luka rujevi} dr`avni prvak u bacawu kugle sportski odbrana.pdfgodina i i i broj 47 1. septembar...

Godi

na III

Broj

47

1. s

epte

mba

r 2

007.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

SPORTSKIVOD JE MOJIZBOR

Luka Ru jevi}dr`avni prvak u

bacawu kugle

Luka Ru jevi}dr`avni prvak u

bacawu kugle

Ministar odbrane Dragan [utanovacMinistar odbrane Dragan [utanovac

SPORTSKIVOD JE MOJIZBOR

I n t e r v j uI n t e r v j u

Specijalni prilog

Specijalni prilog O STRAHOTAMA RATA U SRBIJIO STRAHOTAMA RATA U SRBIJI

REFORME U KORISTVOJSKE I GRA\ANA

REFORME U KORISTVOJSKE I GRA\ANA

Dnevnik holandskog hirurgaDnevnik holandskog hirurga

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana

1/1 tre}a strana (unutra{wa)

1/1 ostale unutra{we strane

1/4 unutra{we strane

1cm/ stubac unutra{we strane

22 x 30 cm

42.000,00

18.000,00

10.000,00

450,00

900,00

130,00

60.000,00

22 x 30 cm

19,8 x 26 cm

19,8 x 26 cm

9,5 x 13 cm

1 x 6,3 cm

1 x 13 cm

1 x 19,8 cm1cm/ 3 stupca unutra{we strane

1cm/ 2 stupca unutra{we strane

1/1 druga i tre}a kori~na strana

31.000,00

45.000,00

39.000,00

1/2 unutra{we strane

Ustupawe prostora za ubacivawe priloga

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Ogla{avawe se pla}a unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobravamo popust 5 –15 %, {to sereguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to:– za 3 – 5 oglasa – 5 %– za 6 – 8 oglasa –10 %– za 9 i vi{e oglasa –15 %– cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}ebiti objavqeni. Objavqivawe oglasa odobrava direktor ustanove– glavni i odgovorni urednik magazina „ODBRANA”.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe sedamdana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewereklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a moè se poslati i na e-mail adresu [email protected]

Na zahtev korisnika, u magazin se mogu ubaciti prilozi (iskqu~ivo{tamapani), koje je duàn da obezbedi i dostavi naru~ilac.

M a g a z i n „ O D B R A N A ”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Tel: 3241-026; 3241-009Telefaks: 3241-363

@iro-ra~un: 840-49849-58

Magazin „ODBRANA” izlazi1. i 15. u mesecu

Cenovnik oglasnog prostoravaì od 1. septemba 2007. godine

19,8 x 13cm ili 9,5 x 26 cm

C E N O V N I K O G L S N O G P R O S T O R A

4

I N T E R V J UMinistar odbrane Dragan [utanovac REFORME U KORIST VOJSKE I GRA\ANA 8

T E M AHumanitarno razminirawe SrbijeUSNULE UBICE 13

O D B R A N ATre}a brigada Kopnene vojske STVARAWENOVOG KVALITETA 18

Strategija u~ewa engleskog jezika u Vojsci SrbijeDA SE RAZUMEMO 22

Selektivno letewe budu}ih pilota ViPVOOSTVAREWE SNA 24

Aeromiting „Ke~kemet – 2007“U ZNAKU GRIPENA 26

„Bezbednost Zapadnog Balkana“NATO ANTE PORTAS 30

P R I L O G

DNEVNIK RATNOG HIRURGA 31

D R U [ T V O[est decenija Instituta za vodoprivredu „Jaroslav êrni“PREPOZNATQIVI I U EVROPI 55S

AD

R@

AJ

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

UredniciDragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i}, mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo), Du{an Marinovi}, mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi} (Internet)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snim

io Z

vonk

o PE

RGE

1. septembar 2007.

"Odbrana" je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

18

Drama u ~etrdesetdvojci NA LINIJI @IVOTA 58

S V E T

Svetska trka u naoruàvawu PO PRINCIPU AKCIJE I REAKCIJE 61

T E H N I K A

„Wwar front – Turning point“NOVI SCENARIO DRUGOG SVETSKOG RATA 66

K U L T U R A

Obeleèn Dan Vojnog muzejaÛVAR BA[TINE RATNIKA 68

F E Q T O N

Jugoslovenski deta{man te{kih bombardera (4)OP[TA OFANZIVA 70

L I ^ N O S T I

Jovan Cviji} (1865–1927) NAU^NIK I VIZIONAR 74

T R A D I C I J E

Ma~vanske hajdu~ke ve~eri STOPAMA HAJDUK STANKA 78

S P O R T

Luka Rujevi}, dràvni prvak u bacawu kugleSPORTSKI VOD JE MOJ IZBOR 80

68

RE^ UREDNIKA

5

61

P O @ A R I

Leto 2007. godine bi}e zapam}eno po brojnim poàrima, kojisu iza sebe ostavqali pusto{ u Srbiji, ali redom, bez izu-zetka, i u ostalim balkanskim zemqama. Visoke temperaturei su{a pogodovale su toj po{asti, a uzrocima svakako trebapridodati nemar i nepa`wu qudi. Obi~na varnica ili neu-

ga{eni opu{ak od cigarete bili su dovoqni da za veoma kratkovreme buknu hektari {uma i livada.

Nisu, naravno, iskqu~eni ni drugi faktori: podmetawe po-àra i namerno izazivawe vatrene stihije jednovremeno na vi{emesta, tako da vatrogasne ekipe, vojska i policija nisu uspevaleda interveni{u na vi{e frontova i stave ih pod kontrolu.

Da je re~ o sabotaàma tvrde i gr~ki zvani~nici, a pomiwuse i takozvane „asimetri~ne pretwe“ toj zemqi, {to je, po termi-nologiji uspostavqenoj posle 11. septembra 2001. i napada naWujork i Va{ington, eufemizam za terorizam. Mnoè se i „teo-rije zavere“ kao uzroci poàra.

Polovina Gr~ke bila je bukvalno u plamenu. Progla{eno jevanredno stawe. Na Peloponezu su gorela cela sela kao u „gigant-skom krematorijumu“, kako je Bi-Bi-Si nazvao to podru~je. Vatre-na stihija uzela je veliki danak. Vi{e od {ezdeset qudi izgubiloje ìvot. Povre|enih je na stotine, a mnogi se vode kao nestali.Vlasti su ponudile nagradu od milion evra za informacije o pod-metawu poàra. Vodi se opse`na istraga, u kojoj je uhap{eno i op-tuèno vi{e lica, a me|u wima ima i maloletnika.

Sli~ne pojave zabeleène su i kod nas u atarima srpskih se-la na Kosovu i Metohiji i du` administrativne linije u op{tiniKur{umlija. Piromani su na kosovskom Pomoravqu i oru`jembranili svoja nedela i ometali angaòvawe ekipa za ga{ewe po-àra. Ali niko jo{ nije uhap{en.

Me|utim, nevoqa zbliùje qude, ali i narode i dràve. Sva-ka pomo} u takvim situacijama je dobrodo{la. Uspe{ne akcije ru-skog specijalnog aviona za ga{ewe poàra iqu{in 76 kod nas, uBugarskoj i Crnoj Gori osta}e zabeleène kao primeri nesebi~nepomo}i Rusije.

Gr~koj je pomo} pristigla od partnera u Evropskoj uniji, a iSrbija je ovih dana pritekla u pomo} gr~kom narodu. U obuzdava-wu vatrene stihije u~estvovalo je sedam aviona iz flote privred-ne avijacije JAT-a, a u pripravnosti za pomo} gr~koj vojsci u ga{e-wu poàra i sanirawu nastale {tete, na osnovu naredbe predsed-nika Srbije, bila je i specijalizovana jedinica na{ vojske.

Poàri su se, dakle, ovog leta nametnuli kao regionalnapretwa bezbednosti. Na tu pojavu se mora odgovoriti sinhronizo-vanom akcijom i udruènim snagama i sredstvima, jer plameni je-zici za me|e ne znaju.

1. septembar 2007.6

AKTUELNO

POMO] GR^KOM NARODU U ga{ewu poàra u Gr~koj protekle sedmice, prema odluci Vla-

de Srbije, u~estvovalo je i sedam aviona privredne avijacije Jat-ervejza. Pomo} je upu}ena na apel Ministarstva odbrane Gr~ke, ukojoj su poàri zahvatili vi{e od 50 odsto teritorije zemqe.

U pripravnosti za pomo} gr~koj vojsci u ga{ewu poàra i sa-nirawu nastale {tete, na osnovu naredbe predsednika RepublikeSrbije Borisa Tadi}a, bila je i specijalizovana jedinica VojskeSrbije. On je posle razgovora predsednikom Gr~ke KarolasomPapuqasom o situaciji u toj zemqi i sanirawu posledica koje suprouzrokovali katastrofalni poàri rekao da je Srbija sprem-na da na svaki na~in, u skladu sa svojim mogu}nostima, pomogneprijateqskoj zemqi i prijateqskom narodu.

– Srbija nikada ne}e zaboraviti pomo} koju nam je Gr~ka pru-àla kad god je nama bilo te{ko – rekao je predsednik Tadi}.

Prema re~ima Du{ana Spasojevi}a, pomo}nika ministra od-brane Republike Srbije, tro{kovi pomo}i koju je na{a zemqapruìla Gr~koj za srpski buxet su minimalni, jer je gr~ka vladapreuzela na sebe tro{kove odràvawa aviona i posade, sme{ta-ja i ostalih tro{kova srpske delegacije, koja se, kako je dodao, od-rekla svojih dnevnica.

MINISTAR [UTANOVAC PRIMIO MINISTRA INOSTRANIH POSLOVA HOLANDIJE

Ministar odbrane Dragan [utanovac razgovarao je, 28. av-gusta u Beogradu, sa ministrom inostranih poslova HolandijeMaksimom Verhagenom.

[utanovac je informisao sagovornika o toku procesa re-formi sistema odbrane. On je zatraìo pomo} Holandije kada jere~ o stavqawu Srbije na Belu {engensku listu.

Verhagen je izrazio zadovoqstvo spremno{}u ministra od-brane za re{avawe problema sa Ha{kim tribunalom i dosada-{wim aktivnostima Ministarstva o tom pitawu. Sagovornici suse saglasili da postoji dobra saradwa izme|u Kfora i Mini-starstva odbrane, saop{teno je iz kabineta ministra.

UGA[EN PO@AR U BIV[EM SKLADI[TUMUNICIJE „PARA]INSKE UTRINE”U krugu biv{eg skladi{ta municije „Para}inske utrine”, zbog

neutvr|enih okolnosti, 24. avgusta popodne izbio je poàr koji jeuspe{nom intervencijom pripadnika Vojske i lokalnih vatroga-snih ekipa uga{en.

Na ga{ewu poàra angaòvan je i helikopter Vojske Srbije,a op{tinski {tab civilne za{tite preduzeo je mere za lokaliza-ciju poàra. Kao posledica poàra, u toku dana javqale su sesporadi~ne detonacije na terenu, koji jo{ nije u potpunosti o~i-{}en posle pro{logodi{we ekspolozije skladi{ta.

Zbog preventivnih razloga privremeno je bio zaustavqen isaobra}aj na delu autoputa kod Para}ina.

Mesto poàra posetio je i na~elnik General{taba VojskeSrbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ sa saradnicima.

PRIPADNICI ViPVO DALI KRV

U

Pripadnici Komande Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne od-brane, 250. raketne brigade PVO, 126. centra VOJIN i 210. bataqonaveze pridruìli su se nedavno humanoj akciji Instituta za transfuzijukrvi i Televizije B 92 „Dajte krv, ulep{ajte ̀ ivot sebi i drugima’’. Ukupno35 stare{ina i vojnika dalo je krv u transfuziolo{kom autobusu na Trgurepublike i tako pomoglo u snabdevawu Instituta dragocenom te~no{}u.Tim je povodom potpukovnik Goran Milo{evi}, na~elnik Odseka za civil-no-vojnu saradwu u Komandi ViPVO, rekao:

– Ve} drugi put pripadnici Vojske Srbije u~estvuju u ovoj humanoj ak-ciji. Ovog puta to su vazduhoplovci iz komandi i jedinica sa teritorijegrada Beograda. I danas smo ovde dobrovoqno, kao i svaki put kada jepotrebno pomo}i gra|anima Srbije.

Isti~u}i veliku humanost dobrovoqnih davalaca krvi, potpukovnikMilo{evi} veruje da vazduhoplovci koji su danas dali krv ne}e biti i po-sledwi pripadnici Vojske Srbije koji su se odazvali pozivu za tu akciju.

A. PETROVI] Snimio G. STANKOVI]

SUSRET GENERALAPONO[A I KATERAU ni{kom Klubu Vojske Srbije 14. avgusta odràn je ~etvrti sastanakna~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnika Zdrav-ka Pono{a i komandanta Kfora nema~kog generala Rolanda Katera.Na sastanku su razmewene informacije i procene o stawu bezbed-

nosti na Kosovu i Metohiji, u Kopnenoj zoni bezbednosti i na admini-strativnoj liniji prema Kosmetu.

General Pono{ je zahvalio komandantu Kfora za dosada{wu dobrusaradwu, po{to general Kater odlazi na novu du`nost, a od 31. avgustadu`nost komandanta Kfora obavqa}e francuski general Ksavijer deMarnak.

– Uveren sam da }e se odnosi i sa generalom Marnakom – rekao jegeneral Pono{ – nastaviti u istom smeru, te da }e saradwa Vojske Srbi-je i Kfora omogu}iti stvarawe bezbednosnih uslova, kako bi politi~kiproces u tom delu Srbije mogao nesmetano da se razvija. Saglasili smose da je bezbednosna situacija pod kontrolom, bez obzira na incidentena strani administrativne linije koju kontroli{u snage bezbednosti Re-publike Srbije. Saradwa VS i Kfora je na visokom nivou, a odlikuje se ikonkretnim aktivnostima u nekim specifi~nim oblastima, poput civilno-vojne saradwe. Nedavno smo imali nekoliko akcija u op{tinama Pre{e-vo i Bujanovac, gde smo pruàli medicinsku pomo} i snabdevali vodomstanovnike nekoliko srpskih i albanskih sela.

OBELE@ENDAN VOJNOG MUZEJAPrigodnom sve~ano{}u u galeriji Vojnog muzeja, 22. avgusta,

obeleèna je 129. godi{wica te eminentne srpske kulturne i voj-ne ustanove. Na Kalemegdanu se tim povodom okupio veliki brojzvanica, prijateqa i saradnika te ustanove. Me|u prisutnima subili i pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr BojanDimitrijevi}, na~elnik Vojne akademije general-major VidosavKova~evi}, predstavnici javnog preduze}a „Beogradska tvr|ava” imnogih drugih ustanova i preduze}a sa kojima Vojni muzej tradici-onalno sara|uje.

O radu i aktivnostima Vojnog muzeja u toku protekle godinedana govorio je direktor te ustanove pukovnik Miroslav Kneè-vi}.

Povodom Dana Vojnog muzeja javnosti je predstavqen 34. broj„Vesnika” stru~nog i popularnog ~asopisa Vojnog muzeja koji je pre-stao da izlazi 1989. godine, ~ime je nastavqena i izdava~ka de-latnost te kulturne institucije.

Ta publikacija je, prema re~ima zamenika na~elnika Vojnogmuzeja i urednika „Vesnika”, potpukovnika Ivana Mijatovi}a, svo-jevremeno pobu|ivala ̀ ivo zanimawe stru~ne javnosti. O koncep-ciji najnovijeg broja „Vesnika” govorio je ~lan ure|iva~kog odbo-ra ~asopisa prof dr Sini{a Mi{i}, a profesor dr \or|e Jan-kovi} podsetio je na kraju sve~anosti i na katalog arheolo{kiheksponata Vojnog muzeja, koji je tako|e objavqen ove godine.

A. ANTI]Snimio Z. PERGE

PREDAVAWE HOLANDSKIMSTUDENTIMANa~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Sektora za poli-

tiku odbrane Milorad Peri} odrào je danas, u Centralnom domu VojskeSrbije, grupi holandskih studenata predavawe o reformama sistemaodbrane Republike Srbije.

Studenti politi~kih nauka Univerziteta „Lajden“, tokom predavawa,stekli su potpuniju sliku o vojno-politi~kim prilikama u ovom deluEvrope, dinamici reformskog procesa u srpskoj vojsci, medunarodnojsaradwi i perspektivama srpskih oruànih snaga.

Pored Ministarstva odbrane, planirano je da grupa od tridesetakholandskih akademaca poseti i Ministarstvo spoqnih poslova. U sklopustudijske turneje po Balkanu, oni su posetili Sarajevo, a posle boravka uBeogradu, putuju za Skopqe.

SEMINARO RAZVOJU NAORU@AWAU organizaciji Ministarstva odbrane i General{taba Voj-

ske Srbije, 20. avgusta, u Centru za mirovne operacije odràn jeseminar iz oblasti istraìvawa, razvoja i nabavke naoruàwai vojne opreme, u ~ijem su radu u~estvovali gosti iz Izraela.

U delegaciji prijateqske zemqe bili su Jakob Bitin, regio-nalni direktor SIBAT-a, dr Stefan Doj~, direktor za me|unarodneprograme i saradwu u odbrambenim istraìvawima i razvoju, idr Cvi Levi, konsultant i stariji predava~ na Univerzitetu u Ha-ifi.

U~esnici seminara zakqu~ili su da je, nakon 42 susreta navisokom nivou i jednog uspe{nog zajedni~kog poslovnog poduhvata,do{lo vreme da se saradwa dveju dràva u oblasti namenske in-dustrije pro{iri i van ekonomskog okvira.

A. P.

7

O doprinosu Kfora general Kater je rekao: „Misiju smo obavqalina nepristrastan na~in i to je bila linija vodiqa za stvarawe otvorenesaradwe sa srpskom vojskom”. On je odao priznawe generalu Pono{u ipripadnicima Vojske Srbije za veoma uspe{nu saradwu sa Kforom i iz-razio li~nu impresioniranost onim {to je Vojska Srbije ostvarila na ju-gu Srbije na planu civilno-vojnih aktivnosti.

Z. MILADINOVI]

PRIJEM PODOFICIRAU KOMANDI ViPVO

Na~elnik {taba Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovneodbrane pukovnik Jovica Dragani} primio je 20. avgusta najmla|epodoficire tog vida Vojske Srbije, {kolovane u 14. klasi Sred-we vojne {kole.

Nastavqaju}i dugogodi{wu tradiciju u Komandi ViPVO,pukovnik Dragani} je, u ime komandanta, podoficirima ras-pore|enim u jedinice tog vida poèleo sre}u u ìvotu i uspeh ukarijeri.

Obra}aju}i se mladim stare{inama pukovnik Dragani} jenaglasio i wihovu obavezu da ste~ena znawa na najboqi na~inprimene u praksi i tako doprinesu pove}awu ukupne borbene go-tovosti jedinica u kojima po~iwu svoj radni vek.

G. M.

1. septembar 2007.8

Prvih sto dana Vlade Srbije prilika je i za kratku rekapitulaciju rada Mi-nistarstva odbrane. Tim povodom razgovarali smo ponovo sa ministromodbrane Draganom [utanovcem. Na po~etku razgovora zamolili smo mi-nistra da nam u najkra}im crtama kaè {ta je ura|eno, ~ime je zadovoqan,a {ta po wegovoj oceni, nije realizovano onako kako je planirano na po-~etku mandata? – Sistem odbrane je strate{ki sistem i ne moè se posmatrati logikom

dnevne politike. U takvom sistemu te{ko da moète imati neke izuzetne re-zultate u prvih sto dana Vlade. Uradili smo i pokrenuli stvari koje su veo-ma bitne, koje imaju strate{ki karakter. Mislim pre svega na zavr{etak na-crta dva zakona: o odbrani i Vojsci, koji su osnova za budu}u savremenu, mo-dernu vojsku Srbije. U ovih mesec dana, koliko su ve} na javnoj raspravi,primetna je velika zainteresovanost. Pristigle su nam brojne sugestije, ko-mentari, kritike, a one koje su u duhu zakona, naravno, mi }emo i uvaìti. Sdruge strane, zavr{ene su organizacijsko-mobilizacije promene u VojsciSrbije. Trajale su trinaest meseci, {to je rekordno brzo za tako sloèn po-

Problemi ne mogu vi{e

da se guraju pod tepih, jer je

to brdo ispod tepiha toliko

naraslo da ne moè da se

pre|e preko wega.

Ube|en sam da smo krenuli

pravim putem i da }emo se

tim putem kretati mnogo

brè nego druga ministarstva.

Nisam do{ao ovde da bih

nastavio da radim onako

kako je to do sada ra|eno.

Naprotiv, do{ao sam da

ubrzam reforme i da radim

na meni svojstven na~in

– da brzo re{avam probleme,

uz mogu}nost da se napravi

gre{ka, ali i da se ta

gre{ka brzo ispravi.

D R A G A N [ U T A N O V A C , S T O D A N A M I N I S T R AO D B R A N E

IN

TE

RV

JU

REFORMEU KORISTVOJSKE I GRA\ANA

9

– O~ekujem da, krajem septembra ili po~etkom oktobra, za-kone branimo u Parlamentu Srbije. Posle ovako ozbiqne javnerasprave, te{ko da }e bilo ko ko se razume u sistem odbrane, adobronameran je, imati probleme da shvati kakve zakone dono-simo. Ne o~ekujemo veliki broj amandmana. Ali, ukoliko bude po-stojala politi~ka voqa da se ~itava procedura ko~i, to je ne{todrugo. Spremni smo i na to.

Jedan od, svakako, najzna~ajnijih rezultata jeste zavr{etakprve faze reorganizacije Vojske Srbije. Kako }e se tajproces odvijati u drugoj fazi – do potpune profesionali-zacije 2010?– Taj deo reorganizacije je obiman, ali i bolan proces. Sva-

koga dana imam neke urgencije i intervencije za qude koji su u timpromenama izgubili svoju poziciju, {to ukazuje na to da je ura|enozbiqan posao. Drugi deo reorganizacije odnosi se na promene uokviru Ministarstva, na opremawe i modernizaciju na{e vojskei pripreme za misije koje ima na{a vojska.

U slede}oj godini ima}emo ozbiqniji pristup Nacionalnominvesticionom planu. Postoje tri osnovne stvari i na wima }uinsistirati kod Ministarstva za NIP.

Najpre, treba izdvojiti sredstva za remont vojne avijacije,{to je ve} zapo~eto. Zatim treba uloìti u konverziju aerodromau Batajnici. Smatram da je to ogroman resurs kojim raspolaè Voj-ska i, ukoliko bi taj resurs stavili u funkciju civilno-vojnog ae-rodroma, na{e vazduhoplovstvo prakti~no vi{e ne bi imalo pro-blema, ne samo sa obukom, odnosno sa gorivom za letewem, ve} bi

postojala mogu}nost da se na taj na~inobezbede sredstva za ozbiqnije nabavke.

Strate{ki bitan ciq jeste i zavr{etakradova na bazi Cepotina, jednom od naj-bitnijih punktova na{e vojske u budu}nosti.

Da li }e se baza „Cepotina” raditi sa-mo za potrebe Vojske ili i za potrebeMinistarstva unutra{wih poslova?– Ne mogu da govorim u ime MUP-a. Mi

}emo raditi bazu za potrebe Vojske. Nijenemogu}e da }e i MUP biti ukqu~en u taj po-sao, iako je to pozicija koja je, da budemoiskreni, vi{e vojnobezbednosna nego mi-licijska.

Najavili ste reorganizaciju Mini-starstva odbrane do kraja ove godi-ne. [ta }e se konkretno uraditi utom smislu? – Ne moè se pau{alno procewivati

koliko imamo vi{ka qudi.Postojale su namere da se na osnovu

potreba pojedinaca prave organizacione{eme. Mislim da je to nedopustivo i drago

mi je da oko toga imamo potpunu saglasnost na Kolegijumu.Dakle, {ema Ministarstva jeste jedna stvar, popuwenost ka-

drom je druga stvar i insistira}u na tome da najboqi qudi budu nanajodgovornijim mestima. To je jedan od na{ih budu}ih velikih za-dataka, ne samo u okviru Ministarstva ve} i u Vojsci. Nastoja}u dase stari sistem nepotizma, i toga da neko ko je bliì svom {efuima prioritet u odnosu na nekog ko je kvalitetniji od wega, jednomzauvek zaustavi.

U Ministarstvu i Vojsci svi treba da znaju na koji na~in moguda napreduju – na osnovu ocena koje su do sada imali i odgovaraju-}eg stepena stru~ne spreme, uz {to mawe diskrecionih prava, mi-nistra i na~elnika G[, ili bilo koga u General{tabu i MO. Uve-ren sam da je to politi~ki ciq i predsednika republike, jer }emona taj na~in dobiti ozbiqnu i stabilnu instituciju, kakva treba dabude Ministarstvo odbrane.

Kakav }e biti broj~ani odnos oficira u MO i civilnogosobqa?

sao. Iako nisu zapo~ete za vreme mog mandata, moram da kaèmda su zavr{ene u mom mandatu, uz moju podr{ku.

Imali smo niz bilateralnih i multilateralnih sastanaka iprezentacija. Veoma je bitno i usvajawe Prezentacionog dokumen-ta za u~e{}e Srbije u Partnerstvu za mir.

Nije usvojen, mada mislim da je trebalo, Bezbednosni spo-razum kao osnova saradwe sa zemqama ~lanicama Natoa. Ta sa-radwa je neophodna, pre svega – nama, u interesu gra|ana kojiìve na Kosovu i Metohiji, jer omogu}ava razmenu informacija,{to je izuzetno bitno za budu}i razvoj na{eg sistema odbrane ibezbednosti uop{te.

Na koje probleme ste nailazili u radu i kako ste ih preva-zilazili?– Problemi su stalno prisutni. Ministarstvo odbrane je

veliki sistem. To vreme je bilo i period navikavawa qudi sa ko-jima sara|ujem na moj na~in rada. Nisam do{ao ovde da bih na-stavio da radim onako kako je to do sada ra|eno. Naprotiv, do-{ao sam da ubrzam reforme i da radim na meni svojstven na~in– da brzo re{avam probleme, uz mogu}nost da se napravi gre-{ka, ali i da se ta gre{ka brzo ispravi.

Smatram da problemi ne mogu vi{e da se guraju pod tepih,jer je to brdo ispod tepiha toliko naraslo da ne moè da se pre-|e preko wega. Ube|en sam da smo krenuli pravim putem i da }e-mo se tim putem kretati mnogo brè nego druga ministarstva.

Na {ta konkretno mislite? [ta bi to trebalo brè da seodvija?– Mislim da bi definitivno treba-

lo da zavr{imo nacrte zakona i da ihpo{aqemo na usvajawe Vladi. Smatrami da bi organizacijske promene Mini-starstva trebalo da se zavr{e {to br-è, da se administracija u Ministarstvusvede na neophodan, ali efikasan brojqudi. Naravno, svestan sam da }e tu bi-ti problema. Administracija uvek stva-ra otpor. @eli da o~uva pozicije, ali mine moèmo imati toliku administracijuza relativno malu vojsku.

Izvesni su i problemi u re{avawustatusa vojnodohodovnih ustanova. Mo-ra}emo da redefini{emo wihov statusu okviru Ministarstva i u okviru Vojske.Moj ciq je jasan – da se za vreme mogmandata dogode takve promene, da nikou Vojsci ne moè da kaè da to nije bo-qe nego {to je bilo.

Nacrti zakona o odbrani i Vojscive} su mesec dana na javnoj raspra-vi? Kakvi su odjeci stru~ne i {irejavnosti na predloène dokumente koji predstavqaju okvirza sistem odbrane u celini i preduslov su za nastavak re-formskog procesa?– U izradu tih zakona bio sam upu}en utoliko {to sam dobi-

jao informacije o tome na koji na~in ide rasprava u samoj rad-noj grupi i nijednog trenutka nisam uticao na wen rad. @eleosam da osetim kakav duh ima radna grupa i da li razmi{qamo nasli~an na~in.

U nekim slu~ajevima se, priznajem, nismo se sloìli. Do sada je zabeleèno vi{e od {ezdeset hiqada poseta

stranicama sajta MO na kojima se nalaze nacrti zakona. Komen-tari na nacrte koji su pristigli na elektronsku adresu MO veo-ma su zreli, ~ak veliki broj moè da se primeni. îni se da suqudi koji su zainteresovani za zakon, pre svega aktivni ili pen-zionisani pripadnici MO.

Kad }e nacrti zakona u}i u skup{tinsku proceduru?

U slede}oj godini ima}emo ozbiqnijipristup Nacionalnom investicionomplanu. Postoje tri osnovne stvari i nawima }u insistirati kod Ministar-stva za NIP. Najpre, treba izdvojitisredstva za remont vojne avijacije,{to je ve} zapo~eto. Zatim treba ulo-ìti u konverziju aerodroma u Bataj-nici, a strate{ki bitan ciq jeste i za-vr{etak radova na bazi „Cepotina”,jednom od najbitnijih punktova na{evojske u budu}nosti.

Dana{wi visoki oficiri u G[ svi za-jedno nemaju stambenih kvadrata ono-liko koliko ih ima nekoliko wihovihkolega iz prethodnog vremena.

ji zasluùju stan. O~ekujem da se u bliskoj bu-du}nosti su{tinski promeni na~in re{avawatog pitawa.

Vazduhoplovstvo VS polako „dobija kri-la”. Poboq{ano je snabdevawe gorivom,piloti imaju vi{e sati naleta, a deo va-zduhoplova je na remontu. Kada }e na reddo}i modernizacija avijacije? – Vazduhoplovstvo VS, sa svoja dva aero-

droma, u Batajnici i u La|evcima, jedan je odnajve}ih resursa MO. Za prvi mi je re~eno daima boqu poziciju od Sur~ina, a aerodrom uLa|evcima mo`da ima boqu poziciju i od svihostalih aerodroma u Srbiji. Treba iskori-

stiti te prednosti.Oni ne}e biti civilni. Vojska }e i daqe wima raspolagati

i finansijska sredstva koja }e se tu u budu}nosti zara|ivati –i}i }e Vojsci. Ne mislim da se u to me{am, jer je to stvar nadle-`nosti General{taba, ali smatram da ta sredstva treba da iduVazduhoplovstvu.

Odziv regruta na odsluèwe vojnog roka znatno je poboq-{an i vi{e, prakti~no, nema problema sa popunom jedina-ca. Zna~i li to da Srbi, opet, rado idu u vojnike?– Posle formirawa nove Vlade, prema istraìvawima, po-

digli smo rejting Vojske i MO. Mislim da je to uticalo na gra|aneda se vi{e nego pre opredele za sluèwe vojnog roka sa oru`jem.

U posledwe vreme pojavile su se, me|utim, politi~ke izjave,koje }e lo{e delovati na pojedine mladi}e. Mislim da je vrlo lo-{e kada neko iz Beograda ho}e da {aqe Vojsku na Kosovo. Svaka-ko, to destimuli{e mlade qude da do|u na odsluèwe vojnog roka uvojne jedinice. Dok sam ja ministar odbrane, gra|ani Srbije moguda budu sigurni da niko od regruta ne}e oti}i na Kosovo.

Nacrtom Zakona o Vojsci predvi|eno je i uspostavqaweverske slu`be. Kako }e ona biti regulisana?

– Dobro je da oficiri budu jed-nim delom zastupqeni u Ministar-stvu, ali ne mislim da wihova kari-jera treba da bude takva da u Mini-starstvu ostanu do kraja radnog ve-ka. Insistiram na tome da oficirii u Ministarstvu nose svoju unifor-mu i mislim da qudi koji su krenuli utaj poziv treba da budu oficiri upotpunosti i do kraja.

U Ministarstvu treba da bude{to ve}i broj civila, jer je isuvi{eskupo {kolovawe oficira da bi po-sle obavqali civilne poslove. Ve}sam u okviru kabineta izvr{io nekeizmene – apsurdno je da vojna lica,oficiri, rade kao sekretari. Tako-|e, apsurdno je da na prijavnicama,~ak i kasarni i ministarstava, radepodoficiri i oficiri. Imao samprilike da putujem po svetu i da vi-dim da taj posao rade odgovaraju}eagencije. Tu su neophodne promene.

Praksa u svetu je da na slu`bi uministarstvima odbrane ima oko 70odsto civila, a 30 odsto oficira.Jo{ nije ura|ena analiza kod nas,ali ja }u, pre svega, insistirati nakvalitetu.

Kada }e do}i do uskla|ivawastatusa zaposlenih u Ministar-stvu odbrane i Vojsci sa osta-lim ministarstvima u Vladi, asamim tim i do pove}awa platai poboq{awa standarda?– Ministarstvo je do sada ura-

dilo sve {to je moglo kako bi poboq-{alo standard zaposlenih. Naà-lost, pove}awe plata ne zavisi sa-mo od nas. Do kraja godine o~ekujemdefinitivno usvajawe Zakona o od-brani i Vojsci, kao i zakona koji seodnosi na status vojnih penzionera. Treba da u~inimo jo{ nekekorake, kako bi uspe{nije mogli da se reguli{u problemi te vr-ste. To su sve pretpostavke da zapo{qavawe u MO bude privla~-no za mlade qude.

Pitawe stambenog zbriwavawa velikog broja zaposlenih uMinistarstvu i Vojsci, sti~e se utisak, jo{ nije stavqenona dnevni red. Kakav }e biti model za re{avawe tog pro-blema ?– Verujte, to pitawe je kod mene svaki dan na dnevnom redu.

Ekonomisti me redovno o tome informi{u. Svi nastojimo da pro-na|emo odrìvo re{ewe. Verujem da }emo po~etkom idu}e godineimati model za re{avawe tog strate{kog pitawa. Veliki je brojpripadnika Vojske i vojnih penzionera koji nemaju re{eno stambe-no pitawe.

Tvrdim i èlim da gra|ani znaju da u ovom periodu nikomenismo dodeqivali stanove, niti je ko u tom smislu imao bilo kakveprivilegije. Dana{wi visoki oficiri u G[ svi zajedno nemajustambenih kvadrata onoliko koliko ih ima nekoliko wihovih kole-ga iz prethodnog vremena.

Da mi u ovom trenutku neko da hiqadu stanova, imao bih pro-blem kako da ih podelim, jer znam da postoji ogroman broj qudi ko-

INTERVJU

10 1. septembar 2007.

Dok sam ja ministar odbrane, gra-|ani Srbije mogu da budu sigurni daniko od regruta ne}e oti}i na Ko-smet.

Da smo imali sve{tenike u vojsci uvreme kada su se de{avala samoubi-stva, ti mladi qudi imali bi sa kimda se posavetuju i da mnogo razumni-je i racionalnije postupe.

Sni

mio

Rado

van

PO

PO

VI]

– Verska slu`ba }e biti regulisana u dogovoru sa tradici-onalnim verskim zajednicama. Neko }e pomisliti da je to po-vratak ne~emu {to predstavqa pro{lost. Naprotiv, mislim daje to u duhu modernizacije na{e vojske. Sve moderne armije sve-ta imaju kapelana u okviru vojske. Te{ko je zamisliti da se pri-padnici na{ih jedinica, u nekoj eventualnoj mirovnoj operaciji,obra}aju sve{tenicima iz drugih armija, i da ne mogu da zado-voqe svoje verske potrebe u okviru svoje crkve. Sa druge stra-ne, verujem u to da smo imali sve{tenike u vojsci u vreme kadasu se de{avala samoubistva, ti mladi qudi imali bi sa kim dase posavetuju i da mnogo razumnije i racionalnije postupe.

U versku slu`bu Vojske Srbije bi}e, naravno, ukqu~ene sveveroispovesti, najve}i procenat }e, proporcionalno broju pri-padnika, ~initi sve{tenici Srpske pravoslavne crkve. Pitaweje samo kad }e taj deo zakona po~eti dase primewuje. Ve} sam imao razgovoresa Srpskom pravoslavnom crkvom, a odjeseni }e se oni nastaviti. Model pokom }e biti regulisana verska slu`bajo{ nismo definisali. O~ekujem pomo}i profesora Vojislava Milovanovi}a,nekada{weg ministra vera.

Poàri koji su ovog leta ostavqa-li pusto{ po Srbiji pokazali sujo{ jednom da, na nivou dràve, ne-mamo integrisan sistem za reago-vawe u takvim situacijama. Kako }ese ta oblast kona~no urediti i gdeje tu mesto Ministarstva odbrane?– O tome sam razgovarao sa mini-

strom unutra{wih poslova DraganomJo~i}em. Postoji apsolutna saglasnostda ta delatnost treba da se integri{e.Delegirali smo svoje predstavnike u radnu grupu koja treba dasa~ini predlog za formirawe vladine institucije koja bi se ba-vila tim problemima.

O~ekujem da }e se po~etkom slede}e godine u}i u ozbiqnijere{avawe tog pitawa. Problem je uvek bio u tome {to se to pi-tawe potezalo samo u situaciji kada Vojska treba da pomogne, akada je potrebno da se obezbede sredstva za opremawe, nije po-stojalo razumevawe ni u Vladi, ni u Parlamentu. Verujem da smose posle posledwih poàra svi osvestili i da }emo slede}e go-dine remontom helikoptera, koji planiramo, omogu}iti boquopremqenost i efikasnost u ga{ewu poàra.

Pokazalo se da velike i bogatije zemqe, bez obzira nastepen organizacije u toj oblasti, imaju prili~ne probleme. Iwih iznenade ve}e prirodne katastrofe. Ovih dana gori zai-sta veliki deo Gr~ke. Problemi su ogromni, iako je Gr~ka dostadobro opremqena sredstvima za ga{ewe poàra iz vazduha isa zemqe.

Vlada je nedavno usvojila Prezentacioni dokument za u~e-{}e u Partnerstvu za mir. Koje su to oblasti za koje je Sr-bija zainteresovana i kako }e se ubudu}e razvijati sarad-wa sa Severnoatlantskom alijansom?– Mi smo opredeqeni za programe demokratske i civilne kon-

trole Vojske, planirawe i finansirawe sistema odbrane. Po-stoji veliko zanimawe za saradwu u oblasti vojne medicine,upravqawa krizama u vanrednim situacijama, saradwu na poquABHO, gde imamo Centar ABHO u Kru{evcu kao potencijalni re-gionalni centar za tu oblast. Zainteresovani smo, naravno, i zasaradwu u oblasti obuke, koja }e, po svemu sude}i, biti i najbit-nija u budu}nosti. Postoji i zanimawe za saradwu u oblasti raz-voja naoruàwa i vojne opreme.

Moram da kaèm da smo time {to jo{ nismo potpisali Bez-bednosni sporazum uveliko onemogu}ili Ministarstvo odbra-ne da dobije bitne pogodnosti, posebno u oblasti obuke i obra-zovawa.

Kako tuma~ite izjave nekih ministara da se na Kosovu iMetohiji stvara dràva Natoa.– Moj posao je da Ministarstvo odbrane standardizujem po

trenutno najboqem standardu na svetu – a to je standard Natoa.Sve na{e organizacijsko-mobilizacijske promene su u okviru stan-darda Natoa. @elim da podsetim da smo na samom po~etku mog man-data imali ve`bu sa vojskama Natoa – Bugarske i Rumunije. Ve`baje protekla besprekorno i imala je pozitivan odjek u Srbiji. Te ze-mqe tako|e imaju svoje predstavnike u Kforu.

Kao potpredsednik Demokratske stranke mogu da kaèm dasu i meni te izjave zvu~ale prazno i nepotrebno, pogotovo u tre-nutku kada Kfor na Kosovu dobro sara|uje sa pripadnicima na-{ih bezbednosnih snaga, sa Vojskom pre svega. Podse}am da jeKfor do{ao na Kosovo i Metohiju u vreme Slobodana Milo{e-

vi}a, a da danas ~uva srpske enklave odraznih ekstremista, koji bi, kao i 17. mar-ta, rado zapalili srpske ku}e, crkve i ma-nastire. Te poruke mi ni politi~ki nisu ja-sne. Razumem da pojedini qudi èle da go-vore o velikim stvarima, krupnim re~ima,da bi se {to daqe ~uli, pogotovo u izbor-noj godini, ali mislim da su daleko od mu-drih poruka.

Kako vidite re{avawe statusa Koso-va i Metohije u budu}nosti i {ta mi-slite o eventualnom upu}ivawu na-{ih vojnika na Kosmet, u skladu saRezolucijom 1244 Saveta bezbedno-sti Ujediwenih nacija?U ovom trenutku kosovsko-metohijski

problem je pre svega problem politike ime|unarodnog prava, i on treba da se re-{ava za stolom, a ne silom. Ube|en sam

da u 21. veku postoji dovoqno civilizacijske i politi~ke kultureda na|emo re{ewe koje }e biti korisno svim gra|anima Srbije.

Nova runda pregovora treba da dovede do konkretnih poma-ka i mislim da }e se interesi Albanaca i Srba na Kosmetu susre-sti oko one civilizacijske ta~ke u kojoj }e re}i: Qudi, 21. vek je,Evropska unija je svuda oko nas. êkaju nas boqa budu}nost, boqiìvotni standard, a ìvot ne moè da ~eka dok se mi sva|amo.

Jedan od pet prioriteta u radu Vlade bila je i saradwasa Ha{kim tribunalom. [ta je Ministarstvo odbraneuradilo na tom planu?– Dovoqno je re}i da smo do{li do toga da vi{e niko ni sa

jedne me|unarodne i doma}e instance, niti iz Ha{kog tribunala,ne pomiwe Ministarstvo odbrane niti Vojsku Srbije kao problemu saradwi sa Tribunalom. Ta ~iwenica je dovoqno re~ita. Sve jeto rezultat rada Ministarstva odbrane u ovom periodu. Jasno smostavili na znawe svima da niko vi{e ne moè teret tog problemada prebacuje u naru~je Vojske i Ministarstva odbrane.

I, na kraju, {ta bi ministar mogao da poru~i na{im ~ita-ocima posle 100 dana Vlade?– Mislim da }e ova godina biti jedna od strate{ki najbit-

nijih godina za sistem odbrane, da }emo dono{ewem novih zako-na u}i u eru u kojoj }emo se baviti sobom, a ne problemima kojinisu na{i i koje nije napravila Vojska.

Ube|en sam da }emo od slede}e godine podi}i nivo opera-tivne sposobnosti Vojske i da }emo se posvetiti boqem materi-jalnom opremawu.

Jedan od ciqeva koje sam sebi zacrtao, a za koji jo{ ne mo-gu da kaèm da sam ga ispunio – jeste vra}awe ugleda vojni~kompozivu. Siguran sam da }emo to u~initi u narednom periodu i ve-oma me raduje {to sve ve}i broj mladih qudi konkuri{e za Vojnuakademiju. Posebno me raduje {to najboqi od onih koji konkuri-{u traè da idu u pe{adiju ili artiqeriju. Me|u wima stasavajuneki novi generali.

Slavoqub M. MARKOVI]

11

Formirawe dràve Natoa na Kosovui Metohiji svakako ne podràvam, imislim da to niko i ne namerava, aline mogu da zamislim {ta bi se u ovomtrenutku desilo u ju`noj srpskoj pokra-jini ukoliko bi se snage Kfora povu-kle. Moram da podsetim da su u okvi-ru tih snaga i vojnici Gr~ke, Bugarske,Francuske i velikog broja tradicio-nalno prijateqski nastrojenih zema-qa prema Srbiji i srpskom narodu.Zemqe za koje kaèmo da su nam brat-ske ne moèmo da smatramo neprija-teqima na Kosovu i Metohiji, a prija-teqima u nekim drugim odnosima.

P E R A S P E R A

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

Centar Balkana

ostaje àri{te.

Ogaw ispod hladnog

pepela, predeo pun

demona, zemqa

trauma i najgorih

se}awa. I porazi i

pobede, pa pogibije,

pomo} i smetwa,

saveznici i nepravde,

opstanak i propast

– sve te kategorije,

sve te re~i koje

nemilice tro{imo,

kao i vreme {to nam

izmi~e, sve mawe

razumemo.

[

[ATOR POD ZEBRWAKOM

S

Autor je komentator lista „Politika“

K

ta se danas doga|a na mitskom poqu Kosovu?Verovatno sve ono {to rodoqubivi, epski pe-snik nije uspeo da predvidi: „Silni oklopnici

bez mane i straha, hladni ko va{ oklop i pogledamrka...!“ Pesma je ve~na. Ona ~uva duh od ni{tavilai spasava um od stvarnosti. Ali ni{ta vi{e osimkamena i uspomena nije isto.

Ako epskom zanosu oduzmemo ne{to emocija, anostalgiju prevedemo na dnevni raport i ovaj ìvotkoncem avgusta 2007, ostaje nam veliki teret nacio-nalnog nespokoja.

Do kraja ove godine mo`da }e biti re{eno barne{to oko Kosova. Ne treba se ni bojati ni nadatikako }e bilo koja i bilo ~ija odluka biti kona~na,bar u tom kovitlacu definitivnog re{ewa nema.

Centar Balkana ostaje àri{te. Ogaw ispodhladnog pepela, predeo pun demona, zemqa trauma inajgorih se}awa. I porazi i pobede, pa pogibije, po-mo} i smetwa saveznici i nepravde, opstanak i pro-past – sve te kategorije, sve te re~i koje nemilicetro{imo kao i vreme {to nam izmi~e, sve mawe raz-umemo.

Ma {ta bilo, Kosovo }e jo{ dugo ostati podru~-je krize koja se mora kontrolisati. Zanimqivo, wu }e(krizu) paziti oni koji su je i doveli do eskalacije. Toje veoma pipav i opasan posao: stvara{ nevoqe kakobi se na{ao blizu da spre~i{ wihovo {irewe. To mo-è biti obja{weno relativno novom sintagmom u od-nosu mo}nih prema besu slabijih ili nemo}nih: her-metizacija krize. Ne da{ da se {iri, niti da se uga-si. Ako se dogodi prvo, nisi jak kao {to misli{, akostvar sama od sebe utrne – nepotreban si.

ve to nije nimalo ute{no za Srbiju i wenu bez-bednost. Mada smo ve} duboko zabasali u la-virint apsurda. Ne beìmo od nekakvog prija-

teqstva sa onima koji su nas tukli iz vazduha 99. Neverujemo da nas takvi prijateqi mogu potpuno razu-meti. Ako se i to dogodi, te{ko da }e biti na na{ojstrani. Jer uporno nisu.

Jo{ gore bi bilo ponovo se posva|ati sa svi-ma wima. Wihove snage se nalaze na srpskoj zemqikoju Albanci smatraju svojom. U na{em je interesuda sara|ujemo sa onima na koje smo toliko (oprav-dano) quti. Srbi na Kosovu nemaju drugu garancijuosim wih.

To je, dakle, taj zatvoreni krug nepravde i inte-resa iz koga se moè bez ozleda iza}i samo strpqe-wem. Vi{e nismo u fazi akutne opasnosti od rata.Ali smo jo{ mawe u idili~nom okruèwu. Imamo vi-{e saveznika nego 99, mada }e oni na na{em prime-ru, pre svega, paziti da se wima ne dogode preseda-ni. Ve} smo punih osam meseci u Partnerstvu za mir,pa su nam temeqne ideje o savezni{tvu u neskladu sakosovskom krizom i wenim gazdama.

Srbija bi morala da izbegne dva opasna eks-trema u sebi. A to su vojni~ko rogu{ewe i vojni~koopu{tawe. Izgleda da vrhunac krize ne}e i ne moè

biti re{avan oru`jem. Za ~itavo podru~je to bi bi-la najava realne katastrofe.

Ta izvesnost ne otklawa opasnost od niza ma-lih ili ~ak velikih incidenata. Mogu}e je da alban-ska strana „pogura“ za wih o~ekivano re{ewe po-tenciranim nasiqem. Ta navika kod albanske vojno-politi~ke vrhu{ke ve} ima dugu tradiciju. U posled-wih desetak godina violentnost im se isplatila. Toje wihov uslovni refleks za stvarawe dràve, opa-ko politi~ko iskustvo.

Realno, Srbija u svom arsenalu ima oru j̀e dr-àvne i vojne diplomatije. Verzija u kojoj srpski Gene-ral{tab traì saradwu sa Unmikom mnogo je boqa odzatezawa i izazivawa sva|e. Tu vi{e nema mesta zasimpatije ili odbojnost: Srbi na Kosovu bukvalno za-vise od snaga koje su okupirale Pokrajinu.

ako uop{te moèmo iza}i na kraj sa tim sazna-wem? Pa, to uop{te nije nova stvar. Poznatasu imena qudi koji su potpisali onaj ~uveni akt

u francuskom {atoru, pod Zebrwakom, 9. juna 1999.godine. Naravno da tu ni{ta nije bilo definitivno,osim proterivawa svih simbola srpske dràve izPokrajine. Sve ostalo, samo je istorija endemske~e`we za teritorijom. Uz poku{aje da se sa~uva ono{to se ne sme izgubiti. A to je, pre svega, uverewe oneuni{tivosti Srbije.

Rekosmo ve} da bi i vojni~ka leèrnost za nasmogla biti vrlo opasno isku{ewe. Ma kakva poli-ti~ka sudbina zadesila Kosovo, jug Srbije }e jo{ du-go biti u stawu visoke tenzije. Me|u politi~kim vo-|ama Albanaca na jugu, ne kriju se ambicije da se ko-sovska analogija „preslika“ na Pre{evo, Medve|u iBujanovac.

Ako jo{ ~uvamo neka iskustva iz 1999. i 2001,onda nam ne}e biti te{ko da saberemo najboqe inajgore vojni~ke u~inke. Hteo sam da kaèm kako jetraumati~ni srpski jug, pred otvorenim separatnimidejama, idealno poqe za preventivni rad. To jest,da vi{e i ne bude uslova u kojima bi se srpska voj-ska i policija u pozicionom poretku, ponovo „sreta-le“ sa divqim {ovinisti~kim vojskama.

Neki albanski lideri uporno traè da se ̀ an-darmerija i deo vojske povuku na sever, jer „iriti-raju“ stanovni{tvo. Kod Kon~uqa su se pojavili ma-skirani drumski razbojnici, koji navodno nemaju ve-ze sa paravojskom. Nego samo pqa~kaju putnike, nebiraju}i nacionalnost i veru.

Dobro, neka to zaista budu samo razbojnici.Ali ti multinacionalni pqa~ka{i nosili su sa so-bom ru~ne raketne baca~e, mitraqeze i bombe. Takose ne ide u drumsku pqa~ku, nego na oklopne vozove. Pesnik koga smo citirali na po~etku teksta pisao jeo Gazimestanu. I o carstvu koje se simboli~ki sur-valo zajedno sa srpskim kowanicima. Ali sada smosuo~eni sa novim imperijama, i vi{e nemamo vre-mena da sa~ekamo wihov kraj.


13

Uklawawe neeksplodiranihprotivpe{adijskih iprotivtenkovskih mina, kasetnih iklasi~nih avionskih bombi, te ostalih projektila koji su una{oj zemqi zaostali iz ratnihvremena i posle agresije Natoa,obavqaju nadle`ne dràvneinstitucije prema me|unarodnimstandardima za humanitarnorazminirawe. Poslove oteàvanedostatak savremenih tehni~kihkapaciteta i nedovoqan brojobu~enog osobqa, ali i mawakfinansijskih sredstva.

Nera{~i{}ena minska poqa i neeksplodirana ubojna sredstava u na{ojzemqi i daqe predstavqaju veliki bezbednosni, socijalni, ekonomski iekolo{ki problem, iako u odnosu na neke susedne dràve „poqa smrti“zauzimaju znatno mawu povr{inu.– Protivpe{adijske i protivtenkovske mine, kasetne i klasi~ne avionske

bombe i drugi projektili nalaze se na poqoprivrednim povr{inama, u nase-qima, ru{evinama industrijskih objekata, na planinama, u Savi i Dunavu, me-lioracionim kanalima. Wihovo uklawawe, prvenstveno, zavisi od raspoloì-vih finansija. Dodatne te{ko}e predstavqa nedostatak savremenih tehni~kihkapaciteta i obu~enog osobqa – ukazao je Petar Mihajlovi}, direktor Centraza razminirawe Republike Srbije.

Poslovi razminirawa u Srbiji obavqaju se po me|unarodnim standardi-ma za humanitarno razminirawe iz 2003. godine, kada je i formiran Centarkao dràvni organ. U wemu se izra|uju projekti i projektni zadaci za razmini-rawa – ~i{}ewa, kontroli{e kvalitet radova, a zatim sprovodi i zavr{nakontrola kvaliteta razminirawa, posle ~ega izdaje uverewe da su povr{ineodre|ene projektima razminirane u skladu sa me|unarodnim standardima.Centar je kadrovski osposobqen i tehni~ki opremqen za obavqawe takvih na-menskih poslova, ali wegove aktivnosti se ne odnose na zemqi{te i objekte ko-je koriste Vojska i policija u Srbiji.

MINSKA POQA

Humanitarno razminirawe razlikuje se od vojnog u procedurama po koji-ma se obavqa, obu~enosti kadra i dokumentaciji koja se formira pre, tokom iposle ~i{}ewa. Me|unarodni standardi strogo propisuju kako se razminira-va, ko i koliko dugo dnevno moè da radi. Jedan pirotehni~ar se ne moè anga-òvati vi{e od 100 kvadratnih metara dnevno, niti duè od pet sati. Na krajuposla, kompanije koje su razminirale potpisuju izjavu da su teren o~istile99,65 odsto, {to je u skladu sa me|unarodnim standardima.

Cena ~i{}ewa kvadratnog metra povr{ine zaga|ene kasetnim bomba-ma kre}e se od 0,7 do 1,2 evra, kvadratnog metra minskog poqa od 0,9 do

USNULE UBICEHUMANITARNO RAZMINIRAWE SRBIJE

Kopaonik, Ni{, Kraqevo, Kur{umlija, Sjenica i Vladimirci,{to ~ini oko 23 miliona kvadratnih metara.

– Generalno izvi|awe lokacija i precizno odre|ivawe po-vr{ina koje su zaga|ene obavi}e se tokom godine. Izvi|awe je,uz nadzor Centra, povereno organizaciji Norve{ka narodna po-mo}. Sredstva za te radove obezbedila je Vlada Norve{ke. Pro-cewujemo da je za izvi|awe i za ~i{}ewe svih povr{ina potreb-no oko 20 miliona evra – rekao je Mihajlovi}.

