ljubomir nedić kao proučavalac srpske književnosti

8/19/2019 Ljubomir Nedić kao proučavalac srpske književnosti

1/24

УДК 821.163.41.09-95 Nedić L j .

М ил ан Ал ек сић

ЉУ БОМ ИР НЕДИЋ К А О ПРОУ ЧА ВАЈ1А Ц

С Р П С К Е К Њ И Ж Е В Н О С Т И

У студи ј и ј е описан књижевнотеори ј ски и књижевнок ритички радЉубомира Недића. Кроз анализу књижевнотеори ј ск их ставова дошло се

до основе његове к ритичарске методе, а потом ј е приказан к ритичарски

рад Љубомира Недића.

К ључне речи: Љубомир Недић, унутрашњи приступ проучавањукњижевности, књижевна к ритика, теори ј а књижевности, књи жевнотео-

ри ј ск и систем

Заснивање истинске к њижевне к ритике Недић ј е поставио као сво јосновни задатак у проучавању српске књижевности. Говорећи онапретк укњижевности у студи ј и: Нови ј а српска лирика и њени к рит ичари, Недић

ј е за главне недостатке посто ј еће, неразви ј ене к ритик е именовао њенунеиск реност, њен протек ционизам и беск ра ј но хваљење књижевних

стваралаца. У српско ј књижевно ј к ритици до по ј аве Љубомира Недића

посто ј ала ј етенденци ј а узимања бла жег к ритери ј ума у проучавању српск е

књижевности, због њене недовољне разви ј ености у односу на европскекњижевности. Такво поступање требало ј е да охрабри српске књижевнике

и постакне што веће стварање како би српска књижевност надок надила

заостатак и развиласе до нивоа великих европск их књижевности. Недић

ј е поставио ј единствено мерило за проучавање књи жевности као уметно-

сти, без обзира на припадност националним књижевностима.

Недићев приступ проучавању књижевности обележила ј е спремност

за полемик у. Он се ни ј е устручавао да отворено износи сво ј е судове ни

онда када су се они радик ално разликовали од устаљених.1 Недићеве

' Недић ј е свестан могућих последицапотпуне иск рености у к њижевно ј к ритици, али

ј е и спреман за н>их : „Иск реност ј е свакада добра; и ако она може, покадшто, и непри ј атно

дарнути, она никада не може нанети пггете ствари; а ако може к оме наудити, то ј е, на ј више,ономе ко се њоме послу жи. Ја мислим да ј е у нас било доста обзира и доста хваљења, и да ј е


2/24

2 88 М и л ан А л ек сић

к ритике доносиле су нове књижевне оцене, али судови ко ј е ј е износио усво ј им студи ј ама били су увек аргументовани. Недићево превредновање

устаљених, а необразложених књижевних судова и оценапроузрок оваћевећину замерки нашем к ритичару и донеће му назив велики негат ор ко ј и

ће га пратити све до данашњих дана.2

Љубомир Недић ј е формулисао сво ј теори ј ски систем и поставио га

за основу свог к ритичког метода започињући проучавање српск екњижев-

ности.3 Недићев систем састављен ј е од оригиналних ставова, а његоватеори ј ск а мисао бави се питањима различитог опсега, од на ј општи ј их,везан их за к њиж евно ствар ањ е, п р ек о р азм атр ања п р ир од е к њ и ж ев н и х

врста, па све до теори ј ског промишљања к њи жевнок ритичког метода зап р оу чавањ е к њ иж евн о ст и , п р он алаж ењ а ст алн и х и н еп р о м ен љ и в и х ел е-

м ен ат а к њ и ж ев н ог у к у с а и от к р и вањ а м ер ил а за ест ет ск у ан ал и зу.

Разматра ј ући природу књижевног стварања, Недић ј е придавао ве-

лики, али не и апсолутни знача ј надахнућу. Недићево схватање налази

се блиско лини ј и европск е теори ј ске мисли к о ј а почиње с Платоновим

ставовима о књижевном стварању, али Недићеви стваови не могу се по-

истоветити с ентузи ј астичк ом поетиком ј ер не своди улогу ствараоца на

меди ј атора, нити ј е за његакњи жевно дело дар са небеса. Он сматра да и

стваралац суделуј е у настанк у књижевног дела исказујујући оно што мупок реће душу. Недић не одбацуј е уметничк у вештину из процеса умет-

ничког стварања, па у његовом књижевнотеори ј ском систему, у вези са

к њи жевним стварањем, повезу ј у се елементи ентузи ј астичке и поетикетехне. Вештина ј е ј еднако важна и могуће ј е имати надахнућа, али немати

другог бо жанск ог дара, моћи за изра жавање,и обрнуто. За Недића су надах-

нућеи вештина повезани и само из њихове везе настз ј у права уметничка

дела. Извесну предност, ипак , Недић ј е давао надахнућу сматра ј ући да ј е

време да се ј едном поведеи отворени ј а реч, ко ј а нећеникоме угађати и ни на што се освртати

до на оно што ј есте и к ако ј есте. Такву реч ј а сам рад да овде поведем о нашим песницима и онашо ј к ритици, готов дапримим сваки прекор и приговор к о ј и би ми отуда могаопроизаћи.

"

(Недић, Целок упна дела I 14).2 „Павле Поповић ј е,идући, уосталом,за Љубомиром Недићем,само с другим циљевима

него велик и негатор. ри ј ечима дух и ос ј ећање одредио однос главних видова Зма ј еве п ј е-

сничк е ри ј ечи и шавни правац спорова око ври ј едности те ри ј ечи, у ј едном од на ј знача ј ни ј ихтекстова писаних о Ђулићима и Ђулићима увеоцима.

" - подвукао М . А . (Иванић 222).3 Иво Тартаља уочава да ј еНедић ушао у проучавање књижевности са претходно фор-

мираним ставовима. Он наводи Недићево писмо Марк у Цару из времена пок ретања Српск огпр

егледа ко ј

е об ј

ашњава његову

концепци ј у у

к рити

ци.

„У писм

уМа

рк у Ц

ару

од

4.11.1894.об ј ашњава ј ући да у Српском прегледу, ко ј и жели да пок рене, неће заступати ни безусловни Гar t pour l

'art ни к њижевност у слу жби савремених иде ј а, он ј е обећао естетичко из ј ашњавањео правцу ко ј и намерава да заступа.

", (Тартаља

'Човек у к њизи

'Љубомира Недића 12).


