МАГАЗИНКраљевачки

Година I * Број 42 * 28. април 2013 * Излази недељом www.art.rs * magazin@art.rs ISS

N 2

334-

7678

(O

nlin

e)

2

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

Посебна седница Народне скупштине

ВЕЋИНАПОДРЖАЛАИЗВЕШТАЈВЛАДЕ

3

За извештај ВладеСрбије о току преговарачког

процеса Београда и Приштине уБриселу, на посебној седници

Скупштине Србије у петак вече, гласаласу 173 посланика, 24 су била против,

један је био уздржан, а пет није гласало.За извештај нису гласали посланици Демократске странке Србије, као и

неколико посланика са Косова иМетохије из других

странака

Након завршене расправе у Скуп-штини Србије председник ВладеИвица Дачић је потврдио да

прихватање споразума представља ипромену курса којим иде држава и по-звао посланике да гласају за извештајВладе Србије о техничком и политич-ком дијалогу са Косовом. Подсећајућида и пут од 1.000 миља почиње првимкораком потврдио је да више немавремена за чекање јет постоји опас-ност да се изгуби све.

Гласање за извештај није уперенопротив Срба са Косва и Метохије већжеља да се избори за њихову сигур-ност и безбедност, да се премоститежак период, без иједног савезникана Западу. Прихватањем бриселскогспоразума мења се слика и улогаСрбије у региону и свету. Дачић је

објаснио да Србија није преговараласа НАТО у смислу писаних гаранција,али је делегација Београда са високомпредставницом Европске уније КетринЕштон учествовала у размени писамаизмеђу Хашима Тачија и НАТО, када јеКосово преузело обавезу, а писмом ихобавестио генерални секретарАлијансе, да будуће Косовске снагебезнедности не могу да долазе насевер, без сагласности Кфора. Ако сето деси Србија има право на адекватанодговор, поручио је Дачић и оценио дапретње које је добио ових дана, па идок је трајала седница, да ће му„живот бити кратак“, нису понос већсрамота Србије. Поводом тврдњи даће Срби напустити север Косова, затошто ће бити косовски закони, упитао језашто то нису учинили Срби са југа

Србије, којих има више него Срба насеверу. Зашто нису отишли са југа, изГрачанице, Штрпца, где се примењујукосовски закони, упитао је Дачић.

- Ми не можемо да имамо поли-тику одбијања, морамо да учествујемоу процесу, јер ћемо остати и без тери-торије и народа и онда више нећеморасправљати о Косову у парламенту,као што не разговарамо ни о Репуб-лици Српској Крајини.

Нисам желео и није концепцијаВладе Србије, у жељи да оправдамосвој потез, да нападамо Србе са Ко-сова, то је сулудо. Не смемо да пра-вимо поделе, морамо битијединствени - рекао је Дачић и по-тврдио да нису тачне тврдње да јеСрбија једина земља која се одреклатериторије, нити је истина да је побе-

4

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

дила у рату са НАТО 1999. године.Србија се није одрекла дела своје

територије већ јој је та територија оду-зета. Зато никада неће ни признати Ко-сово као независну државу. Дачић јеподсетио да је премијер Косова ХашимТачи, током бриселским преговора,отворено говорио да ће он, ако Србијане прихвати споразум, успоставити су-веренитет на свој начин.

У уторак се настављају разговори саСрбима са севера Косова и Метохије, аСрбија неће престати са финансира-њем њихових активности.

Постигнут споразум није свеобух-ватни споразум, већ само сегмент којисе тиче Заједнице српских општинанакон кога следе разговори о имо-вини, статусу Српске православнецркве, повратку расељених, енерге-

тици и телекомуникацијама, а Канце-ларија за Косово и Метохију неће битиукинута.

Циљ преговора у Бриселу био јестављање тачке на прошлост, беду ибесконачне поразе, а споразум јенајвише што је Србија могла да по-стигне у овом тренутку. Споразумоммноги нису задовољни, а сви би билисрећни да је могло да се постигневише. Али, у политици и дипломатијимудрост је добити оно што се може, аонај ко се понаша другачије може даизгуби и оно што је већ реално добио.

Дачић је потврдио да се спооразу-мом омогућавају безбедност, сигур-ност и бољи услови живота Србима наКосова, а да је алтернатива била бло-кирање преговарачког процеса, изо-лација земље и наставак процеса

доношења одлуке без Србије и нањену штету.

- Крајњи резулат би био егзодус инестанак Срба на Косову. Док год се-димо за преговарачким столом имамошансу да поправимо позицију и за-штитимо свој интерес, а када од столаустанемо губимо све - рекао је и на-гласио да ова Влада то није желела дадопусти. Бољи су компромиси и малепобеде, него велики епски порази икукњава над светском неправдом –рекао је Дачић и поновио да се спора-зумом омогућава наставак европскихинтеграција, које су од животне важ-ности за народ и државу.

Према његовој оцени, они који го-воре о издаји, продаји и предаји Ко-сова у грозници историјских инационалних емоција не разумеју о

5

чему се ради. Овим споразумом се непризнаје независност Косова, нити сепотписује капитулација, поручио јеДачић и нагласио да у споразуму неманиједне речи о признању Косова, нитије то било ко из Европске уније то тра-жио од Београда. Да је тражено српскаделегација не би прихватила спора-зум.

Борба за коначно решење статусајужне покрајине се наставља, а Србијаможе да очекује само оно што реалноподржавају њени пријатељи и савез-ници, а не оно за шта мисли да јенајбоље. Важно је да ће ово привре-мено решење омогућити да опстанудржавни и национални интереси, дасе останемо на површини како бимогло да се даље избори за коначнорешење.

Србија је кроз историју имала не-колико пропуштених прилика а овакоја је понуђена прилика је да пробана другачији начин да брани државнеи националне интересе, а не да славипоразе, као што их слави већ више ве-кова.

У априлу, пре 32 године, Председ-ништво СФРЈ увело је ванредно стањена Косову, подсетио је Дачић, уз оценуда је Србија од тада готово стално жи-вела у ванредном стању.

- Ратовали смо, земља се мучилапод санкцијама, били смо бомбардо-вани, губили и битке и територије исами себе пљачкали. Данас је Србијаопустошена и само ако будемо ималихрабрости, ако не будемо ни себе, нидруге лагали и само уколико будемоимали јасну визију, моћи ћемо ми инаша генерација да изградимодржаву, да нашој деци не оставимо дарашчишћавају рушевине. Зато смопреговарали, да ставимо тачку и напрошлост, и на беду, и на бесконачнепоразе. Неко је ово морао да уради, даиз ничега добије нешто. Није то много.Знамо да је премало, али знамо да јето тренутно све. Немамо ми Косововећ годинама, тамо нема српскевојске, полиције нити институција,осим на једном малом делу Косова.Желео бих да вас подсетим на то, дамеи господо, 2000. године, када сте

дошли на власт, какву сте ситуацију наКосову затекли и колико институција иколико их имате данас? То је учинакваше власти. Из године у годину стеградили суверенитет Косова причајућида је Косово Србија и ништа не радећина терену. До пре неки дан су те нашеинституције звали паралелним. Тра-жили су да их укинемо - рекао јеДачић.

Обраћајући се посланицима Демо-кратске странке Србије, Дачић је рекаода је ова власт то могла да игнорише ипротера странце. Могла је да попалиамбасаде и џамије, да топове усмерика Косову и да постане европска Се-верна Кореја.

- Шта би онда било? Победилибисмо? Освојили бисмо Приштину? Савама на челу? Или би нам се догодилооно што нам се већ догађало у Репуб-лици Српској Крајини, у РепублициСрпској, да није било Дејтонског спо-разума и на Косову 1999. године. Овимсу укинута оправдања и за ову и свакубудућу власт. Нема више скривања исакривања иза Косова. Сами смо на

6

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

овој нашој голој ледини, и само од насзависи шта ће на њој сутра да буде, фа-брике, школе, болнице, станови илисамо непрегледна гробља и сузе. Овоје питање бити или не бити, али несамо за север Косова, него и за целуСрбију - упозорио је Дачић и поновиода је ово избор за Србију сутра - пони-жену у народним кухињама, угушену усузама, или јаку, економски развијенуу којој ће бити лекова за све и у којојће Србија бити лек за све.

Влада Србије је спремна да рас-пише референдум о бриселском спо-разуму са Приштином, али подусловом да сви примењују одлуку којаће бити донета на том референдуму.

- Ићи ћемо на референдум. Аконарод одлучи другачије, ми нећемобити на функцијама, али ако народ од-лучи да прихвати споразум, сви који гаодбијају мораће да га спроведу - на-гласио је Дачић у Скупштини Србије.

Улога Србије је јасна, она је била иостаће гарант стабилности у источнојЕвропи, поуздан партнер и добар ком-

шија свим државама, поуздан промо-тер европских интеграција и региона-лне сарадње.

Влада Србије задржава право иобавезу, коју су јој дали грађаниСрбије, да чува националне и државнеинтересе, а главно средство у томе једијалог са грађанима, са партнеримаса којима дели историју, али мора по-ново да изгради поверење мирним,дипломатским путем и економскоминтеграцијом и европске и светске то-кове. Прошле недеље је послата јаснапорука свима, грађанима, партнеримау међународној заједници и Европскојунији о политици коју је Србија решенада води како би решила историјски инајвећи проблем са којим се суочава,питање Косова и Метохије.

- Успели смо јасно да предочимонашу спремност за компромис у инте-ресу грађана Србије и Срба са Косоваи Метохије, рекао је Дачић и додао дасе преговарало са дојучерашњим про-тивницима како би се постигао дого-вор који је у интересу свих и интересу

будућности.- Када наша позиција није била

најбоља, јединствено смо доносилиодлуке не само да одбијемо, већ дајасно кажемо шта желимо и зато смоуспели да постигнемо минимум разу-мевања и постигнемо споразум саПриштином. Спремни смо и директнода разговарамо са Приштином, иако тоне значи да не ценимо добре услугеКетрин Ештон и Европске уније – рекаоје Дачић и указао да је сада предСрбијом ефикасна примена споразумаса Приштином, што ће дати додатанзамајац за убрзану европску интегра-цију Србије.

То је и био повод да од свих чини-лаца затражи подршку за економскуполитику како би се искористила по-зитивна клима споразума са Пришти-ном. Од министара се тражи да сеспреме за преговоре када Србија до-бије датум за почетак преговора очланству у Европској унији.

Т. Радовановић

7

8

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

Изборна скупштина Градског одбора Нове Србије

ОБАВЕЗА ДА СЕ РАД

9

И И ВИШЕ И БОЉЕ

- Изабрано ново руководство и чланови

Градског одбора Нове Србије. – Председник Градског одбора

Томислав Илић, потпредседници дрЗоран Миљковић и Ружица Јовановић.

– Од распуштања Градског одбора у октобру прошле године странци у

Краљеву приступило 300 новихчланова

Када је на основу члана 33 Статута Нове Србије, одлуке Извршногодбора и налога председника странке Велимира Илића донетаодлука о распуштању Градског одбора у Краљеву за повереника

странке је именован Предраг Матић коме је поверен важан задатак.По преузимању архиве, печата и све имовине странке требало је да,

у складу са нормативним актима Нове Србије у статутарном року од 60дана, који је почео да тече од 17. октобра прошле године, организујеИзборну скупштину Градског одбора у Краљеву. Генерални секретарНове Србије Срђан Спасојевић и председник Окружног одбора странкеТомислав Илић били су задужени да до избора пруже логистичку исваку другу помоћ за функционисање Повереништва у Краљеву, а дазаједно са повереником Предрагом Матићем доносе политичке одлукеи кадровска решења везана за функционисање локалне власти. Поводза доношење овакве одлуке била је криза у руковођењу Градског од-бора Нове Србије у Краљеву, неодржавање седница одбора и поре-мећени унутарстраначки односи.

Па иако је према Статуту рок за одржавање Скупштине шездесетдана од дана распуштања Градског одбора, а истекао је 17. децембра,од централе странке је добијена сгласност да он може бити продуженза додатних тридесет дана.

Упркос разлозима који су били повод за распуштање Градског од-бора новонастала ситуација се није битно у негативном смислу одра-зила на рад странке у Краљеву. Из сталних контаката са одборницимаНове Србије у Скупштини града, председницима и члановима управ-них одбора, онима који имају друге функције у оквиру странке и пред-ставницима омладине могло се закључити да се рад одвија нормално.