Tako|e je podsetio da je prema me|unarodnim standardimado sada o~i{}eno oko 2,8 miliona kvadratnih metara povr{inazaga|enih neeksplodiranim kasetnim bombama. Prona|ena je ibez pomerawa uni{tena 231 kasetna bomba na ~etiri lokacijena Kopaoniku, sedam lokacija u Ni{u i na jednoj u Kraqevu.

Sredstva u iznosu od oko 3,2 miliona evra obezbe|ena suiz donacija preko ITF-a. Najve}u donaciju od oko 2,5 milionaevra obezbedile su SAD. Fabrika duvana u Ni{u u~estvovala jesa oko 130.000 evra, ê{ka sa oko 40.000 evra, dok je VladaSrbije dala oko 500.000 evra.

î{}ewe od kasetnih bombi zahteva posebnu pa`wu, speci-fi~an pristup i dodatnu obuku pirotehni~ara – deminera, ali ioklopqene gra|evinske ma{ine koje se koriste pri ra{~i{}ava-wu ru{evina.

Prema studiji „@ute ubice – posledice upotrebe kasetnemunicije u Srbiji i Crnoj Gori“, koju je 2007. godine objavilanevladina organizacija Norve{ka narodna pomo}, od dejstva ka-setne municije u Srbiji je tokom agresije Natoa poginulo 28 ci-vilnih lica, a 67 je raweno. Posle bombardovawa poginulo jepet lica, od kojih troje dece. Poginuo je i jedan deminer, a troji-ca su raweni.

U studiji se navodi da su ~lanice Natoa u agresiji na na{uzemqu 1999. godine upotrebile najmawe 347.000 potprojektila(„bombica“). Prema podacima organizacije Landmine Action, na

TEMA

14

MASOVNA UPOTREBA

Kasetnu municiju koja se rasipa iz aviona, dalekomet-ne artiqerije i vi{ecevnih raketnih baca~a danas proiz-vode 34 zemqe, a procewuje se da se u posedu 73 dràvenalazi nekoliko milijardi „bombica”.

Kasetna municija masovno se koristila u ratnim ope-racijama izraelske vojske u Libanu 2006. godine protivpalestinskog Hezbolaha. Uprkos upozorewima me|unarod-nih humanitarnih organizacija da je nehumana, neselektiv-na i neprecizna, te da poga|a i vojna i civilna lica, pro-cene UN govore da je na severni Liban ba~eno oko ~etirimiliona „bombica“.

1,3 evra, dok je cena pretraìvawa kvadratnog metra reka od0,5 do 1,5 evra.

Iako je re~ o izuzetno rizi~nom i stresnom poslu, u Hrvat-skoj, u kojoj je neeksplodiranim ubojnim sredstvima zaga|eno oko1.200 kvadratnih kilometara, registrovano je ~ak 40 preduze}asa oko 800 pirotehni~ara koji konkuri{u za poslove {irom sve-ta. U Srbiji su registrovane tri firme koje se bave time, a naj-uspe{nija je PMC Inèwering iz Beograda, koja je dobila po-sao i za ~i{}ewe minskih poqa u Gr~koj, na podru~ju koje je mi-nirano u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Veliki stres, zamor i rizik po ìvot deminera (pirotehni~a-ra) naveo je istraìva~e da poku{aju da posao traèwa minapovere ìvotiwama, u prvom redu psima i pacovima zbog odli~-nog ~ula mirisa. U SAD i Hrvatskoj se eksperimenti{e i sa p~e-lama koje se treniraju tako {to se hrana koju rado uzimaju umo-ta u eksploziv (TNT naj~e{}i eksploziv u minama), a one kasnije,u potrazi za hranom, prakti~no pronalaze mine.

– Problem koji }e se, zahvaquju}i donacijama pojedinih dr-àva, me|unarodnih nevladinih organizacija i na{ih instituci-ja, uskoro re{avati jeste razminirawe minskih poqa, koja su uvreme oruànih sukoba devedesetih godina postavqena uz gra-nicu sa Hrvatskom – rekao je Mihajlovi} i objasnio da ona zau-zimaju oko tri i po kvadratna kilometra poqoprivrednog ze-mqi{ta, {uma, {umskih puteva, ali i kanale za odvodwavawe upograni~nom podru~ju, u okolini sela {idske op{tine Jamena iMorovi}. Za razminirawe pomenutih povr{ina potrebno jeobezbediti oko ~etiri miliona evra.

Direktor Centra Petar Mihajlovi} podsetio je da su dosada, po me|unarodnim standardima za humanitarno razmini-rawe, u tom podru~ju o~i{}ena minska poqa na povr{ini – okotri miliona kvadratnih metara. Prona|eno je i uni{teno oko4.500 raznih vrsta protivpe{adijskih i protivtenkovskih mina.Sredstva za razminirawe, u iznosu od oko 3,7 miliona evra,obezbe|ena su iz donacija Me|unarodnog fonda (ITF) - 3,45 mi-liona evra i javnih preduze}a u Srbiji - oko 250.000 evra.

KASETNE BOMBE

– Kasetne bombe, odnosno bombice, koje su ostale neeksplo-dirane posle agresije Natoa na na{u zemqu 1999. godine, pred-stavqaju najve}u opasnost po bezbednost gra|ana Srbije – upozo-rio je Mihajlovi} i dodao da ni socijalno-ekonomski momenatnije zanemarqiv jer se ve}ina nalazi na poqoprivrednom ze-mqi{tu u siroma{nim krajevima Srbije.

Prema podacima koje je prikupio Centar, neeksplodiranakasetna municija nalazi se na {est podru~ja, na vi{e lokacija –

SPORAZUM U OTAVI

Po~etkom jula obeleèno je de-set godina od kako je u Otavi potpi-san prvi svetski sporazum o zabranikori{}ewa nagaznih mina, koje godi-{we ubiju ili rane vi{e od 15.000qudi, uglavnom civila u zemqama ukojima odavno vlada mir.

Jedna od najve}ih aktivistkiwapokreta protiv kori{}ewa nagaznihmina bila je britanska princeza Da-jana. Nakon wene pogibije avgusta1997. godine pove}ao se broj zema-qa koje su potpisale sporazum o za-brani kori{}ewa nagaznih mina.Najve}e vojne sile SAD, Kina i Rusi-ja nisu potpisale sporazum.

15

SRBIJA BEZ RIZIKA

Posledwa od ukupno 1.404.819 komada protivpe{adij-skih mina u Srbiji delaborisana je po~etkom maja ove godineu Tehni~ko-remontnom zavodu u Kragujevcu.

Projekat uni{tavawa protivpe{adijskih mina realizo-van je na osnovu Otavske konvencije o zabrani upotrebe, skla-di{tewa, proizvodwe i prometa protivpe{adijskih mina, ~i-ji je potpisnik bila i dràvna zajednica Srbija i Crna Gora.

Delaboracijom mina, pored 158,65 tona vojnog eksplo-ziva, dobijeno je i 1.677 tona sekundarnih sirovina (plasti-ke i metala), ~ijom }e se prodajom zaraditi oko 230.000 evra.

Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore ugovorilo jesa Agencijom Severnoatlantskog saveza – NAMSA uni{tavaweprotivpe{adijskih mina na teritoriji biv{e dràvne zajedni-ce. Od ukupnog broja protivpe{adijskih mina 1.393.313 se na-lazilo u Vojsci SCG, a 11.506 preuzeto je iz Ministarstva unu-tra{wih poslova Republike Srbije. Na teritoriji Crne Gorenalazilo se 199.387 mina i sve su uni{tene u Kragujevcu.

Shodno Otavskoj konvenciji i dogovoru sa agencijomNAMSA, za potrebe sistema odbrane Republike Srbije zaobuku sastava angaòvanih u mirovnim misijama i testirawaza{titne opreme i minoistraìva~a, zadràno je 5.565 mi-na, od ~ega 5.104 u Vojsci, a 461 u MUP-u Republike Srbije.

Donacije za realizaciju kompletnog projekta Ministar-stva odbrane SCG i NAMSA dalo je jedanaest zemaqa. Vode}idonatori bili su Kanada i Austrija sa po 500.000 evra, doksu u realizaciji ugovora vrednog 1.350.343,31 evra u~estvo-vale i Bugarska, ê{ka, Ma|arska, Irska, Norve{ka, Holan-dija, [vedska, [vajcarska i [panija.

na Zvezdari. Centar je pre nekoliko godina sa~inio projekat zaweno uklawawe.

– Merewa najsavremenijim aparatima pokazala su da uPrijedorskoj ulici bombe nema na dubini do {est metara, a dabi se utvrdila wena ta~na lokacija potrebni su veoma obimnigra|evinski radovi i angaòvawe te{kih ma{ina. Dok traju ra-dovi, neophodno je evakuisati okolno stanovni{tvo, izmestitipostoje}e elektri~ne, vodovodne, telefonske i grejne instala-cije. Kada se locira bomba, onda se do we dolazi ru~nim ala-tom. Sve je to veoma opasan, obiman, pipav i skup posao. Pro-cewuje se da je neophodno obezbediti oko 250.000 evra za wenouklawawe – obja{wava Mihajlovi}.

Do sada je u Srbiji pretraèno oko 3,9 miliona kvadrat-nih metara povr{ine reka Dunava i Save, kao i wihovih obala,i prona|eno sedam avionskih bombi teìne i do 930 kilograma.Sredstva za te radove, u iznosu od oko 1,7 miliona evra, obez-bedila je Dunavska komisija, a javna preduze}a u Srbiji i gradBeograd dali su oko 750.000 evra. Za pretraìvawe dela jeze-ra Pali} Vlada SAD izdvojila je oko 12.000 evra, dok je Op-{tina Subotica u~estvovala sa oko 6.000 evra.

ME\UNARODNA KONFERENCIJA

Ambasador Bratislav \or|evi}, generalni direktor za Na-to i poslove odbrane u Ministarstvu spoqnih poslova Republi-ke Srbije izjavio je za „Odbranu“ da je Srbija dvostruko motivi-sana da doprinese realizaciji me|unarodnih napora za zabranuproizvodwe, prometa i kori{}ewe kasetne municije – kao `rtvamasovne upotrebe tokom bombardovawa 1999. godine i kao ze-mqa koja deli èqu ve}ine dràva da se u {to ve}oj meri spre~eneèqene humanitarne posledice upotrebe pojedinih vrsta nao-ruàwa i municije koji se s pravom ozna~avaju kao „nehumani“.

– Cene}i doprinos Srbije naporima me|unarodne zajedni-ce na zabrani kasetne municije, nekoliko zemaqa, ukqu~uju}i iNorve{ku, i pojedine nevladine organizacije, predloìle su dau Beogradu organizujemo konferenciju zemaqa `rtava kasetnemunicije. Pored zemaqa `rtava, planirano je u~e{}e i drugih

teritoriju SRJ ba~eno je vi{e od 1.660 kasetnih bombi, dok se-kundarni izvori nagove{tavaju da je ukupno upotrebqeno347.000 potprojektila.

Iako nisu poznate ta~ne brojke o koli~ini upotrebqene ka-setne municije, studija isti~e da su SAD bile najve}i pojedina~-ni korisnik i da su rasule najmawe 269.858 potprojektila. Ve-lika Britanija je prijavila da je bacila 531 kasetnu bombu, sa78.057 potprojektila. Tre}a dràva koje je koristila „ùte ubi-ce“ – Holandija, prema izve{taju nevladine organizacije Humanright watch, izbacila je 33.330 potprojektila.

Norve{ka narodna pomo} navodi da se, prema wenim is-traìvawima, neeksplodirana kasetna municija nalazi jo{ i nalokacijama sela Ravani{te u op{tini Brus, Bumbarevo brdo iGuncati (Kni}), Bresnica (â~ak), Mirosaqci (Lazarevac), Gare(Gaxin Han), te u selima Vojka i Perovi} sala{ (Stara Pazova).Sumwa se da ih ima i na pojedinim lokacijama u op{tinama Buja-novac i Pre{evo.

Po zavr{etku agresije Nato je obezbedio kompletnu dokumen-taciju o kori{}enim sredstvima na Kosovu i Metohiji, ukqu~uju}ii kasetnu municiju, kako bi mogao da zapo~ne prosec ~i{}ewa.

AVIONSKE BOMBE

Republi~ki centar pretpostavqa da se na teritoriji Srbi-je, na 43 lokacije, ukqu~uju}i korito Dunava i Save, nalazi oko60 velikih neeksplodiranih avionskih bombi, zaostalih posleagresije Natoa 1999. godine.

– Re~ je o avionskim bombama teìne od 250 do 930 kg, ko-je se nalaze na velikim dubinama zbog ~ega ih je te{ko preciznolocirati. Istovremeno, prema nekim mi{qewima u svetu, bom-be koje su na dubini ve}oj od {est metara, ne predstavqaju di-rektnu, odnosno neposrednu opasnost po gra|ane, te zato dona-tori i ne pokazuju interes da finansiraju wihovo va|ewe – is-takao je Mihajlovi}.

Cena uklawawa jedneavionske bombe, u zavisno-sti od specifi~nosti loka-cije na kojoj se nalazi, izno-si od 100.000 do 250.000evra.

– Doga|a se da posleuklawawa stotine kubnihmetara zemqe bomba ne bu-de prona|ena jer je wena pu-tawa kroz slojeve zemqe ne-predvidiva. Tako je, na pri-mer, bomba u kineskoj amba-sadi posle desetak metarakrenula u suprotnom smeru,ka povr{ini – objasnio jeMihajlovi}.

Jedna velika bomba na-lazi se u {irem centru Beo-grada, u Prijedorskoj ulici,

Petar Mihajlovi}, direktorCentra za razminirawe

Republike Srbije

TEMA

zemaqa aktivnih u ovoj oblasti i potencijalnih donatora, te me-|unarodnih vladinih i nevladinih organizacija. Ciq je da ze-mqe `rtve kasetne municije prvi put organizovano iznesu te-{ko}e sa kojim se suo~avaju, da se usvoje odgovaraju}e preporu-ke i zatraì pomo} me|unarodne zajednice za otklawawe ovogozbiqnog humanitarnog problema – naglasio je \or|evi}.

Na predlog Ministarstva spoqnih poslova, Vlada Republi-ke Srbije donela je odluku da se konferencija odrì od 2. do 4.oktobra. Ona }e predstavqati vaàn doprinos daqoj razradime|unarodno pravnog dokumenta o zabrani kasetne municije, o~emu }e se detaqnije razgovarati na sli~nom skupu u Be~u, po-~etkom decembra 2007. godine.

– Nastup na{e zemqe na spoqnopoliti~kom planu treba daprate i odgovaraju}e mere na unutra{wem. Poèqno je da dokonferencije na{a zemqaratifikuje me|unarodni„Protokol V“, koji se odnosina eksplozivne ostatke izrata, odnosno na odba~enai neeksplodirana ubojnasredstva, u koje spada i ka-setna municija. Tako|e, bilobi dobro da jednostranoproglasimo moratorijum naupotrebu tog krajwe nehuma-nog oru`ja, kao {to su to ve}u~inile pojedine evropskezemqe – rekao je \or|evi}.

On je podsetio da se de-legacija Republike Srbije, naTre}oj preglednoj konferen-ciji Konvencije o nekim vrsta-ma konvencionalnog odnosnonehumanog oru`ja, odrànoj

PIROTEHNIÂRI VOJSKE

Pirotehni~ari Odseka za neeksplodirana ubojna sred-stva Uprave za odbranu Republike Srbije za prvih sedammeseci ove godine uni{tili su 1.708 komada „usnulih ubi-ca“ – od artiqerijskih granata iz balkanskih ratova sve dokasetnih i avio-bombi iz agresije Natoa 1999. godine.

Uni{teno je osam avionskih bombi i 48 kasetnih bom-bica, 800 ru~nih bombi, 170 artiqerijskih projektila, te511 komada protivavionske municije.

Ambasador Branislav \or|evi}

od 7. do 17. novembra 2006. u @enevi, na inicijativu Norve{kepridruìla Izjavi grupe zemaqa, kojom se zemqe sveta pozivaju dausvoje sporazum o zabrani upotrebe kasetne municije u sredinamasa koncentracijom civilnog stanovni{tva, ali i o uni{tavawu ka-setne municije koja predstavqa ozbiqan humanitarni rizik.

Tako|e, na Konferenciji o kasetnoj municiji, odrànoj uOslu 22. i 23. februara 2007, koju je organizovala Norve-{ka, delegacija Srbije pridruìla se novoj Izjavi grupe zema-qa, u kojoj se izraàva re{enost da se usvoji me|unarodnoprav-no obavezuju}i instrument kojim bi se zabranili kori{}ewe,proizvodwa i skladi{tewe kasetne municije.

– Imali smo i zapaèno u~e{}e na me|unarodnoj konfe-renciji o kasetnoj municiji koja je odràna u Limi od 23. do 25.maja. Ona je svojevrstan nastavak konferencije sa po~etka godi-ne u Oslu. U Limi je prvi put sa~iwen nacrt dokumenta koji jedao okvir budu}e konvencije o zabrani kori{}ewa, proizvodwei skladi{tewe kasetne municije koja izaziva povrede kod civi-la – naglasio je \or|evi}.

Konferenciju je kao gost, u ime nevladine organizacije „Ko-alicija protiv kasetne municije”, otvorio nekada{wi piroteh-ni~ar na{e vojske Branislav Kapetanovi}, koji je te{ko nastra-dao 2000. godine, poku{avaju}i da demontira kasetnu bombu naaerodromu Dubiwe na Pe{teru.

mo} u razli~itim sektorima utro{eno oko milijardu evra. Svapomo} je u vidu donacija.

Agencija radi na programima u razli~itim oblastima – po-qoprivrede, saobra}aja, pravosu|a, ekologije, dràvne uprave,lokalne samouprave, zdravstva i preduzetni{tva.

– U okviru buxeta za 2005. godinu jedan od projekata EAR uoblasti infrastrukture i transporta bio je i ~i{}ewe Dunava iSave od neeksplodiranih ubojnih sredstava zaostalih iz agresijeNatoa na SRJ – rekao je Lali} i dodao da je EAR angaòvana i nafinansirawu istraìvawa i pretrage plovnih puteva radi utvr-|ivawa lokacija za ~i{}ewe i tehni~ki nadzor nad radovima.

– Raspisani su tenderi za oba projekta – jedan za ispitiva-we, a drugi za nadzor, koji su iz tehni~kih razloga poni{teni.O~ekujemo da do kraja godine tenderi ponovo budu raspisani, ada se poslovi ugovore do maja naredne godine. U zavisnosti odrezultata istraìvawa, raspisa}e se i tender za radove ~ija }evrednost naknadno biti utvr|ena. Tender ne}e finansirati EAR,jer ona trenutno finansira samo istraìvawe i nadzor nad is-traìvawima – isti~e Lali}.

Na osnovu prethodnih saznawa planirano je finansirawe~i{}ewa {est lokacija na Dunavu i tri na Savi – dve lokacije naDunavu kod Novog Sada nalaze se uzvodno od mosta „Sloboda“ inizvodno od @eèqevog mosta, luka i rafinerija u Pan~evu, dnoi teren oko dalekovoda Ritopek–Ivanovo, most Smederevo–Ko-vin i luka Prahovo. Na Savi su to luka [abac i dve lokacije kodObrenovca (kod termoelektrane i kod Ostru`nice – Prva iskra).

Vrednost radova iznosi oko dva i po miliona evra, plus 10odsto sume za nadzor izvo|a~a koji bude izabran na tenderu. Upripremi ovih projekata EAR je sara|ivala sa Centrom za raz-minirawe.

Lali} je dodao da u zavisnosti od potreba i sredstava po-stoji mogu}nost da se istraè i lokacije na Dunavu u oblasti mo-sta Erdut–Bogojevo i mosta kod Ba~ke Palanke, te kod sela Jame-na na Savi.

Pored neeksplodiranih ubojnih sredstava zaostalih iz1999. godine, plovidbu na Dunavu, posebno kod niskih vodostaja,

ometaju i ugroàvaju i brodovikoje je krajem Drugog svetskograta nema~ka vojska u povla~e-wu potopila kod Prahova. Re~je o 50 do 80 plovnih objekata.

– Prema studiji koju je fi-nansirala EAR postoji potrebaza va|ewem samo 10 do 12 bro-dova koji potencijalno ozbiqnougroàvaju plovidbu. Vrednostradova je oko 12 miliona evra.Tenderska dokumentacija je pri-premqena ali je sada rano dase govori o tome ko }e to da fi-nansira – naglasio je Lali} inapomenuo da to sigurno ne}ebiti EAR, jer joj slede}e godineisti~e mandat u Srbiji.

Lali} je ukazao da }e po-slovi koji se ne zavr{e do togperioda biti preneti na pro-gram IPA, koji }e voditi Dele-gacija Evropske komisije u Sr-biji. To je tako|e program EUali za finansirawa zemaqa upretprijemnom periodu (kojenisu potpisale sporazum opridruìvawu sa EU) kao {toje Srbija. Ima}e isti buxetkao Evropska agencija za re-konstrukciju.

Novica ANDRI]

17

– Izjavama iz @eneve i Osla, u~e{}em na konferenciji uLimi i posebno organizovawem konferencije u Beogradu, koji-ma se, pored pedesetak zemaqa, pridruìo i znatan broj uticaj-nih me|unarodnih vladinih i nevladinih organizacija, ali i mo-bilisawem na{ih nadle`nih resora i institucija koje se bavetim problemima, Republika Srbija ukqu~ila se u multilateral-ni proces, koji }e po okon~awu pregovora, krajem 2008. godine,doneti ili potpunu zabranu kasetne municije ili veoma strogoograni~ewe wene proizvodwe, razvoja, transfera i upotrebe –zakqu~io je \or|evi}.

AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU

Dragan Lali} iz Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR)kaè da je Evropska unija putem Agencije planirala da sa dva ipo miliona evra finansira istraìvawe i pretragu Dunava iSave, kako bi se utvrdile lokacije za ~i{}ewe od neeksplodi-

ranih ubojnih sredstava itehni~ki nadzor nad tim ra-dovima.

– Evropska unija, u okvi-ru opredeqewa da je ekonom-ski razvoj kqu~ni elemenatwene politike u regionu za-padnog Balkana, otvorila je2001. godine jedan od centa-ra Evropske agencije za re-konstrukciju i u Beogradu,pored ve} postoje}ih u Pod-gorici, Skopqu i Pri{tini– kaè Lali}.

On je objasnio da Agen-cija u Beogradu ima godi{wibuxet od oko 150 milionaevra, tako da je za proteklih{est godina u Srbiji kao po-Dragan Lali}

P

1. septembar 2007.

T R E ] A B R I G A D A K O P N E N E V O J S K E

Znatno smo poboq{alisamostalnost, efikasnost,operativnost i ukupnusposobnost Komande Brigade ipot~iwenih sastava zarealizaciju zadataka i misijaVojske Srbije, {to jeneposredan i lako vidqivrezultat nove organizacijsko-formacijske strukture – kaèzastupnik komandanta ovejedinice pukovnik êdomirBrankovi}

rimaju}i vojnu zastavu na sve~anosti formirawa Tre}e brigade Kop-nene vojske, pukovnik êdomir Brankovi} istakao je spremnost vojnikai stare{ina te jedinice da je ~asno nose i u miru i u ratu, na tradi-cijama srpske vojske. Garant pomenute tvrdwe su dosada{wi rezultati211. oklopne brigade, osnovnog izvora qudskih i materijalnih resur-

sa Tre}e brigade, ali i drugih jedinica koje su u{le u wen sastav poput de-lova 125, 549. i 4. motorizovane brigade, 352. inìwerijskog puka, 52.artiqerijsko-raketne brigade PVO i jo{ nekih mawih, rasformiranih,vojnih kolektiva Kopnenih snaga.

Veliko ohrabrewe predstavqa i op{ta ocena da postoje}a strukturai opremqenost novoformirane jedinice omogu}avaju stvarawe novog kva-liteta i sposobnosti za izvr{avawe svih definisanih misija i namenskihzadataka. Naravno, ni{ta ne pada sa neba i za svaki korak napred u bor-benoj izgradwi treba se izboriti profesionalnim i po`rtvovanim ra-dom. U jedinicama Tre}e brigade, razme{tenim u Ni{u, Zaje~aru, Proku-pqu i Kur{umliji, lako je zapaziti da problema ima, ali i da se oni re-{avaju i prevazilaze u hodu. Optimizam da }e sve vrlo brzo do}i na svojemesto prisutan je u svakom pojedincu, od zastupnika komandanta pukovnikaêdomira Brankovi}a, sa kojim smo razgovarali u ni{koj kasarni „Pante-lej”, pa do vojnika Milo{a An|elkovi}a, koga smo sreli u garnizo-nom mestu Kur{umlija.

Ni{ka brigada jo{nije dosti-

STVARAWE NOVOGKVALITETA

broj formacijskih mesta predvi|en za mlade stare{ine kojeèle da se dokaù na novim du`nostima, ali sa skromnijim zna-wem i iskustvom, {to i od ~lanova Komande Brigade traì vi-{e angaòvawa u wihovom obu~avawu.

Od na~elnika Odseka za operativne poslove i obuku pot-pukovnika Sla|ana Stamenkovi}a saznajemo da je od dana for-mirawa Tre}e brigade odràno tridesetak pripremnih i jedi-na~nih bojnih ga|awa sa vrlo dobrim i odli~nim rezultatima,kao i {est kurseva. Tako|e, izvedene su 84 metodske i metod-sko-pokazne ve`be, a bilo je i nekoliko pojedina~nih trenaàna nivou komandi Brigade i bataqona, uz kori{}ewe standar-da i procedura Natoa. Potpukovnik Stamenkovi} je, ina~e, sre-dinom juna, u Splitu poha|ao obuku {tabnih oficira za rad nadokumentima po standardima Natoa i sada ta iskustva i znawa

gla projektovanu veli~inu, ali je na dobrom putu da do kraja go-dine zaokruì èqeni model i u organizacionom i u vredno-snom smislu.

– Qudi su svesni da je transformacija neophodna, da u okol-nostima smawivawa ukupnog brojnog stawa Vojske ni~ije mesto ni-je sigurno, te da se kadar odabira na bazi kvalitativnih, a ne so-cijalnih kriterijuma – kaè pukovnik êdomir Brankovi}.

KVALITATIVNI KRITERIJUMIUporedo sa sloènim zadacima formirawa Brigade sa-

gledavaju se svi va`ni segmenti ìvota i rada jedinice kako biih poboq{ali.

– Znatno smo poboq{ali samostalnost, efikasnost, ope-rativnost i ukupnu sposobnost Komande Brigade i pot~iwenihsastava za realizaciju zadataka i misija VS, {to je direktan ilako vidqiv rezultat nove organizacijsko-formacijske struktu-re – govori pukovnik Brankovi}.

Du`nost na~elnika {taba je, prema re~ima majora ZoranaNaskovi}a, u novom sistemu sloènija i zahteva druga~iji pri-stup u radu i moderniju komunikaciju sa strukturama komande.Treba ista}i da se nova komanda jo{ formira, stare{ine pri-stiù i potrebno je uloìti veliki napor u sinhronizaciju ve-likog broja aktivnosti i osposobqavawe svih wenih delova, apogotovo novih organizacionih celina kao {to su de-latnosti pomo}nika za operacije, pomo}nika za po-dr{ku i odseka za civilno-vojnu saradwu. Za sa-da je izvesno da u Komandi postoji spoj isku-stva i mladosti i to se dobro odraàva na kva-litet i efikasnost izvr{avawazadataka. U bataqonima je ve}i

ODBRANA

ÛVARSKA SLU@BAU Tre}oj brigadi Kopnene vojske nigde se ne obezbe|uju

objekti i qudi straàrskom slu`bom, tako da tri kasarne i de-set izdvojenih objekata uveliko obezbe|uju ~uvari. Efekti obez-be|ewa ~uvarskom slu`bom, u odnosu na straàrsku, mnogo suboqi zato {to se tako angaùju iskqu~ivo profesionalci, asamo obezbe|ewe je efikasnije i sa znatno smawenim mogu}no-stima za nastajawe vanrednih doga|aja. Analize su pokazale dasu tako ostvarene u{tede i do ~etrdeset posto.

koristi da, zajedno sa svojim qudima, planira rad komande irealizaciju obuke.

AUTONOMNI I SAMOSTALNIJedan od kqu~nih zadataka Tre}e brigade Kopnene vojske je

kontrola 615 kvadratnih kilometara Kopnene zone bezbednosti iobezbe|ewe 123 kilometra administrativne linije prema Kosovui Metohiji, od Ugqarskog kr{a na jugu do Igri{ke ~uke na severu. Va`nu ulogu u tim poslovima imaju pripadnici jedinica Tre}e bri-gade koje su locirane u Kur{umliji. U Strategijskom pregledu od-brane nije predvi|eno da u Kur{umliji ostane garnizon, ali su,tim povodom, me{tani napisali peticiju i traìli opstanak tamo-{weg garnizona zbog bezbednosti tog kraja, jer je poznato da se tajgradi} sa 13.000 stanovnika nalazi u blizini Podujeva koje imadeset puta vi{e stanovnika. Ti razlozi su uvaèni i sada se u Kur-{umliji nalaze dva mehanizovana bataqona Tre}e brigade VS.

Du`nost 38. mehanizovanog bataqona je, prema re~ima koman-danta te jedinice potpukovnika Radovana Pavlovi}a, da odràva bo-rbena sredstva i stvara povoqne uslove za mobilizaciju, dok je prvii osnovni zadatak 37. mehanizovanog bataqona iz Kur{umlije (for-miran od mehanizovanog bataqona 125. motorizovane brigade i po-jedinih delova 211. oklopne i 549. motorizovane brigade, 21. na-stavnog centra i 201. logisti~ke baze) da obezbedi pedeset kilometa-ra administrativne linije prema Kosmetu i kontroli{e Kopnenu zonubezbednosti. Kur{umlijski pe{adinci to i ~ine iz baza „Trmka”, „[u-{wak” i „Veliki trn”.

Na tom brdsko-planinskom zemqi{tu duè vreme nije biloincidenata na administrativnoj liniji. Posebno je va`no i odsu-stvo bilo kakvih vanrednih doga|aja, pogotovo kada se ima u viduda svakog dana vi{e od sto qudi izvr{ava zadatke sa naoruàwem

i municijom. Autonomnosti samostalnost baza jevelika, osim u snabdeva-wu vodom. Naime, vodomse snabdevaju iz autoci-sterni, ~iji voza~i, i po-red prose~ne dvadesetpe-togodi{we starosti vozi-la, lo{ih puteva i nedo-statka rezervnih delova,uspevaju da mese~no pre-

|u 4.500 kilometara i doture vojnicima i stare{inama dragoce-nu te~nost.

Kur{umlijskim 37. mehanizovanim bataqonom komanduje ka-petan prve klase Sla|an Arseni}, koji je proteklih godina prome-nio nekoliko jedinica (15. oklopna, 125. motorizovana i Tre}abrigada). Novoformirani bataqon ~ine Komanda, komandna ~eta,tri mehanizovane i ~eta za podr{ku, a za sada je popuwen sa ne-{to vi{e od pedeset posto qudi. Najvi{e nedostaju vojnici po ugo-voru, ali oni svakog dana dolaze iz uga{enih garnizona i po otvo-renim konkursima. Pukovnik

êdomir Brankovi}

21

NOSA^ MOSTAU komandnoj ~eti tenkovskog bata-

qona Tre}e brigade postoji odeqewekoje po potrebi aktivira tenk – nosa~mosta, namewen za brzo polagawe mo-sta preko tenkovskih prepreka na ze-mqi{tu poput protivtenkovskih rovovaili strmih uspona i nagiba. Odeqewemkomanduje stariji vodnik Dragan Veli~-kovi}, a u wemu se nalaze i vrsni ruko-vaoci nosa~a mosta desetari po ugovo-ru Neboj{a Ceki} i Miroslav Milova-novi}.

– Ovaj tenk je u stawu da polaèmost preko vodenih prepreka i to bezposebnih inìwerijskih radova i ure-|ewa, kao {to se moè upotrebiti i zaoja~avawe postoje}ih mostova nedovoq-ne nosivosti. Spretna posada od dva~lana moè da postavi most za samo triminuta, a maksimalna nosivost mu je 50tona – kaè stariji vodnik Veli~kovi}.

– Kada ostvarimo potpunu profesionalizaciju na{ posao }ebiti znatno olak{an – tvrdi kapetan Arseni}.

Posao je ve} lak{i za Komandu Bataqona, koja je do nedavnoimala tri ~lana (komandant, zamenik i referent op{tih poslo-va), a danas broji 20 stare{ina, me|u kojima se jasno razaznajustru~waci za poslove qudskih resursa, izvi|awa, operative, obu-ke, logistike, telekomunikacija, informatike i finansija. Po no-vom modelu organizovawa bataqon, kao materijalno-finansijskiorgan ~etvrtog stepena, ima ve}u samostalnost i u logisti~koj po-dr{ci, {to zna~i da sada mogu samostalno da nabavqaju sredstvaza odràvawe objekata, intendantske, administrativne i drugepotrep{tine.

BATAQON UMESTO PUKAU Prokupqu je 15. maja formiran 310. inìwerijski bata-

qon, kojim komanduje potpukovnik Dragan Stanojevi}, dok nekada-

{wi 352. inìwerijski puk treba da se rasformira i ugasi. Ka-drovsku sliku inìwerijskog bataqona, u ovom trenutku, karakte-ri{e vi{ak civilnih lica, nedostatak vojnika po ugovoru i visokprocenat profesionalizacije jedinice (odnos profesionalnih ivojnika na odsluèwu vojnog roka je dva prema jedan).

U prokupa~kom sastavu nalaze se najboqa, ispravna, potreb-na i funkcionalna tehni~ka sredstva, a zastarele inìwerijskema{ine, ~ija je opravka nerentabilna, ubrzano se rashoduju.

– Pomenuti podaci – tvrdi potpukovnik Ivan Mrqak – uka-zuju da Bataqon, prakti~no, moè da izvr{ava sve zadatke kaoraniji puk.

To se, uostalom, i dogodilo u praksi jer je prokupa~ki bata-qon nastavio da kontinuirano izvr{ava sve zadatke puka, a do-bio je i neke nove.

Od oktobra 2006. godine prokupa~ki inìwerci aktivno seangaùju na otklawawu posledica eksplozije skladi{ta kod Para-}ina, tako da svakog dana 15 do 30 pionira povr{inski pretraù-je teren. Va`no je naglasiti da se ti poslovi obavqaju stru~no,bezbedno i profesionalno, {to vaì i za ekipu koja je u~estvova-la u dekontaminaciji zemqi{ta sa osiroma{enim uranom na loka-ciji „Reqan”.

U junu su pripadnici inìwerijskog bataqona ure|ivali pute-ve i postavqali bine za potrebe trilateralne ve`be „Dunavskastraà”, a od nedavno angaùju se i u obezbe|ewu administrativnelinije prema Kosovu i Metohiji. Kada su pomenutim zadacima pri-dodati i radovi za mesnu zajednicu „Trnov Laz”, obuka, ~uvarskaslu`ba i druge obaveze, pa je jasno da pripadnost inìwerijskombataqonu predstavqa sinonim za sloène i odgovorne poslove.

Utisci iz Ni{a, Kur{umlije i Prokupqa govore da se u Tre}ojbrigadi Kopnene vojske ubrzano radi na unapre|ewu organizacijeìvota i rada, uklapawu svih delova u funkcionalnu celinu i stva-rawu potrebnih pretpostavki za efikasno izvr{avawe namenskihzadataka. Da bi ostvarili ciq, pripadnici Brigade mora}e dauloè maksimum svojih radnih, stru~nih, profesionalnih i psiho-fizi~kih sposobnosti kako bi re{ili i probleme koji se neminov-no otvaraju. Na kraju tog procesa ni{ka brigada }e nesumwivo bi-ti jedinica velike vatrene i udarne mo}i i krasi}e je visok stepenborbene upotrebqivosti i vrednosti, vrhunski osposobqen kadari savremeno naoruàwe.

Zoran MILADINOVI]

Kapetanprve klaseSla|an Arseni}

Poru~nikMilan To{i}

1. septembar 2007.22

Oko 1.300 profesionalnih

pripadnika na{ih oruànih

snaga do 2010. godine mora

da ovlada znawem stranog

jezika potrebnim za

obavqawe du`nosti koje su

predvi|ene formacijskim

mestom. „Nema raloga za

strah od gubitka posla jer }e

svako imati priliku i

dovoqno vremena za

usavr{avawe" – kaè

na~elnik Uprave za obuku i

doktrinu General{taba

pukovnik Petar ]ornakov.

S

S T R A T E G I J A U ^ E W A E N G L E S K O G J E Z I K A U V O J S C I S R B I J E

aradwa Vojske Srbije sa partnerskim dràvama i savezima, ali i te`wada se ukqu~imo u sisteme kolektivne bezbednosti jesu razlog u~estale komu-nikacije na{ih stare{ina sa kolegama iz inostranstva. Gotovo svakodnev-no neka inostrana vojna delegacija boravi u Srbiji, a pripadnici Vojskeputuju {irom sveta, bilo da je re~ o bilateralnim posetama, raznim vido-

vima {kolovawa i usavr{avawa, zajedni~kim ve`bama, ili posmatra~kim misi-jama. Preduslov koji se ne dovodi u pitawe kada je re~ o takvoj vrsti saradwe je-ste poznavawe jezika - pre svega engleskog.

Samo znawe jezika, ipak, ne moè biti jedini uslov za usavr{avawe u ino-stranstvu ili u~e{}e u mirovnim misijama i multinacionalnim ve`bama. Posto-ji niz zahteva koje profesionalni pripadnik na{ih oruànih snaga mora da za-dovoqi da bi u tim slu~ajevima predstavqao vojsku i dràvu.

Nakon prijema u Partnerstvo za mir znatno je pro{iren spisak qudi kojima}e u opisu posla biti komunikacija sa strancima. Stoga je Uprava za obuku i dok-trinu General{taba Vojske Srbije (J-7) izradila je Strategiju u~ewa engleskog je-zika do 2010. godine. Sa na~elnikom Uprave pukovnikom Petrom ]ornakovimrazgovarali smo o sadràju tog dokumenta i mehanizmima wegove primene.

DEFINISAWE POTREBAU~ewu engleskog jezika u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije u nekoliko

posledwih godina pridaje se znatna pa`wa. Usvojen je program u~ewa engleskog - PELT, formirani su Direkcija PELT i tim za testirawe, koji ima ovla{}ewa datestira pripadnike Ministarstva i Vojske prema STANAG-u 6001 i izdaje diplo-me za nivo jedan i dva. Iako sa pozitivnim rezultatima i najmasovniji, garnizoninivo u~ewa jezika, koji treba da omogu}i svim pripadnicima Vojske da steknu po-trebna znawa engleskog jezika, ni izdaleka nije zadovoqio potrebe, naro~ito uprethodne dve godine. U mnogim garnizonima gde je bila izraèna potreba za wi-hovim postojawem, oni zbog razli~itih razloga nisu organizovani. Ponegde nisu

OBUKA

DA SE RAZUMEMO

23

Kako usavr{avawe ne bibila individualna stvar stare-{ina, koja neretko zavisi i odsklonosti komandanata jedinicada na kurseve stranog jezika pu-{taju qude koji su angaòvani namawe va`nim poslovima, a da bise izbegle pomenute sistemskegre{ke, Uprava za obuku i dok-trinu izradila je Strategiju u~e-wa engleskoj jezika u Vojsci Sr-bije do 2010. godine.

– U tom smislu preduzetoje nekoliko koraka. Jedan je iz-rada pregleda formacijskih me-sta u Vojsci Srbije koji zahteva-ju poznavawe engleskog jezika. Uskladu s tim mi smo sva forma-cijska mesta podelili u 13 kate-gorija da bismo lak{e prepo-znali koliki je nivo znawa zakoju grupu potreban - kaè ]or-nakov.

Prema wegovim re~ima, po-lazi{te za takvu klasifikacijubila je podela na dve grupe, kojaje ustanovqena u programu za u~e-we engleskog - PELT, gde su u prvugrupu svrstani qudi koji treba dase angaùju u me|unarodnim ope-racijama, multinacionalnim ve-`bama, te vojnodiplomatskimpredstavni{tvima. Druga grupaobuhvata ostale pripadnike Voj-ske koji zbog prirode formacij-skih mesta imaju potrebu za zna-wem engleskog jezika.

General{tab je zahvaquju-}i takvom pristupu do{ao dobroja od oko 1.300 stare{ina,koje bi do 2010. trebalo da do-stignu zahtevano znawe jezika nanivou prvog, drugog ili tre}eg ni-voa STANAG. Tako|e su, prema va-`nosti formacijskog mesta i po-trebi brèg u~ewa odre|ene trikategorije prioriteta na osnovukojih }e vojni profesionalci bi-ti upu}ivani na {kolovawe.

Pukovnik ]ornakov insi-stira na ~iwenici da strategijau~ewa stranog jezika nikome ne-}e ugroziti formacijsko mestoniti status u slu`bi.

– Nema razloga za strahod gubitka posla, jer }e svakoimati priliku i dovoqno vre-mena za usavr{avawe - isti~ena~elnik Uprave za obuku i dok-trinu.

To bi trebalo da zna~i da}e svako ko je obuhva}en planom,u skladu sa prioritetom katego-rije u koju je svrstan, biti upu-}en na kurs jezika. Komande je-dinica i ustanova dobi}e nare-|ewa na~elnika General{tabana osnovu kojih }e prema utvr|e-nom redosledu i dinamici {ko-lovati stare{ine. Komandanti

dovedeni do kraja zbog proble-ma u zakqu~ivawu ugovora sa na-stavnicima ili neblagovreme-nog pla}awa nadoknada nastav-nicima - spoqnim saradnicima.

– Do{li smo do zakqu~ka,na osnovu analiza, da garnizo-ni kursevi koji su organizovanipo starom modelu, prema kojemje u~ewe stranog jezika bilo deoop{teg, dobrovoqnog i li~nogobrazovawa pripadnika Vojske,ne daju o~ekivane rezultate i neopravdavaju o~ekivawa - isti~epukovnik ]ornakov i podse}a daje takav vid {kolovawa name-wen da najve}em broju pripad-nika Vojske omogu}i uslove dasteknu bazi~na znawa engleskogjezika, potrebna za obavqawefunkcionalnih du`nosti, i {an-se da konkuri{u za daqe u~eweengleskog jezika na intenzivnimkursevima koji se organizuju uVojnoj akademiji ili u inostran-stvu.

Drugi problem koji je zao-kupio pa`wu General{taba bioje izvestan nesklad kod pojedi-nih qudi u sistemu odbrane iz-me|u poznavawa jezika i wiho-vih formacijskih mesta, odno-sno du`nosti koje obavqaju.

– Primetili smo da su ne-ke stare{ine iskoristile {an-se koje su u proteklom periodupostojale i stekle diplome po-znavawa jezika na nivou STA-NAG 2 ili STANAG 3, ali dazbog ~ina, stru~ne osposobqe-nosti ili nedovoqnog iskustvane mogu obavqati odre|eneformacijske du`nosti niti mogubiti poslati u me|unarodne mi-sije, koje su za Vojsku zna~ajne.Za angaòvawe na specifi~nimzadacima prvi uslov jestestru~nost, a poznavawe jezika jetehni~ko pitawe - kaè pukov-nik ]ornakov i obja{wava - Doga|alo se da, pri odabiruqudi za slawe na neko usavr-{avawe primarni kriterijumbude stepen poznavawa jezika.Neke stare{ine u jedinicama suzbog toga negodovale, jer susmatrale da su wihove kolegepovla{tene. Naravno, to nijeproizvod ne~ije namere, negodirektna posledica nekonzi-stentne politike izu~avawa je-zika. Nedovoqno {iroka bazapripadnika Vojske koji posedujusredwi nivo znawa engleskogjezika uslovqavala je da na ve-oma skupe napredne kurseve uinostranstvu ~esto budu slanikandidati koji nemaju odgovara-ju}u vojni~ku karijeru.

KABINETIU garnizonima sa ve}im brojem polaznika formiraju se

laboratorije za u~ewe stranih jezika, takozvani Self AccessCenters, opremqeni savremenom informati~kom i audio-vizu-elnom opremom. Jedna takva laboratorija u Ni{u ve} funkci-oni{e, u decembru ove godine i u Vrawu }e jo{ jedna biti pu-{tena u rad, dok bi tokom 2008. Pan~evo, Novi Sad i Kraqe-vo trebali da dobiju po jedan takav kabinet.

Nakon deklarisawa jedinica za u~e{}e u mirovnim ope-racijama sagleda}e se mogu}nosti otvarawa takvih centara iu ostalim garnizonima. Treba pomenuti da se svi pomenuti ka-bineti i laboratorije grade iz sredstava koje su partnerskedràve poklonile za program u~ewa engleskog - PELT.

PRIORITETINezavisno od tri kategorije prioriteta koje su strategi-

jom u~ewa engleskog jezika definisane, prednost }e imati je-dinice deklarisane za u~e{}e u mirovnim operacijama.

Pukovnik Petar ]ornakov isti~e da bi se, ako nadle`nidràvni organi donesu takvu odluku, u tim jedinicama organi-zovali intenzivni tromese~ni kursevi.

– Stare{ine koje naredne godine treba da poha|aju ko-mandno-{tabno usavr{avawe najverovatnije }e imati pred-nost u selekciji za prvu grupu u~ewa engleskog - rekao je na-~elnik Uprave za obuku i doktrinu

Pukovnik Petar ]ornakov

B

}e na osnovu tog nare|ewa biti u obavezi da polaznicima omogu}enesmetano poha|awe kurseva.

Su{tinska novina je to da }e u~ewe jezika biti organizovanou jedinicama, u radno vreme, i smatra}e se delom vojnostru~neobuke. Kako kaè pukovnik ]ornakov, ti kursevi ne}e biti dobro-voqni, nego obavezni, a polaznici koji ne uspeju da poloè ispitmora}e da nadoknade tro{kove nastave. Preciznije re~eno, Upra-va za kadrove G[, na osnovu predloga operativnih komandi i pla-na Uprave za obuku i doktrinu, te utvr|enih prioriteta, upu}iva}elica na {kolovawe, pri ~emu }e oni sa svojim jedinicama potpisi-vati ugovor kojim se obavezuju da, ukoliko odustanu ili ne poloè,plate tro{kove poha|awa kursa.

Organizovawe kurseva u jedinicama, smatra ]ornakov, do-ne}e mnoge pogodnosti. Polaznici ne}e morati da putuju u drugigarnizon, a mo}i }e da delimi~no ili potpuno izvr{avaju radnezadatke.

– Doga|alo se da stare{ine ne mogu da prisustvuju kursevimastranih jezika zato {to imaju specifi~na zaduèwa koja zahtevajustalno prisustvo na poslu, ili stanuju daleko od radnog mesta, paodmah posle zavr{etka radnog vremena ùre ku}ama. Kada im sebude pruìla mogu}nost da nekoliko sati u toku dana posvete u~e-wu, i to u svojim jedinicama, gde }e stalno imati uvid u izvr{ava-we obaveza i zadataka, situacija }e se bitno popraviti - ocewujena{ sagovornik.

INTENZIVNO UÊWEOve godine osnovni kursevi u~ewa engleskog jezika ne}e biti

organizovani u sva 23 garnizona. Procewuje se da }e u skladu saraspoloìvim materijalnim sredstvima i predvi|enim brojem po-laznika, u 15 garnizona engleski poha|ati tridesetak grupa od po10 do 15 qudi. Naredne godine bi}e obuhva}eni i oni garnizoni ukojima kursevi nisu organizovani tokom 2008. godine. Ciq je, kakokaè pukovnik ]ornakov, da stare{ine zavr{e osnovni kurs i do-biju diplomu STANAG 6001:1. Prema predvi|enoj dinamici, smatraon, u tri ili ~etiri grupe svih 1.300 qudi moglo bi da poha|a kurs,{to bi otvorilo mogu}nost da se potom {koluju i lica van listeprioriteta, a i da se pristupi organizovawu naprednih kurseva.

U zavisnosti od potreba, kursevi u garnizonima bi}e inten-zivni – u trajawu do tri meseca, poluintenzivni - do devet meseci iindividualni, koji bi trajali prema potrebi. To zna~i da bi, ako bise nastava odvijala u blokovima od po dva ~asa, tri puta sedmi~no,sa fondom od oko 200 ~asova, kurs trajao pribli`no osam meseci.

Nakon zavr{etka planiranog broja ~asova nastave Direkci-ja PELT organizova}e polagawe ispita prema STANAG-u 6001 idodeliti diplome, {to do sada nije ~iweno na garnizonim kurse-vima. Naredne godine, u garnizonima gde ima dovoqan broj kandi-data organizova}e se u~ewe jezika za nivo dva prema STANAG-u6001. Ve}ina kurseva za drugi i svi kursevi za tre}i nivo ostalibi u nadle`nosti Centra za u~ewe stranih jezika u Vojnoj akade-miji.

Direkcija PELT, koja sa General{tabom usagla{ava projekat,preuzela je obavezu da obezbedi uxbenike za polaznike i potrebnematerijale za nastavnike. Uprava za obuku i doktrinu obezbedilapotreban nastavni~ki kadar raspisivawem javnog konkursa. Pre-ma procenama u Strategiji, godi{we treba angaòvawe oko 25 na-stavnika iz civilstva. Budu}i da J-7 za tu namenu ima planiranasredstva, pukovnik Petar ]ornakov veruje da se problemi u ispla-ti prinadle`nosti predava~ima vi{e ne}e ponavqati.

Nadle`ni u General{tabu veruju da }e posle 2010. godineop{ti nivo znawa engleskog jezika u srpskoj vojsci znatno pora-sti. Tada }e u na{im oruànim snagama, po svemu sude}i, postoja-ti odrìv sistem izu~avawa stranih jezika, kao i u ve}ini razvi-jenih zemaqa. Pored organizacionih problema, kod profesio-nalnih vojnika treba pospe{iti razmi{qawe o stranom jezikukao segmentu osnovne pismenosti. Kada se to bude postiglo, stra-tegiju }e zameniti rutina.

Aleksandar PETROVI]

OBUKA


S E L E K T I V N O L E T E W E B U D U ] I H P I L O T A V I P V O

O S T V A R EPosle uspe{no savladanog kursa upreìvqavawu u prirodi i prvog skokapadobranom, kandidati za studente pilote132. klase Vojne akademije na{li su se nabatajni~kom aerodromu, gde uve`bavajuosnovne pilotske ve{tine. Pet devojaka i dvanaest mladi}a ~eka svakodnevnodokazivawe i borba za ostvarivawe najve}e èqe – da postanu piloti borbenog aviona

ez pravih razloga, san o upravqawu avionima, borbenim po-gotovu, do ju~e je bio, uglavnom, privilegija de~aka. Kao da de-voj~ice nisu sawale avione i oblake kroz koje bi se, poputptica, probijale. Kao da i one nisu ma{tale da nadma{e Ika-ra i wegovog oca, da pobede prirodu i vinu se u nebesko pla-

vetnilo za komandama gvozdenih ptica. Posle Valentine Terje{kove i wenog putovawa u svemir, bilo je

samo pitawe dana kada }e i „slabiji pol” sesti u kokpit borbenog,mlaznog aviona, i poput svojih mu{kih kolega zagospodariti nebom.U Srbiji je to postalo mogu}e od prole}a ove godine, posle istorij-ske odluke Ministarstva odbrane i Vojne akademije da se u redoveborbenih pilota primi i pet devojaka. Zanimawe lep{eg pola zapruènu {ansu bilo je veliko, ali sve zaqubqenice u letewe, naà-lost, nisu mogle i da krenu ka ostvarewu svojih snova.

PREPREKEPrva prepreka bio je veoma zahtevan prijemni ispit, druga ri-

gorozni lekarski pregled, tre}a kurs preìvqavawa u prirodi. Petnajsposobnijih, psihofizi~ki najspremnijih devojaka na{lo se u, zawih, nezamislivoj situaciji. U negostoqubivim vrletima Stare pla-nine, s ran~evima na le|ima, bez hrane i s ~uturicom vode, trebaloje provesti sedam dana. Dodu{e, nisu bile same. Uz Awu Krnetu, Ne-venu Mari~i}, Mariju Milosavqevi}, Sandru Radovanovi} i Anu Ta-

di} bili su instruktori i desetak mladi}a, s kojima su delile istisan i qubav prema pilotirawu.

– U po~etku je bilo zaista te{ko – kaè Kraqev~anka NevenaMari~i}. – Ne samo fizi~ki ve} i psihi~ki. [to smo se boqe upo-znavali, {to je vreme vi{e proticalo, to je bilo sve mawe nervo-ze i napetosti. Posle nekog vremena toliko smo bile gladne danam je i meso zmije, ili korwa~e, izgledalo poput najskupqeg hotel-skog specijaliteta. Jeli smo sve {to bismo na{li u prirodi i {toje moglo da se jede. Naàlost, tih dana na terenu nije bilo pe~ura-ka ni puèva, bilo je prevru}e za wih. Ali je zato bilo dosta zmi-ja. Kolege su nam pomagale, posebno pri savla|ivawu nekog ve}egbrda, ili prepreke. Znali su i da nam ponesu ran~eve, {to nam je,naro~ito kad smo bile na izmaku snaga, mnogo zna~ilo. Sve u sve-mu, bilo je zanimqivo.

Dan za danom i pomo} vr{waka im vi{e nije bila neophodna,iako je svih pet devojaka veoma ne`ne, sitne gra|e. Posle preìvqe-nih, nemalih, psihofizi~kih napora u prirodi i „na licu mesta” ste-~enih znawa o ishrani u ekstremnim uslovima, kandidati za pilotena{li su se me|u pripadnicima 63. padobranskog bataqona u Ni{u.Padobranci i instruktori te slavne jedinice za tili ~as su osvojilii devojke i mladi}e, pa im padobranska obuka nije tako te{ko pala.A bila je naporna. Trebalo je, najpre, savladati strah od prvog sko-ka padobranom, a zatim se za wega i dobro pripremiti. Ali kako jeostvarewe sna svakog dana bilo sve bliè, raslo je i samopouzdawedevojaka, budu}ih studentkiwa Vojne akademije.