3/24

Љубомир Недић к ао проучавалац српске књиж евност и 2 89

могуће добити велико књижевно дело са мањом уметничком техник ом, а

да ј е немогуће добити истинск о уметничко дело са врхунском техником,али без надахнућа. На ј спорни ј е Недићеве к ритичке оцене засниваће се

управо на ово ј теори ј ско ј поставци, а к ритичари његовог рада неће на то

обратити пажњу.4

Недић ј е, у почетк у, правио разлик у у схватању уметничког стварања

к од различитих књижевних родова, али ј е становиште изменио. У почетк у

ј есматрао да природни дар мо же бити довољан за поези ј у,док ј е за прозунеопходна и вештина. Касни ј е ће изнети став променити и за стварање

поези ј е ће захтевати, поред дара, и израз (вештину). Љубомир Недић ј е,

к ао и други велики српски теоретичар и к ритичар к њижевности, БогданПоповић, сматрао да се вештина у уметничком стварању може поправити

читањем и познавањем великог бро ј а књижевних дела о чему су обо ј ица

писали у засебним огпедима посвећеним питању књижевног ук уса.5 Недић

и Поповић добро познавање књижевности поставља ј у као предуслов за

стварање, али и за бављење књи жевном к ритиком.

У формулисању свог приступапроучавању књижевности Недић по-

свећуј е велик у па жњу истинитости и иск рености књижевног стварања к о ј е

препозна

је у

надахнутом ства

рањ

у. П

рави песници, п

рема Недић

у, у

век

осећа ј у песнички, њих унутрашњи нагон усмерава на стварање, њихова

уметност излази из срца и усмерена ј е на срца читалаца. Он дефинише

иск реност к ао осећање онога о чему се пева, про живљавање књижевног

матери ј ала ко ј и се уноси у дело. Ак о песник ни ј е осетио оно о чему пе-

ва, његово дело ни ј е створено на основу емоци ј е. Оно што ни ј е створила

песничка душа, створио ј е дух, односно рационални део бића. Недић за-

ступа став да уметност, и у оквиру ње књи жевност, мора бити заснована

на осећањима. Рационалност у уметности Недић не прихвата и сво ј к ри-

4 ВелиборГлигорић у одбрани Зма ј евог песништва Недића назива шовинистом. Замерао

му ј е суб ј ективност у проучавању књижевних дела и сматрао ј е даНедић не користи сво ј а на-

чела ко ј а износи као темеље анализе. „Показале су се велике противречности између начела

ко ј е ј еНедић проповедао и њего ве к ритичарске прак се. Његов к ритичарски суд зависио ј е одњего вог односа према писцу, и то првенствено од његовог политичк ог односа.

", (Глиго рић,

Предговор 29).

Зоран Гавриловић сматра да су Недићеве студи ј е о Зма ј у заправо политички напад,иако призна ј е Недићу посто ј ање естетичког става к ао основе за анализу. „ .. .Човек ни ј е си-

гуран да ли из Недића го вори естетички став или политичар, па и у к ритици Зма ј а не може

лако побећи утисак да ј е, поред све убедљиве анализе, и видна зловоља наго нила Недића да

заоштрава и претеруј е." (Гавриловић 76).5 Љубомир Недић ј е у Српск ом прегледу об ј авио Поповићев оглед О васпит ању ук уса,

и будући предухитрен од стране колеге, никада ни ј е завршио сво ј рад Пок уша ј о лит ерарном

у к у су .


4/24

29 0 М и л ан А л е к с и ћ

тичарски суд везуј е за степен емоционалности и осећа ј ности књижевног

дела. Уметничко дело мора битн уиућено срцу, а не разуму прималаца.

Књижевност се не мо же свести на интелектуално задовољство ко ј е посто ј и

када ј е дело усмерено на рационални део бића читаоца. Књи жевност не

сме деловати ни само на спољна чула. Стваралаштво не треба да се сво-

ди на при ј атно звучање, у живање у спољно ј форми, уочавању иде ј е, оно

мора да де ј ствуј е на читаочево унутрашње биће.6 Емоционалност Недић

поставља за мерило и к ритери ј ум по к о ј ем раздва ј а истинск е песнике истихотворце чи ј е дело карактерише усмереност на рационално. Недоста-

так надахнућа и праве поетске душе, а поседовање песничк е вештине и

технике, карактерише стихотворце, вештак е. Само спа ј ањем инспираци ј е,песничк е душеи песничкевештине у нераскидиву целину доби ј а се слика

истинског ствараоца. У к ритичарском просуђивању Недић превасходно

вреднуј е надахнуће и песничк о осећање, односно емоционалност дела, а

потом песничк у вештину пок ушава ј ући да одреди однос вештине и надах-

нућа ко ј и би постао мерило за књижевнок ритичк у анализу.

Функ ци ј у књижевности Недић одређуј е на два начина. Посматра ј ући

к њи жевност као књижевни к ритичар,он уочава да ј е књижевност уметност

к о ј а у читаоцима изазива естетско задовољство. Критичар Недић у томе

види њенуј едину функ ци ј у. Са друге стране, узима ј ући улогу националногидеолога,Недић ограничава аутономи ј у књи жевности дозвољава ј ући уме-

рену тенденциозност. Недић ј едино ограничава циљеве к о ј има би к њижев-

ност могла да слу жи. Етик у и патриотизам он издва ј а као тенденци ј е вишег

знача ј а. Умерена тенденциозност означава коришћење књижевности за

ширење патриотизма и етике, али само у оно ј мери ко ј а неће нарушавати

природу књижевног дела и његов поетск и карактер. Тенденци ј е ко ј е сувезане за дневна, пролазна дешавања, попут политичких или соци ј алних,због сво

је не

узвишености, не мог

убити

уношене

укњижевност без на

ру

-

шавања њене природе и Недић их ј асно одва ј а од к њи жевности. Недић

се противи Марковићево ј утилитарно ј теори ј и уметности, али допуштатенденци ј е ко ј е би имале виши знача ј . Он ј е изричито против соци ј алнетенденци ј е ко ј а се налази у првом плану код Светозара Марк овића. Не-

дићев парадоксални став о функ ци ј и књижевности можемо об ј аснити

6 Вилхелм Дилта ј у књизи „Песничк аимагинаци ј а" из 1887. године пише о песничко ј

техници на начин Недићу врло близак : , ЈТесникова техника ј етрансформаци ј а доживљенога

у целину к о ј а посто ј и у представи слушаоца и читаоца, ствара илузи ј у и чулном енерги ј ом

повезаности слике са снажном садр жином осећања, знача ј ношћу за мишљење, као и другиммањим средствима изазива тра ј но задовољење.

" Дилта ј сматра везу доживља ј а, израза и разу-

мевања за основу духовних наука, као и самог живота, што ј е веома слично Недићево ј иде ј ио природи књижевности и књижевне к ритике. (Дилта ј , Песничка имагинаци ј а 108).


5/24

Љубомир Недић као проучавалац српске к њиж евност и 2 9 1

ј едино узимањем улоге националног идеолога ко ји чини к омпромис и

допушта делимичну утилитаризаци ј у књижевности (директно супротнуњеговим личним ставовима) због вишег циља у к о ј ем види националнукорист. Оваквим деловањем Љубомир Недић, ј е чини се,дирек тно утицао

на Јована Скерлића мо жда и више од Светозара Марк овића чи ј е ј е иде ј е

Скерлић прихватио.

