lociranje robe [read-only] - university of belgrade...zadatak (strategija) lociranja je da definiše...

LOCIRANJE ROBE U SKLADIŠTULociranje robe u skladištu je problem/zadatak vezan za donošenje odluke o fizičkom raspoređivanju - razmeštanju robe u skladištu.

Ovaj zadatak je direktno povezan sa efikasnošću skladišnog sistema i može da se razmatra sa aspekta:

- korisnika skladišne usluge i - davaoca skladišne usluge.

?

Korisnik usluge skladišta je zainteresovan da se njegov zahtev za nekom robom (robama), koja se nalazi na zalihama u skladištu, realizuje što povoljnije, pre svega u odnosu na:

Lociranje robe u skladištu

- ROBU - tačnost vezanu za vrstu robe, količinu, stanje pri predaji (preuzimanju), obezbeđenje, ...

- VREME - što kraće, odnosno prihvatljivo vreme realizacije zahteva za “izdavanje” tražene robe po narudžbini iz skladišta

- INFORMACIJE - adekvatnu informacionu podršku pri preuzimanju robe (mesto i vreme prijema/utovara, dokumentacija, ...),

- TROŠKOVE - koliko treba da plati za pruženu uslugu.

þ

¸

4

$ ☺

Davalac usluge skladištenja je zainteresovan da se njegovo angažovanje realizuje što povoljnije, pre svega u odnosu na:


- Racionalnije korišćenje skladišne opreme,

- Brzo pronalaženje uskladištene robe,

- Racionalnije korišćenje skladišnog prostora,

- Veću efikasnost procesa komisioniranja,

- Veću bezbednost unutrašnjeg transporta u skladištu,

- Poboljšanje proizvodnosti skladišta,

- Bolje iskorišćenje ljudskih resursa,

- Efikasniji monitoring protoka robe i dr.

þ

Problem lociranja robe u skladištu tipično je vezan za komadnu, a u znatno manjoj meri za rasutu robu.


• ROBA (vrsta, pakovanje, količina, ...)

• OBJEKAT (sa lokacijama skladišnih zona) i

• TEHNOLOGIJA (rukovanje materijalom)

Zadatak lociranja robe je zavisan od niza faktora i merodavnih ograničenja, skupa komponenti prisutnih u skladišnom sistemu, od kojih pre svega mora da se respektuju karakteristike tri osnovna podsistema skladišta (obrađena u prethodnom semestru):

ROBE(MATERIJALI

KOJI SE SKLADIŠTE)

OBJEKAT/OBJEKTI

RUKOVANJE MATERIJALIMA


ROBA je bila predmet posebne lekcije u prethodnom ciklusu predavanja. Ukratko, navodi se sledeće:

Sa svojim karakteristikama roba je jedna od najbitnijih ulaznih veličina za skladišne procese. Ukratko, ona je definisana pojavnim oblikom, dimenzijama, težinom, geometrijskim oblikom, fizičko-hemijskim karakteristikama… (neutralnost, trpeljivost, osetljivost, temperatura, agresivnost, pakovanje...), ....

Posebno značajan aspekt, koji je takođe vezan za robu, imaju asortiman i količina.

Asortiman po pravilu ima stalnu tendenciju rasta što otežava logističke funkcije, ne samo u skladištima

Količina se pri tome odnosi

- kako na nivo zaliha koje treba da se uskladište, tako i

- na obim protoka svakog artikla kroz skladište u definisanom vremenu.

OBJEKAT kao ulazna veličina se vezuje tipično za prostor koji je na raspolaganju za smeštaj zaliha. Pri tome se u skladištima pored osnovne - skladišne zone (zone rezervi), sreće - u zavisnosti od tehnologije rada i zadataka koji se postavljaju pred skladište (funkcije skladišta) - i komisiona zona, koja se oblikuje projektuje odgovarajućom metodologijom.

Skladišna zona se definiše prostorom - geometrijskim oblikom -površinom, visinom, brojem etaža i nekim drugim građevinskim karakteristikama objekta.

Tu se pre svega mora definisati / poznavati položaj / odnos ulaza –izlaza u objekat (skladišnu zonu), rampi, zidova, broj vrata i sl., jer oni mogu značajno da utiču na karakteristike zadatka lociranja robe u skladištu.


