МАГАЗИНКраљевачки

Година I * Број 52 * 30. јун 2013 * Излази недељом www.art.rs * magazin@art.rs ISS

N 2

334-

7678

(O

nlin

e)

2

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

3

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

4

Крај неизвесности

ПОКРЕНУТ ТОЧАК НОВДок међу присталицама

приступања Србије Европској унији влада умерено задовољство

противници верују да су западне силе изабрале

Видовдан да се још једном наругају Србији и

понизе српски народ

5

ВЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

Као што је и најављивано на Видо-вдан су отворени преговори очланству Србије у Европској унији

и тако избегнута још једна провера ис-пуњености услова. Председник ВладеИвица Дачић је потврдио да је Србијадоживела историјски преокрет збогтога што престаје да слави поразе каопобеде и води ратове које не може дадобије. Са друге стране приморана једа се суочи сама са собом како би по-стала модерна држава. Иако је 26 зе-маља Европске уније подржавалопредлог да разговори о приступању уравноправно чланство почну раније, асамо Немачка да то буде у јануару сле-деће године, одлука је донета консен-зусом. Током бриселских разговора упетак, који су оцењени као тешки, а

Немачка тражила да Савет Европскеуније у децембру поново размотри си-туацију, нађен је компромис и изба-чена одредница да ће Савет удецембру утврдити преговарачкиоквир.

Преговарачки процес почиње утвр-ђивањем платформе и скринингом за-конодавстава, након чега следиутврђивање датума за одржавање Ме-ђувладине конференције која пред-ставља формални почетак преговоранајкасније до јануара следеће године.Иако је одлуку Савета Европе проту-мачио као крај тешког почетка Дачићверује да објективно и реално тех-ничке активности неће моћи да почнупре августа или почетка септембра.Већ у понедељак 1. јула у Београд до-

лазе Херман фон Ромпеј и Карл Билт,а 9. јула и Кетрин Ештон. Након тогаочекује се долазак комесара за про-ширење Штефана Филеа са техничкимтимом са којим би се договорио поче-так преговарачког процеса.

Иако се Ештон залагала да прего-вори почну у октобру датум је помереннајкасније до јануара, а то значи дамогу да почну и раније уколико се при-меном бриселског споразума за тостворе услови. У наредном периодубиће важно да се у преговоре укључимаксимални број стручњака, јер одњих зависи под којим ће условимаСрбија постати чланица Европскеуније.

И док премијер тврди да одлука Са-вета Европе представља крај тешког

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

6

посла први потпредседник Владе ве-рује да је покренут точак историје иакоје јануарски почетак преговора о члан-ству у Европској унији мање него штосе очекивало. Ипак је то, верује он,више од свега што је било која српскавлада учинила за земљу до распадаСФРЈ. Иако нема великог разлога заславље има за задовољство, а до-бијање јануарског старта за почетакпреговора је пре европска верифика-ција српске политике него дипломскииспит владе.

Оцењујући последње одлуке Бри-села више као признање за постигнуто,а мање срдачну добродошлицу која бибила оличена у јесењем безусловномдатуму, Вучић верује да апотекарскидозирана одлука није само резултат

предубеђења о Србији, већ сарадњеЕвропе са неким земљама које су по-стале пуноправне чланице без зав-ршених унутрашњих реформи.

- Могу да будем лично незадово-љан што јануарски датум није крштен5, 7. или 10. јануар, али шта је моје не-задовољство у поређењу са чињени-цом да Европа овом одлуком признајеСрбију европским партнером. Платилисмо променама карту за јануарски возу једном правцу, ка Европи. Нема зао-крета, враћања и одустајања. Има пре-говора, тешкоћа и зноја, али први путнема и неће бити крви - нагласио јеВучић, уз оцену да једно доба одлази уисторију.

Ако не буде нечије зле воље ујануару ће Србија бити признати ев-

ропски партнер захваљујући и грађа-нима који верују овој Влади свесној ко-лико је ствари испред ње и колико тогајош треба да се уради. Иако посао којије до сада урађен није мали није дово-љан док се не заврше и не спроведуреформе, модернизација и не обез-беди бољи живот. Оцењујући да јеСрбија на Видовдан преокренула токисторије, и показала да нико не можеда је заустави у модернизацији и ре-формама, подсетио је на не маловажан податак да у актуелну владу напочетку рада нико није веровао, да суњени чланови иако саплитани, огова-рани, без широке подршке и нереткоисмевани у јавности, били окренутисеби, ипак урадили нешто што другинису. 7

Уз захвалност председнику Републике Томиславу Нико-лићу, који је радио заједно са Владом, не покушавајући дазаустави њен рад и критикује где за то није било места, аналазио довољно разумних и рационалних речи да уклажена грешке, оценио је да ова Влада има јасан пут ка Европии модернизацији и најбољим односима са дугим земљама.Ниједна влада пре ове, сматра Вучић, није имала овакодобре односе са Русијом, Сједињеним Америчким Држа-вама и Кином, што оне признају а њихови представници тонескривено изговарају.

Шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежероценио је овогодишњи Видовдан историјским и победнич-ким, јер је Србија неповратно кренула ка европској поро-дици јасном поруком да је испунила све обавезе коју јепред њу поставила Европска унија. Времена за губљење не-мају ни Србија ни Европска унија, јер одмах треба почетирад на припремама преговарачког процеса, формирањепреговарачког тима, а потом и тимова за свих 35 поглављао којима ће се преговарати. Подсећајући да је приликомпреговора Хрватске у тим било укључено 2.000 људи Дежерје објаснио да преговори почињу поглављима која се бавеправосуђем, људским правима и унутрашњим пословима.Већ у октобру или новембру требало би да буде коначнозавршено упоређивање правних тековина Европске унијеса домаћим законодавством у овим областима.

Потврђујући да је одлука Европског савета признањесвим демократским снагама које су предано и напорно ра-диле на процесу европских интеграција од 2000. године на-гласио је да су сви ови напори препознати и да су земљечланице Европске уније на највишем нивоу једногласно од-лучиле да се отворе преговори са Србијом.

Током протекле четири године Србија је добила визнулиберализацију, почела је примена Прелазног трговинскогспоразума, окончана сарадања са Трибуналом у Хагу и ра-тификован Споразум о стабилизацији и придруживању, анајвеће достигнуће је потписивање историјског споразума19. априла о пуној нормализацији односа Београда и При-штине. Последња реакција Брисела трасира пут и шаљејасну поруку о стабилности и кредибилности Србије, што јеважно за Европску унију и међународне партнере.

Шеф посланичке групе Уједињени региони Србије Вла-димир Илић потврдио је да је одлука Европског савета ве-лико признање земљи, њеним грађанима и Влади која јепреговарала, јер се отвара нова страница у историји, крећепутем са кога нема повратка и улази у друштво европскихземаља. Уверен да је датум могао бити додељен и ранијесматра да је успех резултат свих који су били укључени упроцес, оних који су га вукли напред и оних који су га вуклиу назад, оних који су били храбри и оних који су били мањехрабри.

И шеф посланичке групе Социјалдемократске партијеСрбије Милорад Мијатовић сматра да је ово историјски данза Србију коју је Европска унија схватила као озбиљног парт-нера. Посланик Нове Србија Дубравка Филиповски изјавилаје да је ово одлична вест за грађане Србије која није дошла

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

8

9Газиместан 28. јуна

као награда већ као признање за свеоно што је Влада урадил до сада у токупреговора са привременим институ-цијама на Косову и Метохији. Одлукомније изненађен ни посланик Једин-ствене Србије Петар Петровић који јепотврдио да је његова странка задо-вољна што је већина министара у Ев-ропској унији успела да убеди инемачке преставнике и Ангелу Меркелда омекшају став 0ма додатним усло-вима за почетак преговора. Уједно ве-рује да грађани Србије могу да очекујуда ће у блиској будућности ова земљабити део европске заједнице народа ида има приступ европским фондовимакако би побољшала економску и при-

вредну ситуацију.Бојан Ђурић, посланик Либерално

демократске партије, одлуку види каовелику шансу Србије, а чињеница дапреговори највероватније почињу ујануару, а не током ове године, резул-тат су тога што се очекује доследна ипотпуна примена оних споразума којису постигнути и званично потврђени уаприлу. Сви споразуми везани за Ко-сово морају се испоштовати, а косов-ски избори морају бити спроведени употпуном реду. Србија би требало дада буде много озбиљниа и одлучнијакад су у питању унутрашње реформе,јер земља не може да се уведе у пре-говоре о чланству у Европској унији

уколико се налази на ивици банкрота,има велики дефицит и катастрофалнуситуацију у свакој области живота.Пред Србијом је огроман посао и оба-веза да европске интеграције схватина много озбиљнији начин, јер не смебити опуштања којим би била прокоц-кана шанса добијена на овако тежакначин.

Шеф посланичке групе Демократ-ске странке Србије Слободан Самар-џић рекао је да је главно то да датуманема. Датум се одлаже за јануар а Ев-ропски савет ће у децембру, верује он,анализирати и ценити шта је Србијаурадила на примени бриселског спо-разума. Ови закључци ће натерати

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

10

Владу да још приљежније остварујеоно што је записано у споразуму и уплану за имплементацију, а мораће даизађе у сусрет свим захтевима При-штине и Брисела.

И док међу присталицама присту-пања Србије Европској унији владаумерено задовољство противници ве-рују да су западне силе изабрале Ви-довдан да се још једном наругајуСрбији и понизе српски народ. Пред-седник Демократске странке СрбијеВојислав Коштуница је, на протесту ис-пред Владе Србије, истакао да су хтелида српски Видовдан замене европ-ским датумом, па да се не слави тај ве-лики празник, већ Европска унија.