Однос између к њижевности и стварности Недић сагледава другачи ј е

од сво ј их савременика. У тренутк у када ј е српски реализам наврхунцу раз-

во ј а,Недић заступа теори ј ски став према ко ј ем се књижевност не ограни-

чава на подражавање стварности. За Недића приказивање у књи жевности

мо же, али не мора, бити пресликавање стварности. Недић ни ј епротивник

реализма, али допушта и стварање ко ј е се не заснива само на теори ј ск им

поставкама ове стилске формаци ј е. Од књижевног дела Недић не захтева

тачну слик у стварности. Позива ј ући се на логик у, он разлик у ј е формалнуистину и естетичк у истину. Ф ормална истина заснива се на логичким за

-

к онима, док естетичка истина не мора да буде у складу са њима. Недић

прецизира да се естетичка истина може слагати са матери ј алном истином,т ј . са стварношћу, али може посто ј ати и независно, одво ј ено од ње и не

поклапати се нимало с њом. За естетичк у

истину

пр

есуд

но ј

е д

а поседуј

е

сво ј унутрашњи живот. Недић овде живот поистовећуј е са иск реношћу,осећа ј ношћу и успелом књижевном обрадом. У сво ј им к ритикама он ће

спо ј ових елемената тражити к роз анализу књижевних дела.

Вредност књижевних дела за Недића заснива се на њихово ј форми.

Дела се цене по њихово ј лепоти и замерило се узима квалитет уметничке

обраде, односно форма. Садр жа ј раздва ј а књижевно дело од научног, што

ј е ј ош Аристотел разматра ј ући природу књижевности поставио за ј едно

од основних начела проучавања књижевности. За Недића садр жа ј поста-

ј е пресудан фактор у доношењу к ритичке оцене за к њижевна дела чи ј а ј е форма ј еднаког квалитета. Књижевно дело чи ј и ј е садр жа ј узвишени ј и

имаће у таквим случа ј евима већу уметничк у вредност. „Ми призна ј емо

да форма сама собом готово исто онако мало значи к олико и садр жина

без форме; само не можемо допустити да она значи онолико колико ј о јсе обично важности прида ј е. Сваки песнички предмет мора, по ну жди,имати сво ј у мисао, предмет, или како се већ име да његово ј садр жини; а

по себи се разуме да ће код ј еднак е форме (т ј . формално ј еднаке вредно-

сти) оно дело бити веће, к о ј ему ј е предмет већи и узвишени ј и." (Недић,

П 352). Недић да ј е одређену предност књижевно ј форми, али супггинск изахтева ск оро под ј еднак квалитет и од садр жа ј а и од форме књижевног

дела. Додатну пажњу Недић посвећуј е форми пок ушава ј ући да дође до


6/24

2 92 М и л ан А л е к с ић

њене прецизне дефиници ј е. Он разлик у ј е два степена уметничке форме- спољашњ

уи у

нутрашњ

у. Спољашња

форма п

ред

ставља пр

авилност успољном изгледу књижевног дела. Недић ј е пореди са калупом и поставља

ј е у ниво спољашњег чула читаоца. Спољашњу форму региструј у наша

чула, било визуелно, било прек о звучности. М еђутим, књижевно дело

мо же посто ј ати и са мање савршеном спољашњом формом ук олико има

форму к о ј а ј е задахнута уметниковом душом. Без ње ј е дело хладно и без

живота. Недић ову живототворну форму назива унутрашњом. Она долази

из песниковог бића и манифестуј е се преко речи,односно, лепо сложеним

речима у књижевном делу. „Када о какво ј песми речемо да ј е лепа, онда то,

с изузетк ом оногашто ј енапред изведено отоме шта ј ош томе доприноси,значи поглавито да ј е она лепо у речи сло жена. И ова ј слож а ј речи, то ј е

оно што ј ечини лепом. Под овим ми разумемо нешто битно различно одстиха и размера; и ако и они, са сво ј е стране, могу доприносити лепоти,они у томе заоста ј у иза онога пгго треба приписати сложа ј у речи.

" (Недић,

II 357). Уметнички распоред речи у књижевном делу Недић назива CJIO-

ЖАЈРЕЧИ и он одређу ј е лепоту књижевног дела. „По његовим се песмама

одмах позна ј е да ј е он сво ј е речи тражио и бирао, мерио их ј едну према

друго ј , и слагао их од сваке руке, док их ни ј е, на послетк у, сложио онак о

како ј е на ј лепше било сло жити их. У овоме вештом слагању речи сва ј е,готово, та ј на његове поетск е вештине; њиме он постиже сво ј е на ј лепше

ефекте, било да су ови у музици стихова... било да су они у чему другом

што би теже било иск азати у чему ј е, али што сви, чита ј ући их, у души

осећамо." (Недић,1176- 177). Спољашња форма доприноси ук упно ј лепо-

ти, али према знача ј у заоста ј е за унутрашњом формом, т ј . сло жа ј ем речи.

Пишући о поези ј и Во ј ислава Илића, Недић унутрашњу форму означава

термином ИЗРАЗ: „ Колик о Во ј ислав полаже на форму, у ономе смислу уко

јем она

значи п

равилност размера и чистоћу слик а, толик о он, и ј ошвише полаже и на форму и у ј едном другом, и на ј знача ј ни ј ем смислу, у

ко ј ем ј е она идентична са изразом. Форму у песми на ј више чини реч; она

ј епоглавито у вештом сложа ј у речи. Отуда када за какву песму кажемо да

ј елепа, ми тиме мислимо казати да ј е она лепо у речи сло жена." (Недић,

1173). Форму књижевног дела стваралац мора дотеривати и улепшавати,али вештина не сме бити видљива за читаоце. „Ја врло добро знам да сеникакво савршено дело уметности не да извести у ј едном маху и потезу,да свуда треба много мењати, дотеривати и удешавати. Али се ово на са-

мим делима не сме опажати; уметник треба да уме сак рити од нас како ј е сво ј е дело радио; оно нам мора изгледати као да га ј е он створио, а неправио.

" (Недић, 1179). Дело мора изгледати као целина ко ј а ј е створена


7/24

Љубомир Недић као проучавалац српск е књи ж евност и 2 9 3

у ј едном маху. Веиггини ј е Недић придавао велик у пажњу, али ј е стално

и н с и с т ирао на ог р аничавањ у њене ул о г е у у к у п н ом вр едновањ у д ел а.Удешеност и намештеност не доприносе иск рености књижевног дела.

Непосредност и природност у к онтакту између књижевног дела и читаоца

Недић ј е ценио и истицао, насупрот извештачености.

