lzvestaj - elektroizgradnja · manja za 2%, a potrazivanja od kupaca iz inostranstva za 86°/o u...

lzvestaj o poslovanju PD"E/ektroizgradnja Bajina Basta"AD za 2015.god.

SADRZAJ:

I Kratak istorijat PD"Eiektroizgradnja Bajina Basta"AD B.Basta .............. 2 II Bilans stanja .......................................................................................... 4 Ill Bilans uspeha ........................................................................................ 8 IV Pregled troskova zarada, naknada zarada i ostalih licnih

rashoda ................................................................................................ 11 V Ostali poslovni rashodi ........................................... ............................. 13 VI Pregled ostvarenih prihoda po sektorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 VII Najznacajniji kupci i dobavljaci ... ...... .. .... ....... ... .. . . ... ... . . . . . . . .. .. .. .. . ........ 19 VIII Proizvodni program PO EBB-a ........................................................... 21 IX Opis ocekivanog razvoja drustva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 X Pokazatelji efikasnosti, finansijske strukture i stabilnosti . .. . ... . . ... . . ..... 25

1

lzvestaj o poslovanju PD"Eiektroizgradnja Bajina Basta"AD za 2015.god.

I Kratak istorijat PD"Eiektroizgradnja Bajina Basta" AD B.Basta

Privredno drustvo "Eiektroizgradnja Bajina Basta" AD Bajina Basta osnovano je 1977.godine od strane JP ED Uzica.Od 2004.godine osnivac ovog privrednog drustva postaje Vlada Republike Srbije.Vec naredne godine pokrece se inicijativa za privatizaciju PO EBB-a, a krajem 2007.godine Agencija za privatizaciju zakljucuje Ugovor o prodaji 70% drustvenog kapitala sa Konzorcijumom fizickih lica, metodom javne aukcije. U martu 2008.godine Agencija je raskinula Ugovor sa Konzorcijumom zbog neispunjenja obaveza iz kupoprodajnog ugovora od strane kupca. Vecinski vlasnik PO EBB-a je ponovo drzava, odnosno Agencija za privatizaciju sa 70°/o vrednosti kapitala, a preostalih 30o/o se nalazi u vlasnistvu malih akcionara.

Agencija za privatizaciju je 30.06.2011.godine raspisala javni tender za prodaju 70 o/o akcija PD EBB-a. Jedini ponudac je bila Javna razsvetljava d.d. iz Ljubljane, Republika Slovenija. Ugovor je zakljucen 11.01.2012.godine, a dan ispunjenja Ugovora je 14.02.2012.godine. Zbog nepostovanja odredbi Ugovora od strane kupca, isti je raskinut 16.04.2013.godine.

Po klasifikaciji delatnosti pretezna delatnost PD EBB-a je 4222 -izgradnja elektricnih i telekomunikacionih vodova. Pored pretezne delatnosti PO EBB obavlja i sledece delatnosti : proizvodnja proizvoda od betona namenjenih za gradevinarstvo, proizvodnja metalnih konstrukcija i delova konstrukcija, proizvodnja metalnih vrata i prozora, proizvodnja opreme za distribuciju el.energije i upravljacke opreme, postavljanje elektricnih instalacija i jos nekoliko vrsta delatnosti koje je PO EBB registrovalo da obavlja. U proizvodnom asortimanu PO EBB-a, najzastupljenija je proizvodnja betonskih stubova, trafostanica i pratecih elemenata za izgradnju i odrzavanje elektroenergetskih objekata.

2

lzvestaj o poslovanju PD"Eiektroizgrad!Jja Bajina Basta"AD za 2015.god.

Kao i u ranije posmatranim periodima, i u toku 2015.godine je prisutno ciklicno kretanje traznje za proizvodima i uslugama PO EBB-a , sto je posledica uticaja sezone. Na pocetku svake poslovne godine dolazi do manjeg zastoja u procesu proizvodnje usled remonta koji se obavljaju u fabrici betonskih stubova. Takode i vremenski uslovi uticu na obavljanje monterskih radova, taka da je obim obavljanja posla smanjen i u sektoru operative. Sve avo se odrazava na visinu prihoda koji tangiraju prvi kvartal, posebno prva dva meseca svake poslovne godine. Posmatrajuci ostvarene prihode u toku godine mogu se primetiti oscilacije u nivou ostvarene realizacije, koje su rezultat mnogobrojnih faktora na postojecem trzistu, od kojih je najznacajniji intezitet traznje za proizvodima i uslugama PD EBB od strane elektroprivrede.

Na traznju za proizvodima i uslugama PO EBB-a utice veci broj konkurentskih prednosti koje je privredno drustvo u toku svog dugogodisnjeg postojanja uspelo da stekne i zadrzi, a medu njima su najznacajnije: kvalitet i prepoznatljivost proizvoda, brzina isporuke, pratece usluge i servisiranje kupaca, konstantno pracenje kvaliteta proizvoda i unapredivanje istih, obnavljanje i modernizacija opreme.

Poslovanje PO EBB-a u toku 2015.godine se moze sagledati iz finansijskih izvestaja i odredenih pokazatelja poslovanja. Ovi pokazatelji odslikavaju stanje privrednog drustva kroz niz racio brojeva dobijenih stavljanjem u odnos odredenih bilansnih pozicija.

3


II Bilans stanja na dan 31.12.2015.godine

AK11VA 2013. 2014. 2015.

B. STALNA IMOVINA 344.657 313.853 291 .262

II. NEKRETNINE,POSTROJENJA I OPREMA 248.047 217.243 194.652

1. Zemljiste 30.763 30.763 30.763

2. Gradevinski objekti 98.445 93.235 88.026

3. Postrojenja I oprema 118.839 93.245 75.863

VI. DUGOROCNI FINANSIJSKI PLASMANI 96.610 96.610 96.610

G. OBRTNA IMOVINA 120.413 127.858 85.795

I. ZALIHE 63.027 67.694 49.427

1. Materijal, rezeMi delovi, alat I sitan in-.entar 20.750 28.421 15.636

3. Gotovi proiZ\odi 42.094 39.181 33.628

6. Placeni avansi za zalihe I usluge 183 92 163

II. POTRAZIVANJA PO OSNOVU PRODAJE 42.095 37.965 35.629

2. Kupci u inostranstw-maticna I zavisna pra~a lica 0 0 0

5. Kupci u zemlji 39.190 36.200 35.375

6. Kupci u inostranstw 2.905 1.765 254

VI. DRUGA POTRAZIVANJA 13.769 13.719 364

VII. GOTOVINSKI EKVIVALENlll GOTOVINA 1.309 8.043 143

VIII. POREZ NA DODA TU VREDNOST 213 437 232

D. UKUPNA AK11VA = POSLOVNA IMOVINA 465.070 441.711 377.057

8. VANBILANSNA AK11VA 3.444 0 0

PAS IVA 2013. 2014. 2015. A. KAPITAL 242.934 158.767 67.864

I. OSNOVNI KAPITAL 165.764 165.764 165.764 1. Akcijski kapital 165.764 165.764 165.764

V. REVALORIZACIONE REZERVE 123.619 122.160 121 .878 VIII. NERASPOREBENI DOBITAK 22.850 0 0 X GUBITAK 69.299 129.157 219.778