Да бриселски споразум предста-

вља пораз националне и државне по-литике верује и некадашњи председ-ник Савезне Републике Југославије,академик и писац Добрица Ћосић.Бриселско решење косовског питањапредставља за Србе несрећно решењеи историјски пораз националне идржавне политике Србије, али и поразљудских права и правде од силе којадоминира овим светом, рекао је он напромоцији своје књиге „Косово 1966-2013“. Кобну политику, верује Ћосић,засновали су Коминтернини следбе-ници, Титови комунисти, Титови бољ-шевици, наставио је СлободанМилошевић, а прудужила им се новадемократска власт и њена опозицијаса Црквом. Уверен да досадашња

условљавања Србији да добије датумза почетак преговора за чланство у Ев-ропској унији нису окончана очекујеперманентна условаљавња и примо-равање на попуштања, а одлагањемпочетка тог споразума Немачка уводиСрбију у нову неизвесност. Тај поли-тички чин Ћосић сматра наставком тра-диционалне немачке политике премаСрбији. Косово ће, каже Ћосић, као ис-ламска територија, бити моћан чини-лац у агресији неоосманске Турске заосманлијско наслеђе Отоманске царе-вине на Балкану и у њеној тежњи запродор у Европу, док иза бриселскогспоразума стоје уцене великих сила исрпске илузије о спасу у Европскојунији. Т. Радовановић

11Приштина

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

12

У среду тринаеста седница Скупштине града

ЗАКОНПРЕЧИОД ЖЕЉАОПОЗИЦИЈЕ

13

- Од конституисања до краја претходне године одржано

седам радних седница Скупштине града на којима је

разматрано 165 тачака дневногреда. Усвојено је 26 одлука, двапрограма, 125 решења и један

правилник. Одржано је 50 седница радних тела са 271

тачком дневног реда, донето 59решења, 80 мишљења, девет

закључака и 67 предлога решења

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

Читавих три килограма и 200грама тежак је пакет који је овихдана упућен сваком од седамде-

сет одборника у Скупштини града. Уњему су материјали за тринаесту сед-ницу коју је за среду 3. јула заказаопредседник Сретен Јовановић.

Ако се овоме додају и пакети упу-ћени члановима Градског већа, другимслужбама и медијима долази се до за-кључка да је утрошено више од 320 ки-лограма папира и ко зна коликотонера за ласерске штампаче. Под пре-тпоставком да ће одборницима на данзаседања бити подељени додатни ма-теријали са предлозима за допунудневног реда, и ко зна шта све још,само количина папира могла би да до-стигне рекордну тежину.

За предстојећу седницу председ-ник Скупштине је предложио пуних 50тачака дневног реда, а први ће се предоборницима, након усвајања изводаиз записника са претходне седнице,наћи предлог Одлуке о изменама и до-пунама Статута града Краљева који би

требало да образложи начелник Град-ске управе. Након што га одборнициподрже, или одбију, требало би да сепокрене расправа о давању сагласно-сти на статуте јавних и јавних комуна-лних предузећа. Стари статути јавнихпредузећа престали су да важе 1. јунаове године до када их је требало усаг-ласити са постојећим законским ак-тима. Основна измена односи се наукидање управних одбора тако да уновим статутима као органи предузећафигурирају само директори и над-зорни одбори.

На дневном реду тринаесте сед-нице Скупштине града налазе се ипредлози одлука о доношењу плановагенералне регулације за појединеградске територије и Одлуке о присту-пању изради Стратегије интегралногурбаног развоја централне градскезоне Краљева. Шире објашњење пре-дога очекује се од представника Ди-рекције за планирање и изградњу„Краљево“ и начелника Одељења заурбанизам, грађевинарство и стам-

бено-комуналне делатности Градскеуправе. Први пут после пет годинапред одборницима ће се наћи размат-рање Извештаја о раду Градске управекоје су на једном од претходних засе-дања тражили представници опози-ционих странака.

Бурна расправа очекује се наконизвештаја о пословању јавних преду-зећа и установа чији је оснивач град за2012. годину, али и реализацији бу-џета за прва три месеца ове године.Као посебно важне председник Скуп-штине Сретен Јовановић истиче доно-шење Одлуке о усвајању Стратегијесоцијалне политике и остваривањуправа на накнаду трошкова за ванте-лесну оплодњу.

С обзиром да је истекао рок важ-ности цена грејања, утрошка воде идругих комуналних услуга очекује седа буду потврђене постојеће. Како јемало вероватно да ће парламентарнавећина прихватити било који од пред-лога за допуну предложеног дневногреда који најављује опозиција до за-

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

14

кључења заседања одборници ће раз-матрати низ кадровских питања која сеодносе на чланство у управним, над-зорним и школским одборима.

Најмање што се очекује од онихкоји ће дизањем руке усвајати, или од-бијати, предлоге одређених докуме-ната је да до среде барем прелистајунешто више од три килограма папира.На основу до сада показаног интере-совања мало је вероватно да ће то учи-нити већи број одборника.

Користећи право да на основу по-тписа трећине одборника затражи за-казивање седнице локалногпарламента опозиција је у четири на-врата безуспешно покушавала да наовај начин утиче да се разматра низпитања која сматрају актуелним. Об-разлажући чињеницу да ниједан одњих није добио подршку довољногброја одборника председник Јовано-вић каже да је једини разлог за од-бијање то што није могла битииспоштована законом прописана про-цедура.

Сада када су управни одбори јав-них предузећа и установа усвојили из-вештаје о раду за претходу годину, ана њих сагласност дало и Градсковеће, нема сметњи да се о њима, и ореализацији буџета у прва три месецаове године, изјашњавају ни одбор-ници градске скупштине.