– Bilo je va`no ne pokleknuti kad smo se ve} toliko pribliì-li selektivnoj obuci, slede}oj etapi na{e pripreme za prve student-ske dane – kaè Novosa|anka Awa Krneta. – Ve} je bio stvoren veo-ma jak kolektiv, hrabrili smo jedni druge, zajedni~ki preìvqavalisvaki problem, savla|ivali svaku te{ko}u. Ta uzajamna pomo} je bi-la odlu~uju}i ~inilac na{eg uspeha – smatra Awa.

I kad su s uspehom prebrodili i padobransku obuku, kad su re-alizovali svoj prvi skok padobranom, do{lo je vreme za ono pravo.Za ulazak u kabinu {kolskog aviona na aerodromu u Batajnici. Jed-nomese~na obuka u savla|ivawu osnovnih pilotskih ve{tina, poputpoletawa, sletawa, upravqawa avionom na horizontu, leta po pred-vi|enoj mar{ruti... jo{ je jedna prilika da se vidi ko je kadar „sti}ii ute}i i na stra{nom mjestu postajati”.

Posle prvog informativnog leta instruktorima je bilo jasnoda su im do{li talentovani mladi}i i veoma motivisane devojke. Go-tovo niko od wih nije imao iskustva u pilotirawu vojnim avionom,pa su se instruktori, iskusni piloti 252. me{ovite avijacijske eska-drile, prema svima pona{ali jednako – krenuli su od po~etka. Odusvajawa znawa o avionima u kojima }e devojke i mladi}i na~initisvoje prve „leta~ke korake”. Tehnika pilotirawa usledila je veomabrzo, jer vremena nije bilo previ{e. Jednomese~na obuka u slektiv-nom letewu podrazumevala je gotovo 12 ~asova letewa, {to je do-voqno samo za savla|ivawe osnovnih radwi, odnosno ne{to boqiuvid u sposobnosti kandidata za pilote.

MOTIVACIJAPrema izjavama instruktora, u sedamnaesto~lanoj grupi nema

„slabog mesta”. Nema slabe karike. Pokazalo se to i na ~asovimateorije i tokom „razigre leta”, kada budu}i piloti na zemqi pona-vqaju sve one pokrete kojima }e, kasnije, istinski upravqati „Utvi-nim” avionom.

– To virtuelno letewe bilo nam je zanimqivo gotovo kao i onopravo – kaè Awa Krneta. – Sede}i na stolicama u u~ionicama, ilisobama, unedogled smo ponavqali svaki pokret rukom, ili nogom,svaki pogled ka zami{qenim instrumentima. Doma}i zadaci koje sunam instruktori zadavali dan uo~i letewa bili su prilika da stek-nemo sigurnost, automatizam koji nam je bio od velike pomo}i u va-zduhu. Jo{ na po~etku shvatili smo da ima mnogo istine u onoj pilot-skoj – ono {to na zemqi zna{ za pet, u vazduhu }e{ znati za tri –{to je, na kraju, dovoqno da bude{ siguran u svoje znawe. Jer sve se,ipak, ne moè predvideti. Zato smo jo{ na startu naizust nau~ilisve radwe i postupke u vanrednim slu~ajevima.

Pre svakog letewa budu}i piloti su se, poput svojih starijih ko-lega, redovno savetovali sa lekarima, koji su im merili puls i pri-tisak, a zatim i sa meteorologom, od koga bi doznali vreme na hori-zontu. Posle toga sledi – ulazak u avion.

– Tada nam je adrenalin bio na najvi{em nivou. Svaki ulazak uavion izazivao je odu{evqewe u nama, radovali smo se kao deca.Ali to ne zna~i da smo bili neozbiqni. S velikom pa`wom slu{alismo instruktore. Svi smo bili veoma disciplinovani. I uvek su nam~asovi letewa bili prekratki – pri~a Awa.

Posle izlaska iz aviona, najpre kratak razgovor s instrukto-rom, ukazivawe na u~iwene gre{ke, saveti... A zatim bi savladalinovu radwu, na drugoj visini, leteli bi brè, ili sporije, stare gre-{ke su otklawane, a nove uo~avane, pa su i one upornim radom po-stajale pro{lost...

– Naravno da je bilo gre{aka. Nekima smo se kasnije smejale,jer smo, u stvari, znale {ta i kako treba, po{to bismo na zemqi,dan ranije sve to uradile ispravno, ali u vazduhu, s instruktorom...Imale smo i tremu – kaè Ana Tadi} sa Uba. – Ali kad ne{to voli{,toliko koliko ja volim Vojsku, avione i letewe, ni{ta nije te{ko. Ni„dijeta” na preìvqavawu, ni po~etni strah od prvog padobranskogskoka. Ba{ ni{ta. Radost koju ose}amo pri ulasku u avion toliko jevelika da nam i rad u u~ionici ne pada te{ko, iako bismo svi vole-li da smo mawe na zemqi, a vi{e u vazduhu, za komandama utve.

Poput Ane razmi{qa i Dragan Lazi} iz Krupwa. Za wega je voj-ni poziv oduvek bio profesija u kojoj se zna „{ta ko radi’’. U to seuverio i u Vojnoj gimnaziji.

– Nadam se da }u ostvariti ̀ equ i postati pilot borbenog avi-ona. Nau~io sam sve {to se od nas traìlo do sada. Veoma brzo ot-klawamo gre{ke koje ~inimo na ~asovima letewa. Trudimo se, nemarazloga da ne uspemo. Voleo bih da svi iz grupe nastavimo {kolova-we i na Vojnoj akademiji – kaè Lazi}.

Neizvodqivo? Saznajemo da se ove godine na {kolovawe zapilote prima 15 kandidata. Na obuci u selektivnom letewu ima ihsedamnaest. Presudna bi}e re~ komisije sastavqena od instruktorakoji su s kandidatima proveli posledwih mesec dana. Bi}e im te{ko,ba{ kao i devojkama i mladi}ima koji svoj ìvot vide za komandamaborbenog aviona i koji su, pored osnovnih znawa o pilotirawu iavionima, tokom vi{enedeqne obuke shvatili jo{ jednu neumoqivuistinu. Svaki novi dan tokom obuke bio je novi ispit. Neizvesnost,stres, provera, dokazivawe... To je ono {to poziv pilota ~ini takouzbudqivim i jedinstvenim. Du{an GLI[I]

25

W E S N A

1. septembar 2007.

Tradicionalni me|unarodni aeromitingu ma|arskom gradu Ke~kemetu i ovegodine je potvrdio reputaciju jednog od najve}ih i najzanimqivijihvazduhoplovnih manifestacija u ovomdelu Evrope. Pred vi{e od 150.000gledalaca svoju ve{tinu su prikazalipiloti iz 23 zemqe, a me|u wima, ve} tre}i put, i piloti iz Srbije.Sredi{wa figura doma}eg delaprograma bio je vi{enamenski borbeni avion JAS-39 C/D gripen,koji je nedavno uveden u naoruàwema|arskog vazduhoplovstva.

P

A E R O M I T I N G – K E ^ K E M E T – 2 0 0 7

remda u svetu vazduhoplovstva aeromiting u Ke~kemetu vi{ene predstavqa senzaciju, ipak se mora priznati da je to do-ga|aj koji izaziva veliku pa`wu javnosti. Broj u~esnika je izgodine u godinu sve ve}i, a ne mawkaju ni stotine hiqada po-setilaca koji ne àle da za jednodnevnu ulaznicu plate oko

15 evra. To je, u stvari, velika zabava, ali i unosan posao na dr-àvnom nivou, zbog ~ega organizaciju tog kompleksnog doga|ajavodi ma|arsko ministarstvo odbrane.

Aerodrom u Ke~kemetu je, ina~e, glavna baza ma|arskog voj-nog vazduhoplovstva, u kojoj se nalazi kompletna borbena avija-cija te zemqe. Ta jedinica, ozna~ena kao 59. vazduhoplovna baza„Sent|er| Deè”, u svom sastavu ima dva skvadrona borbene avi-jacije: skvadron „Puma”, koji je odnedavno naoruàn avionimatipa JAS-39C/D gripen, i skvadron „Dongo”, u ~ijem se sastavunalaze letelice MiG-29 i L-39 albatros. Ti skvadroni su tokomaeromitinga predstavqali leta~ki program doma}eg vazduho-plovstva.

SA LICA MESTA

U ZNAKU GRIPENA

ZVEZDE NA KI[INa{oj akro-grupi „Zvezde”, koja pripada novosadskom Ae-

roklubu „Supergaleb G-4“, to je bio i prvi nastup na aeromi-tingu vi{eg renomea. Naàlost, on }e biti zapam}en po lo{ojmeteorolo{koj situaciji, zbog ~ega je izveden skra}eni rezerviprogram. Me|utim, „Zvezde” }e ke~kemetskoj publici ostati upam}ewu po izuzetnoj hrabrosti i smelosti koju su pokazalidrugog dana Aeromitinga.

U trenucima kada je veliki broj posada otkazivao nastupzbog jakih padavina, svi su bili zapaweni kada su videli dasrpske „Zvezde” pole}u i, po najve}em pqusku i vidqivosti sma-wenoj na oko dva kilometra, prikazuju veoma precizan program.Taj potez je izmamio veliki aplauz pokislih posetilaca i pod-stakao i druge pilote da polete tog dana

Snimio Igor SALINGER

Sni

mio

Igo

r S

ALI

NGE

R

Ovogodi{wi, sedmi po redu aeromiting odràn je 11. i 12.avgusta. îtav program koncipiran je po uobi~ajenoj {emi – prvideo aeromitinga bio je posve}en doma}em vazduhoplovstvu, a po-tom je usledio me|unarodni blok, uz parcijalno u~e{}e doma}ina.

VAZDUHOPLOVNI MARKETINGSredi{wa figura doma}eg dela programa bio je, bez sum-

we, vi{enamenski borbeni avion JAS-39 C/D gripen, koji je ne-davno uveden u naoruàwe ma|arskog vazduhoplovstva (isporu~e-no je 11 od 14 naru~enih letelica). Aeromiting je samim tim bioidealna prilika da se pred {irim krugom demonstriraju letnemogu}nosti tog vazduhoplova, ali i niz drugih aspekata u kojimasu zabeleène promene prouzrokovane uvo|ewem savremenogaviona ~etvrte generacije. S tim ciqem leta~ko predstavqawegripena bilo je upotpuweno zemaqskim postavkama i nizom {tan-dova na kojima su ma|arski vazduhoplovci sa uspehom prikaziva-li naoruàwe te letelice, sistem odràvawa, simulatore, ala-te, i sli~no.

U isto vreme, predstavnici kompanije koja proizvodi gripe-ne „vrebali“ su novinare iz zemaqa potencijalnih kupaca te le-telice, ube|uju}i ih, uz pivo i kobasice, kako je ba{ gripen ne-minovan i najboqi izbor za wihovo vazduhoplovstvo.

Marketing na zemqi sna`no je podràn i u vazduhu. Poredgrupnih preleta ma|arskih gripena, solo displeje sa tim avio-nom, osim Ma|ara, izveli su i êsi i [ve|ani.

Pored doma}eg vazduhoplovstva, na aeromitingu su nastupi-li leta~i iz 22 zemqe. Procewuje se da je za dva dana, koliko jeaeromiting trajao, wihove bravure pratilo vi{e od 150.000qudi. Uigrana i iskusna ekipa doma}ina i ovog puta je potvrdilarenome dobrih organizatora, tako da, i pored velikog broja qu-di, nije stvarana gu`va. I ne samo to – vi{e od 100 letelica ko-

AKRO-GRUPEPoseban segment aeromitinga predstavqale su akro-grupe,

po ~emu je ovogodi{wi Ke~kemet odsko~io od velikog broja drugihsli~nih manifestacija u Evropi. Od planiranih {est, pojavilose pet akro-grupa: francuska „Patrol de Frans” (avioni tipaalfa-xet), hrvatska „Krila oluje” (pilatus PC-9), danska „BejbiBlu” (MFI-17), Turske „Zvezde” (F-5) i novoformirana srpskaakro-grupa „Zvezde” („veterani” galeb G-2).

Svaka akro-grupa letela je na vazduhoplovima koji pripa-daju razli~itim kategorijama, {to je bitno odredilo i koncepci-ju wihovog programa. Primera radi, Turci su se sa lovcima F-5~esto udaqavali od publike, dok se Danci sa klipnim avionimaMFI-17 nisu usu|ivali da izvode vertikalne evolucije.

Program na{eg „orla” karakterisali su novi elementi uprogramu kao, na primer, sletawe iz prevrtawa

Sni

mio

Igo

r S

ALI

NGE

RS

nimi

o S

lavi

{a

VLA^

I]

je su na razne na~ine u~estvovale na aeromitingu, pravovremenosu i kvalitetno opsluène.

Ne treba izgubiti iz vida da je tokom proteklih desetak go-dina baza u Ke~kemetu doìvela potpuni preobraàj od sovjet-skog garnizona u pravu bazu Natoa. Redovni posetioci Ke~kemetaiz godine u godinu uo~avaju nove hangare, prate}e objekte, mane-varske povr{ine, navigacijska sredstva, kontrolni toraw, isli~no, a obnovqen je i vozni park za opslu-ìvawe letewa. Zanimqiv detaq je i podatakda pripadnici baze na raspolagawu imaju ve-}i broj skutera kojima se kre}u sa jedne na dru-gu ta~ku aerodroma. Osim {to se na taj na~in{tedi vreme i novac, uveliko se smawuje i gu-`va na aerodromu.

Precizno isplanirani leta~ki program bioje, kao {to je re~eno, podeqen na dva dela: doma-}i i me|unarodni. Na me|unarodnom delu aero-

mitinga mahom su bile izloène ve} vi|ene letelice, {to nijeumawilo celokupan doìvqaj vrhunske zabave ima li se u viduda su za komandama bili najboqi evropski vojni piloti.

Pored ma|arskog, ~e{kog i {vedskog gripena, nastupili subelgijski i holandski F-16 MLU, ma|arski MiG-29, ma|arski i slo-va~ki albatrosi L-39, ~e{ki L-159, slovena~ki pilatus PC-9, srp-ski orao i G-4 supergaleb, te {panski EF-18. U kategoriji heli-koptera predstavqeni su ma|arski i slova~ki Mi-24, belgijski A-109 i nema~ki Bo-105. Svaki od tih nastupa bio je vrhunski izve-den i na granicama tehni~kih mogu}nosti vazduhoplova.

Stru~noj publici naro~ito se dopao nastup {panskog EF-18, koji se, ina~e, retko pojavquje u ovom delu Evrope. Impre-sivni dvomotorni avion, poznat i pod nazivom hornet (str-{qen), zadivio je publiku svojom pokretqivo{}u i manevar-bilno{}u (naro~ito na malim brzinama i pod velikim na-padnim uglovima), pokazav{i za{to predstavqa nedosa-wani san mnogih vazduhoplovstava.

Specijalna {ema farbawa na{eg„supergaleba” privukla je veliku pa`wupublike

Francuska akro-grupa Patrol d`Frans jeu Ke~kemetu opravdala status jedne od najboqih akro-grupa dana{wiceSnimio Igor SALINGER

Sni

mio

Sla

vi{

a VL

AÎ

]

Lo{e vreme drugog dana aeromitinga, do ranih popodnev-nih ~asova pra}eno niskom bazom obla~nosti i jakom ki{om,znatno je poremetilo i produìlo celokupni leta~ki program.Ipak, i ekipa Vojske Srbije je u takvim okolnostima uspe{nopredstavila doma}e vojno vazduhoplovstvo. Publika, a posebnopredstavnici {tampe i brojni maketari bili su iznena|eni po-javqivawem aviona G-4 u novoj, specijalnoj {emi farbawa, ra-|enoj za potrebe Sektora za letna ispitivawa. Na taj se na~inponovo pokazalo da je, i uz relativno mala ulagawa, mogu}e na-praviti vrhunski marketing vazduhoplovstva i dostojno predsta-viti dràvu.

EKSKLUZIVNI NASTUP ORLANi{ta mawu pa`wu nije izazvala ni pojava orla, koji se jo{

uvek smatra „ekskluzivom“ evropskih aeromitinga. Izmeweniprogram prikazivawa, koji je za ovu sezonu pripremio major Mi-odrag Risti}, bio je izrazito privla~an. Naro~ito impresivanbio je element sletawe iz prevrtawa, koji je, pored pilota orla,izveo jedino pilot belgijskog F-16 – dodu{e, uz ve}e udaqavaweod publike.

Stati~ki deo programa nije bio ni{ta mawe zanimqiv. Nawemu su glavni eksponati bili holandski CH-47 ~inuk, ameri~kiF-16 iz Avijana, nema~ki F-4, E-3 AWACS, rumunski MiG-21 lan-ser, IAR-330 puma, {vedski SAAB 340, poqski Su-22, austrijskiPC-6, slova~ki Mi-17, te britanski avioni tipa herijer i tor-nado.

Svoje mesto je na ke~kemetskoj stajanci prvi put na{ao i do-ma}i klipni juri{nik J-20 kraguj, koji je sa oldtajmerom parwa-kom G-2 doleteo iz beogradskog Aerokluba „Galeb”.

Malobrojna srpska publika imala je priliku da vidi i avi-on DC-6B, kojim je svojevremeno leteo predsednik Tito. Ta lete-lica, koji je nekada{wa Jugoslavija poklonila Zambiji, danas jevlasni{tvo tima „Red Bul”, privatne kompanije koja u svom vla-sni{tvu ima veliki broj lete}ih oldtajmera. U Ke~kemetu su, osimDC-6B, predstavqeni T-28 trojan i AH-1 kobra. Time je skorosvakom qubitequ vazduhoplovstva pruèna prilika da prona|ene{to za sebe. I pored ki{e, koja je pokvarila nedeqno posle-podne, sa aeromitinga niko nije mogao da ode nezadovoqan.

Mr Slavi{a VLAÎ]

Izvestan deo programa akro-grupe Patrol d`Frans zauzimaju i akrobacije sinhro-paraSni

mio

Sla

vi{

a VL

AÎ

]

Sni

mio

Sla

vi{

a VL

AÎ

]

30

Koliko je Nato daleko od Zapadnog Balkana?To pitawe je tema petog broja ~asopisa„Bezbednost Zapadnog Balkana“, Beogradske{kole za studije bezbednosti, u izdawu Centra za civilno-vojne odnose. Autoritekstova, istraìva~i pomenute {kole isaradnici iz regiona, bavili su se razli~itimaspektima integracija Srbije i ZapadnogBalkana u Severnoatlantski savez.

1. septembar 2007.

P

promotere i protivnike. Stranke vladaju}e koalicije su najglasni-ji zagovornici ulaska u Nato, to je i proklamovani dràvni ciqprema usvojenim strate{kim dokumentima. Tvrdi se da bi ~lanstvou Natou garantovalo o~uvawe dràvnog suvereniteta i teritori-jalnog integriteta, ali i otklonilo opasnosti od destabilizacijena unutra{wem planu. Politi~ki je i argument da bi tim ~lanstvomzemqa bila blià ~lanstvu u EU. Rezultati istraìvawa iz junaove godine pokazuju da ulazak u Nato podràva svega 32,9 odstogra|ana Crne Gore, tome se protivi 39,75 odsto, a 27,4 odsto ne-ma odre|eno mi{qewe o tom pitawu.

Stavove javnog mwewa u Srbiji o prikqu~ewu Natou anali-zirala je Zorana Atanasovi}. Rezultati pokazuju da je podr{kaulasku u Nato u Srbiji izrazito mala, sa te`wom blagog rasta(grafikon 1). Iskustva postkomunisti~kih zemaqa koje su postale~lanice Natoa 1999. i 2004. godine pokazuju da je rast podr{kemogu}, te da do wega dolazi organizovawem kampawa, ~iji je ciq utim zemqama bio da se pojasne uslovi i posledica pristupawaSavezu. Najja~i argument koji je govorio u prilog pristupawa Na-tou bio je da u~lawewe obezbe|uje me|unarodni presti` i stvarapovoqno okruèwe za razvoj ekonomije. Veza EU i integracija uNato tako|e je kori{}ena kao jedan od glavnih argumenata u pri-log ~lanstva. (grafikon 2).

Predrag Petrovi} je prikazao debatu o Natou koja se vodi ucivilnom dru{tvu u Srbiji. Pobornici pristupawa Alijansi kori-ste politi~ke, bezbednosne, ekonomske i vrednosne argumente.Protivnici ~lanstva su pripadnici krajwe levice i krajwe desni-ce politi~kog spektra u Srbiji.

U ~lanku o unutra{wim politi~kim aspektima prikqu~ewaNatou, \or|e Popovi} je naglasak stavio na promenu sistema vred-nosti. Aktuelni diskurs uglavnom se svodi na nepotkrepqene ra~u-nice o potencijalnim materijalnim dobitima ili tro{kovima pri-padawa Alijansi. Me|utim, va`niji aspekt integracija Severnoa-tlantsku alijansu jeste prihvatawe modernih demokratskih vredno-sti i na~ela, a pripadawe tom klubu bio bi, prema Popovi}u, do-kaz demokratizacije i stabilizacije Srbije.

Marko Savkovi} se u svom tekstu bavio ekonomskim argumen-tom u debati „za“ ili „protiv“ Alijanse. Zagovornici pro{irewakoji koriste ekonomski argument potvrdu nalaze u iskustvima ê-{ke Republike, Poqske, Slova~ke i Rumunije, gde je zabeleèn po-rast broja stranih investicija u periodu od 2000. do 2005. godi-ne, {to se dovodi u direktnu vezu sa ~lanstvom tih dràva u Natou. U tekstu o spoqnopoliti~kim aspektima mogu}eg pristupawa Srbi-je Natou, Jelena Petrovi} je napravila analizu spoqnopoliti~kihargumenata „za“ ili „protiv“ ~lanstva. Od ~lanstva se o~ekuju do-biti koje pruà sistem kolektivne odbrane, u~estvovawe u aktiv-nostima Alijanse, izme|u ostalog i u raspravi o velikom brojubezbednosnih tema, ali i mogu}nost poboq{awa odnosa sa zna~aj-nim akterima me|unarodnih odnosa.

Tekst Nemawe Milo{evi}a daje istorijski prikaz i analizuodnosa Jugoslavije, Natoa i SAD iz pedesetih godina dvadesetogveka. Autor teksta dokazuje da nije ta~na tvrdwa da je pedesetih go-dina Jugoslavija prakti~no bila u Natou.

Jelena Unijat je autorka teksta o vezi izme|u severnoatlant-skih integracija i procesa izgradwe institucija u Srbiji. Ona

najpre daje pregled dosada{wih in-stitucionalnih promena u~iwenih uskladu sa standardima Natoa, a za-tim i popis neophodnih institucio-nalnih aran`mana. Me|u najzna~ajni-jim institucionalnim izmenama jestepromena strukture Ministarstva od-brane, zatim potpisivawe tranzitnogsporazuma i otvarawe Kancelarijeza vezu sa Alijansom. Srbiji predsto-ji potpisivawe bezbednosnog spora-zuma i stvarawe uslova za wegovuprimenu, a znatne institucionalneizmene o~ekuju se i u oblasti civil-no-vojnih odnosa.

Jelena RADOMAN

NATO ANTE PORTAS

„ B E Z B E D N O S T Z A P A D N O G B A L K A N A ”

rva tri teksta petog broja „Bezbednosti Zapadnog Balkana“donose aktuelne debate o u~lawewu u Nato koje se vode u Ma-kedoniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. U tekstu makedonske autorkeCvete Koneske tri su glavna argumenta kojima se obja{wavavisok stepen podr{ke makedonskih gra|ana ~lanstvu u tom sa-

vezu. Prvi je garancija teritorijalnog integriteta i bezbednostidràve, naravno, i za{tita od eventualnih me|uetni~kih sukoba.Drugi je vrednosni argument da bi „u~lawewe u Nato dalo Makedo-niji i wenim gra|anima ose}aj pripadnosti ve}oj i, {to je jo{ va-`nije, presti`noj zajednici, odnosno onoj koja bi poboq{ala pred-stavu Makedonaca o sebi i oja~ala evropsku/zapadnu komponentuwihovog identiteta“. Kona~no, smatraju gra|ani Makedonije, pri-jem u Nato bio bi zna~ajan korak ka ~lanstvu u Evropskoj uniji.

Mladen Stani~i} je autor teksta o diskursu o Natou u Hrvat-skoj. On navodi rezultate junskog istraìvawa, prema kojima ula-zak Hrvatske u Nato podràva 44 odsto wenih gra|ana, dok se to-me protivi 28 odsto. Istovremeno, ~ak 75 odsto gra|ana Hrvatskeo~ekuje da }e se to ~lanstvo realizovati u naredne dve godine. Ra-di pravilnog informisawa javnosti, hrvatska vlada je formiralaDràvni odbor za ~lanstvo Hrvatske u Nato.

Jelena Radoman je predstavila aktuelnu debatu o pristupawuNatou u Crnoj Gori. Politi~ka scena je jasno diferencirana na

ISTRA@IVAWA

Grafikon 2

Grafikon 1

Da li ste za to da Srbija u|e u EU i Nato?

Da li Srbija treba da postane ~lanica Natoa?

SPECIJALNI PRILOG 24

P

O STRAHOTAMARATA U SRBIJ I

osmatraju}i u celini rad i po`rtvovanost male grupeholandskih lekara i pomo}nog medicinskog osobqa, kaoosnovni zakqu~ak izdvaja se ~iwenica da je najve}i do-prinos radu zdravstvene slu`be u Srbiji u periodu izme|u

1912. i 1918. godine dala ona ekipa na ~ijem se ~elu nalaziodr Arijus van Tinhoven.

Deluju}i mahom u Ratnoj bolnici u Vaqevu i bele`e}ide{avawa na balkanskom frontu, ovaj neposredni svedok ve-likih borbi, stradawa i pobeda u bitkama na Ceru i Kol-ubari, kao i pandemije pegavog tifusa, prvi je, znatno pre dr

Rudolfa Ar~ibalda Rajsa, svetskoj javnosti ukazao na svestrahote rata u Srbiji, na nehumano postupawe pripadnikaaustrougarskih trupa i zverstva koja su u tom razdobqupo~iwena nad civilnim stanovni{tvom.

U velikom broju publikacija koje nastaju u tom periodusvojim zna~ajem i autenti~no{}u izdvajaju se wegove dnevni~kebele{ke, objavqene 1915. godine u Roterdamu, pod naslovomStrahote rata u Srbiji – dnevnik ratnog hirurga, ~ije deloveovom prilikom objavqujemo.

Dnevni~ ke bele{keholandsko g h irur ga


DEQEWEISTOGSNA

O istorijskim susretawima sredi{weg Balkana i Nizozemqa

Kako su pogledi istraìva~a,diplomata, kartografa i putopisacasa severa bivali sve ~e{}e usmereniprema predelima sredi{weg Balkana,tako su se pred wihovim o~ima ukazivale zajedni~ke crte, sli~neistorijske matrice, prepoznatqiveodlike svesti o pripadnostimalobrojnom narodu okruènom

mo}nim i vekovnim carstvima, obemanacijama svojstveni prkos, slobodoqubqe, te`wa za obnovomili uspostavqawem sopstvene

dràve.

Kada je daleke 1904. godine tada ve} ugledna Srpska kwièv-na zadruga objavila putopise E. de Ami~i}a pod naslovomHolandska, malo ko u Srbiji je razumeo takav izbor uredni-{tva poznate izdava~ke ku}e. Me|utim, samo neupu}enimamoglo je da izgleda da je ta kwiga nekim slu~ajem zalutala

me|u ranije publikovane naslove, koji su donosili opise i pove-sti velikih evropskih dràva.

Iako naizgled isuvi{e kulturolo{ki, istorijski i religijskirazli~ite, Srbija i Holandija predstavqaju dve zna~ajne stareevropske regije, koje pa`qivijim promatrawem otkrivaju veze za~e-te jo{ krajem sredwovekovnog razdobqa. U po~etku zasnovane naznatièqi pojedinaca, te su veze postepeno prerastale u boqe po-znavawe zemqe, wenih prirodnih odlika, ali i u uzbudqivo razot-krivawe bogate pro{losti drugog naroda, wegovih kulturolo{kihosobenosti, jezi~kih svojstava, obi~aja. I kako su pogledi istraì-va~a, diplomata, kartografa i putopisaca sa severa sve ~e{}e bi-vali usmereni prema predelima sredi{weg Balkana, tako su sepred wihovim o~ima ukazivale zajedni~ke crte, sli~ne istorijskematrice, prepoznatqive odlike svesti o pripadnosti malobrojnomnarodu okruènom mo}nim i vekovnim carstvima, obema nacijamasvojstveni prkos, slobodoqubqe, te`wa za obnovom ili usposta-vqawem sopstvene dràve.

POSLANICI I PUTOPISCIPrvi putnici, poslanici i putopisci potekli iz Nizozemqa,

koji su, poput Josa van Histelea (~ije je putovawe na istok otpo~elo1481, a okon~alo se 1485. godine), ili Kornelijusa Duplicijusa deShepera, koji je pro{ao sredi{wim Balkanom izme|u 1533. i 1534.godine na putu za Istambul, gde je trebalo da bude ambasador caraFerdinanda I Habsburga, govore o svojoj potresenosti sudbinom lo-kalnog slovenskog ìvqa, koje se, kako su zapaàli, nevi|eno zlo-pati pod osmanskom upravom i koje svakog putnika sa zapada, pored

D N E V N I ^ K E B E L

33

otpor nadiru}em Osmanskom carstvu. Stawe u kojem su pojedini odwih zaticali sredi{wi Balkan neretko je izazivalo setu, ali inerazumevawe novog na~ina ìvota, razloga za prihvatawe ori-jentalnih obi~aja

Devetnaesti vek u vi|ewima sredi{weg Balkana i Nizozemqadonosi vidne promene. Srpska revolucija i uspe{na oslobodila~-ka borba, {to je omogu}ilo obnovu nacionalne dràve, uticali suna znatno ve}e i ozbiqnije zanimawe javnosti i nau~nika koji sudelovali na podru~ju Nizozemqa. Tako Nikolas Gotfrid van Kem-pen 1837. godine, pored ostalog, govori o ]ele-kuli, koju „svakiprijateq slobode i napretka ~ove~anstva vidi kao po~asni stubpodignut na ulasku u domovinu tih plemenitih qudi”. Dive}i se srp-skim sredwovekovnim junacima poput Milo{a Obili}a, Van Kam-pen ih poredi sa Kara|or|em, kome pripisuje „~udesnu hrabrost”.Interesovawe za nemirne i slobodoqubive balkanske prostorepokazuju i Piter Bosa, Avgust fon Dane van Varik, Robert van Zaj-len van Nejevelt, Piter Rulof Bos, Kristijan [uler tot Persem,Hendrik Volfgang van der Mej, i drugi. Ovaj posledwi je 1885. go-dine objavio tekst Srpski ep, kojim je èleo da skrene pa`wu kul-turne javnosti na veli~inu i vitalnost do tada potpuno nepoznateslovenske kulture. Porede}i Srbe kao Slovene i Holan|ane kaonarod germanskog porekla, on isti~e mno{tvo razlika izme|u dvanaroda, ali i nagla{ava kako kod Slovena na povr{inu izbija za-jedni{tvo. Za wih govori kako su miroqubivi poput starih Grka,kako vole slobodu i kako kod wih dominira ose}aj za zajednicu.Srbi su, nastavqa Van der Mej, boqe od drugih plemena sa~uvaliosnovne odlike prvobitne slovenske rase. Ako se ikada ostvarimogu}nost jedne slovenske kulture naporedo sa germanskom, onda jewena klica sigurno u srpskom elementu ... Moè, dakle, biti kori-sno podsetiti Zapadnu Evropu da unutar wenog vidokruga, poredromanske i germanske, postoji i slovenska civilizacija, ~ije pore-klo treba traìti u srpskom epu: {to }e re}i, u starosrpskom duhuslobode i nezavisnosti koji, oslobo|en turskog jarma, ne}e trpetini germansku dominaciju.

PRVE ISTINE Prvi svetski rat uveo je Srbiju u sferu do tada najve}eg zani-

mawa javnosti u Nizozemqu. îwenica da se jedna mala i zaostalabalkanska kraqevina na{la u ratu sa mo}nim Austrougarskim car-stvom ponovo je probudila izraze solidarnosti i saose}awa sawenim stanovni{tvom. U velikom broju publikacija koje su nastaleu tom periodu svojim zna~ajem i autenti~no{}u izdvajaju se dnevni~-ke bele{ke Arijusa van Tinhovena, objavqene 1915. godine, pod na-slovom Strahote rata u Srbiji. Taj ratni hirurg boravio je u Srbi-ji i tokom balkanskih ratova, da bi se po~etkom leta 1914. godineponovo na{ao na na{im prostorima. Zajedno sa svojim kolegamalekarima on je ostao u ~uvenoj vaqevskoj Ratnoj bolnici, u kojoj jeradio kao rukovodilac Odeqewa za hirurgiju. Beleè}i de{avawana balkanskom frontu, kao neposredni svedok velikih borbi i po-beda u bitkama na Ceru i Kolubari, prvi je, znatno pre Ar~ibaldaRajsa, svetskoj javnosti ukazao na sve strahote rata u Srbiji, na ne-humanost pripadnika austrougarskih trupa i okrutnost s kojom su utom razdobqu postupali sa civilnim stanovni{tvom. Deluju}i u sa-mom sredi{tu ratnih zbivawa i strahota, Van Tinhoven je ubrzo po-stao i ~lan me|unarodne komisije za istraìvawe ratnih zlo~inakoje su austrougarske trupe po~inile nad civilnim stanovni{tvom,a koju je osnovao komandant Drinske divizije.

Objavqivawe dnevni~kih beleàka Arijusa van Tinhovena,upravo na 90. godi{wicu wihovog prvog izlaska iz {tampe daleke1915. godine, prvi put na jeziku naroda o kome svedo~e, predsta-vqa plemenit poduhvat sa ciqem daqeg zbliàvawa i u~vr{}iva-wa trajnih prijateqskih odnosa Srbije i Holandije.

Mr Dejan Risti}

ostalog, doìvqava i kaopotencijalnog izbavite-qa. Iako {turi, ti zapi-si predstavqaju dragoce-ne izvore za uo~avawe irazumevawe istorijskihprocesa koji su se odvija-li u razdobqu nakon slo-ma srpske sredwovekovnedràve. I dok su neki pu-topisci znatièqno po-smatrali predele sredi-{weg Balkana kojima suse kretali, dotle su dru-gi, poput Ohira van Bus-bekea, koji je se}awa nasvoje putovawe u Istam-bul i boravak na dvoruSulejmana Veli~anstve-nog u periodu izme|u1554. i 1562. godineovekove~io u pismima,objavqenim 1581. u An-tverpenu, pod naslovomItinera Constantinopolita-num et Amasianum, lokal-no stanovni{tvo, a po-sebno ène u wihovimìvopisnim no{wama,doìvqavali kao otelo-tvorewa likova iz anti~-kih mitova, poput Klitem-nestre ili Hekube. Rene-sansno obrazovani huma-nista, Busbeke je ostavionajvredniji zapis o sre-

di{wem Balkanu pisan holandskim jezikom, nastao u XVI veku. Nemawu vrednost imaju i bele{ke nizozemskog poslanika na dvoru uIstambulu, Kornelisa Hage, nastale izme|u 1612. i 1615. godine,jer u wima svedo~i o vi{e zna~ajnih doga|aja koje je ~uo na dvoruosmanskih vladara. Justus Kolijer, nizozemski poslanik na Porti,beleì 1688. godine izuzetno srda~an do~ek i dobrodo{licu kojumu je lokalno stanovni{tvo priredilo u Beogradu, glavnom graduevropskog dela Osmanskog carstva, kako ga on vidi.

PREPOZNAVAWE SRPSKOG EPAOp~iwenost bogatstvom predela, neobi~nim jezikom, kolori-

tom no{wi i obi~ajima o~igledna je i kod nizozemskih putopisacai diplomata koji putuju sredi{wim Balkanom i tokom XVIII veka.Istovremeno, oni beleè i znatièqu lokalnog stanovni{tva kojedolazi u susret sa namernicima sa evropskog zapada. Obostranaradoznalost, otvorenost, ali i povremeno nerazumevawe i nezna-we prepli}u se u zapisima koji nastaju u duèm razdobqu. Za put-nike potekle iz nizozemskih regija sredi{wi Balkan predstavqaoje predvorje Orijenta, a Beograd wegove vratnice. Bio je to me|u-prostor koji je razdvajao hri{}ansku Evropu od islamske Azije.Mesto susreta dveju religija i civilizacija, kao i kulturolo{ka ijezi~ka isprepletenost, ~inili su da u o~ima nizozemskih putopi-saca ti predeli podjednako zra~e i plene bogatstvom prirode, an-tropolo{kim svojstvima i rasko{om ode}e, prizora i obi~aja.Istovremeno, svest o nekada{woj mo}i sredwovekovnih hri{}an-skih balkanskih dràva, pre svih one srpske, budila je u wima ose-}aj solidarnosti sa potomcima onih koji su decenijama pruàli

Najmla|i podnarednih Srpske vojskeMom~ilo Gavri} posmatra sprovo|eweaustrougarskog oficira, autor RistaMarjanovi}

E [ K E H O L A N D S K O G H I R U R G A

34

ME\UQUDIMANalaze}i se na razli~itim

rubovima Starog kontinenta, Srbi

i Holan|ani pokazali su tokom

minulih stole}a neobi~nu

upornost u me|usobnom

upoznavawu, razumevawu i

pribliàvawu. Iako je bilo i

perioda kada su me|usobni odnosi

umeli da budu na distanci i

ispuweni nesaglasjem, dva mala

evropska naroda nastavqala su da

zajedni~ki grade budu}nost

kontinenta kome pripadaju i ~iju

sudbinu dele u ~itavom nizu

vekova. Jedan od primera koji o

tome svedo~i jeste i prisustvo

holandskih vojnomedicinskih

misija u Srbiji tokom balkanskih

i Prvog svetskog rata.

Holandske vo jnomedicinske misi je u Srbi ji Z

animawe holandske javnosti za de{avawa u regionu sredi-{weg Balkana, a posebno u Srbiji, primetno je poja~ano u pr-vim decenijama pro{log veka. Pored dva obimna ~lanka Mej-narda Merensa, po~asnog generalnog konzula Kraqevine Sr-bije u Amsterdamu, objavqena 1900. i 1901, u Bonovom ilu-

strovanom ~asopisu, pod naslovima Pone{to o Srbiji (1900) iHolandija i Srbija: se}awe sa putovawa (1901), o de{avawima uSrbiji pisali su i Marselus Emants 1903, gospo|ica J. G. Luht1913, Hosinus de Voht 1913, potpukovnik J. C. Van den Belt 1914,dr H. Kopeshar 1915, i iste godine poru~nik J. Fabijus i dr Arijusvan Tinhoven.

Potpukovnik J. C. van den Belt prvi je holandski oficirkoji je posetio Srbiju u periodu balkanskih ratova i Prvog svet-skog rata. Ovaj vojni posmatra~, u svom delu objavqenom 1912.godine, opisuje zara}ene strane ukqu~ene u oba balkanska rata,wihove zapovednike, oruànu silu i opremu, ali i najzna~ajnijeratne operacije. Wegova opaàwa dokumentovana su statisti~-kim podacima i vojnim mapama. Van den Belt se, budu}i da je biovojno lice, u svom tekstu nije previ{e osvrtao na politi~keaspekte balkanskih ratova, ve} je svoju pa`wu posvetio anali-zirawu pro{losti tog regiona. S tim u vezi on je u vi{e mahovacitirao tada{weg dopisnika londonskog dnevnog lista Daily Mir-ror Filipa Gibsa, koji je istakao kako „dugo prièqkivanu bor-bu protiv Turaka, revan{isti~ki rat, the campaign which has ful-lfiled the vengeance of the centuries, vi{e niko i ni{ta nije mogloda spre~i“. Nastavqaju}i izno{ewe svojih impresija o Drugombalkanskom ratu, Van den Belt je posebno ukazao na „izuzetnodràwe stanovni{tva prilikom izbijawa rata i kada je postalopoznato koliko su veliki gubici“, ali i na izjavu neimenovanog~lana Crvenog krsta o tome da „}e mawe zapadnoevropske ze-


35

mqe morati temeqito da revidiraju svoje mi{qewe o balkan-skim dràvama“.

Nakon teksta potpukovnika Van den Belta, prvo svedo~anst-vo o ratnim de{avawima u Srbiji toga vremena, koje je nastalokao rezultat rada jednog lekara, bilo je predavawe dr H. Kopes-hara pod naslovom Pone{to o Crnoj Gori i Srbiji i mom radutamo (Een en ander over Montenegro en Servië en mijn arbeid aldaar).O wemu se govorilo na sastanku Dru{tva za unapre|ewe medici-ne i porodiqstva, odrànom 18. oktobra 1913. godine u Amster-damu. Izlagawe dr Kopeshara, oficira sanitetske slu`be ho-landske Isto~noindijske vojske, kasnije je objavqeno u Medicin-skom nedeqniku. Kao posebno izdawe, obima 80 stranica, kojeprate fotografije {to ih je sam dr Kopeshar snimio, {tampanoje u Amsterdamu 1914. godine.

DNEVNI^KE BELE[KEPo{to je tokom Prvog balkanskog rata boravio na teritori-

ji Kraqevine Crne Gore, gde je, zajedno sa svojim kolegama leka-rima Osterhajsom i Oqenikom i suprugom koja je pomagala kaobolni~arka, radio u sanitetskoj slu`bi tamo{we vojske, dr Ko-peshar se 1913. godine, posle kra}eg boravka u Holandiji, zapu-tio u Srbiju. I dok je stawe sanitetske slu`be u Crnogorskoj voj-sci bilo krajwe kriti~no i haoti~no, dotle je wegov rad u Srbijidavao mnogo ve}e rezultate. Zahvaquju}i dobroj organizaciji sa-nitetske slu`be Srpske vojske, ali i boqoj ekonomskoj situaciji udràvi, rad dr Kopeshara u Srbiji tokom Drugog balkanskog ratadoprineo je uspe{nijem delovawu vojnog saniteta, unapre|ewu sa-me sanitetske slu`be, ali i ja~awu podr{ke holandske javnosti uodnosu na ciqeve sa kojima je Srbija u{la u taj oruàni sukob.

Pomenuli smo da je razdobqe balkanskih ratova i Prvogsvetskog rata uvelo Srbiju u sferu do tada najve}eg interesova-wa javnosti u Nizozemqu.

U velikom broju publikacija koje nastaju u tom periodu svojimzna~ajem i autenti~no{}u izdvajaju se dnevni~ke bele{ke Arijusavan Tinhovena, objavqene 1915. godine u Roterdamu, pod naslo-vom Strahote rata u Srbiji – dnevnik ratnog hirurga. Nadovezuju-}i se na rad svog kolege dr Kopeshara, dr Arijus van Tinhoven, sasvojim saradnicima, drugi put je boravio u Srbiji u periodu iz-me|u po~etka avgusta 1914. i februara 1915. godine.

Objavqivawe wegovih dnevni~kih beleàka rezultat je izve-{taja koje je slao holandskim dnevnim listovima Nieuwe Rotter-damse Courant i Algemeen Dagblad, a uvr{ten je i obiman intervjukoji je dao novinaru Novih roterdamskih novina M. J. Bruseu, ob-javqen u rubrici Me|u qudima.

Kao ratni hirurg Tinhoven je boravio u Srbiji i tokom bal-kanskih ratova, da bi se po~etkom leta 1914. godine ponovo na-{ao na ovim prostorima. Zajedno sa svojim kolegama lekarima onje, kao rukovodilac Odeqewa za hirurgiju, delovao pri ~uvenojVojnoj bolnici u Vaqevu. O svom dolasku u Vaqevo i angaòvawudr Van Tinhoven je zapisao: „Predstavili su me gradskim vlastimai postavili za prvog hirurga u sreskoj bolnici, koja je pre pet go-dina renovirana po svim propisima. Sve je na jednom spratu, do-bio sam dobre prostorije za operacije i previjawe, kao i jednuza rendgen, a i pristojan sme{taj za bolni~arke i sebe. Sve smoispraznili, dobro o~istili... Jedno vreme je vladao neprijatanmir. Sve dok Austrijanci 16. avgusta 1914, nisu pre{li Drinukod [apca i krenuli na Vaqevo... Do{li su do Zavlake, na tri sa-ta od nas, i sve vreme su se ~uli topovi...“

Ubrzo posle otpo~iwawa op{tih oruànih sukoba na teri-toriji severozapadne Srbije, koji su u drugoj polovini avgusta1914. kulminirali Cerskom bitkom, medicinska ekipa dr Van Tin-hovena suo~ila se sa velikim prilivom rawenih pripadnika Voj-ske Kraqevine Srbije, ali i civila. „Tada su stali da priti~u ra-wenici, u velikim transportima koji su naj~e{}e stizali uve~e ino}u; jednom ~ak osam stotina istovremeno“, zapisao je dr VanTinhoven. „Najpre su ih spu{tali na seno u velikim magacinima,sirote qude, neke na umoru, druge ve} mrtve – sabijene na gomile,jadno, kao stoku. A odatle su ih raspore|ivali na razne bolnice iambulante; bolesni odvojeno, raweni po vrsti povreda, koliko jeto bilo mogu}e. Tri sanitetska voza neprestano su razvozila onekoji su iole bili u stawu za transport“.

RATNI ZLOÎNIPod utiskom delovawa neprijateqske vojske na srpskoj teri-

toriji i zlo~ina koji su tada u~iweni nad civilnim stanovni-{tvom, dr Van Tinhoven opredelio se da prikupi materijalne do-kaze o upotrebi nedozvoqenog naoruàwa i municije, kao i sve-do~anstva o konkretnim zlo~inima po~iwenim u Ma~vi. O formi-rawu Komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~ina novinar M. J. Bruseje zapisao: „Srpski komandant Drinske divizije obrazovao je ko-misiju radi istrage tih strahota. [ef policije Vaqevskog okrugau~estvovao je u wenom radu, zatim jedan austrijski lekar u srpskojslu`bi, dr van Tinhoven, {vajcarski inèwer [mit, sa fotogra-fom i neophodnom pratwom. A stravi~ne slike zverstava, silova-wa, koje je na{ zemqak prikupio dodatna su osuda ratnog ludila.Istraga se odnosila na podru~je izme|u Zavlake i Brezjaka. Kre-nulo se automobilom kroz napa}eni kraj. Narod tamo ìvi veomara{trkano, ve}inom u zaseocima od po nekoliko doma}instava

Privo|ewe ugarskog majora Balzarika `rtvama koje je pobio, u prisustvu holandskog hirurga dr Van Tinhovena, {vajcarskogindustrijalca @ila Smita, prestavnika srpskog Crvenog krsta i Ministarstva unutra{wih dela, avgust 1914.


svrstanih oko kr~me; ili oko ku}e lokalnog popa. Ubrzo su nai{lina {esnaest le{eva qudi koji su bili povezani konopcima, svakiustreqen tri do ~etiri puta, slomqenih ruku i nogu, smrskanih lo-bawa. Zarobqen je jedan austrijski major, koga je narod posebnokrivio za zverstva wegovih trupa. Komisija ga je saslu{ala, radi-lo se o majoru Jozefu Balcariku. Odveli su ga do livade, gde subili naslagani le{evi staraca, ̀ ena i dece ubijenih kundacima ibajonetima, mlada stvorewa odse~enih ruku ili jo{ uàsnije is-kasapqenih. Major je poricao krivicu. Ali kada su ga kasnijesprovodili u glavni [tab, dok je srpski major sedeo u zapre`nomvozilu, a on kao obi~an vojnik kraj ko~ija{a, iskoristio je prili-ku da se otruje cijankalom. Na jednom drugom mestu je komisija na-{la le{eve ~etvoro pobijenih qudi. Verni pas, jo{ uvek na uzicikoju je wegov gospodar drào u uko~enoj {aci, bio je prepolu}en.Iz jedne sveè humke iskopali su pet tela, dva bez rana, koja suostavqala utisak da su ìva zakopana. Ne{to daqe su na gomilina{li 60 do 70 le{eva dece, izgorele u {koli. I jo{ mnogo sli~-nog je komisija videla”.

Nalazi Komisije i zgranutost me|unarodne javnosti nad wi-ma doprineli su da Austrougarska vojska primeni kaznene mereprotiv onih pripadnika koji su se ogre{ili o norme Me|unarod-nog ratnog prava i odredbe @enevske konvencije. Van Tinhoven jetvrdio da su te rigorozne kazne imale efekta i da on kasnije vi-{e nije nailazio na masakrirano civilno stanovni{tvo.

SUSRET TINHOVENA I RAJSAUbrzo posle okon~awa vojnih operacija u Cerskoj bici, ta~-

nije 18. avgusta 1914, dr Van Tinhoven upoznao se sa dr RudolfomAr~ibaldom Rajsom, profesorom kriminalistike na Univerzitetuu Lozani, koji je u Srbiju pristigao kako bi detaqnije istraìonalaze Komisije. Nakon uvida u stawe i razgovora sa dr Van Tin-hovenom, dr Rajs je izneo procenu po kojoj je u tom kratkom perio-du povla~ewa Austrougarske vojske ubijeno oko 4.000 civila iz-me|u dva meseca i 92 godine starosti. Rajs je, pored istraìvawapo~iwenih ratnih zlo~ina, u Srbiju do{ao i kako bi sakupio do-kaze o upotrebi nedozvoqene rasprskavaju}e municije, tzv. dum-dum metaka. Dr Van Tinhoven je zabeleìo: „U po~etku nisam po-verovao u rasprskavaju}e metke. Ali kasnije je moja sumwa pobije-na, i uverio sam se u to da su ih Austrijanci koristili. Tipi~narana prouzrokovana takvim metkom jeste mala ulazna rana u me-su. Me|utim, ispod we metak je eksplodirao, raspr{io se i na-pravio je ogromnu ulaznu ranu“.

Razlog {to holandski lekar u po~etku nije verovao u to daneprijateqeve oruàne snage koriste tzv. dum-dum municiju bio je{to ve}ina takvih rawenika, zbog brzog podlegawa povredamaprouzrokovanim jakim krvarewem, nije ni stizala do Ratne bol-nice u Vaqevu. Ipak, po{lo mu je za rukom da prikupi nekolikometaka i da ih kasnije odnese na ekspertizu u Holandiju, da bi odjednog tamo{weg uglednog balisti~ara dobio slede}u potvrdu:„Po{tovani gospodine, povodom poglavqa V va{eg ratnog dnevni-ka, objavqenog u Novim roterdamskim novinama od 30. marta1915. godine, mogu vam saop{titi da sam na pregled primio dvarasprskavaju}a metka kakva ste tamo opisali. Do pre nekolikodana i usmeno i pismeno sam zastupao mi{qewe da treba suzbitibajku o rasprskavaju}im mecima, prosto zato {to oni ne postoje,a osim toga, sva malokalibarska pu{~ana zrna mogu pod odre|e-nim okolnostima da izazovu rawavawa koja na prvi pogled odajuutisak da su kori{}eni rasprskavaju}i meci. Meci koje ste vi do-neli nau~ili su me suprotnom. To su najuàsnija sredstva za ubija-we koja se mogu zamisliti. Kad sam nakon bri`qivog skidawa omo-ta~a video sadràj jednog takvog zrna i kada je istina polako do-prla do mene, preostalo mi je samo ga|ewe zbog nedostojnog rat-nog zlo~ina jedne mo}ne carevine spram hrabrog, patriotskog,krajwe simpati~nog malog naroda od nekoliko miliona du{a“.

PLA^ OD SRE]E Deluju}i u te{kim uslovima Prvog svetskog rata, dr Van Tin-

hoven ~inio je napore kako bi svoje iskustvo i najnovija medicin-ska saznawa koja je stekao tokom wegovog pre|a{weg rada u Ho-landiji preneo svojim srpskim kolegama. „Prostrelne rane usta iobraza, smrskane vilice, to se moè srediti, iako ti qudi stra-{no pate, jer ne mogu da jedu”, ukazivao je. „Tako|e i prostrelnerane lobawe. Zabluda je da je prostrelna rana mozga po defini-ciji smrtonosna. Imao sam momke kod kojih je mozak cureo u mla-zu, pa su ipak izle~eni. Rane u predelu potiqka ~esto ugroàvajucentar za vid, {to izaziva slepilo, a to za nas hirurge, ipak, mo-gu biti veoma zahvalni slu~ajevi. Ako je sam centar samo maloo{te}en krhotinama lobawe i krvnim pritiskom, onda operacija~ini ~uda. I onda ta sre}a kada se ~ulo vida polagano stane vra-}ati; kada im stavi{ ruku pred o~i, a oni kona~no po~nu da nazi-ru wen obris; onda da razlikuju prste, pa kad krenu da ih broje:… dva, i na kraju svih pet! Pa kad zapla~u od sre}e...”