TEHNOLOGIJA u okviru lociranja, (uz respektovanje ostalih ulaznih veličina) definiše postupke realizacije lociranja robe u skladištu i pratećih operacija rukovanja materijalima.

U skladištu se, zavisno od karakteristika robe i tehnologije realizacije procesa, primenjuje i različita skladišna oprema obuhvaćena tipičnim i atipičnim tehnologijama (one će biti predmet posebnog poglavlja).

LOCIRANJE ROBE

ROBA OBJEKAT

TEHNOLOGIJA (Ruk. mat.)


Zadatak (strategija) lociranja je da definiše poziciju gde će po ulazu (prijemu) u skladište da se smesti (uskladištiti) prispela roba.

Pri tome treba imati u vidu da se pored ulaza robe u skladište kasnije realizuje i njen izlaz (koji obično obuhvata i komisioniranje) i jasno je da među njima postoji značajna uzročno – posledična veza.


U znatnom broju situacija se kao zadatak lociranja robe u skladištu sreće i premeštanje robe (preseljenja/dislokacija dela zaliha ili celokupnih zaliha sa jedne lokacije - pozicije u skladišta na drugu).

Cilj premeštanja robe je najčešće blagovremeno ostvarivanje preduslova za povoljniju realizaciju nekog od narednih procesa(prvenstveno kod aktivnosti vezanih za izlaz robe iz skladišta).

Za raspoređivanje roba u skladištu se u literaturi i praksi sreće veliki broj pristupa, pri čemu treba uočiti nekoliko karakterističnih faktora vezanih za robu koji pri tome mogu biti od uticaja.

Napominje se da ovi uticaji vezani za robu nemaju strogo formulisanu matematičku potporu (sreće se naziv inventivni pristup), a odnose se na:

- komplementarnost robe

- kompatibilnost robe

- popularnost robe

- veličinu (oblik, dimenzije, težinu,..) robe


Komplementarnost je od posebnog značaja jer se logički blisko lociraju robe za koje se očekuje da će se po pravilu (sa velikom verovatnoćom) naći u jednoj narudžbini. Primeri logičke bliskosti artikala su npr: farbe –četke za farbanje, žileti – kreme za brijanje, ...; ovakav pristup može značajno da utiče na potrebna kretanja radnika i/ili mobilne opreme u skladišnim procesima (potrebno vreme realizacije skladišnog zadatka –prvenstveno komisioniranja, a time i same pripreme za otpremu).

Komplementarni su oni materijali ili robe čije je korišćenje povezano sa korišćenjem neke srodne robe tako da kada zahtev za jednom robom generiše zahtev za nekom drugom robom (naprimer boja / razređivač / četke …). Sreće se pojava da ukoliko se cena jedne robe smanjuje, a time je kupci više uzimaju, tipično je da i pri tome više kupuju komplementarnu robu, čak i ako njena cena nije smanjena. Slično, kada kada cenea neke robe raste i time redukuje tražnju za njom, to takođe može redukovati zahteve za komplementarnom robom

Read more: http://www.businessdictionary.com/definition/complementary-good.html#ixzz3oO4je18Y


Kompatibilnost ukazuje na međusobnu »trpeljivost« roba koje smeju ili ne smeju pri skladištenju da se lociraju jedne uz drugu.

Nekompatibilne robe, zbog njihovog zahtevanog razdvajanja, utiču na procese i tehnološka rešenja prijema / čuvanja / otpreme u skladištu (npr. gume/prehrambeni artikli, benzin/boce sa kiseonikom, razna druga opasna roba, ....).

Kompatibilne su robe kod kojih nema restrikcija pri zajedničkom skladištenju (npr. razne vrste proizvoda od žita, konzervisani prehrambeni proizvodi, neke grupe rezervnih delova, ...)


Popularnost (frekvencija) ukazuje da različite robe imaju drugačiji “obrt“ u skladištu; shodno tome utiču i na obim / zadatke kretanja opreme i/ili radnika pri komisioniranju. Kada su isporuke jednog artikla česte, u manjim količinama, troškovi mogu da se redukuju sa lociranjem ovih roba bliže frontu otpreme, na povoljnijoj visini za zahvat (i obrnuto).

Veličina (dimenzije) artikla može da bude od značaja pri rešavanu lociranja – često se primenjuje pravilo da se veliki broj malih artikala locira što bliže frontu otpreme (primer “sitnica” kod kasa u prodavnicama). Jasno, ovaj pristup može biti primenjen i za robe sa malim obrtom ali koje su veoma gabaritne ili velike težine; pri njihovom lociranju u udaljene zone bi se potencijalno generisao niz nepovoljnosti vezanih za unutrašnji transport u skladištu.