Шестој по реду скупштини у Краљеву, која је одржана у недељу 21.априла, присуствовало је 257 од укупно 346 чланова, а Предраг Матићје истакао да је странци од распуштања Градског одбора приступилооко три стотине нових чланова. Импозантан број нових чланова је,истако је Матић, и обавеза да се у периоду који долази ради многовише и боље.

Градски одбор Нове Србије у Краљеву спада у ред оних који су првиосновани по формирању странке у Чачку. Зато је од почетка уживао ве-лику подршку Главног одбора и ужег руководства странке која је по-стала важна учесница владајуће коалиције на републичком, али имногим локалним нивоима. Краљево, чуло се на скупштини, може дабуде поносно на све што је председник Нове Србије Велимир Илић досада урадио за град, али и сва села у околини, а међу члановимастранке преовладава уверење да ће се то наставити и у наредном пе-риоду.

Новоизабрани председник Томислав Илић потврђује да је основнизадатак после распуштања Градског одбора био да се очува страначкаинфраструктура, а рад странке одвија нормално, што је у потпуности иостварено.

На скупштини, којој су присуствовали председник странке ВелимирИлић и председник Извршног одбора Мирослав Маркићевић, изабранје дванаесточлани Градски одбор на чијем челу ће се до наредне скуп-штине налазити заменик председника Скупштине града Краљева То-мислав Илић. У раду ће му помагати два потпредседника, др ЗоранМиљковић и Ружица Јовановић који имају безрезервну подршку руко-водства Нове Србије.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић10

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

11

12

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

ГГРРЕЕЈЈААЊЊЕЕ ИИ ДДААЉЉЕЕППОО ВВИИШШИИММЦЦЕЕННААММАА

- Враћање ценагрејања, дефинисаних

уредбом Владе Републике Србијечији је рок важења истекао крајем

грејне сезоне 15. априла, једина тачкадневног реда десетог заседања Скупштине града. – Разматрање изостало с обзиром да предлог

дневног реда није добио подршкудовољног броја одборника

Нешто мање од сат и по трајалаје десета седница Скупштинеграда на којој се од одборника

очекивало да подрже предлог опо-зиције о враћању цена грејања напретходни ниво. Висина накнаде загрејање одређена је на основуУредбе Владе Републике Србије којаје важила само до краја овогодишњегрејне сезоне која је завршена 15.априла.

Након што је, и поред озбиљнихпримедби опозиционих одборника,уз 33 гласа за, 19 против и три уздр-жана, усвојен извод из записника сапретходне седнице Скупштине градауследила је серија предлога Покретаза Краљево и Покрета Двери за до-пуну дневног реда. Предлози су сеодносили на доношење одлуке опридруживању градовима који су насвојој територији забранили гајењегенетски модификованих органи-зама, финансирање јавних радова начишћењу корита Ибра, формирањерадне групе за формирање градскихопштина, финансирање трећег поку-

шаја вештачке оплодње, обезбеђи-вања бесплатних уџбеника за уче-нике прва четири разреда основнешколе, формирање социјалногфонда, враћање тенка на Трг СветогСаве, израду стратегије за наводња-вање, куповину бицикала за комуна-лне полицајце, субвенционирањемедија и друго. И док су одборнициПокрета за Краљево поједине пред-логе за допуну дневног реда повла-чили да би их боље припремили занаредну седницу која се учекује задве недеље друге су, позивајући сена искуство са претходне седнице,предлагали у форми радног за-кључка.

Одборници Двери тражили су дасе донесе одлука о забрани рушењапостојеће хале спортова у нареднихпет година, о издвајању средстава зарегулисање градских раскрсница,прикључење мањих водовода наградску водоводну мрежу, организа-цију спортских и културних активно-сти за децу и омладину током летакао и доношење Декларације о за-

штити Устава Републике Србије. Десету седницу карактерисало је

често позивање на кршење Послов-ника о раду, реплике и захтеви да сегласање понови прозивком одбор-ника.

Посебно узнемирење изазвало јеприсуство припадника комуналнеполиције које је заменик председ-ника Скупштине града ТомиславИлић објаснио захтевом надлежнеинспекције да се забрани пушење ухолу испред сале за седнице.

Подршку предложеном дневномреду дало је 24 одборника, углавномиз опозиције, док је њих 48 било про-тив а један се уздржао од гласања.Како предлог дневног реда ниједобио подршку довољног броја од-борника седница је закључена.

Чини се да су једину корист одседнице имале три краљеачке теле-визије које су вршиле пренос с обзи-ром да је најављено да ће то убудућечинити само једна.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић

13

Десета седница Скупштине града

14

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

Три године Социјалдемократске партије Србије

ПАРТИЈАЛЕВЕОРИЈЕНТАЦИЈЕБЛИЖА ЦЕНТРУ

- Европска уније није цветна башта, и тамо се тешко живи, алиСрбија не може бити изолована земља, мора бити земља која ће дасе отвори и у којој ће важити европски закони. - Србију су до стања укоме се налази довеле поделе, а свађе у парламенту не доприносе

квалитету рада и закона. - Људи који гледају преносе скупштинемогу да се забављају, али није задатак скупштине да забавља народ,већ да буде одговорна и да доноси најбоље законе. - Сецесионизам

у Војводини је немогућа мисија, а Декларација о уставној заштитисамо хартија за једнократну политичку употребу у погрешно време

15Милорад Мијатовић

Социјалдемократска партија је,као лево оријентисана, насталатек пре три године. Како је у

Србији прилично тешко прецизно де-финисати шта је лево, а шта десно, со-цијалдемократе кажу да су, иако лево,ипак мало ближе центру. Много важ-није је, верују, што се баве свим љу-дима, и онима који су запослени ионима који нису.

У Србији, каже шеф посланичкогклуба ове партије у Народној скуп-штини Милорад Мијатовић, има 792хиљаде незапослених. Поред тога штонема нових радних места већи про-блем представља чињеница да свакогдана без посла остаје 500 нових људи.

Основни циљ социјалдемократа је дастворе услове да што више њих могуда раде и од рада издржавају поро-дице.

- Развој Србије после вишестра-начја кренуо је према једном делу којисе зове брза приватизација, транзи-ција, али је мноштво људи остало безпосла тако да смо сада на историјскомминимуму броја запослених који секреће око милион и 700 хиљада, ко-лико имамо и пензионера. Постављасе питање докле са оваквим моделом,без развоја малих и средњих преду-зећа, можемо ићи даље, а то питањепостаје препознатљиво у нашој поли-тичкој активности. У Народној скуп-

штини имамо посланички клуб садевет посланика и постајемо препо-знатљиви по питањима о обичном чо-веку и његовим правима – кажеМијатовић.

Закон о раду који је донет 2005. го-дине више не одговара ситуацији уСрбији која се за ових осам годинабитно променила. Многе одредбе суодавно превазиђене, па је активностсоцијалдемокрта усмерена ка њего-вом прилагођавању реалној ситуацији.У настојању да утичу на промену успо-ставили су сарадњу са синдикатима,али и другим субјектима са којима би,кроз социјални дијалог, покушали дасе изборе за социјалну државу, а про-16

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

тив екстрема који се манифестујупојавом малог броја пребогатих и свевећег броја сиромашних који свакимданом постају све сиромашнији.

У тешкој економској и социјалнојситуацији, закључује Мијатовић,најбоље пролази популизам, и олакодавање обећања, што није карактери-стика странке којој припада. Овим иправда чињеницу да млада странка неможе да придобије поверење већегброја гласача. У ситуацији када Србијасве више постаје партократска држава,а политика сведена на голи интересвезан за добијање радног места, пар-тија која се залаже за рад, стручност,поштење постаје све видљивија и при-

хватљивија што је и основни циљ. Али,да би и оваква могла значајније даутиче на промену климе у земљитреба створити услове. Један од ос-новних је промена изборног закона.

- Један од наших пројеката је из-борни закон који смо предложили коа-лиционим партнериома са циљем давидимо шта променити како би Србијабила равномерно заступљена у Скуп-штини. Сада имамо 250 посланика штоје превише за земљу са бруто држав-ним производом какав има Србија. Даби се то променило треба променитиУстав, а за то је потребно много рас-праве. Зато предлажемо степенастипринцип избора. Тренутно у парла-

менту имамо 50 странака, што јенајвише у Европи, па предлажемо дасе цензус за улазак у парламент мења.Ако странка излази сама на изборецензус би био пет процената, ако укоалицији иду две да то буде 7, за три9, а за 4 и више 11 процената бирачакоји су изашли на гласање. Тако би сесмањио број странака у парламенту иуцењивачки капаците малих странака– објашњава Мијатовић.

Равномернијој заступљености свихделова земље у парламенту допри-неле би променама које се састоје уформирању 250 техничких изборнихјединица у којима су кандидати до-вољно добро познати. Тако би се ство- 17

рила могућноссу добили најдини, а не ониначки врх неИзбегла би се сланика у Нардва највећа гр

Подршку ожиле многе којима и ЦЕСкоалиције на ви опозиционикратској партмогао да будСрбији се живсе никада не жани. Изборнипосредно социјалдемокучинити, јер пбоље решење

Од конститламента усвојкоји грађане раду. Светскатарни фонд и систирали су ноно мало пранима. И поредЉајић није прдемократе смхом. Великимда су исплаћефондова, иакозадуживање.

- У Србији пкојима, и пореда изађемо натације тражидруштвеног бмашна земљадило не моПотписивањеодноса а Пришза почетак п

правно члазначи да ћеЕвропска усе тешко ж

изоловакоја ће

европ

18

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

ст да у парламент уђу људи којивише гласова у одређеној сре-

и које је на листе поставио стра-е водећи рачуна о квалитету.и могућност да највећи број по-

родној скупштини буде из саморада, Београда и Новог Сада.оваквом предлогу већ су пру-

стручне организације, међуИД, па ће након изјашњавањавласти модел бити представљеним странкама. У Социјалдемо-тији верују да би нови законде усвојен до краја године. Уви од избора до избора за којезна у које ће време бити одр-

и закон није могуће бирати у не-пред изборе, али

крате верују да то ипак требапредлог који нуде представљае од постојећег.туисања најновијег сазива пар-ено је осамдесет закона, а онајнајвише интересује је Закон о

а банка, Међународни моне-Савет страних инвеститора ин-

на његовој измени и укидању иава која се гарантује запосле-д великих притисака министарристао на измене што социјла-матрају својим највећим успе-

успехом сматрају и чињеницуене плате и пензије из празнихо је цена тог успеха превелико

постоје отуђени центри моћи саед све воље и жеље, не можемоа крај. Као партија леве оријен-

имо равномернију расподелубогатства, јер је Србија сиро-а и ако се не буде паметно ра-ожемо да очекујемо помак.м договора о нормализацији

штином Србија ће добити датумреговора за ступање у равно-нство у Европској унији што

е европски пут бити неповратан.уније није цветна башта, и таможиви, али Србија не може бити

ана земља, мора бити земљада се отвори и у којој ће важити

пски закони – каже Мијатовић.Стављајући обичног човека на

прво место социјалдемократесе залажу за повољнији поло-

жај старих и оних који због болести привре-мено не могу да обављају радне задатке. Чи-њеница да им у таквим ситуацијама законограничава зараду на само 65 одсто, што ниједовољно за преживљавање породице у којојје запослена само једна особа, наводи на раз-мишљање да се, по угледну на друге земље,изменама закона омогући исплата целокуп-ног износа зараде за време док је радникоправдано спречен да ради.

Деветочлани посланички клуб Социјалде-мократске партије Србије у Народној скуп-штини учествује у предлагању нових и изменипостојећих закона амандманима.

- Трудимо се да пре уласка у скупштинуучествујемо у прављењу закона, да своје со-цијалдемократске идеје уградимо у законскепројекте, а у скупштини са осталим клубо-вима дајемо амандмане да се они поправе.Скупштина не ради како би требало, а Владаје подељена између појединих партија. Иуправо тај приступ доводи до тога да је одре-ђена партија заинтересована само за одре-ђене законе, а закон који важи за све грађанене може бити само закон једне политичкепартије. Тек кад има верификацију свих пар-тија, али и стручне и научне јавности, постаједобар закон – каже Мијатовић.