Na pitawe novinara M. J. Brusea da li je dr Van Tinhoven uratu zaista postizao tako mnogo zna~ajnih rezultata operativnimputem, on je odgovorio: „Usu|ujem se re}i da se po pravilu postiùrezultati tamo gde se posla lati iskusan hirurg. Ina~e to ne trebaraditi. Priliv rawenika je naj~e{}e toliki da je boqe i}i na si-gurno. U prvo vreme sam pod vo|stvom ~uvenog profesora FonEtingena izuzetno mnogo nau~io o tom pitawu. Jer zadatak ratnoghirurga je ne{to posebno. On mora da deluje {to je konzervativni-je mogu}e, restitucijski u bukvalnom smislu, i mora da zna u kojim}e slu~ajevima intervenisati. Na primer, prostreqenu lobawu jenajboqe otvoriti, izvaditi krhotine i pobrinuti se za smawewepritiska. Trbu{ne rane, pak, po pravilu nikad ne treba operisa-ti. Pacijent treba da miruje; treba ga le~iti ledom i opijumom. Toje profesor Kitner, sada u Breslau, zapazio jo{ u Transvalskomratu. Od pacijenata sa ranama u predelu trbuha, koje nije operi-

36

Dr Rudolf Ar~ibald Rajs

D N E V N I ^ K E B E L E [ K E

37

sao, izgubio je trinaest, a od onih koje jeste operi-sao – 26 procenata. Mogu}e je ~ak da zrno pro|e kroz~itav trbuh, a da ne o{teti nijedno crevo zahvaquju-}i wihovoj sposobnosti kontrakcije. Ako crevo ne{toovla{ okrzne, ono se zgr~i – i tako se zrno provu~ekroz lavirint. Imao sam takve slu~ajeve…”

Rade}i skoro danono}no kao glavni hirurg Rat-ne bolnice u Vaqevu, dr Van Tinhoven je, po svojimre~ima, samo u periodu izme|u 8. avgusta, kada je sti-gao u Vaqevo, i 23 septembra 1914. operisao 235pacijenata, od kojih je 67 umrlo. Ve}ina nakon ope-racija glave – 35; trbu{nih rana 8; rana ki~menemo`dine 4.

Ubrzo nakon {to je ostavio ovu dnevni~ku bele-{ku, dr Van Tinhoven suo~io se sa potrebom evakua-cije Vojne bolnice, imaju}i u vidu neposrednu opa-snost od austrougarskih trupa koje su napredovaleka Vaqevu. @ele}i da {to duè bude u mogu}nosti dasa ~lanovima svoje medicinske misije pruà neop-hodnu pomo} rawenicima, on je odlagao evakuacijubolnice sve do 1. novembra te godine, kada je nare-|ewe o izme{tawu bolnice izdao {ef sanitetskeslu`be Srpske vojske. ^lanovi wegove ekipe evakui-sali su se put â~ka, zatim u Ni{ i kona~no u Zaje-~ar. Krajem novembra, prate}i ubrzano napredova-we Srpske vojske tokom Kolubarske bitke, holandskamedicinska misija vratila se, preko Mladenovca iLazarevca, u Vaqevo, u kome je obnovqen rad Vojne bolnice. Uneobi~no te{kim uslovima devastiranog i opustelog grada, ho-landsko medicinsko osobqe sa~ekao je teàk zadatak. Bilo je po-trebno urediti bolnicu, vratiti je u funkciju i u~initi da se ra-wenicima pruì najboqa mogu}a nega i obezbedi wihov opora-vak. Do kraja 1914. godine dr Van Tinhoven uspeo je da uredi bol-nicu i, kako je sa zadovoqstvom isticao, u~ini sve {to je bilo dowega da nijedan od wegovih pacijenata ne oboli od pegavog tifu-sa, ~ija je epidemija nastupila po~etkom 1915. godine.

VI[E OD LEKARAEpidemija pegavog tifusa najpre je po~ela da se {iri me|u iz-

beglicama, koje su bile iscrpqene dugotrajnom oskudicom u hrani,umorom i promrzlinama, da bi kasnije zahvatila i ratne zarobqe-nike. Ubrzo se broj obolelih od te opake bolesti u Vaqevu popeo nanekoliko hiqada. Iako sme{teni u posebnoj bolnici, koja se nalazi-la izvan grada, wihova smrtnost iznosila je i do 90%.

Pored pacijenata, od pegavog tifusa po~eli su da obolevaju ilekari, tako da je u ~itavom Vaqevu od wih 14 ostalo samo petorozdravih. Me|u obolelima na{li su se i pojedini ~lanovi holandskevojnomedicinske misije, a i sam dr Van Tinhoven. Zahvaquju}i brizisvojih kolega, on je u potpunosti ozdravio nakon duèg oporavka uSrbiji i Holandiji.

Arijus van Tinhoven napustio je Srbiju te{ko bolestan u fe-bruaru 1915. godine i, po nalogu {efa sanitetske slu`be Srpskevojske, otputovao na daqi oporavak u Holandiju, gde je tokom 1915.godine nastavio svoj humani rad upoznavawa doma}e ali i me|u-narodne zajednice sa de{avawima na balkanskom frontu. Poslepotpunog oporavka, a u nemogu}nosti da se vrati u Srbiju, on jekrajem 1915. godine krenuo u Francusku da bi nastavio svoj radratnog hirurga.

Kona~no, pored vojnomedicinske misije koju je predvodio drVan Tinhoven, u Srbiji su krajem 1915. godine boravila jo{ dvoji-ca lekara iz te zemqe. Po svedo~anstvima dr Slavke Mihailovi},objavqenim u wenom dnevniku pod naslovom Oblaci nad gradom,Ministarstvo unutra{wih dela Kraqevine Srbije primilo je narad u oktobru te godine dvojicu holandskih lekara. Prema pojedi-

nim natpisima, jedan od wih identifikovan je kao dr Brejer. Iz-vori o delovawu te dvojice lekara u Srbiji, po svemu sude}i, nisusa~uvani, te se moè zakqu~iti da je sa wima okon~ano prisustvoholandskih lekara u na{oj zemqi u periodu balkanskih ratova iPrvog svetskog rata.

Posmatraju}i u celini rad i po`rtvovanost male grupe ho-landskih lekara i pomo}nog medicinskog osobqa, kao osnovnizakqu~ak izdvaja se ~iwenica da je najve}i doprinos radu zdrav-stvene slu`be u Srbiji u periodu izme|u 1912. i 1918. godinedala ona ekipa na ~ijem se ~elu nalazio dr Arijus van Tinhoven.

Deluju}i mahom u Ratnoj bolnici u Vaqevu i beleè}i de-{avawa na balkanskom frontu, ovaj neposredni svedok velikihborbi, stradawa i pobeda u bitkama na Ceru i Kolubari, kao ipandemije pegavog tifusa, prvi je, znatno pre dr Rudolfa Ar~i-balda Rajsa, svetskoj javnosti ukazao na sve strahote rata u Sr-biji, ali i na nehumano postupawe pripadnika austrougarskihtrupa i okrutnost koja je u tom razdobqu ispoqena u odnosu nacivilno stanovni{tvo.

Tokom vi{e od pola godine bavqewa na balkanskom frontuon je znatno doprineo radu Vojne bolnice u Vaqevu, ali je i pr-vi obavestio {iru evropsku javnost o de{avawima na ovim pro-storima, ali i o istinskom karakteru rata i strahotama koji jeon sobom nosio. Humanost i pomo} u jednom od najteìh periodanovovekovne srpske istorije svrstala ga je me|u li~nosti koje suostavile neizbrisiv trag u istoriji i svesti ovda{weg stanov-ni{tva. Lekar humanista, dr Van Tinhoven bio je jedan od naj-plemenitijih prijateqa Srba i istrajan braniteq ispravnostiwihovog otpora i borbe za o~uvawe nezavisnosti svoje dràve uperiodu balkanskih i Prvog svetskog rata. Boravak dr Arijusavan Tinhovena i grupe medicinskog osobqa, koja je na wegov po-ziv do{la iz Holandije u humanu misiju u Srbiju tokom 1914. i1915, mo`da je i najupe~atqiviji i najjasniji primer kako se dvageografski udaqena naroda mogu razumeti i kako kulturolo{ke,istorijske i religijske barijere mogu ustuknuti pred humano{}ui sve{}u o potrebi zajedni~ke borbe za mir.

Mr D. Risti}

Povla~awe naroda, autor Rista Marjanovi}

H O L A N D S K O G H I R U R G A


INTERVJUO RATNOMVREMENU

Strahote rata u Srbi ji

Tokom prethodna dva rata ve} sam boravio u Srbiji i upoznao sam narod u neposrednom kontaktu. Nije to narod divqaka i zlo~inaca,kakvim je austrijska {tampa uvek poku{avala da ga prikaè, ve} je tonarod jednostavnih zemqoradnika kojima je najve}a èqa da budu ostavqeni na miru.

Moj intervju sa gospodinom M. J. Bruseom, objavqen u Novimroterdamskim novinama, u rubrici „Me|u qudima“, nai{aoje na veliko zanimawe i izazvao je toliki broj pitawa da samga sa zadovoqstvom dopunio i opremio fotografijama kojesam li~no snimio, kako bi gospodin Bruse to objavio kao za-

sebno izdawe.Sada kada ova se}awa vi{e nisu namewena neutralnim novi-

nama, u vi{e ta~aka sam o{tro istupio protiv okrutnosti koju supo~inile austrijske trupe. Nisu u pitawu pojedinci, ve} vlada kojaje svoje vojnike opremila najokrutnijim rasprskavaju}im mecima.Nadam se da }e, pored toga, ova kwiga doprineti da se baci boqesvetlo na srpski narod.

Trudio sam se da uvek na najobjektivniji na~in prikaèm ono{to sam video i zapaào.Hag, avgust 1915.

Van Tinhoven je ovo zabeleìo u uvodu svog dnevnika, obja-{wavaju}i i kako je nastala kwiga „Strahote rata u Srbiji”.

PREVELIKA SRBIJA Kona~no je Nema~ka bila spremna i vaqalo je traìti casus

belli. Wena verna saveznica Austrija ume}e to ve} da sredi, jer jegodinama nemo}no posmatrala kako se Srbija, wen ju`ni sused,sve vi{e razvija, tako da je ubrzo mogla postati zna~ajan konku-rent ma|arskim zemqoradnicima. Sitne pakosti, kao {to je zatva-rawe granica za srpsku stoku, nisu mnogo pomogle da se spre~irazvoj Srbije. Godine 1905. Austrija je anektirala provincije Bo-snu i Hercegovinu, skoro u potpunosti naseqene Srbima, i tada jezamalo do{lo do rata sa Srbijom, ali je uticajem i posredovawemRusije on, ipak, spre~en. Zatim je sledio ozlogla{eni zagreba~kiproces Srbima i Jugoslovenima, pri ~emu je sa sigurno{}u doka-zano da je austrijski izaslanik u Beogradu Forgah falsifikovaosudske dokumente u kancelariji svoga poslanstva.

Nakon Prvog balkanskog rata, kada su Srbi i Crnogorci, `r-tvuju}i hiqade qudskih ìvota, osvojili Skadar i Dra~, Austrija jezapretila da }e im silom oduzeti te teritorije ako se dobrovoqnone povuku, iako je na po~etku rata izjavila da }e ostati neutralna.

A kada su Srbi potukli Bugare nakon wiho-vog izdajni~kog napada i osvojili Makedoni-ju, tada je opet zamalo do{lo do rata Austri-je protiv Srbije, zbog jednog jedinog razloga,{to je Srbija pretila da postane prevelika.

Iz \oletijevog priznawa na sedniciitalijanske vlade od 5. decembra 1914. sa-znajemo da je Austrija jo{ 1913. htela da na-padne Srbiju, ali da je Italija bila protivtoga, te da je Nema~ka smatrala da jo{ nijekucnuo pravi ~as. Me|utim, 1914. sve je bi-lo spremno, a atentat na nadvojvodu presto-lonaslednika predstavqao je dobrodo{lupriliku da se otpo~ne sa igrom. Nikad nijedokazano koliko su Srbi bili ume{ani u toubistvo, ali je u su{tini Nema~koj vi{e od-govaralo da prestolonaslednik bude uklo-wen nego Srbiji da u tome sara|uje. Jer tamala zemqa nije izgarala od èqe da, nakonposledwa dva iscrpquju}a rata, izazove no-vi. Su|ewe ubicama, a obojica su bili au-strijski podanici, vo|eno je u tajnosti, aForgah, koji je 1909. falsifikovao doku-mente, bio je sada {ef diplomatskog kabine-ta, desna Bertholdova ruka.

Prvobitna Vaqevska bolnica je bila premala da primi sve rawene i bolesne


39

Franc Ferdinand je ubijen 28. juna, a 23. jula Fon Gizl,austrijski izaslanik u Beogradu, uru~io je austrijski ultima-tum. Pregovori vo|eni tokom mesec dana izme|u Be~a i Berli-na do danas nisu objavqeni u nekoj nema~koj Beloj ili austrij-skoj Crvenoj kwizi. Taj ultimatum je najsramniji dokument koji jeikada uru~en jednoj nezavisnoj dràvi i zbog toga se, uglavnom,o~ekivalo da }e ga Srbija odbiti. ~itav svet je bio zapawensrpskim odgovorom, koji je zarad mira ̀ eleo da udovoqi skorosvim austrijskim zahtevima. Jedino se povodom onih redova ko-ji su kr{ili nezavisnost Srbije i koji bi je bezmalo pretvori-li u vazala Austrije molilo za daqe pregovore, uz spremnostda se iza|e pred arbitraù Ha{kog suda.

Ali Austrija je bila odlu~ila da ratuje. Trenutno je preki-nula diplomatske odnose i 28. jula objavila je rat, koji }e pre-rasti u najve}i i najokrutniji od svih dotada vo|enih ratova.

Tokom prethodna dva rata ve} sam boravio u Srbiji i upo-znao sam narod u neposrednom kontaktu. Nije to narod divqa-ka i zlo~inaca, kakvim je austrijska {tampa uvek poku{avalada ga prikaè, ve} je to narod jednostavnih zemqoradnika koji-ma je najve}a èqa da budu ostavqeni na miru.

A. v. T.

PRVA ETAPA VAQEVOJo{ nedovoqno oporavqen od pegavog tifusa, dr Van Tin-

hoven vratio se u Hag. Ali tih nekoliko dana predane ku}nenege primetno mu je godilo. Izgledao je mnogo boqe onog jutrakada smo u wegovoj prole}nim suncem okupanoj sobi, s pogle-dom na vrt, nastavili razgovor, listaju}i wegove dnevnike.Nije bilo sumwe, energi~ni mladi hirurg povratio je snagu i opetje pun planova za nastupaju}e dane – na primer, da na vi{e pozi-va odrì predavawa sa slajdovima, ali i za budu}nost.

– Dakle, 28. jula Austrija je Srbiji objavila rat, 29. ste Vi,sa sestrom De Hrote, koja je bila do{la istog trena, krenuli izBerlina za Var{avu, a tamo niste uspeli da dobijete mesto u po-sledwem brzom vozu za Odesu...

„Jeste, ali ne damo se mi tako lako izbaciti iz sedla! U agen-ciji su nam rekli da su sva sedi{ta rasprodata, pa sam se... obra-tio jednom zlatnom gospodinu, nekom ruskom generalu. Ubedio samga... Ali te ve~eri u Odesi, posle dolaska krcatog voza u kome sunam saputnici bili i neki mobilisani Srbi, krenulo je sve nao-pako. Jer zamislite: u toj op{toj gunguli zagubio nam se prtqag,~itava na{a oprema – na{i koferi sa svim na{im stvarima ne-stali su bez traga! A u subotu uve~e trebalo je da nastavimo bro-dom za Galac.

Napokon, u ponedeqak digosmo ruke od ~ekawa prtqaga i bezkofera krenusmo preko Bukure{ta za Sofiju. Opet smo se raspi-tivali da ne{to nije na|eno... Nema~ke novine su u to vreme tvr-dile da su Austrijanci ve} zauzeli Beograd. Znao sam za pomaw-kawe lekara, tako da smo smesta produìli za Ni{. Tamo sam sejavio sekretaru Crvenog krsta dr Suboti}u i na~elniku zdrav-stvene slu`be, starim prijateqima iz dva prethodna rata, i is-pri~ao im da su mi se zagubili svi instrumenti. Ali posledweg pu-ta sam im bio poklonio svu svoju opremu, zajedno sa rendgen-apa-ratom. – E pa – re~e sekretar – sad }e{ je dobiti nazad. Zatekaosam je potpuno spremnu, poniklovanu i katalogizovanu; dakle, ipakholandski instrumenti! – Ho}e{ li onda odmah da nastavi{ za Va-qevo? To je veoma vaàn centar. Jer Austrijancima ipak nije po-{lo za rukom da zauzmu Beograd s re~ne strane i da obave neop-hodne prelaske. To je moralo da se u~ini s le|a, tamo gde su najve-}a upori{ta na bosanskoj granici. A Vaqevo je onda predstavqa-lo prvu etapu... Tamo i krenusmo!

To je veoma lep gradi}, od osam do deset hiqada stanovnika,u brdima, sa zdravom klimom. I prili~no moderan, ima, na pri-mer, elektri~no osvetqewe; sedi{te je sreza, sa najmawe pet ve-likih kasarni i prelepom gimnazijom, tada osposobqenom za pri-

hvat rawenika. Stanovni{tvo je imu}no. Ve}inom su to bogati se-qaci koji se bave sto~arstvom, a naro~ito uzgojem {qiva.

Jedno vreme je vladao neprijatan mir. Sve dok Austrijancinisu 16. avgusta pre{li Drinu kod [apca i krenuli na Vaqevo...Do{li su do Zavlake, na tri sata od nas, i sve vreme su se ~ulitopovi...

Tada su stali da priti~u rawenici u velikim transportimakoji su naj~e{}e stizali uve~e i no}u; jednom ~ak osam stotinaistovremeno. Najpre su ih spu{tali na seno u velikim magacini-ma, sirote qude, neke na umoru, druge ve} mrtve – sabijene na go-mile, jadno, kao stoku. A odatle su ih raspore|ivali u razne bol-nice i ambulante; bolesni odvojeno, raweni po vrsti povreda,koliko je to bilo mogu}e. Tri sanitetska voza neprestano su raz-vozila one koji su iole bili u stawu za transport”.

Odabirawe i usmeravawe bilo je povereno dr Van Tinhove-nu, tada jedinom stranom lekaru na licu mesta. A „te{ke slu~ajeveza operaciju” slao je na svoje odeqewe, gde su mu asistirali se-stra De Hrote, tri Srpkiwe i dva studenta, jedan medicine, a dru-gi prava. Otad je prili~no redovno obavqao osam do deset veli-kih operacija dnevno.

„Sve dok Austrijanci nisu bili prisiqeni na sveop{te po-vla~ewe 21. avgusta, zahvaquju}i pomo}i Moravske divizije kojaje za 24 sata prepe{a~ila 67 kilometara. Bio je to poraz koji sepretvorio u potpuni debakl. Me|utim, austrijske trupe su, mahomsastavqene od Hrvata, Ma|ara, ~eha i Poqaka, u povla~ewu nasve strane uni{tavale, ubijale, pqa~kale i skrnavile, ène i de-cu – stravi~no.

Srpski komandant Drinske divizije obrazovao je komisijuradi istrage nad ovim strahotama. Istraga se odnosila na pod-ru~je izme|u Zavlake i Brezjaka”.

Kasnije je u Srbiju do{ao R. A. Rajs, profesor sa univerzi-teta u Lozani, kako bi obavio podrobniju istragu o tim straho-tama. U svojoj publikaciji (R. A. Reiss, Comment les Austro Hongroisont fait la guerre en Serbie. Librairie Armand Cohn, Paris), on broj `r-tava starosti izme|u dva meseca i 92 godine procewuje na 3.000

Grupa lekara u Vaqevu 1915 godine


do 4.000. On {to profesor Rajs zatim opisuje pre-vazilazi svaku znanu bestijalnost.

„Inèwer [mit je nedeqama bio u {oku, a kadasam ga jednom kasnije posetio, wegova mi je èna re-kla: – Moj mu` je potpuno pometen. Skoro da ne spavai stalno no}u privi|a mrtve i unakaène”.

„Me|utim” – nastavqa dr van Tinhoven – „kasni-je je austrijska vojna uprava izrekla veoma strogekazne krivcima za ova zlodela. Treba dodati da je u~itavom kraju sav posed stanovni{tva bio uni{ten.Smrskani su im kreveti, stolovi, stolice, pe}i, ma-{ine za {ivewe; doma}e ìvotiwe koje se nisu mo-gle poklati ili odvesti ponekad su bile podjednakookrutno ubijene ili unakaène. Da je u pitawu bilaosveta zbog poraza pokazalo se iz natpisa po dovra-cima, sro~enim na srpskom. Jedan takav sam prime-tio na potpuno ispra`wenoj ku}i jednog popa, gde ~aknijedan list u biblioteci nisu ostavili ~itav: Lepauspomena na kaznenu ekspediciju austrijske vojske.

– 15. avgust. Srbija razorena. @ivela austrij-ska vojska!

Te prve no}i trebalo je da na{a komisija kolima stigne u glav-ni {tab vojske. Bilo je kasno, a prilikom prelaska jednog mostaprobu{ila nam se guma. Morali smo da nastavimo pe{ice kroz no}.Pucalo je i sleva i zdesna, sve vreme smo videli plamene iskre.I{li smo posred bojnog poqa, pokraj le{eva vojnika, kowskih tru-pla, kroz jeziv smrad, jer bio je avgust i truqewe je brzo nastupalo.Kona~no, prona|osmo logor generala [turma, zapovednika Drugogkorpusa. Bilo je pola jedan po pono}i. U jednoj seoskoj ku}i prili~-no brojno dru{tvo oficira i lekara sedelo je uz svetlost sve}a zadugim stolom i pilo vino. Bilo je tu dosta znanih iz prethodnih ra-tova. Do~eka{e nas, dakle, uz poklike. Nakon {to smo se malo pro-veselili zajedno, povedo{e nas do na{ih konaka: hrpe sena na ta-vanu {tale, gde smo divno spavali pod kowskom }ebadi, sa presavi-jenim kaputima kao uzglavqem. Bili smo mrtvi umorni”.

DOBRI STARAC MILIVOJE„A jedan srpski oficir je ispri~ao za iznena|ewe jedne srp-

ske ~ete, koja je zarobila trideset Austrijanaca, da bi se poslepovratka ispostavilo da se taj broj popeo na 86. Jer sve vremese kroz kukuruzi{ta ~ulo kako oni zaostali uzvikuju: êkajte, ho-}emo i mi!

Slede}eg dana nastavili smo svoju ekspediciju kroz nove inove strahote”.

Tokom odsustva dr Van Tinhovena zbog bolesti nakon pute{e-stvija po predelima uàsa, u Vaqevskoj bolnici ga je zamewivaojedan srpski vojni lekar – pukovnik, hirurg stare {kole, koji jeoperisao sve {to mu je padalo {aka. Sestra De Hrote bila je veo-ma uznemirena zbog takvog nastupa. Svaki put bi oti{la na{emdoktoru da mu iznese svoje pritu`be: – Pukovnik mi pri~a o nekomsvom kolegi koji ne moè na miru da zaspi ako preko dana ne ampu-tira makar {est udova – sa uzdahom je jednom ispri~ala . – A onsam odseca ruke i noge svim rawenima.

To je za dr Van Tinhovena bilo previ{e, pa je jo{ rovit staona noge i poùrio u operacionu salu da se ponovo lati svoga za-datka. Pukovnik se upravo bio namerio da amputira jo{ jednu nogu,koja je bila slomqena i zagnojena. – Ta noga moè da se sa~uva –rekao je dr Van Tinhoven. Pukovnik mu je qutito odbrusio: – Ondato uradi sam, ali nikad ti ne}e uspeti! Tako je opet nestao sa po-zornice. Holandski lekar je primenio elasti~ni zavoj, i {est ne-deqa kasnije taj momak je na dve zdrave noge napustio bolnicu.

„U me|uvremenu se glavni {tab vojske iz Kragujevca preme-stio u Vaqevo. Stigao je prestolonaslednik, smestio se u jednu pri-vatnu ku}u za koju je stiglo ne{to opreme. Uz wega je bio generalPutnik, seda starina, koji je malo izlazio i koga sam samo nekoli-

ko puta video u kolima, pri ~emu je na mene utisak ostavio wegovodlu~an pogled. Kao pratwu imali su e{elon gardijskih husara i~etu pe{adinaca. Ali nije bilo ni trunke rasko{i ili sjaja.

Ina~e, sivosme|u uniformu nose samo prvopozivci, starijimoraju sami da se pobrinu za svoju opremu, tako da se uglavnompojavquju u najraznolikijoj ode}i. Uglavnom im se samo kape iopanci podudaraju sa opremom ostalih vojnika. Ono {to me, me-|utim, najvi{e zadivilo to je wihova prakti~na obu}a. Srpski se-qak nosi debele crne ~arape od vune, izvezene {arenim cve}em.A kao obu}u nosi opanke, povijeno {iroko par~e debele koè, me-ko ko`no pletivo s gorwe strane, sve je {iroko, nema nikakvogpritiska, a vazduh moè da cirkuli{e. Ta obu}a se vezuje obmota-vawem oko potkolenice dugog kai{a, koji pri vrhu ima kop~u. Voj-nici, posebno na dugim mar{evima, radije nose svoje udobneopanke nego ~izme. Uglavnom tome pripisujem ~iwenicu da tokomposledwa tri rata jo{ nijednom nisam morao da le~im nekog srp-skog vojnika od bolnih stopala.

Ono {to je, me|utim, bitno, to su sokne ispletene od neke vr-ste kanapa, tako|e ukra{ene cveti}ima, koje vojnici navla~e pre-ko svojih debelih ~arapa na prste. U snegu rovova te natika~e imdovoqno greju stopala. Usled toga se nikad ne javqaju promrzline,dok sam kod Austrijanaca morao da amputiram pedesetak promr-zlih stopala. Posle povratka sam zvani~nicima u Be~u savetovaoda svojim vojnicima daju te male sokne preko debelih vunenih ~a-rapa”.

– Ali – upitah ja – kad ve} govorimo o opremi srpske vojske,kako su stajali s tim pri izbijawu rata ?

„Uglavnom dobro, skoro sve je bilo dopuweno nakon prethod-nog rata. Srbija se izuzetno brzo mobili{e, ma koliko te{ko i{losabirawe. Jer samo je nekoliko èlezni~kih pravaca u zemqi. Alistanovni{tvo je tim boqe uve`bano u prelaèwu velikih razdaqi-na pe{ice. Milivoje, na primer, taj moj dobri, stari sluga, bezikakvih te{ko}a bi prepe{a~io razdaqinu od 43 kilometara doku}e kada bi imao slobodno. Ostajao bi jedan dan sa porodicom ionda se opet vra}ao. To je za wega bila sasvim normalno...

… Da vam ispri~am najpre jo{ pone{to o tom ~estitom ~ove-ku: bio je tre}epozivac, oèwen i otac ve}eg broja dece; ìveo jekraj Beograda, u selu @arkovo, u ku}erku u koji se bio doselio iwegov oèweni sin. Milivoje je bio izuzetno srda~an ~ovek, punpa`we i veran kao pas, neobi~no dobro}udnih o~iju i izuzetne in-teligencije. Od medicinskih sestara je nau~io kako da ~isti ope-racionu salu po holandskom receptu, kako da pere tawire i ~a{e,


Bolni~ko osobqe na stepenicama vaqevske gimnazije koja je tako|e postala bolnica


41

i to je radio {to je mogao temeqitije. Me|utim, bio je èqan zna-wa, i stalno je zapitkivao: – Kako se ovo kaè na nema~kom, a kakoono? Kad bi jednom dobro ~uo re~, nije je brzo zaboravqao, takoda smo se sasvim pristojno sporazumevali me{avinom nema~kog isrpskog. Jer i mi smo od wega u~ili srpski.

Ali, da se vratimo mi na na{u temu: seqaci i seqanke pone-kad putuju dva dana do pijace. A putevi su lo{i. To su primitivniseoski putevi, nekaldrmisani, od ilova~e ili blata, i ne odrà-vaju se. Po pravilu je, me|utim, veoma sun~ano, malo je ki{e. Godi-ne 1912, po~ev{i od novembra, doìveo sam pet meseci potpunesu{e. Ovog puta bila je gadna zima sa susneìcom, a onda opetkravqewe, tako da je sve propadalo u blato. Na veliku {tetu ne-prakti~no obuvenih Austrijanaca. Jer Srbi nisu tonuli zahvaquju-}i {irokom gazi{tu svojih opanaka bez potpetica.

A i {ta sve moraju da tegle ti austrijski vojnici! Prose~naoprema im teì 32 kile; oko 40 kila sa dodatnim mecima. Srbiobi~no ne nose ni{ta na le|ima. O pojasu nose dve velike torbe smunicijom, vre}icu s hlebom, a jedino prvopozivci ran~i} sa ne-{to hleba i duvana. Takva oskudna oprema je kod Srba mogu}a zato{to imaju male potrebe. Sa kilo hleba su ve} vi{e nego zadovoq-ni, i jo{ da povremeno mogu da zaviju cigaretu. U pi}u su tako|eprili~no umereni. Wihovo pi}e je neka vrsta rakije od {qiva, iveoma lagano doma}e vino.

Uglavnom je to miran narod, koji ume da se pona{a. Kao stra-nac nikad nema{ neprijatnosti. Nema uli~nih mangupa, nema pija-nica. Leti sam ponekad sedeo napoqu pred restoranom sa desetakbolni~arki u belim keceqama, a da niko nije obra}ao pa`wu nanas. Voleo bih da tako ne{to probam u Hagu!”

ALI, SVE U SVEMU, JA VOLIM SRBE „A Srbi su ve}inom ogromni qudi. Svaki put se zabezeknem, i

ponekad se pitam da li bi kod nas mogli da u|u na vrata. Kad poslewih vidi{ Bugare i Rumune, do|u kao deca. Deset posto srpskih mu-{karaca visoko je bar 1,90 m. A sna`ni su, zapawuju}e ̀ ilavi. Za-to {to tako skromno ìve. U normalnim uslovima jedu meso. Krom-pir im je skoro nepoznat, povr}e malo koriste. Hleb im je glavnahrana, a onda kukuruz, pripremqen na razne na~ine. Ali decauglavnom lo{e izgledaju, a ima i dosta tuberkuloze u Srbiji...

@ene su mnogo niè. Veoma debelo obu~ene, ~itav tovar {i-rokih sukawa, preko kojih nose ov~iji koùh. To je zimogro`qiv na-rod. Bolesni i raweni smrtno se pla{e sveèg vazduha. U sobamase bore za to da prozori ostanu zatvoreni, tako da je najboqi na-~in ventilirawa taj da se jednostavno razbije neko okno.

Ali, sve u svemu, ja volim Srbe. Ja ih, na svoj na~in, delim utri grupe. Najpre su tu seqaci, jednostavni, skromni zemqoradni-ci, koji se marqivo brinu za svoja poqa, svoju stoku i svoja imawa,bez politisawa. Oni vole svoju otaxbinu i sr~ano je brane ako jojzapreti opasnost. Ali i dràva brani wih. Postoji zakon po kojemsrpski seqaci ne mogu da osiroma{e. Izvestan deo zemqi{ta idva vola nikad im se ne mogu oduzeti u slu~aju dugovawa ili kakvedruge krivice. Veleposedni{tvo ne postoji. Zemqa pripada naro-du, samim seqacima. Napoli~ari ne postoje. Ali wihov razvoj jo{je na niskom nivou. Retko ko ume da ~ita i pi{e. Seqaci ina~e ì-ve suvi{e ra{trkano da bi mogli da {aqu decu u {kolu. Uostalom,tek se u posledwe vreme otvara ne{to vi{e {kola. Dakle, kako dr-àva garantuje zemqu seqacima, oni se hrabro bore da isterajuneprijateqa.

Srpska seqa~ka porodica ìvi patrijarhalno. Jednom samposetio jednu takvu porodicu u okolini Vaqeva. Bio je to posedokruèn strwikom, a na wemu velika ku}a sa nekoliko malih ku}a i{upa unaokolo. Porodica je sedela pod jednim drvetom i ponudilanas je {qivovicom. Posle toga smo morali da ostanemo na ru~ku.Jeste, morali smo. Brzo }e nam oni spremiti jednu poslasticu! A taposlastica je bila pe~eno prase. Zaista, ti pe~eni prasi}i su ve-

oma ukusni. Kada je bilo pe~eno, pozvani smo za sto u jednu velikuprostoriju. Tu je bio duga~ak sto s klupama. U vrh stola seo je otac,levo od wega najstariji sin, a mi smo pozvani da sednemo desno ilevo od wih. Ostali ~lanovi porodice: ̀ ene, mla|i sinovi i osta-la deca stajali su, dok nas je najstarija k}i sluìla. A tek kada smomi posle ru~ka oti{li u drugu sobu na kafu i vo}e, ostatak poro-dice je seo za sto.

Druga kategorija stanovni{tva, to je sredwi sloj koji je presvega iskvaren politikom. To qude ~ini neprijatnim. Stalno ho}eda tla~e druge. Ve}ina wih poti~e od seqaka. To vaì i za mnogeoficire. Jer sa svim tim ratovima lako je napredovati do ofi-cirskog ~ina. U tu grupu spadaju i ~inovnici, me|u kojima se stalnokuju zavere, jedni protiv drugih, protiv op{tinskih uprava, protivpolicije i vlasti. Odatle toliki broj intriganata.

U tre}oj kategoriji – uglednom sloju – ima veoma obrazovanihqudi. General{tab, na primer, vrhovni oficiri, regrutuju se iznajuglednijih porodica, i oni su se skoro svi {kolovali u ino-stranstvu. To vaì i za srpske lekare. Na Beogradskom univerzite-tu nema medicinskog fakulteta. Ali zato moè da se studira za in-èwera, zatim pravo, kwièvnost i filozofija, prirodne nauke – ali ne medicina. – Otkud to? – upitao sam jednom na~elnikazdravstvene slu`be. A on je odgovorio da je zemqa postala suvi{evelika da bi se odràla stara tradicija. U Srbiji se, naime, sma-tra da lekar, pre svega, mora da bude ~ovek velike kulture. Ranijesu iskqu~ivo mladi}i iz najuglednijih porodica i{li da studirajuu Be~, Berlin ili Pariz. Ali kako su rasle potrebe za lekarima,rastao je zazor od otvarawa sopstvenog fakulteta. Imali su predo~ima primer Gr~ke, gde univerzitet stvara tako brojan lekarskiproletarijat da nije nikakva retkost sresti lekara koji pride vodii brija~nicu, ili kome je èna duvanxijka. U tome oni vide opa-snost od hiperprodukcije. Pored toga, to bi mnogo ko{talo. Zbogtoga srpska dràva radije nudi dobre stipendije mladima koji seistaknu tokom gimnazije kako bi nastavili {kolovawe u inostran-stvu. U dana{we vreme srpski medicinari uglavnom ostavqaju od-li~an utisak. Ima ih koji mogu da se mere sa najboqim internisti-ma i hirurzima. To su kolege kojima sam se prepustio sa potpunimpoverewem kad sam imao pegavi tifus. A hirurg kao {to je Suboti}uìva me|unarodnu reputaciju…

U Srbiji postoji op{ta vojna obaveza od dvadeset i dve do ~e-trdeset i pet godina. Uglavnom su to o~evi porodica, jer ène sevrlo mladi, pre svega kad je re~ o seoskom stanovni{tvu. A nakonporaza koje je pretrpela wihova vojska, te{ko moè vi{e biti go-vora o selekciji, jer prihvataju gotovi svakog kako bi popunili re-dove.

Wihova vojska je u avgustu brojala vi{e od ~etiristo hiqada.Procewujem da je od toga iz stroja izba~eno sto hiqada, {to pogi-nulih, {to invalida i rawenih. Jer u nekim borbama su im gubicibili veoma ozbiqni…”

– Kakve vrste rana se naj~e{}e javqaju, doktore?„Kao i uvek i svuda u ratu, naj~e{}e su nam donosili qude sa

ranama ruku i nogu. îm je vojnik ustreqen u nogu, onda je oboren,dok ga ne zbrinu. Zatim je bilo dosta rana u predelu trbuha, grud-nog ko{a i glave. Ako je sam centar samo malo o{te}en krhotinamalobawe i krvnim pritiskom, onda operacija ~ini ~uda. I tada tasre}a kada se ~ulo vida polagano stane vra}ati; kada im stavi{ruku pred o~i, a oni kona~no po~nu da naziru wen obris; - onda darazlikuju prste, pa kad krenu da ih broje: … dva, i na kraju svihpet! Pa kad zapla~u od sre}e…”

– Postiète li, dakle, u ratu zaista tako mnogo zna~ajnih re-zultata operativnim putem, doktore?

„Usu|ujem se re}i da se po pravilu postiù rezultati tamo gdese posla lati iskusan hirurg. Ina~e to ne treba raditi. Prilivrawenika naj~e{}e je toliki da je boqe i}i na sigurno. U prvo vre-me sam, pod vo|stvom ~uvenog profesora Fon Etingena, izuzetnomnogo o tome nau~io.”



DUGI DANII DU@ENO]I

Zadatak ratnog hirurga ne{to je poseb-no. Upadqivo je koliko sam vi{e svojihsrpskih pacijenata uspeo da izvu~em odaustrijskih. Srbi su po pravilu tolikoja~i, tako ìlavi. Zvu~i blesavo, aliSrbi su sjajni za operisawe, i tako sedobro oporavqaju. U prvo vreme, dok sejo{ nisam bio izve{tio, drào bih takonekog momka dva i po sata pod narkozom,a kad bi taj do{ao k sebi, ne bi ni po-mi{qao na povra}awe – radije bi zapa-lio cigaretu.

Dnevnik ratnog hirurga Me|utim, osoba kojoj sam najvi{e zahvalan kad je moj rad u pi-tawu, to je neprevazi|ena sestra De Hrote, koja je istovre-meno bila i moj asistent i instrumentarka… Naravno, i dru-ge dve sestre su mi pomagale sa retkom posve}eno{}u.Ali dokle smo ono posle svih digresija do{li u mojim zabe-

le{kama? – nastavi dr Van Tinhoven da lista po svom notesu. – Ah da, pukovnik kasapin je nestao. Opet sam ja preuzeo poslove.Ali premalo je lekara, premalo za sve te bolesne i rawene. I tove~e rekoh {efu sanitetske slu`be: – Kad vam je u pro{lom ratupomawkalo topova, oteli ste stotinak Turcima. Zar ne moète sa-da da pohvatate malo austrijskih lekara? I zaista, ubrzo zatimdobih jednog zarobqenog ~eha dr Hajnriha Prusku, asistenta po-rodiqstva iz Praga.

Ali kada su Srbi odbili prvi udar i kada su naterali Au-strijance u beg, do{la su mirnija vremena, tako da smo i sami mo-gli vi{e da se posvetimo negovawu. Povremeno bi Vaqevo pose-tio poneki Austrijanac u letelici, na koga su onda besomu~no pu-cali. Jedanput je pala bomba koja je ubila nekoliko qudi i neko-liko volova. Vesti o ratu su dopirale do nas sporadi~no. Jedan{vajcarski inèwer je ponekad dobijao novine. Iz Be~a mi nisuprosle|ivali moje Roterdamske novine, tako da smo s po~etka tap-kali u mraku.

– Vidite, zabele{ke postaju bezna~ajne. „ûjemo topovsku paqbu. Sad su Austrijanci sa svih strana

potisnuti preko Drine. Kasnije su povremeno poku{avali da zau-zmu [abac, ali bi ih svaki put izbacili iz tog utvr|ewa…”

Srbi 28. avgusta prelaze u ofanzivu. Upadaju u Ma|arsku,zauzimaju Zemun, koji se nalazi naspram Beograda. Idu daqe doIn|ije. îtav ju`ni obod dolazi pod wihovu vlast, a tamo ve}inu~ine Srbi. Ponovo o~ekujemo mnogo rawenih. Jednog dana ih jenajavqeno hiqadu. S najve}om mogu}om brzinom pripremamo pro-stor na sve strane, a stiù – dvojica! Austrijanci, me|utim, pono-vo prelaze Drinu: zauzeli su Krupaw, prvo upori{te na putu za

Povla~ewe naroda iz Jadra i Ma~ve oktobra 1915. godine, autor Rista Marjanovi}


43

Vaqevo. Povremeno procuri neka vest iz Evrope. Prvi put sam zastolom sedeo sa ruskim kolegama u bluzama kaki-boje na kojimanose velike lekarske zna~ke poput zvezda na odlikovawu velikogkrsta. Ne predstavqaju se. Jedu krajwe nekulturno; leè za sto-lom. A onog srpskog studenta, koji je studirao u Parizu – zbog we-govih ~udesnih shvatawa nazvali smo grofom od Pariza – moraosam da ga, naàlost, otpustim zbog potpune neupotrebqivosti.”

STARAC I WEGOVO BLAGO„31. avgust. Ujutro smo ~uli silno gruvawe. Pri~a se da su

se Austrijanci probili do Zavlake, na ~etiri sata od nas. Aliuve~e nam reko{e da se ponovo povla~e. Navodno nemaju topove.Ima mnogo zarobqenika, hiqade rawenih. Poslao sam, dakle,kurira u Ni{, po materijal. I zaista, sutradan su mi pristiglinovi rawenici. Ah da, onaj tipi~ni stari Srbin sa trbu{nomranom. Sa~ekajte samo malo…”

I dr Van Tinhoven se vrati sa nekim predmetom: nekom vr-stom {upqe tikve sa grli}em, koju srpski vojnici nose umesto ~u-ture.

„Taj starac” – ispri~a on – „stiskao je upravo ovakvu jednupod mi{kom, siromah. Bio je u stra{nim mukama, traìo je ne-{to da popije, ali je odbijao ~a{u. Vodu smo morali najpre dasipamo u tu tikvu, koja nije smela da se skloni sa wegovog kreve-ta. Dva dana kasnije dobio je krvarewe u stomaku, zato {to je,suprotno svim nare|ewima, sam ustao iz kreveta, ne dozvoqa-vaju}i da mu neko pomogne. Odneli su ga u operacionu salu, alije on i daqe gr~evito stezao svoju tikvu. Siromah je umro sa svo-jim jedinim posedom u ruci. Tako je leào i na odru. A ja sam mui u sanduk stavio wegovo blago…”

„U skladi{te Petog puka uneto je no}as osam stotina rawe-nika. Idem da proberem najteè slu~ajeve. Kakav je to tuànprizor! Nerazlu~iva masa u dugim {iwelima natopqenim kr-vqu, na slami, poput stoke. Na spratu, gde u tri nivoa stoje po-lice za skladi{tewe municije, sada leè raweni, tek tako, natvrdim daskama. Svud unaokolo te{ki rawenici…

Neprekidno ih donose sa boji{ta. Da ~ovek padne u o~aj.Opet idem da ih probiram po skladi{tima, opet vidim isti jad.

Neki austrijski avion nadle}e Vaqevo. Osipaju paqbu nawega iz topova. Povrh svega, moja instrumentarka sestra DeHrote ne moè da mi asistira kao obi~no, jer joj se opekotinana ruci inficirala. Medicinske pomo}i jo{ je nedovoqno. Po-podne idem da pogledam jednu drugu bolnicu, u kasarni. Hirurganema, samo nekoliko {vajcarskih internista. Vidim te{ke ra-wenike kako jo{ u uniformi leè na krevetima. Vlada potpunihaos – ne znaju {ta s wima. A ja imam {ezdeset veoma te{kihslu~ajeva koji me ~ekaju. Angaùjem {to je mogu}e vi{e qudi dapripomaù”.

„7. sept. Kona~no pristiè ne{to vi{e pomo}i, iz Otaxbi-ne! Telegram da su iz Ni{a krenule sestre Van der Maden i Ve-sterhof, zajedno sa bolni~arima Henkenom i Dasom. Stigli supopodne. Veoma su izmoreni, jo{ ne mogu da pomognu oko previ-jawa operisanih. U na{oj bolnici za wih nema mesta. Sve je pu-no. Sme{taju ih u hotel. Ali doneli su sa sobom novine, i ~aso-pise iz kojih saznajemo {ta se posledwih nedeqa de{avalo uEvropi”.

„11. sept. Austrijanci su opet odbijeni. Nailazi mirnijevreme. Popodne sedim u svojoj sobi, malo sam se raskomotio, au to krajwe uzbu|en ulazi moj verni sluga Milivoje: – Prestolo-naslednik! O, doktore, doktore, prestolonaslednik! U papu~amasam, ali sad vi{e nemam kud: ulazi prestolonaslednik. Smestame prepoznao, od pre dve godine, veoma je qubazan i jednosta-van. Do{ao je u posetu jednom {tapskom kapetanu koji je leào

kod nas sa te{kom prostrelnom ranom grudnog ko{a. Od srca seraspitivao za wega, ali naàlost, nisam mogao da mu ulijemmnogo nade. Izgleda krajwe skromno. Veoma je mr{av, ispijen,sa napa}enim licem, nosi lorwon. I uniformu pukovnika bezukrasa, ne vide se ~ak ni sjajna dugmad, koja su sakrivena pod re-verima {iwela. Ima samo zlatni rub oko kape. Veoma mi se do-pada. Te~no govori francuski. Razdelio je novca me|u raweni-cima. A slede}eg dana je poslao cigarete”.

„14. sept. Do{le su da mi asistiraju holandske sestre. Je-dan od mojih studenata se razboleo. A stigla je sad i velika ru-ska ambulanta, sa dvadeset i {est osoba, lepo opremqena. Onirade u zgradi suda. Me|utim, vi{e nema mnogo posla za wih.Stigli su i {vajcarski lekari”.

AUSTRIJSKI EKSPLOZIVNI MECI„16. sept. Posao jewava. Skoro da nema slu~ajeva teta-

nusa…”„18. sept. Morao sam da odse~em ~etiri noge. Time sam se

bavio kad je najavqen dr Rajs, profesor kriminalne antropo-logije iz Lozane. Do{ao je kako bi pokrenuo istragu nad stra-hotama koje su po~inili Austrijanci, a posebno nad upotrebomrasprskavaju}ih metaka. @eli da me saslu{a kao svedoka. Ka-èm mu da sam spo~etka veoma sumwao u pri~e o tim ozlogla{e-nim mecima. Toliko se toga pri~a, a ja sam bio skepti~an. âk ikasnije, kada sam video velike rane kakve nastaju od dum-dummetaka…”

„Spo~etka, zapravo, nisam verovao u rasprskavaju}e met-ke. Kasnije sam pobedio skepsu i uverio se da su ih Austrijancikoristili. Tipi~na rana od takvog metka je: mala ulazna rana utkivu. Ali pod wom se zaustavqa, rasprskava i pravi ogromnuizlaznu ranu. Takvih rana sam video nekoliko. A kao kqu~ni do-kaz imam i delove takvih rasprskavaju}ih metaka, perforacio-nu iglu, ko{uqice s odstrawenim delovima.”

Austrijski „dum-dum” meci zabraweni Ha{komkonvencijom za upotrebu u ratovima. Koristila

ih je austrougarska vojska u borbama u Srbiji


„Stigav{i u Holandiju, dao sam nekoliko rasprskavaju}ihmetaka jednom poznatom artiqerijskom ekspertu kako bih ~uowegovo mi{qewe… Kada je istina polako doprla do mene, pre-ostalo mi je samo ga|ewe zbog nedostojnog ratnog zlo~ina jednemo}ne carevine spram hrabrog, patriotskog, krajwe simpati~-nog malog naroda od nekoliko miliona du{a.

Nema sumwe da je austrougarska vojska naveliko koristilaovu vrstu municije prilikom svog drugog upada u Srbiju kako bitim najmodernijim sredstvom propagande sredwoevropske kultu-re naterala na }utawe jedan juna~ki, hrabri mali narod. Kaododatan suvenir su nakon svog drugog debakla ostavili za sobompegavi tifus u toj napa}enoj zemqi.

Sude}i po zvani~nim kominikeima velikog ruskog glavnog{taba od 22. marta i 3. aprila te godine, ima osnovanih razlo-ga za pretpostavku da su iste metke i Nemci i Austrijanci kori-stili protiv Rusa, {to nakon onog {to se desilo u Srbiji netreba da ~udi.

Mo`da treba re}i jo{ i to da su na po~etku rata Rusi u Ga-liciji od Austrijanaca zaplenili velike koli~ine metaka sa me-kim vrhom, pri ~emu im je i olovno jezgro ma{inski podeqeno u~etiri sektora.

[to se ti~e metaka koje je sa sobom doneo dr A. van Tinho-ven, na dnu im je utisnuto godi{te 1911. i 1912, kao i austrij-ski dvoglavi orao, {to svedo~i da poti~u iz dràvne fabrikeVelersdorf kraj Be~a.

U [vajcarskoj Vojnoj reviji od februara 1915. ve} je ob-javqen op{iran ~lanak iz pera profesora R. A. Rajsa sa uni-verziteta u Lozani pod naslovom: Austrijski eksplozivni me-ci. Doti~ni profesor je li~no vodio istragu u Srbiji. ^lanak,opremqen crteòm preseka tog metka, nekolicinom fotografi-ja rana stopala, ruku i ramena i izjavama 27 austrijskih zaro-bqenika o toj municiji, ne ostavqa mesta sumwi o stvarnoj pri-rodi te tanadi.

Rajs na osnovu izjava 27 ratnih zarobqenika zakqu~uje dasu rasprskavaju}i meci bili u upotrebi u pukovima 23, 28, 78,16, 96, 27. (ma|arski) i 100; da ih vojnici nisu poznavali prerata. U vreme mira bili su sve vreme uskladi{teni, a wihova jeupotreba bila odre|ena samo za slu~aj rata. Da su znali da su upitawu rasprskavaju}i meci i da su rane koje nanose veomaozbiqne. Da su ih svesno i namerno koristili protiv Srba.Zakqu~ak profesora Rajsa stoga glasi:

Bilo kako bilo, Einschuszpatrone je metak s eksplozivnim pu-wewem kakav zabrawuju konvencije. @alosno je konstatovati damnogobrojni mirovni kongresi, ha{ke konvencije, filantropskikongresi i napredak nauke nisu posluìli ni~em drugom do da seu aktuelnom ratu upotrebe sprave za ubijawe i mu~ewe, rafini-ranije od onih u vreme Inkvizicije ”.

Listaju}i daqe po dnevniku, dr van Tinhoven nastavqa:„23 sept. Napravio sam statisti~ki prikaz svojih operaci-

ja otkako radim ovde u Vaqevu. Dakle, od 8. avgusta. Operisanoje 235 pacijenata, od kojih je 67 umrlo. Ve}ina nakon operacijaglave: 35; trbu{nih rana 8; rana ki~mene mo`dine 4…”„30. sept. Stigli su nam koferi. Oti{li smo ku}i da ih raspa-kujemo. Kakvo divno ose}awe!”

„14. okt. îtamo u nekom izve{taju da Nema~ka traì pro-laz kroz Holandiju. Na{e trupe su se koncentrisale na granici.Na{e sestre i bolni~ari su stra{no nervozni. Neki ho}e sme-sta da krenu ku}i, makar preko mora. Kasnije su tu vest, sre}om,demantovali”.

„15. okt. Ah da, ona sirota majka je ~itavu no} probdela ukapeli kraj odra svog sina. Svoga jedinca, hrabrog oficira,omiqenog me|u vojnicima. Stra{no je propatio, a bespo{tedna

infekcija tetanusa u~inila je tome kraj. Sahrawen je uz sve po-~asti. Najpre je vladika odrào slu`bu kraj otvorenog kov~ega,poloènog na dve stolice pred na{om kapelom, uz pojawe i ce-remonijal pravoslavne crkve. Odnet je u povorci koju je predvo-dilo sve{tenstvo. Dirqivo.

JAVNO IZRA@AVAWE BOLAôvek se ovde, ina~e, navikne na javno izraàvawe bola me-

|u Srbima kad im premine neko od bliskih. To luda~ko plakawe, tostra{no glasno ridawe, uz neprestano lupawe u grudi, predsta-vqa, zapravo, nacionalnu ceremoniju. Na~as pauziraju da bi ne-{to pojeli, popili kafu, onda obri{u usta i krenu nanovo. Alidirqiva je wihova briga za sve}u. Kad u Srbiji neko umre, kraj we-govih posmrtnih ostataka mora da se zapali sve}a. Tako je u na{ojbolnici jedna èna danima sedela kraj uzglavqa svoga muà, svevreme sa sve}om i {ibicama u krilu. Sestra je ispri~ala da onanije htela ni no}u da legne – zbog sve}e… A mu` joj nije umro. ̂ ak iza svoje neprijateqe, rawene Austrijance, Srbi u bolnici bi dalii posledwi dinar kako bi im kupili sve}u ako umre. Odakle li ihsamo tako brzo stvore u sali? Ne pro|e ni minut od smrti, a ve}gori. A i ina~e, ne gosti se samo prilikom sahrane ve} i svaki putna godi{wicu smrti. Bio sam jednom kod nekih prijateqa u Vaqevui kada sam upitao doma}icu ~emu imam da zahvalim tako izvrstando~ek, odgovorila je: – O, pa godi{wica je smrti mojoj majci”.

„21. okt. Jedan kolega kaè da seoskim putevima iz pravca[apca ka Vaqevu kre}e masa srpskih izbeglica. Austrijanci niù

44

Druga poqska bolnica [umadijske divizije u Vardi{tu, 1914, autor vojni sve{tenik Risto [ukovi}


45

uspehe, nadiru. A nakon uàsa iz prvog perioda, narod se u smrt-nom strahu dao u beg. Popodne vidimo kako pristiù te ~emernepovorke, na hiqade i hiqade wih, sa ̀ enama i decom, sa bolesni-ma, sakatima, pe{ice, iscrpqeni, sa pone{to spasenih stvari nagrba~i, u kolima sa poku}stvom… Izgladneli su, èdni, a hraneskoro da vi{e nema za te beskrajne zbegove. Logoruju pokraj puta,a najimu}niji sami sebi ne{to kuvaju, na primitivan na~in pekusebi hleb na metalnoj plo~i iznad vatre od ugqevqa.

Austrijanci nadiru. Stawe postaje kriti~no. Popodne samjednom civilu izvadio slepo crevo. Onda opet pristiù raweni.Izbeglice se u beskrajnom nizu vuku ulicama, iz o~aja sedaju, pa-daju da vi{e ne ustanu.

Uzbu|ewe sve vi{e raste. Opre~ne vesti: neprijateq stiè– ne stiè – stawe je lo{e – boqe je, dodatno {okiraju upla{eninarod. A bolnice su svuda pune”.

„26. okt. Dobijamo nare|ewe da evakui{emo svakog ko moèda preìvi pomerawe do najbliè stanice. Stravi~no gruvawetopova. Ispostavqa se da je glavni {tab u me|uvremenu neopaè-no oti{ao za Kragujevac”.

„27. okt. U velikom smo poslu sa evakuisawem pacijenata, saspremawem”.

