lorka federiko garcia

5/2/2014 lorka

http://www.tvorac-grada.com/poznati/lorka.html 1/21

Devojčica i mesec Neverna žena

Seviljska uspavanka Papirnata ptica

Luckasta pesma Romansa o luni

Nemo dete Školjka

Polumesec Stari gušter

Pesma o gundelju Noćas bih mogao napisati stihove

Avgust Jednoj curi na uvo

Rasplakani gušter Balkon

Kineski pejzaž Mala pesma o prvom poljupcu

Kolonada Amparo

Tri priče o vetru Dva mornara na kopnu

Jova Stabljiko, stabljiko!

Jesenje veče Svetiljka

Herbarijum Predeo

San Zagonetna moć gitare

Prolećna pesma Veče

Drveta

NEVERNA SUPRUGA

I odvedoh je na rekumisleći da je devojka,

a imala je muža.

Bilo je to u noći svetoga Jagai kao po dogovoru -pogasili su se fenjeri

i zapalili svici.

Na poslednjem uglu ulice dodirnuh njene zaspale dojke

i odjednom mi se otvorišekao grane zumbula.

Njena uštirkana suknjazvonila mi je u ušima

kao komadić svilerezan sa deset noževa.

http://www.tvorac-grada.com/poznati/lorka/romansa.html

http://www.tvorac-grada.com/poznati/lorka/nocas.html

5/2/2014 lorka


Bez svetlosti u svojim krošnjamadrveće je poraslo.

I horizont pasalajao daleko od reke.

Pošto smo prošli kupine,vrbe i trnje,

pod velom njene koseiskopah jamu u vlažnom pesku.

Ja skidoh kravatu;ona skide haljinu.

Ja otkopčah revolver,ona skide četiri jelečića.

Ni smilje ni puževinemaju put tako finu,

ni velika ogledalane blistaju tim sjajem!

Njena su mi bedra bežala iz rukukao iznenađene ribe

pola u ognju a pola hladna.

Tu noć sam projurionajlepši put

jašući kobilu od sedefabez uzde i uzengija.

Čovek sam i ne dolikuje mida kažem šta mi je rekla;

savest mi nalažeda budem diskretan.

Prljavu od poljubaca i peskaodneo sam je na reku.Ljiljani su se mačevali

sa vetrom.

I ponašao sam se onakokao što dolikuje meni pravom Ciganinu.

Poklonih joj kotaricuod žute svile.

5/2/2014 lorka


I ne htedoh da se u nju zaljubimjer je imala muža,

a kazala mi je da je devojkakad sam je odveo na reku.

PAPIRNATA PTICA

O, papirnata ptico!Orlu dečiji

s perom od slogaštamparskog,bez gnezdai bez druga!

Ruke tajanstvom okriljene,ovilenjačene,

sazdale su te u sobnom mirujesenje noći jedne

kad umiruptice,

i dugi lelek kiša s ulicečini da zavolimo lampe svetlost meku,

srce i knjigu nekubeloputu.Stvorena

tek da tren poživiš kojiu dvorcu od karata tu što stoji,

beo i krinu lelujavom sličan,razmisljaš sama,

slepai bez krila,

o tome da si možda mogla bitigroteskni pajac što visi o niti,barka, lišena cilja svog i puta,što bez vesala i bez jedra luta,

ili magare tuznokog su deca mala

Pegazom svojim s podsmehom nazvala.U tim mislimai humora ima.

A ti, koju ćud slučaja načiniod kore znanja,

smeješ se sudbini

5/2/2014 lorka


i vičeš: ''Beli cvet neće umreti,neće umreti mali Luicito!

Jutro je večni,večni izvor rose!''

No kako ne veruješ u ono što kažeš,ni deca zato neće razumeti,

otkuda mrak što iza zvezda padai otkud mrak što u tvom dvorcu vlada.

Sa kulom od karata dokle padastanište tvoje plavo,

iznenadajastreba vidiš gde se obrušava.

(O, tek rođenapeno, koja kola

nad uzburkanom vodomživog bola!)

I nestaješ u tom plamenom kljunuuz kikot dečji što sobom odzvanja,

dok tata ćuti, da se ne probudibol vetrom ljuskan u crnilu granja.Klovnovska ptica iščezla je tako,na drugom mestu opet da se javi,noseći u svom kljunu tvoju dušu

feniksa večnog s nimbusom na glavi.