Ма како добар закон, без услова да будепримењен, представља мртво слово на па-пиру. Зато су неопходне институције које ћега спроводити и контролисати његову при-мену. Али, мора се мењати и свест грађана.Иако су задовољни постигнутим социјалде-мократе верују да је могло да се уради ивише. Верују и да ће по добијању датума заприступање Европској унији уследити бројнеобавезе усаглашавање домаћих са европскимпрописима што ће изискивати много већирад.

Иако међу парламентарним странкамапостоје разлике уочено је слагање око при-нципијелних ствари од важности за земљу.Мијатовић потврђује да је и партија којој при-пада у коалицији због интереса и да ће у тојкоалицији бити све док задовољава те инте-ресе. И док је расправа у пленуму уз телеви-зијски пренос више представа за народ многипроблеми се решавају по кулоарима.

- Демократија у Србији је млада и многотога још морамо да учимо, а странчарења иподеле не воде нигде. Србију су до стања укоме се налази довеле поделе, а свађе у пар-ламенту не доприносе квалитету рада и за-кона које усвајамо. Људи који гледају

преносе скупштине могу да се забављају, алиније задатак скупштине да забавља народ,већ да буде одговорна и да доноси најбољезаконе – каже Мијатовић.

Много различитих коментара изазвалопрошлонедељно прихватање бриселског спо-разума о нормализацији односа Београда иПриштине. Парафирањем споразума окон-чана је само једна фаза у дуготрајном процесукоји је Србију оптерећивао као камен оковрата и онемогућавао да иде даље. Социјал-демократска партија подржава прихватањеспоразума који ће омогућити свим становни-цима Косова и Метохије да живе у уређенојобласти и верује да ће коначни статус битидефинисан када Србије постане пуноравничлан Европске уније и када питање граница исуверенитета држава не буде у првом плану.Бриселски преговори, али и бурна реакцијабројних иституција, потиснули су у други планнајављено разматрање Декларације о устав-ној заштити Војводине.

- Сецесионизам у Војводини је немогућамисија. Војводина је део Србије, она ће битидео Србије и само се поставља питање штазначи аутономија. Најављена Декларација јесамо хартија за једнократну политичку упо-требу у погрешно време и ништа више одтога. Како се појавила тако ће и нестати са по-литичког неба Србије и неће произвести некевеће последице, јер у Војводини не постојељуди који ће стати иза тога. Стаће одређениделови политичке врхушке и нико више, јервојвођанско питање не постоји. Постоји пи-тање аутономије које је дефинисано уставомиз 2006. године. Тај устав је већ преживеовреме и ми ћемо га сигурно мењати у прила-гођавању европским законима. Кад дође наред можемо се договорити који степен ауто-номије може да има Војводина у складу саоним које имају неке регије у Европи – кажеМијатовић уверен да аутономија било којеобласти треба да буде предност, а не оптере-ћење, за Србију.

Аутори декларације су, верује, изабралитренутак када је Србија у веома тешкој ситуа-цији, непотребно је подигнута тензија, па јеопозиција организовањем протестног скупа ипотписивањем петиције против декларацијепокушала да искористи слабост позиције.Опозиција жели да дође на власт и бираћесве легалне начине да то оствари. Колико јето могуће показаће време.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић 19

20

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

- У време када је Краљево насељавало много

мање становника него данас било је37 хиљада запослених. - Највећи број

од17 хиљада оних који раде свакодневноживи у страху од губитка посла - Приватни

послодавци спречаају синдикално организовање. - Ситуација у Србији је

алармантна, отвара се све више јавних кухиња, а све су веће и гужве пред

пекарама које увече продају јефтинија пецива

21

МАЛОРАЗЛОГА

ЗА РАДОСТ

Пред Међународни празник рада

Првог маја 1886. године стотинехиљада америчких радника суизашли на улице да би захте-

вали опште прихватање осмочасовноградног дана, а центар покрета био јеЧикаго. Радници су месецима пре тогаагитовали за осмочасовно радновреме, а уочи 1. маја њих 50.000 је већбило у штрајку. Следећег дана придру-жило им се 30.000 нових што је довелодо застоја већег дела чикашке произ-водње.

Страх од насилних класних сукобаобузео је град. Насиља није било у су-боту и недељу, 1. и 2, али су у понеде-љак 3. маја избиле масовне тучеизмеђу чланова синдиката који суспречени да дођу на посао и оних којинису припадали синдикату. У обрачунуса полицијом убијена су 4 члана чланасиндиката, а велики број повређен.

На Првом конгресу 2. Интернацио-нале 1889. годне одлучено је да јеПрви мај заједнички празник радникасвих земаља, а радничка класа требада манифестује јединство захтева икласну солидарност. Од тада се свакегодине 1. мај обележава као дан ме-ђународне радничке солидарности.Током 50 година комунистичке влада-вине у Југославији 1. мај је слављенкао велики државни празник.

И у време када је Краљево насеља-вало много мање становника негоданас било је 37 хиљада запослених.Данас највећи број од17 хиљада онихкоји раде свакодневно живи у страхуод губитка посла, а пред Међународнипразник рада мало ко, сем оних запо-слених у јавном сектору, има разлогада се радује. И док радници запослениу државним предузећима имају при-вилегију да, уз бројне друге бенефи-ције, девет дана одмарају онима уприватном онемогућено је чак и син-дикално организовање. У ситуацијикоја је тежа него пред било који Првимај у новијој историји њихове очиупрте су у послодавце у уверењу да ће,ако не поштују државу, да испоштују

цркву и омогуће одмор за Ускрс.У државним органима и јавним

предузећима у Краљеву функционишутри синдиката, Савез самосталних син-диката, Синдикат „Независност“ и Асо-цијација независних синдиката Србије.Индустријски синдикат у Фабрици ва-гона и Унија просветних радника ускосу оријетисани само на одређенуграну.

Председник Већа Самосталних син-диката општине Краљево АлександарИлић потврђује да овај, по бројностинајвећи синдикат, обједињује 15 син-дикалних организација из различитихграна са територије града Краљева, акоје укључује комуналну делатност,индустрију, угоститељство, пољопри-вреду, правосуђе, државну управу,школство и друге.

Улога синдиката знатно се проме-нила, па се данас уместо поделе зим-нице, меса и других прехрамбенихпроизвода он углавном оријентише надоношење и примену закона којима седефинише остваривање права рад-ника. Једном од највећих победаСавез самосталних синдиката сматраизмену Закона о максималним зарадау јавним комуналним предузећима.Синдикат је успео да изврши притисакна законодавца и утиче на суспензијуоних чланова закона који се односе нараднике, тако да се принцип лимити-рања зарада примењује само на ди-ректоре предузећа.

Током 2011. године синдикат је ор-ганизовао велике протесте са циљемда онемогући било какав вид привати-зације водовода, гробаља, шинског итролејбуског саобраћаја. Покушаји даутичу и на неке друге делатностиостале су без успеха.

Од велике важности су активностиСоцијално економског савета који јепосле скоро две године затишја по-ново почео да функционише. Тако јепри последњем утврђивању цене радаустановљена накнада од 115 динарана сат. Покушаји да се она подигне

нису успели, али је сваком запосленомзагарантована зарада која не можебити нижа од утврђене цене.

Активности синдиката усмерене супрема изменама Закона о раду. И доксе послодавци залажу за флексибил-нији став према отказу уговора о радусиндикати се томе противе. Али, но-вина се односи и на репрезентатив-ност која се раније признавала са 10одсто на нивоу републике и 15 одсточланова у оквиру једног предузећа.Синдикати су се оштро успротивилидаљем уситњавању и спуштању прагана 5 одсто што би значило да на сторадника једног предузећа буде и 20репрезентативних синдиката. Отежа-вајућу околност у борби за права рад-ника представља и чињеница да честонемају довољно података о активно-стима законодавца, па је интернетједно од најзначајнијих средстава задобијање информација.

Типичан пример је стратегија јавнокомуналних предузећа у Србији која јерађена читаве две године. И док сусиндикати уверени да она треба дабуде основ за доношење одгова-рајућег закона, он се на волшебанначин појавио преко ноћи, после теле-фонске седнице Владе, без знањаикога из синдиката. У таквој ситуацијиготово да је немогуће утицати на из-мене, јер право подношења аман-дмана имају само посланици, па јеуспех изостао и поред тога што супреко опозиционих посланика на-стојали да укажу на све недостаткепредлога новог закона.

- Имали смо добру сарадњу сановом Владом. Приликом усвајања За-кона о зарадама успели смо да оспо-римо два спорна члана, а надам се даће сарадња да се настави и да ћемо дауказујемо на пропусте који су се јавилииз нехата, јер већина људи који пишузаконе нема много додира са наро-дом. Лако је направити добар закон,али је тешко спровести тај закон. Требанаправити закон који је применљив и

22

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

23Алексадар Илић

не ствара правне празнине – кажеИлић.

Ситуација у Краљеву је, као и у го-тово свим другим градовима, сличнајер на једног запосленог долазе трипензионера од којих је сваки и јединиу породици са сигурним примањима.Запосленост је мала, а производњенема. Радници не могу ни на којиначин да утичу на побољшање поло-жаја, јер је синдикално организовањеу приватним предузећима немогуће.

- Закон је јасан. Синдикално удру-живање је слободно удруживање, паиако нема законских препрека посло-давац то не дозвољава. Било је поку-шаја, али су покретачи врло брзоодустајали од било какве идеје о орга-низовању због страха да не остану безпосла. На клупи за резервне играче јемного играча – каже Илић и објаш-њава да свако празно радно месточека неколико незапослених.

Све критике које су од 2000. годинеупућиване на адресу Савеза самостал-них синдиката са тврдњом да судржавни синдикат показала су се каонеосноване, па су и они који су га на-

пустили почели да се враћају. Па иакостатути готово свих синдикалних орга-низација предвиђају искључење изчланства свих који у одређеном рокуне плате чланарину, па број члановаод месеца до месеца варира, у Савезусамосталних синдиката су толерантни.

Синдикална активност радника изнајвећих краљевачких колектива,какви су „Магнохром“ и „Фабрика ва-гона“ се углавном одвија кроз гранскеорганизације, а Савезу самосталнихсиндиката јављају се само појединци,па се активност своди само на одре-ђене сугестије.

- Усагласили смо текст колективногуговора за четири јавна предузећа, паочекујемо да ових дана они буду и по-тписани. Они који нам се обраћају реа-гују на лош обрачун зараде, па тражепомоћ од синдиката. У Краљеву смоформирали и удружење „Стоп мобингСрбија“ које пружа помоћ свима којидоживе мобинг на послу – каже Илић.

И поред чињенице да месецима непримају зараде радници ретко одлу-чују да напусте посао јер се надају по-бољшању. Синдикати настоје да

помогну мирном решавању евентуал-них спорова уз упозоравање послода-ваца на кршење закона, али ипријавама надлежним инспекцијамакада се исцрпе сва друга средства.

Велики проблем Србије је и рад усивој зони. Позамашан број људи радииако није пријављен, јер је приморанда пристане на све само да би билошта зарадио. Послодавац често злоу-потребљава тешку ситуацију, па имарадника који легално примају мини-малну зараду, а разлику посебно, иакознају да ће последице осетити тек поодласку у пензију.

- Ситуација је алармантна. У Србијисе отвара све више јавних кухиња, асве су веће и гужве пред пекарама којеувече продају јефтинија пецива. То суљуди који због достојанства још нећеда иду на казан, па увече купују пецивокоје је направљено у пет ујутру. Иаковелики број радно способних не можеда дође до посла има и оних који нећеда раде. Ситуација је све тежа иакоима уверевања да ће, по добијању да-тума за почетак преговора о ступању упуноправно чланство Европске уније,24

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

2

ситуација бити боља. Лоша искустварадника из земаља које су већ посталечланице указују да улазак у Европскуунију треба што више одуговлачити –каже Илић и подсећа на искуства Сло-вачке.

Словачки виноградари су, с обзи-ром да нема довољно сунчаних данакоји утичу на количину шећера угрожђу, морали накнадно да га додају.Како закони Европске уније то не до-звољавају били су принуђени да, узфинансијску помоћ уније, засаде новечокоте, а за неколико година колико јебило потребно да се оствари одређенирод изгубили су тржише. На такавначин гуши се производња и стварапотрошачко друштво.

