOSU Beogradu odr`anaKonferencija ETUCEInicijativa za izmenu UredbeOdr`ana tri seminara zapredsednike sindikalnihorganizacija

Uvo

dna

re~

2

Pro|e i ova 2016. godina u raz-li~itim politi~kim previra-wima. Dobili smo novu Vladu,novog ministra i otvorili poglavqepregovora koje se odnosi na obrazo-vawe. Za nas je kqu~no: poboq{awematerijalnog polo`aja u obrazova-wu i ja~awe profesionalnog statu-sa prosvetnih radnika kroz soci-jalni dijalog sa MPN, {trajkom, u~e-{}em i zalagawem u wihovim struktu-rama. Za to smo se borili i borimo se.

Nismo uspeli mnogo kroz pove}a-we plata (do{li smo na nivo od pretri godine, a potrosa~ka korpa je uz-napredovala). Postigli smo dogovoro u~e{}u Sindikata u izradi:

- Zakona o platama u javnim slu`-bama

- U~e{}e na{ih predstavnika uraspodeli tehnolo{kih vi{kova

- Aktivno u~e{}e u utvr|ivawumre`e {kola i izradi ZOSOV,reformi obrazovawa i PKU nasvim nivoima obrazovawa.

Tra`ili smo da Vlada ispo{tujeono {to je Sporazumom iz 2015. pot-pisala, ali para za novogodi{we na-grade nema, dok za nove parlamen-tarne i predsedni~ke izbore ima.

Obilaze}i razne regione i qudediqem cele Srbije, od Subotice iNovog Sada do Trstenika, Vrawa, Le-skovca, Novog Pazara i Kosovske Mi-trovice, videli smo posledice vi-{egodi{weg uru{avawa obrazovawa:

- Neulagawe u infrastrukturu{kola

- Podeqenost lokalnih politi~-kih interesa

- Pora`avaju}a demografska karta

Posledice su uslovile kretawezaposlenih ka ve}im sredinama, gdemale sredine ostaju sa patuqastim{kolama {to postaje opasnost za wi-hovo ga{ewe. Tamo gde se zatvori{kola nema vi{e budu}nosti. Belakuga nas je dovela da gubimo radnamesta. Politika dr`ave diktira no-va zanimawa i ukqu~ivawe mladih uproizvodwu, tzv. dualno obrazova-we. Vide}emo {ta }e i od toga biti.

SOS }e svim vidovima sindikal-ne borbe, a pre svega ja~awem unutra-{wih kapaciteta i unapre|ivawemsopstvene organizacione strukture -polaze}i od svakog ^LANA, pa do so-cijalnog dijaloga sa vladaju}imstrukturama - tra`iti:

- Za{titu radno-pravnih benefi-ta zaposlenih na svim nivoimaobrazovawa

- PKU za visoko {kolstvo- Adekvatno stru~no usavr{avawe- Nadoknade za kvalitetno obra-

zovawe nastavnika i vaspita~a- Aktivno u~e{}e u utvr|ivawu

mre`a {kola- Aktivno u~e{}e u reformi ob-

razovawa - Re{avawe posebnih profesio-

nalnih zahteva u okviru razli-~itih nivoa obrazovawa

- Jednak status visokog obrazova-wa sa ostalim sektorima u si-stemu obrazovawa

- Odnos koeficijenata u osnov-nom i sredwem i visokom obra-zovawu (koji je bio uspostavqenu 2008. godini)

- Shodno tome i finansirawe za-poslenih u u~eni~kom i student-skom standardu

- Shodno tome i finansirawe za-poslenih u pred{kolskom obra-zovawu i vaspitawu.

[to se ti~e unutra{wih kapaci-teta SOS, nakon 25 godina postojawai aktivnog u~e{}a na sindikalnojsceni radi}emo na:

1. Unapre|ewu rada svake na{esindikalne organizacije

2. Unapre|ewu rada odbora obra-zovawa u okviru op{tinskih,gradskih i okru`nih ve}aSSSS

3. Unapre|ewu rada regionalnihcentara SOS.

Sve to ~ni}emo kroz:

- Redovno izve{tavawe o plani-ranim i realizovanim aktivno-stima sa terena

- Kori{}ewe svih raspolo`ivihoblika komunikacije

- Odr`avawe seminara i javnihtribina aktivirawem rada nateritorijama, gde nam je oslabi-la sindikalna organizovanost

- Redovno a`urirawe baze poda-taka ~lanstva

- Aktivnije u~e{}e u Fondu soli-darnosti

- Aktivirawe regionalnih sekci-ja `ena i ukqu~ivawe u radSOS

- Formirawe sekcije mladih - Sportske i druge rekreativne

aktivnosti - Kulturno stvarala{tvo i anga-

`ovawe me|uregionalna i in-ternacionalna saradwa.

Jedna poslovica ka`e: ‘’Ko misligodinu dana unapred - gaji p{enicu.Ko misli 10 godina unapred posadivo}wak. Ko misli za ve~nost - vaspi-tava decu’’.

Uz borbu za ostvarewe sindikal-nih prava, `elim vam sre}nu Novu2017. Godinu!

VALENTINA ILI]

I tako...I tako...

InicijativaInicijativa za izmenuza izmenu UredbeUredbe

Bojana Savi}, predsednica SOSOS PU “Vukica Mitrovi}” uLeskovcu, ~lanica Predsed-ni{tva RC za Jablani~ki okrug,~lanica RO SOS i ~lanica Odbo-ra delatnosti prred{kolaca upu-tila je telima SOS u kojima je~lan Inicijativu za pripremu ini-cijative SOS za izmenu Uredbe okoeficijentima za isplatu i obra-~un plata.

“Koristim priliku da u okvirurada na poqu unapre|ewa polo`a-ja ~lanova - zaposlenih u pred-{kolskim ustanovama, pokreneminicijativu u ciqu skretawe pa-`we na va`nost poboq{awa polo-`aja zaposlenih u pred{kolskimustanovama i to po slede}im pita-wima:

- da se u okviru rada i delova-wa imenovanih organa Sindikatapripremi inicijativa prema nad-le`nom ministarstvu i daqe Vla-di RS za izmenu va`e}e Uredbe okoeficijentima za isplatu i obra-~un plata zaposlenih u javnim slu-`bama u delu regulative kojom sepredvi|a uve}awe propisanih koe-ficijenata za obra~un i isplatuplata zaposlenima u ustanovamapred{kolskog obrazovawa i vas-pitawa i to na na~in da uve}awekoeficijenta, osim za nastavnikarazrednog stare{inu, bude predvi-|eno u istom iznosu 4% i za vaspi-ta~e i sestre - vaspita~e zaposle-ne u pred{kolskim ustanovama.

Ovo iz razloga {to vaspita~i isestre-vaspita~i kao i nastaniv-

nici razredne stare{ine jednakopristupaju izradi planova i pro-grama, vo|ewu evidencije, vo|ewuraznih bele{ki kojima se pratisveukupni razvoj i napredovawedece pred{kolskog uzrasta, ukqu-~enost i pristupawe realizacijiradnih obaveza u okviru zakonompredvi|enih timova ustanove idrugo;

- da se u okviru pravovremenogdelovawa na poqu prevencije i za-{tite mogu}eg naru{avawa radno-pravnog polo`aja vaspita~a pri-premnih pred{kolskih grupa, pra-te izmene i dopune ZOSOV i Zako-na o osnovnom obrazovawu i vaspi-tawu i blagovremeno spre~i mogu-}i problem “prelivawa tehnolo-{kih vi{kova iz delatnosti os-novnog u delatnost pred{kolskogobrazovawa”.

Naime, ukoliko su nezvani~neinformacije iz MPNTR ta~ne da}e Zakon biti izmewen tako da senastavnicima razredne nastave,za ~ijim bi radom prestala potre-ba, omogu}i raspore|ivawe na rad-na mesta vaspita~a u pripremnimpred{kolskim grupama iste ilidrugih ustanova osnovnog obrazo-vawa. Pojava izvesnog broja vaspi-ta~a, kao zaposlenih za ~ijim je ra-dom prestala potreba, proizve{}enesagledive posledice za vaspi-ta~e pripremnih pred{kolskihgrupa i u mnogome ugorziti trenut-nu organizacionu strukturu. Pri-tom, nasta}e i problem wihovogdaqeg raspore|ivawa”. R. S. P.

Jubi

lej

SO

S

3

Ove godine Sindikat obrazo-vawa Srbije slavi 25 godinarada.Organizacija je formirana 14. av-

gusta 1991. godine re{ewem Mini-starstva za rad, bora~ka i socijalnapitawa i upisana pod rednim brojem6.570 kao granski sindikat ~lanovazaposlenih u delatnosti obrazova-wa. Prvobitan naziv bio je “Sindi-kat radnika obrazovawa, nauke ikulture”, a predvodio ga je, danas po-kojni, ^edomir Jak{i}.

SOS je bio jedan od 20 granskihsindikata u Savezu sindikata Srbi-je. Po~etkom burnih devedesetih, na-kon uvo|ewa vi{estrana~kog siste-ma, uspostavqen je i vi{esindikal-ni pluralizam. SOS je od wenogosnivawa 1993. godine punopravan~lan “Internacionale obrazovawa”,me|unarodne organizacije koja oku-pqa sindikate iz oblasti obrazo-vawa.

Predsednik Sindikata od 1995.do 1999. godine bio je Jago{ Bulato-vi}. Sredinom devedesetih, dok sudrugi granski sindikati }utali,SOS je bio organizator vi{e {traj-kova, pa i onog vi{emese~nog prote-sta 1997. godine ispred Ministar-stva prosvete. [trajk i protest suokon~ani dokumentom, koji je potpi-sao tada{wi predsednik Saveza, po-sle ~ega je do{lo do odliva neza-dovoqnog ~lanstva i cepawa sindi-kata.

Sredinom 1998. godine Sindikatmewa naziv u “Sindikat obrazovawaSrbije”. Tada je okupqao samo zapo-slene u osnovnim i sredwim {kola-ma i domovima u~enika. Od biv{eg~lanstva formiran je veliki brojmalih lokalnih sindikata koji su po-stali nova sindikalna konkurencija.Krajem 1999. godine za predsednikaSindikata izabran je Branislav Pa-vlovi}.