B. DUGOROGNA REZERVISANJA I OBAVEZE 18.925 33.854 15.151 I. DUGOROGNA REZERVISANJA 16.221 17.299 9.031 II. DUGOROGNE OBAVEZE 2.704 16.555 6.120

5. Dugorocni krediti I zajmmA u zemlji 2.704 16.555 6.120

2. Ostale dugorocne oba-.eze 0 0 0 V.ODLOZENE PORESKE OBAVEZE 17.189 14.157 12.066 G. KRA TKO ROGNE OBAVEZE 186.022 234.933 281 .976

I. KRATKOROCNE FINANSIJSKE OBAVEZE 21.651 1.285 10.986 3. Kratkorocni krediti I zajmovi u zemlji 0 0 0 6. Ostale kratkorocne finansijske oba-.eze 21.651 1.285 10.986

II. PRIMLJENI AVANSI, DEPOZI111 KAUCIJE 1.204 13.549 21 .756 Ill. OBAVEZE IZ POSLOVANJA 63.071 73.759 79.046

2. Doba\Ajaci-maticna I zavisna pra~a lica u inostranstw 0 0 0 5. Doba\Ajaci u zemlji 61.718 71 .948 77.450 6. Doba\Ajaci u inostranstw 1.353 1.811 1.596

IV. OSTALE KRATKOROCNE OBAVEZE 87.425 127.060 157.910 V. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST 7.203 12.714 4.841 VI. OBAVEZE ZA OSTALE POREZE, DOPRINOSE I DRUGE DAZBINE 5.468 6.566 7.437

fl. UKUPNA PASIVA 465.070 441 .711 377.057

E. VANBILANSNA PASIVA 3.444 0 0

4

Jzvestaj o pos/ovanju PD"Eiektroizgradnja Bajina Basta"AD za 2015.god.

Na osnovu podataka iz Bilansa stanja dolazi se do sledecih pokazatelja likvidnosti:

1) opsti racio likvidnosti, iii kako ga jos nazivaju i bankarski iii tekuci( current ratio), predstavlja odnos obrtnih sredstava i kratkorocnih obaveza i u 2015.godini iznosi 0,30; pokazuje da je svaki dinar kratkorocnih obaveza pokriven sa 0,30 dinara obrtne imovine;

2) racio reducirane likvidnosti(quick ratio, acid test) je odnos s' jedne strane gotovine, potrazivanja i kratkorocnih finansijskih plasmana i s' druge strane kratkorocnih obaveza i iznosi 0, 13; iz njega vidimo da je PO EBB na kraju posmatrane godine za izmirenje 100 dinara kratkorocnih obaveza imalo na raspolaganju 13 dinara likvidne obrtne imovine;

Vrednost poslovne imovine na kraju 2015.godine iznosi 377.057 hiljada dinara a ucesce obrtnih sredstava u strukturi poslovne imovine je 23% (u 2014.godini iznosilo je 29°/o). U strukturi obrtne imovine zalihe ucestvuju sa 58%, a u na kraju 2014.godine ovaj odnos je bio 53o/o.

Poslovna imovina u 2015.godini je 15o/o manja u odnosu na poslovnu imovinu 2014.godine, potrazivanja po osnovu prodaje kupcima u zemlji su manja za 2%, a potrazivanja od kupaca iz inostranstva za 86°/o u odnosu na vrednosti ostvarene prethodne godine.

Kapital PO EBB-a na kraju 2015.godine iznosi 67.864 hiljade dinara. Osnovni kapital je 165.764 hiljade dinara. U strukturu ukupnog kapitala ulaze i revalorizacione rezerve u iznosu od 121.878 hiljada dinara nastale po osnovu procene po fer vrednosti zemljista, objekata i opreme. U 2015.godini je ostvare.n. gubit.ak od 90.621 hiljade dinara, ali je gubitak ranijih godina ~29.157. ~~~Jada dtnara, sto ukupno daje iznos od 219.778 hiljada dinara kao sto se vtdt tz prethodne tabele Bilansa stanja. '

Dugorocna rezervisanja u Bilan t . . beneficije zaposlenih i iznose 9 031 h.s,. uds a~Ja su rezervJsanja za naknade i

· 1 Ja a d1nara.

. . Du~orocne finansijske obaveze . . hliJada dmara i odnose se na du o dna krvaJU 2015.~odme iznose 6.120 Banke AD Beograd, na dan 31 129 fo15 ugo~ocnom kredJtu kod Komercijalne

. . .godme, po Ugovoru br. 00-410-

5

lzvestaj o poslovanju PD"Eiektroizgradnja B(Jiina Basta''AD za 2015.god

4000004.4 (od 01.04.201 O.godine, u iznosu od 429 hiljada dinara ) i na dugorocni kredit od Fonda za razvoj Republike Srbije, u iznosu od 5.691 hiljada dinara. Sa Fondom za razvoj Republike Srbije je zakljucen Ugovor o kreditu br.02-5746, dana 17.12.2014.godine, u iznosu od 15 miliona dinara, sa rokom vracanja od 24 meseca, grejs periodom od 12 meseci, kamatnom stopom od 1 °/o godisnje. Otplata kredita ce se vrsiti u tromesecnim anuitetima, a za obracun vrednosti duga ce se koristiti valutna klauzula , tako sto ce se iznos anuiteta utvrdivati u EUR-ima po srednjem kursu NBS-a.

Odlozene poreske obaveze su 12.066 hiljada dinara, nastale kao razlika izmedu racunovodstvene i poreske amortizacije.