Застарела технологија стављаСрбију на веома ниско место по конку-рентности, па се од приступања ев-ропској породици народа очекујемодернизација која би омогућила ква-литетнију производњу. Док не заживипроизводња нема преспективе заград, па морају да се пронађу нови на-чини и могућности за отварање произ-водних погона. Краљево има велики

број квалификованих радника чијезнање треба искористити. Потен-цијала, каже Илћ, има али треба про-наћи модалитет како да се онискористи.

Од 17 краљевачких колектива којису приватизовани уговори о привати-зацији поништени су у 14, па требанаћи начин да се радници који суостали без посла поново запосле. Свеје мање новца у оптицају што се неми-новно одражава и на потрошњу и про-мет у продавницама и пијаци.

- Синдикат у таквој ситуацији имамогућност да се бори онолико коликому то власт дозвољава. Боримо се, алисви наши напори остају без успеха,иако још успевамо да одолевамо свимпритисцима.

Министарство ради предлог новогЗакона о раду, након чега ће кренутијавна расправа, а и држава очекује даће доћи до веће упослености и кре-нути производња. Кад би се расписаоконкурс за радно место са платом од40 хиљада динара јавиле би се стотинељуди који би радили и за мање пара –каже Илић и указује на многобројне

уцене којима су подвргнути запослени. Има случајева да радник при по-

тписивању уговора о раду одмах по-тписује и бланко отказ којипослодавац може увек да активира, асуштина се састоји у томе да не морада доказује да је радник повредиоодређене ставке уговора.

Проблеме имају и послодавци којису, због лошег пословања, принуђенида отпусте одређени број радника.Уколико је тај број већи од десет оба-везни су да израде посебан програм, ато изискује нове трошкове. Уз све сва-ком од таквих радника треба испла-тити и три просечне плате, а бланкопотписан отказ га ослобађа свих оба-веза.

Проблеми радника у Србији исто-ветни су са проблемима радника удругим земљама региона. Показало сето на бројним скуповима на којимаучествују и синдикални лидери. И маколико да сви показатељи указују насве тежу ситуацију у Савезу самостал-них синдиката су оптимисти. Коликооптимизам има реалну основу требада покаже време. Т. Радовановић 25

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

Дуго су радници „Магнохрома“ че-кали промену власничке структурепредузећа као на решење бројних на-гомиланих проблема. Када је дошлодо приватизације испоставило се даочекивања нису испуњена, па је 2008.године под притиском радника уштрајку уговор поништен. Тада је из-вршен и притисак на Владу РепубликеСрбије да се направи социјални про-грам што је и учињено у складу саонима какви су прављени у сличнимпредузећима у Србији у којој се на еви-денција Националне службе за запо-шљавање нашло нових 70 хиљадарадника. Представници реперезента-тивног синдиката „Магнохрома“ иВлада Србије договорили су се да секроз социјални програм радницимаисплати отпремнина из средстава

државног буџета. Директор краље-вачке Филијале Националне службе зазапошљавање Владан Шекуларац по-тврђује да је још тада понуђено да иза-беру једну од четири могуће опцијекоје су се односиле на начин исплатеотпремнине.

Прва опција подразумевала је попрестанку радног односа исплатудесет просечних месечних зарада у ре-публици према последњем објавље-ном податку. Право на ово имали сусамо радници са више од десет годинарадног стажа, односно стажа осигу-рања.

Друга опција подразумевала је исп-лату 200 евра по години радног стажау динарској противвредности по сред-њем курсу Народне банке Србије, аони који су се определили за њу нису

имали право на додатну накнаду заслучај незапослености коју исплаћујеНационална служба за запошљавање.Радницима којима је недостајало двегодине до одласка у пензију понуђенаје трећа опција, исплата законске от-премнине у износу трећине зараде запрвих десет година и једне четвртинеза остатак радног стажа. Последња јеподразумевала исплату отпремнине увисини просечне зараде у републици.

- Уз изјаву је стајало да запосленикоји се определе за прве две опцијекод Националне службе за запошља-вање остварују право пријаве на еви-денцију незапослених лица и сва другаправа по Закону о запошљавању заслучај незапоселности. Запослени којисе определе за опцију три стичу пра-вио на новчану накнаду до стицања26

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

ПАНДОРИНЗахт

- Око 1000 бивших радника „Магнохрома“ који нису у законском рокуподнели захтев за новчану надокнаду најављује нове тужбе. - Отвара

се Пандорина кутију и питање исплате накнада за свих 70 хиљадаљуди који су у Србији остали без посла у процесу приватизације

права на пензију, а само они који су сеопределили за ову опцију имали суправо на новчану накнаду по изјавикоју су сами потписали.

Неки то нису хтели да прихвате, пасу подносили захтеве за остваривањеправа на новчану накнаду. Од 1800лица, колико је тада отишло по со-цијалном програму, око 800 је под-нело захтеве Националној служби заостваривање права на новчану на-кнаду. По упутству дирекције одбилисмо те захтеве, а око 400 њих је упутиожалбу другостепеном органу који јепотврдио наша решења – каже Шеку-ларац.

Пред Врховним судом Србијеуправни спор је покренуло 166 неза-довољних радника, а једно веће овогсуда, одступајући од дотадашњепраксе, потврдило право на накнаду

свим радницима који су тужили „Маг-нохром“. Како до окончања поступкато веће није имало коначни став суда,а са становишта Националне службе зазапошљавање сви поступци су билизавршени, Врховни суд је вратиожалбе на поново одлучивање, а сва-ком од лица која су покренула управниспор исплаћена накнада по налогуовог суда.

- Они који нису спровели компле-тан поступак покренули су жалбу предУставним судом који је утврдио да имје повређено уставно право, а свимакоји су пред редовним судовима изгу-били спор Уставни суд је обезбедиоправо на поново суђење. У овом мо-менту исплаћујемо новчану накнаду забивше раднике „Магнохрома“ по ос-нову препоруке Усавног суда и пре-суда основних судова. Сви који су

поднели захтев у првом поступкуостварују то право, суме зависе од пе-риода рада и просечне зараде, а садасу судски трошкови већи од накнадештете. За тај период се повезује ирадни стаж, а ми уплаћујемо порезе идоприносе – каже Шекуларац.

У Националној служби за запошља-вање подсећају на покретања споровакоје најављују око 1000 бивших рад-ника који нису у законском року под-нели захтев за новчану надокнаду. То ,верује Шекуларац, отвара Пандоринукутију на нивоу целе Србије, јер сеотвара питање исплате накнада засвих 70 хиљада људи који су у процесуприватизације остали без посла. Садасве зависи од одлуке надлежних су-дова који могу уважити захтеве рад-ника или их одбацити збогзастарелости. Т. Радовановић 27

НА КУТИЈАтеви бивших радника Магнохрома

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

28

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

29

Откако је 2009. године, у складуса Законом о удружењима гра-ђана, почело финансирање њи-

ховог рада на основу пројеката јавилису се велики проблеми пре свега кодоних која окупљају инвалидна лица.Зато су се инвалидске организације уКраљеву, удружења параплегичара,квадриплегичара, слепих, глувих и на-глувих, мултиплекс склерозе, Друштваза борбу против шећерне болести иДруштва Светог Саве удружиле у поку-шају да заједничким деловањем из-дејствују боље услове рада.

Инвалидске организације имају ве-лики број заједничких, али и специ-фичне проблеме, а кроз Заједницупокушавају да побољшају пре свегаодносе са локалном самоуправом.Један од предлагача формирањазаједнице, извршни директор Удру-жења мултиплекс склерозе ДраганМилошевић, тврди да су особе са ин-

валидитетом у Краљеву дискримини-сане.

- Одељење за друштвене делатно-сти које води рачуна о пројектима, иреализацији пројеката удружењаособа са инвалидитетом са територијеграда Краљева, не ради довољнодобро и транспарентно. Зато смо сескупили са идејом да променимо од-луку Скупштине града из 2009. годинео суфинансирању рада удружењаособа са инвалидитетом која је за насдискриминишућа, јер репрезента-тивна удружења која имају изворночланство ставља у исти положај саудружењима која се појављују ад хокпред расписивање конкурса за суфи-нансирање пројеката – каже Милоше-вић.

Представници инвалидских удру-жења залажу се за добијање бар јед-ног места у Скупштини града како бисвоје идеје предочили онима који

имају моћ да доносе одлуке. У светлучињенице да у овом тренутку могу дарачунају на бар 2000 гласова, увећаноза још толико гласова чланова њихо-вих породица, инвалиди гаје реалнунаду да кроз локални парламент могуда утичу на побољшање положаја.

Иако је из године у годину свемање средстава на које могу да рачу-нају инвалиди посебно истичу про-блем конкурсне документације која непредвиђа никакву контролу ефекатарада удружења која се суфинансирају.Конкурси за суфинансирање радаудружења грађана расписују се двапута годишње. Од расписивања ујануару до половине марта, када наконпотписивања уговора о суфинанси-рању почиње реализација пројеката,удружења треба да правдају средствакоја још нису ни добила. Како се кон-курс раписује два пута годишње до-лазе у ситуацију да трошкове могу да30

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

ФАНТОМСКА УДРУЖЕЊА- Циљ ф

инвалидитпобољшањоних који

буџета

оправдају само за половину године.Сва настојања да се утиче на про-

мену правила, средства правдају оддана потисивања уговора, да се кон-курс расписује једном годишње, про-мени систем бодовања, остали су безуспеха. Инвалиди су убеђени да су унеповољном положају, јер је једна одважних ставки у бодовању масовносткоју њихова удружења не могу да ис-пуне. Бодује се и учешће удружења уфинансирању које инвалидске органи-зације не могу да обезбеде, а каоучешће им се не признаје ни део сред-става које су уложиле у рад до распи-сивања конкурса.

Када је 2009. године почела при-мена новог начина финансирања Кра-љево је било међу првим градовима уСрбији у коме је прихваћен иако многелокалне самоуправе то и данас чинена други, за инвалиде повољнији,начин.

Представници инвалидских орга-

низација у Краљеву траже да се утврдеправичне и обавезујуће норме којимаби се системски уредило финанси-рање њихових удружења како не бизависило од промене власти у локал-ној заједници. Пракса је показала,кажу, да су градски челници у поједи-ним ситуацијама шаком и капом сред-ства донирали само партијскиммиљеницима, док су други били ус-краћени.

Закон дозвољава могућност даудружење грађана формира самотроје људи, па се на конкурсимапојављује све више оних која полажуправо на расподелу средстава, а новацдобијају удружења која инвалидисматрају фантомским. Зато и инсисти-рају да се финансирање врши премаделатностима из које би били из-двојени инвалиди.

- Главни разлог зашто се ово де-шава је то што нас стручњаци и поли-тичари игноришу. Где год треба да се

нешто одлучи они то одраде, а не пи-тају нас за савет, мишљење и искуство.Кад је писана нова Стратегија со-цијалне заштите града Краљева по-звали су нас дан пре него је почелајавна расправа. Ту се види намера даје боље да будемо искључени – кажеЛидија Радичевић председник Друш-тва Свети Сава.

Нису хтели инвалиди да решавајупроблем уз помоћ било које од поли-тичких странака у локалном парла-менту, па настоје да разговарају сасвима који мају жељу да помогну.Након формирања Заједнице удру-жења особа са инвалидитетом, и де-финисања циљева за даљи рад, следипотписивање Меморандума о разуме-вању и сарадњи и медијска промоцијау покушају да се утиче на представ-нике власти да заједничким снагамареше проблем и побољшају положајових организација.

Т. Радовановић 31

Формирана Заједница удружења особа са инвалидитетом

А УГРОЖАВАЈУ ИНВАЛИДЕформирања Заједнице удружења особа са тетом града Краљева је покушај да се утиче нање услова за рад које угрожава све већи бројполажу право на суфинансирање из градског. – Представници инвалидских удружења

у Скупштини града

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

Усклопу обележавања Дана Војске Србије – 23. априла,Војни оркестар Ниш одржао је у Краљеву променаднидефиле током кога су се улицама града орили звуци

три марша. Звуци војне музике зачули су се прво испредДома Војске Србије да би се наставили целим путем дужОмладинске улице до Трга српских ратника. Од малог бројаприсутних у центру града најзадовољнију су били најмлађисуграђани који су са одушевљењем пратили извођаче.