Demokratske promene su bile no-vi udar za Sindikat obrazovawa Sr-bije, jer je tada bilo u trendu ja~awemalih “demokratskih” sindikata.SOS je prebrodio i to vreme i u na-rednom periodu uspeo da se nametnekao respektabilna organizacija iinicijator brojnih sindikalnih ak-tivnosti. Iste godine izdali smo pr-vi broj lista “Sindikalno pero” kojeje danas nezaobilazan vid informi-sawa ~lanstva. Ubrzo potom posta-vqen je i sajt sa pregledom najva`ni-jih dokumenata Sindikata, kolektiv-nih ugovora, zakona i drugih va`nihpropisa.

Nakon dono{ewa Zakona o radu2001. godine zapo~et je proces reu~-lawavawa ~lanstva i formirawabaze podataka sindikalnih organi-zacija i ~lanova Sindikata. Ve} sle-de}e godine utvr|ena je reprezenta-tivnost na{e Organizacije sa vi{eod 18 hiqada pristupnica. U perio-du od 2002. do 2006. godine u Sindi-kat smo ukqu~ili i zaposlene upred{kolskim ustanovama, u viso-kom obrazovawu, kao i u studentskomstandardu. Promenama u organizaci-onoj strukturi Sindikata formiranasu ~etiri odbora delatnosti u koji-ma su predstavnici iz svih nivoa idelatnosti u obrazovawu.

Ministarstvo za rad je na pred-log Odbora za utvr|ivawe reprezen-tativnosti 12. septembra 2005. godi-ne izdalo Sindikatu obrazovawaSrbije re{ewe kojim je utvr|ena re-prezentativnost Sindikata za de-latnosti osnovnih i sredwih {kola,domova u~enika, visokih, vi{ih {ko-la, kao i studentskih domova. Tokom2007. godine dobijena je reprezenta-tivnost i za pred{kolsko vaspitawe.

Najva`nija aktivnost Sindikatanakon promena 2000. godine bila jezakqu~ewe PKU za osnovne i sredwe{kole i domove u~enika. Prvi ugo-vor zakqu~en je 2005. godine. Potpi-snici ovog ugovora su bili ministarprosvete Slobodan Vuksanovi} i, po-red na{eg sindikata, GSPRS “Neza-visnost”. Od formirawa Odbora de-latnosti visokog obrazovawa vo|enaje borbu za izjedna~avawe cene radasa osnovnim i sredwim obrazova-wem. Taj ciq je ostvaren 2008. godine.

Od po~etka 2010. godine svetskaekonomska kriza ozbiqno se odrazi-la i na delovawe sindikata. Zamrza-vawe zarada u javnom sektoru, mere{tedwe i ugovori sa MMF vezuju ru-ke sindikatima u borbi za interesezaposlenih. Po~etkom 2011. godine, usaradwi sa ostalim reprezentativ-nim sindikatima, organizovan je ve-liki {trajk zaposlenih u prosveti.Nakon zavr{etka {trajka ponovo do-lazi do osipawa ~lanstva u osnov-nim i sredwim {kolama. Me|utim,sindikati koji su nastavili {trajkneslavno su ga zavr{ili, bez ika-kvih rezultata.

Danas Sindikat obrazovawa Sr-bije predstavqa organizaciju koja jepo{tovana kao socijalni partner uzemqi, ali i u svetu. SOS je najve}isindikat na svim nivoima obrazova-wa sa oko 38 hiqada ~lanova, u vi{eod 780 sindikalnih organizacija.Potpisnici smo kolektivnih ugovoraza delatnosti osnovnih i sredwih{kola i domova u~enika, za student-ski standard, za visoko obrazovawei za pred{kolske ustanove. Na{ipredstavnici su ~lanovi Nacional-

nog prosvetnog saveta, Komisije zatuma~ewe PKU, aktivno u~estvuju uradu radnih podgrupa za pra}eweraspore|ivawa tehnolo{kih vi{ko-va, ali i drugih organa i komisija ko-je se formiraju za rad na zakonimaiz oblasti obrazovawa.

U proteklih 25 godina ste~en jeveliki ugled i u svetskom sindikal-nom pokretu. Pored delovawa kroz~lanstvo u Internacionali obrazo-vawa, pa`qivo je razvijena bilate-ralna saradwa sa brojnim sindika-tima iz okru`ewa i ostatka Evrope.U saradwi sa holandskim sindika-tom AOb organizovali smo brojne se-minare za edukaciju sindikalnih ak-tivista, ~lanica Sekcije `ena, zarazvijawe regionalne saradwe, a sa{vedskim sindikatom “Lärarförbun-det” zakqu~en je projekat o ja~awu or-ganizacione strukture Sindikataobrazovawa Srbije. Tokom 2014. go-dine za postradale od poplava, do-bili smo finansijsku pomo} od pri-jateqskih sindikata iz Gr~ke, Slo-venije i Crne Gore.

U te{kim i promenqivim vreme-nima, koja predugo traju i ne nazireim se kraj, izgra|ena je organizacijaza po{tovawe i primer drugim sin-dikatima. Sindikat obrazovawa Sr-bije je danas najorganizovaniji sin-dikat u oblasti obrazovawa u Srbi-ji. Nezaobilazan je aktivan ~inilaci inicijator socijalnog dijaloga nanivou dr`ave, uva`en je na me|una-rodnoj sindikalnoj sceni u svim pi-tawima polo`aja zaposlenih u obra-zovnom sektoru. M. K.

Prvih ~etvrt veka Prvih ~etvrt veka

Svim zaposlenima u obrazovawu `elimosre}ne bo`i}ne i novogodi{we praznike,

kao i boqu nastupaju}u 2017. godinu!

4

Utoku novembra i decembraodr`ano je nekoliko sednicaorgana Sindikata obrazova-wa Srbije. Odr`ane su dve sednicePredsedni{tva, sednice Odboradelatnosti pred{kolskih ustano-va i Odbora delatnosti u~eni~kogi studentskog standarda, kao i sed-nica Republi~kog odbora.

Na sednici Predsedni{tva,odr`anoj 14. novembra, doneta jeOdluka o organizovawu zajedni~-kog {trajka upozorewa 17. novem-bra, zbog nepo{tovawa Sporazumao prekidu {trajka iz februara2015. godine. Organizovali smo izajedni~ku konferenciju za novi-nare (tri reprezentativna sindi-kata), sa koje je javnosti upu}enosaop{tewe povodom navr{ene dvegodine od organizovawa vi{eme-se~nog {trajka okon~anog zakqu~i-vawem PKU za osnovne i sredwe{kole i domove u~enika, kao i Spo-razumom o re{avawu spornih pita-wa.

Na Predsedni{tvu je dogovore-no da se upute dopisi ministruprosvete u vezi sa problemima ustudentskom standardu i za hitnozakqu~ivawe PKU za visoko obra-zovawe.

Sednica Odbora delatnostipred{kolskih ustanova odr`ana je17. novembra, samo nekoliko dananakon potpisivawa prvog PKU zaovu delatnost na nivou Republike.Najva`nija tema sastanka je svaka-ko bio PKU i osnovna prava koja suostvarena. Iako ima nedostataka,va`no je da je zakqu~en i da se unarednom periodu mo`e poboq{a-vati. Predsednik Odbora NovakKati} je rekao da ovaj PKU daje mi-nimum prava, a da kolektivni ugo-vori na lokalu mogu dati i ve}aprava. Sa sednice Odbora upu}enisu dopisi ministru prosvete, mini-stru finansija i ministarki za dr-`avnu upravu i lokalnu samoupra-vu. Odbor je zauzeo op{ti stav dapripremni pred{kolski programostane na nivou pred{kolskihustanova, odnosno da ih i daqe vo-de vaspita~i. Najve}i problem upred{kolskim ustanovama je pode-qeni status, jer je pred{kolskovaspitawe sastavni deo obrazova-nog sistema, a pred{kolske ustano-ve se finansiraju na nivou lokal-nih samouprava. Zato je zakqu~enoda se Sindikat anga`uje da se fi-nansirawe PU prebaci na repu-bli~ki buxet.

Na Odboru je pokrenuta inicija-tiva za izmenu Zakona o PIO u de-lu iznala`ewa re{ewa za zapo-slene u pred{kolskim ustanovamakoji neposredno rade sa decom, ka-ko bi se zbog fizi~kog optere|ewai profesionalnih oboqewa, bene-ficirao radni sta`. ^lanovi Od-bora su izneli i druge probleme usredinama koje zastupaju, a posebnapa`wa je usmerena na stawe u PU“Na{a radost” u Subotici, gde jelokalna vlast otpustila nekoliko

desetina sprema~ica i dala pri-vatnoj agenciji da obavqa te po-slove.

U petak, 23. decembra, odr`anesu tri sednice: Predsedni{tvo,Odbor delatnosti u~eni~kog i stu-dentskog standarda i Republi~kiodbor.

Na Predsedni{tvu je razmatra-na odluka Gradskog odbora obrazo-vawa Ni{a, zatim aktivnosti od-bora obrazovawa na teritoriji,kao i izmene i dopune Poslovnikao radu Republi~kog odbora.

Na sednici Odbora delatnostiu~eni~kog i studentskog standardausvojen je zapisnik sa konstitutiv-ne sednice, podnet je izve{taj o ak-tivnostima u proteklom periodu irazmatran plan delovawa za na-rednu godinu. Predsednik OdboraDanijel \or|evi} je naglasio da suzaposleni u studentskom standar-du u velikim problemima, pre sve-ga, zbog toga {to je oko 50 zaposle-nih na minimalcu, a po najavqenimpove}awima za slede}u godinu odsamo tri posto, taj procenat }e sepove}ati. Od januara 2017. godinenajavqeno je i pove}awe minimal-ne cene rada po satu, ~ime }e se jo{vi{e naru{iti sistem koeficije-nata. Pored toga, zarade su kasni-le desetak dana {to je izazvaloogromno nezadovoqstvo zaposle-nih, s obzirom na to da prvi put ka-sne plate u posledwih petnestakgodina. Sindikat je odmah interve-nisao u reosrnom ministarstvu iplate su pu{tene.