Kratkorocne finansijske obaveze iznose 10.986 hiljada dinara. Od toga se iznos od 1.349 hiljade dinara odnosi na deo dugorocnog kredita, po Ugovoru br. 00-410-4000004.4 kod Komercijalne Banke ad Beograd, koji dospeva za placanje do 1 godine i iznosa od 9.426 hiljada dinara po ugovoru o kreditu kod Fonda za razvoj RS br.02-5746, koji dospeva za placanje do jedne godine. lznos od 50 hiljada dinara sa ave pozicije BS se odnosi na potrazni saldo konta 241 90 - Prelazni racun (povracaj sredstava na tekuci racun koje je potrebno preusmeriti na odgovarajuci tekuci racun primaoca), ostatak od 161 hikjade dinara je kratkorocna finansijska pozajmica od sinikata PO EBB-a.

Obaveze iz poslovanja iznose 79.046 hiljada dinara , a odnose se na: ?baveze prema dobavljacima u zemlji 77.450 hiljada dinara i dobavljacima u mostranstvu 1.596 hiljada dinara.

Ostale kratkorocne obavez . 157 9 . . . osnovu neto zarada u . e IZnose . 10 hlljada dmara. Obaveze po

1znosu od 86 825 h'l· ukalkulisane obaveze za net · I ~~da dinara ad nose se na 20~4.g~dine iznad iznosa zag~r:~;~~:n:ap?~lenlh za period ju~-decembar p~n_od Januar-decembar 2015 godi mmlm_alne zarade, kao I zarade za mmlmal_ne zarade. Obaveze ~a ne, ta~ode l~nad iznosa zagarantovane ~arade IZnose 53.412 hiljada d' poreze I dopnnose na ukalkulisane t lznosu ~d 4~9 hiljada dinara, ~~~~~; Ostatak ostalih kratkorocnih obave: ~ ~~~ov~. Javnlh prihoda-PDV; osta/e 6;~-~ad oba_veze za zatezne kamate po

v hiiJ~da dinara, obaveze rem a '~a a _dmara, obaveze za dividende sluzben~m putovanjima, troskota prev zaposlen~ma . po osnovu dnevnica na

oza na posao I sa pos/a, otpremnina ,

6

lzvestaj o poslovanju PD"Eiektroizgradnja Bajina Basta''AD za 2015.god.

jubilarnih nagrada i stipendija deci zaposlenih 9.436 hiljada dinara, obaveza prema clanovima UO i NO u neto iznosu 6.355 hiljada dinara, obaveza za naknade po ugovoru o dopunskom radu-neto 76 hiljada dinara i ostale obaveze koje nisu obuhvacene drugim racunima 764 hiljade dinara.

lznos kratkorocnih obaveza od 4.830 hiljada dinara se odnosi na obaveza za uplatu PDV-a, u iznosu od 156 hiljada dinara za mesec decembar 2015.godine, a ostatak u iznosu od 4.674 hiljade dinara se odnosi na ostatak duga po Sporazumu o odlaganju placanja poreskog duga broj 33-00-88/2014-01 od 23.10.2014.godine. lznos od 11 hiljada dinara, a koju ulazi u sastav ave bilanse pozicije, se odnosi na obaveze za PDV po osnovu sopstvene potrosnje (manjak).

Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dazbine za 2015.godinu iznose 7.437 hiljada dinara, od toga su obaveze za porez na imovinu 1.619 hiljada dinara, naknada za gradevinsko zemljiste 728 hiljada dinara, naknada za zastitu zivotne sredine 695 hiljada dinara i ostali porezi, carine i druge dazbine 151 hiljada dinara. Obaveze za poreze i doprinose na naknade clanova UO, NO i PZK iznose 4.201 hiljada dinara, obaveze za porez na isplate naknade po ugovoru o delu su 20 hiljada dinara, a obaveze za poreze na ostale prihode 23 hiljade dinara.

7


Ill Bilans uspeha u periodu od 01.01 do 31.12.2015.godine U 000 din

PRIHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA 2015. 2014.

A. POSLOVNI PRIHODI 427.366 349.867 II Prihodi od prodaje proiz\Oda I usluga 379.472 349.867 2. Prihodi od prodaje proiz\Oda I usluga maticnim I za\Asnim

0 0 ora\11im licima na domacem tiZistu 5. Prihodi od prodaje proiz\Oda I usluga na domacem tiZistu 348.112 316.982 6. Prihodi od prodaje proiz\Oda I usluga na inostranom

31.360 32.885 tiZistu

Ill Prihodi od premija, sub\encija, dotacija, donacija isl. 47.894 0

RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA

B. POSLOVNI RASHODI 499.680 419.852

II Prihodi od akti\Aranja ucinaka I robe 3.596 3.014 IV. Smanjenje vrednosti zaliha nedo'vfSenih I goto\Ah

5.553 2.913 proiz\Oda I nedo'vfSenih usluga V. Trosko\A materijala 186.704 149.898 VI. Trosko\A Qoriva I energije 29.442 27.157 VII.Trosko\A zarada, naknada zarada I ostali licni rashodi 203.463 167.616 VIII. Troskovi proiz\Odnih usluga 44.032 35.784 IX Trosko\A amortizacije 23.555 29.927 X Trosko\A dugoroenih rezeNsanja 1.348 2.182 XI. Nematerijalni trosko\A 9.179 7.389

G. POSLOVNI GUBITAK 72.314 69.985

D. FINANSIJSKI PRIHODI 239 1.656

II Prihodi od kamata (od trecih lica) 4 1.024 Ill Poziti'v11e kursne razlike I poziti\11i efekti valutne klauzule 235 632

D. FINANSIJSKI RASHODI 3.593 6.023 I Finansijski rashodi iz odnosa sa po\ez.prav.licima I ost.f. 0 651 II Rashodi kamata (prema trecim licima) 2.929 4.317 Ill Negati'v11e kursne razlike I negati'v11i ef. valutne klauzule 664 1.055