Војни оркестар Ниш егзистира од Другог светског рата,а директно је потчињен Команди копнене војске. На ре-пертоару има богат програм старих српских традициона-лних маршева од које су неке извели и током променадногконцерта у Краљеву. Улицама града орили су се звуци ко-рачница краља Милана Обреновића, краља Петра Првог ивојводе Степе Степановића.

Током дугогодишњег постојања оркестар је наступао усвим већим градовима Србије, углавном онима у којима сустациониране војне јединице. Наступи су најчешће везаниза протоколарне ствари и обележавање значајних датумапојединих јединица.

Док је постојала Војна музичка школа редове војних ор-кестара попуњавали су њени свршени ученици. У последњевреме попуњавају се из грађанства у зависности од потребаи одговарајуће стручне спреме. Након ангажовања по уго-вору на одређено време војни музичари стичу право на зас-нивање сталног радног односа.

- Имамо радно време као и све друге јединице ВојскеСрбије. Сваки дан смо ангажовани по питању обуке, или натерену, а послови су нам слични као и војног оркестра уБеограду с тим што је он везан углавном за државни про-токол, а ми за обележавање дана одређених јединица покасарнама и на свечаностима – каже диригент оркестра ка-петан Дејан Ђорђевић који је после завршеног Факултетамузичке уметности у њему прво наступао као кларинети-ста.

Војни оркестар Ниш спада у ред мањих састава, има 26чланова, а број углавном зависи од потребе формације.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић32

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

Променадни концерт Војног оркестра Ниш

ДАНВОЈСКЕСРБИЈЕ

33

34

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

35

36

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

ПРОТИВ ДРОГ

Усклопу широке континуиранеакције против свих видова де-вијантног понашања Поли-

цијска управа Краљево организаторје уличне манифестације у склопупројекта борбе против дроге и на-сиља. Циљ пројекта је превентивноделовање и указивање на опасностикоришћења психоактивних суп-станци, као и на све последице на-сиља која се дешавају првенственокод ученика. Циљну групу у пројектупредстављају ученици из разних гра-дова Србије који станују у Дому уче-ника средњих школа. Истраживањекоје је спроведено пре почетка реа-лизације пројекта показало је да севише од 90 одсто њих при поласку усредњу школу први пут на дужевреме одваја од родитеља. Како нисупод директним надзором често су уопасности да дођу у посед супстанциопасних по здравље и даљи живот. Идок је опасност по ученике углавномотклоњена док су у дому, и под кон-тролом васпитача, она се у знатној

мери повећава у случајевима кадаодлазе на места на којима се окуп-љају млади, а која су уједно инајчешће и места на којима се попрви пут срећу са психоактивним суп-станцама.

Кроз неколико радионица одре-ђен број ученика је прошао адек-ватну обуку, а у наставку пројектастечена знања треба да пренесу насвоје вршњаке. У кампању су укљу-чена и стручна лица Центра за со-цијални рад, а поруке ученика докојих се дошло приликом спрово-ђења анкете штампане су на посеб-ним флајерима.

У оквиру пројекта одржан је тур-нир у малом фудбалу у коме је уче-ствовало неколико екипаприпадника Полицијске управе, Шу-марске школе и Дома ученика.

- У центру града смо организо-вали дружење са грађанима, делилифлајера и други пропагандни мате-ријал, а током завршне вечери при-суствовали представи у Дому ученика

на којој су учествовали чланови раз-личитих секција. Маниефстација уцентру града је само једна у низу ак-тивности са којима настављамо и унаредном периоду – каже МиланМиладиновић официр Полицијскеуправе Краљево.

Остале кампање које спроводиПолицијска управа биће ускоро пред-стављене јавности на Дан полиције уоквиру Отвореног дана. Подршкукампањи у деловању на циљну групупружила је, донацијом одређенихсредстава, и Мисија ОЕБС у Репуб-лици Србији, а активности ће у на-редном периоду бити проширене наостале средње школе.

Анализа безбедносних појавамеђу ученицима овог дома, али идругих средњих школа, показала једа има појава девијантног пона-шања, али да оне нису толико изра-жене, па има довољно оправдања заразличите видове активности на њи-ховом елиминисању.

Т. Радовановић

37

Акција Полицијске управе Краљево

ГЕ И НАСИЉА

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

38

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

Необичан животни пут Живка Буњака

БУЊАЦИКРАЉЕВАЧКИ

- На прагу десете деценије живота крепки

старац Живко Буњак једини јеживи наследник некада великог

породичног имања. – Краљевачком Народном музеју,

уз много породичних ствари, поклонио и салонску

гарнитуру, мираз мајкеЛепосаве

(1)

39Живко Буњак

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

Буњаци који потичу из источногдела Косова живели су годинама уоколини Вучитрна. Када је 1804. го-дине избио Први српски устанак кре-нули су према Србији да би се двојицабраће придружили устаницима.Остали су се раштркали по свету, па Бу-њака има и у Украјини, Пољској и Ал-банији. Они који су остали у Србијидошли су до Краљева и ту у Рибниципровели највећи део живота.

Живко се сећа да се мајка Лепо-сава, која потиче из рашчанске поро-дице Курсулић, још док је био сасвиммали хвалила рођачким везама са про-слављеним јунаком из Првог српскогустанка Јовом Курсулом. Приликомудаје донела је у мираз намештај и

бројне уметничке предмете који су ра-ђени у Бечу. Међу њима је и намештајза салон у коме су годинама каснијеона и супруг Петар примали госте. КодБуњака је још 1915. године боравиоруски амбасадор који је у књизи о ру-ској дипломатији између 1914. и 1917.године до детаља описао сећања натај догађај и салон који је ових данаЖивко Буњак великодушно понудиокраљевачком Народном музеју.

Буњаци су одувек одржавали бли-ске везе са Јеврејима, посебно онимаиз Скопља са којима су градили и првухидроцентралу „Треска“ у Македо-нији. Када су централу продали Шве-ђанима 1930. године од Турака изСтрумице са југа Македоније купили су

4.500 хиљаде хектара шума и ливадада би се бавили извозом дрвета, стокеи млечних прерађевина. Блиске по-словне и пријатељске везе са породи-цом барона Албахарија утицали су назаједничко улагање у Скопљанску из-возну банку која је постала и власникбуњачког имања. Почетак двадесетпрвог века период је који обележаванастојање породице да се од Македо-није поврати део акционарског улогавећинског власника. Када је по зав-ршетку Другог светског рата 1945. го-дине донета уредба којом се Србимазабрањује повратак на територију Ко-сова и Метохије велики број некадаш-њих власника остао је без веомазначајне имовине. Ова уредба основ је40

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

на коме данашње македонске властиоспоравају власништво потомцимакраљевачких Буњака који су још по-четком двадесетог века почели даграде модерно Скопље. Тако се иданас централни део главног градаМакедоније, који се простире уз Вар-дар, назива Буњаковац.

И док су отац Петар и старији братчесто путовали у Македонију Живковзадатак је био да се упише у Трговачкуакадемију и унапређује извоз на којису Буњаци били оријентисани. Као ве-лики одгајивачи стоке бавили су се из-возом, а стоку терали све доКрагујевца од кога је водила пругапреко Београда и Будимпеште до ве-лике пијаце у Ференцварошу. Ималису информације мењачи у Коларчевој

улици о великим пословима које суправили српски трговци, међу њима иБуњаци, па су у време њиховог по-вратка у Београд смањивали курс ди-нара. Ових дана Живко Буњак, који ћеза који месец закорачити у десету де-ценију живота, сведочи о томе како суњегови рођаци по повратку из Мађар-ске са великом количином новца понеколико дана одседали у београд-ским хотелима и чекали повољнијикурс динара.

Путовао је често са Живковимдедом у Будимпешту и чувени краље-вачки месар Арса Анђелковић, старинакоји је увек носио широке чакшире, ауобичавао да чучи пред својом рад-њом и тако био предмет разних поша-лица других краљевачких трговаца.

Међу бројним анегдотама је и она оборавку у једном од мађарских хотела.Обичај је био у то време да гости хо-тела обућу остављају испред улазнихврата у собе како би им, док одмарају,биле очишћене. Да би се нашалили саАрсом баце његове ципеле кроз про-зор, а он крене по Будимпешти само учарапама да би Мађарима показаокоје лопове имају.

Већ по капитулацији КраљевинеЈугославије априла 1941. године кре-нуле су према немачким логоримакомпозиције ратних заробљеникамеђу којима је било и много Јевреја.Још пре рата сарађивали су Буњаци сапородицом Варон из Скопља, па кад сучули да се и они налазе у једном одтранспорта дошли су на краљевачку 41

железничку станицу да им се нађу. По-нели су и позамашну количину хранеи воде како би им учинили лакшим пу-товање у злогласни логор Дахау.

И док су краљевачки железничаризамајавали немачке војнике, и одвла-чили њихову пажњу, Лепосава и Петарсу пријатељима доставили храну иводу, а од њих на чување примилипакет за који се касније испоставило даје пун накита породице Варон. Чувалаје мајка Лепосава пакет све до тре-нутка док није уз помоћ Црвеног крстасазнала да је један члан породице пре-живео и бродом Елеоноре Рузвелт изЂенове отпутовао у Аустралију. Зада-так да га пронађе добио је Живков се-стрић Пеђа Станојевић, тадакондициони тренер фудбалераЦрвене звезде, који је у посебно саши-веном појасу понео накит у Аустралију.

- Знајући да Црвена Звезда одлази,а да неће нико од запослених на ца-рини и у полицији да посумња, пошаоје у Аустралију. Председник Црвенезвезде у то време био је Никола Бугар-чић, шеф београдске полиције, а ни онније знао коликом ризику је био изло-жен Станојевић да би испунио давнопреузету обавезу своје бабе која је чу-вала вредности пријатеља и у веоматешко време кроз које је породицапролазила после рата. Највећа наградабило је писмо захвалности које јестигло из далеке земље – сећа сеЖивко Буњак.

Сећање на племениту и честитужену један је од основних разлога збогкојих је одлучио да музеју поклони деопородичне заоставштине. Међу вред-ним предметима је похвалница по-којног епископа жичког НиколајаВелимировића, венчана фотографија

родитеља из 1906. године и копијескоро 300 телеграма који су поводомњиховог венчања упућени из Москве,Будимпеште, Граца, Краљева и другихместа Србије.

Већ дуже време Живко Буњак при-према књигу чији се излазак изштампе очекује следећег месеца. Бићеу њој, каже, и једна слика његове су-пруге која је као сликар излагала у Мо-скви, Торонту, а слике се налазе и удругим земљама, Русији, Индији,Сједињеним Америчким Државама,Канади... Била је, прича Живко, инте-ресантна личност која је, приликомретких долазака, на своје слике прено-сила и мотиве из околине Краљева.Волео је Живко приликом посете Кра-љеву да одседне код брата Радомира,познатог боема, више него код сестаракоје су инсистирале да дође на ручак.

Краљево је увек остављало изузе-тан утисак на Живка. Зато се ваљда исада, на прагу десете деценије живота,са посебним задовољством сећа пе-каре Косте Кеца преко пута Станковекафане у Улици војводе Путника.

- Коста Кец је месио изванреднепињерлије са сиром. Узмем киселуводу и пињерлије, па на Ибар. Пређемплићак испод Мирине чесме и на онојстрани проведем цео дан купајући се.Изнад Мирине чесме је био вир који сезвао Попова брада, а кад упаднеш онте врти као на рингишпилу све док непружимо један другом руку па се из-вучемо – сећа се Живко.

Безбрижно детињство у Краљевупролазило је у кругу породичног до-маћинства у Хајдук Вељковој улици, аосновна школа је била у близини, наместу на коме се данас налази зградаГрадске управе. Школско звоно са врха

зграде надалеко се чуло, чак до куће укојој је живео Живко са братом и се-страма.

После 1934. године гимназија јебила смештена у згради у којој седанас налази Народни музеј. Профе-сор математике Мија Петровић, когасу звали Тоња, био је, каже Живко,изванредан човек. Многи одђака нису имали пара дакупе кифлу за ужину, акад пођу на одмор ониз џепа извади динари да ђаку. Географију јепредавао Раца Николић, францускиЈелисавета Маџаревић, а српски језикМилка Подерегин чија ће кћи Оливеракасније заиграти у једном од филмовао Џемсу Бонду. Ђаци су плакали док јепричала о „Јадницима“ Виктора Игоа.