- Сва питања која је и опозицијапредлагала пре више од месец данасада су прошла процедуру и наћиће сена седници Скупштине града. Ми нерадимо да би задовољили опозицију,већ да испоштујемо закон, јер смопреузели одговорност да овај град во-димо онако како сматрамо да треба тода чинимо. Поверење које је добијенона изборима даје довољно права дапредност у разматрању даје оним пи-тањима која се односе на живот штовећег броја грађана локалне зајднице.То значи и да треба поштовати опози-цију, али не безусловно испуњаватисве њене жеље. Уз напомену да је ве-ћина странака које чине опозицију уСкупштини града, изузимајући Двери,

већ била на власти у претходном, илинеком ранијем, мандату истиче чиње-ницу да се први пут после целих пет го-дина на дневном реду овог заседањаналази разматрање извештаја о радуГрадске управе. Они који данас крити-кују рад председника парламента ивладајуће већине заборављају да про-шле године, док су били на власти,нису били у ситуацији да усвоје ни из-вештаје о раду јавних предузећа иустанова за претходну годину.

- Не желим да критикујем опози-цију. Њихово је право да стварају ути-сак да би радили боље, брже иодговорније. Када су били на власти тонису радили, а сада знају како тотреба. Ми смо у 2012. години, откад јеформирана скупштина, имали седамрадних седница и разматрали 165 та-чака дневног реда. На основу свих ма-теријала усвојено је 26 одлука, двапрограма ,125 решења и један пра-вилник. Одржано је 50 седница раднихтела са 271 тачком дневног реда, до-нето 59 решења, 80 мишљења, девет 15

закључака и 67 предлога решења. Тоје огроман посао у који је укључен ве-лики број грађана, одборника и пред-ставника јавног живота и рада. Упрошлој години смо у просеку ималиједну седницу на мање од месец дана,а у овој две редовне и четири седницепо захтеву опозиције – каже Јовановићистичући важност предложених тачакадневног реда, пре свега оних о утрв-ђивању права на надокнаду за ванте-лесну оплодњу и усвајању Стратегијесоцијалне политике.

Социјалистичка партија Србије је ираније подржавала предлог да се фи-нансијски помогне вантелесна оп-лодња, а Јовановић верује да ће, с

обзиром да је подршка томе стизала иод појединих опозиционих странака,ова одлука бити донета једногласно.Област социјалне политике заслужујепосебну пажњу па је, уз велику стручнупомоћ Центра за социјални рад, и дру-гих институција које се баве социјал-ном политиком, направљем предлогСтратегије који сматра веома добрим,па нема бојазни да би опозиција билапротив њега.

Одлуке о ценама грејања иутрошка воде иновирају се сваких шестмесеци, а критике дела опозиције оњиховој висини немају основа тимпре што су садашњи критичари по-тписници програма који дефинише

цене кубика потрошене воде. Градмора да поштује уговорне обавезе, апредседник Скупштине Јовановић по-тврђује да је све транспарентно и до-ступно увиду свих заинтересованих.Уједно потврђује да носиоци властиимају велику одговорност пред грађа-нима и управо због тога настоје да итешке одлуке буду транспарентне какоби грађани знали из којих разлогацене комуналних услуга морају да сеповећавају. Скупштина града Краљеваодржала је више седница него многедруге у земљи, а коалиција која јепреузела одговорност за организацијуживота у граду наставиће у том ритму,обећава Јовановић, и убудуће и поред

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

16

свих тешкоћа. - Имамо воље, а сматрамо да

имамо и снаге да, уз настојање да небуде горе, стварамо услове да свакимданом буде боље. Кренућемо са се-зонским радовима по месним зајед-ницама по питању инфраструктуре.Радове изводе јавна предузећа, а мићемо бити на терену са грађанима дареализујемо бар оно што је реално одбуџета који је усвојен. Наредна сед-ница Скупштине града доказ је да свапитања која су раније тражена ипакдођу на дневни ред. Ми не бежимо одприхватања, али је за све потребно дапрође процедуру зато што не можемонеки извештај да приперемимо за тридана, јер у супротном не би дали одго-

воре који су потребни – каже Јовано-вић.

Трошкови одржавања једне сед-нице нису занемарљиви, а Јовановићтврди да заједно за трошковима теле-визијских преноса не прелазе 500 хи-љада. То значи да је за претходних 12седница потрошено читавих шест ми-лиона динара од чега је само за теле-визијске преносе плаћено више дочетири милиона. Разлог овако висо-ким трошковима су иузетно непо-вољни уговори са краљевачкимтелевизијским станицама који предви-ђају могућност раскида уговора самако се сложе обе уговорне стране.Тешко је веровати да би било која одтри телевизије које врше преносе при-

стала да се, давањем сагласности нараскид уговора, одрекне дела приходапо основу телевизијских преноса. И маколико да су градоначелник и другиградски функционери обећавали да ћебар у овом делу бити смањени трош-кови још се ништа није променило, аправници Градске управе, вероватно иони који су и учествовали у прављењунеповољног уговора, траже начин какода се изађе из веома неповољне си-туације. У трошкове одржавања сед-нице улазе месечне надокнаде за 70одборника, дневнице за сваки дан за-седања и огромну количину папира, запоследњу чак преко 300 килограма,коју највећи број одборника чак и непогледа. Т. Радовановић 17

Када је пре 23 године озвани-чено вишестраначје у Србијиједна од прво формираних по-

литичких странака у Краљеву био јеСрпски покрет обнове. Од самог по-четка обележавали су његови чла-нови Видовдан као страначку славу,а окупили су се и ове да, у присуствучланова, симпатизера и представ-ника других политичких опција у Кра-љеву, уз сечење славског колача јошједном подсете да је и овај Видовданпосвећен српском кнезу Лазару и ко-совским јунацима.