Z. GUBITAK IZ FINANSIRANJA 3.354 4.367

Z PRIHODI OD USKLADIVANJA VREDNOSTI OSTALE 0 0 IMOVINE KOJA SE ISK PO FER VREDNOSTI KROZ BU

I. RASHODI OD USKLADIVANJA VREDNOSTI OSTALE 14.055 13.567

IMOVINE KOJA SE ISK. PO FER VREDNOSTI KROZ BU

J. OSTALI PRIHODI 2.492 2.759

K. OSTALI RASHODI 3.868 3.534

LJ. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA 91 .099 88.694

M. NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJI SE OBUSTAVLJA 0 2.954

N. NETO GUBITAK POSLOVANJA 1.613 0 KOJI SE OBUSTAVLJA

0. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA 92.712 85.740

P. POREZ NA DOBITAK I. Poreski rashod perioda 0 0 II. Odlozeni poreski rashod perioda 0 0 III.Odlozeni poreski prihod perioda 2.091 3.032

T. NETO GUBITAK 90.621 82.708

INDEX

122,15 108,46

-109,82

95,36

-

119,01

119,31

190,63

124,55 108,41 121,39 123,05 78,71 61,78

124,23

103,33

14,43

-37,18

59,65 -

67 85 62,94 76,80

-103,60

90,32

109,45

102,71

-

-108,13

--

68,96

109,57

8


U toku 201 §~godine ostvareni su p()slovni prihodi u iznosu od 427.366 hiljada dinara i za 22, 15°/o su veci u odnosu na iste iz 2014.godine. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domacem trzistu su 348. 112 hiljada dinara i za nepunih 10% su veci od iste iz prethodne godine (316.982 hiljade dinara). Prihodi od prodaje na inostranom trzistu su 31.360 hiljada dinara i za 5o/o su manji od istih od prethodne godine kada su iznosili 32.885 hiljada dinara.

Po starom Zakonu o racunovodstvu u poslovne prihode su, pored prihoda od prodaje proizvoda i usluga, spadali i prihodi od aktiviranja ucinaka i robe i povecanje odnosno smanjenja vrednosti zaliha nedovrsenih i gotovih proizvoda i nedovrsenih usluga. Ove pozicije su sada sastavni delovi poslovnih rashoda. Prihodi od aktiviranja ucinaka i robe u 2015.godini su 3.596 hiljada dinara, veci su za 19°/o nego u 2014.godini. U toku 2015.godine, ostvareno je smanjenje vrednosti zaliha nedovrsenih i gotovih proizvoda i nedovrsenih usluga u iznosu od 5.553 hiljade dinara, sto je za oko 2 puta vise nego u 2014.godini ,kada je iznosilo 2.913 hiljada dinara. Troskovi materijala su 186.704 hiljade dinara i za 25°/o su veci od proslogodisnjih. Troskovi goriva i energije su za oko 9°/o veci. Troskovi zarada, naknada zarada i ostali licni rashodi iznose 203.463 hiljade dinara, a u 2014.godini su bili 167.616 hiljada dinara. Troskovi proizvodnih usluga su za oko 23°/o veci nego u 2014.godini. Troskovi amortizacije su za 28,22% manji od istih ostvarenih u 2014.godini i iznose 23.555 hiljada dinara. Troskovi dugorocnih rezervisanja su 1.348 hiljada dinara i za 40°/o su manji od troskova amortizacije za 2014.godinu. Nematrijalni troskovi su veci za 24% u odnosu na iste ostvarene u toku 2014.godine.

Finansijski prihodi PO EBB-a u 2015.godine iznose 239 hiljada dinara i sastoje se od prihoda od kamata (4 hiljade dinara) i pozitivnih kursnih razlika i pozitivnih efekata valutne klauzule (235 hiljada dinara). Posmatrano u odnosu na finansijske prihode u 2014.godini, manji su 7 puta.

Finansijski rashodi su za 40% manji u odnosu na finansijske rashode iz 2014.godine i iznose 3.593 hiljade dinara. Najvecu stavku ovih rashoda u 2015.godini cine rashodi kamata u iznosu od 2.929 hiljada dinara. Negativne kursne razlike i negativni efekti valutne klauzule iznose 664 hiljade dinara. U 2014.godini se javlja stavka finansijski rashodi iz odnosa sa povezanim pravnim licima i ostali finansijski rashodi u iznosu od 651 hiljade dinara, a u 2015.godini nemamo ovu stavku.

9


Ostali prihodi su na priblizno istom nivou kao i prethodne godine, u 2015.godini iznose 2.492 hiljade dinara, a u 2014.godini su bili 2.759 hiljada dinara.

Ostali rashodi u 2015.godini iznose 3.868 hiljada dinara i neznatno su veci (9%) od ostvarenih ostalih rashoda u 2014.godini kada su iznosili 3.534 hiljade dinara.

Gubitak iz redovnog poslovanja pre oporezivanja u 2015.godini iznosi 91.099 hiljade dinara i za 3°/o je veci od gubitka iz 2014.godine, kada je bio 88.694 hiljade dinara.

U 2014.godini se javljao neto dobitak poslovanja koji se obustavlja u iznosu od 2.954 hiljada dinara, a u 2015.godini imamo neto gubitak poslovanja koji se obustavlja od 1.613 hiljada dinara.

U toku 2015.godine je ostvaren gubitak pre oporezivanja u iznosu od 92.712 hiljada dinara. Ako od prethodne kategorije gubitka odbijemo odlozeni poreski prihod perioda od 2.091 hiljade dinara, dolazimo do iznosa ostvarenog neto gubitka u 2015.godini koji je 90.621 hiljada dinara.

U nastavku ovog lzvestaja slede tabele i pregledi kojima se stavlja akcenat na promene u strukturi i visini pojedinih stavki troskova. Poslovni rashodi ostvareni u 2015.godini, u iznosu od 499.680 hiljada dinara, su za 19% veci od poslovnih rashoda iz 2014.godini od 419.852 hiljade dinara. Smanjenje vrednosti zaliha gotovih proizvoda je skora dva puta vece u 2015.godini i iznosi 5.553 hiljade dinara. Porast od oko 24o/o u 2015.godini u odnosu na 2014.godinu, beleze troskovi matrijala, troskovi proizvodnih usluga i nematerijalni troskovi. Troskovi zarada, naknada zarada i ostali licni troskovi su u 2015.godini veci za 21 °/o i iznose 203.463 hiljade dinara. Neke vrste rashoda, kao sto su troskovi amortizacije i troskovi dugorocnih rezervisanja beleze pad u toku 2015.godine u odnosu na iste posmatrane u 2014.godini. Finansijski rashodi za 40o/o manji, a ostali rashodi za 9°/o veci u poredenju sa istim velicinama u 2014.godini.