„28. okt. Panika u Vaqevu sa svakim satom postaje nekon-trolisanija. Krupaw i Ku~evo, dva jaka upori{ta, pala su. Svibeè. Tako|e tri dame koje su mi asistirale. Grad se sve vi{eprazni. Svi hitaju ka stanici, kuda se odnose i velike zalihe voj-nih magacina. Sve vreme ogromne mase vojnika mar{iraju kroz

Vaqevo, ili podiù logore blizu grada. Tamo su postavqene i ne-ke poqske baterije. [vajcarska ambulanta je u pani~nom strahuza svoje dve ruske doktorke. Hitno nare|ewe: bolnica mora da seisprazni! Topovska paqba zvu~i sve bliè. Kroz grad ve} prola-ze prve jedinice u povla~ewu. [ire se glasine da Druga srpskaarmija nema vi{e municije. Ali moj raweni srpski pukovnik i da-qe tvrdi da to nije mogu}e. On upravo dolazi sa fronta, a tamoje sve bilo u najboqem redu… Ja nastavqam sa malim operacija-ma i raspitujem se unaokolo. Vojni zapovednik me smiruje: iakojo{ ne preti neposredna opasnost, preporu~qivo je da se svespakuje. Onda bismo mogli da se smestimo u Gorwem Milanovcu iostanemo u prvoj etapi”.

RAT IZBLIZA„30. okt. Ho}u li~no da se uverim. Sa sestrom De Hrote upu-

tio sam se na brdo iznad bolnice. Vidimo prolazak hiqade izbe-glica, vidimo kola, logore, topovsku vatru. Vidimo rat izbliza.Jedan avion nas prele}e. Veliki logor sa stotinama {atora odgrawa skoro je sasvim prazan, samo tu i tamo ne{to vojnika kojipeku prasi}e. Ali Srbi koje smo sreli uveravaju nas da }e zauze-ti nove poloàje, ne}e to, dakle, i}i tako brzo. Me|utim, poslepovratka videli smo spremnu volovsku zapregu za ènu direkto-ra elektrane. Znao sam ga kao neustra{ivog, pa sam se na~as na-{ao u nedoumici. Kod ku}e nas je ~ekala poruka: sve da se spaku-je i da se iste ve~eri krene.

Oti{ao sam da razgovaram sa jednim stare{inom: – Radijebih ostao – rekoh mu. – Pristiza}e jo{ rawenika kojima mogu dapomognem. A kao gra|ane neutralne zemqe, kao ~lanove Crvenogkrsta nas vaqda ne}e zarobiti. – To je onda na va{ sopstvenirizik. – Dobro, onda neka svi te{ki rawenici do|u kod nas. Su-tra ujutro }emo raspakovati sve {to je spakovano…

Ali u toku no}i, dok sam spavao, stiglo je nare|ewe oblasnog{efa policije, u ~ijoj je direktnoj nadle`nosti bila bolnica, dasve treba smesta spasavati. Kad sam ujutro iza{ao, video sam ~i-tav svoj inventar natovaren na osamnaest volovskih zaprega, ve-liki sterilizator, krevete, du{eke, operacione stolove… Besnosam zagrmeo: – Izdao sam nare|ewe da se ostaje, dakle, skidajtesve to, i ponovo raspakujte! [a~ica vojnika prisko~ila nam je upomo}. Ali stawe je bilo te{ko. îtavo je dvori{te bilo punoslame iz du{eka, kojom su se sada sladili volovi. A i vreme je bi-lo tako sumorno vla`no, snegovito… Svi su bili pobegli, iupravnik na{e bolnice, i administracija, svi… Tog dana, 31. ok-tobra, ponovo smo uredili ~itavu zgradu. Grad je bio pust, oti{lisu i apotekari, tu i tamo je jo{ pone{to izbeglica gacalo krozblato. Uve~e samo mi Holan|ani i ne{to Srba iz epidemiolo{kebolnice sedimo zajedno i i{~ekujemo, ne znaju}i {ta se sprema”.

„1. novembar. [ef sanitetske slu`be naredio nam je da,ipak, krenemo. Sve mora da ode. Ni pod kojim uslovom ne smemoda padnemo Austrijancima {aka; i wima je preko potreban svakihirurg. Rawenici vi{e nisu ni pristizali, jer su ih direktnoevakuisali iz okoline Vaqeva. Dakle, opet smo sve spakovali.Slu~ajno se se}am da smo na tavanu zaboravili 800 kg vate. Ho-landske sestre i bolni~ari odlaze vozom koji je krcat, ~ak i kro-vovi vagona. Prve granate padaju na Vaqevo. Srbi su pro{li; odAustrijanaca nemamo mnogo {ta da o~ekujemo… A i nema vi{e{ta da se radi. Odosmo zato posledwim vozom i sestra De Hrotei ja. Zbog nas je za voz prika~en jo{ jedan teretni vagon u kojem jeverni Milivoje tako naslagao sanduke da su iza wih mogli da sepoloè na{i du{eci, pa smo imali svoj separe. Polazak je bio upono}: voz sastavqen iskqu~ivo od teretnih vagona krcatih ku-kavnim izbeglicama, sabijenim po pedesetoro jedan na drugog.Strah od [vaba ih je izbezumqivao. Pla~u, ponekad vrisnu. Itako smo se truckali, povremeno pod lakom paqbom neke kowi~kepatrole – ~etiri duga dana i no}i…”


46

Sinovi moji, zakleli ste se da }ete

braniti svog kraqa i svoju otaxbinu.

Ja vam opra{tam prvi deo zakletve,

samo na onaj drugi treba da mislite.

Do{ao sam da zajedno s vama branim

otaxbinu, da zajedno sa va{im

ìvotima stavim svoj na kocku.

Ali onaj od vas ko se ne ose}a sinom

ove zemqe, neka baci pu{ku i neka

ide ku}i! Jem~im mu da mu se ni{ta

naào ne}e u~initi, jer umorni ste

i dovoqno ste uradili...

PATWA NA TVRDIM GRANITNIM PODOVIMA

Vaqevo posle Austri janaca Prolazak Austrijanaca, povla~ewe Srba, beànija civilnogstanovni{tva, sve je to, izgleda, unelo pometwu, pa su dr VanTinhoven i wegova holandska ambulanta preìvqavali te{-ka vremena i{~ekivawa i nerada. Na putovawu od ~etiri da-

na i no}i sa svim tim sanducima u teretnom vagonu svaki ~assu ihstavqali na mrtvi kolosek. Ali na jednom od sporednih koloseka,sre}om, opet su se na{li sa holandskim sestrama i bolni~arimakoji su toliko pre wih bili krenuli iz Vaqeva. Napokon stigo{e uâ~ak. Ali sve je lebdelo u neizvesnosti. Nisu smeli da se raspa-kuju do daqweg, i nedequ dana su se dosa|ivali; ubijali su vremeposmatrawem izbeglica i trupa u prolazu. Sve dok nije stiglo na-re|ewe da nastave za Ni{… I tamo ~ekaju.

„Na putu tamo mi se desila jedna od najneprijatnijih mogu}ihstvari”, ispri~ao je doktor. „Nespretno{}u nekog od osobqa izgu-bio se moj fotoaparat, a nisam mogao odmah da nabavim novi.

Ni{ je bio neverovatno krcat. Skoro ~itav Beograd se nala-zi tamo, pa je pronalaèwe stana bio ogroman poduhvat, ali za-hvaquju}i pomo}i {efa policije, ipak smo dobili sme{taj. Spre-mqen je bio ogroman broj bolnica, samo u kasarni inèwerijebilo je 1.500 kreveta. Tamo je radilo desetoro lekara, svi zajed-no u jednoj duga~koj sali, gde su stajali razli~iti stolovi za ope-racije i gde je svako previjao svoje svakodnevne pacijente!”

Na kraju je Holan|anima dodeqen Zaje~ar kao stanica, kaobaza za operacije u bukvalnom smislu. Gradi} se nalazi na rumun-sko-bugarskoj granici i jedno je od najzdravijih mesta u Srbiji; vi-soko u snegu. Klima kao u {vajcarskim Alpima. A tamo nije bilorata, tako da su se na{i zemqaci na{li sred nedirnutog mesta.Bogatog i o~uvanog, okruènog rudnicima bakra, odakle velikeborske fabrike crpu svoju sirovinu.

Povla~ewe naroda i vojske kroz Vaqevo 1915, autor Rista Marjanovi}


47

Trebalo je da se instaliraju u monumentalnoj okru`noj bolni-ci kako bi opet mogli da prionu na posao. Civilno zdravstvo je, na-ime, veoma dobro u dana{woj Srbiji. Svuda se grade nove bolnicekoje su apsolutno moderno ure|ene. I ovde je sve bilo tip-top.

GROBOVI I KRSTOVI„Dve sale za operacije. Na{a se ambulanta taman odoma}ila

kad na scenu opet iskrsnu vi{e puta spomiwani pukovnik sa mani-jom odsecawa ruku i nogu… kako bi se osvetio kao {ef svih bolni-ca. Jer ~im se pojavila uistinu vrlo velika i divno opremqena ru-ska ambulanta, taj veliki kasapin ih je pozvao da se smeste tamogde su se Holan|ani bili uselili po nare|ewu vi{e instance.

Kakva je to bila neprijatna situacija.Ruske kolege su bile veoma pogo|ene; dr Van Tinhoven se

obratio vladi. – Idite u Rusiju – savetovali su Rusi – ovde nedo-staje kultura! Ali zli pukovnik je za kaznu prekomandovan, a Ho-lan|ani su mogli da biraju izme|u najelitnijih bolnica.

Najpre su oti{li za Ni{ i tamo saznali da srpska ofanzivadobro napreduje, sa velikim izgledima da se povrati Vaqevo. On-da bi mogli opet i oni tamo. Ali najpre su sa~ekali nekoliko dana.

U me|uvremenu je stigla vest da su èlezni~ki mostovi naputu za Vaqevo dignuti u vazduh. Inèwerija se, dodu{e, revno-sno trudila da ih zameni drvenim mostovima – ali jo{ se nijeznalo da li }e biti gotovi. U Ni{u je tada bio sme{ten glavni{tab. A ta gospoda su bila su{ta uslu`nost. Ponudili su neop-hodne automobile i kamione; putevi su, me|utim, zbog prolaskatrupa i raskva{enosti usled snega bili veoma lo{i… U me|u-vremenu je stigla vest: pomo}ni mostovi spremni! Nakon mnogihnare|ewa i protivnare|ewa, krenu{e slede}e no}i za Mladeno-

vac brdskom èleznicom koja je ponovo proradila. ^lanovi na-{e ambulante stigo{e tamo mrtvi umorni od lutawa; jer opet sumorali da putuju u teretnom vagonu. Trebalo je da nastave odatlevozom za Lazarevac, a onda volovskim zapregama. Me|utim, pru-ga jo{ nije bila osposobqena. I tamo se nalazio neki most kojije mogao da se popravi tek narednog dana…

Jedan srpski oficir je za nas rekvirirao tri sobe u nekomvrlo prqavom sme{taju. Zapravo: ostale goste koji su tamo biliodseli jednostavno je izbacio, a mi smo onda mogli da preno}imou wihovim prqavim krevetima. Naime, u velikim gradovima imadobrih hotela, ali u provinciji su prili~no bedni. Pored toga,bio je rat. U dnevnom boravku leàli su izme{ani raweni i bo-lesni vojnici. Na ulicama je bilo neopisivo prqavo. I masa si-rotiwe, radwe opqa~kane... Videli smo le{eve na gomilama. Is-pri~ali su nam da je poginulo dvadesetak hiqada vojnika. Ali to jebilo pre nedequ dana, i jo{ nisu bili sahraweni. Ne, srpske tru-pe nisu sada imale vremena za to. Nisu mogli da trenu ni ~asa ka-ko bi sustigli Austrijance.

Po{to je na{ vagon sa sanducima, ipak, bio ostao u Ni{u itek smo popodne mogli da ga o~ekujemo, imali smo vremena. Popi-li smo izvrstan ruski ~aj na bojnom poqu, u jednoj poqskoj bolni-ci. Razgledali smo poqske kuhiwe, pekare, gde se isporu~ivalo nahiqade hlebova. Za austrijskom vojskom se kretalo na stotine ku-hiwskih kola. Ne, srpske kuhiwe se jednostavno ukopavaju u zemqu.

Jo{ primitivniji prizor pruàli su vojnici koji su pekli pi-le iznad vatre. Drugde je pop vr{io svoju du`nost na sahrani, svudunaokolo grobovi i krstovi. Bilo je tu i mno{tvo zarobqenih Au-strijanaca koje su uposlili, izme|u ostalog, na stanici.

I opet nas je slu~ajnost dovela u kontakt sa jednim srpskimoficirom koji je odmah po~eo da se raspituje za Holandiju, kao daje tamo odrastao. Jer na{a zemqa je ovde veoma popularna. Za-hvaquju}i kwizi poznatog italijanskog pisca Ami~isa, koja spadau onih dvanaest stranih kwiga koje se godi{we prevode uz finan-sijsku podr{ku srpske dràve i jeftino dele me|u narodom. Zatoovde stalno moète ~uti kako se govori o Holandiji, o Amsterda-mu i Hagu. îm nas sretnu, oni po~nu o tome. A mnogi Srbi koji sustudirali u inostranstvu – lekari, oficiri itd., podstaknuti Ami-~isovom kwigom, napravili su izlet kroz na{u zemqu. Milivoje,moj srpski posluìteq, koji je tako|e znao za wu, ose}ao je tolikuprivla~nost da bi vrlo rado po{ao sa nama na neko vreme.

Na stanici 8. decembra stoji gomila austrijskih topova i iz-livenih granata kojima se igramo kako bismo ubili vreme. Na mojezaprepa{}ewe, nestao je vagon sa na{im sterilizatorom. Voz jenajpre trebalo da krene uve~e, a onda tek sutra ujutro u deset. Pa-la je no} 10. decembra pre nego {to se duga~ka kompozicija usudilana pokret. Bili su podozrivi prema tim brdskim krajevima kuda suAustrijanci upravo bili pro{li. Strahovali su od mina pod {ina-ma. Veoma smo se sporo klackali novim mostom preko Kolubare,koji je kasnije nado{la bujica ponovo sru{ila. Naredne ve~eri ujedanaest sati stigli smo u Lazarevac, trajektom kome je ina~e po-trebno pet i po sati. U tri po pono}i ponovo smo u{li u Vaqevo.

JEDANAEST DANA OKUPACIJEAli da biste shvatili stravi~nost stawa koje smo tamo zate-

kli, moram najpre da vam ispri~am ne{to o toku rata. Nakon na-{eg odlaska iz Vaqeva, u no}i 2. novembra, najpre su u{le au-strijske patrole, zatim masa pe{adije i kowice, zauzev{i grad inajve}im delom ga posle napustiv{i. îtavo priobaqe do Obre-novca bilo je tada u wihovim rukama. Front im se prostirao odSave, preko Vaqeva, do Drine. A Srbi su morali da se povukuzbog nedostatka municije. Oni, naime, koriste francuske topove,a zalihe municije iz Francuske su kasnile”.

Srbija, dodu{e, ima u Kragujevcu sopstvenu elektrifikovanufabriku municije, gde se prave meci, granate, ru~ne bombe i dr.,


popravqaju topovi, ali ta fabrika ne pokriva potrebe ovakogbeskrajnog ratovawa. Ma kako moderno bila opremqena. Sreosam jednom jednog srpskog fabri~kog direktora koji se tamo {ko-lovao, a po nalogu dràve je jedno vreme bio i na specijalizacijikod Simensa [ukerta u Berlinu, i u poznatoj austrijskoj fabricitopova „{koda” u Plzewu. Struju tamo u Kragujevcu dobijaju iz hi-droelektrane, kao i u ve}ini srpskih fabrika koje profitirajuod prili~no velikog pada planinskih potoka.

U me|uvremenu su Austrijanci napredovali od Gorweg Mila-novca i kod Mladenovca zauzeli glavnu èlezni~ku prugu za Beo-grad. Tako su, dakle, mogli da pri|u Beogradu sa zale|a, a se}atese telegrama Francu Jozefu, kada je general Frank na godi{wi-cu stupawa na presto poloìo Beograd svom caru pred noge.

Nakon uàsa prilikom prvog debakla, vi{e nigde nije bilosli~nih zlodela koja je po~inila austrijska vojska. Kazne su utera-le strah. Oficiri su svoje trupe boqe dràli pod kontrolom. Bi-lo je, dakle, veoma malo razarawa. O~igledno su hteli da anekti-raju Srbiju {to netaknutiju. Okupacija je, me|utim, trajala samojedanaest dana. Jer toliko su bili udaqeni od svoje baze da je snab-devawe sa svakim danom i{lo sve teè. Pored toga su se trupe is-crple po te{kom terenu, po kaquzi od maglom i snegom raskva{eneilova~e. Zaprege su se zaglavqivale u woj, kowi sakatili.

Wihovi kolski transporti putovali izme|u 10 i 14 dana odObrenovca do Vaqeva, {to je sedamdeset kilometara. Svuda una-okolo su zato leàli wihovi uginuli kowi. Kada smo mi tamo sti-gli, u okolini Vaqeva su trunula 583 kowska le{a. Zamislite tajsmrad, po tom vla`nom vremenu. A upravo zbog takvog stawa pute-va Srpska vojska koristi veoma malo kowa, za kowicu i drugdenaravno vi{e. Ali ina~e iskqu~ivo volove, pa i bivole.

Austrijanci su tada, zbog zastoja u snabdevawu, najpre ìve-li ~etrnaest dana od upola maweg sledovawa. Zatim su pet danaimali jo{ mawe, a kada trupe posledweg dana nisu dobile ni{taza jelo, bili su spremni za povla~ewe.

Pri~a se i da su zarobqeni ~e{ki oficiri po~inili izdaju.„Oni vi{e nemaju {ta da jedu“, navodno su rekli. „Sada sa~ekajtesvoju priliku i udrite na wih“. Tada su Srbi smislili lepu sceno-grafiju. Stari kraq je oti{ao na front i tamo se obratio svojimtrupama: „Sinovi moji, zakleli ste se da }ete braniti svog kraqai svoju otaxbinu. Ja vam opra{tam prvi deo zakletve, samo na onajdrugi treba da mislite. Do{ao sam da zajedno s vama branimotaxbinu, da zajedno sa va{im ìvotima stavim svoj na kocku. Alionaj ko se od vas ko ne ose}a sinom ove zemqe, neka baci pu{ku ineka ide ku}i! Jem~im mu da mu se ni{ta naào ne}e u~initi, jerumorni ste i dovoqno ste uradili...“

I prin~evi su bili prisutni. I ne moram opisivati s kakvimsu ̀ arom trupe isterale mrskog neprijateqa iz zemqe. Tri dana ka-snije kraq je u{ao u svoju ~uvenu prestonicu, koja je mnogo pretrpe-la, i oti{ao je sa sinovima u Sabor-nu crkvu, gde je odràno bogosluèwezbog zahvalnosti za oslobo|ewe Beo-grada. ̂ itava dva dana i dve no}i Sr-bi su zaustavili èlezni~ki saobra-}aj zbog ogromnog transporta municijeiz Soluna, koji je, kao {to znate, slo-bodna luka za Srbe.

Austrijanci su tamo na kraguje-va~kom frontu malo pauzirali. Tadasu – kako tvrde glasine – oni isti ~e-{ki zarobqenici odali austrijskuvojnu odluku da se u deset sati pono-vo otpo~ne ofanziva. Zbog toga nisubili spremni za defanzivu kad su togistog jutra u pet sati Srbi besno na-pali nepripremqenog i izgladnelogneprijateqa, ~ije je desno krilo od-

48

Srpska poqska brzometna baterija u galopu mewa poloàj, avgust 1914, autor Rista Marjanovi}


mah primorano na povla~ewe. A demoralisana, kakva je bila zboggladovawa, ~itava se vojska dala u odstupawe. Pa, ipak su se tru-dili da makar zadrè Beograd. Velike koncentracije okupile suse kod Mladenovca, upori{ta kraj èlezni~ke pruge, gde su se vo-dile velike borbe i gde je, navodno, izginulo onih ve} spomenutih20.000 qudi. Ali kada su i tu pretrpeli poraz i kada su Srbi sle|a napali okupacione trupe u Beogradu, opet im je uspelo da na-kon jo{ malo pu{karawa, izbace Austrijance iz zemqe!

Bitke su se tako|e vodile za Vaqevo, preko kojeg su trupe,raspore|ene na brdima sa obe strane kolubarske doline, osipa-le èstoku paqbu jedne na druge. Kada smo, umorni od puta, stiglitamo u tri sata no}u, zatekli smo taj donedavno tako qupki gradi}u stravi~nom stawu opusto{enosti, gde vi{e nismo znali kuda dakrenemo kako bismo na{li makar kakav sme{taj”.

RUMUNSKI PUKDoktor Van Tinhoven i holandske sestre i bolni~ari stigo{e

tako u tri sata no}u u nekad qupko Vaqevo, kojim je potom protut-wao uàs rata. Kud sad da se denu u to gluvo doba, u tom opusto-{enom i nastradalom gradu?

Najpre se uputi{e u hotel „Grand”. Tamo su sva okna bila po-lupana, bilijar je stajao razvaqen sred ostataka poku}stva, vla-snik je bio pobegao. Tada krenu{e u hotel „Sekuli}”. Bezuspe{nosu na sva vrata poku{avali da u|u, dok kona~no u zadwem dvori-{tu nisu na{li otvorenu kuhiwu. U toj kuhiwi jo{ su sedela dvaaustrijska oficira. Do~eka{e Holan|ane uz poklike. Jedan je bioartiqerijski kapetan, drugi rezervni poru~nik, a u slobodno vre-me pop. Za sedewe su gospoda mogla da ponude klupu sa jednim no-garom, ne{to paweva – stolica nije bilo. Pa ipak je vreme brzoprolazilo, uz partije bakarata, {to su bolni~arke odmah nau~i-le, uz pasijans koji je slagala jedna od sestara, uz pesmu i zabavuusred turobnog ratnog okruèwa.

U {est sati ujutro dr Van Tinhoven krenu u izvi|awe. „Bilo je sivo, ki{ovito vreme. Grad je bio potpuno napu-

{ten, domovi svuda provaqeni. Prolazim kroz uli~icu gde su iz-gorele tri ku}e. I zaista, jedva sam to podneo, tako je uàsnomorbidno izgledao taj lepi, qupki, krajwe simpati~ni gradi} ko-ji sam poznavao u doba mira, i gde sam izabran za po~asnog gra-|anina. Kroz wega su pro{le sve te vojske; zloupotrebili su ga iisprqali Austrijanci, i Srbi. U{ao sam u jednu luksuznu ku}u ukojoj je sve bilo otvoreno, koristili su je kao {talu za kowe,kowski izmet u spava}im sobama, svileni ~ar{afi kao kowskepokrivke... Jer opako su se iìvqavali Austrijanci, ali i prate-}e ~ete srpske vojske. Takozvani Rumunski puk, sastavqen od Srbasa rumunske granice, uìvao je krajwe sumwivu reputaciju, zbogsvoje sklonosti ka pqa~ki. I toga je bilo. Najve}im delom je to

49

prate}i puk, posledwi na repu, koji usled toga ima mnogo vi{e{anse da neka`weno drpi{e”.

„Se}am se jo{ sirote bele crkvice sa onim svojim qupkimtorwem nasred velike zelene poqane, sre}om je ostala ~itava...Ali morao sam daqe, hitno daqe, jer sam strepeo od toga u kakvomstawu }u zate}i na{u lepu, ~istu bolnicu. A stawe tamo je preva-zilazilo i moje najgore slutwe. Bio je to potpuni haos, i prqavo,prqavo...! U toj bolnici sa sto kreveta bilo je zbrinuto hiqadupetsto te{kih rawenika. U podrum, gde nikad nisam zalazio – sapolulu~nim otvorima i re{etkama ispred wih, u koji se moglo uvu-}i samo kroz uzani prolaz, poloìli su vi{e od stotinu wih namokru slamu, nu`da se vr{ila svuda unaokolo. Tavani su bili pre-puni, i zgrada administracije – svuda nepodno{qiv smrad! U ba-{ti je bio razapet {ator za te jadnike. U hodnicima su hladni po-dovi sa mozaikom bili tako puni da se jedva moglo prolaziti. Jertu je jo{ leàlo nezbrinuto nekih ~etiristo najteìh rawenika.

Slu~ajno nai|oh na jednog austrijskog lekara; nisam mogaoda prikrijem svoju zgranutost. – Kolega, kolega – odgovorio mi jeizbezumqeno – ni~eg vi{e nemamo, ni~eg, ni komadi}a vate. Od{esnaest hiqada rawenika, koliko ih je prvobitno bilo u Vaqe-vu, poveli su sa sobom dvanaest hiqada, u panici bekstva... Ali,kao {to sam kasnije saznao, i taj ~emerni transport se zaglavio!Vaqevo je, ipak, bio logisti~ki centar, gde su imali svoje magaci-ne municije, hrane. Ali samo {to su se Austrijanci ovde smestili,a ve} su morali da se povla~e, i tada su svoje ogromne zalihe nabrzu ruku zapalili i uni{tili. Samo su opremili zalihama bol-nice za ~etiri hiqade ostavqenih rawenika, s kojima su ostala~etrnaestorica lekara.

U austrijskim poqskim bolnicama radi poneki lekar, a ina-~e sanitetski oficiri koji nisu medicinske struke, ve} qudi koji-ma je posao da reguli{u snabdevawe; potom intendantski ofici-ri, prate}i oficiri zaduèni za kowe i volove i, naposletku,apotekari. U na{oj bolnici su bili ostali samo sanitetski ofi-ciri, a oni su, pre uni{tavawa, okupili dvadesetak qudi kako bidovukli neverovatne koli~ine zaliha; na primer 48.000 porcijakafe, ogroman broj sanduka sa ~ajem, sanduke s duvanom, 1.500 kg{e}era, pasuqa, bra{na itd. Kako im je samo bilo ào {to nisuznali da }e do}i holandska ambulanta, jer bi ina~e spasli jo{mnogo toga drugog ne bi li zajedni~ki ìvot u~inili malo prijat-nijim! Uglavnom, imali su na raspolagawu jo{ {est volova i dva-deset sviwa. Ina~e, stoka se jo{ mogla nabaviti. – Nabavite kra-ve – glasilo bi nare|ewe momcima, i kad je bilo mogu}e, pla}alisu za wih. Jer Austrijanci su za sve {to su uzimali u Srbiji pla-}ali gotovinom; zato su sa sobom nosili ~itavo blago. Ali kadabi pokupili stoku sa livade, a seqak se bio dao u beg, kada suimali potrebu za nekim stvarima iz du}ana, a du}anxija je odavnonestao – kome onda da se da novac? Neki su intendantski oficiriznali kome. Prilikom istrage nad jednim od wih koji je bio pogi-nuo na{li su kasu sa svim ra~unima, ali i pedeset hiqada krunakoje je bio namenio sebi! Me|utim, skoro ~itav sto~ni fond u srp-skim krajevima kuda su oni pro{li nestao je, a najve}im delom gaje pojela ta vojska od oko 400.000 qudi.

Î[]EWE AUGIJEVIH [TALADo{ao sam u nekada{wu sobicu sestre De Hrote i zatekao ta-

mo dvanaestoricu rawenika; u sobi za previjawe wih dvadeset pe-toro, soba za sterilizaciju bila je krcata. U mojoj sobi je bilo naj-gore; rendgenska prostorija sluìla je kao stovari{te za prazneboce. Ali ~ega sam se bukvalno uàsnuo, bila je ona gomila le{evau mrtva~nici sa dva... samrtnika pod wima. Sva ta patwa na tvrdimgranitnim podovima hodnika, sa samo malo truwa od slame!”

„Ujutru smo u na{em nu`nom sme{taju dobili sledovawe voj-ni~kog hleba. A onda je do{lo vreme da se pometu Augijeve {tale.U Vaqevu su, sa izuzetkom nekolicine me{tana povratnika, osta-

li iskqu~ivo Austrijanci. Nisu vi{e pristizali ni srpski rawe-nici. Ono malo {to ih je bilo ubrzo je evakuisano, tako da samotad, pored desetak srpskih izbeglica, obradio tri do ~etiristotine Austrijanaca”.

„Kad je moj posao u pitawu, bio sam dospeo u jedan drugi sta-dijum ratne hirurgije. U prvom stadijumu dobije{ sveè rawenikekoji jo{ nisu te{ko inficirani. Imao sam ih tu u avgustu i sep-tembru. U drugom stadijumu ima{ qude koji su ve} neko vreme ra-weni i naj~e{}e te{ko inficirani. Gnojewe, uklawawe mrtvogtkiva, {rapnela, metaka itd.; i flegmone, otvarawe i drenirawetih velikih apscesa. U tre}em stadijumu onda sledi naknadna nega,operisawe aneurizama, plastika, dorada patrqaka, itd.”

„Sad sam se ponovo suo~avao sa drugim stadijumom: sa gnoje-wem, stalnim gnojewem rana. To i naknadna nega ne{to je {to samve} spoznao ranije u dva prethodna rata, kada sam radio na ve}ojudaqenosti od boji{ta, {to sve zajedno predstavqa izvanrednu{kolu.”

„Elem, doru~kovali smo kako smo znali i umeli u na{oj ho-telskoj kuhiwi, a onda se opet svi zajedno uputismo ka bolnici.U{ao sam u operacionu salu i tamo zatekao pukovnijskog lekarakapetana Kova~a, Ma|ara, kako radi. Jo{ sam mu jednom natrqaona nos zbog skandaloznosti ovakvog stawa, a on se izvinio. Bilisu izuzetno qubazni prema nama, ti Austrijanci, i najsrda~nije suprihvatili na{u pomo}. Sanitetski oficir Holan pozvao nas je usvoju sobu i posluìo ~ajem, salamom, vinom, dok smo se prijateq-ski o svemu dogovarali.”

„Zatim sam oti{ao po savet kod {efa srpskog saniteta: – [ta da radimo? Jer svuda u gradu je vladao haos, glad, uni{ta-valo se, pqa~kalo. – Gledajte najpre da obezbedite sme{taj za va-{e qude! – Ali ni{ta nisam na{ao, jer je stanovni{tvo bilo ubekstvu. Tada sam slu~ajno sreo svog prijateqa [mita, direktoraelektrane. – Hranim se kod jedne babice – re~e mi. – Dobio samneko par~e mesa. Ona treba to da mi skuva; bi}e vaqda i za vas.A posle ru~ka sam saznao da se vlasnik hotela Grand vratio.”

„Moèmo li kod vas da se smestimo? I sami vidite na {tasve ovo li~i. – Zaista je neverovatno kakvim su se sve ekscesimaprepu{tali ~ak i austrijski oficiri koji su ovde boravili.

Ali imali smo re{ewe. Najpre smo iz tri sobe izbacili |u-bre; imali smo svoje krevete, du{eke i }ebad, pa smo tako opetimali preno}i{te. A uve~e smo za ve~eru imali jo{ ne{to hleba.Kakva blagodet: elektri~no svetlo. [to se toga ti~e, srpski per-sonal je ostao lojalan: Vaqevo ni dana nije bilo u mraku. Me|u-tim, prilikom povla~ewa Austrijanci su poku{ali da uni{te tran-sformatore u gradu. Po{lo im je za rukom da srede dva. U rezer-vnoj centrali poku{ali su da onesposobe kotlove, tako {to su ihloìli na suvo do usijawa, ali centrala izvan grada ostala je ~i-tava. A svetlost je zaista ~ista sre}a u ovakvim vremenima”.

„Narednog jutra sam opet poranio kod {efa saniteta: – Nemogu da radim dok god se bolnica ne pospremi. Treba mi ~iste po-steqine, slamarica, svega, i morate da odnesete 250 rawenika...Ali tom dobrom starom pukovniku mawkalo je svake inicijative.

Tada sam poslao telegram u Ni{, i tri dana kasnije stigao jeambulantni voz da pokupi 250 pacijenata vi{ka. Samo jo{ nisamimao posteqinu, slamarice, slamu. I daqe su leàli po kreveti-ma u uniformama, u ko{uqama opranim pre vi{e nedeqa, na gno-jem natopqenim du{ecima. Poslao sam i kurire u Ni{. Nedequdana kasnije vrati{e se sa dve stotine ko{uqa, pantalona, ~ar-{ava, jastu~nica itd. Ali bez sveè slame. Na kilometre unaoko-lo vojske su u prolazu bile pokupile sve. Poslao sam zaprege upotragu. êtrnaest dana nakon na{eg povratka u Vaqevo, do|o{esa svojim blagoslovenim plenom.

Sad mi je bilo ostalo stotinu rawenika. I tada je radikal-no ~i{}ewe moglo da otpo~ne. Najpre trebqewem va{aka po ~i-tavoj bolnici!”


Sa Novom godinom nad ovu napa}enu

zemqu nadvila se nova nesre}a.

Broj obolelih od tifusa sve je vi{e

rastao u Vaqevu. Toliko da je peta

kasarna, sme{tena malo izvan grada

na onom lepom breùqku, gde su ranije

bili interni bolesnici, vojnici

koji su patili od reume, od zapaqewa

plu}a, ili dizenterije – morala u

potpunosti da bude preure|ena za

tifusare.

U izmrcvarenom gradu

PEGAVACODNOSISVOJE@RTVE

V

50

i{ak rawenika odvezen je iz vaqevske bolnice. Ostalo jenajvi{e wih sto na stotinu kreveta, sve Austrijanci. Za wihsu bili spremqeni ~ista posteqina, ~isti kreveti, sveàslama. Mogla je da otpo~ne borba protiv napasti va{aka.Po re~ima dr Van Tinhovena, najpre je o~i{}eno hirur{ko

odeqewe. Tamo je prednost bila u granitnom podu. Ispra`wene susve sale zaredom, izba~eni su kreveti, pacijenti su sme{teni usobu za previjawe. Onda su oribani podovi, okre~eni zidovi itavanice. U me|uvremenu su sestre Vesterhof i Van der Maden,pod nadzorom sestre De Hrote, uzele rawenike u {ake, jednog pojednog. Svukle su ih, skinule im stare, zaprqane zavoje, u kojima jegamad svila ~itava gnezda, nasapuwale ih od glave do pete, pod-{i{ale im kosu, obrijale maqe s tela. A pred bolnicom se svevreme vijorila para iz poqske kuhiwe, koja je isporu~ivala svutoplu vodu, jer su bojleri u kupatilima bili progoreli.

NEOPISIVA PRQAV[TINA„Epidemiju tifusa prouzrokovale su bele va{i, ali neke druge

vrste. U svakoj vojsci ima te gamadi. I Englezi u Transvalu su ih bi-li puni. ]ebad i posteqina u ~itavoj bolnici bukvalno su vrveli odwih. I mi smo ih imali. Ali koje zadovoqstvo kada bi takav paci-jent, sad opet ~ist u svojoj sne`nobeloj spava}ici, ~ekao da ga odne-su u ~ist krevet. U me|uvremenu su kreveti s madracima od ~eli~neìce izneti na sunce i detaqno oribani lizolom. Tu i tamo smo ihuni{tavali {piritusom i petrolejom. Ta gamad je neobi~no ìlava:nakon zagrevawa na stotinu stepeni u sterilizatoru, jo{ bi izlazi-la ìva. U isto vreme su }ebad dezinfikovana u kolima za dezin-fekciju; vre}e su napuwene sveòm slamom. I tako je svakog danaobra|ena po jedna sala. Najgore je, me|utim, bilo sa drvenim podo-


poslove. Odmah pare na ruke. U jednoj poznatoj apoteci bila jeostala samo gluva slu{kiwa. Tamo su pokupovali gomile lekova,zavoja, itd., i dali potpun spisak trebovawa do iznosa od 4.000kruna. Sve je to ispla}eno. Vojnike koji su pqa~kali smesta su ve-{ali. I jedino su napu{tene radwe tu i tamo ispra`wene. Sta-novnici Vaqeva pobegli su, naravno, zbog zebwe od avgustovskihstrahota. Ali tada nigde nije bilo naznake ne~eg sli~nog.

U me|uvremenu su mnogi pacijenti umrli od iscrpqenosti. Uwima vi{e nije bilo àra. Rezultati na{eg rada bili su zatomnogo lo{iji nego ranije. Koliko su samo dugo ti momci bili prak-ti~no bez hrane na otvorenom”. (...)

„Se}am se jednog siroma{ka koji je zbog bolova drugog pore-kla jednom dobio iwekciju morfijuma, te je pao u dubok san. Kadsam se popodne vra}ao sa ru~ka, video sam da na nosilima odnoseka kapeli jednog mrtvaca prekrivenog belim ~ar{avom. Ali kakoniko nije bio na samrti, ja podigoh ~ar{av i ugledah ̀ ivi le{ onogistog pacijenta. Uop{te nije bio mrtav, jo{ je veoma sporo disao.

Uz èstoke grdwe na ra~un takve nemarnosti, naredio samda na{eg prijateqa smesta vrate u salu. A prilikom moje ve~erwevizite preminuli je mirno leào u krevetu i pu{io cigaretu. Iz-drào je svoje muke jo{ tri nedeqe. Kad mu se pribliìo kraj, onse opet àlio na bol u èlucu. Hteo sam da mu dam jo{ jednu iwek-ciju, ali on se tome opirao iz sve snage, zbog straha da }emo ga,mo`da, opet ìvog odneti u kapelu.

PRIVEZIVAWEPomo} tih te{kih dana snalaèwa u izmrcvarenom gradu bi-

la je, zapravo, krajwe nedostatna. U prvo vreme u Vaqevu su leà-le ~etiri hiqade austrijskih rawenika. Ali austrijsko osobqekoje je ostalo s wima nije se sastojalo od profesionalnih bolni-

Doktor Avram Vinaver sa bolni~arima i bolesnicima u dvori{tu Vaqevske bolnice


vima, ~iji su spojevi bili prepuni prqav{tine. U wih se onda sipaopetrolej. Bio je to stvarno divan prizor – zaista neka vrsta bla-ènstva, kada su svi ti oprani qudi opet leàli u ~istim kreveti-ma, pod belim ~ar{afima, sa besprekornim zavojima.

A u vezi sa glasom koji bije Srbe da su prqavi, tu moram daprimetim da su iskqu~ivo Austrijanci bili ti koji su doneli va-{ke. Po mom iskustvu, ne~isto}e je u srpskoj vojsci bilo mnogo ma-we zato {to se wihovi vojnici kupaju kad mogu – mada i oni nosemalo zaliha ~istog rubqa sa sobom”.

„Prqav{tina je bila neopisiva, svuda. Na{e septi~ke jamebile su pune, prelivale su se; i uzalud smo ~ekali na pumpe. MasaAustrijanaca bukvalno je umrla u svom izmetu. U na{em lepom vr-tu vowalo je ogromno |ubri{te, a po svemu tome prìlo je sunce.Neopisivo! Ali uklawawe svih tih gadosti i{lo je veoma sporo,iako je dnevno dolazilo pedeset ratnih zarobqenika da nam po-maè. Novi razlog za brigu bio je to {to nismo imali goriva, ni-smo imali drva. Vojske u prolazu su svuda posekle drve}e, rastu-rile tarabe i drugo za svoje logorske vatre. U na{em vrtu su, ka-da smo odlazili, bile naslagane kamare drva, dovoqno za dve go-dine loèwa. Ni~eg vi{e nije bilo. Tada sam naredio da se sru{ijedna lepa {upa, koja se nalazila izme|u paviqona. Bila je tozgrada na dva sprata... sve dok se jednog dana tokom demontaè ni-je uru{ila, uz stravi~an tresak. Nakon toga poslao sam vojnike savolovskim zapregama da iz udaqenih {uma dovuku gorivo. Ali ni-su se vra}ali. A trebalo je kuvati, trebalo je loìti kotao za dez-infekciju... i na kraju nisam znao {ta }u nego da pose~em dva div-na drveta iz na{eg vrta...

Neobi~no je kako su Austrijanci krajwe korektno pla}ali sve{to su odnosili. Neki qudi koji su bili ostali, jedan paraplegi~-ni limar, na primer, nekoliko du}anxija, napravili su odli~ne

~ara niti sanitetlija, kao kod nas. Bili su to ve}inom pe{adinci,me|u kojima je bilo tipova sa dna dru{tvene lestvice. Zatim namje dnevno dolazilo ~etrdesetak zarobqenika iz vojnog logora danam pomaè oko ~i{}ewa.

Me|u tim radnicima bio je neki Franc Holen, koji je osta-vqao tako simpati~an utisak da sam zamolio da se trajno primina rad u bolnici. To, naàlost, nije potrajalo; nakon deset dana,dobio je dizenteriju. I bez obzira na najboqu negu, zbog koje sebolni~ar Henken dokraja `rtvovao, dozvoqavaju}i ~ak da pacijentleì u wegovom sobi~ku, u wegovom krevetu – nije mu bilo leka.Posledwih sati mnogo je plakao i zahvaqivao za sve {to smo ura-dili za wega.

Jedan zastavnik je ujutru i uve~e sazivao zbor i saop{tavaovojnicima wihova zaduèwa. Trebalo je, na primer, da seku drva,pumpaju vodu u na{ veliki rezervoar na tavanu, i tako daqe. Aliposebno je nekoliko Hrvata me|u wima vi{e volelo da lewstvujenego da radi; kako su samo prqavo izgledali ti qudi. A {to sutek mogli da popiju! Zato im je vi{e puta bilo pripre}eno zlo-glasnom kaznom privezivawa, uobi~ajenom u austrijskoj vojsci.

Jednog dana rekao sam zastavniku: – Opet nema vode u re-zervoaru. Ho}ete li odmah narediti da se pumpa? Pozvao je jed-nog podoficira da potraì Hrvate. Taj se vratio sa porukom daih je na{ao mrtve pijane. – Dobro, probudi ih u pet ujutru i pri-veì ih do ve~erweg zbora!

To privezivawe zna~i da se tim momcima veù ruke na le|i-ma. Onda ih za vezane ruke obese o drvo, tako da samo vrhovimaprstiju dodiruju tlo, i u takvom poloàju treba da izdrè dva sa-ta. U sedam sati odràn je ve~erwi zbor pred drvetom na kojemsu visili Hrvati, kako bi to ostalima posluìlo kao primer.

Ali to mi sve nije bilo od neke koristi. Zamolio sam ko-mandanta ratnih zarobqenika da izabere grupicu podobnih qu-di. Narednog dana dobih mojih deset novih bolni~ara. Bili suto uglavnom êsi, ve}inom u~iteqi, ~ak je bio i jedan profesor.Govorili su odli~no nema~ki, ali za jedan deo grubog posla nisubili podesni”.

HERR ALBERT„Od prethodnika sam zadrào samo Alberta, obi~nog pe{a-

dinca, koji se sam nametnuo kao glavni bolni~ar, i kao zapoved-nik svojim drugarima. Izvrstan momak. Odràvao je red i ~isto-}u u salama izvanrednim taktom. Pri tom je uspeo da se domognebelog mantila, tako da su ga prido{lice smatrale za doktora.Profesor Krampla ga je jednom oslovio tom titulom. – Nisam jadoktor – odgovorio je dostojanstveno – ja sam Herr Albert!

Iako je u obi~nom ìvotu bio radnik u mlekari, a svojevre-meno traìo avanturu kao loà~ broda na liniji za Afriku, pro-fesor i u~iteqi su ga u potpunosti prihvatili za svog {efa komesu se obra}ali s du`nim po{tovawem. Imao je u svom dràwu ne-{to {to je nametalo autoritet, a i radio je izuzetno predano.Sve u svemu, na{a bolnica je kona~no bila potpuno o~i{}ena odva{aka. Nismo vi{e na{li nijednu. I nijedan od na{ih pacije-nata nije, u jeku epidemije, dobio pegavi tifus.

A onda je do{ao Boì}. A to je u ovako o~ajnom okruèwu bi-lo najprijatnije slavqe koje sam imao u dugom nizu godina. Bilonas je ~etrnaestoro lekara, tri studenta, jedan izuzetno zabavanoficir saniteta, bolni~arke – dakle sve Austrijanci, osim na{egholandskog kluba i nekoliko srpskih kolega. Jer direktor bolnicese jo{ nije bio vratio, ni administrator sa svojim osobqem.

Imali smo lepu jelku na kojoj su visili raznorazni pokloni,a na{ poru~nik je uz wih napisao veoma zabavne pesmice. Deti-wasta zabava, sa glupavim {alama koje su nas beskrajno zaba-vqale. Tako je sestra Van der Made dobila kutijicu sa nacrtanomvelikom va{kom, posledwom iz na{e bolnice. Neko drugi je do-

bio qusku oraha kojom je Kolumbo otkrio Ameriku... A na kraju jebila odli~na ve~era. Bilo je to posledwe prase iz zaliha kojesmo sa~uvali za ovu priliku. Nekoliko dana ranije poslali smopatrolu od {est vojnika sa naredbom da se vrate sa nekoliko ko-ko{aka. Pa onda to uzbu|ewe kad ih to posledwe popodne jo{ ni-je bilo, jer to je trebalo da bude glavna poslastica ve~ere. Alipredve~e su se pobedonosno pojavili ti hrabri momci, a kao tro-feje svoje pobede doneli su ~etiri mr{ave koko{ke. Me|utim, zavrhunac sve~anosti, za remek-delo ve~ere, imamo da zahvalimona{em vernom poslasti~aru, jednom od najboqih be~kih majsto-ra, koji je bio toliko qubazan da padne u zarobqeni{tvo kod Va-qeva. Odmah smo ga proizveli u kuvara u na{oj bolnici, a za Bo-ì} je prevazi{ao sopstvenu genijalnost boànstvenim be~kimtortama sa ukrasnim natpisima. Pevali smo boì}ne pesme, ajedan êh je izvodio divne ruske igre.

Ali sa novom godinom nad ovu napa}enu zemqu nadvila senova nesre}a. Broj obolelih od tifusa sve je vi{e rastao u Va-qevu. Toliko da je peta kasarna, sme{tena malo izvan grada na

52

ûvena srpska slikarkaNade`da Petrovi} bila jebolni~arka u Vaqevskojbolnici, umrla je od pegavog tifusa


53

onom lepom breùqku, gde su ranije bili interni bolesnici, voj-nici koji su patili od reume, od zapaqewa plu}a, ili dizenteri-je – morala u potpunosti da bude preure|ena za tifusare. I pe-gavac je po~eo da odnosi svoje `rtve.

Radi pravilnog sagledavawa uzroka i posledica, moram ma-lo da se vratim unazad. Pre velikog upada Austrijanaca, u novem-bru, zdravstveno stawe ~itavog srpskog naroda, a i wegove vojske,bilo je odli~no. Dodu{e, ve} u avgustu i septembru jedan deo qudisa severozapada propatio je zbog austrijske invazije, i tada ih jeve} dosta izbeglo u slobodno Vaqevo, ali privremeno je gradskauprava mogla prili~no da pomogne tim besku}nicima koji vi{eni{ta nisu posedovali, sem onog {to su ponele sa sobom.

Me|utim, u novembru su austrijske trupe izvr{ile proboj iSrpska vojska je morala da napusti Vaqevo i mnoga druga mesta.Time je ~emerna povorka gra|ana koji su beàli ispred vojskepostajala sve ve}a, a putevi koje su morali da pre|u postajali subeskrajno dugi. Izgladneli mu~enici kretali su se danono}no ipadali su od iscrpqenosti. Nikoga, dakle, ne}e ~uditi {to je tr-pelo zdravstveno stawe tih hordi jadnih izbeglica. Trbu{ni ti-fus i febris recurrens neumitno su izbijali me|u tim sirotim sve-tom gowenim bez predaha tamo-amo.

Po~etkom decembra srpska vojska se oporavila nakon {tosu pristigle nove zalihe municije. Otpo~eli su svoje juna~keofanzive, i uspelo im je da Austrijance, uz stravi~ne gubitke, po-novo isteraju iz zemqe. Suvi{e lako, usled iznurenosti i izglad-nelosti neprijateqeve vojske. Tako su Srbi zarobili hiqade voj-nika; a hiqade bolesnih i rawenih Austrijanaca je ostavqeno,ve}ina u o~ajnom stawu. Te vojnike, prekrivene va{kama, koji suzapu{teni leàli unaokolo u svojim uniformama, pegavac je la-ko kosio. Epidemija se {irila uznemiruju}e brzo. Pa i me|u za-robqenicima. To smo ubrzo osetili u Vaqevu i okolini, gde supovrh svega tolike iznurene izbeglice potraìle sme{taj u napu-{tenim ku}ama, postaju}i lak plen te opake bolesti. Po ulicama,u opusto{enim stanovima, svuda su leàli, zdravi, bolesni, mr-tvi, tragi~no prepu{teni sebi. U bolnici na brdu leàlo je sa-bijeno wih hiqadu i dvesta, od toga je dnevno umiralo {ezdese-toro. Kraj na{e bolnice bila je velika gostionica. Kroz polupa-ne prozore video sam kako vrvi od qudi. Ujutru je tamo u prosekubilo pet le{eva. Tada bih slao qude tamo da ih odnesu. Nosilisu ih u kapelu. Pop ih je blagosiqao, i bez sanduka su ih utovari-vali na kola i sahrawivali. Smrtnost i iscrpqenost kod dece iovde je bila zastra{uju}a”.

EPIDEMIJA SE BRZO [IRI„Kad su Srbi ponovo u{li u grad, on je bio pun bolesnih i

rawenih Austrijanaca. Osim toga, bilo je na hiqade zarobqe-nih. Po~eli su tada da evakui{u deo tih qudi i da ih raspore|ujupo drugim mestima. Ali verovatno da je me|u wima ve} bilo in-ficiranih, koji su na sve strane ra{irili pegavi tifus.

Le~ewe i negovawe bolesnika, a posebno obolelih od zara-znih bolesti u ratno vreme sa sobom nosi ogromne probleme. Aepidemija se stravi~no brzo {irila.

Kod bolesnika se sve skoro iskqu~ivo vrti oko brige i nege.[kolovanog bolni~kog osobqa u Srbiji nema. Pacijenti su, da-kle, prepu{teni neobu~enim qudima, a uslovi su prili~no maw-kavi. Pored toga, te improvizovane bolnice su prqave. Svuda,iz svih pukotina podova gamiù va{ke. Otud uàs u pri~ama stra-naca, tako|e Engleza, koji su se vratili iz Srbije.

Me|utim, prilikom mog povratka, pre mesec dana, mogao samda konstatujem kako je epidemija pegavog tifusa znatno oslabila.Svi tifusari su preba~eni u specijalne bolnice. Zgrade su bri-`qivo o~i{}ene, a osobqe je u me|uvremenu koliko-toliko upu-}eno u osnove dezinfekcije. I mada po na{im normama jo{ veo-

ma mnogo toga treba poboq{ati, makar da te bolnice ni sad jo{ni izblizu nisu moderne klinike – ipak }e, po mom dubokom uve-rewu, qudi koji stoje na ~elu dobro organizovane srpske zdrav-stvene slu`be uspeti da, uz pomo} mnogobrojnih francuskih i en-gleskih kolega, obuzdaju epidemiju i izbore se s wom.

Za kraj }u jo{ ne{to re}i o samim bolestima i o iskustvimakoje smo mi sami stekli.

Od tri bolesti koje su tada donele toliko zla ne samo u Va-qevu ve} i u mnogim mestima ove te{ko napa}ene zemqe, trbu{nitifus je i kod nas dovoqno poznat. Ali pegavi tifus se kod nas,naprotiv, veoma retko javqa. U Rusiji, pa i u Srbiji, posebno unovim, nekada turskim podru~jima, ova je bolest odavno odoma-}ena, endemska, posebno hara me|u izgladnelim i zapu{tenim de-lom stanovni{tva. Ali doskora je tamo, po pravilu, bila rela-tivno dobro}udna. Smrtnost od pet, {est posto smatrala se ra-nije veoma visokom.

Bakterija, izaziva~ pegavog tifusa, jo{ nije poznata nauci,mada postoje neproverene sumwe u odre|ene protozoe. Op{te jemi{qewe da je ènka bele va{i prenosilac zaraze. Jedan ruskilekar, koji je i sam preleào bolest, ispri~ao mi je iz svog isku-stva da je u wegovoj zemqi rasprostrawena pretpostavka o po-stojawu izvesnog imuniteta, iako on jo{ nije teorijski obja{wen.Bolest se manifestuje visokom temperaturom. Petog dana ~itavotelo prekriju male roze pege, koje podse}aju na bogiwe i koje napritisak prsta blede. Druge nedeqe bolesti svaka se pega pre-tvara u malo, ta~kasto potko`no krvarewe, i onda pacijent iz-gleda kao da je posut modrocrnim mrqama mastila. Lice i rukesu naj~e{}e toga po{te|eni. Temperatura koja se tokom nekih ~e-trnaest dana uglavnom kre}e oko 40, 41. stepena, zavr{ava sekrizom. Ali bolesnici, po pravilu, umiru ranije. Jedina terapi-ja je: hladni oblozi i bri`qiva nega. Gde toga nema, kao {to je tobio slu~aj u vi{e mesta u Srbiji, tamo se smrtnost pewe i do 90posto. Neki bakteriolozi pretpostavqaju da su austrijski vojni-ci, koji su se prethodno borili na ruskoj granici, tamo pokupilizarazu i da je tim putem pegavi tifus, nakon duge inkubacije, pre-nesen u Srbiju u tako stravi~nom obliku.

U me|uvremenu su se, tako|e, masovno po~eli javqati slu~a-jevi bolesti febris reccurens, koja je kod nas tako|e slabo poznata.Sre}om, wen tok je dobro}udan i pacijenti se skoro uvek izvuku.Dobijaju visoku temperaturu, koja traje pet dana. Zatim naglo na-stupa kriza, posle ~ega suledi deset dana bez temperature. Tinapadi se, po pravilu, ponavqaju jo{ dvaput. Izaziva~ je jedanspiril, koji ìvi u krvi.