Недић ј е пок ушао да дефинише правила к о ј а се односе на књижевни

ук ус. Теори ј ски рад Пок уша ј о лит ерарном ук усу ј е посветио отк ривањучинилаца ко ј и утичу на мењање к њи жевног ук усатоком времена као и на

утврђивање у чему се састо ј и непроменљиви део к њижевног ук уса захва-

љуј ући ко ј ем посто ј е бесмртна уметничка дела ко ј а су сви нарашта ј и и

сва времена признавали за лепа.7 Прецизно об ј ашњење књижевног ук уса,његових променљивих и његових константи донело би поуздану основу за

књи жевнок ритичк опроучавање ј ер би довело до апсолутних мерила лите-

рарневредности. Недић утврђу ј е да разлик е у књижевном ук усу посто ј е

н а ни воу ч и т ав и х н арод а сразмерн о њ и х овом ук у п н ом к улт у р н ом развитк у .

Културни ниво ј едног народаНедић ј епоредио са развитком човека пове-

зујући доба живота човек а са нивоом разво ј а народа. Културни развитак

народа условљава неке законитости везане за одабир уметности као што су

склоност ка реалистичком или ка апстрактном. Међутим, Недић увиђа дапосто ј и универзални пок ретач промена у ук усу на нивоу читавог човечан-

ства и њега препозна ј е у потреби за новином. Несталност људског бића и

његова стална потрага за нечим новим, непознатим, у основи ј е потребе

за променом (новошћу). Недић ј е писање огледа прекинуо пре него што

ј е стигао да дефинише шта ј е непролазно у књижевном ук усу.

У књижевнок ритичко ј анализи и оцењивању књижевних дела Љу-

бомир Недић ј е на првом месту захтевао об ј ективност. Он ј е прихватао

вредновање песника према утица ј у њихових дела на читаоце, али ј е ук а-

зивао да посто ј е норме ко ј е се мора ј у утврдити и на ко ј има се оцена моразаснивати. Недић одбацуј е начелно импресионистичк у к ритик у тражећи

што већу об ј ективност у књижевнок ритичком проучавању. Недић на ј пре на

теори ј ск ом плану прави дистанцу од претходника (филолошке, политичке

7 „ ...Има нешто што указу ј е, да се, поред све не ј еднакости у оцени књижевних дела, и

поред сви ј у мена к роз к о ј е ј е литерарни ук ус у различних народа и у ток у столећа пролазио,може опазити неке сагласности и неке сталности. То су она бесмртна дела што су пре живела

све мене и к олебања ук уса, и ко ј има се човечанство, одушевљава ј ући се за нек о време делима

пролазне вредности, к о ј асу погађала тренутне потребе и расположења његова, увек враћало.

(...) У њима има нечега тра ј ног, њима ј е осигурана бесмртност, и она, отуда, речити ј е но макакво извођење доказују да и у литерарном ук усу има нечега сталног и да му се може изнаћи

мерило. ( .. .) Ми ћемо, дак ле, имати да испитамо утица ј е к о ј и чине да ј е ук ус различан и да

се он мења, а затим да потражимо шта ј е оно што чини да, у пркос не ј еднак ости и к олебањуњегову, у њему има нечега општега и тра ј нога.

" (Недић, II 338- 340).


8/24

2 94 М и л ан А л е к с ић

и импресионистичк о-биографске к ритике) поставља ј ући само књижевно

д ел о за п р ед м ет к р и т и ч ке анализе .

Почињући сво ј к ритичарск и рад, Недић ј е анализирао традици ј усрпске књижевне к ритик е, односно делатност сво ј их непосредних прет-

х од н и к а и о гр ад и о се од њ и х ов и х м е т од а за п р оу чавање к њ и ж ев н о с т и .

Међутим,Недић ј е прихватио неке елементе приступа књижевности сво ј их

претходника и сво ј им иде ј ама се надовезаонањих формулишући сво ј при-

ступ проучавању к њи жевности. Недић истиче неопходност осећа ј ности за

к ритичара исто као и за ствараоца попут Светислава Вуловића. Недић ће,као и Вуловић, ценити емотивност и иск реност осећања у к њижевности

иако његов приступ проучавању књижевности одбацуј е због необ ј ективно-сти и биографизма. Увиђа ј ући да ј е проблем импресионистичке к ритике

у зависности оцене књижевног дела од ук уса самог к ритичара, те жио ј е

да формулише што об ј ективни ј е мерило за оцењивање књижевног дела.

Недић начелно одби ј а утилитарност у књижевности, али на ј већа разлика

његовог приступа у односу на Марк овићев ј есте у схватању природе к ри-

тике и к ритичког мерила. Недић ј е одбацио као непримерен Марковићев

захтев да се, уместо форме књижевног дела, за предмет к ритичке оцене

узима његов садр жа ј . Иако одбацуј е „реалну" к ритик у Светозара Маркови-

ћа и доследно к ритик у ј е његове иде ј е, неки Недићеви ставови блиски суМарк овићевим. Недићево схватање иск рености у стварању (про живљава-

ње онога о чему се пева,односно приповеда) веома ј е слично ставу Свето-

зара Марк овића и преко њега иде ј ама руских револуционарних демок рата

(Чернишевски, Доброљубов, Писарев). Одређене сличности посто ј е и усхватању функ ци ј е књижевности. Марковић ј е потпуно подвргао књижев-

н ост и зван ум е т н и ч к и м ц иљевима и к ор и сн ост к њ и ж евн о с т и п о ст ављ а за

апсолутну вредност. Недић заступа мишљење да књижевност може имати,по

ред естетске

функ

ци ј

е,етичк

уили пат

риотск

утен

ден

ци ј у

под у

словом

да оне не умање знача ј поетске ко ј а мора бити доминантна.

Дилта ј ево превазилажење позитивистичк ог метода так ође ј евеома ва-

жно за формирање Недићеве књижевнок ритичк е мисли. Теори ј ске основеза заснивање духовних наука, као и реак туелизаци ј а херменеутике има ј усличности са Недићевим ставовима. Неки од Дилта ј евих радова об ј авље-

ни су у време када ј е Недић студирао у Немачко ј , али неки су завршенинакон Недићеве смрти, те се не може увек говорити о директном утица ј у,већ о подударности иде ј а потеклих из сличних основа. Овде можемо на-

вести и компаративну анализу Ива Тартаље у к о ј о ј он пореди Недићевуи методу Емила Енкена к о ј и ј е нешто преНедића почео са оспоравањембиографск е методе. „У жељи да заснуј е научну естетичко - психолошк у


9/24

Љубомир Недић као проучавалац српске књиж евност и 2 9 5

к ритик у,'естопсихологи ј у

', Енкен ј е уметничко дело об ј ашњавао к ао

знак , знак за распознавање човека к о ј и га ј е створио и публике ко ј а мусе диви." (Тартаља

'Човек у књизи'Љубомира Недића 21). Он ј е замерао

биографски усмереним к ритичарима мешање података из пишчевог жи-

вота са анализом дела и уметање модерних по ј мова о утица ј у наслеђа и

средине. „ Са његовог становиштаиспитивач би неопходне индикаци ј е за

изучавање духа уметника ко ј ег жели да упозна имао да извлачи' ј едино

из испитивања дела'." (Тартаља

'Човек у књизи

'Љубомира Недића 21) За-

датак к ритичару Енк ен поставља веома слично као и Недић. „ Кад ј е дато

дело ј едног уметника, резимирано у свим сво ј им естетичк им особености-

ма форме и садр жине,дефинисати у терминима науке, то ј ест егзактним,особености менталне организаци ј е тог човек а.