10


IV Pregled troskova zarada, naknada zarada i ostalih licnih rashoda

Naredna tabela omogucava detaljniji prikaz troskova zarada, naknada zarada i ostalih licnih rashoda posmatrano u periodu 2014/2015. godina.

Pregled troskova zarada,naknada zarada i ostalih licnih rashoda (grupa 52) U 000 din.

Red.br. OPIS 2015. 2014. INDEX 1. Trosko\1 zarada i naknada zarada- bruto 115.691 125.347 2. Doprinosi za socijalno osiguranje na teret posloda\Ca 20.354 22.438

92 91

3. Trosko\1 naknada clanoiAma UO i NO 3.964 2.779 143 4. Trosko\1 naknada po osnow ugo\Ora 56 130 43 5. Trosko\1 naknada fizickim licima po ostalim ugo\Orima 233 0 0 6. Ostali licni rashodi i naknade 63.165 16.922 373

UKUPNO: 203.463 167.616 121

Pored gore vee pomenutih troskova zarada i naknada zarada - brute i troskova doprinosa na teret poslodavca, najvece stavke u okviru ove grupe troskova su ostali licni rashodi i naknade u iznosu skoro 4 puta vecem od iznosa prethodne godine. Najveca stavka u okviru ave grupe troskova je jednokratna nadoknada zaposlenima u skladu sa socijalnim programom koja iznosi 39.1 06 hiljada dinara. U okviru ave grupe troskova po visini se izdvajaju jos i naknade zaposlenih na sluzbenom putu 14.437 hiljada dinara i naknade ishrane i smestaja radnika na terenu 4.431 hiljade dinara. Naknade troskova zaposlenima za prevoz na posao i sa posla u 2015.godini su iznosile 1.890 hiljada dinara.

11


Pregled ostvarene neto zarade, prosecnog neto licnog dohotka, broja radnika u 2015. i 2014.godini.

U 000 din. Red.br. OPIS 2015. 2014. INDEX

1. Neto zarade 83.775 90.849 2. Broj radnika - prosek 186 222

92 84

3. Prosecan NLD 37.534 34.102 110 4. Porezi i doprinosi u strukturi BLD 31 .916 . 34.498 5. Ucesce BLD u poslovnom prihodu 27% 36%

Prosecan licni dohodak, kao i broj radnika, u ovoj tabeli za razliku od drugih kategorija nije dat u hiljadama dinara.

U okviru grupe troskova zarada, naknada zarada i ostalih licnih rashoda mozemo pomenuti jos troskove naknada direktoru, odnosno clanovima organa upravljanja i nadzora koji iznose 3.964 hiljade dinara a u 2014. su bili 2. 779 hiljada dinara. Otpremnine za raskid radnog odnosa po programu privatizacije su bile 797 hiljada dinara u 2015.godini, a u 2014.godini su iznosile 2.412 hiljada dinara. U 2015.godini smo imali i jednokratnu naknadu zaposlenom u skladu sa socijalnim programom za sve zaposlene koji su napustili PD EBB, u iznosu od 39.106 hiljada dinara.Moze se primetiti da je prosecan neto licni dohodak za 10% veci u 2015.godini u odnosu na isti iz 2014.godine, a ucesce bruto licnog dohotka u poslovnom prihodu je nize u 2015.godini u odnosu na 2014.godinu.

12

93


V Ostali poslovni rashodi

U narednoj tabeli dat je prikaz po stavkama troskova koji su u Bilansu uspeha objedinjeni pod nazivom ostali poslovni rashodi, a za period 2014/2015.godina.

Pregled troskova proiz\Odnih usluga (grupa 53) U 000 din.

Red.br. OPIS 2015. 2014. INDEX 1. Troskovi proiz\Odnih usluga na izradi ucinaka 31 .663 27.918 113 2. Troskovi pre\Oza 1.833 1.989 92 3. Transportni troskovi otpreme gotovih proiz\Oda 4.332 0 4. Trosko'vi PTI usluga 1.523 1.584 96 5. Trosko'vi usluga na tekucem i inv.odr.Zavanju OS 2.307 2.505 92 6. Troskovi zakupnine 1.210 612 198 7. Trosko'vi reklame i propagande 318 429 74 8. Komunalne usluge 846 747 113

UKUPNO : 44.032 35.784 123

Pregled nematerijalnih troskova (grupa 55) U 000 din.

Red.br. OPIS 2015. 2014. INDEX 1. Trosko'vi neproiz\Odnih usluga 3.226 1.737 186 2. Troskovi reprezentacije 1.453 1.477 98 3. Troskovi premije osiguranja 1.918 1.845 104 4. Troskovi platnog prometa 530 469 113 5. Troskovi clanarina 15 26 58 6. Trosko'vi poreza 745 743 100 7. Ostali nematerijalni troskovi 1.292 1.092 118

UKUPNO: 9.179 7.389 124

13

lzvestaj o pos/ovanju PD"Eiektroizgradnja Bajina Basta''AD za 2015.god.

Troskovi usluga na izradi proizvoda i usluga iznose 31.663 hiljade dinara a u 2014.godini ovi troskovi su iznosili 27.918 hiljada dinara. U toku 2015.godine, zbog povecanja obima poslovanja, dolazi do znacajnijeg angazovanja podizvodaca, taka da u 2015.godini ovi troskovi iznose 5.380 hiljada dinara, a 2014.godinu su ovi troskovi bili 1.687 hiljada dinara.

U toku 2015.godine troskovi prevoza su na priblizno istom nivou kao u 2014.godini. Novina koja se javlja u 2015.godini su transportni troskovi otpreme gotovih proizvoda koji iznose 4.332 hiljade dinara. Troskovi zakupnine u 2015.godini su skoro dva puta veci od istih u prethodnoj, a razlog za to uzimanje pod zakup kamiona zbog povecanog obima poslovanja. Biagi porast iz ove grupe troskova je uocljiv kod troskova komunalnih usluga za 13%, a troskovi reklame i propagande beleze pad od 26o/o. Ostali troskovi iz ove grupe su na priblizno istom nivou kao u prethodnoj godini.