ROMANSA O LUNI

Luna je, obla poput nara.ušla u kovačnicu.

Dete je glada, gleda.Dete je neprestano gleda.Luna u zraku ustreptalom

širi ruke,otkrivajući raspusna i čista

nedra od tvrdog lima.''Beži, oh! luno, luno, luno!

Ako Cigani dođu,napraviće od tvog srca

đerdane i prstenje belo!''''Pusti me, dete, da zaigram!Kad Cigani dođu, naći će te

na nakovnju, očiju zatvorenih!''

5/2/2014 lorka


''Beži, oh, luno, luno, luno!Već čujem bliski topot konja!''

''Pusti me, dete, i ne gaziuštirkanu belinu moju!''

Sve bliže bubnja topot konjapo zategnutom dobošu ravnice.

U kovačnici ležalo je detena nakovnju, očiju zatvorenih.

Iz maslinjaka stigoše Ciganinoseći san i bronzu.

Visoko uzdignute glavei očiju snom obrvanih.

Aj, kako žalobno uzdiše sovana crnom stablu noći!

Nebom odlazi luna, lunai dete odvodi za ruku.

U kovačnici leleču Ciganii plaču gorko.

A nad njom lahor veo svija,veo crnine lahor nad njom svija.

ŠKOLJKA

Doneli su mi na dar jednu školjku.U njoj je pevusilo more

iz atlasai preplavilo moje srce vodom

i ribamaod sene i od srebra.

Doneli su mi na dar jednu školjku.

Seviljska pesmicaU narandžama

jutro se ogleda.Pčele od zlata

traže kaplju meda.A gde da nađu meda,

Izabela?On je u modrom svetu,

Izabela.U cvetu ruzmarina

oko tvog čela.

5/2/2014 lorka


(Stolica od zlataza Mavra Ferhata,

a njegovoj ženitronožac drveni!)

U narandžamajutro se ogleda.

STARI GUŠTER

U suton vreona uskoj sam stazi

nečujnog,nujnog,

don-Guštera sreo(o, suzo krokodilska!)

nagizdanog,s kravatom krutomna plastronu žutom,

u sapo-klakui zelenom fraku.

Mada doteran tako,sve je na njemu

tužno,tužno bilo jako,

ko izgled nekog starog profesora.Uvelim okom propalog artistepio je boju sutona što pada

vrh livada.Mudrače zaneseni,ćutnjom opijeni,

šta tražite sred ove stazekojom gaze

kolone gluhe noćnih prividjenja?Da niste pošli u večernju šetnju,

don-Gusteru?Ili ste hteli

u taj suton vrelida isprosite zadnju plavu paru

nebo što gasne u večernjem žaru?Da vas sećanje u polje ne goni,

il' vam u uhu zvonistrofa kakva fina

5/2/2014 lorka


od Lamartina,il' uživate

dok zadnje kantatesrebrnom žicom vezu ptice snene,

bezimene?Možda se suncu divite što sedai pred odlazak još jednom ogleda

lik svoj u oku vašem(o, vi zablji zmaju?)?

(Gondole mislibez vesala kružetamnim vodama

popaljenih duga).Da ne tražite

guštericu kakvu,zelenu kao klasje

mladog žitaili ko rečne vlasi raspuštene,što nekuda za danom minu

u daljinu?Sunčane luče

zgasle su za humomi stada dižu

prah rumenim drumom.Vreme je kući

Napustimo stazui mislima pogasimo svetiljke!

Pustimo oči samoda se dive

zvezdama prvim visoku u zraku,dok ih u mrakulove bez žurbe

i gutaju prvi sviciu živici.

NOĆAS BIH MOGAO NAPISATI STIHOVE

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.Napisati, na primer:

"Noć je posuta zvezdama,Trepere modre zvezde u daljini.Noćni vetar kruži nebom i peva."

5/2/2014 lorka


Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.Voleo sam je,

a ponekad je ona i mene volela.

U nočima kao ova bila je u mom naručju.Ljubih je, koliko puta,

ispod beskrajnog neba.

Volela me, a ponekad i ja sam je voleo.Kako da ne volim njeneVelike nepomične oči.