" (Тартаља

'Човек у књи-

зи'Љубомира Недића 21). Тартаља закључуј е к ак о „оба естетичара теже

хватању пишчева профила ко ј и се оцртава у делу" (Иво Тартаља

'Човек

у к њизи'Љубомира Недића 21), али посто ј и и разлика: „ ... Док ј е Тенов

ученик глатко прелазио од естетичних особености дела на зак ључке о мо-

рално ј природи ствараоца,Недић ће бити неповерљив према психолошко јвредности из дела извучених цртапишчевог профила.

"8 Недић ј е и ј асно

нагласио како писац и човек у

књизи и нису

иста личност. „Њега (

Недића)елементи форме на занима ј у по себи нити к ао знак одређеног психичк ог

устро ј ства, али он их пажљиво посматра к ао к њижевна обележ ј а извесне

присутне фигуре ко ј а свему да ј е ј единствену чар. После Недића, тако ће

приступати књижевном делу Пруст, Кроче и к ритика ко ј а их буде следи-

ла." (Иво Тартаља'Човек у к њизи

'Љубомира Недића 26).

Недић формира сво ј метод ук лапа ј ући у њега елементе и српске

к ритичке традици ј е и европск е наук е о књижевности. Овак вом синтезом

Недић ствара књижевнок ритичк и метод к о ј и у српско ј науци о књижев-

ности п р едставља пр ек р ет н и цу и ок р етање ка мод ерном п р оу ч авањ у, ау европским оквирима се налази међу тадашњим на ј модерни ј им присту-

п има.9

Одређуј ући књижевно дело за ј едини предмет проучавања књижевне

к ритике, Недић чини кључни преок рет у науци о књижевности. „Предмет

Критике ј е готово књижевно дело, као так во, само за се, и независно одсвега другог. ( ...) Критичар треба, дакле, да се др жи ј едино дела, њега

само да проучава, и њега само да цени." (Недић, II 9) Недић прецизира

8

9 Тартаља ј е истицао запањујућу сличност иде ј а Љубомира Недића и Бенедета Крочеако ј е се об ј ашњава ј у за ј едничким отпором позитивистичк ом приступу проучавању књижев-

н о с т и .


10/24

2 9 6 М ил ан А л ексић

да ј е иманентан приступ књижевном делу задатак књижевне к ритик е и

дозвољава

уношењепо

датака ко

ји с

уизван к њижевног

дела

уанализ

уса-

мо када они могу да допринесу об ј ашњењу и тумачењу к њижевног дела.

Недић усмерава анализу књижевног дела ка проналажењу суштинског,онога пгго делу да ј епоетски живот и лепоту. Недићева метода у к њи жев-

но ј к ритици за циљ има и стварање слике писца, т ј . човека ко ј и се налази

у к њижевном делу. Према Недићевим речима к ритичар треба да предста-

ви књижевног ствараоца и његову природу без освртања на елементе би-

ографи ј е и податке ко ј и су изван дела, већ само на основу анализе дела.

Специфичност Недићевог метода састо ј и се у задатк у постављеном пред

к ритик у. Књижевна к ритик а к роз анализу мора да уђе у к њи жевно дело,д а га схвати , и с п и т а њ ег ову ст р у к т у ру, ск л ад њ ег ових д ел ова и одр ед и

поетск у суштину дела. Недић се бави човеком ко ј и ј е у књизи, а не чо-

век ом ко ј и ј е књигу написао... „Очевидно, дакле, писац и човек к о ј и ј е

књигу написао нису свакада иста личност. То су две одво ј ене личности,од к о ј их ј едну треба да нам изнесе биографи ј а, а другу к ритика. Колико

ј е по себи интересантно упознати се с човек ом ко ј и ј е књигу написао, он

ј е за к ритик у споредан; к ритика нема посла с човек ом, него с писцем, то

значи, с човек ом к о ј и ј е у књизи." (Недић, II 21) Због тога Недић одбацуј е

биографск у методу, она му ни ј е потребна за одређење поетике стварао-

ца. Он не пориче у потпуности знача ј биографске методе, али сматра да

она ј едину примену може да има у оквиру истори ј е књижевности. Недић

прецизира да истори ј а књижевности посматра књижевна дела као по ј аве

и труди се да им пронађе место међу другим делима и так о успостави по-

редак , а к ритика посматра дела као заок ру жене и назависне целине ко ј е

се мора ј у проучавати засебно.10

Недић ј е књижевну к ритик у дефинисао к ао анализу књиге и синте-

зу писца к о ј и се налази у књизи. Међутим, израз- човек у к њизи

- Недићни ј евешто одабрао ј ер сувишеасоцира на позитивистички приступ проу-

чавању књижевности. Његово одбацивање импресионистичк ог приступапроучавању књижевности потпуно ј е ј асно теори ј ски образло жио, алинек е Недићеве формулаци ј е могу бити погрешно протумачене. Иде ј а о

10 „Истори ј а Књижевности књижевнепроизводе сматракао по ј аве,тражи да ухвати ве-

зу с другим, сродним по ј авама, и тако их протумачи; Књижевна Критика их сматра к ао дела,готове, и тражи да их схвати и оцени. Она прва ј е грана Науке ко ј а има да изложи ход ко ј им

ј е људска к ултура ишла и законе к о ј и њоме управља ј у; зању ј е к њижевност ј едан правац ук оме се ова разви ј ала, а књижевна дела само споменици к о ј и су нам отоме остали; ова другаграна ј е Књижевности: за њу су она дела за себе, нешто што треба проучавати заради његасамога, за се, као готово дело, независно од онога што га ј е изазвало, и што ј е оно са сво ј естране изазвало, од свега, у опште, што ј е ван њега.

", (Недић, II 7).