Posmatrajuci grupu nematerijalnih troskova mozemo reci da su ani za 24 % veci u odnosu na 2014.godini kada su bili 7.389 hiljade dinara, a u 2015.godini su 9.179 hiljada dinara. U ovoj grupi troskova najveci porast od 86°/o beleze troskovi neproizvodnih usluga, neznatan porast beleze troskovi platnog promaeta i ostali nematerijalni troskovi, a troskovi clanarina su za 42% manji od istih ostvarenih u 2014.godini.

14


VI Pregled ostvarenih prihoda po sektorima

U toku 2015.godine ostvareni su prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domacem i inostranom trzistu u iznosu od 379.472 hiljada dinara i za 8,46% su veci u odnosu na prihode ostvarene u 2014.godini. Posmatrajuci strukturu ostvarenih prihoda po sektorima, u toku 2015.godine mozemo zapaziti odredeno odstupanje u odnosu na obim ostvarenih prihoda po sektorima ranijih godina. Ranije je najveci udeo u prihodima od prodaje ostvarivao sektor operative, odnosno sektor PO EBB-a koji se bavi izvodenjem elektromonterskih i gradevinskih radova, ali i u 2015.godini ovaj sektor belezi pad od 7°/o (u 2014.godini je 92.500 hiljada dinara a u 2015.godini 86.299 hiljada dinara). U toku 2015.godine su ostvareni prihodi od angazovanjem podizvodaca u iznosu od 3.461 hiljade dinara i skoro su duplo veci od istih ostvarenih u 2014.godini kada su iznosili 1.795 hiljada dinara.

Sektor fabrike betonskih proizvoda belezi porast prihoda od 57% (sa 119.087 hiljada na 186.663 hiljada dinara u 2015.godini). Razlog za avo povecanje prihoda sektora fabrike betonskih stubova nalazi se u povecanju obima prodaje betonskih stubova, usled povecanja obima traznje.

Sektor trafostanica belezi pad prihoda od prodaje za 25 °/o, u 2014.godini prihodi od prodaje su iznosili 130.594 hiljada, a u 2015. su 98.474 hiljade dinara.

Prihodi ostvareni u okviru bravarske radionice su tri puta veci od istih u 2014. godini kada su iznosili 801 hiljadu dinara, a u 2015. godini su 2.473 hiljade dinara.

Sektor pod nazivom ostali prihodi belezi blagi pad prihoda od 19%,u 2014.godini ostvareni prihodi iznose 6.885 hiljade dinara, a u 2015. godini su 5.563 hiljada dinara.

15


Na grafikonu koji sledi prikazani su ostvareni prihodi od prodaje po sektorima ostvareni u toku 2015.godine.

Prihodi po sektorima u PO EBB

200000

180000

160000 c:

"'0 140000 0

q> It)

• 22,7% Operativa ..... 120000 0

N 111 49,2% Fabrika :::1

"'0 100000 !lEI 26% Trafostanice

0 Ill 0,6% Bravarska ..c: ·c:

• 1 ,5% Ostalo c. 80000 c: Q) .... ~ 60000 (/) 0

40000

20000

0

sektori u PO EBB

lz pregleda koji sledi moguce je ostvariti bolji uvid u strukturu ostvarenih prihoda po mesecima i sektorima za period 2014/2015.godine. Prvom tabelom su obuhvaceni podaci koji se odnose na realizaciju sektora PO EBB bez prihoda koji su ostvareni preko podizvodaca.

16


U narednoj tabeli su dati podaci koji se odnose na ukupnu realizaciju sektora PD EBB-a ukljucujuci i prihode ostvarene preko podizvodaca.

lz navedenih tabela primecujemo da su oscilacije u visini ostvarenih prihoda znatno manje u toku 2015.godine nego u 2014. Primecujemo da su u 2014.godini najveci prihodi ostvareni u junu i julu i krajem godine u novembru i decembru. U 2015.godini je primetno postepeno povecanje visine prihoda sve do jula kada uocavamo blagi pad ostvarenih prihoda. Od avgusta do oktobra rast prihoda je intenzivniji, ali u novembru dolazi do naglog pada prihoda sto se vidi na i na dole prikazanoj krivi prihoda. Krajem 2015.godine je ostvaren najveci nivo prihoda u 2015.godini. lz sledeceg grafickog prikaza mozemo videti da su oscilacije u toku godine, u nivou ostvarenih prihoda znatno izrazenije u toku 2014. , u odnosu na 2015.godinu, kada prikazana kriva ostvarenih prihoda, ima znatno blazu liniju kretanja u toku godine. Na pocetku 2015.godine prihodi su bili na nizem nivou nego na pocetku 2014.godine, ali u nastavku 2015.godine uocljiv je postepeni rast, za razliku

17


od prethodne godine kada su se prihodi smanjivali sve do izrazitog skoka u junu 2014.godine. U drugoj polovini 2015.godine ove oscilacije su malo izrazenije , a najprimetnije su u poslednjem kvartalu . Na kraju 2015.godine opet imamo nagli skok prihoda kao sto je to bio ranije slucaj sa prihodima ostvarenim u decembru.

Prihodi od prodaje ostvareni u 2014/2015. 120000 .... , .................................... .... ... .

100000 + ... .. ..... .

80000

:0 0 ~ ·c 0.. 60000 -prihodi u 2014. c: - prihodi u 2015. Q) .... ~ en 0 40000

Ill N v VI VII VIII IX X XI XII

meseci

Razlozi za ovako neujednacen nivo prihoda po mesecima su brojni, ali je najznacajnija nejednakost inteziteta traznje za proizvodima i uslugama od strane poslovnih partnera.

18


VII Najznacajniji kupci i dobavljaci

U nastavku ovog izvestaja date su tabele najvecih kupaca i dobavljaca u 2015.godini.

Pregled naj'l.ecih kupaca po visini ostvarenog prometa u 2015.godini

Red.br. Naziv 1. Somborelektro d.o.o. -Somber 2. Gat d.o.o. - Novi Sad 3. Telegroup d.o.o. -Beograd 4. JP Direkcija za izgradnju - Bajina Basta 5. HE Bajina Basta - Bajina Basta 6. Gramper d.o.o. -Beograd 7. Regionalni centar "Centar" - Kragujevac 8. MBTS 2010 d.o.o. - Vranje 9. Elektromontaza Kralje\0- Kralje\0 10. Halkum d.o.o.- Beograd

U 000 din. Promet

130.271 34.306 34.143 29.081 28.197 15.243 11.856 11.826 9.692 7.963

lz prethodnog pregleda vidi se da je najveci kupac po obimu ostvarenog prometa u 2015.godini Somborelektro d.o.o. iz Sombora , sa kojim je ostvareno preko 30°/o ukupnog prometa. Zanimljivo je da se na drugom I trecem mestu po visini ostvarenog prometa u 2015.godini, nalaze Gat d.o.o. lz Novog Sada I Telegrroup d.o.o. lz Beograda, sa prometom skoro 4 puta manjim od Somborelektra d.o.o.