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.Misliti da je nemam,

osečati da sam je izgubio.

Slušati noć beskrajnu,još mnogo dužu bez nje.

I stih pada na dušu kao rosa na pašnjak.

Nije važno što je moja ljubav ne sačuva.Noć je posuta zvezdama i ona nije uza me.

To je sve. U daljini neko peva. U daljini.Duša je moja nesrećna što ju je izgubila

Kao da je želi približiti moj pogled je traži.Srce je moje traži, a ona nije uza me.

Ista noć u belo odeva ista stabla.Ni mi, od nekada, nismo više isti.

Više je ne volim, sigurno,ali koliko sam voleo!

Moj glas je tražio vetar da takne njeno uvo.

Drugome. Pripašće drugome.Ko pre mojih poljubaca.

Njen glas i jasno telo. Njene beskrajne oči.

Više je ne volim, zaista,no možda je ipak volim?

Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug!

5/2/2014 lorka


I jer sam je u noćima poput ove držao u naručju,

duša je moja nesrećna što ju je izgubila.

Iako je to poslednja bol koju mi zadajei poslednji stihovi koje za nju pišem.

JEDNOJ CURI NA UVO

Ne htedoh.Ne htedoh ti ništa reći.

Jer videh kako iz tvojih očijudva luda, mlada drveta mi mašu.

Od lahora, od srebra i zlata.Ne htedoh.

Ne htedoh ti ništa reći.

BALKON

Lolitapevuši seate.

Toreadoriu horu uzdišudok berberi

po taktu uzdišudok berberi

po taktu glavom njišu.Između metvica

i bosiokaLolita crnooka pevuši seate.

(Ona Lolitakoja netremice

u cisterni ogledabelo lice)

MALA PESMA O PRVOM POLJUPCU

U jutro zelenohteo bih da sam srce.

Srce.U kasno popodne

5/2/2014 lorka


hteo bih da sam slavuj.Slavuj.(Dušo,

odeni se u boju narandže.Dušo,

odeni se u boju ljubavi.)U jutro zivo

hteo bih da sam ja.Srce.

A s' večerihteo bih da sam tvoj glas.

Slavuj.(Dušo,

odeni se u boju narandže.Dušo,

odeni se u boju ljubavi.)

AMPARO

Amparo,sama u pustome domu,

sva u belom!(Polutar između jasmina

i granata)Žubor fontana slušaš

iz dvorištai meki, žuti cvrkut

kanarinca.S večeri gledaš u ptice

kako drhtena kiparisu,

dok vezeš laganoslova od svile

na pokrovu belom.Amparo,

sama u pustome domu,sva u belom!

Amparo,kako mi je teško reći:

Ja te volim!

DVA MORNARA NA KOPNU

5/2/2014 lorka


U srcu ribaiz Kineskog mora.

Katkad izronipa okom krstari.Mornaru, pusti

krčme i narandže!Vrati se brodui pljuckaj vodu!Sapunom jezik

prao je od psovkii od žargona -

sve zbog lepih dona!O, oči zarke!

O, zvezdane varke!O, sto balkona

sa sto lepih dona!Dosta! Ne mlati,

mornaru - i skrati!Vrati se brodu

i pljuckaj u vodu!

STABLJIKO, STABLJIKO!

Stabljiko, stabljiko,suva i zelena.

Lanokosa cura malamasline je brala

a udvarač kula, vetar,struk joj obgrlio.Tu četiri kabaleraminuše na konju,

U ruhu od teške svile,plave i zelene,

i u dugom, tamnom plastu.''Pođi s' nama u Granadu,

curo lanokosa!''A cura ih i ne sluša.Tri torera vita struka

minuše na konju,svi u ruhu narandžastom

i s' mačem od srebra.''Pođi s' nama u Sevilju,

5/2/2014 lorka


curo lanokosna!''A cura ih i ne sluša.

Najzad, kad je veče palo,ljubičasto, mutno,

minu mladić sa luninimružama i mirtom.

''Pođi sa mnom u Granadu,curo lanokosna!''

A cura ga i ne sluša,već masline bere,

dok sve jače struk joj stežesiva ruka vetra.

Stabljiko, stabljiko,suva i zelena.