Српски покрет обнове је као по-литичка партија већ 23 године прису-

тан на политичкој сцени, био је носи-лац демократских промена, а већпуних десет година се залаже за по-литику какву данас води Влада Ре-публике Србије. То је политикаевропских интеграција, која водипрема Европској унији, а Српски по-крет обнове је поносан на политикукоји је свих ових година водио.

- Пре седам, осам година нијебило популарно изаћи са таквомплатформом, а политика и рејтинзиполитичких партија које су данас навласти управо се базирају на таквојполитици. То је добро за грађанеСрбије, јер смо као земља окружени

чланицама Европске уније, онимакоје већ имају датум за почетак пре-говора и онима које јој теже, па ниСрбија нема другог избора. Данаскада се окупљамо сви, представницистранака на власти и оних из опози-ције, Српски покрет обнове је у опо-зицији, али и то је политика. Не можесе увек бити на власти иако је то циљсваке политике – истакао је обра-ћајући се гостима председник Град-ског одбора Српског покрета обновеМирко Вуковић..

Честитајући славу свим члано-вима Српског покрета обнове пред-седник Окружног одбора Миломир

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

18

Видовдан у Српском покрету обнове

СРПСКИ,СВЕТОСАВИ САБОРС

Шљивић је подсетио да су врата ове партије увек свимабила отворена. Политика коју је још пре 23 године за-почео Српски покрет обнове на Видовдан ове је побе-дила, а њене благодети би врло брзо требало да сеосете.

- Настављамо да радимо као и увек, светосавски,српски и саборски, да се окупљамо, виђамо и пози-вамо све који хоће са нама да се баве политиком наисти начин и са истим идејама. Остали смо верни про-граму и политици и зато смо задовољни, а драго нам једа смо се окупили да заједно прославимо најаважнијидан у политичком животу наше странке – рекао јеШљивић.

Дружење руководстава партије са члановима, сим-патизерима и гостима настављено је током свечаногручка у ресторану „Драговање“ у Адранима.

Т. Радовановић

Видовданска честиткаВука Драшковића

Члановима и присталицама Српског покрета об-нове честитам Видовдан, славу Странке. Прешли смотежак и дугачак пут од Видовдана 1990, када смо, наКосову пољу рекли да само европска Србија може битијака и способнa да заштити Србе и у Хрватској и у БиХи на Косову, свуда где Срби живе. Каменовани смо,хапшени, убијани, али нисмо одустали.

Надам се да, овог Видовдана, тај наш пут, коначно,постаје и државни пут Србије. То ће бити победа нашегпрограма и политике коју смо водили.

19

ВСКИКИ

- Српски покрет обнове је као политичка партија већ 23 године присутан на политичкој сцени, био је носилац

демократских промена, а већ пуних десет година се залаже за политику какву данас води

Влада Републике Србије

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

20 Бранко Драгаш

Балкан бизнис центар је, као асо-цијација која окупља шест хи-љада привредника, настао 2009.

године у намери да повеже све онекоји су, погођени светском економ-ском кризом, одлучили да не чекајутуђа решења, него да заједничким сна-гама пронађу начин за опстанак насветском тржишту.

Центар има 207 канцеларија усвету, а наставља да се шири нудећинову пословну филозофију засновануна три основна правила, не предста-вљај се лажно, не обећавај и говорионо што знаш. Стручњаци Балкан биз-нис центра тврде да имају решење засветску економску кризу и спремни суда консултантски саветују владедржава, локалну власт у регијама и оп-штинама, или компаније, у изнала-жењу најбоље стратегије за опстанак иразвој у светској економској кризи.Асоцијација привредника је подељена

на 32 гране и у свакој се налазеискусни и стручни привредници, про-фесионалци, који се више од две де-ценије баве бизнисом у својој илинекој од других земаља света.

У Балкан бизнис центар удруженису привредници а делују преко асо-цијације која им отвара нова тржиштаи проналази финансијске партнере запрофитабилне пројекте. Пословнимпартнерима уједно омогућава да на-ступе на најдинамичнијим тржиштима21. века која ће имати значајан при-вредни развој. Међу њих спадају Аф-рика, Руска Федерација, Средња Азија,Кина, Јужна Америка и Балкан. Свимкомпанијама које желе да раде наовим тржиштима Балкан бизнис цен-тар обезбеђује квалитетан улазак, про-налажење стратешких партнера,стратешко повезивање, пројектно фи-нансирање и праћење развоја на дру-гим тржиштима.

Први човек Балкан бизнис центраје економиста Бранко Драгаш са три-десетогодишњим искуством у при-вреди, банкарству и финансијскомпословању који је радио на готовосвим светским тржиштима.

Као председник асоцијације по-тврђује да је Балкан бизнис центар јошпре више од 20 година, тачније 1991,указивао на долазећу економскукризу. Данас тврди да се налазимо текна половини, а да ће она потрајати јошцелих десет година током којих ћедоћи до знатних промена у светскојекономији, долар и евро ће да нестануи настаје ново доба. Иако се утврдњама првог човека ове асо-цијације није много тога променилотоком претходних година за то нијебило много слуха, поготово у ме-дијима који су, како каже, били при-лично затворени.

