PRimeri dobrih i loših PRiča u 2014. godini

Turbulentna 2014 godina je za nama, a sumiranje utisaka i priča koje nam je donela su dobarputokaz kako i šta (ne) bismo trebali da radimo u ovoj 2015. godini. Prethodna godina je ukazala nato da je rad u sferi komunikacija i dalje otežan, da se značaj PR-a i dalje potcenjuje i ne razume upotpunosti. Verujem da se svako od nas može setiti barem jednog lošeg primera komuniciranja sjavnošću u protekloj godini, a broj takvih primera je dominantniji u državnom sektoru u odnosu naprivatni.

Neophodnost i značaj dobrog PR-a se ogleda u efektima i rezultatima dobrih, odgovornih ipozitivnih primera. Ovo su neki od primera dobre prakse u 2014. godini:

- Jugoslovensko dramsko pozorište (kampanja „Đrama u taksiju") je i tokom protekle godinenastavilo sa trendom pozitvnih iznenađenja, dobro osmišljenom i isplaniranom komunikacijom.Interaktivna i moderna kampanja „Drama u taksiju" je potencijalnoj publici na kreativan ipristupačan način približila repertoar pozorišta. Svako ko se bavi komunikacijama u sferi kulture iumetnosti zna da je promovisanje istih prilično kompleksan i osetljiv posao u kome je veoma važnoimati meru. Kampanja je izazvala veliku pažnju, pozitivnu rekaciju javnosti i medija, a povećala je iinteresovanj e publike za ovo pozorište. Na efektivan način je preneta poruka da ova vrsta umetnostimože biti zabavna, uzbudljiva i zanimljiva.

- UG „Srbija u pokretu", UG „Roditelj" i UG „Centar za mame" - kampanja ,,P(B)ravo zamame" bila je odlično iskomunicirana, a može se reći da je pokazala značaj dobro isplaniranog,koordiniranog i realizovanog aktivizma. Jasno postavljeni ciljevi i adekvatno edukovaneaktivistkinje u oblasti javnog zagovaranja i lobiranja postigle su prikupljanje 150 glasova poslanikakoji bi trebali da glasaju ZAunošenje izmenau Zakon o finansijskoj podršci porodici, kada dođenaskupštinsko izglasavanje. Kampanja je privukla pažnju i podršku javnosti i izazvala brojne diskusijeu ofltline i online svetu o uslovima i položaju porodilja u društvu i fmansijskim problemima sakojima su se susretale zbog neadekvatnog Zakona. Medijske kuće su o kampanji izveštavale upozitivnom tonu.

- Tnfostudova kampanja „Kako preživeti grozan posao ili pronaći bolji" pokazala je kako seozbiljan problem može iskomunicirati na kreativan i šaljiv način, a da se ciljna grupa podstakne narazmišljanje o promeni svog statusa na bolje i pokrene na akciju. Istraživanje koje je prethodilopokretanju ove kampanje je pokazalo da 70% ispitanika razmišlja o promeni posla. Naokopraktičnim, a zapravo apsurnim savetima i aktivacijama, ljudi su podstaknuti na razmišljanje kolikoje mudrije i dostojanstvenije naći drugi posao nego trpeti nepodnošljiv. Reakcija javnosti jepokazala da kreativno prikazan izazov, kao i pojedinačan i sistematski pristup medijima, mogu dativeoma dobre rezultate.

Prošlogodišnji loši primeri PR prakse mogu poučiti kako ne bi trebalo raditi i na posledicamaukazati zašto je PR važan i da profesionalno osmišljen i vođen nije „prodavanje magle" kako toodređen deojavnosti smatra:

- 20. Kanjiža Jazz Festival je festival koji se od ostalih džez festivala u Srbiji razlikuje po tome štopromoviše free i avangard jazz. Cinjenica je da se obraća užoj ciljnoj grupi ljubitelja džeza, ali jetakođe činjenica da organizatori nisu iskoristili unikatnost svog festivala kako bi došli do publike ipotencijalnih sponzora. Publika postoji, ali je neinformisana zbog nemara organizatora da jepronađe i informiše o svom programu. Ne možete očekivati da vam neko dođe na dešavanje, ako zanjega ne zna. Dakle, opšta informisanost javnosti o događaju bila je veoma oskudna, nastup umedijima nikakav, j edna najava na RTV-u i to dan uoči početka festivala. Nastup i komunikacija nadruštvenim mrežama veoma loši. Nedelju dana pred sam festival objavljen je program, a

Nar

očni

k:O

bjav

e so

nam

enje

ne in

tern

i upo

rabi

v s

klad

u z

odlo

čbam

i ZAS

P in

se

brez

sog

lasj

a im

etni

ka p

ravi

c ne

sm

ejo

pros

to ra

zmno

ževa

ti in

dis

tribu

irati!

promotivne kampanje mimo kreiranog Fejsbuk događaja praktično nije ni bilo. Na ovom primeru sejasno može videti šta se dešava kad misliš da je za uspeh festivala dovoljno da imaš kvalitetanprogram, ali ne i nekoga ko će ga plasirati javnosti.

- Afera „Limun" predstavlja još jednu u nizu kriznih situacija i primera loše komunikacijeMinistarstva poljoprivrede koji je rešavan na neadekvatan način. Umesto da Ministarstvo odmah poobjavljivanju tekstova u medijima da je cena limuna drastično pala zbog toga što je uvezen limunčija kora sadrži kancerogene materije, izađe sa stavom, činjenicama i dokazima da je limunispravan, pribeglo se ignorisanju i konfuznom načinu komuniciranja. Ovakav pristup je plodno tloza stvaranje dezinformacija i glasina. Sličan scenario smo gledali i tokom 2013. godine sa aferomoko aflatoksina.

- Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja se krajem protekle godine našlou središtu pažnje javnosti zbog nepravilnosti oko raspisanog konkursa za dodelu sredstavaudruženjima građana kako bi se unapredio sistem socijalne zaštite. Nakon ukazivanja javnosti naneregularnost konkursa koje je resorno Ministarstvo raspisalo, umesto da revidira konkurs i timekoliko toliko smiri novonastalu krizu, ministar ulazi u verbalni duel sa civilnim sektorom i svojimizjavama doprinosi produbljivanju krize. Pokušaji da se PR tekstovima u pojedinim dnevnimnovinama „ispegla situacija" predstavljaju dobar primer spinovanja, jer su skrenuli priču saneregularnosti konkursa i svega što ga je kasnije pratilo na činjenicu da će taj novac biti preusmerenu Fond za lečenje bolesne dece.

Autor: Snežana Subotić

Nar

očni

k:O

bjav

e so

nam

enje

ne in

tern

i upo

rabi

v s

klad

u z

odlo

čbam

i ZAS

P in

se

brez

sog

lasj

a im

etni

ka p

ravi

c ne

sm

ejo

pros

to ra

zmno

ževa

ti in

dis

tribu

irati!