19

lzvestaj o pos/ovanju PD"Eiektroizgradnja Bajina Basta"AD za 2015.god.

Naredna tabela se odnosi na pregled najvecih dobavljaca po obimu ostvarenog prometa u 2015.godini.

Pregled naj\ecih doba~jaca po visini ostvarenog prometa u 2015.godini U 000 din.

Red.br. Naziv Promet 1. Somborelektro d.o.o. - Somber 39.433 2. Aramaks d.o.o. - Kosjeric 28.766 3. Halkum d.o.o. - Beograd 24.435 4. Autocentar Mili\Qje\16 d.o.o. - Bajina Basta 14.147 5. MIF TR Vujetic Budimir- Bajina Basta 11 .571 6. C&LC-Group d.o.o. - Beograd 10.887 7. ASV Drina d.o.o. - Bajina Basta 9.381 8. R.I.O. d.o.o. - Smedere\0 9.327 9. Valmex d.o.o.- Beograd 9.324 10. MBTS 2010 d.o.o. - Vranje 8.869

U tabeli dobavljaca maze se primetiti da je najveci obim tekuceg prometa dobavljaca ostvaren upravo sa istim poslovnim partnerom koji se javlja i kao najznacajniji kupac u 2015.godini a to je Somborelektro d.o.o. Pored vee pomenutog Somborelektro d.o.o., poslovni partneri koji se javljaju jos kao i kupci i dobavljaci PO EBB-a u ovim tabelama, su jos Halkum d.o.o. I MBTS 2010 d.o.o. Tradicionalno, najznacajniji dobavljaci po obimu ostvarenog prometa su poslovni partneri od koji nabavljamo osnovne sirovine i repromaterijale za sam proces proizvodnje.

20


VIII Proizvodni program PD EBB-a

U asortimanu proizvoda PO EBB-a najznacaJmJe mesto zauzimaju sledeci proizvodi : betonski stubovi, montazno-betonske trafostanice, stubne trafostanice, betonski nogari i TS 35/1 0. Podaci o kretanju fizickog obima proizvodnje ovih proizvoda dati su u prethodnoj tabeli.

21


Pred tabelarnog prikaza dat i grafikon kretanja obima proizvodnje betonskih stubova i nogara, za period 2000-2015.godine, iz koga cemo jos bolje sagledati oscilacije u prozvodnji.

rn-"0 co E 0 .:.:: '0' .... e co c: >O 0 .:.::

35000

30000

25000

20000

15000

10000

5000 ;

0 .... ,

Proizvodnja betonskih stubova i nogara

u periodu 2000-2015.godine

2000. 2001 . 2002. 2003. 2004.2005. 2006. 2007.2008. 2009. 2010. 2011 . 2012. 2013. 2014. 2015.

godina proizvodnje

- betonski stubovi

- betonski nogari

lz datih kriva kretanja obima proizvodnje, vidimo da sem manjih odstupanja ove dve krive prate jedna drugu, ali i da kriva kretanja obima proizvodnje betonskih stubova ima izrazitije oscilacije.

Pomocu ovakvih kriva kretanja, mozemo predstaviti trafostanica PO EBB-a, za isti vremenski period.

proizvodnju

rn-"0 co E 0

.:.::

·e e co c:

~Q 0 .:.::

120

100

80

60

40

20

0

Proizvodnja trafostanica PD EBB-a

za period 2000-2015.godine

2000. 2001 . 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011 . 2012. 2013. 2014. 2015.

godina proizvodnje

-BSTS

- MBTS ~KTs

- TS35

22

lzvestaj o pos/ovanju PD"Eiektroizgradnja Bajina Basta"AD za 2015.god.

Pored vee razvijenog proizvodnog programa PO EBB-a , sektor razvoja stalno traga za proizvodima koji bi upotpunili i zaokru:Zili vee postojeeu ponudu. Poslednjih par godina PD EBB je pocelo sa proizvodnjom kompaktnih prefabrikovanih betonskih trafostanica, poznatih pod nazivima EBB KTS 1, EBB KTS2 i EBB KTS3. Ovi nevi mod eli trafostanica se mogu postaviti na bilo kojoj lokaciji, a narocito su pogodni za gradske sredine jer ne narusavaju vee postojeei arhitektonski sklad. U toku 2012.godine je proizvedeno 7, a u 2013.godini 15 komada ovih trafostanica, a u toku 2014.godine 21 komad KTS-a, a u 2015.godini je proizvedeno 27 komada ovih trafostanica. lz grafickog prikaza, koji sledi, vidimo da je u 2015.godini proizvodnja KTS bila na istom nivou kao i proizvodnja BSTS, taka da se stice utisak da ovaj tip trafostanica zauzima sve znacajnije mestu u proizvodnom asortimanu PO EBB-a.

Proizvodnja BSTS, MBTS i KTS u 2015.godini

•ssrs II MBTS l!fl KTS

Usled sve vece potra:Znje na tr:Zistu za proizvodima iz asortimana betonske galanterije i behaton ploca, PD EBB planira da u toku 2016.godine, otpocne razvoj istih.

PD EBB planira da u narednom periodu investira u opremu i masine u masinskom sektoru bravarske radionice, kako bi se stvorili preduslovi za proizvodnju metalnih ormara NN blokova.

23


IX Opis ocekivanog razvoja drustva

U narednom periodu osnovni cilj poslovanja PD EBB-a je izlazak iz zone gubitka, kao i stvaranje preduslova za rast i dalji razvoj privrednog drustva. Planirano prosirenje asortimana proizvoda ograniceno je upravo negativnim rezultatima u poslovanju sa jedne strane, a sa druge strane je ocekivana statusna promena privrednog drustva, koja odreauje postavljanje ciljeva, planova i strategije na srednji i duzi rok.

U tekucoj godini se ocekuje dalja stabilizacija poslovanja privrednog drustva, imaJUCI u vidu planirana ulaganja distributivnog sektora Elektroprivrede Srbije, kako u robu, taka i u usluge.