Још као дванаестогодишњакЖивко Буњак се са Љубишом Ка-рајовићем и неколицином друговаупутио у необичну авантуру. У товреме пламтео је рат у Абисинији, да-нашњој Етиопији, а краљевачки ти-нејџери, које је предводио Љубиша,потајно се спремали да крену у помоћ.

- Договоримо се да украдемооружје од родитеља и на Барутанивежбамо пуцање пре одласка. Спре-мали смо се да некако одемо до ЦрнеГоре, тамо укрцамо на брод и идемо уАфрику да ратујемо. Покупили смо штаје ко имао, пиштоље, кубуре и стиглисамо до железничке санице где су нас,када се до увече нисмо појавили у ку-ћама, родитељи похватали. Добио самтакве батине какве сам дуго памтио –сећа се Живко Буњак.

- наставиће се -

Т. Радовановић

42

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

43

44

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

Коста Гарић

45

Људи из медија: Коста Гарић

НОВИНАРСТВОЗАНАТ

КОЈИ СЕ УЧИЦЕО ЖИВОТ

- У Приштини је годинама много пажње посвећивано програму на албанском језику, док је онај на српском био у запећку. Још тада се

настојало да има што слабији квалитет, јер је одавно постојала визијаонога што ће се дешавати много година касније. - Колико год су

новинари желели да се изборе истином та се истина није чула добро.- Албанска страна је боље знала где ван земље, и на који начин, треба

да лобира, па је у свету провукла неку своју истину и припремилатерен за све што ће се касније дешавати

(1)

Тема која се претходних десетакдана налазила у фокусу интересо-вања краљевачке јавности било је

финансирање локалних медија, а ни-када до сада се око овог проблеманије дигла толика прашина. И док сузаступници различитих мишења онајадекватнијим начинима финанси-рања били дубоко убеђени да је башњихов став по том питању најисправ-нији мало се говорило о стварномстању медија. Готово да нико није ниспомињао количину и квалитет ин-формација које се пласирају јавности,још мање људе који су до крајњих гра-ница привржени овом послу без об-зира на све тешкоће које он носи.Један од њих је свакако Коста Гарић,уредник краљевачког ДописништваРадио-телевизије Србије.

Паралелно са студијама права уПриштини, у којој је рођен и одрастао,још далеке 1979. године почео је даради у омладинском листу „Нови свет“који је у то време био пандан београд-ском „Студенту“. И док је „Бота е Ре“био намењен албанској омладини„Нови свет“ је био оријентисан на бав-љење проблемима српског живља. Ужељи да као дипломирани правникспоји знање из ове области са онимстеченим током рада у медијима затему магистарског рада узео је „Утицајелектронских медија на малолетничкуделиквенцију“. Још од самог почетка уредакцији је процењено да има до-вољну количину знања у послу који муиде од руке, па је врло брзо постаоуредник унутрашње политичке руб-рике.

- Новинарство је класичан занаткоји мора да се учи, колико год данеко има талента за тај посао. Имаосам колегу који је завршио журнали-стику са просеком 9,8 али му новина-рство није ишло од руке. Са другестране радио сам са људима који суимали само основну школу, а новина-рство имали у малом прсту. То је занат,диплома не мора ништа да значи, ибитно је да ли си га добро изучио илине – прича Гарић.

Заљубљен у занат који ће постатипрофесија од првог чланка из студен-тског живота пролазио је кроз цео про-

цес настанка новина, од писања, ре-дактуре и корекције до штампе. Једанје од ретких који је у то време помагаословослагачима у штампарији, па с по-носом истиче да је знао да чита новиненаопачке. Била су то златна временановинарства и добар начин да се ула-ском у њега испече занат од најсит-нијих ствари, а неописива срећа јебило појављивање новина на киос-цима и сазнање да их неко чита.

Три године касније, са већ попри-личним искуством, појавиће се каокандидат на конкурсу Телевизије При-штина којој је био потребан новинарза рад у редакцији на српском језику.Триста кандидата надметали су се крозтри круга елиминације да би први про-шло само њих 28. Поред опште кул-туре и доброг познавања дешавања улокалној средини требало је показатии знање везано за правопис, али исмисао за бављење новинарством.

Телевизија Приштина је у то време,сећа се Гарић, после београдске и за-гребачке, била технички најопремље-нија у Југославији. Поред Продукцијеграмофонских плоча Радио-телевизијеСрбије само у Приштини је постојаостудио са двадесетчетвороканалноммиксетом, а услуге снимања користиоје и загребачки „Југотон“.

Из сећања прекаљеног новинарајош није избледело сећање на времекада је, после кратке припреме одсамо једног минута, кроз четрдесетаксекунди требало показати начин го-вора и понашање пред камером.Много се пажње посвећивало свакомдетаљу и није било шансе да се, каошто је то случај данас, у програмупојави особа са говорном маном. Допоследњег круга елиминација стиглоје само пет кандидата, међу њима иКоста Гарић, којима је пружена могућ-ност да кроз шестомесечну праксу по-кажу колико су спремни да се даљебаве овим послом. У оно време тре-бало је доказати и политичку подоб-ност, а милиција и одговарајућебезбедносне службе проверавале сутри генерације Гарића уназад.

У Приштини је много пажње посве-ћивано програму на албанском језику,док је онај на српском био у запећку.

Још тада се настојало да има што сла-бији квалитет јер се, верује Коста,одавно имала визија онога што ће седешавати много година касније.

- Обука је врло брзо прошла, про-вели нас кроз редакције, а док се че-кало мишљење безбедносних службизакуцам на врата директора телеви-зије који ме упути на Бошка Дробњака,помоћника за програм на српскомјезику. Тражио сам да за шест месеци,док чекам проверу, идем са екипамана терен и гледам како снимају. Ра-дило се у то време са старим филм-ским камерама и ограниченомколичином филмске траке. Видео самкако новинари раде на терену и краозанат од њих, али и сниматеља. Филмсе развијао у лабораторији, а нисам сеустручавао да у монтажи где су се мон-тирале „погаче“ питам монтажеразашто је нешто одрадио баш на тајначин – прича Гарић.

Иако је све било поприлично чудносваком од четворице монтажера којису се у Приштину вратили са студија унадалеко познатој прашкој академији,увек су излазили у сусрет љубопитљи-вом новајлији који је већ први дан поприспећу фамозних потврда о исправ-ности могао самостално да уради ком-плетан телевизијски прилог безпомоћи било кога.

Стидљиво се ширио програм насрпском језику, па је пред крај осам-десетих година, до када је Гарић радиоу редакцији информативно-политич-ког програма, формирана редакција задецу. Игром случаја у њој се, пореддоајена и творца емисије „Шареница“Владимира Андрића, нашао и КостаГарић. Петанестоминутна емисија ко-лажног типа емитована је једном не-дељно, а 24 епизоде послате су уАустралију и емитоване у терминимарезервисаним за програм на српскомјезику.

Много дуже него што је очекиваотрајао је хонорарни рад без изгледа дасе заснује стални радни однос на нео-дређено време. Са петогодишњимискуством телевизијског новинараКоста Гарић се 1987. године обрео уредакцији листа „Јединство“ који је уПриштини излазио на српском језику.46

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

Фото: М. Радовановић

47

48

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

49

- Радио сам годину и седам, осаммесеци у друштвено-политичкој ре-дакцији где сам стекао изузетно иску-ство, а стичем га учећи и данас. Лист јекао орган ССРН излазио једном не-дељно, а као озбиљан постоји и данасу некој другој форми. За разлику од„Јединства“ и „Новог света“ који је из-лазио два пута месечно, Шиптари су уздневну „Рилиндију“ имали омладин-ски лист „Зери и Ринис“, затим „Кохадиторе“ и неколико листова попут ча-сописа за културу и слично.

Нису Косту заборавили ни у редак-цији програма на српском језику Теле-визије Приштина, па је 1989. годинеуследио позив за стално запослењекоји је, очаран визуелношћу атрактив-ног медија, прихватио без много раз-мишљања. „Шареница“ је већ добиламлађе сараднике, па је Гарић у инфор-мативно-политичкој редакцији пратиодруштвено-политичка збивања и еко-номију.

Редакција програма на српскомјезику у то време није имала сопственимаркетинг, рекламе и емисије комер-цијалног карактера, јер је све ишлопреко централе у Београду. Када сеуказала потреба за тим делом посла начелу редакције маркетинга нашао сеуправо Коста Гарић који је од првогдана настојао да програм на српскомјезику добије што више простора унајгледанијим терминима.

- Ударни термини били су резерви-сани за емисије на шиптарском језику.Дневник на шиптарском почињао је упола осам, а на српском пола сата ра-није. Имали смо и једном недељно по-лусатну емисију комерцијалногкарактера где смо на класичан начинпредстављали фирме, али су гостовалии људи са естраде са којима смо раз-говарали. На том месту затекло ме јеоно што је почело да се дешава на Ко-

сову. Имао сам визију о томе и малопре бурних дешавања донесем од-

луку да се са породицом одсе-лим из Приштине и дођем у

Краљево – каже Гарић. У Приштини су се све

више наслућивали до-

гађаји који ће уследити, а на чији су токпресудно утицали универзитет и ме-дији. На универзитету су се у огром-ном броју школовали кадровизадојени сепаратистичким идејамакоје су обилато подржавали сви ме-дији на албанском језику. И мада се упочетку као термин који је одражаваожеље већинског становништва по-крајине користио иредентизам крајњициљ свих њих била је сецесија. У првовреме идеју су изражавали омладин-ски медији, а свако експлицитнијеиступање објашњавано жељом на-рода да се еманципује, добије своју иживи са сународницима из другедржаве.

- Газило се све дубље, јер се виделода се не реагује на такве ставове, а уруководству на Косову почели су да сеналазе они који су имали јасне идеје оодвајању и, што је нормално, благона-клоно гледали на рад медија кроз којесе провлачила та идеја. Тек кад једошло до првих инцидената и про-блема, и Милошевићевог доласка уКосовао Поље, ми смо их опширнијепратили, а новинарство је било многоискреније него данас. Трудили смо седа покажемо истину која је слабо до-пирала до оних до којих је требало дастигне. Почеле су демонстрације, про-тести рудара из Трепче, а као испомоћпрограму на српском језику стигле суи колеге из Београда. У ТелевизијиПриштина још увек смо били коректниједни према другима и живели заједно– прича Гарић.

Значајну улогу у каснијим дешава-њим одиграли су косовски медији,првенствено они на албанском језику.Један до водећих људи у „Рилиндији“био је Ветон Сурои код кога су потврдусвојих идеја тражили албански лидериИбрахим Ругова и Адем Демаћи.

Живот српског живља, који је годи-нама на територији Косова и Метохијебио изложен све већем притиску, издана у дан је постајао све неподнош-љивији, а једине информације којимасе могло веровати долазиле су из Бео-града. Зато је сваке вечери у полаосам, кад је почињао београдски

Дневник, пажња косовских Срба билаусмерена на телевизијске пријемнике.Брзо су то схватили и они који су раз-рађивали планове сецесије у којима јетребало тачно лоцирати станове при-падника српског народ. Зато су, као покоманди, сви Албанци, тачно у полаосам, имали задатак да погасе светла установима како би могли лакше да сеидентификују они у којима се по-сматра београдски Дневник. Тако суобележени станови, па је свако знао закоји је стан задужен у случају да дођедо активирања одређене опције пона-шања.

Осим идентификација српских ста-нова задатак дојучерашњих пријатељабило је и константно ометање пра-ћења програма на српском језику.Најефикаснији начин за то било је лу-пање у шерпе све време трајања ин-формативних емисија на српскомјезику.

- У тренутку када је Слободан Ми-лошевић у Косову Пољу изрекао чу-вену реченицу, да Србе не сме нико дабије, ја сам био на само десетак ме-тара од њега. Због сигурности догађајеје пратило неколико новинара како бинеко увек могао да пренесе тачну ин-формацију. Један је бележио реакцијенарода, други узимао изјаве, трећинешто треће. Показало се да је све тобило узалудно, јер колико год да сможелели да се изборимо истином та сеистина није чула добро. Албанскастрана је боље знала где ван земље, ина који начин, треба да лобира, па је усвету провукла неку своју истину иприпремила терен за све што ће секасније дешавати – објашњава КостаГарић.