SVETILJKA

Oh, kako je utonuo u misliplamen svetiljke!

Kao indijski fakir zuri nemou svoju sjajnu nutrinu od zlatai zamuti se samo kada sneva

podneblja neka daleka,bez vetra.

Ždral belo usijaniključa semenka tmaste

u svome gnezdui cepteći,kradom,

zaviruje u raširene očiumrlog Cigančeta.

PREDEO

Dolinapod bremenom maslinjaka

kao lepezaširi se i sklapa.Nad maslinamarazdrta nebesa

i sive kišeprvih hladnih zvezda.

5/2/2014 lorka


Crn tršćak drhćekraj usnule reke.

Zrak mrk i nakovrdžan.Maslinjak polegao,pritisnut lelekom.

U mrakuzarobljena jata crnih pticadugačkim repovima mašu.

ZAGONETNA MOĆ GITARE

Na raskršćuokruglom

šest je devojakazaigralo.

Tri su od mesaa tri su od srebra.

San još od juče uzalud ih traži,jer ih ne pušta iz svog zagrljaja

Polifem jedan od zlata.Gitara!

VEČE

Tri vitka jablanai jedna zvezda.

Tišina izujedana od žabaliči na tanak veo

sav išaranlunama nekim mladim i zelenim.

U recisuvo drvo procvetalo

nizom krugovakoncetnričnih.

Stoji nad vodom samotno i sneva.Sneva crnojku jednu iz Granade.

DRVETA

Drveta!Jeste li zvezde

5/2/2014 lorka


odapete s' neba?Koji vas stračni ratnici poslaše?Ili ste nekad možda bili zvezde?

Muziku vašu toči duša ptica,ptica nebeske radosti

i tuge.Drveta!

Da vam kvrgavo korenje po zemljomne druguje slučajno

s mojim srcem?

HERBARIJUM

Cvećem začaran, putnik beloprstivuče nekakav herbarijum stari

s mirisom venenja i svetom krstari.Noću se vraćaju na svoje grane

besumnim letom duše starih pticai pevaju u presovanoj šumi,

gde nemo plaču vrela na sve strane.Kao nosići dečji, prilepljeni

uz okno, i cvet mimoze i krina,zarobljen u tim koracima čami

pod neprozirnim kristalom godina.Cvećem začaran, putnik beloprstisav uplakan otvara knjigu svoju,

a mrtve boje na list herbarijabešumno sve padaju u roju.

SAN

Jezdim ja takona nekakvom jarcu.

Jedan me starac sretepa će reći: ''Je li to tvoj put?''''Jeste!'', viknu moja senka,

prerušena u prosjaka.''Zlatan je!'', reče

moje ruho.Jedna mi labudica

namignu:''Pođite sa mnom!''I jedna zmija zari svoje zube

5/2/2014 lorka


u moju prasinu putnu pelerinu.Zagledan u nebesa, rekoh:

''Pa ja nemam puta!Ruže početkai kraja su iste.U maglu ode

i meso i stena.''Moj neobični konj me nosi sadastazom niz neko ružičasto polje.

''Okani me se!'', kroz plač dovikujemsvom setnom, zamišljenom srcu.

I ostavih ga da leži na zemlji,puno tuge.Pala je noć

borama izbrazdanai senkama.

Preda mnom putosvetljen blistavim i modrim očima

mog jarca.

PROLEĆNA PESMA

Izlaze deca veseloiz škole

i pesmom plavemlaki zrak aprila.

Od zvonke vreve istoga se trenau parčad razbi tišina sokaka,

srebrnimdečijim smehom razorena.

DEVOJČICA I MESEC(mojoj sestri Izebeli)

Veče pevušisnivaljku narandžama.

Sestrica peva:zemlja je narandža!

Proplaka luna:Htela bih i ja

da budem narandža!Zalud si samo rumenila lice!

5/2/2014 lorka


Od tebe ne bi moglo biti,draga moja,

čak ni limunče!Jako mi je žao!

SEVILJSKA USPAVANKA

Aj, kornjača malabez mora ostala,ostala bez mora,bačena kraj sora.a Ciganka, mati,neće da se vrati.

Nema majke, nema,siroče bez mora,bačeno kraj sora.

Ovo dete maloni kolevke nema;otac mu je tesar

pa neka je sprema!