Odr`ana su dva sastanka sa mi-nistrom prosvete i sa pomo}nikomza studentski standard Qubi{omAntonijevi}em, na kojima su dgovor-ni upoznati sa svim problemima uovoj delatnosti. Dogovoreno je dase odmah posle novogodi{wih pra-znika organizuje jo{ jedan sastanaksa ministrom. Posebno je va`no na-staviti rad na Zakonu o platama ujavnim slu`bama (platni razredi)i “gurati” predloge Sindikata.

^etvrta sednica Republi~kogodbora u novom sazivu odr`ana jeodmah posle sednice Odbora de-

latnosti. Sednici je prisustvova-lo 40 ~lanova ROS. Na sednici jerazmatrana odluka Gradskog odbo-ra obrazovawa Ni{a i verifiko-van mandat novom ~lanu iz Ni{a,Dragani Milo{evi}, koja je zameni-la kolegu Branimira Markovi}a.

Republi~ki odbor je odbacionavedenu odluku Gradskog odboraobrazovawa Ni{a i dogovoreno jeda u najkra}em roku u Ni{u bude or-ganizovan sastanak sa rukovod-stvom Sindikata. Republi~ki od-bor je usvojio predlo`ene Izmenei dopune Poslovnika o rad, kojimaje predvi|eno da se u hitnim i van-rednim situacijama, kada nije mogu-}e blagovremeno sazvati sednicu,~lanovi ROS mogu izjasniti putemmejla.

U planu aktivnosti za narednugodinu posebno je nagla{eno inten-zivirawe rada odbora obrazovawana teritoriji, redovno organizova-we sastanaka i dostavqawe izve-{taja, formirawe posebnih telaRepubli~kog odbora (komisija, sek-cija) koja }e poboq{ati rad Sindi-kata i delovati na privla~ewu~lanstva, organizovawe javnih tri-bina po pojedinim temama, za{titazaposlenih na svim nivoima obra-zovawa od rastu}eg nasiqa i drugeaktivnosti. Koleginica SlavicaRadovi} je skrenula pa`wu na pro-blem koji u narednoj godini naja-vquju, a odnosi se na nastavu fi-zi~kog vaspitawa i koji mo`e do-vesti do tehnolo{kih vi{kova zaovaj predmet.

Koleginica Borka Vi{ni} jeukratko izvestila Republi~ki od-bor o odr`anoj konferenciji Ev-ropskog sindikata obrazovawa uBeogradu, a tehni~ki sekretar Mi-odrag Kampereli} je pripremiotekst o jubileju Sindikata - Prvih~etvrt veka Sindikata obrazova-wa Srbije.

Republi~ki odbor je potvrdioodluku Odbora delatnosti pred-{kolskih ustanova o pokretawuinicijative za izmene Zakona oPIO.

MIODRAG KAMPERELI]Akt

uel

noAktivnostiAktivnosti organa Sindikataorgana Sindikata

Sednica Odbora pred{kolaca

5

Akt

uel

no

Isti ar{in zaIsti ar{in za svesve pred{kolcepred{kolcePredsednik Odbora delatnostipred{kolskih ustanova NovakKati} i predsednica SOS Va-lentina Ili} uputili su 17. novem-bra ministarki dr`avne uprave i lo-kalne samouprave Ani Barnabi} do-pis u ime zaposlenih u ovoj delatno-sti:

“Po{tovana,Obra}amo Vam se u ime zaposle-

nih u pred{kolskim ustanovama a po-vodom pove}awa plata u javnom sek-toru za 2016. godinu, odlukom VladeRepublike Srbije a koja nije realizo-vana u svim lokalnim samoupravamakao osniva~ima pred{kolskih usta-nova. Kao {to Vam je poznato, Zakon oizmenama i dopunama zakona o buxet-skom sistemu (Sl. glasnik br.103/2015), ~lan 3, stav 2. regulisao jemogu}nost pove}awa plata za 4% upred{kolskim ustanovama.

Osniva~i pred{kolskih ustanovau velikom broju gradova i op{tana suto PROTUMA^ILI DA MOGU, ALI I

DA NE MORAJU DA PRIMENE. Zakono pred{kolskom vaspitawu i obrazo-vawu, ~lan 52, stav 2. ka`e: “Osnovi-ca za obra~un i isplatu plata u pred-{kolskim ustanovama ne mo`e bitini`a od osnovice za obra~un i ispla-tu u osnovnom obrazovawu i vaspita-wu, api mo`e biti uve}ana iz sred-stava koje ostvari ustanova ili jedi-nica lokalne samouprave”.

Smatramo da je takvo pona{awenedopustivo, jer su pred{kolskeustanove po ZOSOV integralni i nemawe va`an deo obrazovnog sistemaRepublike Srbije.

Izbegavawem pove}awa plata za-poslenima u pred{kolskim ustanova-ma iste stavqaju u neravnopravan po-lo`aj.

Tako|e, podse}amo da radno-prav-ni i materijalni polo`aj zaposlenihu javnom sektoru sa aspekta Ustava iZakona o radu, koji na op{ti na~inreguli{u podru~je rada, kao i saaspekta posebnih zakona koji reguli-

{u prava zaposlenih u svakoj delat-nosti, ne sme da zavisi od toga da lije izvor finansirawa buxet Repu-blike Srbije ili buxet op{tine.Radno pravni status mora biti istiza sve, jer u suprotnom, kao {to je toslu~aj u mnogim gradovima i op{tina-ma, gde osniva~ pred{kolskih usta-nova nije zaposlenima pove}ao plateza 4%, zaposlene izla`e o~iglednojdiskriminaciji koja je zakonom za-brawena i sankcionisana.

U vezi sa tim, o~ekujemo da Visvojim autoritetom i polo`ajem, uti-~ete na osniva~e pred{kolskih usta-nova, u gradovima i op{tinama gdezaposleni nisu dobili pove}awe od4%, da {to pre isprave nepravdu, jerjedino na tu osnovicu mo`e se prime-niti obe}ano pove}awe koje za pred-{kolske ustanove jo{ nije definisano.

Molimo Vas da nas u {to kra}emroku primite kako bi smo na{li re-{ewe za probleme u pred{kolskimustanovama”.

ZZuukkoorrllii}}ssee ssaassttaaoo ssaassiinnddiikkaattiimmaa

pprroossvveettee

Uutorak 6. decembra 2016.godine odr`an je sastanakpredsednika tri repre-zentativna sindikata u pro-sveti: Sindikata obrazovawaSrbije, GSPRS “Nezavisnost” iSindikata radnika u prosvetiSrbije sa predsednikom Odboraza obrazovawe, nauku, tehnolo-{ki razvoj i informati~ko dru-{tvo Narodne skup{tine Mua-merom Zukorli}em.

Predstavnici sindikata suupoznali predsednika Odboragospodina Zukorli}a sa proble-mima u prosveti i zahtevimasindikata u vezi sa pove}awemzarada za narednu godinu.Predsednica Sindikata obra-zovawa Srbije je predo~ila sveprobleme zaposlenih na svimnivoima obrazovawa u vezi sazakqu~ivawem PKU za visokoobrazovawe, uve}awem zaradazaposlenima u pred{kolskimustanovama i studentskim cen-trima. Predsednik Odbora Mu-amer Zukorli} je obe}ao da }epodr`ati opravdane zahtevesindikata.

INFO SOS

6

Predsednica na{eg sindikataValentina Ili} obratila sedopisom 28. novembra pomo}-nici resornog ministra MirjaniPopovi} i dostavila joj usagla{enuverziju PKU za visoko obrazovawe.

“Po{tovana,Prema dogovoru postignutom na

sastanku sa ministrom Mladenom[ar~evi}em, odr`anom u Mini-starstvu prosvete, nauke i tehnolo-{kog razvoja 23. Novembra 2016. go-dine, u prilogu ovog dopisa dosta-vqamo Vam posledwu verziju PKUza visoko obrazovawe koja je uskla-|ena sa primedbama Ministarstvafiiansija, Ministarstva za rad,Ministarstva dr`avne uprave i Re-publi~kog sekretarijata za zakono-davstvo.

U usagla{enoj verziji PKU pri-hvatili smo sve primedbe navede-nih ministarstava i sekretarijata,osim u nekoliko slu~ajeva, gde jeformulacija pojedinih stavovaidenti~na kao u PKU za zaposlene uosnovnim i sredwim {kolama i do-movima u~enika i u PKU za zaposle-ne u studentskom standardu, koji suprethodno bili usagla{eni i pot-pisani.

U toku usagla{avawa PKU pred-stavnici ministarstava su nam uvi{e navrata isticali da oni poslu`benoj du`nosti uvek dosta-vqaju sve uo~ene primedbe, da suistovetne primedbe dostavili ipri usvajawu PKU za zaposlene uosnovnim i sredwim {kolama i do-movima u~enika, ali da je ovaj PKUtada ipak usvojen zbog specifi~nihokolnosti vezanih za {trajk zapo-slenih u osnovnim i sredwim {ko-lama.

Nagla{avamo da u usagla{enomPKU za visoko obrazovawe nema ni-kakvih dodatnih optere}ewa buxe-ta, budu}i da je u ~lanu 2 kao poslo-davac definisana ustanova, takoda svi tro{kovi vezani za jubilar-

ne nagrade, otpremnine i uve}awemese~ne plate predsednika sindi-kalne organizacije padaju na teretsopstvenih sredstava ustanove.Usagla{eni PKU je 25. oktobra2016. u elektronskoj formi dosta-vqen gospo|i Qiqani Todorovi}.

Imaju}i u vidu da usled nepot-pisivawa PKU zaposleni u visokom

obrazovawu nisu u mogu}nosti dakod poslodavca (ustanove) ostvareneka svoja prava (napr. dobijaju dveumesto tri plate kao otpremninupri odlasku u penziju), molimo Vasda {to je mogu}e pre date na usvaja-we ovaj usagla{eni PKU za visokoobrazovawe”.