11/24

Љубамир Недић као проучавалац српске к њиж евност и 2 9 7

прочавању човека у књизи (писца) мо же се непрецизно интерпретирати,

што би к ритици давало улогу изношења к ритичаревих ставова и мисли описцу и књизи. Недић ј епо ј ашњавао сво ј метод призна ј ући да се не мо же

избећи извесни импресионистички удео к ритичаревих мисли и његове

личности, али главно су пишчеве мисли и његова личност у делу. К њи-

жевног к ритичара Недић ј е из ј едначавао са уметник ом, те је надареност

и таленат видео као услов за бављење књижевном к ритиком. Пред дело

књижевне к ритике Недић ј епостављао исте захтеве као и пред књижевно

дело. Једино стил књижевнек ритик ени ј е морао бити с ј а ј ан и духовит, али

морао ј е бити ј асан и иск рен,односно природан и неизвештачен. Критик у

ј е Недић схватао као инстинкт, ј ер њу води осећање, али к ритика мораимати методу, те ј еон става да к ритичара водеосећање и разум. Књижев-

ни к ритичар мора бити кадар да дело осети, али и да га схвати.

Улогу књижевне к ритике у разво ј у књижевности Недић види само

као саветодавну, али и таква помоћ ј е, у суштини, к ра ј ње диск утабилна

ј ер ј е вероватни ј е даћеначинити пометњу негошто ће донети добра само јкњижевности. „ Критика може давати савета, мо же упућивати, донек ле и

одређивати правац књижевности; али књижевност, ипак ,иде сво ј им путем.

Ход

њен опр

ед

ељен ј

е дру

гим, д

алеко већим и д

алек о моћни ј

им у

тиц

а ј

и-

ма; она ј е,делом,израз општег духавремена, његових тежњаи потреба, а

делом велик их творачких духовак о ј и се у њо ј ј аве. Ко опредељуј е правацкњижевности, то нису к ритичари, него писци.

" (Недић, II 5- 6). Недић ј е

био скептичан у промишљању утица ј а к о ј и књижевна к ритик а може да

има на књижевност и ствараоце. Он ј е сматрао да к ритика никога ни ј е

направила писцем, да се к њижевност разви ј а самостално и да к ритика ј е-

дино може да наслути у к ом правцу се књижевност к реће, и формулише

нове иде ј е ко ј е се по ј ављуј у у књижевности. Недић много ва жни ј ом функ -

ци ј ом к ритике сматра обликовање ук уса публике. Будући да ј е к ритик амост између књи жевног дела и читаоца, она доноси потребна знања ко ј а

публици васпитава ј у и побољшава ј у ук ус и изоштрава ј у суд.

Ограничење ко ј е ј епоставио сво ј им књижевнотеори ј ским системом

захтева ј ући од анализе да утврди преовлађуј ућу особину ствараочеве по-

етике, ону ко ј а дефинише природу његовог стварања, главну црту како

ј у ј е Недић називао, умањило ј е знача ј његових конк ретних к ритичких

радова. Он се усредсређивао на ј едну или две поетичке црте аутора, а

остале ј е занемаривао што ј е његову оцену често чинило ј едностраном,н ек ад а п р ет ер ан ом , ал и р ет к о п от п у н о п о г р еш н о м .

Недићеви к ритичк и радови има ј у сличну структуру. У свак о ј студи-

ј и полази од става ко ј и док азуј е к роз анализу, било да ј е у првом плану


12/24

2 9 8 М и л ан А л е к с ић

превредновање знача ј а признатих аутора (студи ј е о Зма ј у, Костићу, Ми-

лићевићу), било да ј е истицање вредности (студи ј е о Јакшићу, ЈовануИлићу, Во ј иславу Илићу). Недић се никада ни ј е устручавао од изношења

к ритичке оцене и к ада ј е она била супротна општем мишљењу. Његови

вредносни судови били су увек изведени на основу анализе к о ј а ј е почи-

вала на теори ј ск ом систему. Ставови к о ј е ј е износио у анализи били су

у в ек ар г у м ен то в а н и и п о т к р еп љ е н и п р и м ер и м а и з с ам о г к њ и ж ев н ог д ел а.

Тврдњу да ј е Ђура Јакшић на ј већи српски песник после Бранка Радиче-

вића Недић ј е док азивао истичући лиричност и иск реност као на ј важни-

ј е особине Јакшићевог песничког дела. Јакшићева песничка природа и

стварање на основу надахнућа Недићу су били довољни за вредноснисуд. Према том суду ник о ни ј е био прави песник као Јакшић иако су га

стваралачк ом техник ом неки превазилазили: „ Ни у кога другога не нала-

зимо, у оно ј мери, онога што песник а песником чини; ни ј едан од њих

нема так о одређене, марк антне физиогноми ј е сво ј е као он; ни ј едан оне

снаге и пластике, к о ј ом он располаже. Понеки од њих надмашуј у га, по-

кадшто, већим савршенством форме и бољом техником стиха, или им ј е

ј език углађени ј и; али ни ј едан ни ј е, целином сво ј ом,толик о песник као он,нема толик о темперамента, толик о расе, тако одређене сво ј е индивидуал-

ности к ао он. То ј е прави, рођени песник , коме ј е песма богодани дар, дањоме исказуј е оно што му душу пок реће.

" (Недић, I 31). На основу исте

теори ј ск е поставк е Недић ј е оспорио вредност песничког дела Јована

Јовановића Зма ј а. Рационалност Недић поставља за Зма ј еву главну осо-

бину и зато Зма ј а сврстава скоро међу стихотворце. ЗаНедића, Јакшић ј е

већи песник од Зма ј а због песничке индивидуалности. „ Зма ј тога нема;он нема онога што бих ј а назвао ист инит ошћу песничком, да ј е иск рен

у ономе што пева, и зато, чита ј ући га, ми и не осећамо готово ништа, ј ерпозна

јемо да песник не пева да м

у

'ср

цу

одлане у

гру

дим', но само песме

ради." (Недић, I 63- 64). Недић као аргумент за негативну к ритик у Зма ј е-

вог песништва поставља превелик у Зма ј еву умешност, односно замера

му превласт песничке технике у односу на надахнуће, к ао и превелик и

удео рационалног у поези ј и. Назива ј ући стихотворцима оне ствараоце

у ко ј има превладава удео технике у стварању, Недић у Зма ј у види вишестихотворца него великог песник а: „У Зма ј у ј е чудна мешавина ј едногаи другога; он ј е и песник и стихотворац, стихотворац више но песник ,више виртуоз но уметник. Њему, на ј чешће, недоста ј е правог песничк ог

надахнућа; али зато он распола же необично глатком техником стиха, иово ј е, по сво ј прилици, и учинило на ј више да се он огласи за великогпесника." (Недић, I 66). Недић Зма ј у не одриче песнички дар, али сматра


13/24

Љубомир Недић као проучавалац српск е к њиж евност и 2 99

да му ј епризнавана величина у много већо ј мери него пгго ј е заслу жуј е.