LUCKASTA PESMA

Mama,hteo bih da postanem srebro!

Sine,bojim se, hladno bi ti bilo!

Mama,hteo bih da postanem voda!

Sine,bojim se, hladno bi ti bilo!

Mama,utkaj me u uzglavlje svoje!

To može!Evo, odmah, dete moje!

NEMO DETE

Dete je trazilo svoj glas.(Kralj cvrčaka ga je ugrabio.)

U kapi vode

5/2/2014 lorka


dete je tražilo svoj glas.''Ne treba za govor:

Napraviću od njega prsteni ćutanje svoje poneću

na malom prstu.''U kapi vode

dete je tražilo svoj glas.(A glas, zarobljen negde u daljini,

odenuo je sivo ruho cvrčka.)

POLUMESEC

Mesec korača vodom.(Kako su spokojna nebesa!)

Korača i žnjezamahom nečujnim

površinu namreškanu,a mlada oliva

s obale nadnela zeleno lice,misleći da je na dno reke palo

ogledalce malo.

PESMA O GUNDELJU

Gundelj se češljakod svog berbera sviloprstog.

Sa niskih prozorasusedi mi se smeju.

Gundelj kolmujeloknice na glavi.

Po dvorištima krešte papagaji,izabranici planeta.

Gundelj bez stida svoj zapušak kiticvetom jasmina.

A zadivljeno veče nemo padana češljeve

i lokne kolmovane.

AVGUST

Avgust.

5/2/2014 lorka


Breskva i šećerslašću se nadmeću,

a sunce na obzoru niskom licina koščicu purpurnog,

zrelog ploda.Klip kukuruza čuva netaknuti

smeh,žut i jedar.

Avgust.Deca jedu crni hleb

i mesec medeni.

RASPLAKANI GUŠTER

Plače don Guster.Place Gušterica.

Gušter i Guštericasa grudnjekom belim.

Negde u travizagubili burmu.

Aj, burmu od olova,aj, olovnu burmu!

Nebo, ogromno i bez ljudi, nosiglobus za ptice.

Sunce, kapetan trbušasti,obuklo kaput od atlasa.

Kako su matori ti gušteri,pa plaču!

Aj, kako plaču,aj, aj, kako plaču!

KINESKI PEJZAŽ

Zvona od zlata.Zmajevi. Pagode.

Cilin, cilin! -vrh pirinčanih polja.

Daleko negdecrvene se čapljei sneva vulkan,

ugasen već davno.

5/2/2014 lorka


KOLONADA

Vodalupka u daireod srebra.Kročnje

vezu zelen vetar,a ruže

vezu miris tamni.Pauk jedanogroman

veze zvezduLuni.

TRI PRIČICE O VETRU

Vetar je stigao crven od zapaljivog bregai postao zelen, zelen

od reke.Zatim je postao ljubičast,

žut i -već se izvio nad poljima žitnim

kao napeti sedmobijni luk.Vetar malakše.

Gore sunce,dole drhtave alge

jablanova.I srce mojeustreptalo.

Vetar malakšeoko pet po podne.

Bez ptica.Lahor

talasavkao raspletene vlasi

u devojke.Kao valovi

sa starinskih slika.Lahor

nabuja kao vodai preplavi

5/2/2014 lorka


- poput balsama belog -sve tesnace

i već se razmrskavau sudaru sa prsima

planina.

JOVA

Jovo vita,jovo vita,

ko li te je odenuou zlato studeno?

Juče još su odzvanjalanjedra tvoja ustreptala

ko srebrno zvono,tako meko,

bolno,horovima zvezda

i romorom gnezda.Sada ćutiš, oborena,ko u duši razorenašto ćute nebesa

Al' u meni, kao nekad,sve će ptice tvoje

u purpurnoj krošnji srcai dalje da poje

Jovo vita,jovo vita,

ti ne tuguj zato -i naš jednom odenuce

u studeno zlato!

JESENJE VEČE

Jesenje večeu stud odeveno.Za mutnim oknom

zure dečja licau žuto stablo

koje se pretvarau jato ptica.

Veče poleglo rekom

5/2/2014 lorka


što se peni,a kao jabuka se žari

krov rumeni.

lorka federiko garcia

Documents