R. S. P.

Akt

uel

noPKU za visoko obrazovawePKU za visoko obrazovaweusvojiti {to preusvojiti {to pre

Sredinom novembra predsed-nica Valentina Ili} i pred-sednik Odbora delatnostiu~eni~kog i studentskog standardaDanijel \or|evi} obratili su sedopisom pomo}niku ministra pro-svete zadu`enom za u~eni~ki i stu-dentski standard Qubi{i Antoni-jevi}u i ukazali na brojne proble-me nastale neadekvatnim finansi-rawem ove delatnosti i nedostat-kom kadra. Povodom lo{eg materi-jalnog polo`aja zaposlenih u ovojdelatnosti predsednica i kolega\or|evi} su se 28. novembra obra-tili i ministru [ar~evi}u dopi-

som koji je u originalu vidqiv naovoj strani “Sindikalnog pera”.

“Po{tovani,Odbor delatnosti u~eni~kog i

studentskog standarda Sindikataobrazovawa Srbije ukazuje na broj-ne probleme koji zahtevaju hitnore{avawe, a to su:

- izjedwa~avawe koficijenata ustudentskom standardu (isti za svestudentske centre);

- finansirawe svih radnih me-sta po zakonu o maksimalnom brojuzaposlenih (sada se finansira da-leko mawe radnih mesta od broja za-poslenih predvi|enih po zakonu);

- izjedna~iti neto osnovicu zaobra~un plata sa osnovicom koja seprimewuje za osnovne i sredwe{kole;

- dozvoliti nova zapo{qavawai nova radna mesta koja tra`e stu-dentski centri radi nesmetanogfunkcionisawa i redovnog obavqa-wa poslova (usled odpaska u penzi-ju, napu{tawa ustanova ili potreberadi pro{irewa obima poslova);

- najavqena pove}awa da buduista kao i za sve u prosveti;

- redovna isplata plata, putnihtro{kova, jubilarnih nagrada i ot-premnina”. R. S. P.

Problemi u StudentskomProblemi u Studentskomstandardu sve ve}istandardu sve ve}i

7

Tokom novembra odr`ana su triseminara za edukaciju novoi-zabranih predsednika sindi-kalnih organizacija u organizacijiregionalnih centara Sindikataobrazovawa Srbije.

Zajedni~ka tema seminara bilaje “Ja~awe regionalnih kapacitetaSindikata obrazovawa Srbije: No-vi izazovi za nove predsednikesindikalnih organizacija”, a rea-lizovani su u okviru projekta“Ja~awe kapaciteta Sindikataobrazovawa Srbije kroz rad regio-nalnih centara” koji je deovi{egodi{weg programa saradwesa {vedskim sindikatom obrazo-vawa “Lärarförbundet”.

Za sindikalne predstavnike izJablani~kog okruga seminar je or-ganizovan 4. i 5. novembra u Soko-bawi, za Pomoravski okrug 18. i 19.novembra u Para}inu, a za pred-stavnike Brani~evskog okruga 25. i26. novembra u Po`arevcu.

Ciq seminara bio je da se u~e-snici upoznaju sa aktuelnim pitaw-ima sindikalnog rada i obavezamaza izvesniju budu}nost zaposlenihu obrazovawu - u realizaciji PKUza zaposlene u osnovnom i sredwemobrazovawu i domovima u~enika iulozi sindikata u zbriwavawu teh-nolo{kih vi{kova.

Pored toga, novoizabrani pred-sednici sindikalnih organizacijasu se detaqno upoznali ili podse-tili na osnovne odredbe delovawaSindikata obrazovawa Srbije - odStatuta SOS, unutra{we organiza-cije do metoda rada i delovawa,kao i usluga obezbe|enih ~lanstvu.

Svaki region je uz osnovni pro-gram seminara istakao i potrebudodatnih sadr`aja, prema zainte-resovanosti ~lanstva. Na seminaruza Jablani~ki okrug najvi{e pa`-we je posve}eno re{avawu proble-ma tehnolo{kih vi{kova, s obzi-rom na izra`ene otpore u preuzi-mawu zaposlenih sa lista tehnolo-{kih vi{kova. Pravne usluge kojese realizuju u okviru Regionalnogcentra, kao i brojne druge usluge~lanovima osnov su za ja~awe orga-nizacije u ovom okrugu. U~esnici

seminara su izrazili visok stepenzainteresovanosti za u~e{}e u ra-du sindikalnih aktivnosti i pred-lo`ili niz inicijativa u kojima suspremni da se anga`uju.

S obzirom na ukqu~ivawe novihsindikalnih organizacija iz pred-{kolskog vaspitawa i obrazovawau Pomoravskom okrugu je posebnatema bila posve}ena ovoj delatno-sti, uz u~e{}e predstavnika pred-{kolaca iz drugih regiona. To je bi-la prilika da se predstavi i ana-lizira po prvi put usvojeni PKU zapred{kolsko vaspitawe i obrazo-vawe, a i detaqnije razgovara oproblemima zaposlenih u vrti}i-ma.

U Brani~evskom okrugu posebnatema seminara bila je posve}enazna~aju organizacije sportskih irekreativnih aktivnosti i wiho-vom doprinosu sindikalnim aktiv-nostima i ja~awu zajedni{tva.

Seminare su u~esnici oceniliizuzetno pozitivno, jer su mnogi poprvi put imali priliku da se upo-znaju ili podsete osnova sindikal-nog delovawa i saop{te svoje di-leme, probleme u svakodnevnom ra-du i ideje za budu}i rad. Poredpredsednika sindikata, u radu se-minara su mogli da u~estvuju ipredstavnici obrazovnih ustanovakoji su izrazili zainteresovanostda vi{e saznaju o sindikatu i mo-

gu}nostima da kroz organizovawesindikalne organizacije realizujusvoje potrebe i re{avaju probleme.

Za u~esnike seminara priprem-qen je i odgovaraju}i materijal -od{tampani primerci StatutaSOS i Tuma~ewe PKU za osnovne isredwe {kole i domove u~enika.

U radu seminara u~estvovala jepredsednica Sindikata obrazo-vawa Srbije Valentina Ili} sa sa-radnicima, a izlaga~i su bili ru-kovodioci regionalnih centara,wihovi saradnici i aktivisti.

Mnogi u~esnici su se ozbiqnopripremili za seminare i tokomrada izneli niz korisnih predloga- od unapre|ewa odredbi PKU doinicijativa za unapre|ewe polo-`aja pred{kolaca, ali i ideja zaprivla~ewe novih ~lanova, poseb-no mladih u na{ sindikat, kao i no-vih sadr`aja u radu Sindikata iuzajamnog informisawa i ja~awamedijske slike u javnosti.

Na seminarima je tema bila ija~awe regionalnih sekcija za rod-nu ravnopravnost (Sekcija `ena),{to }e i biti jedna od aktivnostiSOS u narednom periodu.

Tokom dvodnevnog rada i dru`e-wa na svakom seminaru pokazalo seda je ovaj oblik rada nezaobilazanu ja~awu na{eg sindikata, te }e bi-ti nastavqen i naredne godine.

B. V.

SO

S s

emin

ari

Novi izazovi za predsednikeNovi izazovi za predsednikesindikalnih organizacijasindikalnih organizacija

Sokobawa Para}in

Po`arevac

8

UBeogradu je od 5. do 8. de-cembra u Centru “Sava” odr-`ana Evropska konferen-cija sindikata obrazovawa, natemu “Ja~awe sindikata obrazo-vawa: kqu~ za promociju kvali-tetnog obrazovawa”.

Pretkongresne aktivnosti 5.decembra obuhvatile su {irokdijapazon tema o kojima se de-taqno raspravqalo: od socijal-nog dijaloga u obrazovawu, pita-wa jednakosti, polo`aja visokogobrazovawa, nauke i istra`iva-wa, migracije, stru~nog usavr{a-vawa nastavnika, glavnih pro-blema pred{kolskog obrazovawai vaspitawa... Odr`an je i redov-ni sastanak CENET mre`e, kojapored predstavnika zemaqa Cen-tralne i Isto~ne Evrope u prote-kle dve godine okupqa i pred-stavnike sindikata obrazovawaiz azijskih zemaqa. Zakqu~eno jeda je mre`a dosada{wim aktiv-nostima ispunila o~ekivawa idoneta je odluka o nastavku rada.

Konferencija je 6. decembrazapo~ela nastupom najpoznatijegde~ijeg hora “Kolibri”, a potomse u~esnicima obratio ministarprosvete, nauke i tehnolo{kograzvoja Republike Srbije Mla-den [ar~evi}. Ministar je ista-kao da je za podizawe nivoa kva-liteta obrazovawa u Srbiji po-trebno dugoro~no re{iti statuszaposlenih u obrazovawu krozravnopravno u~e{}e u buxetu Sr-bije, kao i drugim promenama koje}e poboq{ati polo`aj zaposle-

nih. Tako|e, naveo je neke odoblasti u kojima su neophodne re-forme - od pove}awa obuhvatadece pred{kolskim vaspitawemi obrazovawem, preko potrebe zapromenama u vi{im razredimaosnovnih i u sredwim {kolama, auz sve to je potrebno raditi napove}awu motivacije nastavnikai wihovoj boqoj obuci.

U ime svih sindikata iz Srbi-je, koji su ~lanovi Internaciona-le obrazovawa, u~esnike i gosteje pozdravila Valentina Ili},predsednica Sindikata obrazo-vawa Srbije.

U ime Internacionale obra-zovawa obratila se predsednicaSuzan Hopgud.

Potom su se Konferenciji ob-ratili i drugi gosti iz Brisela:sekretar ETUC, predstavnik Ev-ropske organizacije poslodavacau obrazovawu i Evropski kome-sar za obrazovawe.

Glavni referat o dosada{-wem radu i budu}im zadacima

podnela je predsednica Evrop-skog komiteta sindikata obrazo-vawa Kristin Blauer.