U uslovima znacajnog uticaja eksternih faktora na koje privredno drustvo ne moze uticati, a koji su karakteristicni za makroekonomski nivo (globalna ekonomska kriza, oscilacije na trzistu, nestabilna ekonomska kretanja uopste ), otezano je pouzdano planiranje.

U svojoj delatnosti PD EBB ima jedinstven status sa vecinskim drzavnim kapitalom koji u izvesnom smislu otezava trzisnu poziciju samom cinjenicom da je sva ostala konkurencija u statusu privatne svojine, sto stvara uslove tipicne nelojalne konkurencije, samom cinjenicom da najveci procenat konkurencije posluje u sivoj zoni (isplata dela zarada bez obracuna poreza i doprinosa, manji utrosak materijala od normiranog, uticaj na pripremu konkursne dokumentacije u javnim nabavkama ... ).

Organizacione promene na nivou EPS-a i centralizacija javnih nabavki, pozitivno su uticali na kontinuitet raspisivanja istih, pa se u odnosu na prethodnu godinu osetio pozitivan efekat u prvom kvartalu 2016.godine, sto je uz povoljnije vremenske uslove uticalo na povecanje proizvodnje.

24


X Pokazatelji efikasnosti, finansijske sigurnosti i stabilnosti

U narednoj tabeli su dati pokazatelji efikasnosti, finansijske sigurnosti i stabilnosti na osnovu kojih je moguce izvrsiti poredenje ostvarenih velicina u 2015. i 2014.godini.

Pokazatelji efikasnosti , finansijske sigumosti i stabilnosti

Red.br. OPIS 2015. 2014. INDEX 1. Odnos ukupnih prihoda i ukupnih rashoda 84,81 82,50 102,80 2. Odnos poslovnih prihoda i poslovnih rashoda 85,53 83,33 102,64 3. Odnos bruto dobitka i poslovne imovine 4. Odnos bruto dobitka i ukupnih prihoda 5. Ucesce stalne imovine u poslovnoj imo'vini 77,25 71 ,05 108,73 6. Ucesce stalne imovine u ukupnom kapitalu 429,18 197,68 217,11 7. Ucesce zaliha u ukupnom kapitalu 72,83 42,64 170,80 8. Ucesce osnovnih sredstava u ukupnom kapitalu 111,79 58,73 190,35 9. Odnos ukupnih oba\eza i ukupne pasi\e 82,00 64,06 128,00 10. Odnos ukupnog kapitala i ukupne pasi\e 18,00 35,94 50,08 11 . Odnos poslovnog dobitka i neto dobitka 12. Odnos poslovnog dobitka i poslovnih prihoda 13. Odnos neto dobitka i poslovnih prihoda 14. Odnos poslovnog dobitka i ukupne imo'vine(prosek) 15. Odnos neto dobitka i kapitala(prosek)

PO EBB je poslovnu 2015.godinu zavrsilo sa negativnim poslovnim rezultatom poslovanja. U 2015.godini je ostvareno povecanje poslovnih prihoda za 22,015 °/o u odnosu na 2014.godinu, pri cemu pad ostvarenih prihoda od prodaje na inostranom trzistu priblizno 5°/o, a na domacem trzistu je ostvareno povecanje prihoda od prodaje proizvoda i usluga za 9,82%. Povecanju mase ostvarenih poslovnih prihoda u 2015.godini su doprineli i prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl., dobijenih po osnovu socijalnog programa za resavanje viska zaposlenih u avgustu 2015.godine. Finansijski prihodi su skoro sedam puta manji od istih u 2014.godini, a ostali prihodi su manji za oko 10°/o u odnosu na iste iz 2014.godine. Poslovni rashodi ostvareni u 2015.godini su za 19% veci od poslovnih rashoda iz 2014.godine. Finansijski rashodi su za 40% manji od ove grupe rashoda iz 2014.godine, a ostali rashodi su za 10°/o veci od istih ostvarenih u 2014.godini. Ostvareni neto gubitak u 2015.godini je 90.621 hiljada dinara.

25


PD EBB je od osnivanja najveci promet ostvarivalo na podrucju ED Beograd (u nekim godinama i preko 60%) sto je davalo veliku prednost u odnosu na konkurenciju, a sto je istovremeno nosilo izvestan rizik vezivanja za jednog kupca. U 2012.godini dolazi do naglog pada prometa usluga sa 369.083 hiljade dinara ostvarenih u 2011.godini, na 140.957 hiljada dinara. I narednih godina trend se nastavlja , u 2013. obim ostvarenog prometa sa ED Beogradom je 105.904 hiljade dinara, au 2014. godini 27.796 hiljada dinara. U 2015.godini, kao sto se moglo videti iz gore prikazanog tabelarnog pregleda, ED Beograd se ne javlja na listi 1 0 najznacajnijih kupaca po ostvarenom prometu, jer je ostvareni promet svega 429 hiljada dinara.

Poslednji kvartal 2015.godine belezi porast proizvodnje armiranobetonskih stubova i trafostanica 1 0/04kV, taka da je ostvarena mesecna proizvodnja bila na nivou najboljih godina. Glavni razlozi za povecanje obima proizvodnje, nalaze se u povecanju investicija u sektoru energetike i telekomunikacija sa jedne strane i nestanka sa trzista znacajnog konkurenta ,Betonjerke" a.d. iz Aleksinca sa druge strane, tako da se deo poslova na trzistu prelio na PD EBB.

U prvom tromesecju 2016.godine, PD EBB ima ugovorenih poslova i nastavlja da belezi dobre rezultate, ali veliki problem u funkcionisanju PD EBB-a predstavljaju neizmirene obaveze prema zaposlenima i bivsim zaposlenima. U drugoj polovini 2015.godine, znatno se smanjio broj zaposlenih zahvaljujuci socijalnom programu i sredstvima koje je drzava obezbedila za otpremnine.

U narednom periodu potrebno je fokusirati se na pronalazenje sto boljeg strateskog partnera, u suprotnom ovo privredno drustvo, koje trenutno zaposljava 180 radnika, nece moci da opstane na trzistu, prvenstveno zbog opterecenja koje predstavljaju zaostale zarade.

26

lzvestaj - elektroizgradnja · manja za 2%, a potrazivanja od kupaca iz inostranstva za 86°/o u...

Documents