Време изобиља је, тврди Бранко 21

Шанса за опоравак земље

ПРИВРЕДНИПРЕПОРОД

СРБИЈЕ- За само десет година, са потпуно новом екипом људи и стопама раста30 до 50 посто годишње, комплетном променом и компјутеризацијом

читаве државе и са људима великог знања, Србија би могла бити препорођена

Фото

: Мед

ија ц

ента

р

Драгаш, неповратно прошло, а следиједно сасвим ново, тешко време закоје се треба на време припремити.Подаци студије коју су радили аме-рички стручњаци показују да је, из-међу 192 земље обухваћенеистраживањима, Србија на седамнае-стом месту по потенцијалима за при-вредни развој.

У исто време, и поред чињенице дасе у јавности барата са 33 милијардеевра, реални бруто домаћи производизноси само половину те вредности,односно 17 милијарди. У чињеници даСрбија са седам милиона и 120 хиљадастановника уместо 250 прави само 17милијарди евра годишње треба и тра-жити разлог сиромаштву у коме сеземља налази.

- Математика је битна у инжење-рингу и банкарству, јер мора нешто санечим да се сложи и буде у равнотежи.Зато се поставља питање како је мо-гуће да Сингапур од 1955. године изничега створи 54.000 долара по главистановника годишње, а ми не можемо

да извучемо више од 2.600. Кад разго-варамо са страним ивеститорима кажуми да су донели одлуку да иду тамогде постоје четири годишња доба, јерсу то потенцијали за брзи развој – кажеДрагаш уз подсећање да Србија имаизузетно квалитетне и квалификованестручњаке, али не и систем који ће даих удружи да раде оно што треба дараде.

И поред значајних потенцијала уразличитим областима неоспорна јечињеница да је Србија изузетно сиро-машна земља и на то нацији требаскренути пажњу. Податак да се појединици производа у индустријскојпроизводњи троши седам пута вишеенергије него у развијеним земљамаупућује на неопходност штедње.

Иако се по једном домаћинствутроши и пет пута више енергије него удругим земљама верује се да је могућеостварити уштеде и до педесет одсто.То неминовно захтева образовање на-ције и промену свести до нивоа да ниискључење само једне сијалице у до-

маћинству, која је непотребно укљу-чена, није занемарљиво.

Шпекулативни Вол стрит капитали-зам, који је настао нарочито од 1971.године укидањем златног стандарда,до данас је развио имагинарни свет укоме нема реалне економије, а преси-пање из шупљег у празно довело једобар део света у овако велику кризу.Са друге стране нема реалних потен-цијала на основу којих треба правитипараметре привредног развоја, аоснов тог развоја је енергија. Степенпривредног развоја Србије данас чинисамо 40 одсто оног из 1989. године, аБранко Драгаш верује да би за самодесет година, са потпуно новом еки-пом људи и стопама раста 30 до 50посто годишње, комплетном проме-ном и компјутеризацијом читаведржаве и људима великог знањаСрбија могла бити препорођена. У пре-порођену земљу странци ће радодоћи, јер ће имати велики интерес.

- Гарантујем да можемо са 16 доћина 250 милијарди евра бруто домаћег

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

22

производа годишње уколико то радељуди који су стручни и који то знају дараде. Од 2,5 милиона тона отпада го-дишње у Србији прерађује се три допет посто. Кад доведете људе који ћеда дођу да то ураде почињу читавепроцедуре од администрације, падаље. Да ли морам сваки пут због тогада зовем некод од министара, којинеће ни да узме везу јер ако си на вла-сти онда си бог и нико ти више није по-требан? Да ли сваки пут морам дамолим и кажем, ево овде постоји по-тенцијал – каже Драгаш.

Анализа стања у земљама које супрошле кроз транзицију сведочи да супропале све оне у које су дошлистрани инвеститори. Последња у низује, тврди Бранко Драгаш, Словенијакоја је, са дугом од 62 милијарде евра,потпуно банкротирала. Зато је Србијипотребно да се развија на сопственимресурсима, а кад достигне одређенстепен привредног развоја удружује сановим инвеститорима на прецизно де-финисаним основама за даљу са-

радњу. На развој привреде катастро-фално делује податак да се на једана-ест милијарди евра девизних резервиземље у банкама ван земље добија ка-мата од један или два посто, док сеистовремено на кредите код њиховихбанака плаћа пет или шест одсто.

Током последњих двадесетак го-дина ништа се у овој области није зна-чајније променило и све активностиоко унапређења стања сводиле су сесамо на пуку причу. Уместо тога неоп-ходно је да поред несумљивих инте-лектуалних капацитета, као највећегпотенцијала, на местима где се одлу-чује седе финансијери и банкари. Уме-сто тога стручњаци су неорганизовани,а у врху државе седе људи које реша-вање проблема и не интересује пре-више. Као потврду овоме истичечињеницу да су Руси још почеткомшездесетих година прошлог века по-чели производњу гаса у рудницима укојима је престала експлоатација.