Tokom dva dana rasprave oglavnoj temi i predlo`enim re-zolucijama, 350 delegata iz 131organizacije iz 48 evropskihzemaqa u sadr`ajnom i konstruk-tivnom dijalogu utvrdili osnovebudu}eg rada kojima }e se oja~atisindikati obrazovawa kao kqu-~ni ~inilac kvalitetnog obrazo-vawa. Pored obimnog programarada za period 2017 - 2020, usvo-jeno je nekoliko rezolucija, koji-ma sindikati izra`avaju svojeodgovore na izazove kojima se na-stavno osobqe suo~ava u ovimvremenima.

Ponovo je istaknut zahtev zapove}awe investirawa u javnoobrazovawe, za efikasan soci-jalni dijalog i profesionalnaprava i odgovaraju}e radne uslo-ve nastavnika i nastavnog oso-bqa.

Delegati konferencije usvo-jili su slede}e rezolucije i po-liti~ke stavove:

- Rezolucija o ja~awu sindika-ta obrazovawa: kqu~ za promoci-ju kvalitetnog obrazovawa

- Rezolucija o sindikatimaobrazovawa i izbegli~koj situa-ciji u Evropi: promocija obrazo-vawa kao kqu~a za integraciju iinkluziju

- Rezolucija o izbeglicama iraseqenoj deci

- Rezolucija protiv privati-zacije i komercijalizacije obra-zovawa

- Zajedni~ka rezolucija oja~awu jednakosti unutar obrazo-vawa i sindikata obrazovawa ubrzim svetskim promenama

- Rezolucija o pove}awu statu-sa i priznavawa nastavnih ak-tivnosti u visokom obrazovawuE

TU

CE

Kon

fer

enci

ja u

Beo

grad

uAmbiciozni prioritetiAmbiciozni prioritetinovog rukovodstvanovog rukovodstvaEvropski sindikati obrazo-vawa utvrdili ambiciozneprioritete za kvalitetnoobrazovawe i izabrali novorukovodstvo

9- Rezolucija o sociladnostisa turskom obrazovnom zajedni-com

- Rezolucija o socijalnom di-jalogu i kolektivnom pregova-rawu u evropskim {kolama

-Rezolucija o garantovawukvaliteta u obrazovnom sistemukroz obnovu obrazovnog osobqa irad sa drugim obrazovnim profe-sijama

- Rezolucija o obrazovawu zademokratiju

- ETUCE politi~ki stavovi onastavni~koj profesiji u 21. ve-ku i upotrebi informacionihtehnologija

Predsednica ETUCE KristinBlauer je istakla da se obrazo-vawe u Evropi jo{ suo~ava sa te-{kim vremenima, sa rastu}im ne-jednakostima i nejednakostima upristupu, koji se de{avaju u opa-snim vremenima ja~awa ekstre-mizma, netolerancije i ksenofo-bije {irom Evrope.

“Nastavnici i vaspita~i noseveliku odgovornost za vaspi-tawe pojedinaca za demokratskadru{tva, ali je wihov polo`ajdaleko od toga da bude adekvat-no priznat. Wihova prava, pro-fesionalni i radni uslovi mo-raju biti priznati, po{tovani ipromovisani i wihov `ivotnistandard unapre|en, ako delimouverewe da je obrazovawe kqu-~no za razvoj demokratskih, feri pravednih dru{tava”, istaklaje Blauer.

Lideri sindikata obrazo-vawa u Evropi su izabrali novirukovode}i tim za naredne ~eti-ri godine. Kristin Blauer je po-tvr|ena kao ETUCE predsednica,a izabrano je {est potpredsedni-ka, koji }e rukovoditi radom no-vog ETUCE Komiteta.

Novi ETUCE Biro }e ~initi:- Kristin Blauer, NUT, Velika

Britanija, predsednica- Odil Kordilie, SNES - FSU,

Francuska, potpredsednica- Andreas Keler, GEW, Nema~-

ka, potpredsednik

- Dorte Lange, DLF, Danska,potpredsednica

- Trudi Kerperin, AOb, Holan-dija, potpredsednica

- Galina Merkulova, ESEUR,Ruska federacija, potpredsed-nica

- Branimir [trukeq, SVIZ,Slovenija, potpredsednik

Konferencija je odala priz-nawe dugogodi{wem ETUCE gene-ralnom sekretaru 2002 - 2010 iETUCE direktoru 2010 - 2016Martinu Remeru, koji je tokom du-gog niza godina posve}eno vodioorganizaciju i postigao zapa`enerezultate: me|u wima je inici-rawe sektorskog socijalnog dija-loga u obrazovawu, izgra|ivawejedinstva i ja~awe solidarnostime|u prosvetnim radnicima uEvropi posle dugogodi{we dubo-ke fragmentacije i izolacije.Ono {to su posebno istaklipredstavnici sindikata obrazo-vawa iz zemaqa Centralne i Is-to~ne Evrope je uspostavqawezajedni~kih osnova i temeqa zasadr`ajnije upoznavawe i razu-mevawe sa sindikatima iz Za-padne Evrope, kao pretpostavkeuspe{nijeg zastupawa svih zapo-slenih u obrazovawu.

Za novog evropskog direktoraETUCE imenovana je Suzan Flo-ken, koja od januara 2017. preuzi-ma du`nost.

Delegati Konferencije glasa-li su i za predstavnike svakezemqe u ETUCE Komitet, tamogde je za tu poziciju bilo pri-javqeno vi{e kandidata.

Srbiju }e i u narednom perio-du predstavqati kandidat Sin-dikata obrazovawa Srbije. Taj-nim glasawem za ~lana ETUCEKomiteta za naredni ~etvorogo-di{wi period izabrana je Valen-tina Ili}, predsednica Sindi-kata obrazovawa Srbije.

Pored ovog priznawa za dosa-da{wi rad na{eg sindikata,predsedni{tvo Konferencije seposebno zahvalilo Sindikatuobrazovawa Srbije i svim na{imsaradnicima koji su, po ocenisvih u~esnika, vredno radili naveoma uspe{noj organizaciji Kon-ferencije.

Ukupnom pozitivnom utiskudelegata Konferencije, od kojihje ve}ina po prvi put bila u Beo-gradu, doprineo je i lep programi dru`ewe tokom sve~ane ve~e-re, koja je organizovana u Domuvojske. BORKA VI[NI]

ET

UC

EK

onf

eren

cija

u B

eogr

adu

Martin RemerMladen [ar~evi}

10

Drage kolege, prijateqi,dozvolite mi da jo{ jednom za-

hvalim ministru i na{im doma}ini-ma iz Srbije za toplu dobrodo{licuu Beograd. Mada sam po prvi put uovom gradu, smatram da nijedno dru-go mesto ne odgovara vi{e ovom do-ga|aju, posebno u ovom neobi~nomvremenu u kojem `ivimo. Beograd jevideo i sve to iskusio od kad su pr-vi stanovnici ovde stigli pre 7.000godina. On je cvetao i pre`iveokroz Rimsko, Vizantijsko, Otoman-sko, Srpsko i Austrijsko carstvo. Toje grad koji je podneo vekove prome-na i tegoba. Wegovi stanovnici raz-umeju te{ke izazove na najli~nijemnivou.

Po{to smo se ovde okupili ovenedeqe, mislim da je prigodno dapogledamo u na{e doma}ine za sna-gu, po{to se suo~avamo sa svetom ko-ji nastavqa da skre}e sa kqu~nihdemokratskih vrednosti i ka nepo-znatoj teritoriji.

Na{ posledwi Svetski kongresje identifikovao ~etiri globalnapitawa, zabriwavaju}a, ako ne i opa-sna pitawa sa kojima se suo~avamo:

1. daqa integracija svetske eko-nomije koja balans mo}i pomera oddemokratskih institucija ka neiza-branim korporacijama i drugim tr-`i{nim snagama

2. smawivawe po{tovawa me|u-narodnih standarda koje uti~e nana{e demokratske slobode i gra-|anska prava

3. geopoliti~ke promene kojeuti~u na nacionalni suverenitet idugogodi{we globalne standardeza mir

4. talas ekstremizma pojedinihgrupa koje tvrde da deluju u ime re-ligije ili etni~kih ili nacionali-sti~kih razloga.

Sva ta pitawa postavqaju i po-liti~ke, ali i obrazovne i profe-sionalne izazove, koji }e pred-stavqati dodatni napor i zahtevena{im ~lanovima, na{im sindika-tima, na{oj profesiji i samoj In-ternacionali obrazovawa. A mo`dapostoji i peto pitawe, koje se odno-si na Bregzit i izbor gospodinaTrampa za predsednika SAD, od ko-jih oba mogu postaviti dodatni iza-zov koji tek treba da se realizuje.

Kao sindikati obrazovawa, sma-tram da imamo i mo}i i odgovorno-sti, {to je kqu~no, da izdr`imo ovuoluju i odbranimo i promovi{emovrednosti koje nam poma`u da bude-mo zajedno.

U septembru smo u Wujorku po-slali poruku povodom obele`ava-wa 50 godina “Preporuka o statusunastavni~ke profesije”. Mada je do-kument pisan u proteklom veku, ovePreporuke su vi{e od teksta na pa-piru. Ve}e od ukupnog zbira wegovihdelova. One, pre svega, afirmi{utransformacionu ulogu koju nastav-nici imaju u `ivotima dece, wiho-vih porodica i zajednica. U wemu se

govori, citiram: “Kqu~na uloga na-stavnika u obrazovnom unapre|ewui zna~aj wihovog doprinosa razvoju~oveka i modernog dru{tva”. Nijelo{e za 1966. godinu, ali ne mo`e-mo ovaj temeqni dokument uzetizdravo za gotovo.

Drage kolege, biti nastavnik jemoralna svrha, to je posve}enost upravqewu pozitivne razlike `ivo-ta mladih qudi. I ta posve}enostse u potpunosti pokazuje {irom sve-ta, uprkos promenama politika.