Strategije raspoređivanja - alociranja robe u skladištu

U praksi se sreće nekoliko “glavnih” strategija raspoređivanja robe u skladištu, a koje će u ovom kursu biti detaljnije obrađene. To su:


INDIFERENTNI PRISTUP

ODREĐENI (DEDICATED) PRISTUPsa nekoliko podvarijanti

SLUČAJAN (RANDOM) PRISTUP


INDIFERENTNI (neformalni) PRISTUPOvo je strategija za koju se može reći da je, u suštini, bez pravila (tako da se može postaviti pitanje da li je to uopšte strategija).

Bazira se na proizvoljnom odlaganju prispele robe na slučajan način u okviru zone skladištenja, najčešće bez respektovanja homogenizacije po nekom od parametara u okviru zone (sem trpeljivosti). Pri ovoj strategiji, ukoliko je primenjen princip zona, po pravilu dolazi do zatrpavanja robe u okviru zona, intenzivnog mešanja raznih roba i veoma često do haosa (efekat “ženske torbe”, zamrzivača, ...).

To je izuzetno nepovoljna strategija u kojoj se teško zna gde se šta nalazi, iskladištenje tražene robe generiše velike probleme, informacioni sistem praktično ne postoji i nivo realizacije procesa u skladištu zavisi isključivo od spretnosti i znanja/pamćenja ljudi koji u njemu rade.

Sreće se često u malim skladištima, gde je u najvećoj meri obezbeđeno vizuelno uočavanje prisutnih artikala u skladišnoj zoni.

Ovo je strategija koju ne prati dokumentacija odnosno informaciona podrška.

Proizvod se smešta gde ima mesta, a kontrola je teško izvodljiva. Nema nikakvih informacija gde je smešten neki artikal.

Strategija zavisi isključivo od personala u skladištu koji po pravilu “u glavi” pamti čega ima na zalihama, gde se šta nalazi i sl.

Prednosti: nema održavanja; visoka fleksibilnost;nema potrebe za obukom

Mane: teško nalaženje robe; nalaženje robe zavisi od znanja jedne osobe; neefikasnost (višestruke/nepotrebne aktivnosti) pri skladištenju, zahvatanju, otpremi, česta oštećenja, gubitak robe, problem odgovornosti,...

Obično, nakon nekog perioda vremena skladišna zona izgleda ovako…



Ova strategija zahteva da se jedinice uskladište samo na unapred određene lokacije u skladišnoj zoni, a koje zavise od vrste jedinica (robe).

Ovu strategiju karakteriše da:- zahteva više skladišnih mesta od slučajnog pristupa jer dodeljuje broj lokacija svakoj vrsti robe u odnosu na njen maksimalni nivo zaliha,

- u slučaju da roba zahteva više skladišnih mesta (ima više paleta), svaka paleta se može uskladištiti na slučajan način na pozicije koje pripadaju toj vrsti robe,

- prazna lokacija ne može da se koristi za smeštaj robe koja je pristigla ako ta roba nije namenjena toj praznoj lokaciji

Kriterijumi na osnovu kojih se vrši rezervisanje lokacija mogu biti vezani za karakteristike robe kao što su zapremina, vrednost, proizvođač i dr.

ODREĐENI (DEDICATED) PRISTUP

Ova strategija je bazirana na pravilu da da svaka roba ima svoju lokaciju a svaka lokacija svoju robu, što se odnosi na celu zonu skladištenja.

Prednosti:- jednostavna za uvođenje; - jednostavna za održavanje

Mane: - loše korišćenje prostora; - mora da se ostavlja slobodan prostor za artikle koji nisu na zalihama; - lokacije se dimenzionišu prema max. zalihama; - teška za proširenje

Ova strategija je pogodna kod manjeg obima operacija u manjim skladištima, sa manjim asortimanom roba i personala.

Ukoliko se primenjuje složeniji informacioni sistem, može da se primeni i kod većih skladišta ali sa većim obimom operacija.

lokcija namenjena za

zahtev za

šta činiti

?