- Кад се експлоатише рудник око 30посто се искористи, а до преосталих 70

посто не може ни да се допре. Руси сујош 1960. године нашли могућност до-бијања гаса, а ми имамо професоракоји је у то време у Узбекистану биоглавни носилац посла. Ми годину данане можемо да дођемо ни до једногминистра и питамо да ли за то постојимогућност и у нашој земљи, иако већимамо Иалијане који су заинтересо-вани да то примене. Све говори у при-лог тврдњи да је потенцијал Србијевелики, али да је неопходна променаенергије мисли. Буџет је празан, а онне може да се напуни штампањемфалсификованих новчаница. Буџетможе једино да се пуни из реалне еко-номије, а она мора да се покреће наенергији која је настала из домаћих из-вора. Сада се трећина енергије увозии читав енергетски биланс зависи одтога – каже Бранко Драгаш истичућида је генијалност нашег народа неве-роватна, само је треба поставити унеки систем.

Т. Радовановић 23

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

Град Краљево, Стална конферен-ција градова и општина Србије иЦентар за добро управљање ОП-

ТИМУС потписали су новембра про-шле године уговор о спровођењупројекта „Унапређење пословногокружења на локалном нивоу кроз ре-гулаторну реформу“, који подржаваШвајцарски секретаријат за економскепослове. Циљ пројекта је стварање по-вољнијег пословног амбијента уз укла-њање административних препрека запривреднике како би се обезбедиобржи привредни развој и социјалнипросперитет, а уједно повећала конку-рентност Краљева у привлачењу новихинвестиција. Од регулаторне реформекоја се спроводи у градској админи-страцији очекује се да, кроз поједно-стављење процедура које спроводиградска администрација, омогући по-словном сектору веће уштеде у новцуи времену као и транспарентност иправну сигурност уз смањење ризикапословања.

У жељи да се идентификују и ре-формишу препреке са којима се при-вредници сусрећу у свакодневномраду, предвиђено је да се кроз дијалогприкупе примедбе на процедуре ло-калне администрације и добију ко-ментари и предлози за уклањањеадминистративних баријера, како налокалном, тако и на републичкомнивоу. Предлози се могу односити насмањење такси и накнада, елимина-цију документације коју је потребнопредати уз захтев, скраћење рокова зарешавање предмета, смањење ин-формација, унапређење и стандарди-зацију образаца и генералнопоједностављење процедура у град-ској администрацији.

Тим поводом су у Краљеву токомдва дана одржане фокус групе са те-мама „Урбанизам и грађевинарство“ и„Заузеће јавних површина“.

Административни поступци обра-ђени на фокус групи „Урбанизам и гра-ђевинарство“, за чије унапређење се

очекују предлози привредника, су из-давање локацијске, грађевинске и упо-требне дозволе, одобрење заинвестиционо одржавање, санацију,реконстукцију, остала одобрења за из-градњу, потврђивање пројекта парце-лације, препарцелације и осталихпоступака из ове области.

Административни поступци обра-ђени у оквиру фокус групе „Заузећејавних површина“ били су заузеће јав-них површина за формирање летњебаште, постављање тезги, витрина,одржавање приредби, манифестацијаи осталих потреба, а од привредникасу се чили предлози за очекивано по-бољшање стања у овој области. Пред-лози су се односили и на издавањедозвола за управљање отпадом, одлу-чивање о процени утицаја на животнусредину, одлучивање о давању саг-ласности на студију о процени утицајаи осталих.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

24

Наставак пројекта регулаторне реформе

УНАПРЕЂЕЊЕПОСЛОВНОГОКРУЖЕЊАДве фокус групе у оквиру спровођења пројекта „Унапређење пословногокружења на локалном нивоу кроз регулаторну реформу“ разматрале

проблеме урбанизма, грађевинарства и заузећа јавних површина

25

Ниједна политичка партија у по-следњих годину дана није ука-зала на толики број проблема

који се тичу живота обичног човека каошто то већ недељама, на редовнимконференцијама у београдском Ме-дија центру, чини Социјалдемократскисавез. Након тематских конференцијапосвећених генетски модификованиморганизмима, органској производњи иенергетици последња се бавила гору-ћим еколошким проблемима којиостављају несагледиве последице постановништво и животну средину. Циљорганизатора је, каже потпредседницаСоцијалдемократског савеза др Да-ница Грујичић, да се чује паметан гласСрбије и људи који имају шта да кажу,али понуде и решења за одређенепроблеме.

Неоспорна је чињеница да енер-гија представља крвоток сваког друш-

тва без кога је немогуће организоватиживот савременог човека. Са другестране директно је везана за природниток одређених ствари, а удаљавање одњега обесмишљава живот.

Нуклеарни лоби је у кризи због по-раза у јаким индустријским земљамапа насрће на оне који су слаби и неор-ганизовани. Еколози указују на поку-шај да се нуклеарна електрана изградии у Србији иако је законом проглашенмораторијум на њихову градњу. Каконуклеарне електране могу да се градесамо поред великих река, а у Србији јето Дунав, показало се да би најповољ-није место за то, због великих наслагаречног наноса, била околина Ко-столца. И ма колико да заговорнициидеје о градњи у први план стављајупредности сваки евентуални инцидентна таквом објекту прети да уништи жи-вотни простор целе Србије.

Еколози верују да би, поред чиње-нице да се жртвује животни простор,електрану морали да градимо туђимпарама, а кредите отплаћујемо произ-веденом струјом. Оно што би сигурноостало у земљи је нуклеарни отпад,који трајно загађује простор, са којимне знамо шта би радили, јер не постојипоуздан начин за његово безбедно од-лагање.