To je povezano sa pomo}i mladimqudima da podr`e sami sebe, da do-prinesu dru{tvu u celosti, bilokao zaposleni, preduzetnici, pro-fesionalci, umetnici, i da, ~ak ikao politi~ari. Transfer osnovnogi unapre|eng znawa i ve{tina je usrcu na{e misije. A tu je jo{ jedan,mo`da ~ak i va`niji zadatak: pre-no{ewe zajedni~kih vrednosti, vred-nosti qudskih prava, demokratskihvrednosti.

Pro{log meseca smo u Stokholmubili na Konferenciji o obrazovawuizbeglica koju je organizovala In-ternacionala obrazovawa, gde smotokom dva intenzivna dana gledaliizazove sa kojima se suo~avajuhiqade mladih qudi koji tra`ebezbednost ovde u Evropi. U~esnicisu zavrnuli rukave i radili narazvijawu konkretnih akcija da vi-de da li sva izbegla deca i mladiimaju {ansu za kvalitetno obrazo-vawe.

Jasno smo dali do znawa da pro-grami za izbeglice treba da se ob-likuju u konsulatacijama sa nastav-nicima i wihovim organizacijama.Ne `elimo pristup od vrha do dna.Na{i nastavnici u u~ionicama tre-ba da budu ukqu~eni u razvoj pro-grama od samog po~etka. A po~etnoobrazovawe nastavnika treba da sa-dr`i fokus na kulturnu i religij-sku raznovrsnost da bismo stvorilisvet u kome na{e razlike defini{uono {to nas povezuje.

Me|utim, i{li smo i daqe od to-ga. Kao {to svi znamo, ono {to sede{ava u u~ionici je mnogo vi{e od

transfera bazi~nih ve{tina. Tu seradi o integraciji, o raznovrsnosti,o obrazovawu evropskih gra|ana, oobrazovawu globalnih gra|ana. Dacitiram jednog od moderatora nakonferenciji u Stokholmu, profe-sora Fernanda Rimersa sa Univer-ziteta u Harvardu: “ Na~in na koji}e se stvari de{avati u svetu po~i-vaju na onome {to rade nastavnici”.@ivimo u globalizovanom svetu, je-dinom svetu za koji znaju na{a deca.Moramo dati vi{e naglaska naobrazovawe za globalno gra|an-stvo. To je i bio jedan od zakqu~akakoje smo postigli u Stokholmu i jed-no od obe}awa koje je dala Interna-cionala obrazovawa.

Posve}eni smo tome da nastavi-mo zastupawe sa na{im globalnimpartnerima i ohrabrujemo vas, na{eorganizacije ~lanice, da idu tim pu-tem i lekcije koje ste nau~ili pode-lite sa svojim ~lanovima.

Ali tu se ne radi samo o pitaw-ima me|usobnog razumevawa. Mimomigracija, na{ svet je definisansavremenim faktorima koji uzroku-ju glavne zaokrete o tome kako `i-vimo, radimo i ure|ujemo se kaoprofesija.

Me|unarodni trgovinski ugovoriprekrajaju i bri{u granice. Infor-macione tehnologije u dru{tvu u ce-lini i u u~ionici, prisiqavaju nasda za{titimo svoju profesionalnuautonomiju i da ponovo razmislimona koji na~in obrazujemo. I trgovinai tehnologija nas suo~avaju sa tala-som privatizacije, koje prete na{imstvarnim ulogama kao vaspita~a ikvalitetu i pristupu obrazovawukoje na{i u~enici zaslu`uju.

Dozvolite mi da jo{ jednom is-taknem da obrazovawe nije roba. Nemo`emo nikako prihvatiti da na{{kolski sistem ili wegov deo vodibilo ko drugi nego dr`avni autori-teti. Javna {kola je jedan od stubo-va na{ih demokratskih sistema, onaje glavno oru|e za postizawe soci-jalne kohezije i jednakosti, ne{toza ~im ~eznu sva na{a dru{tva.

Ove teme i pitawa - migracije,trgovina, informacione tehnologi-je i privatizacija - su u provm planuva{e rasprave ove nedeqe. I, madase na povr{ini mogu ~initi indivi-dualno jedinstvenim, ona su, u stva-ri, sve delovi uzajamno povezanogsveta. Znam da zajedno mo`emo daapostrofiramo i budu}nost na{eprofesije i budu}nost na{ih dru-{tava.

Obrazovawe nije samo re{eweza na{e evropske i globalne izazo-ve, jer nema re{ewa bez obrazo-vawa. Tu se radi o stvarawu mira itolerancije. O izgradwi prihvata-wa. O kriti~kom mi{qewu i slobo-di rasprave, koji su pod pretwom nasuvi{e mnogo mesta. I, drage kole-ge, to je mo}na zastra{uju}a silaprotiv netolerancije i neznawa.

Dragi prijateqi, `elim vamuspe{nu konferenciju, koja }e po-plo~ati put ka odgovorima za mnogeod tih prepreka i mogu}nosti.

Priredila: B. V.ET

UC

EK

onf

eren

cija

u B

eogr

adu

Mnogo pitawaMnogo pitawa i jo{ vi{e izazovai jo{ vi{e izazovaObra}awe predsednice Internacionale obazovawa Suzan Hop-gud u~esnicima Evropske konferencije sindikata obrazovawa

11

Drage kolege i prijateqi, dra-gi delegati Evropske konferen-cije sindikata obrazovawa, uva-`eni i ceweni gosti,

Beograd je ovih dana centarsveta. Sindikalnog sveta, posve-}enog obrazovawu, kao jedinom pu-tu ka boqem `ivotu novih genera-cija, ka kvalitetnijem `ivotusada{wih generacija, kao putu zaostvarewem demokratskih i bo-qih dru{tava od onih u kojima sumnogi odrastali.

^ast mi je i zadovoqstvo davas sve pozdravim, u ime Sindi-kata obrazovawa Srbije, kao veo-ma aktivnog i uva`enog ~lana na-{e me|unarodne sindikalne za-jednice - Internacionale obrazo-vawa i Evropskog komiteta sindi-kata obrazovawa. Pozdravqamvas i u ime Granskog sindikataprosvetnih radnika Srbije “Neza-visnost” i Sindikata nauke Srbi-je, koji su tako|e ~lanovi Inter-nacionale obrazovawa.

U Beogradu su danas brojni de-legati evropskih sindikata obra-zovawa, a i najvi{e rukovodstvoInternacionale obrazovawa. Svi}emo zajedni~kim radom ovih da-na tra`iti novi put za kvalitet-nije obrazovawe i novi put za bor-bu kojom }e prosvetni radnici isvi zaposleni u obrazovawuostvariti status kakav zaslu`uju:status uva`ene, dostojanstveneprofesije od izuzetne va`nostiza svako dru{tvo.

^iwenicu da se Evropska kon-ferencija sindikata obrazovawapo prvi put odr`ava u zemqi kojanije ~lan Evropske unije, do`ive-li smo i kao priznawe Srbiji uwenim naporima za pristupaweEU, ali i na{im organizacijamasindikata obrazovawa u wihovimnaporima za postizawe boqeg po-lo`aja prosvetnih radnika krozsocijalni dijalog.

Ovog meseca se o~ekuje iotvarawe novih poglavqa na putuka EU - poglavqa 25 i 26 koji seodnose na obrazovawe, nauku ikulturu, {to zna~i da smo u ovimoblastima spremni da odgovorimoutvr|enim zahtevima i standar-dima.

Pre nekoliko dana su objav-qeni rezultati najnovijeg TIMSSistra`ivawa - na{i osnovci supostigli najboqi uspeh otkad u~e-stvujemo u ovom me|unarodnomistra`ivawu i ostvarili natpro-se~ne rezultate u prirodnim nau-kama. Univerzitet u Beogradu jeme|u 300 najboqih u svetu na [an-gajskoj listi. Na{i sredwo{-kolci se sa malo kog me|unarod-nog takmi~ewa vrate bez pregr-{ti najboqih odli~ja. Po tome ipo mnogo ~emu drugom, mo`emo daka`emo da na{a deca i wihovinastavnici mogu da se mere savr{wacima i kolegama iz mnogo

bogatijih zemaqa. Mi smo kao na-stavnici spremni da se mewamo,kako bismo odgovorili novim zah-tevima vremena.

Ali nikako ne mo`emo bitizadovoqni materijalnim polo`a-jem zaposlenih u obrazovawu.Svesni smo te{kog oporavka odekonomske krize i cenimo naporeda se na{ polo`aj poboq{a, ali iuz takve najave, zna~ajno zaostaje-mo ispod proseka u platama u Sr-biji. Pored toga, sve su ve}ao~ekivawa i potrebno je sve vi{eanga`ovawa nastavnika. Samo do-bro obrazovan i za svakodnevnite`ak prosvetni rad pripremqennastavnik, uz to pristojno pla}enza taj rad, mo`e da bude motivi-san za ve}a postignu}a.

U na{oj Narodnoj skup{tini utoku je rasprava o Buxetu za na-rednu godinu. O tome sindikatinisu konsultovani, {to smatramovelikim propustom i zato tra`i-mo neposredno u~e{}e u raspravio krojewu kase za obrazovawe.

U meri u kojoj sindikati obra-zovawa i nauke budu zajedni~kinastupali tra`e}i aktivnu pozi-ciju u socijalnom dijalogu, uzuva`avawe svih aktera, mo}i }e-mo da postignemo i vi{e za svezaposlene u ovim delatnostima.To je na{ zadatak za budu}nost.

Kako }emo ga ostvariti, zavi-si}e i od razmene iskustava izmnogih zemaqa, koje }emo ~utiovih dana, ali i od odluka i poru-ka na{e Konferencije.

@elim nam svima uspe{an radi jo{ jednom dobrodo{li u Beo-grad!

Nadamo se da }ete mu se sa ra-do{}u vra}ati.

Opremila: R. S. P. ET

UC

EK

onf

eren

cija

u B

eogr

adu

Novi put za kvalitetnijeNovi put za kvalitetnijeobrazovaweobrazovawe

Obra}awe Valentine Ili} predsednice Sindikata obrazovawaSrbije u ime svih organizacija ~lanica EI / ETUCE iz Srbije

Kolibri

12

Na osnovu rezolucija usvoje-nih na 7. Kongresu IO uOtavi 2015. godine, rezo-lucija usvojenih na ETUCE Kon-ferenciji u Budimpe{ti 2012 iSpecijalnoj Konferenciji u Be~u2014, ETUCE Konferencija u Be-ogradu, 6 - 8. Decembra 2016.