STRAVI^NI GUBICIEpidemija pegavog tifusa zasewivala je, me|utim, sve. Iz

dana u dan broj obolelih je dramati~no rastao, a posebno sustravi~ni bili gubici me|u pet do {est hiqada ratnih zarobqe-nika koji su leàli u magacinima artiqerijske kasarne. Tometreba dodati da je skoro svuda i samo bolni~ko osobqe bilo za-raèno, tako da je jedva vi{e bilo nekog da se stara o pacijenti-ma. Obojica lekara iz bolnice za tifusare na brdu umrli su ve-oma brzo. I svuda u zapu{tenom, napa}enom gradu, svuda na uli-cama, u okolini, smrtni slu~ajevi dramati~no su rasli. Kao vrhu-nac katastrofe, za dijetu tifusara vi{e nigde nije moglo da sena|e mleka.

Zamoqen sam da ispraznim dva paviqona za interne bole-snike. Tada sam zadrào samo jo{ novo hirur{ko odeqewe sa ~e-trdeset pacijenata.

Me|utim, svaku daqu pa`wu zaokupqao je pegavi tifus. Tadaje pozlilo na{em holandskom bolni~aru Dasu. Ostao je nekoli-ko dana kod ku}e, jer zarad osloba|awa prostora u bolnici ta-mo smo no}ivali jo{ samo sestra De Hrote i ja. Bolni~ar Hen-


ken redovno ga je pose}ivao i uskoro je do{ao da mi kaè daDas ima pegavi tifus. Posle izvesnog ube|ivawa, Henken je pre-uzeo obavezu da ga neguje.

Nije to bilo neko re{ewe. Jer u toj bolnici vladala je naj-ve}a mogu}a pometwa. Jedini preostali mladi austrijski doktorkoji je sad morao da rukovodi pokazao se kao potpuno nedora-stao tom zadatku. Nije umeo da odràva red. Pustio je da se svezaprqa. Bilo je stra{no. Dasa su smestili u sobu zajedno sa jo{jednim bolesnim austrijskim lekarom. Svakog drugog dana bole-snici su dobijali malo vode. A direktor je samo hodao unaokolokako bi im svima dao dnevnu iwekciju kamfora”.

„Malo pomalo, od svih lekara u Vaqevu samo je petoro jo{bilo zdravo. Tada, 29. januara, po~eo sam i ja da se ose}am lo-{e. Mislio sam da sam se prehladio. Ali temperatura je naglorasla i uskoro sam shvatio da je sad do{ao red na mene. Spavaosam u jednom bo~nom hodniku bolnice, odmah do kupatila i sobeza rendgen. Taj deo se mogao potpuno odvojiti od ostatka bolnicekako bi se spre~ila zaraza. Imao sam pegavi tifus. Sestra DeHrote se smesta preselila kod mene kako bi mogla da me neguje.Svoja preostala trideset i tri hirur{ka pacijenta morao samda prepustim austrijskim sanitetlijama i dvojici zarobqenihu~iteqa, koji su u me|uvremenu, sre}om, stekli malo prakse u pre-vijawu. Doktora jednostavno vi{e nije bilo.

DO[AO JE RED NA MENELeào sam u sopstvenoj lepoj, velikoj, sun~anoj sobi, a se-

stra De Hrote mi je, uz potpuno samopo`rtvovawe, pruàla ononajboqe {to privrènost i dugogodi{we iskustvo bolni~arkemogu da pruè. Kad vi{e niko nije hteo da se lati prawa zbogstraha od tifusa, ona je li~no prilazila kadi i uzimale stvaru svoje ruke. Moj sluga Milivoje ~inio je {ta je mogao, i kad bisestra De Hrote no}u bila budna, ni on nije hteo da ide na spa-vawe.

I sestra Vesterhof je obolela od tifusa, sestra Van derMade tako|e. Leàle su u sobi za rendgen. Tamo su odneli i Da-sa. Henken se svom snagom i svim srcem predao brizi i nezi svo-jih bolesnih drugova. Naàlost, taj dobri ~ovek je ubrzo posle

povratka u Hag umro od pegavog tifusa. Od na{eg holandskog klu-ba, koji je izgledao kao ~udom spasen, on je, ipak, postao `rtva.

[esnaest dana bio sam smrtno bolestan. Sedamnaestogfebruara vi{e nisam imao temperaturu. Skoro da nisam mogaoda poverujem. A doktor \or|evi}, koji me tako izvrsno le~io dotrinaestog dana, ubrzo je umro od tifusa. Kada je temperaturaprelazila 40 stepeni, sestra de Hrote me uvijala u hladan, mo-kar ~ar{av koji je kvasila nekad i svaka dva sata, pa i svakisat. Ujutru i uve~e sam dobijao ~etvrt grama kinina i jaje s ko-wakom kao stimulans za srce koje mnogo trpi.

Ali sve to vreme je sestra De Hrote na moje u~estalo raspiti-vawe za razne poznanike i prijateqe pre}utkivala koliko ih jeumrlo. Saznao sam to tek kad sam prezdravio. Po~etkom januarastigla su jo{ dva ameri~ka doktora od one velike ameri~ke ambu-lante sa trideset lekara koji su se dosa|ivali u Parizu. Wih tri-desetoro bilo je raspore|eno na… dvesta ~etrdeset pacijenata.Tada su tamo sreli srpskog izaslanika oèwenog Amerikankom, ion im je ispri~ao o nevoqi u svojoj zemqi. Zajedno su potom do{liu Vaqevo. Kuk, policijski lekar iz Wujorka, koji nije imao mnogoveze sa hirurgijom, radio je u gimnazijskoj bolnici, ali je na{ bol-ni~ar Das uvek i{ao s wim da previja. Drugi je bio Kukingem, dva-desetpetogodi{wi mladi}. Ali se razboleo ve} dva dana posle do-laska. A Kuk, pravi veseqak, koji nas je sve zabavqao svojim ame-ri~kim pesmicama i crna~kim plesovima, tako|e je dobio pegavitifus i samo ~etiri dana kasnije umro.

êtrnaest lekara umrlo je u Vaqevu za deset dana. Kolege skojima smo se redovno druìli i sara|ivali, kao ona srpska le-karka koja je mojim pacijentima davala narkozu kod te{kih ope-racija… Svi oni, svi, kada sam pitao za wih: umrli, umrli. Se-}am ih se svih sa setom.…

Pet dana nakon {to sam ustao iz kreveta, napustili smoVaqevo, gde vi{e nije bilo posla za hirurga. Ostali smo jo{kratko u Ni{u, a onda smo polako otputovali ku}i.

Nerado sam se oprostio od svog Milivoja. Sa suzama u o~i-ma otpratili su nas u Ni{u na voz. Toliko im je bilo drago {toje doktoru bilo boqe. Toliko su se ~esto molili za wega, aliipak im je bilo ào {to sada odlazi”.

Vojni~ko grobqe u Vaqevu

U prilogu su kori{}ene fotografije iz zbirki Narodnog muzeja u Vaqevu, Narodnog muzeja u Beogradu, Vojnog muzeja i Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike Republike Srbije.

D N E V N I ^ K E B E L E [ K E H O L A N D S K O G H I R U R G A

J

55

ubilarnu, {ezdesetu godinu svog uspe{nog rada i razvoja, Institut za vodoprivre-du „Jaroslav êrni” obeleìo je, sem ostalog, i izuzetnim doga|ajem – Svetskomkonferencijom o za{titi podvodnih voda, koju je, zajedno sa Beogradskim vodovo-dom, organizovao po~etkom juna, a kojoj su prisustvovali brojni poznavaoci vodo-privredne problematike iz zemqe i inostranstva.– Jedan od glavnih ciqeva nau~nog skupa – isti~e generalni direktor Instituta „Ja-

roslav êrni“ dr Milan Dimki} – bilo je nastojawe da se sagledaju dostignu}a u upra-vqawu podzemnim vodama u slivu Dunava i slivovima jo{ nekih velikih svetskih reka.Vi{e od 300 stru~waka iz zemqe i inostranstva bili su u prilici da vide i rezultateistraìvawa eksperata Evropske komisije, zatim egipatskog Instituta za vode Nila,ameri~kih institucija koje prate vodoslivove u toj zemqi i jo{ nekim zemqama izvanStarog kontinenta. Ono {to je na{ institut u tom pogledu dosad uradio, rekao bih, pre-poru~ilo nas je za doma}ina tog velikog i zna~ajnog stru~nog skupa. Verujem da smo oprav-dali poverewe.

PROBLEMI NA[IH REKAInstitut „Jaroslav êrni” je nastao samo dve godine posle zavr{etka Drugog svet-

skog rata, u vreme kada je mnoge poslove vezane za vodoprivredu poru{ena i ratom is-crpqena zemqa morala da po~iwe iz po~etka i u uslovima u kojima je dosta toga nedo-stajalo, od materijalnih sredstava do stru~waka. A i ono malo qudi {to se u to vreme tuzateklo trebalo je da se prihvati prili~no sloènih zadataka koji su se ticali elektri-fikacije zemqe i izgradwe prvih hidroelektrana na Drini (Zvornik, Bajina Ba{ta), alii na drugim rekama. Tako je i Institut morao da izradi svoj petogodi{wi plan o razvojuvodoprivrede tek oslobo|ene zemqe.

Narednih decenija poslovi su se uve}avali i bili sve raznovrsniji. Osim {to suse angaòvali oko istraìvawa sistema voda zna~ajnih za izgradwu velikih elektrana(„\erdap 1” i „\erdap 2”), stru~waci Instituta obavili su i vi{e obimnih poslova ko-ji se ti~u za{tite od poplava.

Tu se, me|utim, nije stalo. Vremena se mewaju, a sa wim i zadaci koje bi „êrni”trebalo da ostvari u doglednoj budu}nosti. Re~ je o poslovima koji se ti~u za{tite

ôve~anstvo ulazi u

razdobqe odrìvog

upravqawa vodnim

resursima ~iji je ciq

da {to vi{e qudi

shvati da rezerve ~iste

vode nisu tolike da ih

moèmo tek tako

zaga|ivati. Institut

„Jaroslav êrni”,

jednim svojim va`nim

delom, bavi se upravo

i tom problematikom.

PREPOZNATQIVIU EVROPI

[EST DECENIJA INSTITUTA ZA VODOPRIVREDU „JAROSLAV ÊRNI”

nih resursa. Ta konferencija je za na{u zemqu bila svojevrsnaprilika da {to pre po~ne da se ukqu~uje u svetske tokove.

KAKVU VODU PIJEMONa mnogim sesijama na kojima su stru~waci u posledwe vreme

razgovarali o vodi upozoreno je da vi{e od milijardu qudi na na-{oj planeti ne raspolaè ~istom vodom za pi}e i da }e je, ako se oeksploataciji tog prirodnog blaga ne povede vi{e ra~una, biti svemawe.

Na{ sagovornik iznosi vrlo slikovito pore|ewe, nagla{a-vaju}i da je ~ove~anstvo u svojoj dugoj istoriji pro{lo, ako takomoèmo da kaèmo, kroz dve faze, a da se danas nalazi pred tre-}om u koju }e vrlo brzo u}i ili je, mo`da, kad je re~ o nekim regio-nima, pa i dràvama, ve} u{lo. Re~ je, naime, o tome da je u pra-staro vreme bio period izobiqa voda. Qudi je bilo malo. Oni sumogli da piju vodu i da je zaga|uju toliko da se to, prakti~no, nijemoglo osetiti. Ali, broj ìteqa planete se stalno pove}avao; ko-ristili su sve ve}e koli~ine vode, ne vode}i ra~una o wenom zaga-

|ivawu kao ni o wenim re-zervama. Za to razdobqese moè re}i da je to bioperiod raubovawa tog re-sursa, jer se voda koristi-la neracionalno, uz wenoveliko zaga|ivawe. Posle-dica toga bilo je i opada-we nivoa podzemnih voda.

Tre}e razdobqe jeovo {to se sa resursimavode de{ava danas, a za ko-je stru~waci vele da je re~o tzv. odrìvom upravqawuvodama, ~iji je prevashodniciq da do {to ve}eg brojakorisnika dopre saznaweprema kome rezerve ~istevode nisu tolike da ih mo-èmo enormno zaga|ivati,jer }emo se, u vrlo bliskojbudu}nosti, suo~iti sa vrloozbiqnim problemima vo-dosnabdevawa. Da bismo~istu vodu sa~uvali i za bu-du}e nara{taje, moramostalno da oboga}ujemo na-u~na saznawa o sistemu vo-da, da {kolujemo stru~wake

kvaliteta voda na {ta nas obavezuju i evropski standardi. Dok-tor Dimki}, s tim u vezi, posebno isti~e probleme koji nastaju uslivu Morave na koju se, kako kaè, naslawa oko ~etiri i po mi-liona qudi. Otpadne vode (nastale u doma}instvima, fabrika-ma, bolnicama i drugde) slivaju se u Moravu, jer ne postoje fil-teri za pre~i{}avawe. A wih nema zato {to su skupi, pa iz rela-tivno niske cene potro{ene vode nije mogu}e izdvojiti potrebnasredstava kako bi se, ugradwom filtera, u Moravu vra}ala pre-~i{}ena voda. Sem toga, nema ni zakonskih propisa ~ijom bi seprimenom sve to, ako ne sasvim spre~ilo, ono bar u prili~nojmeri ublaìlo. A posledice su lako uo~qive: pri nièm vodo-staju protok vode u Moravi je tridesetak kubika u sekundi, od ~e-ga je deset kubika – nepre~i{}ena (zaga|ena) voda. Kako sve touti~e ne samo na opstanak i razvoj ìvog sveta u reci, ve} i navodosnabdevawe velikog broja qudi – nije te{ko zakqu~iti.

U nekoliko posledwih godina u Institut je primqeno 60 mla-dih inèwera sa raznih fakulteta. Kakvi su izgledi za wihovonapredovawe?

Nisu mali, nagla{ava dr Dimki}, i dodaje da wima Insti-tut, koji danas ima 215 zaposlenih, omogu}ava da u~e jezike, daodlaze na simpozijume i na razna usavr{avawa u inostranstvu,da pripremaju magistarske radove i doktorske disertacije, te dastalno budu u toku sa nau~nim istraìvawima i rezultatima kojise u sistemu voda ostvaruju u svetu. Samo pro{le godine, na pri-mer, Institut je za nabavku laboratorijske opreme i usavr{ava-we svog inèwerskog potencijala, utro{io oko pola milionaevra. Poslovi koje ta nau~noistraìva~ka ustanova (sa 14 dok-tora nauka i ~etiri magistra) obavqa ne samo za potrebe drà-ve, nego i mnogih ve}ih i mawih privrednih kolektiva (Elektro-privreda Srbije, vodoprivredne organizacije, rudnici, zavodiza izgradwu pojedinih ve}ih gradova i drugi) pravi su izazov zamnoge, posebno mlade istraìva~e, tako da Institut, kao malokoja nau~noistraìva~ka i projektantska institucija, bar zasad,nema problema sa tzv. „odlivom mozgova”. Naprotiv, ovde se za-po{qavaju qudi koji su u ino-stranstvu diplomirali napresti`nim univerzitetima ikolexima.

„Jaroslav êrni” je izbog toga jedna od prepozna-tqivijih institucija te vrstene samo na Balkanu, nego i uEvropi. Wegovi se rezultati,moè se neretko ~uti na mno-gim stru~nim skupovima, naj-~e{}e upore|uju sa ostvare-wima koja postiù instituti uNema~koj, ê{koj i jo{ nekimzemqama. Zato je, da ne idemou daqu pro{lost, samo minu-le godine, uz Nacionalni ko-mitet za me|unarodni hidro-lo{ki program i Hidrometeo-rolo{ki zavod Srbije, bio je-dan od organizatora Konfe-rencije podunavskih zemaqa ovodama, odràne pod pokro-viteqstvom Uneska. Tada je re-~eno da, za razliku od nas,mnoge evropske zemqe ne gubevreme, ve} uveliko ulaù ve-lika sredstva u za{titu vod-


POVODI

IRIGACIONI SISTEMI O kori{}ewu voda ne moè se pojednostavqeno govoriti

ni kad je re~ o re{avawu problema koji se ti~u su{nih perio-da i izgradwi irigacionih sistema, smatra dr Dimki}. Jer, toje prevashodno ekonomsko pitawe kojim bi trebalo da se bavei drugi stru~waci. Ipak, nije mogu}e ni sasvim ga odvojiti odsistema voda, jer posledice prekomernog raubovawa vodoto-kova mogu biti i te kako velike. Uostalom, kada bi, recimo,koriste}i se vodama Tise Ma|ari zalili sve {to bi trebaloda zaliju, kada bi to isto u~inili Rumuni, sasvim malo vodebi preostalo Vojvo|anima. Ni{ta mawi problem nije ni kadje re~ o slivu Morave... Dakle, poqoprivredne kulture se mo-raju zalivati racionalno, pri ~emu vaqa stalno imati na umuza{titu voda i ulagawe nemalih sredstava u weno stalno„prihrawivawe”. Jer, zaga|ena voda iz reka, prakti~no, ni-{ta dobro ne moè doneti ni poqoprivrednicima. Da bi seti problemi re{ili, u narednih dvadesetak godina, potrebnoje utro{iti oko sedam milijardi evra.

Dr MilanDimki},generalni

direktor Instituta„Jaroslav êrni”

raèn drugi problem. To jeprekomerno raubovawe vo-de, odnosno wena prevelikaeksploatacija jer se voda izdubokih izvora koristi vi{enego {to se, re~eno jezikomstru~waka, „prirodno pri-hrawuje”. Rezultat toga jeopadawe nivoa podzemnihvoda, a to se odraàva nawihov kvalitet. Istina, na-{a prednost su dve velikereke, Sava i Dunav. Ipak,potrebni su ogromni naporia i znatna sredstva kako bise, uz istovremeno podizawekvaliteta i racionalno ko-ri{}ewe, sa~uvali ti zna-~ajni prirodni potencijali.

Na{ sagovornik odgovo-ra i na prili~no ~esto pita-we: Da li se rasipni~ki po-na{amo kada je re~ o kori-{}ewu vode?

koji }e se baviti problemima za{tite voda i wenih izvora, ali ida, istovremeno, izdvajamo zna~ajna finansijska sredstva potreb-na za nau~na istraìvawa i usavr{avawe tehnologije voda.

S obzirom na sva de{avawa koja se ti~u za{tite i kori{}ewavodnih resursa kod nas i u svetu, gotovo da su neizbe`na pitawa:Kakvu vodu pijemo u Srbiji, da li ona ima dovoqno vode i da li ikod nas zvona ve} zvone na uzbunu, odnosno, da li su prilike u tompogledu – alarmantne?

– Ne bih jo{ upotrebio tu re~ – kaè dr Dimki} – {to ne zna-~i da problem u vezi sa kori{}ewem i zaga|ivawem voda nije veli-ki. Naprotiv! Srbija, zasad, ima dovoqno vode. Mnogi veliki gra-dovi, kao Beograd, Ni{ i drugi, bez obzira na porast stanovni-{tva, imaju uredno snabdevawe vodom. Bilo bi nekorektno re}i dapijemo lo{u vodu. Me|utim, u nekim delovima zemqe problemi po-stoje. Re~ je, naime, o delu Vojvodine, kao {to su sredi{wa Ba~ka iseverni Banat. Ali, tamo{wi ìteqi ne piju vodu koju su qudi zaga-dili. Tu vodu su pili i stari narodi, Kelti i drugi koji su u to vremenaseqavali te krajeve. Ve}i problem je {to u Srbiji postoje regio-ni, kao u dowem delu sliva Morave i drugde, gde je ~ovek iskqu~ivikrivac {to je na tim mestima voda zaga|ena. U Vojvodini je, pak, iz-

VELIKA VREDNOSTSlika o „Jaroslavu êrnom” bila bi nepotpuna kada ne

bismo pomenuli bar va`nije programe i projekte ostvarene utom institutu. Spisak je duga~ak, pa }emo izdvojiti samo neke.

To su projekti i radovi vezani za izgradwu hidroelektra-na „\erdap 1’’ i „\erdap 2’’, posebno kad je re~ o za{titi pri-obaqa. Tu su, zatim, vodoprivredne osnove (master planovi) zaSrbiju i Crnu Goru (re~ je o dràvnim dokumentima), slede glav-ni projekti regionalnih sistema za vodosnabdevawe, velikihkanalizacionih sistema i za ~i{}ewe zaga|enih izvori{ta, teveliki projekti za odvodwavawe i navodwavawe i drugi. Vred-nost hidrotehni~kih poslova obavqenih u {est proteklih dece-nija, od ~ega je u Institutu „Jaroslav êrni” ura|eno vi{e od~etvrtine, procewuje se na oko dvadesetak milijardi evra.

BEZ OSLAWAWA NA „DR@AVNE JASLE“ Kad se govori o radu raznih instituta, naj~e{}e se misli

da se oni, uglavnom, oslawaju na „dràvne jasle“. Za „Jaro-slav êrni” se, me|utim, to ne moè re}i, jer on od dràvedobija samo novac kojim se pla}aju poslovi koje ona naru~uje.Dakle, samo od te zarade, ali i od prihoda koji pristiù odusluga u~iwenih drugim naru~iocima, kao {to je Elektropri-vreda, ulaè se u razvoj Instituta. To zna~i da se ni{ta {toje potrebno za opremawe laboratorija, {kolovawe inèwe-ra i drugih qudi, unapre|ivawe nau~nih istraìvawa i stal-no osavremewivawe materijalne osnovice rada Instituta – ne dobija od dràve.

Deo „finansijskog kola~a” Institut odvaja za pla}aweusluga drugih institucija i radnih kolektiva. „Jaroslav êr-ni” samo u ovom trenutku ima stotinak sklopqenih ugovora safakultetima i ve}im ili mawim organizacijama, bez ~ije sa-radwe nije mogu}e na vreme ostvariti projekte i programe ko-je je preuzeo na sebe.

Diplomirani inèwer Tatjana Boki},istraìva~, u Labarotoriji za ispitivawe

kvaliteta vode

– Pona{amo se kao i svi drugi – veli dr Dimki}. – To zna~ida se u tom pogledu ne pona{amo druga~ije od ìteqa drugih ze-maqa. Problem je, me|utim, u tome {to je u nas voda relativnojeftina, pa se zbog toga pona{amo gotovo rasipni~ki. Kada sestawe promeni i kada usvojimo evropske standarde, o kori{}e-wu voda }e se druga~ije govoriti, ali ono {to je pri tom, mo`da,najva`nije svakako je to da }e ve}e cene ~iste vode uticati napromenu shvatawa o „neiscrpnim” izvorima nezaga|enih vodnihresursa i istovremeno omogu}iti stvarawe izda{nijih finansij-skih fondova iz kojih }e se ulagati u razvoj sistema vode i, po-sebno, u za{titu tog prirodnog blaga od izuzetnog zna~aja za ì-vot na na{oj planeti.

Vlada RISTI]Snimio Dragan TRIFUNOVI]


ONA LINIJI @IVOTAD R A M A U ^ E T R D E S E T D V O J C I

U vreme kada su qudi, pritisnutisvakojakim problemima, do te mereokrenuti sebi da ~esto ne prime}uju {ta se zbiva tu pored wih, Vitomir Tozev, voza~ Gradskogsaobra}ajnog preduze}a u Beogradu,pomaè qudima gde god stigne i kako ume.Naj~e{}e na radnom mestu. ôvek sazdan od mnogo vrlina, hitro jereagovao kada je wegovoj putniciVioleti Stojanovi} pozlilo u autobusu,pa je posle ukazane prve pomo}i okrenuovozilo i protutwao do bolnice. Tada je dobio trku ìvota, jer seispostavilo da je stigao u posledwi ~as.Re~ je o ~asnom Mladenov~aninu,dugogodi{wem poznatom sportisti, ocu~etvoro dece... I pored svega, popularniVita sa zadovoqstvom isti~e da jeprofesiju i mnogo prakti~nog znawaneophodnog u svakodnevici stekao tokom sluèwa vojnog roka.

vo leto }emo dobro upamtiti. Do{lo je nekako naglo, otelodane prole}u. Najednom. Pa udarilo sunce da nemilice ̀ eè.Naro~ito je te{ko u velikim gradovima. Prestonica je pravaslika. Te{ko se di{e, a kamoli kre}e. âk i mladi, u punojsnazi, te{ko su podneli jaru na vrelom asfaltu, a pogotovoqudi naru{enog zdravqa, koji moraju na posao i s posla ti-

skaju}i se u du{egupkama javnog prevoza. Hitna pomo} nije moglaodjednom na sve strane. Pe{aci su padali kao poko{eno snopqe.A ìva u termometru je rasla, iz dana u naredno jutro...

U saobra}ajnom mraviwaku Beograda, gde se na hiqade vozilamimoilazi, sustiè, prestiè, prestrojava, mnogo je onih sa ozna-kama Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Situacija je sve boqa, svesu novija, brà, bezbednija... Eh, da je malo vi{e sveèg vazduha.

Za upravqa~em jednog od autobusa koji saobra}a na liniji42, kako narod kaè, hleb zara|uje ~etrdeset dvogodi{wi Mlade-nov~anin Vitomir Tozev. Visok, vitak, pedantan, odmeren, stalo-èn, kulturan... Ne pije, ne pu{i, pravi asketa. Otuda visoka kon-centracija i fizi~ka kondicija. Gra|u i izgled, na kojima bi mu mo-gli pozavideti mnogo mla|i mu{karci, duguje gor{ta~kim genima idecenijama provedenim na odbojka{kom terenu. Sjajni sme~er OK„Mladenovac” ostao je veran svom klubu od prvih pionirskih dana,iako su ga zvali mnogo bogatiji i poznatiji, ali je wegovo srceostalo u sali osnovne {kole „Sveti Sava”, ~iji su parket pognuteglave svojevremeno napu{tali ~ak crno i crveno-beli, uz velikupodr{ku i nevi|enu radost navija~a male varo{i, koji su posleprepri~avali Vitine bravure na mreì.

Ko da zaboravi onu sjajnu generaciju koju je trenirao nastav-nik fizike Sava Nikoli}. Ili onu potowu, sa nezaboravnim tre-

U POSETI

nerom Marinkom [tetinom na ~elu. Imali su po jedan dres i ne-koliko lopti, ali im nije smetalo da osvoje prvenstvo Srbije. U tojpostavi igrao je i Vitin blizak ro|ak, sada pripadnik MUP-a Mi-lovan Milosavqevi}, pa drugari iz [kole i kraja Deki. @u}a, Bu-ca, Wowa...

DRAMA U AUTOBUSU

Kada sedne za upravqa~, ovaj izuzetni ~ovek ostavqa sve postrani. Briga su mu putnici i vozilo. Uvek ta~an, koncentrisan,oprezan, spreman ne samo da izbegne gre{ku ve} i da ispravi tu-|u. Vozi brzo koliko to prilike dopu{taju, bez nepotrebnih ri-zika i mogu}ih posledica. @ivoti su u pitawu. Odgovoran posao.

Linija 42. Kre}e sa Slavije, pa preko Autokomande i Bawi-ce, uspiwe se do Petlovog brda. [esnaest kilometara pre|e za35 do 40 minuta. Oko 130 kilometara svaki dan kroz {iroke bu-levare i uske uli~ice, kako gde. Posle dolaska u stanicu vozilakojim upravqa moè da se navije sat. [vajcarska preciznost uglavnom gradu Srbije.

Putnike ne pamti, samo doga|aje. Pa ko bi to mogao? Na hi-qade wih u|e, si|e. Stariji katkad pozdrave i zahvale za dobruvo`wu. \aci mahnu u znak pozdrava. Kabina nije mesto za razgo-vor. Me|utim, ìvot ponekad napi{e druga~iji scenario. Ovajput dramu...

Gospo|a Violeta Stojanovi} je zaposlena u Ministarstvuodbrane, ta~nije u Vojnodisciplinskom sudu, i redovno putuje li-nijom 42. Stanuje na Petlovom brdu, radi u Bir~aninovoj. Wenposao zahteva punu koncentraciju i zna da bude iscrpquju}i. AVioleta je savesna i odgovorna u svakom pogledu. Ono {to joj sepoveri, uvek uradi na najboqi na~in. U tom ritmu 22 godine.Be{e neki teàk dan.

Pred kraj radnog vremena ose}a veliki umor. Misli, biloje mnogo posla. Visoka temperatura. Pro}i }e kad stigne ku}i,okrepi se i odmori. I ne pomi{qa na srce. A srce ne voli da bu-de zaboravqeno. Oko pet popodne pewe se na zadwu platformupunog autobusa. Vitomir kre}e na uobi~ajenu mar{rutu. Ogla{a-va se mo}na ma{ina novog „mercedesa”. [ta je to za wega, veli-ka igra~ka za velikog voza~a. Pored kabine stisnuo se Dejan Va-si}, vojnik po ugovoru, brat Vitinog {kolskog druga. Razmewujupozdrave i po neku {alu.

Violeta sve teè di{e. Mnogo qudi, malo vazduha, sveègnimalo. Glava joj je sve teà, misli usporene. Boè, {ta se de{a-va? Da se obrati nekom za pomo}. Ma, ne, izdrà}e do ku}e. Vru-}ina, to je. Ali, gubi se slika, ne ~uje glasove. Tama. Ve~nost po-~iwe svoju nemu pri~u...

Autokomanda, nadomak stanice. Ne~iji vapaj: „Majstore, ̀ e-ni je pozlilo”. Na tu|u nevoqu i poziv u pomo} Vita je veoma ose-tqiv. Brzo skre}e, zaustavqa vozilo i sa Dejanom stiè do ne-sre}ne ène. Energi~no nare|uje putnicima da naprave prostoroko we. Prska je vodom, podiè klonulu glavu na ~ijem potamne-lom licu usne bivaju sve modrije. Pokazuje Dejanu da je postavina bok i vodi ra~una o poloàju jezika kako se ne bi ugu{ila…

Drama.Uspani~eni putnici ho}e da zovu hitnu pomo}. Dok oni ne

do|u... U nekoliko koraka Vita je za volanom. Po~iwe vo`wa naliniji ìvota. Pali sva svetla i mewa trasu. Sa Autokomandeskre}e na usku uzbrdicu koja vodi prema bolnici „Dragi{a Mi-{ovi}”. Prelazi u levu traku i lako preti~e. U rukama drì upra-vqa~ jednog ìvota. Metri kao kilometri. Minut, minut i po. Saprozora bolnice lekari gledaju zahuktali autobus kako se usme-rava pravo pred wihovu kapiju. Shvatili su! Na ulazu nosila.Vita polaè svoju putnicu na wih, medicinska ekipa prihvata...

Opet je za volanom autobusa koji se vra}a na liniju. Alimisli su okrenute prema Violeti i lekarima. Samo da je stiglavreme.

Oko pacijentkiwe su iskusni kardiolog dr \or|e Stoji}, drTawa Milo{evi}, anesteziolog dr Jelena Parabucki... Smewujuse dramati~ni kadrovi. Srce je stalo. Ulazi u peti minut miro-vawa. Mozak pani~no traì kiseonik. Ako isteknu preostale se-kunde sve je uzalud. Muwevito joj seku ode}u. Elektro{okovi. Mo}-ni strujni udari potresaju telo. Prvi, drugi, tre}i… trinaesti!Na aparatu prvi otkucaj! Borba se nastavqa. Jo{ punih 45 minu-ta neizvesnosti. Rad srca je uspostavqen, aparati su prikop~anii kontroli{u ritam. Dubok, ali miran san...

U sigurnim je rukama. Stigla je u posledwi ~as! Na okretnici trase Vita zove bolnicu i ~uje radosnu vest:

Violeta je spasena. Uh, kakav dan...

DIRQIV SUSRET

Lekarska ekipa, sastavqena od vr-hunskih stru~waka kojima je borba zaqudski ìvot u svakodnevnom opisu po-sla, uradila je sve na najboqi na~in.Posle jedanaest dana na odeqewu in-tenzivne nege i nekog vremena pod kon-trolom, Violeta se vratila svojoj po-rodici. Neopisiva radost majke Zorke,supruga Milorada, }erki Maje i Boja-ne. Te{ka dijagnoza zahteva strpqivoporavak.

Kada su se malo pribrali, Stoja-novi}i su hteli da zahvale spasiocu.Nekako je suprug stupio u vezu s Vitom.Na vest da se Violeta lepo oporavqa,poru~uje da je wegova najve}a nagradawen ìvot!

Qude koje je zbliìla sudbina ni-su se videli sve do momenta kada se, nainicijativu Redakcije „Odbrane”, nisusreli.

U dogovoreno vreme, dobrodo{li-ca sa terase zgrade na Petlovom brdu.Vita prilazi i xentlmenski pruà po-klon, Violeta pita: „Mogu li da Vas po-qubim?” Lepo ure|en stan slika je po-rodi~ne harmonije. Pa`qivi suprug sepobrinuo za rashladni ure|aj kako biVioleti i uku}anima bilo prijatnije.

59

Susret sa spasiocem: Violeta Stojanovi} i Vitomir Tozev

Sni

mio

Rado

van

PO

PO

VI]

Sni

mio

Zvon

ko P

ERGE

Pomo} porodicama poginulih i rawenih u ratovima 1990–1999.

HUMANITARNI MOSTU ratovima na prostoru biv{e Jugoslavije poginulo je 25

rezervista iz vaqevskog kraja, a 81 je te{ko rawen, ~ime je ugro-èna materijalna egzistencija wihovih porodica. Do sada je, uzangaòvawe Udruèwa boraca rata 1990– 1999, vaqevske op-{tine i donatora stambeno zbrinuto 12 najugroènijih porodi-ca, a redovno se upu}uje skromna materijalna pomo}.

Primer solidar-nosti ovoga puta dao jeDragojlo Pavlovi}, kojiìvi i radi u Australi-ji, uplativ{i u dva na-vrata 6.000 dolara nara~un Udruèwa bora-ca u Vaqevu. On se pri-kqu~io akciji „Humani-tarni most” dnevnog li-sta „Vesti”, koji izdajuSrbi u dijaspori.

Izvr{ni odbor vaqevskog udruèwa dodelio je 19. avgustapomo} Anici Mirkovi} iz sela Dowe Leskovice, majci StojadinaMirkovi}a koji je kao vojnik JNA, zajedno sa majorom MilanomTepi}em, poginuo brane}i vojno skladi{te „Bedenik“ kod Bjelova-ra, zatim majkama poginulih boraca: Qubinki Andri} iz Vaqeva iStanisavi Mijailovi} iz sela Dowi Taor, ~iji su sinovi DraganAndri} i Aleksandar Mijailovi} poginuli u Zapadnoj Slavoniji.Pomo} su, tako|e, dobili Andrea i Branko, deca preminulog rat-nog vojnog invalida Zorana Ili}a iz Vaqeva, te invalidi Mila-din Stepanovi}, Milan Mari~i}, Vasiliju Risti} i Cvetko Jan-dreski iz Vaqeva.

^lanovi Udruèwa boraca pozdravili su humani gest Dragoj-la Pavlovi}a i pozvali lokalnu samoupravu i nadle`ne dràvneorgane da se vi{e angaùju u re{avawu socijalnih problema poro-dica vojnih invalida i nastradalih tokom proteklih ratova.

D. STANOJEVI]

U POSETI


Pri~a brzo te~e, mnogo je obostranih pitawa, {ale i do-setki. Mladolika Violeta, odmorna i raspoloèna, kaè da suprognoze lekara veoma dobre. Naravno, tu su terapije, uputstvakojih se pridràva, kontrole... Posao }e morati da sa~eka jo{neko vreme. Uz puno razumevawe i svestranu podr{ku kolega, presvih, predsednika Vojnodisciplinskog suda pukovnika Neboj{eNikoli}a i potpukovnika Damira Gali}a. Divni qudi i stare{i-ne, isti~e Violeta.

Ne zna se kome je bilo teè i ko je sada sre}niji? MamaZorka je propatila svaki trenutak }erkine drame. Jo{ je priti-skaju uspomene na gubitak supruga Vladimira Trajkovi}a, uzornogstare{ine Vojne policije. Pokosio ga mo`dani udar. Najednom.

Onda vedrije teme. Deca! Dve sre}ne porodice. [estoro ihje, hvala Bogu, kaè Vita. Wegov naslednik Miroslav je tek zako-ra~io preko praga punoletstva. Ba{ kao Violetina starija }er-ka Maja, u~enica ~etvrtog razreda ekonomske {kole. Miroslav jesjajan mladi}, dobro mu ide {kola, sport jo{ boqe. Sa svojim ka-rate klubom „Mladenovac” osvojio je juniorsko prvenstvo sveta uItaliji. Wegova dve godine mla|a sestra Radmila u~enica jeFarmaceutske {kole, dobro u~i i ikonopi{e. êtrnaestogodi-{wa Milena je vr{wakiwa Violetine Bojane, koja je upisala{kolu za negu lepote. Prava odluka. Ko nam je ostao? Naravno,Vitina mezimica, {estogodi{wa Tawa. Neka se ugleda na bratai starije sestre i – bi}e sve u najboqem redu. Za sada uìva ubezbri`nom detiwstvu.

Re~ gosta slu{ala se s puno pa`we. Mnogo je doga|aja. [taizabrati? Dogodov{tine iz vojske, gde je stekao profesionalnudozvolu i nau~io mnogo ve{tina, pa dve {kole – hemijska i sao-bra}ajna, pobede na odbojka{kim prvenstvima. To se posebnosvidelo Maji. I ona trenira taj sport. Bi}e dragocenih uputsta-va od nekada{weg asa.

Ali posao je svakodnevna predstava. Stotinak qudi u auto-busu, isto toliko naravi. Izazovan i teàk rad. Onomad, nauùrbanoj okretnici kod Banovog brda, gde se preko {ina i par-kiranih autobusa za~as stvori gu`va, starija èna je iza{la izautobusa. Vita uvek obra}a pa`wu na najmla|e i najstarije put-nike. Rizi~na grupa. Elem, nesigurnim hodom zakora~ila je na as-falt i nestala sa vidika. Verovatno je ve} pre{la ulicu. Dodu-{e, te{ko je iz visoko postavqene kabine gledati {ta se zbivaispod we. Vreme za polazak. Ali ne{to mu nije dalo da pritisnepapu~ici za gas. Iza{ao je iz autobusa i wegove slutwe su se ob-istinile. Nemo}na ̀ ena, nogu zaglavqenih me|u {inama, od stra-ha nije ni glas pustila. Leàla je prestravqena o~ekuju}i pomo}.Desilo se to ispred samog vozila...

Ili, za vreme bombardovawa, kada je vo`wa bila ruski ru-let. Glava u torbi i pored torbe. Uglavnom prazne. Ko je lud dase vozi u vreme vazdu{ne opasnosti. Vita je bio za volanom, sva-ki dan. Linija 37. Radna obaveza. Za dlaku je izbegao ~as kada jepogo|ena zgrada tada{weg General{taba, ali nije trenutak kadaje grunulo na Straèvici. Preìvelo se nekako...

Lep{e teme, naravno. No{en svojim sportskim àrom, Vitaje formirao jaku odbojka{ku ekipu svog GSP-a. Pa presli{avajui one koji {vercuju aktivne igra~e. Zabeleìli su dobar pla-sman u „Biznis ligi”, a bi}e jo{ boqe, jer stiù novi igra~i. Naprimer, tehni~ar u postavi Nenad Bilav, a tu su ve} prekaqeniDado, Ne{a, Rale, Mi}a, Dra{ko, @eqko...

Dve porodice sklopile su trajno prijateqstvo.Vita je oti{ao na posao, zadovoqan {to je Violeta dobro,

okruèna divnom porodicom. Violeta se odmara, naj~e{}e poredvelikog akvarijuma, zagledana u {arene stanovnike tog ~udesnogsveta, koji donesi mir, a starawe o wihovom potomstvu neobi~nozadovoqstvo. Napokon, srela je i svog spasioca sa linije ìvo-ta. Zato ponekad pogledom potraì stanicu odakle put centragrada polaze autobusi na liniji ~etrdeset dva...

Branko KOPUNOVI]

Drma na ibarskom mostu u KraqevuVOJNIK SPREÎO NESRE]U

Vojnik Igor Jokovi} sluì vojni rok u Kraqevu, u bataqonusaobra}ajne slu`be kojim komanduje potpukovnik Milan Terzi}, inedavno je spre~io nesre}u do koje je moglo da do|e na ibarskommostu.

Prava drama, koja je ozbiqno pretila da preraste u trage-diju, zapo~ela je kada je na predwoj strani „audija 80”, koji se po-lako kretao mostom, izbila vatra. Kako kaè vojnik Jokovi}, pri-zor je bio neobi~an, ~ak je i on isprva pomislio da je re~ o fata-morgani. Niko od ostalih voza~a nije prime}ivao plamen koji jeizbijao ispod haube automobila. Sre}om, Igor je bio priseban.

Prisetio se, kako isti~e, postupaka za ga{ewe poàra kojeje nau~io tokom vojni~ke obuke i dok je plamen na automobilu za-hvatao i desnu stranu vozila, brzo je skinuo beretku s glave, wo-me za{titio ruke, otvorio haubu automobila i na uàreni motorusmerio mlaznicu protivpoàrnog aparata kojeg je pozajmio izdrugog vozila.

Vatra se donekle sti{ala, a uz pomo} jo{ jednog prolaznikakoji je ispoqio prisebnost, Jokovi} je poàr ugasio do kraja. Vid-no dezorijentisan, i u stawu {oka, voza~ zapaqenog automobilaje zahvaqivao Igoru, koji kaè da se ni sekund nije dvoumio kakoda postupi u rizi~noj situaciji u kojoj se na{ao.

– Pogledi qudi koji su se u tom trenutku zatekli na mostu bi-li su puni zahvalnosti, i to mi je, bila vi{e nego dovoqna satis-fakcija za uloèni napor – kaè Igor.

R. PREMOVI]

61

U vreme hladnog rata trku u

naoruàvawu vodile su velike

vojne sile i glavne ~lanice

nekada{wih vojno-politi~kih

blokova. Bile su broj~ano i

prostorno ograni~ene, jer se

taj proces odvijao samo na

evropskom i severnoameri~kom

kontinentu. Danas SAD, ~iji su

vojni i tehnolo{ki potencijali

znatno ve}i nego kod ostalih,

odre|uju brzinu, smer i nivo

naoruàvawa sveta.

P

PO PRINCIPU AKCIJE I REAKCIJE

roteklih dvadesetak godina postojale su dva suprotna toka u naoru-àvawu i razoruàvawu savremenog sveta. Posle dugotrajne i is-crpquju}e trke izme|u supersila i blokova tokom hladnog rata, kra-jem osamdesetih zabeleèni su najpre zastoj, a zatim je i zausta-vqawe naoruàvawa. To je bio uzrok znatnog smawewa snaga i ko-

li~ine naoruàwa, ali i vojnih buxeta. U drugoj polovini devedesetih go-dina ponovno su pove}ani izdaci odbrane u zemqama koje slove za eko-nomske i vojne sile savremenog sveta.

VOJNI RASHODI

Na vrhuncu hladnog rata i trke u naoruàvawu, kao jednoj od we-govih bitnih odrednica, savremeni svet je, prema procenama renomi-ranih me|unarodnih i nacionalnih instituta i centara za vojne studi-je, za vojne potrebe izdvajao vi{e od hiqadu milijardi ameri~kih do-lara godi{we, ili oko 5,6 odsto svetskog bruto proizvoda. Krajem de-vedesetih godina pro{log veka, ta brojka smawena je na oko 760 mili-jardi dolara, ili 3,8 odsto bruto dru{tvenog proizvoda. Na taj na~in,do 1998. godine vojni izdaci u svetu smaweni su nominalno za tre}inuu odnosu na prethodni desetogodi{wi period, a realno, zbog pada ku-povne mo}i dolara, ~ak za polovinu.

Najve}i deo smawewa vojnih rashoda odnosio se na Sovjetski Sa-vez – Rusku Federaciju, a znatno mawe na SAD. Prema procenamastru~waka zapadnih zemaqa, vojna potro{wa biv{eg Sovjetskog Save-za bila je pribli`na visini vojnog buxeta SAD. Krajem osamdesetihiznosila je oko 300 milijardi dolara godi{we. Posle raspada SSSR-a i wegovog transformisawa u Zajednicu Nezavisnih Dràva, nove ze-mqe, biv{e sovjetske republike, ukqu~uju}i i Rusku Federaciju, dra-sti~no su smawile oruàne snage i vojne izdatke. Sredinom devedese-tih godina zvani~ni vojni izdaci tih zemaqa nisu bili ve}i od desetmilijardi dolara.

Vojni buxet SAD, koji je 1988. godine iznosio 292 milijarde do-lara, smawen je 1996. godine na 256 milijardi. Evropske zemqe ~la-nice Natoa nisu smawivale niti pove}avale vojne izdatke. Sli~no jebilo i sa zemqama u razvoju.

Tokom posledwe decenije dvadesetog veka smawene su oruàne sna-ge, koli~ine naoruàwa i vojne opreme mnogih zemaqa sveta. Od oko28 miliona pripadnika stalnog sastava oruànih snaga dràva savre-menog sveta, taj broj je smawen na oko 22 miliona. Tako|e je umawenaproizvodwa sredstava naoruàwa i vojne opreme (NVO), posebno nateritoriji biv{eg Sovjetskog Saveza, ali i u ostalim zemqama koje subile ~lanice Var{avskog ugovora.

Me|u evropskim ~lanicama Natoa jedino je Nema~ka, posle uje-diwewa, smawila oruàne snage sa 685.000 na oko 300.000 pripad-nika.

Krajem devedesetih godina zaustavqeno je smawewe vojnih rasho-da u svetu i otpo~elo je wihovo pove}avawe. U roku od pet godina, pre-ma podacima Me|unarodnog instituta za strategijske studije u Londo-nu, globalni vojni rashodi u svetu pove}ani su za oko 250 milijardidolara – sa 760 milijardi u 1998. godini na 997 milijardi dolara u2003, a u 2005. godini ~ak i na blizu 1.000 milijardi dolara.

S V E T S K A T R K A U N A O R U @ A W U

Unapre|ewe vojnih rashoda na globalnom nivou zapo~ele suSAD 1997/1998. godine. Za vojni buxet izdvajali su 274 mili-jarde dolara tokom 1998. godine, u 2003. oko 400, a za 2005.godinu oko 430 milijardi dolara. Pove}avawe vojnog buxetaSAD, prema planovima Pentagona, treba da dostigne 500 mili-jardi dolara u 2010. godini. U 2008. godini on treba da iznosiblizu 480 milijardi dolara. U tim iznosima nisu sadràni izda-ci koji se odnose na pokrivawe tro{kova vojnih operacija u Av-ganistanu i Iraku, jer se one finansiraju iz posebnih fondova –oko 100 milijardi dolara godi{we. Evropske zemqe Natoa nisusledile SAD tokom pove}awa vojnih izdvajawa, pa su wihovi iz-daci smawivani sve do 2000. godine.

Posle SAD, vojne rashode uve}ala je i RF, te velike azijskezemqe – Kina i Indija.

Nakon dezintegracije SSSR-a, koji je brojao tri i po milionapripadnika oruànih snaga, nastale su promene u ja~ini i orga-nizaciji oruànih snaga RF. U tom procesu brojno stawe wenihoruànih snaga iznosilo je 960.000 pripadnika. Dugo RF nijeobnavqala sredstva NVO (Ruska ratna mornarica, na primer,punih deset godina nije uvela u operativni sastav nijedan noviratni brod) i vojne izdatke svela je na finansirawe najnu`nijihpotreba.

EKONOMSKO NAPREDOVAWE

U drugoj polovini devedesetih godina otpo~eo je ekonomskioporavak Rusije. Bruto dru{tveni proizvod rastao je {est do se-dam odsto godi{we. Uporedo je porastao i wen zvani~ni vojnibuxet – sa 6,7 milijardi dolara u 1997. godini na oko 12 mili-jardi u 2003. godini. U 2007. godini vojni buxet RF iznosi oko20 milijardi dolara.

Vojnoekonomski analiti~ari zapadnih zemaqa procewuju dasu realni vojni izdaci RF znatno ve}i od zvani~nog buxeta, izkojeg se ne finansiraju sve aktivnosti. Me|unarodni londonskiInstitut za strategijske studije procewuje da su vojni izdaci RFu 2006. godini dostizali 75,6 milijardi dolara, {to po veli~i-ni predstavqa drugi izdatak u svetu. Pove}avawe vojnih izdataka

SVET

TEHNOLO[KI OKVIR

U budu}nosti se o~ekuje da u naoruàvawu u~estvuje sveve}i broj zemaqa sveta, te da ono obuhvati i ve}i geograf-ski prostor u odnosu na vreme hladnog rata. Pored trke unaoruàvawu na globalnom nivou, ono }e se voditi i namawim, regionalnim geostrategijskim podru~jima. Naoru-àvawe }e biti vertikalno, odnosno kreta}e se u tehni~ko-tehnolo{kim okvirima. Globalni nivo naoruàvawa odvi-ja}e se u trouglu – SAD, RF i NR Kina. Posebno mesto, utom smislu pripa{}e Evropskoj uniji, iako ona nije dovoq-no kompaktno vojno organizovana. Indija }e se razvijatikao regionalna, a ne samostalna svetska sila.

KI[OBRAN SAVEZNI[TVA

Nadmetawe zemaqa sveta u razvoju i osvajawu novihvojnih tehnologija uti~e na brojnost (ja~inu), strukturu,opremqenost i borbenu upotrebu oruànih snaga. Brojnostawe operativne vojske projektuje se u odnosu na broj sta-novnika. Smawuje se i u~e{}e vojnih rashoda u bruto nacio-nalnom proizvodu sveta – krajem pro{log veka vojni rasho-di u svetu iznosili su oko {est odsto, a u 2005. godini ma-we od tri. Umawene su i koli~ine naoruàwa i vojne opre-me koje se proizvode, ali je pove}ana wihova efikasnost.

Nove vojne tehnologije smawuju potrebu masovnog gru-pisawa snaga i sredstava na boji{tu, a pove}avaju potrebuodbrane od dejstava iz vazdu{nog prostora. U eventualnomoruànom sukobu izme|u velikih sila, vojne operacije bise mogle voditi u kosmosu i vazdu{nom prostoru. Neposred-ni sudari snaga na frontu mogli bi se izbe}i. Verovatnobi i slika nekog lokalnog ili regionalnog rata u budu}no-sti bila druga~ija. Mawe i nerazvijene zemqe, koje ne ras-polaù sredstvima najnovijih tehnologija, me|usobne rato-ve mogu voditi na klasi~an na~in. To oteàva wihove pri-preme za odbranu, predvi|a upotrebu razli~itih nevojnihsredstava u ratu ili traì za{titu pod ki{obranom save-zni{tva.

63

bilo je prvenstveno nameweno za unapre|ewe standarda pripad-nika oruànih snaga, opremawe jedinica novim sredstvima NVOi podizawe borbenih sposobnosti.

Narodna Republika Kina ve} duè vremena ostvaruje zapa-èn ekonomski i tehni~ki napredak. Kina je modernizaciju svojearmije uvrstila me|u prioritetne zadatke, a weno kvalitativnoja~awe i borbeno osposobqavawe spadaju u osnovne strategijskeciqeve. Kina je svoju glomaznu i nedelotvornu vojsku iz vremenahladnog rata, koja je brojala oko 4.500.000 pripadnika, prepo-lovila, te je 2005. godine svela na oko 2.050.000. O~ekuje se dau 2008. godini oruàne snage Kine imaju blizu 1.850.000 pri-padnika. Na osnovu odluka Vlade u Pekingu oduzeto je pravo jedi-nicama, komandama i ustanovama da se bave privrednim delat-nostima i oni se usmeravaju na ve}e profesionalno osposobqa-vawe. Kina je uspe{no izvela konverziju vojne industrije, tako{to je ve}i broj kapaciteta orijentisala na proizvodwu robe{iroke potro{we.

Vojni buxet Kine je u 1988. godini iznosio 5,6 milijardidolara, a 2006. godine dostigao iznos od oko 25 milijardi. Ana-liti~ari na Zapadu smatraju da su zvani~ni podaci koje Kina sa-op{tava javnosti samo deo stvarnih vojnih izdvajawa. Stru~wacilondonskog Instituta procewuju da je Kina u 2006. godini za voj-ne potrebe izdvojila 65 milijardi dolara, {to je svrstalo natre}e mesto u svetu.

Kina je odavno u{la u krug pet nuklearnih svetskih sila i tr-ku za osvajawe svemira. Uspe{nim lansirawem satelita sa qud-skom posadom, u oktobru 2003. godine, potvrdila je mogu}nostikojima raspolaè.

U novije vreme i Indija privla~i pa`wu vojnih posmatra~a –zbog brzog ekonomskog razvoja i tehni~kog progresa, ali i vojnogja~awa. Po broju pripadnika oruànih snaga Indija se nalazina tre}em mestu u svetu (1.130.000 qudi). Wen vojni buxet godi-{we iznosi oko 20 milijardi dolara. Zna~ajan deo tih finansij-skih sredstava usmerava se na tehni~ku modernizaciju i kvalita-tivno ja~awa vojne sile.

Obnavqawem nuklearnih proba – prvu nuklearnu eksplozijuIndija je izvela 1974. godine, i ubrzanim razvojem raketnih si-stema opremqenih za no{ewe nuklearnog oru`ja, ta zemqa po-tvrdila je nameru da postane i vojna raketno-nuklearna sila.Ona tako|e teì da svoje ratne brodove pozicionira na otvore-na mora i na taj na~in dominira Indijskim okeanom. Naoruà-vawe Indije prati i wen sused Pakistan, koji se, tako|e, upisaou klub nuklearnih sila.

ZAGREVAWE VELIKIH SILA

Me|u vojnim silama Evroazijskog kontinenta posebnu pa`wuzasluùje Japan, druga ekonomska sila sveta. Mada su mu, posleDrugog svetskog rata, ograni~ene ja~ina i struktura oruànihsnaga, vojni izdaci i izlazak brodova izvan vlastitih teritori-jalnih voda, Japan ima savremeno organizovanu i dobro opre-mqenu armiju sa oko 245.000 pripadnika. Za weno odràvawe itehni~ku modernizaciju godi{we se izdvaja oko 45 milijardi do-lara. Taj iznos pove}ava se u skladu sa rastom bruto dru{tvenogproizvoda (ranije je bio ograni~en na mawe od jedan odsto). Ja-pan je nedavno Agenciju za odbrambene snage transformisao uMinistarstvo odbrane i tako pove}ao zna~aj vojske u dru{tve-nom ìvotu zemqe i omogu}io u~estvovawe sastava u mirovnimmisijama.