Међу онима који су на време схва-тили шта се спрема био је и КостаГарић. Требало је на време и на си-гурно место сместити три кћери и су-пругу, првенствено тамо где она можеда се запосли. Избор је пао на Кра-љево које је тада, каже Коста, билоизузетно леп град.

- наставиће се-

Т. Радовановић

Недеља 4. април 1999.Дан дванаести

Данас је католички Ускрс. У 02,10пале су и прве ракете на Богуто-вац. Гађана су складишта Беопе-

трола која се налазе измеђумагистралног пута и железничке ста-нице. У близини је и основна школа, аима и доста кућа са друге стране пруге.Жртава нема. Лакше је повређенотроје људи, отправник возова са же-лезничке станице Богутовац и двојицачувара Беопетрола. Штета је веро-ватно велика. Није ми познато да ли јенеко у то време пролазио магистрал-ним путем. Ватрогасци су брзо реаго-вали и пожар је локализован. Питам секо ли је обележио све ове објекте зарушење. Колико објеката је још мар-кирано. Све ово је исувише дуго пла-нирано да би могло да се везује за

преговоре у Рамбујеу.Русија је понижена нападом НАТО-

а на Југославију. То је грешка која ћедовести до нове трке у наоружању идати нови подстицај тероризму, тврдиМихаил Горбачов.

Сирене наговештавају опасност већу 11,00. Поново је гађана „Слобода“ уЧачку. Не знам шта тамо има више дасе гађа. Ако то што гађају нису пого-дили до сада, нема сврхе ни да гађајувише. Можда је и боље да гађају тамогде је све срушено да не би уништа-вали друге објекте?

На снимцима које гледам свакидан видим слике које ме подсећају наамеричке филмове са темама из да-леке будућности. Личе ми на сцене из„Терминатора“ и „Побеснелог Макса“.А можда Американци само спремајусценографију за неке нове филмове.Јефтиније им је да сруше читаву једнуземљу него да праве скупе кулисе.

Како се тога раније нисам сетио? Нијебез везе неко рекао да је рат најбољиамерички бизнис.

Тела погинулих америчких војникасу у тајности у контејнерима преба-чена до војне болнице у Солуну. Гу-битке ће признати у тренутку кад им томедијски највише буде одговарало.

Био сам у Богутовцу. Те ракете инису толико страшне колико сам упрвом тренутку мислио. Или ихможда, што је вероватније, има разли-читих по разорној моћи. Објекат је по-гођен са две од три ракете којима јегађано. Једна је погодила тачно у шинуиндустријског колосека и потпуно јеистопила. Крајеви шина су савијени одвелике температуре. Интересантно једа су блокови отпремница и остали па-пири на столу у канцеларији у близиниместа експлозије остали на столу не-дирнути. Читаве су и флаше са пивомкоје се продаје на пумпама а које су50

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

ЗАПИС О НЕ

биле складиштене у магацину у непо-средној близини.

„Галамес“ приводи крају радове наадаптацији бивше „Тргопрометове“ са-мопослуге „Ослобођење“. Треба досреде да направим шездесет фотогра-фија формата 50x80 цм. Надам се да ћуимати довољно материјала. Врло јеважно да немам много шкарта, паморам да штедим. Продавница „Мега-фото“ у којој сам набављао материјалналази се само педесетак метара одзграде МУП-а у Београду која је запа-љена.

У поподневним часовима скокнулисмо до Мире на један сат. Данас јој јерођендан. Ту је и Чип. Причама никадкраја. На путу према кући чујемо си-рене у 20,20. Претходни престанакопасности нисам ни регистровао јерсам био презаузет послом.

И даље се одржавају протести уБеограду, Подгорици, Лесковцу, Сме-

дереву, Малом Црнићу, Нишу, Ко-столцу, Зрењанину, Руми, Пироту, Ла-пову, Варварину, Ћићевцу... Уракетирању „Слободе“ у Чачку токомноћи живот је изгубила једна жена. НаКаблару су пронађени резервоариавиона који је био погођен. Не зна секаква је његова судбина. У Куршумлијије до сада у ваздушним нападимаживот изгубило 14 цивила. Саопштенје податак да су до сада снаге НАТО-аизвршиле 2700 полетања и испалилепреко 600 крстарећих ракета од којихје 10% оборено пре него што су стигледо циља.

Јавила нам се и кума Весна из Лоз-нице. Сви су добро. Зоран већ дужевреме нема посла и то је највећи про-блем. Добили смо бонове за дизел.Треба само да купимо гориво и зав-ршимо пољопривредне радове у селу.

Касно увече сазнао сам да међуоним погинулим војницима има и Не-

маца.

Понедељак, 5. април 1999.Дан тринести

Љиља ме је пробудила око 6,00.Звала је њена мајка и обавестила да јеу току ноћи срушен нови мост прекоИбра у Биљановцу. Милица још спава.Владимир је тужан што ове године не-ћемо ићи на море, јер је срушен мостпреко Ибра којим би морали да про-ђемо. Колико ће још мостова бити сру-шено? Не само оних преко река. Сасевера, из правца Груже, види се густцрн дим. То је вероватно оно што га-ђају већ неколико дана. Изгледа да јеконачно погођено. Љиља каже да јечула детонацију у 2,30.

Јуче сам чуо сам причу о четворициКраљевчана који су погинули на Кос-мету. Нисам много обраћао пажњу на 51

Сведочанство о НАТО бомбардовању

ЕМОГУЋЕМ(5)

тај податак. Данас чујем да је један одњих Ивица, Максићев брат. Проносе сеи гласине о томе како је ухапшен одре-ђен број лица у Краљеву која су поста-вљала радио локаторе заобележавање циљева које треба га-ђати. Ко су ти људи и зашто то раде,јесу ли свесни шта раде? Да ли је у пи-тању новац, можда незнање, освето-љубивост? Према коме, шта добијау заузврат? Помињу се и нека имена. Незнам колико је све то тачно. Опаност јепрошла у 8,20 али је неспокојство пре-стало већ у 11,15.

Министри иностраних послова зе-маља НАТО савеза изјављују да њихов

циљ није слање копнених снага на Кос-мет и да су они за проналажење мир-ног решења у коме би сви становнициживели мирно. Ни предложени доку-мент из

Рамбујеа више не може да буде ос-нова за коначан договор. Министариностраних послова Француске ИберВедрин изјавио да резултати досадаш-њих акција нису онакви како се очеки-вало, а Ламберто Дини тврди даракетирање не може да траје бескона-чно. У току претходне ноћи затрпан јеи тунел на прузи Краљево - КосовоПоље тако да воз саобраћа само доРуднице где путници преседају.

После доручка скокнули смо малодо села да деца коначно виде бабу идеду и да деди честитају рођендан. Сасеверне стране, иза брда, још се вијегуст облак дима. У селу нисам био одпочетка овог зла. Нисам ни приметиода је нагло све озеленело. Шљиве себеле од цвета. Хоће ли имати рода?Хоће ли имати ко да их бере? Лоза којује испред старе трошне куће од блата инепечене цигле, још пре више од пе-десет година, засадио мој деда, осу-шила се. Да ли је и то неки знак? Децасе играју. Деда им све дозвољава.Пењу се на сено, играју се са мачкама.Остали би још, али немам времена.

52

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

53

Имам много посла, а и нервоза сепојачава. Осетио сам и први свраб окоочију. Је ли то први знак реакције наполен?

У 13,40 престаје опасност. Читавдан радим, а само у кратким паузамаизлазим пред кућу. Комшија иде ули-цом. Води за руку двогодишње дете.Прилази и пита да ли је истина да ће утоку ноћи бити гађан поштански релејна брду изнад наших кућа. Каже да сељуди из читавог краја масовно исеља-вају. Ма колико покушавао да будеммиран, овакве ствари ми подижу при-тисак. Шта ако се то стварно догоди?Питам се ко лансира такве информа-

ције. Коме је то у интересу?Шта урадити таквим људима? Ко их

снабдева таквим информацијама?Јавља се и Бакрач. Разговарамо о томе.Па, ни Клинтон не зна шта ће бити га-ђано, тврди он.

Иако не признајем да се помалоплашим, увече као случајно лежем уфотељу у дневној соби. Уморан сам.Брзо сам заспао. Од 20,03 је на сназизнак за опасност. Будим се повременои ослушкујем. У једном тренутку ми сеучинило да сам чуо како је реаговалапротивваздушна одбрана. Зове Славоиз Италије. Распитује се за његове.Каже да је хтео да моторним змајем

прелети НАТО базу у Авијану, али ниједобио дозволу за то. Поново сам за-спао.

Уторак, 6. април 1999.Дан четрнести

Спавам, а не спавам. У 3,30 чујемдве јаке детонације. И Љиља је будна.Будимо децу и силазимо у приземље,смештамо у фотеље и покривамо. Не-како у ово време на данашњи дан1941. бомбардован је Београд. Вишене бројим детонације, али их чујем.Рекс гребе на вратима, па га пуштам у

кућу. Опет се упишкио, овога пута у ла-бораторију. Излазим пред кућу и чујемјако хукање. Јесу ли то авиони или ра-кете? Убрзо све постаје мирно. Љиљакаже да је, док је отварала прозоре дане би попуцали од детонације, виделајаку светлост из правца Јарчујака и Ви-тановца. Слутим шта би могло да будегађано. У једном тренутку нестаје сиг-нал Телевизије Краљево. Проналазимга на другој фреквенцији. Вратили смодецу у дневну собу. Све је мирно. Напрограму је филм „Чудо невиђено“.Заспао сам поново. Пробудила ме си-рена која је у 7,40 огласила крај опас-ности. Покушавам да у неким вестимасазнам шта се догодило. На екрану јеЛепи Мића. Пева песму „За Београд“из филма „Ко то тамо пева“. Злослутнозвуче стихови... „Пролеће је зло сеспрема... Чини ми се мајко моја да свеово само сневам“. Јутрос сам уснио

чудан сан, толико нестваран да немогу ни да га опишем. Зато остављампразно место у дневнику како бих гаописао касније.

Јављао се Миљан. Дошао је из Би-љановца да покуша поново да узмебонове. Каже да једна ракета код га-ђања моста у Биљановцу прелетелапреко њихове куће и ударила у брдо.Побегао је из Краљева у страху од ра-кета, а оне га стигле у Биљановцу. Кућаје само неколико стотина метара одмоста. Каже да је срушен и желез-нички мост преко Ибра у Лозну, као имост у Брвенику. Синоћ сам на SKY-увидео сателитски снимак ракетирањамоста у Биљановцу. Потврђене су ин-формације да је гађан Јарчујак и да јепрекинута пруга у Витановцу на правцуКраљево-Крагујевац. Отежано се од-вија и путнички саобраћај према Кра-гујевцу због одрона на путу.

Ругова је потврдио да је заиста раз-говарао са Милошевићем и да снимциобјављени на ТВ нису стари две годинекако то твде страни извештачи. Сусреосе и са амбасадором Руске федерацијеу СРЈ. Синоћ сам на SKY-у видео иКлинтона. Каже да Милошевић нијеиспунио обавезе које су пред њега по-стављене и да се акције НАТО снага на-стављају. Успут, емитују се снимциизбеглих Шиптара, фотографије сру-шених кућа, кампови за прихват и пру-жање помоћи у Македонији.Човечанство се исувише приближилотачки када почиње трећи светски рат,тврди Лукашенко.

У продавници људи коментаришудогађаје из претходне ноћи. Улази Анаи пита шта су ноћас гађали. Ана имасамо десет година. Опасност поновопочиње од 11,25.

Колико онај сан од претходне ноћи54

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

има везе са стварношћу сазнаћу врлобрзо. Моја мајка, која је већ дужевреме болесна и тешко се креће, палаје у току јутра. Жали се на болове упределу кука. Је ли сломила кук? То ћетек бити катастрофа. На први погледствар не изгледа тако страшно. Код ор-топеда сазнајемо да је ипак кук. Сни-мају је једном, па други пут. Немадилеме. Прелом је најгора могућа ва-ријанта прелома. Лека нема. Преостајесамо мировање, а то доноси нове ком-пликације. Разговарамо и са др. Ко-стићем. Могла би да помогне самооперација, али се то у ситуацији какваје сада, не ради.