Isti~e da:

1. IO i ETUCE politika jasnonagla{ava dualnu ulogu sindika-ta obrazovawa kroz obezbe|iva-we podr{ke nastavnicima i u od-nosu na wihove uslove zapo{qa-vawa i u odnosu na profesional-na pitawa, i isti~e da su oni vi-soko kompetentni u obe oblasti.Statut IO, tako|e, nagla{ava dadualna uloga sindikata obrazo-vawa zajedni~ki deluje na una-pre|ewu radnih uslova i na pro-mociji profesionalnih interesanastavnog osobqa.

2. Globalna i finansijskakriza je glavni izazov za sindi-kate obrazovawa u Evropi ipretwa socijalnom dijalogu naradne uslove i uslove zapo{qa-vawa, kao i na druga pitawa odprofesionalnog interesa za na-stavno osobqe.

3. Sindikati obrazovawa sesuo~avaju sa pove}anim okleva-wem ili nedostatkom voqe obra-zovnih vlasti i vlada da se vodisocijalni dijalog o nacionalnimreformama u obrazovawu, o rad-nim uslovima nastavnika i o pro-fesionalnim potrebama koje seodnose na te reforme.

4. Kao negativna posledica,rastu}i broj profesionalnihudru`ewa i nevladinih organi-zacija tvrde da predstavqaju na-stavnike i izgleda da postaju uva-`ena konsultativna tela ili ~aksocijalni partneri mnogih vlada.

5. Novi trgova~ki i investi-cioni ugovori, ukqu~uju}i CETA,TTIP i TISA, kojima o~igledno ne-dostaje transparentnost i demo-kratija, dovode do zna~ajnog ri-zika obrazovnu politiku, javne{kole i druge obrazovne insti-tucije, kao i za nastavnike, u~e-nike i zajednice. Zakqu~enitekst CETA ugovora pokazuje dajavne usluge nisu za{ti}ene odokvira ugovora.

Prime}uje da:

6. ETUCE je stalno radio nauticaju na evropske politike dase osigura zna~ajnije razmatraweefikasnom ukqu~ivawu socijal-nih partnera u obrazovawu u pro-ces pripreme i primene nacio-nalnih obrazovnih politika krozkonsultacije sa sindikatimaobrazovawa o pitawima koja se

odnose na rad wihovih ~lanova iprofesionalne interese.

7. ETUCE je zastupao da susindikati obrazovawa jedinipriznati socijalni partnerivladama o pitawima koja se od-nose na obrazovawe i posebno naprofesionalne potrebe i inte-rese nastavnika.

8. U okviru Evropskog sektor-skog socijalnog dijaloga u obra-zovawu ESSDE, ETUCE je zajednosa evropskim socijlanim partne-rima je ve} postigao mnoge su-{tinske i na znawu zasnovanesporazume o nekoliko obrazov-nih pitawa, kao {to su zajedni~-ke deklaracije i preporuke.

Priznaje da:9. Visoko vrednovana nastav-

ni~ka profesija je preduslov zapru`awe visoko kvalitetnogobrazovawa za sve. To je stoga odnajve}eg zna~aja za sindikateobrazovawa da za{tite i promo-vi{u prosvetnu profesiju.

10. Smawewe buxeta za obra-zovawe je ozbiqno smawilo pla-te, penzije, radne uslove i sigur-nost posla nastavnog osobqa irezultiralo nedostatkom na-stavnika sa zna~ajnim izazovimau privla~ewu i zadr`avawu na-stavnika

11. Kqu~no je da sindikatiobrazovawa jesu i da budu priza-ti od strane vlade kao socijalnipartneri u stalnom efikasnomsocijalnom dijalogu i da kon-struktivno doprinose razvojukvalitetnog obrazovnog sistemai obezbe|ivawe nezavisnih pro-fesionalnih pogleda. Sindikatiobrazovawa treba da imaju stal-nu i centralnu ulogu u nacional-nom i evropskom dono{ewu odlu-E

TU

CE

Kon

fer

enci

ja u

Beo

grad

uRezolucijaRezolucija

Ja~awe sindikataobrazovawa: kqu~ za

promociju kvalitetnogobrazovawa

Podneta za usvajawe odstrane ETUCE KomitetaETUCE Konferenciji, Re-gionalnoj KonferencijiInternacionale obrazova-wa, na sastanku u Beogra-du, 6 - 8. decembra 2016.

13ka o razvoju obrazovnih politi-ka, posebno o pedago{kim pita-wima i o nastavnim programima.Oni, tako|e, treba da imaju for-malni konsultativni status u od-nosu na buxetska pitawa.

Isti~e posve}enost ETUCEorganizacija ~lanica za:

12. Nastavak anga`ovawa u ak-cijama sa ciqem na unapre|ewusocijalnog dijaloga i kolektiv-nog pregovarawa na evropskom,nacionalnom, regionalnom i lo-kalnom nivoju da se osigura pove-}awe finansirawa za obrazova-we i plate nastavnika, jednakpristup i uslovi za kvalitetnoobrazovawe za sve u~enike, i uodnosu na unapre|ewe statusanastavnika i poboq{awa ugledanastavni~ke profesije u dru-{tvu.

13. Ja~awe kapaciteta sindi-kata obrazovawa kroz obnovqe-ne i inovativne strategije o or-ganizovawu sindikata, ja~aweefikasnog sektoralnog socijal-nog dijaloga i saradwe sa drugimsindikatima i partnerskim orga-nizacijama u obrazovawu.

14. Pove}awe u~e{}a kroz radETUCE na me|narodnom i poseb-no evropskom nivou dono{ewapoliti~kih odluka

15. Isti~e direktan uticaj po-litika na evropskom nivou na na-cionalne politike o obrazova-wu, radnim i profesionalniminteresima nastavnika i finan-sijskim upravqawem obrazovnimbuxetima.

16. Osigurava da sindikatiimaju kapacitet specijalizovanepermanentne profesionalneespertize i istra`ivawa o pro-fesionalnim potrebama i inte-resima nastavnika unutar samihsindikata obrazovawa.

17. Obezbe|uje razli~itasredstva profesionalne podr-{ke obrazovnom osobqu da buducentar za profesionalni razvojnastavnika, tj informisawem na-stavnog osobqa o mogu}nostimaobuke, obezbe|ivawem platfor-me za samorazvoj, umre`avawe,

visoko kvalitetno uvo|ewe u po-sao i kontinuirani profesio-nalni razvoj tokom karijere.

18. Sara|uju i boqe koristeevropske i me|unarodne fondoveu obrazovawu za rad u nacional-nim sinidkatima na unapre|ewurada i profesionalnog razvojanastavnika.

19. Pro{iruju sindikalno~lanstvo gde god je mogu}e i obez-be|uju podr{ku {irokom krugunstavnog osobqa ukqu~uju}i novenastavnike u profesiji, obrazov-ne ustanove za nastavnike, is-tra`iva~e, ukqu~uju}i priprav-

nike, obrazovno osobqe koje ra-di u javnim, privatnim i religij-skim obrazovnim ustanovama ione kojima je najvi{e potrebnapodr{ka, a to su oni koji rade ponesigurnim uslovima zapo{qa-vawa.

20. Obezbe|uju podr{ku, pri-znawe i jednaka prava ~lanstvasvim nastavnicima bez obzira nawihovo socijalno ekonomsko po-reklo, rod, starost, uverewa, re-ligiju, ukqu~uju}i posebne potre-be, mawine, migrante i nastavni-ke izbeglice u odnosu na rastu}uraznovrsnost.

21. Ponovo ja~aju aktivnu ulo-gu `ena i mladih, posebno u ruko-vodstvu sindikata i na nivou do-no{ewa odluka i ja~awe ulogesvake od mawe predstavqenihgrupa u sindikatima obrazovawa.

22. Ja~awe solidarnosti iz-me|u sindikata obrazovawa i ucelokupnom sindikalnom pokre-tu u obrazovawu na regionalnom,nacionalnom, evropskom i glo-balnom nivou kroz aktivnostiETUCE i IO.

23. Podr`ava ETUCE da rea-lizuje ovu rezoluciju na evrop-skom nivou i osigura efikasan iefektan socijalni dijalog u in-stitucijama Evropske unije i Sa-veta Evrope.

Priredila: B. V. ET

UC

EK

onf

eren

cija

u B

eogr

adu

14

Promena o~ekivawa u pogledukvaliteta nastave zahteva odnastavnika i direktora {ko-la da razviju {iri spektar kompe-tencija i da izvr{avaju ve}i obimzadataka nego {to je to bilo ranije.Od wih se o~ekuje da upotrebqavajuinformacione tehnologije, rade utimu, u~e decu iz razli~itog socio -ekonomskog i kulturnog okru`ewa,olak{aju integraciju dece sa poseb-nim potrebama i doprinesu rukovo-|ewu {kole i upravqawu. Nastavase vi{e ne smatra samo transmisi-jom znawa: pove}an naglasak je sta-vqen na olak{avawe u~ewa, razvi-jawe kqu~nih kompetencija i u~e-stvovawe u kreaciji znawa sa u~e-nicima. Direktori {kola treba dapredvode timove, podr`e razvoj na-stavnog osobqa, unaprede rezulta-te {kole, povezuju se sa lokalnim~iniocima i upravqaju finansij-skim resursima. Kompleksnost i ra-znovrsnost zahtevanih kompetenci-ja predstavqa izazov za sve nacio-nalne obrazovne sisteme: kako naj-talentovanije qude privu}i u na-stavni~ku profesiju i kako ih zadr-`ati. To je posebno te{ko u vreme ukojem je obrazovni sektor zna~ajnoizlo`en takmi~ewu sa biznis sek-torom u privla~ewu najboqe kvali-fikovanih mladih diplomiranihstru~waka i kada je veoma visokpritisak da se javni tro{kovi dr`epod kontrolom.