U vreme hladnog rata trku u naoruàvawu vodile su velikevojne sile i glavne ~lanice nekada{wih vojno-politi~kih bloko-va. Bile su broj~ano i prostorno ograni~ene, jer se taj proces

PROBLEMI DALEKOG ISTOKA

Na Dalekom istoku izraèna su dva problema koja do-prinose regionalnoj trci u naoruàvawu – podeqenost Ko-rejskog poluostrva i odvojenost Tajvana od mati~ne zemqe.ûju se i najave da }e se pitawe podele Korejskog poluo-strva re{iti po principu ujediwewa dve Nema~ke. Osnov-na koheziona snaga koja deluje u tom pravcu jeste mogu}nostda tranzicione probleme Severne Koreje pokrije mo}nikapital Ju`ne Koreje. Na taj na~in bi se smawio nivo nao-ruànosti poluostrva. Za sada je Daleki istok prili~nooptere}en bremenom naoruàwa.

SVET

1. septembar 2007.

odvijao samo na evropskom i severnoameri~kom konti-nentu. Danas SAD, ~iji su vojni i tehnolo{ki potencija-li znatno ve}i nego kod ostalih, odre|uju brzinu, smeri nivo naoruàvawa sveta.

Danas se ni vojna ni vojnotehnolo{ka situacija nemoè uporediti sa trkom u naoruàvawu iz periodahladnog rata. U~esnici vi{e nisu izjedna~eni, odnosnorazlikuju se wihovi vojni potencijali. SAD su znatnoispred ostalih zemaqa, ~ime diktiraju tempo i smer wi-hovog naoruàvawa. Tako se donedavno moglo govoritio nekoj vrsti priprema ili zagrevawa ostalih velikihsila za novu trku u naoruàvawu ravnopravnih ili pri-bli`no ravnopravnih u~esnika.

Sjediwene Ameri~ke Dràve, na primer, samostal-no ili sa ostalim zemqama Natoa nastoje da, u vojnomsmislu, obuhvati Rusku Federaciju i sa zapada i sa juga.Pomeraju}i granicu prema istoku, Alijansa je sve pri-sutnija u zemqama nekada{wih sovjetskih republika, naju`nim granicama Rusije. Uspostavqawe elektronskogodbrambenog {tita Amerika je zvani~no objasnila kaonameru da se odbrani od raketno-nuklearnog napada izpravca Severne Koreje ili Irana. Ruski stru~waci pro-cewuju da {tit, zapravo, sluì za odbranu od Rusije. Ka-ko ocewuju u SAD, Rusija jedina ima mogu}nosti da na-padne Ameriku i wene evropske saveznike.

Ruski eksperti, me|utim, tvrde da {tit ima i od-brambenu i ofanzivnu funkciju. Zato Rusija ubrzavarazvoj i proizvodwu odbrambenih i napadnih sredsta-

va strategijske i operativno-takti~ke namene. Pred-sednik Putin je, u vi{e navrata, iznosio da Rusijaima sisteme PRO koji mogu da zaustave svaki napadbalisti~kih raketa, ali i ofanzivne raketno-nukle-arne sisteme opremqene da probiju svaku za{titnuzavesu. Za odbranu od napada strategijskim bali-sti~kim raketama Rusija je razvila i usvojila u ope-rativnu upotrebu protivraketni sistem C-400. Onspada u najsavremenije sisteme te vrste u svetu. Odofanzivnih sredstava Rusija ima tpoq-m – interkon-tinentalnu balisti~ku raketu, koja je sposobna daprobije svaki odbrambeni zid.

Dugo je zapostavqena RM Rusije, naro~ito wenapodmorni~ka flota. Danas se i ona ubrzano reorga-nizuje i obnavqa. Biv{i Sovjetski Savez imao je oko200 podmornica, a Rusija danas 67. Razvrstane su u~etiri kategorije. Najva`nije su podmornice sa nu-klearnim pogonom delfin i tajfun, kojih Rusija ima16, a opremqene su balisti~kim raketama velikogdometa od 5.000 do 8.000 kilometara. Nedavno suruski zvani~nici najavili da }e wihovi brodovi zastalno biti sme{teni u Sredozemnom moru. Po~et-kom avgusta Rusija je uspe{no izvela i probno lan-sirawe balisti~ke rakete daqe od 8.000 kilometa-ra. Ona nastoji da savremenim tipovima sloènihsistema oru`ja modernizuje i ostale vidove OS irodove vojske.

Pona{aju}i se po principu akcija – reakcija,SAD i Rusija ulaze u postepenu trku u naoruàvawu,u koje se sve vi{e ukqu~uju i ostale zemqe na regio-nalnom, ali i globalnom nivou.

Dr Todor MIRKOVI]

NAPREDOVAWE KINE

Predvodnik u trci u naoruàvawu na globalnom nivou u duèmperiodu bi}e SAD. Na takav zakqu~ak upu}uju analize wene ekonom-ske, vojne i politi~ke mo}i. Bruto dru{tveni proizvod SAD ~etiri jeputa ve}i nego kod ostalih vojnih sila, a wen zvani~ni vojni buxet okotri puta od vojnih izdataka Ruske Federacije i Kine. Najve}e {anseda dostigne nivo vojnih izdataka SAD ima Kina, ukoliko nastavi raz-voj sada{wim tempom – vojni buxet na godi{wem nivou pove}ava postopi od 12 do 15 odsto.

I Rusija nastoji da dostigne ostale svetske sile u pogledu raket-no-nuklearne mo}i, {to zahteva znatno ve}a izdvajawa za vojsku. Naubrzavawe trke u naoruàvawu uti~u doga|aji i na regionalnom i naglobalnom planu. Pitawe teritorijalne podele Severnog pola, naprimer, jedan je od ozbiqnih razloga koji moè uticati na pogor{ava-we odnosa izme|u velikih sila.

NERAVNOPRAVNI PROTIVNICI

Na regionalnom nivou o~ekuje se nastavak, ali i ubrzavawe nao-ruàvawa zemaqa Bliskog, Sredweg i Dalekog istoka. Na Bliskom iSredwem istoku nastavi}e se u budu}nosti nadmetawe neravnopravnihprotivnika – Izraela, koji uìva podr{ku i za{titu najja~e svetske si-le, i Irana i arapskih zemaqa, koje se naoruàvaju bez usagla{enestrategije.

Sjediwene Dràve planiraju povla~ewe vojnih snaga iz Iraka, aline i sa Bliskog istoka. Najnovija najava da }e SAD zemqama tog regionaisporu~iti sredstva ratne tehnike u vrednosti od 63 milijarde dolara –30 milijardi Izraelu, 20 Saudijskoj Arabiji i 13 Egiptu, predstavqa}esnaàn podsticaj trci u naoruàvawu u tom podru~ju.

S I M P O Z I J U M O O D B R A M B E N O M P L A N I R A W U

K O R I [ ] E W E V O J N I H P O L I G O N AU M A K E D O N I J I

B E L G I J A K U P U J E H E L I K O P T E R N H 9 0

MERIDIJANI

U okviru inicijative Southeast Europe Clearinghouse (SEEC), Ministarstvo odbraneSlovenije organizovalo je regionalni simpozijum o odbrambenom planirawu, kao nepo-srednu podr{ku aktivnosti ove regionalne organizacije. Osnovna namena simpozijumaje razmena informacija i iskustva u oblasti odbrambenog planirawa kao procesa te-sno povezanog sa reformama u odbrani.

Predava~i na simpozijumu, na kom su u~estvovali predstavnici svih zemaqa ~lanicaSEEC inicijative iz oblasti odbrambenog planirawa, bili su stru~waci ove oblasti izNatoa, EU i slovena~kog ministarstva odbrane.

Priprema Blagoje NIÎ]

Ministri odbrane Makedonije i Slovenijepotpisali su nedavno u Skopqu „Memorandum zarazumevawe” o kori{}ewu vojnih poligona nateritoriji Makedonije za potrebe slovena~kevojske. Memorandumom su precizirani tehni~kiuslovi o na~inima kori{}ewa makedonskih po-ligona, pre svega Krivolaka, na kojima bi slo-vena~ki vojnici prolazili obuku, izvodili ve-`be i ga|awa. Tako|e, razmatrane su i vrste po-mo}i makedonskim specijalcima u pripremi zau~e{}e u me|unarodnim mirovnim misijama.

Slovena~ki ministar potvrdio je spremnost svoje zemqe u transformaciji poligonaKrivolak u centru Natoa za obuku jedinica za u~e{}e u mirovnim operacijama.

Vlada Belgije donela je odluku da za potre-be svog ratnog vazduhoplovstva nabavi 10sredwih vojnih transportnih helikoptera ti-pa NH90, koje je proizvela grupa „NH indu-stry“, ina~e osnovana od francusko-nema~-kog Evrokoptera, italijanske Aguste i ho-landskog Stork Fokera. Naru~eni helikopteri }e biti izra|eni u

dve varijante: takti~ki transportni heli-kopter (Tactical Transport Helicopter) i palubnihelikopter (NATO Frigate Helicopter), name-

weni za protivpodmorni~ku i protivbrodsku borbu, ali i za spasila~ke operacije. Kupovinom ovih helikoptera Belgija je postala 14 zemqa ~lanica Natoa koja u svo-

jim OS ima helikoptere ovog tipa. Ina~e, model NH 90 je najve}i evropski program pro-izvodwe helikoptera, za koga u ovom trenutku postoji velika potra`wa od zemaqa ~lani-ca Natoa i drugih zemaqa sveta.

B R I T A N C I O D L A Z E I Z B A S R E ?

M E \ U N A R O D N AI Z L O @ B AV A Z D U H O P L O V A

Prema pisawu londonske {tampe, voj-ni vrh Velike Britanije preporu~io je vla-di da odobri povla~ewe britanske vojskeiz Basre, na jugu Iraka. Komanda traì po-vla~ewe 500 britanskih vojnika iz palateu Basri, gde su stacionirani i svakodnev-no izloèni raketnim i artiqerijskim na-padima. Ve}ina vojnih analiti~ara slaèse da Britanija moè da se nosi sa dugimstacionirawem snaga u Iraku ili Avgani-stanu, ali ne na obe lokacije, zbog preop-tere}enosti vojske.

U drugoj polovini avgusta, na aero-dromu @ukovski u blizini Moskve, otvore-na je osma po redu Me|unarodna izlo`bavazduhoplova i svemirske opreme MAKS-2007. Na ovogodi{woj izlo`bi, u~esnici

65

U @enevi je nedavno odràna me|unarodna konferencija o smawewu opasnosti odbiolo{kog oru`ja. Takozvani rat protiv terorizma, istaknuto je na konferenciji koja jeokupila stru~wake iz te oblasti, pokazuje da je sada potrebno vi{e nego ikada da se oja-~a Sporazum o zabrani biolo{kog oru`ja iz 1972. godine. Pregovori o ja~awu tog spo-razuma prekinuti su 2001. godine, nakon {to su UN odbacile predloène mere za veri-fikaciju.

Sporazumom o biolo{kom oru`ju, ina~e, zabrawuje se izgradwa, proizvodwa i na-gomilavawe takvog oru`ja.

K O N F E R E N C I J A O S M A W E W U O P A S N O S T IO D B I O L O [ K O G O R U @ J A su izloìli gotovo 250 novih helikoptera,

aviona, raketa, satelita i diriàbla, dokje nekoliko desetina aviona pokazalo svojeleta~ke sposobnosti.

Prvi put javnost je mogla da vidi i kon-cept svemirskog vozila koje bi trebalo dazameni kosmi~ke brodove tipa „Sojuz”. Naizlo`bi je u~estvovalo 780 ruskih kompa-nija i institucija.

P

1. septembar 2007.

Strategija koju vam predstavqamo

sadrì u sebi interesantan spoj

istorijskih ~iwenica i fikcije.

Zanimqivost je pre svega u

~iwenici da je u woj druga~ije

predstavqen Drugi svetski rat.

Po autorima strategije Hitler je ubijen na samom po~etku ra-ta i novo rukovodstvo izvodi invaziju na Veliku Britaniju.Bez ometawa Nema~ka gradi sna`nu industriju i mnogi tajniprojekti postaju realnost. Nakon pomo}i Sjediwenih Ameri~-kih Dràva, nekoliko godina od po~etka rata Velika Britani-ja je oslobo|ena. Pod strahom od nove supersile koja dolazi

sa istoka neprijateqi se udruùju. Saveznici su sada biv{i ne-prijateqi i svi su u borbi protiv Sovjetskog Sveza.

Digital Reality je napravio interesantnu strategiju koju }e odu-{eviti i po~etnike ali i iskusne qubiteqe ovog ànra. Sve {toste mogli da vidite u nekoj od strategija sada je mogu}e prona}i uovoj. Naravno, autori se nisu zadovoqili samo time ve} su dodalii nekoliko novih i do sada nevi|enih opcija. Jedna od wih je i mo-gu}nost da nove jedinice odmah budu pridodate u postoje}e. Veomainteresantna, ali ne i upotrebqiva, jeste mogu}nost da nad nekimjedinicama vi preuzmete kontrolu i da pre|ete u pogled iz prvoglica. Jako zanimqivo ali i skoro neupotrebqivo jer ukoliko naneko vreme ne obra}ate pa`wu na de{avawa vrlo lako }e se desi-ti da ste izgubili vi{e va{ih jedinica ili objekata nego {to to

NOVI SCENARIO NOVI SCENARIO DRUDRUGGOG SVETSKOG ROG SVETSKOG RATATAA

„ W W A R F R O N T – T U R N I N G P O I N T “

66

SIMULACIJE

moète nadoknaditi. Va{e jedinice mogu da, ukoliko stignete na tajposledwi tehnolo{ki nivo, imaju bonus u napadu ili odbrani. Na-ravno mogu}e je imati samo jedan bonus u trenutku.

Za ovu strategiju karakteristi~no je da uspeh ne garantujesamo jedna vrsta jedinica napravqena u velikoj koli~ini, ve} od-li~no izbalansirana raznovrsna armija. Ukoliko poku{ate dakompjuterskog igra~a napadnete sa gomilom tenkova, ubrzo }e bi-ti izgra|eno mno{tvo jedinica koje su specijalizovane za uni-{tavawe va{ih tenkova. Naravno i va{a odbrana mora sadrà-ti u sebi sve elemente, jer ako ne{to zaboravite to }e ubrzo bi-ti upotrebqeno protiv vas.

Ova strategija sadrì dve kampawe i nekoliko verzija igra-wa u ra~unarskoj mreì ili preko Interneta. Maksimalan brojigra~a je deset, a da u scenarijima za vi{eigra~a postoje neke zanimqive novosti, auto-ri su ubacili i opciju tajni zadatak. Tajni za-datak svakom igra~u odre|uje {ta je potrebnoda uradi da bi mogao da pobedi. Nekada je toda samo sakupi odre|enu koli~inu novca ilida uni{ti odre|eni broj neprijateqskih obje-kata. Veoma je detaqno odra|eno i pode{a-vawe svih parametara scenarija – vremenskiuslovi i koli~ine resursa, doba dana ili ~akobla~nost na nebu.

Ve{ta~ka inteligencija je zadovoqava-ju}a, ali putawe kojima se kre}u vozila ~e-sto su u najmawu ruku ~udna, jer va{i tenkoviili oni od kompjuterskog igra~a, umesto pu-tem prolaze kroz {umu jer je tako kra}e, ia-ko je kretawe mnogo sporije. Drugi nedosta-tak u igri je {to va{eg heroja koji je veomaopasan jako te{ko moète odràti u ìvotu.Grafika i zvuk su odli~ni, ali se povremenopojavi mawa gre{ka {to je verovatno rezul-tat lo{eg testirawa ove strategije. Ono {toje zapravo najgore ura|eno je ta „sitnica“ dapostoji vrlo malo razli~itih izraza koje ~u-jete od va{ih jedinica i to vrlo brzo posta-je jako dosadno i nervira.

Nova oru`ja i novi frontovi na kojimase odvija rat veoma su detaqno ura|eni. Na-ravno, u ovoj strategiji osnovne jedinice suvrlo poznata i u stvarnosti kori{}ena rat-na tehnika, ali i ona koja nije nikad upotre-bqena. Da to nije sve autori su pustili ma-{ti na voqu pa se moè videti i dosta fan-tasti~nog oru`ja koje mo`da nikada ne}e nibiti napravqeno.

Uglavnom, sve tri sukobqene strane po-seduju jedinice koje su skoro identi~ne. Jedi-nice za izgradwu objekata, za sakupqawe re-sursa, za popravku vozila i jedinice kojegrade mostove preko vodenih prepreka... Ta-ko|e, sve tri „armije“ imaju i pe{adiju, pro-tivtenkovsku pe{adiju, samohodnu protivavi-onsku artiqeriju, sredwe tenkove, lova~kuavijaciju i avijaciju za podr{ku.

Svaka armija ima i specifi~ne jedini-ce. Sovjetski Savez tako ima podzemni tran-sporter pe{adije, baca~ leda koji smrzavaprotivni~ke jedinice i partizane kojima sepove}ava broj ako ih koristite no}u. Save-znici poseduju helikoptere za transport pe-{adije, Afroditu tj. te{ki bombarder kojimse upravqa sa zemqe radio talasima i kojiosim {to nosi mnogo eksploziva, samoubi-la~ki se obru{ava na èqeni ciq sa svimsvojim teretom. Osim nuklearne, tu je i bom-

67

ba za pravqewe zemqotresa koja je razorna samo za objekte.Naravno, nema~ke snage su po pitawu tajnog oru`ja ispredostalih, pa tu moète videti lete}u pe{adiju sa raketnim ran-cima na le|ima, pe{adiju koja je nalik velikim robotima spe-cijalno naoruànim, super te{ki tenk koji je vi{e nalik po-kretnom bunkeru nego tenku, xinovski cepelin koji je poput ten-ka u vazduhu, te{ko oklopqen i naoruàn topovima velikog ka-libra...

Imate zanimqivu i ma{tovitu igru. Uìvajte.Potrebna konfiguracija je slede}a: 512 MB RAM-a, 3.5

GB mesta na hard disku i grafi~ka karta sa minimum 128 MBmemorije (MX serija karti ne}e vam raditi).

Igor VASIQEVI]

Slede}e godine navr{i}e se ~itavih 130 godina otkako Vojni muzejispuwava svoju ulogu, koja je tokom tog dugog perioda prerasla usvojevrsnu misiju. Dok sli~ni muzeji u ve}ini evropskih zemaqa, koje supo veli~ini teritorije i broju stanovnika bliske Srbiji, ~uvaju predmeteva`ne pre svega za tehnolo{ki razvoj svojih armija i podse}aju vi{e

simboli~no na u~e{}e tih armija u velikim svetskim ratovima, Vojni muzej uBeogradu je trezor svedo~anstava o krvavoj, ali i slavnoj ratnoj epopejinaroda Srbije, koji se u dva svetska rata i mnogo regionalnih oruànihsukoba borio za ostvarewe i odràwe svoje nezavisnosti.

Vojni muzej u Beogradu danas se nalazi u sastavu Ministarstva odbraneSrbije. Prikupqawe, obrada, ~uvawe i izlagawe, odnosno publikovawevrednih eksponata bogate ratni~ke ba{tine zadatak je koji tridesetakzaposlenih ispuwava sa odgovorno{}u i sve{}u da je re~ o blagu koje zanacionalnu istoriju ima neprocewiv zna~aj.

VREDNE ZBIRKEOsnovan ukazom kneza Milana Obrenovi}a 22. avgusta 1878. godine,

Vojni muzej je sve vreme svog postojawa ostao sme{ten u najstarijem inajlep{em delu srpske prestonice. Budu}i me|u prvim institucijama modernedràve, Vojni muzej je bio jedan od vesnika nove, evropske Srbije, koja seubrzanim koracima kretala putevima civilizacijskog napretka.

Prva stalna postavka u wemu otvorena je 9. septembra 1904, povodomstogodi{wice Prvog srpskog ustanka, a u okviru krunidbenih sve~anostikraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a. Burni tok istorijskih zbivawa uticao jena uspone i padove same ustanove. Muzej je te{ko materijalno stradao u obasvetska rata, a potom je iznova podizan i obnavqan.

Muzejski fond koji se sada nalazi na Kalemegdanu obuhvata oko 30.000istorijski vrednih predmeta, prikupqenih na razli~ite na~ine, naj~e{}epoklonom, ali i otkupom i pribavqawem iz javnih skladi{ta i saarheolo{kih nalazi{ta. Ti predmeti su klasifikovani u deset zbirki prematipologiji, hronologiji i poreklu. Tako danas muzej raspolaè vrednimarheolo{kim predmetima, a ima i nekoliko posebnih zbirki naoruàwa,

15. avgust 2007.68

O B E L E @ E N D A N V O J N O G M U Z E J A

ÛVAR BA[TINE RATNIKA

Sme{ten na prostoru

Kalemegdanske tvr|ave

u Beogradu, Vojni muzej

ve} 129 godina ~uva od

zaborava predmete vojne

provenijencije od

istorijske va`nosti

za srpski narod i druge

narode jugoistoka Evrope.

Posle Narodnog muzeja,

Vojni muzej predstavqa

najstariju instituciju

te namene u Republici

Srbiji.

odlikovawa, zastava i uniformi, te zbirku umetni~kih dela.Fotografska arhiva muzeja sadrì vi{e od sto hiqada snimaka iartefakata.

Sada{wa stalna postavka otvorena je 1961. godine. U tokuje rad na pripremi nove, modernije, stalne izlo`be.

Proteklih godinu dana u Vojnom muzeju bilo je obeleènonastojawima zaposlenih da toj ustanovi vrate mesto koje je imalame|u muzejima u gradu i republici. Zbog toga je znatno unapre|enasaradwa sa srodnim institucijama. Sara|uju}i u brojnimzajedni~kih aktivnostima, Vojni muzej je nastavio da ide pravcemkoji je zacrtan pre vi{e godina, ka ugra|ivawu svojih, nemalih,potencijala u ìvo tkivo srpske kulture i nauke.

Prema re~ima direktora Vojnog muzeja pukovnika MiroslavaKneèvi}a, prva zna~ajnija ovogodi{wa aktivnost Muzejaostvarena je u saradwi sa Muzejom grada Novog Sada izadu`binom kraqa Petra Kara|or|evi}a na Oplencu. Izlo`ba„Insignije dinastije Kara|or|evi}”, na kojoj su prikazanipredmeti iz zbirke Vojnog muzeja, izazvala je veliku pa`wuposetilaca u Novom Sadu. Posle zapaène izlo`be pokrenuta jeinicijativa da ta postavka gostuje u Ma|arskoj i tako u susedstvuna najlep{i na~in reprezentuje dostignu}a srpske kulture.

OD „[I[ANE” DO „CRNE STRELE”Imaju}i u vidu da je ove godine za Dan Vojske ustanovqen

15. februar ili Sretewe, koji je ujedno i nacionalni praznik,kustosi vojnog muzeja su se potrudili da pripreme prigodnuizlo`bu oru`ja koje se koristilo od doba srpskih ustanaka dodanas. Naziv izlo`be „Od pu{ke {i{ane do crne strele”simboli~no je, terminologijom razvoja naoruàwa, ome|io dvestagodina moderne srpske dràvnosti.

Vojni muzej se ove godine prvi put pojavio i na Sajmunaoruàwa „Partner 2007”, {to se pokazalo kao pravi potez.Posetioci tog sajma mogli su da se, obilaze}i sredstva vojnetehnike i naoruàwa namewena savremenom trì{tu, osvedo~eda Srbija ima dugu i sna`nu tradicijukori{}ewa, ali i izrade oru`ja. Postavkapod nazivom „Oru`je – segment istorijecivilizacije”, prikazana na Sajmu „Partner2007”, na re~it na~in je govorila o tome odkolike su va`nosti za ukupan progres qudskogdru{tva bili napori da se izradisavremenije i efikasnije oru`je. Iako tinapori naj~e{}e nisu imali plemenitemotive, ~ove~anstvo im duguje i mnogepozitivne civilizacijske tekovine.

Ove godine Vojni muzej je, kako nagla{avapukovnik Kneèvi}, zavr{io ve}inu poslaure|ivawa zbirke eksterijera, sa~iwene odeksponata, mahom oklopnih borbenihsredstava i artiqerijskog oru`ja,razme{tenih na prostoru Kalemegdansketvr|ave. Po kvalitetu, odnosno retkosti vrsteoru`ja, ta zbirka ulazi u red najvrednijihkolekcija tog tipa u Evropi. Wenouobli~avawe pratilo je izvo|ewe kvalitetne antikorozivneza{tite eksponata, farbawe i ozna~avawe natpisima sapodacima o oru`ju i oru|u, {to je bitno oplemenilo prostor kojiobilaze veliki broj Beogra|ana i gotovo svi stranci u glavnomgradu Srbije.

„No} muzeja”, koja je postala tradicionalnamanifestacija, tokom ~ijeg odràvawa se {iri krug posetilacana|e unutar muzejskih ustanova, i ove godine je Vojnom muzejupruìla priliku da popularizuje svoje sadràje i radi naprivla~ewu pa`we naj{irih slojeva stanovni{tva. Izlo`baistorije vinogradarstva u Aleksandrova~koj ùpi, koja je tadagostovala u prostorijama Vojnog muzeja, bila je prikladna daposetiocima pokaè da ambijent Vojnog muzeja ne mora uvek daodi{e vojni~ki strogom atmosferom.

Rukovodstvo Vojnog muzeja je otpo~elo pripreme da se,ukoliko u Ministarstvu odbrane bude tako odlu~eno, uskoropojavi na velikoj izlo`bi koju Bugarska organizuje u Sofijipovodom 130 godina od rusko-turskih ratova na Balkanu. Ti ratovi su se vodili u isto vreme kad i dva srpsko-turskarata, {to kvalifikuje na{ Vojni muzej da izlo`bi u Bugarskojdoprinese eksponatima od ogromne va`nosti za obeleàvawedoga|aja iz tog doba.

„VESNIK” BOQEG VREMENAPovodom Dana Vojnog muzeja obnovqen je i promovisan 34.

broj „Vesnika”, ~asopisa u izdawu Vojnog muzeja, koji objavqujenau~ne ~lanke iz istorije, pre svega wenih grana muzeologije iarheologije, ali i istorije umetnosti. Kako isti~e zamenikdirektora Vojnog muzeja potpukovnik mr Ivan Mijatovi},obnavqawe ~asopisa posle 18 godina neizlaèwa pouzdan jeznak novog, zasigurno boqeg stawa, u kojem se sada muzej nalazi,nakon te{kih isku{ewa tokom posledwe decenije 20. veka. „Vesnik” je tako postao istinski vesnik boqeg vremena za Vojnimuzej.

Prvi broj „Vesnika” iza{ao je iz {tampe daleke 1954.godine, i sve do 1989. godine, do kada je objavqeno 33. izdawa,kr~io je put u svet nauke i struke. U tom periodu, obja{wavapotpukovnik Mijatovi}, objavqeno je ukupno 25 svezaka~asopisa. Peti broj objavqen je u dva toma, iza{ao je jedantrobroj i vi{e dvobroja. „Vesnik” je upornim i samopregornimtrudom wegovih autora i izdava~a postao prepoznatqiv brendVojnog muzeja, koji su citirali i vode}i svetski nau~nici.

Na stranicama najnovijeg 34. broja „Vesnika”, u trirubrike (studije i ~lanci, prilozi i prikazi), predstavqeno jeukupno dvadeset napisa, od kojih je, po{tuju}i bibliote~kudelatnost, tzv. UDK klasifikacijom obra|eno 16 ~lanaka. Zasvih 16 prati i rezime na engleskom jeziku. Nose}i ~lanak brojagovori o Vojnom muzeju i Beogradskoj tvr|avi, a napisao ga je

Predrag Laèti}. Ostali ~lanci su svojimsadràjem obuhvatili veoma {irok raspontema, koje se odnose na vreme od praistorijedo dana{wih dana, {to je odraz èqeure|iva~kog odbora i ure|iva~kog saveta daza ~asopis zainteresuje naj{iru ~itala~kupubliku.

Obnovqeni „Vesnik” smestio je me|u svojekorice ve}i broj tekstova koji se neposrednobave Vojnim muzejom, wegovim istorijatom izbirkama koje ~uva, ali je ostalo i dovoqnomesta za predstavqawe aktivnosti ostalihinstitucija koje se bave istorijom,muzeologijom i umetno{}u.

âsopis }e, za sada, ostati godi{wapublikacija, sa osnovnim ciqem da privu~e{to vi{e nau~nih radnika, qubiteqa istorije,muzeologije i umetnosti, zaqubqenike istorijenaoruàwa, tehnike i vojske, da ga ~itaju i uwemu objavquju svoje tekstove.

Novo likovno-rafi~ko re{ewe „Vesnika” osmi{qeno jetako da legitimi{e ~asopis kao moderno {tivo, kojekorespondira sa vremenom u kom izlazi i odgovara potrebama inavikama ~italaca koje èli da zainteresuje za sadràje kojeobjavquje. Format A4, kao novi format izlaèwa, pruà boqupreglednost pri ~itawu, a svesna te`wa izdava~a jeste da budepove}an broj fotografija i ilustracija. Naslovna strana nakojoj je fotografija u boji sada{weg izgleda prilaza Vojnommuzeju i zadwa korica sa crno-belom fotografijom istogprostora, iz doba kada je Kalemegdan kori{}en kao kasarna,podse}aju ~itaoce na to koliko promena donosi vremenski sled,ali i na to koliko je va`no da sve {to je nekada bilo ostanezabeleèno i sa~uvano za budu}e generacije. O tome se ve} 129godina stara Vojni muzej.

Aleksandar ANTI]

69


Nastanak i uzbudqivaborba jugoslovenskogdeta{mana te{kihbombardera u okviruAmeri~kogvazduhoplovstva, zavreme Drugog svetskograta, primer je bezpresedana ujugoslovenskoj iameri~koj istoriji.Me|utim, kada je tajedinica kona~noformirana, politikasaveznika premaJugoslaviji se uvelikopromenila. Bez obzira i na te bitno promeweneokolnosti, pripadnicideta{mana su nastavilida daju svoj li~nidoprinos oslobo|ewuotaxbine… U toj borbiizgubqena su tri od~etiri aviona, 19pripadnika jedinice jepoginulo, a jedan jete{ko rawen.

Po~etak leta 1944. godine bio je znak za otpo~iwawe op{te ofanzive na svimfrontovima u Evropi. Petnaesti vazduhoplovni korpus (VK) masovnim napa-dom na veliki broj razli~itih ciqeva pokrio je veliki prostor od ju`neFrancuske do Crnog mora. Na dan savezni~kog iskrcavawa u Normandiji, 6.juna, liberatori su izveli napad na rafineriju „Romano Amerikano”, kodPloe{tija. Nad ciqem se, u op{tu gu`vu ume{ala i lova~ka odbrana sa raz-

li~itim tipovima aviona. Jugoslovenska posada kapetana Blagoja Radosavqevi}aizdràla je dva napada, uz minimalnu {tetu od samo dve rupe u avionu iza pilot-ske kabine. Posada kapetana Vojislava Skaki}a u~estvovala je 11. juna u bombar-dovawu naftnih rezervoara u rumunskoj crnomorskoj luci Konstanca. Pored jakeobla~nosti, formacija je uspela da pogodi metu kroz retke rupe u oblacima. Istaposada je 14. juna obavila sli~nu misiju, s tim {to je ciq ovog puta bila rafine-rija nafte „[el”kod Siska.

@estoka bitka za gorivo nastavqena je i narednih dana. Kapetan Radosa-vqevi}, sa svojim timom, 16. juna u~estvovao je u impresivnoj misiji u dubini ne-prijateqeve teritorije. Rafinerija nafte „Apolo” kod Bratislave bila je jednaod deset najve}ih rafinerija izvan Rumunije pod kontrolom Nemaca. Tog dana 376.bombarderska grupa (BG) predvodila je u napadu ceo 47. bombarderski ving. Predciqem se pojavilo oko 40 nema~kih lovaca raznih tipova, re{enih da po svakucenu zaustave orija{ku formaciju bombardera. Glavni udar branioca bio jeusmeren na ~elo formacije. O odlu~nosti nema~kih pilota svedo~e napadi sa iz-uzetno bliskog odstojawa.

Kona~ni rezultat, posle 30 minuta èstoke borbe, bio je u korist 376. BG,~iji su mitraqesci ubrali bogatu ̀ etvu oboriv{i 12 nema~kih lovaca. Me|u uspe-{ne strelce upisao se i vodnik Vuko [ijakovi}. On je na mestu strelca dowe(loptaste) turele, sa mawe od 200 m rastojawa, oborio jednog Ju-88, koji je poku-{ao da izvede napad podvla~ewem ispod repa jugoslovenskog liberatora broj 20.U senci bombarderskih boksova leàla je potpuno razorena rafinerija.

DUGO TOPLO LETORumunske rafinerije kod Ploe{tija bile su u planu napada i 23. juna. Glav-

nina bombardera se probila do ciqa, ali zbog potpune obla~nosti nad jednimdelom Bugarske, formacija u kojoj se nalazio jugoslovenski liberator broj 23 mo-rala je da se vrati i izru~i teret na alternativni ciq, teretnu ̀ elezni~ku stani-cu Popovac kod Ni{a. Sli~no se dogodilo i 27. juna, kada su zbog velike obla~no-sti, umesto prvobitno odre|enih ciqeva u Ma|arskoj, tu~eni èlezni~ki pogoni i~vor kod Slavonskog Broda.

Tokom leta 1944. godine, za 15. VK je nastala kulminacija ratnih aktivnosti.Obiqe strategijskih ciqeva na prostoru Balkana i centralne Evrope i idealnameteorolo{ka situacija omogu}avali su svakodnevne operacije. Delotvorna lo-

FE

QT

ON O P [ T A

O F A N Z I V A

J U G O S L O V E N S K I D E T A [ M A N T E [ K I H B O M B A R D E R A ( 4 )

Pi{eAleksandar KOLO

U jugoslovenskom avionu su tada poginuli: kapetani BlagojeRadosavqevi}, Borivoje Vuli}, Slobodan Pavlovi}, potporu~niciVuko [ijakovi}, Obrad Crvenkovi}, Boris Parapati}, Toma @iva-novi} i narednici Milutin Bobek i Emil Trampu{. Povre|enogpotporu~nika Stojkovi}a prona{li su i evakuisali do Visa pri-padnici NOVJ. Odatle se avionom, posle 19 dana putovawa, vra-tio u svoju jedinicu.

Preostali jugoslovenski liberator nastavio je dejstva. Jugo-slovenski vazduhoplovci, okupqeni oko kapetana Skaki}a, redov-no su obavqali svoje zadatke. U jedinicu se ponovo vratio i poru~-nik Mom~ilo Markovi}.

Do kraja avgusta i u septembru sistematski su tu~eni najra-zli~itiji ciqevi na Balkanu i severnoj Italiji. Posledwi avion

jugoslovenskog deta{mana u~e-stvovao je i u tim misijama. Bom-bardovani su uglavnom mostovi nava`nim komunikacijskim pravci-ma. Na listi ciqeva 15. VK tihdana nalazilo se i {ire podru~jeJugoslavije i Ma|arske. Nameraje bila da se tim napadima „smek-{a” nema~ka pozadina Isto~nogfronta i time olak{a napredova-we Crvene armije. Prvo su 19.septembra ga|ali èlezni~kimost kod Kosovske Mitrovice, apotom su 21. septembra dejstvova-li po èlezni~kom mostu kod No-vog Sada.

„Do~ek” savezni~kim bom-barderima iznad Novog Sada priredila je dobro organizovananema~ka te{ka protivavionska artiqerija sa desne obale Dunava.Svaki avion u formaciji bio je izre{etan par~adima dobro tem-piranih granata. Tom prilikom na jugoslovenskom liberatoru iz-brojano je novih 20 rupa, a prekinuto mu je i nekoliko kablova utrupu. U formaciji su rawena tri leta~a, ali najteè je pro{aoporu~nik Bogdan Jovanovi}. Veoma opasna rana na vratu od gele-ra, koji je povredio du{nik, zamalo da bude fatalna za wega. Po-sle povratka kapetan Skaki} je spustio avion u Bari, gde je u bol-nici rawenik odmah operisan.

Posledwoj jugoslovenskoj posadi liberatora je 24. septem-bra ukazano veliko poverewe i indirektno priznawe ameri~kihkolega. Naime, oni su dobili priliku da povedu, u bombarderskinapad na aerodrom u Kalamaki kod Atine, celokupnu 376. borbenugrupu. Rezultati te akcije oceweni su kao odli~ni, a ratno drugar-stvo je vi{e nego ikad u~vr{}eno. Krajem leta 1944. skora pobedasaveznika u Evropi bila je potpuno izvesna. Bugarska je 4. septem-bra proglasila neutralnost. Posada oborenog jugoslovenskog li-beratora broj 22 je, posle deset meseci zato~eni{tva, ponovo bi-la slobodna.

POSLEDWIBOMBARDERSKI ZADATAK

Bliìo se kraj delovawa jugoslovenskog deta{mana. Istina,wegova aktivnost vi{e nije bila u skladu sa novom politikom sa-veznika prema Jugoslaviji. Nova jugoslovenska vlada, na ~ijem ~eluse od juna 1944. nalazio hrvatski ban dr Ivan [uba{i}, napra-vila je, pod britanskom supervizijom, veliki zaokret u politici.

Ona je 16. juna na Visu potpi-sala sporazum sa JosipomBrozom, vrhovnim komandan-tom NOVJ, po kom je, uz osta-lo, ta vojna formacija pri-znata kao legitimna jugoslo-venska vojska. Tim sporazumi-ma legalizovana je i kontro-verzna politika saveznika naBalkanu.

71

va~ka pratwa formacija znatno je doprinela potpunom prelaskuprevlasti u ruke saveznika. Nemo} nema~ke Luftvafe da zaustaviprave karavane bombardera bila je o~igledna. Jugoslovenski de-ta{man je tih meseci u{ao u presudni period svog postojawa.

Posadi aviona broj 23 nije se dalo da obavi i jednu misijunad Ploe{tijem. Drugu priliku da poseti glavno mesto „hodo~a-{}a” 15. VK dobila je 9. jula. Ciq je bila rafinerija „Konkordi-ja”. Sve je teklo po planu do pola sata pre ciqa, kada je iznenadaotkazala elisa na motoru broj tri. Odmah je nastalo vidno zao-stajawe za grupom. Nastavak leta predstavqao bi ~isto samoubi-stvo. Bombe su odba~ene i usamqeni liberator je po{ao nazad.Pred wima je bio dugi let preko neprijateqeve teritorije, bezikakve za{tite. Sre}om, usput su sreli formaciju lete}ih tvr|avaB-17 sa pratwom lovaca P-38.Pod wihovim okriqem vratili suse u bazu.

Pet dana kasnije ista posadau~estvovala je u napadu na èle-zni~ki ~vor Ferencvaro{, kod Bu-dimpe{te. Ovog puta avion je do-bio osam pogodaka od rasprskava-ju}ih granata protivavionske ar-tiqerije. O{te}ewa su bila takvada je avion morao na opravku, acela posada na redovno odsustvo.Operacije je nastavila redovnoda obavqa posada kapetana Rado-savqevi}a, {to joj je omogu}ilo da,do po~etka avgusta, ubedqivije od-makne po broju izvr{enih misija. Posada kapetana Skaki}a vratila se u borbu 9. avgusta, za vrememisije bombardovawa aerodroma u Ve~e{u (Ma|arska). Sutradanje posada kapetana Radosavqevi}a letela na Ploe{ti, nad kojim jeponovo sve bilo u plamenu i dimu.

Protivnik nije poslao nijedan lova~ki avion protiv napada-~a. Po svemu sude}i, Nemci su ve} tada digli ruke od tog zna~ajnogizvora za snabdevawe svojih armija, jer se isto~ni front potpunopribliìo granici Rumunije.

Narednih dana ameri~ka strategijska avijacija prebacila jeteì{te svojih aktivnosti na sasvim drugu stranu. Pripreme za sa-vezni~ko iskrcavawe na ju`nu Francusku u{le su u zavr{nu fazu.Jugoslovenske posade su 12. i 13. avgusta, na smenu, u~estvovale uuspe{nom bombardovawu artiqerijskih poloàja zapadno i isto~-no od Tulona. Na sam „Dan D”, 15. avgusta, posada aviona broj 23bila je u misiji protiv topovskih poloàja pored \enove.

TRAGEDIJA IZNAD DALMACIJEPosada aviona broj 20 je 22. avgusta odre|ena za napad na

podzemne rezervoare nafte kod mesta Lobau, isto~no od Be~a. Bi-la je to jubilarna 200. misija 512. bombarderskog skvadrona (BS)i 65. u kojoj su u~estvovali pripadnici jugoslovenskog deta{mana.Dejstvo sa po ~etiri bombe od po 454 kilograma bilo je uspe{no.Me|utim, u jedinici nije bilo voqe za slavqe, jer se u povratku samisije dogodila tragedija. Naime, te{ko o{te}eni liberator broj31, kojim je komandovao ameri~ki poru~nik Mar{al Stikl, nale-teo je na jugoslovenski. Obe ma{ine su se survale izme|u Knina iSiwa. Iz oba aviona uspela su da isko~e samo dva ~oveka. Od Ju-goslovena jedini se spasao potporu~nik Vojin Stojkovi}, koji sepravim ~udom izvukao iz repne turele. Pre prizemqewa na obron-cima Dinare video je jo{ jedanpadobran, najverovatnije izdrugog liberatora. Wega je ve-tar zaneo zapadno od reke Ce-tine, na podru~je koje su dràleusta{e i Nemci. Odande su se~uli pucwi i, kako je kasnije sa-op{teno, taj leta~ je ubijen.

Kapetan Vojislav Skaki} sa posadom ispred svog aviona

Ilustracija aviona broj 20

FEQTON

72

Partizanski predstavnicisu otvoreno i neumorno vrbova-li i neograni~enim obe}awimanagovarali pripadnike kraqev-skog vazduhoplovstva da pre|u nawihovu stranu. Pod tim pritisci-ma, narednih meseci, slomilo se{estoro pripadnika deta{mana.Preostalo qudstvo se spontanookupilo oko jedinog preostalogaviona, sa kapetanom Skaki}emna ~elu.

U uslovima tako pomu}enihose}awa, 30. septembra 1944.organizovana je mala, ali zna-~ajna sve~anost. Uz podr{ku ame-ri~kih kolega iz 512. BS, kapetan Skaki} je dostojanstveno, predsve~anim strojem, zaka~io po~asne pilotske znake Jugoslovenskogratnog vazduhoplovstva na grudi general-majora Nejtna Tvininga,komandanta 15. VK, brigadnog generala Huga Ra{a, komandanta 47.vinga, i brigadnog generala ârlsa Borna, operativnog oficira15. VK. Bio je to lep gest, koji je simbolisao uzajamnu saradwu iprijateqstvo jugoslovenskog deta{mana i Amerikanaca ste~eno uratu. Na svoj posledwi, 43. bombarderski zadatak, liberator broj23 poleteo je 7. oktobra. @elezni~ki ~vor Komarom u Ma|arskojbombardovala je rutinski jedna od najiskusnijih posada 376. bom-barderske grupe.

Prelomni momenat za sudbinu deta{mana do{ao je upravotog 7. oktobra, sa odlukom jugoslovenske vlade da se celokupno voj-no osobqe na Sredwem istoku i u drugim centrima van otaxbineuputi u Narodnooslobodila~ku vojsku. Toj odluci prethodio je iproglas Kraqa Petara Drugog, preko radija 12. septembra, kojimje pozvao sve svoje vojnike da se stave pod komandu mar{ala Tita.Tim politi~kim potezima definitivno su ukinute Kraqevska vojskai mornarica. Britanci su sada, sasvim legitimno i otvoreno, mo-gli da usmeravaju wene pripadnike u pravcu svojih interesa. Svivojnici Kraqevine Jugoslavije morali su da poloè zakletvu par-tizanskom vrhovnom komandantu. U protivnom nisu mogli da buduangaòvani u borbama na Balkanu i zavr{nim operacijama zaoslobo|ewe Jugoslavije.

Preostali pripadnici deta{mana su odbili da se povinujutoj naredbi. Uz podr{ku ameri~kih prijateqa pokrenuli su proce-duru prijema u ameri~ku vojsku. Jugoslovenskom deta{manu vi{enije bilo dozvoqeno da leti na bombarderske zadatke, ali je zatonastavio da obavqa meteorolo{ke misije du` Jadrana. Petnaestivazduhoplovni korpus je dejstvovao na evropskom rati{tu do krajaaprila 1945. godine. U to vreme stigla je naredba da se veteran-ska 376. BG povu~e iz operacija i vrati u Ameriku. Po{to jo{ nisubili zvani~no deo Ameri~kogarmijskog vazduhoplovstva, pri-padnici deta{mana su moralida ostanu. Wihova sudbina jebila krajwe neizvesna. Kona~-no, u junu su preduzeti prvi ad-ministrativni koraci za stupa-we 14 na{ih preostalih avija-ti~ara u Ameri~ku vojsku. Zva-ni~no, 24. avgusta u Kazerti onisu postali pripadnici Ameri~-kog vazduhoplovstva.

Jedini preostali libera-tor nekada{weg Jugoslovenskog(kraqevskog) ratnog vazduhoplov-stva poleteo je 15. oktobra

1945. iz Napuqa na posledwe pu-tovawe. Sa jedanaest qudi sle-teo je 22. oktobra u vazduhoplov-nu bazu Morison Fild na Flo-ridi, odakle je skoro istog datu-ma, dve godine ranije, poleteo nafront. Pripadnicima biv{eg ju-goslovenskog deta{mana predsto-jala je jo{ borba – za dobijaweameri~kog dràvqanstva. Zauzi-mawem prijateqa u najvi{im po-liti~kim krugovima, wihov speci-fi~an slu~aj je, zamr{enim prav-nim kanalima, stigao ~ak do ame-ri~kog senata. Sve se zavr{ilo30. jula 1947, kada je kona~ni do-kument (rezoluciju), u formi za-kona, potpisao ameri~ki pred-

sednik Hari Truman.Posle rata ve}ina biv{ih ju-

goslovenskih vazduhoplovaca ostala je u aktivnoj vojnoj slu`bi.Oni su ostvarili uspe{ne vojne karijere i zasluèno do~ekalipenzije. Do danas, se}awe na wihovu ratnu pri~u negovalo je samoUdruèwe veterana 376. grupe te{kih bombardera.

UMESTO EPILOGANastanak i uzbudqiva borba jugoslovenskog deta{mana te-

{kih bombardera u 15. vazduhoplovnom korpusu Ameri~kog armij-skog vazduhoplovstva, za vreme Drugog svetskog rata, primer je bezpresedana u jugoslovenskoj i ameri~koj istoriji. Osnovna ideja zawegovo stvarawe nastala je jo{ prve godine rata, ali komplikova-na vojno-politi~ka situacija koja se razvila na tlu okupirane Ju-goslavije nije dozvolila realizaciju te krajwe patriotske namere.Kada je, posle duge diplomatske borbe, jedinica kona~no formira-na, politika saveznika se uveliko promenila. Pripadnici deta-{mana, bez obzira na te okolnosti, prihvatili su postoje}e sta-we, prvenstveno kao priliku da daju svoj li~ni doprinos oslobo|e-wu otaxbine i dosledno oduè dug svome narodu.

Po~etak dejstva deta{mana poklapao se sa strategijskom va-zdu{nom ofanzivom saveznika na Sile osovine. Po{to je ofanzi-va preduzeta bez prethodno izvojevane prevlasti nad protivnikomu vazdu{nom prostoru, to se ona i odvijala pod senkom te{kih gu-bitaka. U takvim uslovima deta{man je startovao veoma lo{e. Zanepun mesec podelio je sudbinu sa ameri~kim kolegama i izgubiopolovinu svojih efektiva.

Politi~ka neizvesnost, koju je doneo gra|anski rat na tlu oku-pirane otaxbine, uticala je i na pripadnike te jedinice. U razli~i-tim periodima napustilo ju je ~ak sedam wenih ~lanova. Zato je deta-{man vi{e puta prolazio kroz razli~ite krize, ali se uvek opora-vqao zahvaquju}i visokoj patriotskoj svesti onih koji su ostajali.

Za godinu dana operativnog delovawa jugoslovenski deta{mante{kih bombardera angaòvan je u 88 operacija, obavio je na svo-

jim avionima 75 zadataka i 87borbenih letova. Deta{man jeizveo 73 bombarderska naleta ipri tom bacio 163,27 tona bom-bi na neprijateqa. Do kraja bor-benog delovawa qudski gubici ju-goslovenskog deta{mana bili suizuzetno visoki (40 odsto). Pogi-nulo je 19 pripadnika jedinice,a jedan je te{ko rawen. Izgubqe-na su tri aviona. Zabeleèno je11 slu~ajeva o{te}ewa avionadejstvima neprijateqa, od kojihsu dva dovela do potpunog gubit-ka ma{ina.

(Kraj)

1. septembar 2007.

Zbog posleratnog ideolo{kog jed-noumqa na na{im prostorima, pri~ao Jugoslovenskom deta{manu te{kihbombardera nije bila ugra|ena u na-{u istoriju i tradiciju. Kwiga „Nebe-ska odiseja” autora Aleksandra Kola,iz koje je nastao ovaj feqton, osim {todetaqno i ~iweni~no opisuje ratni putte jedinice, predstavqa i poku{aj dase istorijska nepravda ispravi, a `r-tve hrabrih pripadnika deta{mana nezaborave.

Kwiga se moè pogledati u kwiàri NC „Odbrana”, Vasina 22 u Beogradu.

Posledwe okupqawe veterana u Sent Luisu 1990. godine

7. septembar 1901. Pekin{kim protokolom okon~an je „Bokserski ustanak”, pobunakineskih seqaka i gradske sirotiwe protiv stranih imperijali-sta i doma}ih tla~iteqa. 7. septembar 1995. Predsednik Rusije Boris Jeqcin potpisaoje dekret o jednostranom ublaàvawu eko-nomskih sankcija Jugoslaviji. 7. septembar 1812.U Borodinskoj bici, u kojoj je rusku vojskupredvodio feldmar{al Mihail Kutuzov, afrancusku car Napoleon Prvi, Francuzi suimali 50.000 mrtvih, a Rusi 44.000. Boj jeokon~an bez pobednika, ali je to za Napole-ona zna~ilo kraj nade da moè da osvoji Ru-siju. Iako je u{ao u Moskvu, Napoleon jeubrzo morao da otpo~ne mu~no povla~ewe.8. septembar 1856. U Parizu je ugovorom o miru zavr{en Krim-ski rat u kojem je protiv Rusije od 1853. ratovalo Otomanskocarstvo, a od 1854. i Velika Britanija, Francuska i Sardinskakraqevina (Pijemont). Rusija je izgubila deo Besarabije i pro-tektorat nad dunavskim kneèvinama i pravo dràwa flote uCrnom moru.8. septembar 1914.Po~ela austrougarska ofanziva preko Drine, kao uvod u bitkuna Drini. 8. septembar 1943. Objavqena je bezuslovna kapitulacija Italije.8. septembar 1954. U Manili su SAD, Filipini, Australija, Novi Zeland, Tajland,Pakistan, Velika Britanija i Francuska osnovali SEATO pakt.Pakt je zami{qen kao karika u ameri~koj globalnoj strategijiokruìvawa Sovjetskog Saveza. Wegovo stvarawe obja{weno jekao „za{tita Azije od komunisti~ke opasnosti”.8. septembar 1995. Ministri inostranih poslova Jugoslavije, Hrvatske i sarajevskemuslimanske vlade postigli su u @enevi usmeni dogovor o pode-li BiH na dva entiteta: Republiku Srpsku i Muslimansko-hrvat-sku federaciju. Tada su dogovoreni i osnovni ustavni principi.10. septembar 1906. Pojavio se prvi broj „[aba~ke ~ivije”, jednog od najboqih humo-risti~ko-satiri~nih listova u Srbiji. List je izlazio do decem-bra 1909.10. septembar 1919. U Sen @ermenu kod Pariza zakqu~en je mirovni ugovor Austrijei pobedni~kih sila u Prvom svetskom ratu. Ugovorom je formal-no potvr|ena propast Austrougarske monarhije iz koje su izdvo-jene teritorije sa ve}inskim ma|arskim, poqskim, ~e{kim, slo-va~kim, slovena~kim, hrvatskim i srpskim ìvqem. Ugovorom jepriznata i Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca.11. septembar 1922. Progla{en je britanski mandat nad Palestinom. Saznav{i tuvest Arapi su objavili dan àlosti.12. septembar 1916. Na Kajmak~alanu je otpo~ela ofanziva srpske vojske protiv Bu-gara i Nemaca. Posle ogor~enih borbi za vrh planine Srbi suwime kona~no ovladali 3. oktobra. Bila je to prva pobeda srp-ske vojske posle povla~ewa preko Albanije.12. septembar 1919. Italijanska armija, sastavqena od dobrovoqaca pod komandompisca Gabrijela D’ Anuncija, zauzela je Rijeku.14. septembar 1918.Po~ela artiqerijska priprema za proboj Solunskog fronta ko-ja je trajala do sutradan u 5,30 ~asova, kada je otpo~eo odlu~uju-}i juri{ u kojem je srpska vojska odigrala presudnu ulogu.