Опасност престаје у 16,18. Свирајупоново већ у 19,30.

Читав дан сам провео у мраку фотолабораторије тако да не знам шта сенапољу дешава. Поподне се јавио Пајо

из Лондона са вестима да се кроз двадана очекује погоршање времена.Хоће ли то бар мало зауставити овајпакао?

Уморан сам после свега што седанас дешавало. Легао сам обучен усвоју фотељу и заспао. Из сна ме будедалеке детонације. Прво погледам насат. Тек је 22,30. Скачемо сви и одла-зимо у приземље. Понављамо већ ухо-дани поступак смештања на, по нама,најсигурније место у кући. Деца имајуи „шлемове“. Ставили су по једнушерпу на главу, па сам узео камерумало снимим несвакиашњи догађај. Уједном тренутку ми се чини да је си-туација мирна. Љиља ме зове да иза-ђем пред кућу. Показује ми на небудве светле тачке које се налазе на раз-личитим висинама и имају другачијубоју од свих звезда на ведром звезда-

ном небу. Јесу ли то крстареће ракетеили не? Изгледа да смо се, ипак, пре-варили. Мало касније чујем појачанохукање авиона. Чујем и неколикопојединачних пуцњева који ми личе напуцње из пиштоља. Ништа се битно недешава. Деца су у приземљу и спавајуу фотељама. Враћамо се до телеви-зора.

Сазнајем да су још једном гађанипогони „Слободе“ у Чачку. Јесу ли тобиле оне две детонације које смочули? Остало је само још пет минута оддана који ми није донео ништа лепо.Мало ведрине уноси податак да су наодвојеним седницама савезна и ре-публичка влада донеле одлуку о јед-ностраном прекиду ватре према ОВКпочев од 20,00 сати 6. априла поводомнајвећег српског празника Ускрса.

Т. Радовановић 55

56

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

ТРАКТОР НА ПУТУ – БАкција Савета за безбедност саобраћаја

57

Савет за безбедност саобраћајаграда Краљева организовао је у Ра-тини у суботу 27. априла кампањупод називом „Трактор на путу – без-бедан и уочљив“. Циљ кампање је дасе на потезу Ратина – Врба смањиброј саобраћајних незгода у којимасу учествовали трактористи.

У кампањи су учествовали пред-ставници Савета за безбедност саоб-раћаја, Саобраћајне полицијеПолицијске управе Краљево, Регио-налне привредне коморе, Меснезаједнице Ратина и Дунав центраКраљево.

Трактористи са подручја Ратине и

околних села могли су да се упознајуса законским прописима, понудом забрзо осигурање и регистрацију трак-тора и прикључних уређаја и обавевизуелни преглед трактора. За светрактористе који се се укључили уову кампању предвиђене су и на-граде. Т. Радовановић

БЕЗБЕДАН И УОЧЉИВ

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

58

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

Правећи алузију навреме у коме све, чак и

култура, постаје роба организатори продаје књига на

краљевачкој пијаци изложили су иодговарајуће, карикатуралне, цене.

Тако је 200 грама руске класичнепрозе могло да се купи за 7,5, а

домаће поезије за 6 динара

59

На Светски дан књиге

КЊИГЕНА

КИЛО

Светски дан књиге и ауторских права обеле-жава се 23. априла сваке године од 1995. го-дине када је о томе донета одлука на

Генералној конференцији УНЕСКО-а одржаној уПаризу. У Шпанији се 23. април празнује још од1923. године у част писца Мигела де Сервантесакоји је умро на тај дан, а део је и прославе данаСветог Ђорђа у Каталонији, где је традиција одСредњег века да мушкарци доносе руже својимвољеним, а од 1925. да жене у замену дају књигу.

На овај дан обележава се годишњица рођењаи смрти Вилијама Шекспира, смрти Инке Гарси-ласо де ла Веге и Жозепа Пла, рођења МорисаДрјуона, Владимира Набокова, Мануела ВалехоМехие. Иако се 23. април често наводи као датумсмрти и Шекспира и Сервантеса, то није у потпу-ности тачно. Сервантес је умро 23. априла по гре-горијанском календару, а тада се у Енглескојкористио јулијански календар. Како је Шекспирумро 23. априла по јулијанском календару то је,због неслагања између два календарска система,десет дана након Сервантеса,

У настојању да на оригинални начин извршепромоцију књиге у краљевачкој Народној биб-лиотеци „Стефан Првовенчани“ одлучили су да ихизнесу на пијацу међу намирнице које су насушнапотреба.

- Мислили смо да су и књиге насушна потребанарочито данас када нам је потребна и критичкасвест и критичко мишљење, а без активног инте-лектуалног рада у који спада и читање и ангажо-вање на популаризацији књиге. Чини нам се да јеакција таква да може да побуди пажњу и да барна неки начин скрене пажњу на књигу што је ци-вилизацијски архетип и нешто што би требало дабуде свакодневна потреба свакога човека – кажекњижевник Дејан Алексић, уредник издавачкеделатности Народне библиотеке.

Правећи алузију на време у коме све постајероба, чак и култура, организатори продаје књигана краљевачкој пијаци изложили су и одгова-рајуће, карикатуралне, цене. Тако је 200 грамаруске класичне прозе могло да се купи за 7,5, адомаће поезије за 6 динара уз симболично ста-вљање на кантар да би читава акција изгледалашто духовитије.

Поред књига из издавачке продукције На-родне библиотеке „Стефан Првовенчани“ на тез-гама су се нашле и књиге руске, француске идомаће класичне прозе, савремене прозе исрпске поезије.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић

60

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

61

62

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

ДАНИСРПСКЕ КУЛТУРЕУ ИСТРИ

„Пријатељство за нова времена“ у Хрватској

63

Е- Краљевчани се у

протеклих пет година доказаликао најбољи представници српске

културе. – Међу 50 културних посленикана Данима српске културе у Истри

чланови Културно-уметничког друштва„Краљевачка ризница“ и дувачког

оркестра „27. септембар“

Заједница Срба у Истри већ пет го-дина заредом организује „Данесрпске културе у Истри“. У пе-

риоду од 18. до 21. априла ове годинеу Пули, Лабину, Умагу, Поречу и Вод-њану на концертима, позоришнимпредставама, пројекцијама филмова икњижевним вечерима домаћинима сусе представили културни ствараоци изСрбије, Републике Српске и Мађарске.

Традиционална манифестација„Дани српске културе у Истри“ још јед-ном је доказала како су различитост имултикултуралност веза међу наро-дима на простору Истре и како пред-стављају посебну вредност и богатство.Уметност, креативност, додир лепоте сједне стране и позитивни дух свих ста-новника Истре, који с весељем прихва-тају специфичност у културном

изражају српског народа, гарантујепрегршт изузетних доживљаја ибројних пропратних културних дога-ђаја у Истарској жупанији која се при-хвата генералног покровитељстваманифестације. Пула је још једном до-казала да је космополитски град у комесу суживот и мултикултуралност тра-диција. Никада се њени становницинису делили по вери и националности,а култура Срба и свих других мањинаувек је доживљавана као посебнавредност. Зато „Дани српске културе“и заузимају важно место на културнојкарти града Пуле који као генералнипокровитељ традиционално прати овуманифестацију.

Председник Заједнице Срба уИстри, која постоји дуги низ година, јеКраљевчанин Миомир Јеремић, рад-ник некадашње „Југобанке“ који сеобрео у филијали ове банке у Пули.Честе посете председника краљевач-ког Удружења грађана „Пријатељствоза нова времена“ Хаџи Момира Бакра-чевића Пули резултирала су јачање64

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

пријатељских односа овог удружењаса Заједницом Срба у Истри које јенакон распада Југославије окупљалограђане српске националности. Копчаса матицом одржавана је кроз одржа-вање различитих курсева и неговањефолклора.

Када се пре пет година дошло наидеју о организовању „Дана српскекултуре у Истри“ позив да представљаСрбију добило је управо Удружење„Пријатељство за нова времена“. ПутХрватске Бакрачевић је повео члановеКултурно-уметничког друштва „Абра-шевић“ и краљевачке сликаре, а при-ређена је и изложба карикатуристеМиланка Каличанина. Била је то,истиче са поносом Бакрачевић, првакултурна делегација Срба која је послерата ушла у Хрватску. Зато је и доче-кана у Истри са посебном пажњом, а уПули се скупили представници хрват-скох државног врха, делегације науч-ника, истарски жупан, амбасадорСрбије у Хрватској и српски конзул из

Ријеке. Жеља организатора да у наредним

годинама представи што више култур-них посленика из различитих крајеваСрбије није резултирала одгова-рајућим квалитетом па је, на основуискуства из претходног периода, позивза помоћ поново упућен на адресу„Пријатељства за нова времена“. У ме-ђувремену Краљевчани су на „Данимасрпске културе у Истри“ били самодраги гости међу којима су били ипредставници јавних предузећа.

- Закључено да је да је оно што смоми урадили било најкоректније, па сунас позвали да учествујемо поново, ами са великом радошћу и задовољ-ством прихватили позив. Основна за-мисао била је да у Пули гостујеКраљевачко позориште, а ја самдошао на идеју да организујем и из-ложбу православних икона. Плани-рано је да на пут крене ватрогасниоркестар „27. септембар“, Културноуметничко друштво „Краљевачка риз-

ница“ и Етно кућа Милочај. Иако јепрвобитни предлог усвојен испоста-вило се да је термин за гостовање Кра-љевачког позоришта већ биорезервисан за београдску преставу„Индиго“, па су организатори замо-лили да откажемо гостовање као и ор-ганизовање изложбе икона –објашњава Бакрачевић.

Уз симболичну помоћ Градскеуправе на пут је кренуло 50 представ-ника српске културе који су се Истра-нима представили ванреднопосећеним концертима у Пули, Умагуи Водњану. Колико је ова посета билазначајна сведочи податак да је орга-низатор на себе прихватио трошковеборавка, али и сузе председникасрпског удружења у Умагу.

У незаборавном сећању најмлађихКраљевчана, који су имали једин-ствену прилику да посете Плитвичкајезера и Брионе, остаће и изузетанпријем у српском конзулату у Ријеци.

Т. Радовановић 65

66

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

67

68

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

ПРОЛЕЋНААТЛЕТСКАЛИГА

Школски спорт

69

Прво коло Пролећне атлетскелиге за ученике основних и средњихшкола одржано је у петак на Атлет-ском стадиону у Краљеву. Ученициосам основних и три средње школенадметали су се у три категорије.Прву су чинили ученици петих и ше-стих, другу седмих и осмих, а трећуученици средњих школа. Друго колоатлетске лиге биће одржано наконускршњих празника, а након сва че-тири кола биће познати свеукупнипобедници који стичу право наступа

на општинском такмичењу које ор-ганизује Савез за школски спортграда Краљева. Најбољи са општин-ског такмичиће се на окружном, ме-ђуокружном и републичкомтакмичењу, а такмичења у оквиру ат-летске лиге одржавају се свакогпетка у времену од 10 до 14 сати.

Најмлађи такмичари надметалису се у трци на 60 метара са препо-нама, бацању у даљ лоптице тешке250 грама, скоковима у вис и даљ,док су они мало старији трчали 1200,

а средњошколци 1600 метара.Председник Савеза за школски

спорт Владимир Савељић најављујетакмичење у стрељаштву већ почет-ком маја, а након тога и у другимспортовима. У организацију такми-чења, припреми екипа и суђењеукључени су професори физичке кул-туре који раде у школама на терито-рији града Краљева, али и осамнезапослених који се воде на еви-денцији Националне службе за запо-шљавање. Т. Радовановић

- Прво коло Пролећне атлетскелиге окупило ученика осам основних и три

средње школе. - Такмичења сваког петка од 10до 14 сати. - У мају надметања и у осталимспортовима. - Најбољи стичу право наступа

у вишем рангу такмичења

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

70

МАГ

АЗИН

28.4.2013.

71

Краљевачки МАГАЗИНISSN 2334-7678 (Online)

Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић

Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19Уређује: Редакцијски колегијум

Излази недељом. Рукописи се не враћајуE-mail: magazin@art.rs, www.art.rs