Недић и Зма ј ,према многим сведочењима,нису делили ј еднаке политичкеставове, али Недићева к ритик а ни ј е била политички напад. Недић Зма ј е-

во песничко дело анализира користећи теори ј ски утемељен метод, те мусе ј едино може замерити инсистирање и задр жавање на ј едно ј особини

Зма ј еве поетике. Недићев суд више ј е пренашашен него што ј е нетачан

и пренаглашеност ј е вероватнонамерна. Недић ј е написао у ј едном члан-

к у да његово понашање према Зма ј ево ј старости „и ни ј е можда сасвим

спартанско, али нека ми ј е допуштено приметити да ни његово родољу-

бље, завреме наших ратова с Турцима, ни ј е било спартанск о." (Недић, I

337). Јован Деретић у сво ј о ј „ Истори ј и српске књижевности" пише како ј е Недић често у к ритичко ј оцени писца пристрасан и искључив и разлог

то ј иск ључивости проналази у Недићевим конзервативним политичким

ставовима. „У чувено ј негативно ј к ритици Зма ј еве поези ј е,ко ј у ј е двапу-

та износио и образлагао, видљива ј е, уз естетски формализам, и његова

одбо ј ност премаполитичком слободоумљу тог, до таданеприк основеног

песника." 11

Деретић дода ј е да се та уверења само назиру и „чак и кад судубљи разлози његове к ритике изванкњижевни, Недић у свом к ритичар

-

ском поступк

уоста

је д

ослед

ан прив

р женик иманентног метода

" . (Д

ер

етић

920). У огледу „Шта ј е велики песник ?" Богдан Поповић ј е анализирао

Зма ј ево песничк о дело и проверавао Недићеву оцену Зма ј евог стварала-

штва.12 Закључак Поповићеве анализе ублажио ј е Недићеву оцену, али

ни ј е пок азао Недићеву грешк у, већ само пренаглашавање. Богдан Попо-

вић да ј е завршни суд исказом да се истина налази на средини. Зма ј ни ј е

више стихотворац него песник , к ако ј е сматраоЉубомир Недић, али ни ј е

н и о н о ш т о н а з и в а м о и м е н о м- в е л и к и п е с н и к .

Недић ј е пок ушао да сво ј ом оценом утврди нову, већу вредност

поези ј е Стевана Каћанског. Заок упљеност патриотск им темама Недић ј епрепознао као главну особину његовог песништва,пренаглашено ј е исти

-

i i

12 „Недић,ко ј и ј е биоподло жан личним осећањима,ни ј е марио целок упнога Зма ј а,Зма-

ј а песника и ј авног радник а за ј едно. Осим тога, по природи свога ук уса, ко ј и ј е, узгред буди

речено, био узак - Недић ј е био нештонаиван романтичар; а Зма ј ни ј е ниук олик о био наивно

романтичан песник. Недић ј е волео живописно и сентиментално. ( ...) Поврх свега, закључак

ко ј и ј е Недић извео из сво ј е анализе Зма ј евих песама ни ј е у складу ни са оним његовим опа-

жањима ко ј а су истинита. Из карак теристике ко ј у ј е Недић дао о неким особинама Зма ј евог

песништва,и к

о ја је као таква

утлавном тачна

,и д

елимиц

е оштроумна

,ни

је д

опуштено извести

закључак ко ј и ј еНедић извео о Зма ј евом целок упном песништву. Те особине нису по Зма ј ево

песништво толико штетне к олико ј е Недић представљао. Отуда ј е у Недићево ј оцени Зма ј ева

вредност према тим особинама погрешно срачуната. Недићева оцена Зма ј евога дара, дакле,погрешна ј е, и ј а ј е нећу подробни ј е поби ј ати.

" (Поповић 219).


14/24

30 0 М ил ан А л ек сић

цао осећа ј ност поези ј е Каћанског, али ј е био свестан да Каћански ник ада

неће бити признат за песника велике в

редности. На исти начин Недић

је

пок ушао да утиче на поло жа ј песништва Јована Илића. Недић ј е сматрао

да Илићево песништво заузима поло жа ј између народне књижевности и

уметничке књижевности,тето показујепрек о Нлићевих љубавних песама

ко ј е су испеване по угледу на народне севдалинке, али у форми сонета.

Недић наводи да су то на ј лепше српске љубавне песме.Чини се да на овом

месту књижевни к ритичар Недић уступа место идеологу Недићу к о ј и жели

да разво ј књижевности усмери у правцу за ко ј и мисли да ј ена ј бољи иако

сматра да књижевна к ритика не може да утиче на разво ј књижевности.

Недић ј е сматрао шгетним западњачки утица ј у к њи жевности и веровао ј еда српска књижевност мора прећи пут разво ј а безпрескакања књижевних

периода. Студи ј а о Лази Костићу ј е на ј недоследни ј а и на ј више одступа

од Недићевог књижевнотеори ј ског система. Недић сматра претераном

Костићеву слободу у бирању и стварању ј езичк ог израза. Сво ј у анализузаснива, прак тично, само на претпоставци да ј епревелика ј езичка слобода

ј едина особина Костићевог песничк ог дела и ни очему другом не пише. Узто, ова студи ј а ј е ј едина у Недићевом опусу у ко ј о ј се к ритичарева пажња

усмерава на песникову приватну личност и ск реће са анализе књижевног

тек ста ко ј и ј е ј едини прокламовани предмет анализе.Различитост студи ј е о Во ј иславу Илићу од осталих студи ј а ј еднака

ј е посебности његовог песничког дела у односу на претходник е. Осећа-

ње за лепо Недић поставља у корен Илићевог стваралаштва ј ер увиђа дак од њега техника игра велик у улогу у поези ј и. За њега Недић пише да ј е

на ј више уметник - песник од свих нови ј их песника и да би га могао про-

гласити и за на ј бољег. У називу уметник - песник налази се карактерна

црта Илићевог певања. Он ј е сво ј ом уметношћу издво ј ен, али она ј е, у исто

време

,и снага и слабост. Новин

у уИлићевом певањ

у,Не

дић п

ронала

зи

,н

етолик о у погледу садр жа ј а, већ на ј више по питању форме. Његова главна

особина ј е артизам и вештина у обликовању књижевног дела. Пошто сето к оси са Недићевим прок ламованим мерилом за проучавање поези ј е (дасвак у праву и истиниту поези ј у рађа осећање), он дода ј е да Во ј ислављевупоези ј у рађа осећање, и прецизира да ј е осећање за Ј1ЕПО то што нагониИлића да пева. У супротном, његово дело било би сведено на стихотвор-

ство.13 Недић узима артизам Илићеве поези ј е за њено основно обележ ј е.