U okviru ove strategije sreću se njene dve podvarijante:

- Raspoređivanje na osnovu brojčane oznake robe- Raspoređivanje na osnovu koeficijenta obrta robe


Raspoređivanje na osnovu brojčane oznake robe

Postupak se bazira na pravilu da se svaka vrsta robe numeriše na jedinstveni način; po tom se roba sa najmanjom vrednosti oznake raspoređuje na najpovoljnijim lokacijama i obrnuto.

Dodeljivanje brojne oznake nije vezano sa nivoom aktivnosti sa tom robom, pa je moguće neracionalno odvijanje procesa. Problem raspoređivanja roba je posebno prisutan/otežan pri uvođenju novih roba, a time i oznaka

Raspoređivanje na osnovu brojne oznake

Ova strategija je hibrid dedicated strategije.

Princip lociranja je baziran na numeraciji jedinica (artikala). Tako se, npr. artikal A123 smešta ispred B123). Ova strategija je pogodna kod firmi gde su konzistentni broj artikala i obim zahteva

Prednosti: - lako nalaženje artikala; - artikli su pristupačni; - jednostavno za uvođenje

Mane: - nije fleksibilna- teško prilagođavanje promeni obima zahteva; - dodatni artikli pri uvođenju zahtevaju premeštanje svih prethodnih artikala; - loše korišćenje prostora

broj lokacije

123...

broj artikla

A123B123…



Kod primene ove strategije, smeštaj skladišnih jedinica se realizuje na bilo koju raspoloživu (slobodnu) lokaciju u skladišnoj zoni.

Ako je za uskladištenje prispelih jedinica raspoloživo više od jedne lokacije, teoretski, skladišne jedinice koje trebaju da se uskladište imaju jednaku verovatnoću dodeljivanja bilo kojoj raspoloživoj lokaciji.

U praksi, međutim, realizacija ove pretpostavke nije uvek prisutna. Naime, najčešće se zbog veće brzine realizacije aktivnosti kod prijema roba u skladište, prispeloj jedinici dodeljuje najbliža raspoloživa lokacija. U takvom realizovanju procesa, jasno je da to raspoređivanje nije tako »slučajno« u praksi.


Strategija slučajnog raspoređivanja

Artikal se smešta na bilo koju, tipično najbližu raspoloživu lokaciju. Ovu strategiju informacioni sistem mora da podržava na odgovarajući način. Podaci o lokacijama moraju da se ažuriraju na vreme (on-line) sa aspekta:– angažovanja primenjene lokacije, – izmene lokacija/robe na lokaciji ili – pražnjenja (oslobađanja) lokacije zahvatom i otpremom. Prednosti: - izvanredno korišćenje prostora; - fleksibilnost; - laka za proširenje; - laka za razumevanje

Mane: - zahteva detaljno praćenje i ažuriranje informacija; - neophodna je stroga disciplina održavanja baze podataka;- značajnija ulaganja u informacionu podršku

Prikaz - poređenje random i dedicatedststrategije za 4 artikla (A, B, C, D):

U tabeli je prikazan nivo zaliha na nivou dana za 4 artikla, kao i sumarni nivo zaliha u vremenu - sum(A,B,C,D)

dat je prikaz dijagrama nivoa zaliha

Neophodan skladišni prostor zadedicated strategiju je Prostor (ded) = sum(max(A,B,C,D)) =4 + 5 + 3 + 2 = 14

14sum(max(i))=

max(sum) = 9max(D) = 2max(C) = 3max(B) = 5max(A) = 4

7

7

6

5

8

8

9

8

8

6

SUM(ABCD)

1

2

1

2

0

1

2

2

0

1

art D

3

0

2

2

1

3

2

1

2

0

art C

2

2

3

0

4

3

1

5

4

2

art B

1

3

0

1

3

1

4

0

2

3

art A

10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

vreme (dani)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 100

2

4

6

8

10

Neophodan skladišni prostor zarandom strategiju je Prostor (rnd) = = max(sum(A+B+C+D)) = 9


Zbirni maksimalni nivo angažovanog prostora je niži jer se uskladištenje proizvoda realizuje u različita vremena (zbirni maksimalni nivo zaliha kod “random” pristupa je manji od sume maksimalnih nivoa zaliha pojedinačnih artikala.

Ako je potrebno uskladištiti više različitih artikala, vreme iskladištenja traje duže jer je po neki put potrebno naći »zagubljeni« artikal (pogotovu ako je velika frekvencija isporuke). To je posebno prisutno ukoliko proces nije podržan adekvatnim informacionim sistemom.