Nadoknade su kqu~ni elementkoji nastavni~ku profesiju ~iniprivla~nom. Zajedno sa drugim fak-torima, kao {to su radni uslovi, iz-

gledi za razvoj karijere, mogu}nostza profesionalni razvoj i prizna-we, sve to igra veoma va`nu ulogu uprivla~ewu qudi u profesiju, kao iosigurawe da su nastavnici koji ra-de zadovoqni i dovoqno motivisa-ni da nastave pru`ati visok kvali-tet nastave. Politike koje uti~u nazarade i izglede na razvoj karijereonih koji su zaposleni u obrazovnomsektoru, zbog toga moraju biti deosveobuhvatne strategije za unapre-|ewe atraktivnosti prosvetne pro-fesije, i za nastavnike koji ve} ra-de i za potencijalne kandidate.

U ovom izve{taju su analiziranezakonom propisane plate i nadokna-de za nastavnike i direktore {kolau pripremnom i osnovnom obrazova-wu u dr`avnim {kolama u 40 evrop-skih zemaqa ili regiona. Analizi-raju se promene u propisanim plata-ma tokom posledwe godine, pa pro-mene u kupovnoj mo}i nastavnika (od2009. do 2016.) analizom varijacijaunutar standarda kupovne mo}i mi-nimalnih zakonskih plata u kon-stantnim cenama u tom periodu. Ana-liziraju se plate nastavnika i di-

rektora {kola - kakve su minimalnei maksimalne plate u odnosu na BDPpo glavi stanovnika u svim timevropskim zemqama. Analiziraju sezakonske startne plate i wihovipotencijali za pove}awe u odnosuna godine slu`be, pa stvarne platei kakav je wihov odnos prema osnov-nim zakonskim platama. Zatim, kojesu nadoknade, pored zakonske pla-te, uobi~ajene u Evropi. Analizirase ko je od vlasti odgovoran za od-luke o nivou obaveznih osnovih pla-ta i drugih nadoknada u svakoj ze-mqi, a na kraju se obja{wavaju glav-ne razlike izme|u dr`avnih i pri-vatnih {kola u platama nastavnika.

Mnoge evropske zemqe supove}ale obavezne platenastavnika u 2015/2016

godiniOsnovne obavezne plate su kom-

ponente ukupne nadoknade koju na-stavnici dobijaju za svoj rad. Ona seodnosi na iznos koji odgovaraju}ekvalifikovan nastavnik dobije uzavisnosti od du`ine profesio-nalnog iskustva i/ ili starosti. Tone ukqu~uje dodatke na platu ilidruge finansijske benefite i neuzima u obzir poreze i doprinose zasocijalno osigurawe, koje se razli-kuje po evropskim zemqama.

U {kolskoj 2015/16 godini biloje pove}awe zakonske plate nastav-nika u velikom broju evropskih ze-maqa, a u drugima su plate bile nagotovo istom nivou kao i 2014/15.Plate nisu smawene ni u jednoj ze-mqi.

Pove}awe je bilo zbog op{tegusagla{avawa plata za zaposlene ucelom javnom sektoru u 12 zemaqa(Nema~ka, Danska, [panija 1%, Ir-ska 2,5%, Litvanija, Malta 2,5%,Holandija, Portugal, Rumunija 5% useptembu i 15% u decembru 2015,Makedonija 4%, Srbija 4% u decem-bru 2015, Turskoj 6% u januaru 2016i 5% u julu 2016).N

ovi

izve

{ta

j Eur

idik

ePlate i nastavnika iPlate i nastavnika i direktora -direktora -komparativna analiza (komparativna analiza ( IIII deo)deo)Novi godi{wi izve{taj Eu-ridike za 2015/2016. godinu,objavqen 5. oktobra, anal-izira plate i nadoknade nas-tavnika i direktora {kola u40 evropskih zemaqa i re-giona i analizira promene uodnosu na 2014/2015. godinu

15U nekim zemqama je pored usa-gla{avawa plata svih zaposelnih ujavnom sektoru, bilo posebnih re-formi plata nastavnika. U ^e{kojje bilo 3% pove}awe za sve, plusdodatno za nastavnike sa du`imradnim iskustvom. U Austriji su odseptembra 2015. pove}ane startneplate i usvojena nova {ema uve}awaplata, mawe zasnovana na vremenuslu`be.

Evropski sud pravde je, tako|e,obavezao vlade da usaglase godineobrazovawa i vreme slu`be za svejavne slu`benike, {to je dovelo domalog pove}awa u obaveznim plata-ma. U Velikoj Britaniji pove}ane suplate za 1% u javnom sektoru, a mo-gu se pove}ati za 2% da se oja~aatraktivnost nastavni~ke profesi-je u ranim fazama karijere. Platenastavnika su reformisane u ~eti-ri zemqe. U Bugarskoj je usvojen no-vi zakon o pove}awu plata nastav-nika sa ciqem da se mladi qudiprivuku u nastavni~ku profesiju, dase motivi{e profesionalni razvojnastavnika i dugoro~no poja~a kva-litet obrazovawa. U Estoniji, Ma-|arskoj i Slova~koj su sli~ne re-forme u prethodnim godinama, tako-|e, rezultirale pove}awem plata u2015/16 godni. Pove}awe plata na-stavnika u [kotskoj i Crnoj Goribilo je zbog usagla{avawa sa tro-{kovima `ivota samo za zaposleneu obrazovnom sektoru. Na Islandu jekolektivnim ugovorom regulisanopove}awe plate zasnovano na in-deksima. U [vedskoj i Norve{koj,gde se plate nastavnika ugovaraju upostupku pregovora, plate su tako|epove}ane.

Obavezne plate nastavnika je-dva da su se promenile u pore|ewusa 2014/15 u Belgiji, Francuskoj, Hr-vatskoj, Letoniji, Luksemburgu,Poqskoj, Finskoj, Severnoj Irskoj i

Bosni i Hercegovini. U Sloveniji suse vlada i sindikati javnog sektoraslo`ili da delimi~no produ`evreme zamrzavawa plata koje je nasnazi, ali su vratili promocije ipove}ali pla}awa za praznike zasve zaposlene u javnom sektoru. UGr~koj, svi zaposleni u javnom sek-toru, ukqu~uju}i i nastavnike sanajmawe dve godine radnog iskustvaimali su koristi od malog pove}a-wa plate, bez obzira {to su po~etneplate ostale iste.

Zamrzavawe plata je ostalo uItaliji, na Kipru i u Lihten{tajnu.Da bi se smawio javni deficit, ita-lijanska vlada je zamrzla plate u2010 godini, po~etno do 2013. ali seta mera prdu`avala svake godineod tada. U Lihten{tajnu, pove}aweplata zasnovano na rezultatima ra-da i povezano sa indeksima, o ~emuje parlament doneo odluku kao deoop{teg buxetskog procesa nije stu-pilo na snagu 2010. kao rezultatekonomske krize i javnog duga. Zamr-zavawe plata zaposlenih u javnomsektoru na Kipru, koje je po~elo u

2013. i o~ekuje se da se zavr{i dokraja 2017, tako|e, za ciq ima sma-wewe vladinih tro{kova zbog ba-lansirawa buxeta.

Od 2009. kupovna mo}nastavnika je pove}ana uve}ini evropskih zemaqa

Kao rezultat ekonomske krize,vlade u nekim evropskim zemqamasu primenile smawivawe ili zamr-zavawe plata za zaposlene u javnomsektoru kao meru smawewa buxet-skog deficita. Posledwih godina umnogim zemqama zamrzavawe plataje ukinuto i plate su usagla{ene satro{kovima `ivota. U nekim ze-mqama su sprovedene reforme koji-ma su pove}ane plate nastavnika dabi se profesija u~inila vi{e pri-vla~nom, da se osigura visok kvali-tet nastavnika i kona~no unapredikvalitet obrazovawa. Ali, da li suta pove}awa oja~ala kupovnu mo}? Uovom delu se analizira kako je usa-gla{avawe plata primeweno od2009. godine uticalo na vrednostnastavni~kih zarada u evropskimzemqama.

Pre 2009. godine tendencija jebila da se pove}aju minimalne za-konske plate u ve}ini evropskih ze-maqa. Samo u Gr~koj i Francuskoj sunastavnici izgubili kupovnu mo} upore|ewu sa 2000. godinom. Rast mi-nimalnih zakonskih plata nastav-nika u odnosu na kupovnu mo} izme-|u 2009/10 i 2015/16 se veoma razi-kuje po zemqama. Minimalna zakon-ska plata, kao godi{wa bruto platakoju dobije nastavnik sa minimal-nim kvalifikacijama tra`enim zaodre|eni obrazovni nivo na po~et-ku karijere, onda je konvertovana ukupovnu mo} da bi se izbegle razli-ke u cenama me|u zemqama i unapre-dila uporedivost. Osnov za upore-|ewe je 2010. godina da bi se iden-tifikovale realne, ne nominalnepromene, kao i da se poka`u promeneu kupovnoj mo}i nastavnika. B. V. N

ovi

izve

{ta

j Eur

idik

e

Izdava~: SINDIKAT OBRA-ZOVAWA SRBIJE, De~anska14, 11000 Beograd Glavniurednik: VALENTINA ILI]

Urednik: SA[A LUKOVI]Redakcijski kolegijum:

BORKA VI[NI] i MIODRAG KAMPERELI] Telefon:(011)32-33-229 Tira`: 4000 www.sind-obr.org.rs E-mail:obrazovanje@sindikat.rs Grafi~ka priprema: DIMITRIJEPAVLOVI] [tampa: SIGNETA - Beograd

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

331.105.44(497.11)

SINDIKALNO pero : list Sindikata obrazovawa Srbije /glavni urednik Valentina Ili}. - God. 1, br. 1 (2001)- . - Beograd :Sindikat obrazovawa Srbije, 2001- (Beograd : Signeta). - 30 cm

Mese~no.ISSN 1451-7574 = Sindikalno peroCOBISS.SR-ID 120073740

Beo

grad

ska

ET

UC

E K

onf

eren

cija

u s

lic

i