Pripremio Miqan MILKI]

1. septembar 1939.Napadom Nema~ke na Poqsku po~eo Drugi svetski rat. 2. septembar 1945. Na palubi ameri~kog ratnog broda „Misuri” u Tokijskom zalivu,predstavnici Vrhovne komande Japana potpisali su bezuslovnukapitulaciju.2. septembar 1937.Umro je francuski istori~ar i pedagog Pjerde Kuberten, osniva~ modernih olimpijskihigara koje su prvi put odràne u Atini 1896. 3. septembar 1806. Pod komandom Kara|or|a Petrovi}a, srpskiustanici su na Deligradu, na ulazu u \uniskitesnac, odbili napad broj~ano nadmo}nihturskih snaga i odbacili ih ka Ni{u. 3. septembar 1931. Kraq Jugoslavije Aleksandar Kara|or|evi} proglasio je oktro-isani Ustav. 3. septembar 1939. Na kru`noj stazi oko Kalemegdana u Beogradu su odràne dotadnajve}e me|unarodne automobilske trke u Jugoslaviji. 3. septembar 1943. Iskrcavawem na Siciliju Osme britanskearmije, pod komandom feldmar{ala Bernar-da Montgomerija, po~eo je napad savezni~kihtrupa na Italiju.3. septembar 1948. Umro je ~e{ki dràvnik Eduard Bene{. Ra-dio je na stvarawu saveza sa Jugoslavijom iRumunijom („Mala Antanta“). Bio je najbliìsaradnik prvog predsednika êhoslova~ke Toma{a Masarika ipredsednik êhoslova~ke od 1935. do 1938. i od 1946. do1948, kada je dao ostavku po{to su te godine komunisti osvoji-li vlast.3. septembar 1884.Iz Beograda je krenuo prvi putni~ki voz na pruzi Beograd–Ni{. 3. septembar 1992.Tokom rata u Bosni, italijanski avion sa humanitarnom pomo}ioboren je kod Jasenika, 34 kilometra zapadno od Sarajeva. Po-ginula su ~etiri ~lana posade.3. septembar 1999. Misija UN na Kosovu suspendovala je jugoslovenski valutni za-kon i uspostavila carinsku kontrolu na granici Kosova i Make-donije.4. septembar 1862. U Carigradu je potpisan protokol povodom spora Srbije i Oto-manskog carstva posle ubistva srpskog de~aka na ûkur ~esmi uBeogradu. Ovim protokolom Turcima je naloèno da napustemnoge srpske gradove, ali su u nekim mestima ostali turski voj-nici.4. septembar 1823. Ro|en je Mihailo Obrenovi}, knez Srbije od1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada jeubijen u Ko{utwaku. Reformisao je dràvnuupravu i vojsku. Osnovao je Narodni muzej iNarodno pozori{te.5. septembar 1905. Mirom u Portsmutu zavr{en je Rusko-japan-ski rat. Rusija je predala Japanu Port Artur i priznala japan-ske interese u Koreji. 6. septembar U Kraqevini Srbiji slava Vojne akademije. Dan je obeleàvankao uspomena na dan ustanovqewa 1850. godine.7. septembar 1860. U ratu za oslobo|ewe zemqe od Austrijanaca italijanski revo-lucionar \uzepe Garibaldi je sa svojim „crvenoko{uqa{ima”zauzeo Napuq.

DOGODILO SE...VREMEPLOV

73


U

LI^NOSTI

Jo{ 1902. godine

Cviji} upozorava

da je „front prema

Albancima najslabija

strana srpskog naroda

i uop{te Slovena

na Balkanskom

poluostrvu”.

Kao vizionar 1921.

predlaè da se na

\erdapu izgradi

mo}na hidrocentrala,

da se kanalima poveù

Dunav i Rajna i gradi

pruga od Beograda do

Crnogorskog primorja.

On uvi|a i da su

Bosna i Hercegovina

„kqu~ srpskog

problema”, a 1907.

govori da se Srbija

na{la na opasnom

putu nema~kog

prodirawa na Istok,

te da }e zbog toga biti

velikih nevoqa.

NAU^NIK IVIZIONAR

U Tr{i}u kod Loznice rodio se Vuk Karaxi}, veliki reformator srpskog jezika i kul-ture, a u Loznici Jovan Cviji}, osniva~ nau~ne geografije u Srbiji krajem 18. i po-~etkom 19. veka. Vuk je umro 1864, a Cviji} se rodio 12. oktobra slede}e, 1865. go-dine. Igrom sudbine, pitomi Jadar iznedrio je dva grandiozna stvaraoca, ~ija }e de-la ceniti ~itav intelektualni svet.Posle zavr{etka osnovnog i sredweg obrazovawa u Loznici i [apcu, umesto studija

medicine, za koji se spremao, po nagovoru svog profesora geografije, Cviji} se upisao naPrirodnomatemati~ki odsek Velike {kole u Beogradu. Posle zavr{etka studija geografi-je (1888), godinu dana je bio predava~ u Drugoj mu{koj gimnaziji u Beogradu, a onda je do-bio dràvnu stipendiju i u Be~u nastavio usavr{avawe kod nau~nika svetskog glasa. Kra-jem 1892. odbranio je doktorsku disertaciju.

NAJBOQI POZNAVALAC BALKANA

Zahvalan Srbiji i wenoj vladi, Cviji} se vratio u Beograd i, u svojoj 28. godini, po-stao redovni profesor Velike {kole. U {kolskoj 1907. i 1919. biran je za rektora Uni-verziteta. Wegove nau~ne radove pomno je pratila i cenila i Akademija nauka, pa ga jeizabrala za svog dopisnog ~lana 1895, a za redovnog 1899, kada je imao samo 34 godine.Od 1921. do smrti 1927. bio je predsednik Akademije.

Jovan Cviji} je presudno uticao na otvarawe pet novih fakulteta: Medicinskog, Po-qoprivrednog i Bogoslovskog u Beogradu, Filozofskog u Skopqu i Pravnog u Subotici.Jo{ 1894. osnovao je Geografski zavod Univerziteta – prvu geografsku ustanovu na Bal-kanu, a onda i Srpsko geografsko dru{tvo (1910).

JOVAN CVIJI](1865-1927)

75

Oslawaju}i se na Srpsko geografsko dru{tvo, Cviji} je, svremenom, stvorio originalnu geografsku {kolu, veoma cewenu usvetu. Za 30 godina istraìva~kih putovawa po Balkanskom polu-ostrvu, Ju`nim Karpatima i Maloj Aziji, posebnu pa`wu obra-}ao je na geomorfolo{ke i antropogeografske pojave. Na puto-vawima je uo~avao velike razlike u etni~koj slici, rasprostra-wenosti starih kultura, stepenu prosve}enosti naroda, tipovi-ma i poloàju naseqa i ku}a u wima. Sve je to uo~avao i bele-ìo. Predose}ao je da dolaze burni istorijski doga|aji, u kojima}e svaka nau~na informacija biti korisna u re{avawu nacio-nalno-politi~kih i dràvnih problema. Tako se Cviji} razvio ujednog od najsvestranijih nau~nika u istoriji Ju`nih Slovena.

U svojim istraìvawima Cviji} je najpotpunije klasifikovaokra{ke oblike. Pre wega, najve}i inostrani glaciolozi tvrdili suda na balkanskim planinama nije postojalo ledeno doba. Obimnimstudijama, on je, prvi u istoriji glaciologije, dokazao da je ledenodoba zahvatalo i mnoge balkanske planine. Izdvojio je Dinarski i[arsko-pindski sistem, a izme|u wih ustanovio postojawe starogRodopskog kopna. Uporedo je prou~avao evoluciju Panonskog i Egej-skog mora, stvarawe \erdapske klisure – probojnice, povr{i naju`nom obodu Panonskog mora, nastanak Bosfora i Dardanela, idrugo. Prvi je od nau~-nika sa ovih prostorapo~eo istraìvawadana{wih jezera, pa jepostavio temeqe na-{oj limnologiji.

Dinami~na isto-rijska zbivawa (anek-sija Bosne i Hercego-vine, balkanski rato-vi, Prvi svetski rat),uzbu|ivala su duhovei traìla nau~na tu-ma~ewa. Cviji} seusmerio na antropo-geografska istraì-vawa. Iz wih je pro-istekla ~uvena kwiga„Balkansko poluostr-vo i ju`noslovenskezemqe”. Na Mirovnojkonferenciji u Pari-zu 1919/1920. oce-wena je kao „najobjek-tivnija antropogeo-grafska sinteza” otom delu Evrope. Onamu je, dabome, donelaugled „najboqeg svet-skog poznavaoca balkanskih zemaqa i naroda”. Isticao je da„moravsko-vardarska udolina ~ini okosnicu ~itavog Balkana,ki~mu saobra}aja i strategije”. Prvi u nas on razmatra odnosgeografske sredine i ~oveka, a tipove naseqa i ku}a dovodi uvezu s okruèwem.

Cviji} je detaqno prou~avao migracije stanovni{tva u bal-kanskim zemqama – dinarske, kosovsko-metohijske, povardarske,{opsko-torla~ke, brani~evske. On je prvi celovito predstaviovi{evekovno kretawe i preme{tawe balkanskih naroda. Utvrdioje da nigde u Evropi nije bilo toliko ~estih pomerawa stanovni-{tva sa takvim poreme}ajima i etni~kim stapawima kao na Bal-kanu. Zbog toga u severnim balkanskim zemqama ima mnogo vi{edoseqenika nego starosedelaca. Jo{ 1902. Cviji} je upozoravaoda je „front prema Albancima najslabija strana srpskog narodai uop{te Slovena na Balkanskom poluostrvu”.

Drugu kwigu pomenutog dela Cviji} posve}uje „etnopsiholo-{kim osobinama stanovni{tva”, pa je time zasnovao na{u etnop-sihologiju.

Neki strani nau~nici (@il Sion i drugi) tvrde da je psihi~-ke osobine stanovnika tog podnebqa sagledavao dubqe i od Zig-munda Frojda, pa se predstavio i kao ugledan svetski stru~wakza etnopsihologiju.

GEOGRAF SVETSKOG GLASA

Jovan Cviji} je, tako|e, bio jedinstven vizionar koji je upo-zoravao na mnoge te{ko}e u budu}nosti. Jo{ 1921. predlagao jeda se na „\erdapu izgradi mo}na hidrocentrala”, da se „kanali-ma poveù Dunav i Rajna”, da se „gradi pruga od Beograda do Cr-nogorskog primorja”. Dramati~no je upozoravao na te{ke posle-dice „{irewa Albanaca”, uvi|ao da su Bosna i Hecegovina „kqu~srpskog problema”. U ~uvenom javnom predavawu „O nacional-nom radu” (1907), upozorio je da Srbija ima „veoma teàk, alivaàn geopoliti~ki poloàj na putu nema~kog prodirawa na Is-tok, da treba traìti oslonac kod zapadnih sila, da se u nacio-nalnom radu angaùje na{a inteligencija, da se u unutra{woj po-litici izbegnu {tetna stran~arewa”.

Na po~etku Prvog svetskog rata, 29. jula 1914, na{ao se sregentom Aleksandrom u Ni{u. Na traèwe Vlade, napisao jekratku studiju „Jedinstvo Jugoslovena”, u kojoj je izneo osnovne

ratne i istorijskeciqeve Srbije. Domaja 1915. bora-vio je u Londonu,da bi britanskojjavnosti objasniote ciqeve. Posletoga putovao je poAlbaniji, Kosovu,Metohiji i Make-doniji radi prou-~avawa prohodno-sti i stawa putevakojima bi se moglapovla~iti na{avojska. Krajem de-cembra 1918.Vlada ga je posta-vila za „prvog eks-perta za etno-grafske granice”.Imao je priliku daprisustvuje veli-kom istorijskom~inu – potpisiva-wu mira u versaj-skoj Dvorani ogle-dala, 28. maja1919. godine.

Jovan Cviji} je uìvao najve}i ugled u nau~nom svetu. Bio jepo~asni ~lan deset inostranih i na{ih akademija nauka, po~asnidoktor na Sorboni u Parizu i Karlovih univerziteta u Pragu.Zbog izuzetnog doprinosa u geografiji i nizu srodnih nauka, ve-like uloge na Mirovnoj konferenciji i mno{tva priznawa u na-u~nom svetu, Cviji} je cewen kao najznamenitiji nau~nik na Bal-kanu. Nenametqivo i gotovo neprimetno, on je vi{e od bilo kogna{eg nau~nika s po~etka 20. veka, uticao na javno mwewe srp-skog naroda. Svoju celokupnu imovinu zave{tao je i ostavio Srp-skom geografskom dru{tvu.

Objavio je vi{e od sto nau~nih dela i rasprava na srpskom,engleskom, francuskom, nema~kom i drugim jezicima. Za sobom jeostavio izvanredna dela: „Antropogeografski problemi Balkan-skog poluostrva”, „Osnove za geografiju i geologiju Makedonije iStare Srbije”, „Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemqe”,„Geomorfologija”, „Govori i ~lanci”…

Krsman MILO[EVI]

Prvih osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta, 1905 godine: Sede, s leva Jovan @ujovi}, Sima Lazani}, Jovan Cviji}, Mihailo Petrovi} Alas; stoje,

s leva Andra Stevanovi}, Dragoqub Pavlovi}, Mili} Radovanovi} i Qubomir Jovanovi}

U vreme cara Irodota Antipe, sina sta-roga Iroda ubice vitlejemske dece, propove-dao je u Galileji sveti Jovan Krstiteq. Po{toje car oterao svoju zakonitu ̀ enu i uzeo ̀ enusvoga ìvog brata Filipa Irodijadu, svetiJovan je ustao protiv ovog bezakowa i zbogtoga je dospeo u tamnicu.

Na jednoj sve~anosti, zanesen igromIrodijadine k}eri Salomije, car joj je obe-}ao da }e joj ispuniti svaku èqu. Ona je, po

nagovoru svoje zle majke, zatraìla spasiteqevu glavu, a pijani carjoj je ispunio èqu i posekao svetog Jovana. Wegovi u~enici su uze-li wegovo telo i ~asno ga sahranili, a besna Irodijada je izbolaiglom jezik Jovanov i glavu zakopala ne neko ne~isto mesto.

Uskoro je sve ove zlotvore stigla zasluèna kazna pa su skon~a-li svoje ìvote u bedi i ponièwu.

Smrt Jovana Krstiteqa dogodila se pred Pashu, a praznovawe(11. septembar) je ustanovqeno zato {to je toga dana osve}ena cr-kva koju su nad Jovanovim mo{tima u Sevastiji, podigli car Kon-stantin i carica Jelena.


DUHOVNOST

Bacali su kocku. Dve lepe dame su je bacale. Jedna je izva-dila iz starog {e{ira moj amblem – malu zlatnu glavicukrave. „Odrìte govor”, zahtevala je jedna. „I to o kravi”

– povikala je druga. – „Imate dva minuta da se pripremite, po-zor sad”. I evo, priteran sam uza zid! [ta se tu moè re}i?Ali, iznenada, u du{i je mojoj iznikla ozbiqnost, skoro dobro-}udna, pomalo tu`na... Zatim mi se otvorilo.

„Kada mislim o onoj koju mi svi tako lako zaboravqamo,onda vidim wen izaziva~ki, pravi, pun po{tewa lik, onako kakosam je jednom video u visokim gorama. Ogromna, kao prvobitnibik, i mirna kao planine, ona je stajala tamo, na bregu, me|ulugovima iski}enim cve}em – jedino ìvo bi}e u celoj okolini.Nije bilo ni vetri}a: nije se ~uo ni jedan jedini zvuk; samo po-dnevno sunce palilo je sve naokolo. Boànstvena veli~anstve-nost bila je svuda, osve{tavaju}i gluvilo i usamqenost, oslo-bo|eni zaborav... Velikim sawarskim o~ima, ona je gledala udaqinu, predano i pomalo tu`no, pokorna sudbini, a ipak saskrivenim opro{tajnim prekorom. Ona je gledala ta veli~an-stvena prostranstva; i veli~anstvena naslada strujala je iz we-nog oka. To je bila skoro sre}a; ali jedva naru{ena. Da li je tobila razblaèna tuga? Ili sve~ana ozbiqnost? Kao da je kravabila stara, drevna poput ovih gorskih vrhova; kao da je znalatako mnogo, mo`da ono najsu{tinskije u ìvotu; kao da je nosilaneko breme i ~inila to rado; kao da je tajno patila. Mo`da, zadruge, mo`da, kao `rtva, i ~ekala to s dostojanstvom...

Ipak je to bila bujica neiskazivog blaènstva, nevinogsladostra{}a, dobronamerne intimnosti koja mi je svetlila ususret. ̂ udno, ~udesno, molitveno mi je ostalo u du{i. Sada samznao... To oko je bilo materinsko i sveto.

Da li je ona sawarila? Mo`da razmi{qala? Otkudznam... Ali, od tada me ne napu{ta ose}awe da sam mogao raz-umeti Indijca koji kravu po{tuje...

Svaka majka nosi dete i strada. Svaka majka hrani grudi-ma svog mali{ana. To bi}e hrani svojim mlekom i tu|u decu,sve nas sa }utqivom dobrotom, sa predanim, spokojnim str-pqewem. Sav wen je – somoodricawe, ve~ni trud, ve~no po`r-tvovawe, ve~no hrawewe svojim mlekom. [tedrost kao profe-sija. @rtvenost kao lik ìvota. I tako – do smrti.

Prolaze hiqadugo|a. Dolaze na svet, i odlaze, pokoqe-wa. Podiù se i ru{e velike imperije. Ona ostaje, ona ne od-lazi, ta sawiva hraniteqica sveta, ~ijim mlekom se hrane ce-li narodi; nema nositeqica svetske istorije; materinskodrevno krilo ~ove~ije kulture. Tako verna prirodi – i zatosna`na i sre}na. Tako verna ~oveku – i zato izrabqivana iprepu{tena nemaru i zaboravu.

Samovoqno i bezli~no prihvatamo wene darove i srdi-mo se ako ih nedostaje; odvojeni smo od we zakonima pijace;tako sitno i kradqivo zahtevamo obezli~eno, apstraktno-za-jedni~ko velikog grada bez ìvota, srda~nog odnosa prema ma-teri-zemqi, prema materi-kravi.”

Zbuweno odslu{a{e moj neo~ekivani ditiramb. Mi, pla-{qivi }utqivci, katkad smo tako netakti~ni... Ali, zatim jesve ostalo po starome, ostadosmo, bave}i se tricama, do ka-sno u no}.

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

HRANITEQICA SVETA

RO[ AA[ANA

VE RSKI PP RAZNICI1-15. septembar

Pravoslavni3. septembar – Sveti Rafailo [i{atova~ki4. septembar – Sveti mu~enik Agotonik; Sveti sve-{tenomu~enik Gorazd ê{ki8. septembar – Sveti mu~enici Adrijan i Natalija11. septembar – Usekovawe glave Svetog Jovana Kr-stiteqa12. septembar – Prenos mo{tiju Svetog AleksandraNevskog14. septembar – Prepodobni Simeon Stolpnik – cr-kvena nova godinaRimokatoli~ki8. septembar – Ro|ewe Blaène Djevice Marije – Mala Gospa

Islamski13. septembar – Prvi dan Ramazana

Jevrejski13. i 14. septembar – Ro{ A{ana

USEKOVAWE GGLAVE SSVETOGJOVANA KKRSTITEQA

To je naziv za jevrejsku novu godinu koja se praznuje prvog idrugog dana sredweg meseca ti{rija. Ovaj praznik kao i Jom kipurrazlikuju se od ostalih jevrejskih praznika po atmosferi. Tih danaizraàvaju se ose}aji duboke ozbiqnosti i moralne odgovornosti.Nazivaju se i „stra{ni dani” (Jamim noarim) na koje, po verova-wu, qudska zajednica izlazi pred „nebeski sud”.

Oni su od najstarijih dana vezani za ìvot pojedinca i wego-va verska ose}awa, za wegova najdubqa unutra{wa ispitivawa ipona{awa, prema Bogu i prema qudima.

Obi~aji za vreme Ro{ A{ana uglavnom simbolizuju ~ovekovute`wu da mu godina bude plodna. Da bi se to istaklo, novogodi-{wa ve~era po~iwe ne~im slatkim, obi~no kri{kom hleba sa me-dom ili {e}erom, odnosno jabukom umo~enom u med. Izbegava sesve kiselo i quto

77

VOJNA PO[TA 1084 BEOGRAD Raspisuje

KONKURSZa angaòvawe nastavnika engleskog jezika, VSSpo Ugovoru o delu, u periodu od 1. novembra 2007.godine do 15. maja 2008. godine (za 20 ~asova nastave)

U garnizonima:

- Beograd: 8 lica,- Zemun: 2 lica,- Ni{: 4 lica- Pan~evo: 2 lica,- Vaqevo: 1 lice,- Zaje~ar: 1 lice,- Kru{evac: 1 lice,- Leskovac: 1 lice,- Novi Sad: 2 lica,- Sremska Mitrovica: 1 lice,- Kraqevo: 2 lica,- Prokupqe: 1 lice,- Vrawe: 2 lica,- Ba~kaTopola: 1 lice,- Kur{umlija: 1 lice.

OP[TI USLOVI KONKURSA:

- da je kandidat dràvqanin Republike Srbije;- da je zavr{io filolo{ki fakultet, grupa za engleski jezik.

POSEBNI USLOVI KONKURSA:

- radno iskusto 2-3 godine;- sposobnost realizacije tematski odre|enih sadràja, {to }ese utvrditi tokom intervjua;- da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak za koje segoni po slu`benoj du`nosti.

Uz molbu se prilaù:

- uverewe o dràvqanstvu;- izvod iz mati~ne kwige ro|enih;- uverewe da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak;- overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli;- kratka biografija.

Molbu sa traènim prilozima dostaviti na adresu:Vojna po{ta 1084, 11000 Beograd

Sa naznakom „za konkurs”.

Neblagovremene molbe ne}e biti razmatrane. Selekciju, izbori pripremu kandidata izvr{i}e Centar za uzu~avawe stranihjezika Vojne akademije, a o vremenu i mestu sprovo|ewa inter-vjua kandidati }e biti naknadno obave{teni. O izboru }e svikandidati biti obave{teni pisanim putem, u zakonskom roku.

Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa.

VOJNA PO[TA 4522 BATAJNICARaspisuje

KONKURSza prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim du`nostima VP 4522, BEOGRAD – BATAJNICA

VES 71001 (radnik slu`be obezbe|ewa) – 13 izvr{ilacaVES 72701 (voza~) – 7 izvr{ilacaVES 71802 (teleprinterist) – 2 izvr{iocaVES 71807 (radio-relejac) – 2 izvr{iocaVES 71808 (radio-teleprinterist) – 4 izvr{iocaVES 71812 (telefonist linija{) – 2 izvr{iocaVES 72126 (elektromehani~ar za izvore struje i elektroagregate) – 2 izvr{iocaVES 72102 (mehani~ar za vozila to~ka{e) – 1 izvr{ilac

USLOVI KONKURSA

Konkurisati mogu dràvqani Republike Srbije koji ispuwavaju slede}euslove:

OP[TI USLOVI:

- da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu;- da imaju propisanu stru~nu spremu, koja odgovara vojnoevidencionojspecijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u;- da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od naj-mawe {est meseci;- da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za koje segoni po slu`benoj du`nosti;- da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali obavezu sluè-wa vojnog roka.

POSEBNI USLOVI:

- da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti u rodu, odno-sno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi; - da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za koju konkuri{u;- da su poloìli voza~ki ispit odgovaraju}e kategorije (samo kandidatiza voza~e motornih vozila).

NAÎN KONKURISAWA

Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev za prijem uvojnu slu`bu Vojnoj po{ti 4522, Batajnica (11080, Zemun) i prilaù sle-de}e dokumente:- autobiografiju;- izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci);- uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci);- uverewe iz op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi krivi~nipostupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est meseci);- potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok (ne stariju od {estmeseci);- fotokopiju vojni~ke kwiìce;- overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overena u suduili op{tini);- overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za voza~e);popuwen upitnih za bezbednosnu proveru i saglasnost za bezbednosnuproveru (obrazac se dobija direktno u VP prilikom podno{ewa molbeza prijem).

Komisija }e uputiti kandidate koji ispuwavaju uslove konkursa nadle`nojvojnolekarskoj komisiji radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu.

Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razmatrani. Ko-misija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu izabrani.

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu bi}e sklopqen ugovorna odre|eno vreme, u trajawu od 3 (tri) godine.

Bliè informacije o konkursu moète dobiti na telefon 3074-486, ilidirektno u VP 4522, Batajnica, odnosno u Kasarni „13. maj“. Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.


Z

TRADICIJE

Crnobarci nikada nisu prepustilizaboravu juna{tva svojih zemqaka odpre dva veka. Onako kako su seogledali Jova Gligorijevi} – ~uveniZeka buquba{a i wegovi „goli sinovi”,danas svoje ve{tine odmeravaju momciovoga kraja. Bacawe kamena s ramena,skok udaq iz mesta, preskakawe pawa,nadvla~ewe klipka, borba na brvnu iverawe na drvo jesu discipline kojesvake godine pokaù ko je najsna`niji inajspretniji. Ve} pet godina zaredommomak iz Sala{a Crnobarskog MladenOstoji}, za dlaku je boqi od svojihdrugova.

Za ime ma~vanskog sela Crna Bara verovatno se ne bi nada-leko ~ulo da sinovi toga kraja nisu zaduìli naciju svojim de-lima i podvizima. Najve}a ravnica geografske celine kojudanas nazivamo „uà Srbija“, izme|u planine Cera, Vidoje-vice, Mi{ara, te reka Save i Drine, od vajkada je bila dom

pitomih i vrednih ratara. Kao raskrsnica nekoliko strate{ki va-`nih prirodnoprohodnih pravaca bila je na putu mnogim vojskamakoje su kroz Ma~vu pronele smrt i nesre}u.

Dva veka ranije gotovo sva sela dana{weg Ma~vanskog okrugabila su u sastavu Nahije {aba~ke. Ba{ tada, po~etkom devetnae-stog veka, u Srbiji je ~a{u narodnog gneva protiv turskih zavojeva-~a prelio nezapam}eni zulum dahija, od sultana odmetnutih obla-snih gospodara. Otpor koji je tiwao me|u hajdu~ijom u pojedinimkrajevima Srbije razbuktao je Kara|or|e na Sretewe 1804. godi-ne u Ora{cu. Ubrzo su hanovi goreli {irom Beogradskog pa{alu-ka, a ideja oslobo|ewa me|u Srbima vi{e se nije dala ugasiti. NiMa~vani nisu ostali mirni.

Kada iz centra Bogati}a skrenete levo, samo dvadesetak minu-ta vo`we pored wiva i zelenih seoskih avlija deli vas od Crne Ba-re. Malo {ta bi kroz ma~vanska sela iznenadilo oko posmatra~a.Monotoniju ravnice razbijaju poneki {umarak hrasta ili bagrema

M A ^ V A N S K E H A J D U ^ K E V E ^ E R I

STOPAMAHAJDUK STANKA

i moderna arhitektura stambenih ku}a kojapodse}a na doba u kome ìvimo.

Jedanaesto avgustovsko popodne dovodinas u Crnu Baru. Manifestacija „Hajdu~ija2007”, koja se u tom selu, sa kra}im prekidi-ma, odràva gotovo pola veka, bila je povodda na{a ekipa do|e i oseti duh koji Crno-barci od zaborava ~uvaju stotinama godina.

Iako se te subota nije svetkovao nekizna~ajniji crkveni praznik, ve} na nekolikokilometara ispred Crne Bare prime}ujemoduh blagdana, a u dvori{tima pored putarazigranu decu obu~enu u narodnu no{wu.Vezene ko{uqice i „ga}e” od belog sukna,ukra{eni fermeni, {arene tkanice i ko`niopan~i}i govore da ovda{wi me{tani, i po-red savremenog na~ina ìvota, i te kako ~u-vaju srpsku tradiciju i korene. Sustièmo ioki}enu ko~iju sa dva razigrana vranca, a uwoj ponosni doma}in sa svojim uku}anima –svi u narodnoj no{wi.

– Ve~eras }e u Crnoj Bari biti iza-brani najlep{i kowi i ko~ija. Za doma}inaje to dika! Znate, ovde jo{ ponekad moètevideti kako mladenci prolaze kroz selo uko~ijama, za wima povorka svatova, a narodiza|e na ulicu pa pozdravqa – kaè ~i~a ko-ji je odavno prevalio sedamdesetu. Ponosnastarina, sa zelenim fermenom i {ajka~om,pokazuju}i rukom niz seoski put, dodaje da jena oko tri-~etiri kilometra odatle CrnaBara, pa levo pored grobqa Vasin [ib, gde}e se momci nadmetati za zvawe haramba-{e.

– Ima neki Mladen – veli starac – ko-ga ve} nekoliko godina niko nije pobedio.

Kada smo iz centra sela skrenuli namakadamski put i za~uli zvuke stare narod-ne muzike, znali smo da smo blizu. Skup{ti-na op{tine Bogati} i Kulturni centar po-trudili su se da ovogodi{wa „Hajdu~ija” ne

razo~ara mnogobrojne posetioce. Prostrana osvetqena bina bi-la je spremna za nastup Kulturno-umetni~kog dru{tva „\ido”, neko-liko poznatih peva~a narodne muzike i, naravno, nadmetawe crno-barske mom~adije.

Bilo je tu i pe~enih prasadi i {arenih liciderskih srca, po-neka tezga sa drangulijama, ~ak i jedan mali neugledni ringi{pil,pa bi se nekom ko je nepozvan i neobave{ten do{ao, moglo u~initida je kakav seoski va{ar.

A onda se za~u topot kopita i zvowava karuca. Narod se usko-me{a. Desetak ko~ija, ukra{enih cve}em i vezenim pe{kirima, za-ustavi se na poqani pored bine. Ve} razigrani kowi, uz fijuk bi-~a, stado{e kasati u krugu od pedesetak metara da bi ih posetiocii ìri {to boqe videli. Po lepoti i gordosti odmah se izdvojiopar lipicanera Vladimira Radovanovi}a, koji je i poneo titulu zanajlep{u zapregu.

Ve~e je odmicalo, a uzbu|ewe raslo. Svi su o~ekivali takmi-~ewe za crnobarskog haramba{u. Devojke su se gurale u prvi redda bi {to boqe videle osmoricu momaka koji }e odmeriti snagu ive{tinu u nekoliko hajdu~kih disciplina.

SE]AWE NA JUNAKEKrajem devetnaestog veka, ta~nije 1896, u izdawu presto-

ni~kog kwiàra \oke Anastasijevi}a svetlost dana ugledao jeroman Hajduk Stanko. Iako onda{wa srpska kwièvna kritikanije preterano hvalila istorijsko {tivo Janka M. Veselinovi}a,ono se ukorenilo u spisak omiqenih naslova i starih i mladih.Danas, jedanaest decenija kasnije, gotovo da ne postoji osnovackome nisu poznata zbivawa u romanu i ìvot glavnog junaka.

79

Te{ko se moè nazvati slu~ajno{}u okolnost da ekipa na-{eg magazina sretne ~oveka koji, mo`da boqe no iko, poznajeistoriju Crne Bare, ma~vanskog kraja i stvarala{tvo Janka Ve-selinovi}a. Profesor istorije Sini{a Blagojevi}, kako sampriznaje, te{ko se dâ ukalupiti u svoje zvawe. Vazda nasmejan,~ovek vanserijske inteligencije, verovatno je mogao ste}i broj-na nau~na zvawa, pa i naplatiti svoj talenat, no kaè da mu jedraè da ga svi zovu – Si}a i da „mirno spava”. Pre desetakgodina pobedio je u kvizu „Istorija srpskog naroda”, a zaslu-ènu nagradu od ~itava 24 „Avramova dinara” poklonio je zadobrotvorne svrhe.

Profesor Blagojevi} kaè da je radwa Veselinovi}evogromana istorijski autenti~na.

– Onako kao {to Janko Veselinovi} u svojoj kwizi pi{e,tako se i zbilo. Sukob izme|u Stanka Aleksi}a i Lazara Mi-raxi}a zbog devojke Jelice Sevi} doista je postojao. I samapogibija Hajduk-Stankova, te opisi dva posledwa velika boja uPrvom srpskom ustanku, na Ravwu i Zasavici, autenti~ni su – tvrdi on.

Crnobarci nikada nisu prepustili zaboravu juna{tva svo-jih zemqaka od pre dva veka. Onako kako su se ogledali JovaGligorijevi} – ~uveni Zeka buquba{a i wegovi „goli sinovi”,danas svoje ve{tine odmeravaju momci ovoga kraja. Bacawe ka-mena s ramena, skok udaq iz mesta, preskakawe pawa, nadvla-~ewe klipka, borba na brvnu i verawe na drvo jesu disciplinekoje svake godine tu, na Vasinom [ibu, pokaù ko je najsna`ni-ji i najspretniji. Ve} pet godina zaredom momak iz Sala{a Cr-nobarskog Mladen Ostoji}, za dlaku je boqi od svojih drugova.

CRNOBARSKI HARAMBA[A– Sve je po~elo 16. jula 1966, kada su prvi put odràne Haj-

du~ke ve~eri, ali ne na ovoj lokaciji, nego u centru Crne Bare,pod lipama, u crkvenoj op{tini – pripoveda profesor Blagojevi}.

– Tokom svih ovih godina manifestacija nije odràna 1992,1993 i 1995. zbog ratnog vihora. Hajdu~ke su ve~eri nekada ima-le vi{e sadràja – takmi~ewa instrumentalista, likovnu kolo-niju, nadmetawa u ga|awu glinenih golubova, ~ak se i Drina pre-plivavala... Od 1970. godine, ovde, na Vasinom [ibu, svakog le-ta organizujemo takozvanu Hajdu~iju. Momci se u {est disciplinanadme}u za zvawe haramba{e.

Osam momaka odevenih u bele „ga}e” i ko{uqe prvo su od-merili snagu bacawem „kamena s ramena” na obli`woj poqani,a zatim pre{li na binu. U disciplini „skok udaq” nosili su sedobrih pola sata, odska~u}i jedan drugome po centimetar-dva.

Najvi{e uzbu|ewa donelo je preskakawe pawa. Na oblicuvisoku jedan metar sudija je postavio drvenu letvu. Takmi~ar je,licem okrenutim pawu, morao da ga presko~i iz mesta, ne obo-riv{i letvu. Kada su svi savladali zadatu visinu, sudija je po-stepeno podizao letvicu dok se nije na{la na metar i tridesetcentimetara. Publika je glasno navijala kao da je na kakvom zna-~ajnom sportskom takmi~ewu. Petostruki haramba{a MladenOstoji} i ovaj put presko~io je najvi{e, pokazav{i da je najbli-ì pobedi. Spretnim verawem uz drvo to je i potvrdio. [estiput je poneo titulu.

Haramba{a je izabran. Ma~vanski momci dogodine }e opetimati priliku da se bore za to ~asno zvawe.

Napu{taju}i Crnu Baru jedna misao nas je obuzela. Da li bisavremeni gradski momci razumeli ose}awe sa kojim pobednik„Hajdu~ije” podiè sabqu „dimiskiju” u znak pobede? Ima li na-~ina da se svuda i u selu i gradu obnovi i podstakne zdravo ose-}awe zajedni{tva i duh naroda koji se u na{em jeziku tako jedin-stveno naziva – Srpstvo?

Kolektivni duh jednog naroda nije sakupqen samo u faktograf-skim spisima wegove istorije, niti okamewen u monumentima zadu-`bina i spomenicima palim herojima. Neizmeriva snaga zajedni-{tva ìvi u arhetipu, zajedni~kom identitetu i se}awu koje buja irazvija se kada se qudi kakvim dobrom ili zlom udruè i okupe.

Aleksandar PETROVI]

Sni

mio

Zvon

ko P

ERGE

Slu`ewe vojske u „sportskom vodu”

obezbedilo mi je tu privilegiju da mogu

da nastavim da se pripremam i takmi~im

kao i pre. Zbog toga bih svakom

sportisti preporu~io da u~ini sli~an

izbor, jer time ne}e ni{ta izgubiti u

profesionalnom smislu, a bi}e bogatiji

za neponovqivo vojni~ko iskustvo.

LUKA RUJEVI], DR@AVNI PRVAK U BACAWU KUGLE

SPORTSKI VOD JEMOJ IZBOR

SP

OR

T

81

Da li je Va{ otac, i trener, Zoran uticao na izbor spor-ta kojim se bavite, po{to se i on sam bavio bacawem ku-gle?– Atletiku sam po~eo da treniram u prole}e 1993. godi-

ne, posle konsultacija sa ocem. Rekao sam mu da èlim da tre-niram sport u kome su potrebni veliki, jaki i brzi qudi i onmi je predloìo bacawe kugle. Oti{li smo tada kod wegovogprvog trenera Miodraga Luki~evi}a, koji je posle te posetepostao i moj trener. Uz wega sam napravio prve korake u atle-tici, pro{ao celu atletsku {kolu, ~ak sam skakao uvis, iakose od po~etka znalo da ne}u da budem „visa{”. Me|utim, to jeneko nepisano pravilo da svi pro|u kompletnu atletsku {kolukako bi se osposobili da boqe potr~e, sko~e, bace, podignu.Kasnije sam se specijalizovao za kuglu i disk.

Da li je uobi~ajeno da baca~i kugle bacaju i disk, i obr-nuto?– Nije. Baca~i se mogu podeliti na dva tipa, one koji ba-

caju samo kuglu ili samo disk, i na one koji mogu uspe{no da ba-caju i kuglu i disk. Ja imam tusre}u da mogu da bacam i jedno idrugo. Tehnike se malo razlikuju,ali je pripremni trening jednakza obe discipline. Problem jejedino ukoliko na nekom takmi-~ewu ili treningu prvo bacatedisk, pa odmah posle wega kuglu.Tada je te{ko ostvariti dobarrezultat. Ina~e, na svakomatletskom takmi~ewu u~estvujemu obe discipline.

Po{to Vam je otac trener, koje su prednosti, a koje manetakvog odnosa?– Prednost je u tome {to sam siguran da se on, vi{e nego

{to bi iko drugi, trudi da me dobro spremi za takmi~ewe, jerniko ne moè da ima ve}e èqe da uspem i ambicije. Mane su utome {to smo neprekidno zajedno, tako da ga ponekad na tre-ningu ne gledam kao trenera nego kao oca, pa izbiju sitne var-nice. Takvi nesporazumi se javqaju u svakom odnosu izme|u ocai sina. Najva`nije je to da je ova na{a kombinacija dobitna.

[ta se u skorijem periodu nalazi u Va{em takmi~arskomkalendaru?– Trenutno se pripremam za atletski miting koji }e sredi-

nom septembra biti odràn u Lincu. Potom, u okviru Zlatnelige, o~ekuje me miting u Lisabonu, a sve to }e mi biti dobrapriprema za u~e{}e na Vojnim olimpijskim igrama.

Koliko znate o tom najve}em vojnom takmi~ewu i konku-renciji koju }ete tamo imati?– Gledao sam statistiku i rezultate takmi~ara koji }e u~e-

stvovati na Svetskim vojnim igrama i, za razliku od mog prvo-bitnog mi{qewa, uvideo sam da je to ozbiqno takmi~ewe. Do-sta vrhunskih sportista sara|uje sa oruànim snagama svojihzemaqa. Me|u wima je i moj dobar prijateq olimpijski {ampi-on u bacawu kugle, koji je pukovnik ukrajinske vojske. Formal-no on je zaposlen u vojsci od koje prima platu, a wegovo je datrenira i takmi~i se. Kako osvoji koju zna~ajniju medaqu, do-bija ~in. Tako je 2004. godine osvojio olimpijsku medaqu i do-bio ~in pukovnika. Ho}u da kaèm da takvi sportisti, mahomprofesionalci, u~estvuju u vojnim igrama. Zbog toga mislim daje potreban rezultat od oko 20 metara da bi se pobedilo. Po-{to je i moj rezultat tu negde, nadam se da }u da donesem ku}imedaqu.

Sawa SAVI]Snimio Zvonko PERGE

Nedavno je u Vojnoj akademiji odràn sastanak, na kome supredstavnici te visoko{kolske ustanove razgovarali sadelegacijom sportskih radnika, predstavnika Olimpijskogkomiteta i Ministarstva za omladinu i sport. Tom pri-likom predstavqen je projekat kojim je vrhunskim sporti-stima omogu}eno da, uz poseban program obuke, nasta-

ve da treniraju tokom sluèwa vojnog roka. Time Vojska èli damladim sportistima koji ispuwavaju svoju patriotsku du`nostomogu}i da se takmi~e i treniraju, re~eno je tada. Sastanku jeprisustvovao i na{ dràvni prvak u bacawu kugle Luka Rujevi},koji je izrazio èqu da vojni rok odsluì u „sportskom vodu”.Ubrzo se wegova èqa i ostvarila.

Luku Rujevi}a, ovoga puta kao vojnika, sreli smo u Vojnoj aka-demiji i pitali koliko su se wegova o~ekivawa „od uniforme”ispunila...

– Kada je do{lo vreme da se razmi{qa o odlasku u Vojsku,znao sam da ne èlim da sluìm vojni rok u civilstvu. Deda mije bio visoki oficir, otac je sluìo vojsku i branio zemqu ka-da je bilo potrebno, tako da je sve to bilo presudno za moj iz-bor. Odluku je jo{ vi{e u~vr-stilo saznawe da postoji„sportski vod”, koji mi je omogu-}io da posle dolaska u Vojsku, 5.juna, nastavim da aktivno tre-niram i da se takmi~im. Sa dru-ge strane, poku{a}u se revan-{irati u~e{}em na Svetskimvojnim igrama, koje }e u oktobrubiti odràne u Indiji, sa kojih}u nastojati da donesem medaqu.To bi, svakako, doprinelo ugle-du na{e vojske u svetu. Dakle,sve je odli~no ispalo i mislim da je korist obostrana. Na do-bitku smo i Vojska, odnosno zemqa, i ja kao sportista.

Koliko za vrhunskog sportistu zna~i postojawe „sport-skog voda” i kakve mu mogu}nosti, kad je u pitawu bavqe-we sportom, taj vid odsluèwa vojnog roka pruà?– Ukoliko {est meseci ne bih trenirao onoliko koliko

sam to do sada ~inio, trebalo bi mi nekoliko godina da sevratim u formu koju trenutno imam. Sluèwe vojske u „sport-skom vodu” obezbedilo mi je tu privilegiju da mogu da nasta-vim da se pripremam i takmi~im se kao i pre dolaska u Voj-sku, a nekako se poklopilo da sam u posledwa dva mesecaimao dosta takmi~ewa, jer leto je vreme odràvawa brojnihatletskih mitinga, pa sam ~esto bio odsutan. Zbog toga jo{nisam pro{ao redovnu obuku, ali se podrazumeva da }u je od-raditi, verovatno jedan deo pre vojne olimpijade, a drugi po-sle. U svakom slu~aju, svakom sportisti preporu~io bih dasluì vojsku u „sportskoj ~eti”, jer time ne}e ni{ta izgubitiu profesionalnom smislu, a bi}e bogatiji za neponovqivovojni~ko iskustvo.

Da odsustva nisu bila uzaludna potvr|uju i rezultati ko-je ste postigli otkako ste vojnik?– Tako je. Na Drugom beogradskom me|unarodnom mitingu

„Memorijal Artur Taka~” zauzeo sam drugo mesto u bacawu ku-gle, ostvariv{i li~ni rekord. Tada sam prvi put u karijeriprebacio granicu od 20 metara, i to u tre}oj i ~etvrtoj seri-ji, kada je kugla letela 20,08 metara. Time sam izborio olim-pijsku normu B za u~e{}e na Olimpijskim igrama u Pekingu2008. godine, a po{to sam mla|i senior, ta norma mi se ra-~una kao A. Nakon samo petnaestak dana popravio sam i tajrezultat u finalu Kupa Srbije u Novom Sadu, kada sam baciokuglu 20,11 metara. To mi je trenutni rekord koji planiramjo{ da obaram ove godine.

DOSADA[WI REZULTATI

Luka Rujevi} je rekorder Savezne Republike Jugo-slavije u mla|oj pionirskoj kategoriji u bacawu kuglei diska. U obe discipline rekorder je zemqe i u mla-|oj i starijoj juniorskoj kategoriji, ali i u mla|oj se-niorskoj. Ove godine postao je vice{ampion Evropeza mlade seniore u bacawu kugle, a kao jo{ draì is-ti~e prvi rezultat na evropskoj rang-listi.


UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Predstavni{tvo, 2. Srpski pisac, Slobodan, 3. Glumac u tragedija-ma, 4. Rt u Portugaliji, 5. Rusko ènsko ime, 6. Plod hrasta, 7. Prvoslovo staroslovenske azbuke, 8. Referenti za kadrove, 9. Beogradskaglumica, 10. Jedan roditeq (mn.), 11. ârolije, uroci, 12. Dva susednaslova azbuke, 13. @ensko ime, Teodora, 14. Sudijin pomo}nik (mn.), 15.Planinski venac, 16. Francuska glumica, Tina, 17. More oko Kariba,19. Divan, se}ija, 20. Miris, 22. Jasno vidqiv, o~igledan, 23.Narukvice, 25. Deo probavnog trakta, 26. Lagano duvati, 28. Vrstaholandskog sira, 29. Mesto u blizini ~a~ka, 31. Kraj, ivica, 32. [tap,33. Deo kova~kog pribora, 35. Lepr{awe, 36. Mesto na zapadu Bosne,37. Mesto u Sloveniji, 39. Prijateqica, 40. Najbrojnija porodicabiqaka, 41. Vu~ena menica, 42. Slatkovodna riba, 43. Nema~kikwièvnik, Ginter, 44. Trag divqa~i (str.), 46. Grad u Belgiji, 47. Sta-dion u Budimpe{ti, 49. Auto-oznaka Loznice, 50. Trinaesto i 21. slovoazbuke.

VODORAVNO:18. Odrezak, komadi}, 19. Pokvasiti, 20. Malajsko ludilo, 21.Nasiqe, 22. Bilo ~ije, 23. Aktivan vulkan na ostrvu Hon{u, Japan, 24.Veseqe, radost (str.), 25. Vrsta sinteti~ke tkanine, 26. Napada~, zavo-jeva~, 27. Biv{i predsednik SAD, Ronald, 28. Beogradski humorist,Brana, 29. Italijanski kompozitor, \oakino, 30. Oblik imena Ana,31. Vazduhoplovi teì od vazduha, 32. Ruski slikar, Ivan Akimovi~, 34.Ostrvo u Jonskom moru, 35. Koja je na rednom broju devet, 36. Vrstazanatlije, 37. Auto-oznaka Novog Sada, 38. Upi{ite: n, }, 39. Muzi~kiinstrument, 40. Vrsta sinteti~kog vlakna, 41. Dràva u Aziji, 42. Su-parnik, 43. De~je vozilo, 44. Pogodbena veza, 45. Levkasta udubina ukr{u, ponikva (mn.), 46. Poigravawe, {ala, 47. Grad u Poqskoj, 48.Ma{ina za ~i{}ewe zrna (mn.), 49. Grad u Italiji, 50. S leve strane,51. Ime ~uvenog {erifa sa Divqeg zapada, Erp, 52. Koji su plave boje,53. Vrsta sportiste, 54. Zao, 55. Napraviti prolaz, 56. Proizvod is-paravawa.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

: Qub

omir

Dra

{ki

}, o

dijum

,uk

opat

i, A

l, d

vest

a, o

no, t

rgat

i, o

dan,

ilo

v, c

vet,

kad

ri, {

titn

ica,

opr

ati,

Osa

t, ba

rone

sa, p

ravn

ik, I

n, f

enol

i, T

isa,

ti}

, a, v

, Dor

, Svo

~, o

mert

a, i

m,Al

i Ba

ba, k

atra

nar,

bro

d, n

akos

o, p

arki

ran,

kri

ti, G

ula,

sku

t, o~

it, p

rali

k,O

ri, s

tiro

l, A

c, s

tavo

vi, g

a}an

i, P

redr

ag L

akov

i}.

Beli: Kg1, Tb1, Td1, Lb5, a4, d6, f2,h2, h4Crni: Kg8, Ta8, Tc8, Lf7, Se7, b7, e5,f6, g7, h732.Ld7 Sc6 33.Tb7 Sd4 34.Lc8

Tc8 35.Tdb1 Tf8 36.Tb8 Le8 37.a5Sf3 38.Kf1 Sd2 39.Ke1 Sb1 40.a6Lc6 41.a7 Kf7 42.d7 Ke7 43.Tf8Kd7 44.a8D La8 45.Ta8 h5 46.Ta7Ke6 47.Tg7 Kf5 48.Tg3 1:0

Beli: Kg1, Dd1, Ta1, Tf1, La4, Le3,Sd4, Sf4, a2, b2, e5, f2, g2, h2Crni: Ke8, Da5, Ta8, Th8, Lb7, Lg7,Sc5, Sd7, a7, b4, e6, f7, g6, h7Beli na potezu.1.Sde6! Da4Na 1…fe6 2.Lc52.Sg7 Kf8 3.Lc5 Na 3.Sge6 +-3…Sc5 4.Sge6! fe6 5.Se6 Ke8 6.Sc51:0

ZANIMQIVOSTIADMIRALICA

Druga èna tre}eg svetskog{ampiona u {ahu Hoze RaulaKapablanke bila je Olga Klark,Ruskiwa, pre toga udata za ad-mirala Klarka, ratnog heroja iprijateqa generala Makartu-ra. No, i pre tog braka, ona jebila vezana za vojsku. Ro|ena jena Kavkazu 1898. godine kaoOlga Jevgewevna ûbarova,praunuka ~uvenog Jevdokimova,osvaja~a Kavkaza i pokoriteqa[amila. Wen prvi mu` bio jeoficir, belogardejski kowanikâgodajev. „Kod nas u rodu svimu{karci su bili vojna lica”,rekla je Olga. A Kapablanka, isam oficirsko dete, provodioje sate i sate ~itaju}i kwige izvojne strategije. Jo{ jedan de-taq vezan je za admiralicu. Po-sle Kapablankine smrti traì-la je za wegovu slobodnu parti-ju protiv Tartakovera 10.000dolara.

KOMBINACIJANenarokov – Frejman

SSSR, 1936.

IZABRANA PARTIJAKUCA NA VRATA...

Arowan – AnandMoreli, 2007.

1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sf3 Sf64.Dc2 dc4 5.Dc4 Lf5

Od vode}ih deset velemajstorasveta, mo`da najboqe izglede da satrona svrgne Kramnika ima JermeninLevon Arowan, ro|en 1982. godine.On je pobedio na Svetskom kupu i namnogim drugim turnirima, stalno je uvrhu. Na rejting-listi ispred wega su1. aprila 2007. bili samo sada{wii dva biv{a svetska prvaka. Ovo jewegova pobeda protiv eks-{ampionaAnanda, koji se jo{ uvek drì pri sa-mom vrhu. Igra se Slovenska odbra-na, ali ne ono „klaj-klaj“, ve} beliodmah protiviku stavqa do znawa dane}e biti miroqubiv.

6.g3 Sbd7 7.Sc3 e6 8.Lg2 Le79.0-0 0-0 10.Te1 Se4 11.Db3 Db612.Sh4 Lh4 13.gh4 Sef6 14.e4 Lg615.Db6 ab6 16.Lf4 Tfe8 17.Tad1b5 18.Ld6 e5 19.d5 Sh5 20.Lf1 f621.b3 Sf4 22.a4 ba4 23.ba4 Lf724.Tb1 Ta7 25.Ted1 Tc8 26.Se2 Se227.Le2 cd5 28.ed5 Sf8 29.Lb5Taa8 30.Le7 Sg6 31.d6 Se7

REKLI SU

Da, jednom sam igrao brzo-poteznu partiju. To je bilo uvozu 1929. godine.

Mihail Botvinik

Dvotomna, bogato ilustrovana enciklopedija pisana uporedo na srpskom i engleskom jeziku,na 1040 strana, sa vi{e od hiqadu fotografija u boji , predstavqa 253 manastira podignutih

u prethodnom milenijumu na tlu Srbije. Delo od izuzetnog zna~aja za kulturnu i duhovnu ba{tinu srpskog naroda.

Kwige moète nabaviti kod izdava~a,Katani}eva 15, Beograd,

i u kwiàrama NC „ODBRANA” u Beogradu (Vase ârapi}a 22-24).

Kwigu moète kupiti i na kredit, na deset rata - ~ekovima sa odloènim

pla}awem ili re{ewem o administrativnoj zabrani.

Cena: 14.580,00 dinara

Ostavite svojima u nasle|e kapitalno deloo kulturnom i duhovnom blagu srpskog naroda

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,

telefaks: 011/3241-363; ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „MANASTIRI SRBIJE”

po ukupnoj ceni od ................................. dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~ne rate (najvi{e 10)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqajuadministrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA")

overenu u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

N O V I N S K I C E N T A R

preporu~ujekapitalno izdawe

Veliku enciklopediju

MANASTIRISRBIJE

mr Slobodana Mileusni}a

{tampanu u suizdava{tvu sa„Pravoslavnom re~i”

iz Novog Sada

B r a } e J u g o v i } a 1 9

Autorioficirske sabqe preko 10 godina u kontinuitetupo{tovaocimatradicijeobezbe|ujuobele`je~asnogoficirskog poziva

Standard i kvalitet oficirskesabqe garantuje „Status Stil”11080 Zemun, ul. Gradski park 2/ÁÁÁ-102Tel: +381 (0)11 377-15-22, +381 (0)11 377-15-13Mob.: +381 (0)63 876-88-01E-mail: [email protected]: www.statusstil.com

NARUXBENICANaru~ujem :

* pozla}enu oficirsku sabqu po ceni od 39.000,00 + PDV kom._______________* posrebrenu oficirsku sabqu po ceni od 36.000,00 + PDV kom._______________* standardnu oficirsku sabqu po ceni od 33.000,00 + PDV kom._______________

u 15 jednakih rataIme i prezime: _____________________________________________________^in __________________ V. P. i mesto ________________________________Adresa stanovawa naru~ioca: ___________________________________________________________________________________________________________________JMBG_________________________________ Broj l.k. ______________________________________Kontakt telefon: ______________________________________________________________________

Datum________________________

Potpis naru~ioca________________________

Popunite poruxbenicu i po{aqite na slede}u adresu:„Status Stil”, Ul. Gradski park 2, 11080 Zemun

Sa tradicionalnom sabqom postanite

OFICIR SA STILOM

Sa tradicionalnom sabqom postanite

OFICIR SA STILOM

SabquM. 1895/1995

mo`ete kupiti za33.000 dinara + PDV

15 jednakih rata• isporuka odmah

po potpisivawu ugovora

luka rujevi} dr`avni prvak u bacawu kugle sportski odbrana.pdfgodina i i i broj 47 1. septembar...

Documents