Neke nepovoljnosti mogu da se ogledaju kroz smanjenje propusne moći sistema (izražene kroz broj uskladištenja/iskladištenja u jedinici vremena), oprema za uskladištenje/iskladištenje se ne koristi efektivno, a u skladištu su mogući poremećaji usled “razbacanih” jedinica po njemu (ponekad su odložene čak i u radnim prolazima).



Raspoređivanje na osnovu koeficijenta obrta robe

Dodeljivanje “odgovarajuće” lokacije se najčešće bazira na vrednosti koeficijentu obrta za analizirani artikal

Ko = (U+I) / 2·Z

Primena ove strategije uzima u obzir razlike u nivou aktivnosti sa robama koje se skladište. Sve robe se prate/analiziraju na ovaj način, sortiraju po ovom parametru i one koje imaju najveći koeficijent obrta se lociraju na mesta najbliža tačkama (zonama) prijema/otpreme.

Ova metoda je zbog jednostavnosti veoma popularna i često je primenjena u praksi.

Strategija skladištenja prema klasama (Class based storage policy )

Bazirana je na Pareto efektu – u skladištima tipično se oko 80% aktivnosti uskladištenja/iskladištenja odnosi na oko 20% artikala, oko 15% aktivnosti na oko 30%artikala, a ostalih približno 5% aktivnosti na preostalih 50% artikala (ABC klase). Na bazi ove podele sledi pravilo:

zaliheklase

na bazi nekog kriterijuma

skladišne zone

klasa 1zaliheklasa 2

zaliheklasa …zaliheklasa …

zalihe

slučajno raspoređene u okviru predviđenezone za klasu

Klasa artikala (podskup) A mora da se skladišti najbliže ulazno/izlaznim tačkama, klasa artikala (podskup) B na sledeće najbliže lokacije i td.

Pri tome iako svaka klasa artikala ima “određenu” skladišnu zonu, artikal iz tog podskupa (klase) može biti skladišten slučajno u za njega raspoloživom prostoru skladišne zone.

COICOI (Cube per Order Index) strategija

Primena ove strategije je prilično jednostavna i to je razlog široke primene, COI se za neki artikal definiše kaoodnos potrebnog prostora za skladištenje (zapremine artikla) i broja ulaza/izlaza (transakcija) tog artikla.

zapremina artiklabroj transakcija

Sortiranje COIartikala

1. artikal2. artikal3. artikal

……..

k. artikal…..……

Kod primene COI strategije, prvi korak zahteva 1. proračun COI za sve artikle i sortiranje COI u niz po rastućem redosledu,

2. lociranjem prvog artikla niza u odgovarajući skladišni prostor koji je najbliži (rastojanje i visina) ulazno/izlaznim (U/I) tačkama,

3. lociranjem drugog artikla iz niza u za njega potreban prostor na sledećoj najbližoj lokaciji U/I tački, itd., do rasporeda svih artikala. Primena COI strategije raspoređuje artikle sa velikim brojem transakcija i koje zahtevaju manji prostor blizu U/I tačaka skladišta.

zlatna zonasrebrna zona

bronzana zona

skladišna zona

I/O tačka

skladišna zona

I tačka O tačka

Odluke o lociranju

Sve navedene strategije imaju za cilj da se artikli, klasifikovani po primenjenom kriterijumu, rasporede na što povoljnije lokacije. Rezime postupaka dat je na sledećoj šemi.

1. skup artikala sa Ko max, A, COI min

2. skup artikala sa Ko sred, B, COI sred

3. skup artikala sa Ko mn, C, COI max

Kod ručne manipulacije pri odlaganju i zahvatanju artikala, posebno je važno za frekventne artikle, kao i artikle veće težine, njihovo lociranje i što pogodnijoj visini. Taj pristup se realizuje u cilju ostvarivanja preduslova za ergonomski što povoljniji položaj radnika kod odlaganja, zahvatanja i eventualnih manipulacija sa teretom.

Time se, na neki način, preventivno deluje na nastanak povrede i hronična oboljenja, a što je veoma prisutno kod radno intenzivnih procesa koji se odvijaju u dužem vremenu. U literaturi se sreće i termin redukovanje ergonomskih rizika.

lociranje robe [read-only] - university of belgrade...zadatak (strategija) lociranja je da definiše...

Documents