13 „И он је осетио оно што у сво ј им песмама пева; а осећање ко је их ј е родило, то ј еосећање за Лепо, к о ј е он у свему уме уочити и дати му истинита и доиста поетска израза. ње-

му, дак ле, н е оск удева оно шт о у свак ог песника тражим о, - истинитост и иск реност ; он тог а

има, у пуно ј мери, само што ј е оно што он осећа и пева ређе и мање га има, ј ер ни ј е свакоме


15/24

Љубомир Недић као проучавалац српске књиж евност и 30 1

Од осталих обележ ј а Илићеве поези ј е (мотиви из митологи ј е, истори ј е,

књижевности; отменост у изразу;правилност форме...) Недић као на ј зна-ча ј ни ј у издва ј а форму

14 и хвали како спољашњу форму његове поези ј е,к о ј у идентифик уј е са техник ом стиха (размер, рима), тако и унутрашњу

форму, ко ју из ј едначаваса изразом,т ј . сложа ј ем речи.15 Недић посебно ис-

тиче Илићеву способност да речи лепо сложи у песми и како на та ј начин

постиже све поетске ефекте. Форму Илићевог песништва Недић ј е сматрао

беспрекорном, али замерао ј е Илићу недостатак непосредности у књижев-

ном стварању.16 И приповеткама ЈТазе Лазаревића Недић ј е недостатак не-

п о ср ед н о ст и и вел и к и уд ео т ех ни ке и у м е ш н о ст и у зим ао за ман у, а аут ору

ј е одрицао приповедачки таленат. Недић ј е сматрао ј е да се Лазаревићевок њ и ж ев н о д ел о засн и ва само н а вел и к о м п о знавањ у т ех н и к е и д а у њ ем у

превагу односи вештак , а не уметник , као што ј е био случа ј и у студи ј ама

о Зма ј у. Међутим, Недић ни ј е одрицао Лазаревићевим приповетк ама вред-

ност, као што ј е пок ушавао да умањи књижевну славу песништву Јована

Јовановића Зма ј а, већ ј е, наизглед парадок сално, потврдио да су неке од

њих на ј боље приповетке написане на српск ом ј език у и постављао их ј е

на прво место у српско ј к њижевности. Недићеву анализу су к а овак во јоцени оп

ределиле особености Лаза

ревићевог п

риповедачк ог пост

упка,

н а п рвом мест у- у см ер авањ е п аж њ е н а у н у т р аш њ и ж и в от к њ и ж ев н и х

ј унака и заинтересованост за човекову душу. Ове особине представља ј укључну новину ко ј у у српск у књижевност уносе Лазаревићеве приповетке.

Љубомир Недић ј е увидео да ће се српск а приповетка, а са њом и роман,к ретати ка унутрашњо ј страни бићашто ће бити кључни правац у развит-

к у не само српске, већ читаве европске књижевности. Коначна Недићева

оцена Лазаревићевог дела ни ј е нам остала у целини. Можемо ј е само ре-

дато да га осети. Његово осећање, то ј е осећање што га има уметник , када у стварима изна-

лази њихову артистичк у страну; то ј е артистична емоци ј а или пок рет душе, и овоме он да ј е

поетска израза." (Недић, 1 162).

14 „Правилност и чистоћа форме и одабран израз чине врло видну црту поези ј е Во ј и-

слављеве, к о ј ом се он врло похвално одво ј ио од сви ј у песника наших, ко ј и се, обично, врло

мало осврћу и на ј едно и на друго." (Недић, 1 172).

15 „ Колико Во ј ислав полаже на форму, у ономе смислу у к о ј ем она значи правилност

размера и чистоћу слика, толик о он, и ј ош више пола жеи на форму и у ј едном другом, и на ј -

знача ј ни ј ем смислу, у ко ј ем ј е она идентична са изразом. Форму у песми на ј више чини реч;она ј е поглавито у вештом сложа ј у речи. Отудак ада за какву песму кажемо да ј е лепа, ми тиме

мислимо казати да ј е она лепо у речи сложена.", (Недић, 1 173).

16 „Ја врло добро знам да се никакво савршено дело уметности не да извести у ј едноммаху и потезу, да свуда треба много мењати, дотеривати и удешавати. Али се ово на самим

делима не сме опажати; уметник треба да уме сак рити од нас како ј е сво ј е дело радио; оно

нам мора изгледати као да га ј е он створио, а не правио." (Недић, 1 179).


16/24

302 М и л ан А л ек с и ћ

конструисати, али делови оставља ј у могућност двострук ог тумачења и

отуд

а р

азличита р

еаговања ок о ове Нед

ићеве студ

и ј

е.

Поменућемо овом приликом ј ош и к ритик у књижевног рада Мила-

на Милићевића. Недићева оцена ј е потпуно превредновала и потиснула

на маргину и изван књижевности његово дело, до тада цењено у српско јкњижевности. Недићев суд о књижевно ј вредности дела М . Ђ. Милиће-

вића припада онима ко ј и ник аданису оспоравани. Замерано му ј е ј едино

на жестини напада. Писана иронично, ова студи ј а ј е у таквом тону и за-

вршена одричући Милићевићу и само име писца, те сводећи га на улогучовека к о ј и са књигама ради.

Посматра ј ући Недићево к ритичарск о дело у целини,мо жемо увидетинапредак ко ј и он сво ј им методом уводи у српск у књижевну к ритик у. Па-

жњу к ритик е Недић усмерава само на к њижевно дело и поетик у његовог

аутора (иак о Недић не користи термин поетика). Недићев к ритичарски

м е т од н ед в о с м и с л е н о п р ед ставља ог р о м а н к ор а к н а п р ед у п р оу ч авањ у

књижевних дела. Мана његовог приступа састо ј и се у искључивости и

ј едностраности к о ј е ј еиспољавао у неким анализама. Чињеница даНеди-

ћеве оцене нису потврђене у велик ом бро ј у случа ј ева резултат ј е његовог

су жавања к ритичког погледа. Он се усредсређивао на по ј едини сегмент

поетике ствараоца чи ј е ј е дело проучавао. Су жавањем анализе само наглавну карактеристик у аутора, иак о ј ечак и његов теори ј ск и модел пред-

виђао ширу основу проучавања, Недић ј е наносио штету потпуни ј ем

оц е њ ив а њ у и д о н о ш ењ у в аљ ан о г с уд а о д ел у .

Недићево делоизвршило ј е велики утица ј у сво ј о ј епохи. Богдан Попо-

вић биће дирекгни настављач Недићевог иманентног приступа проучавањукњижевности. Богдан Поповић формулисаће књижевнотеори ј ски систем

пре него што започне к ритичарске анализе књижевних дела, као и Недић.

Оцене к њижевних дела биће и кодПоповића засноване наестетском мери-

лу, али Поповићев књижевнок ритички метод ј е више па жње посвећивао

детаљно ј анализи него Недићев ко ј и ј е тежио синтези и целини.

Процењивање вредности Недићевог к ритичарск ог рада имало ј енек олико етапа у последњих стотину година. М ноги проучаваоци су оспо-

равали Недићеве иде ј е, метод и приступ проучавању књижевности. Одтренутка об ј ављивања прве књиге

ljubomir nedić kao proučavalac srpske književnosti

Documents