Профит који се оствари мала је на-докнада за губитак природних лепотакоје обезбеђују здраво животно окру-жење. У чувеној Долини Нила, која јевековима хранила свет и била жит-ница Римског царства, више нема пше-нице, јер након изградња Асуанскебране нема више плављења а ни плод-ног земљишта.

Опасност да буде уништен претикањону реке Лим који се сматра јед-ним од најлепших у Европи. Градња

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

26

Теме о којима се мало говори

ГОРУЋИ ЕКОЛОШ

електрана, сматрају еколози, можезаувек да уништи лепу долину која,након што се струја потроши, вишенеће постојати.

Двадесети век је био век нафте, адолар као најстабилнија валута бази-ран управо на нафти. Еколози верују даје двадесет први век век гаса и збогтога је гасовод Јужни ток највећашанса Србије у енергетском погледу, аи еколошком зато што је гас из фосил-них горива најприхватљивији са ас-пекта очувања природе.

Нису сви у Србији спремни да при-хвате приче о енергетској ефикасностии штедњи енергије које су све присут-није у јавности. Много више одштедње, верују заговорници ове идеје,требало би посветити пажњу њеномнепотребном растурању. Основ заовакво мишљење лежи у констатацијида би штедња значила живот у неод-

говарајућим животним условима.И док се о изградњи нуклеарне

електране као потенцијалној опасно-сти по здравље становништва саморазмишља живот становника Србијесве више угрожавају производи који усеби садрже елементе генетски моди-фикованих организама.

Иако закон усвојен маја 2009. го-дине изричито забрањује увоз, узгој икомерцијални промет производа одгенетски модификованих организамапреко границе се јавно увозе конти-генти генетски модификованих семеназа културе које се узгајају у Војводини.Према истраживању Завода за заштитубиља од пре две године у Јужнобач-ком округу је, од укупно контролиса-них парцела на 92 процента билозасејано генетски модификованомсојом. У Банату је тај проценат дости-гао 88.

У Србији се нико не обазире на по-датак да, према званичној статистици,више од 350 хиљада брачних пароваима проблеме са зачећем. Еколозитврде да је то због коришћења гене-тски модификоване хране која дотреће генерације корисника у стопо-стотном износу изазива стерилитет.Због илегалног увоза и узгоја генетскимодификованих организама Србија јеускраћена за минимум 350 хиљадастановника.

Показало се да је у последњевреме најпогубније по здравље ста-новништва запрашивање опасним хе-мијским отровима из авиона. Када јенакон великог протеста еколога 2011.године указано на опасне траговеавиона који су крстарили српскимнебом промењена је тактика па се за-прашивање врши током ноћи.

Директор Еколошког покрета Новог 27

ШКИ ПРОБЛЕМИ- Еколошки проблеми постају једна од најактуелнијих тема у свету,

а и Србији. - Горући еколошки проблеми с којима се Србија суочава судивље депоније, уништавање заштићених врста, управљање отпадом,

питање заштите природе, али и борба против климатских промена изаз-ваних запрашивањем хемијским отровима из авиона

Сада Никола Алексић тврди да се тонајбоље може видети ујутру када се нанебу виде трагови стари тек неколикосати. Остају сатима на небу након пре-лета авиона, шире се и претварајуплаво небо у белу измаглицу. Разликаизмеђу белих кумулуса, са јасно вид-љивом ивицом, и белих облака разма-заних ивица указује на тоне отровакоји се свакодневно просипају над ур-баним насељима, природом и шумамакоје се суше. Тако су читави комплексизимзелених шума осушени искључивозбог запрашивања опасним хемијскимједињењима. Новосадски еколози суна Светски дан животне средине 5.јуна 2011. године први у Србији, адруги у свету, указали на геноцид надстановништвом.

- Јавно смо обнародовали ту врстугеноцида и упозорили све режимскеоргане. Заменик јавног тужиоца отво-рио је истрагу мислећи да ће, да биумирио јавност, да нас прогласи лудим

и неодговорним. Када смо позвали свеекологе и добронамерне грађанеСрбије да сликају небо морао је, послемишљења независних стручних лабо-раторија, после две године да про-гласи да нема елемената за подизањекривичне пријаве – каже Алексић.

Исте године су на 15. међународнојеко конференцији чланови Еколошкогпокрета објавили научни рад под на-зивом „Хемијски трагови као глобалнаеколошка претња“ и објаснили аргу-ментима истинитост навода о свакод-невном тровању. Саветник за наукупредседника Сједињених АмеричкихДржава јавно је 16. новембра исте го-дине пред новинарима признао дањегова земља 16 година запрашује чо-вечанство опасним хемијским једиње-њима. Признање је пренела свасветска штампа, чак и домаћа, чиме суеколози Србије добили моралну са-тисфакцију да су правовремено оба-вештавали јавност о злочину против

безбедности здравља и живота ста-новника Србије и природе у њој.

Последице хемијског запрашивањана здравље огледају се у појави боле-сти које изазивају отрови. То су пре-времена деменција, дијабетес,Алцхајмерова болест због алуми-нијумоксида који је најчешћи састојакаеросола који остаје иза авиона. По-следица запрашивања је и све већа ки-селост земљишта након чега могу дасе узгајају само генетски модифико-ване културе.

- Аеросол садржи нано честицекоје се кад се удахну, или унесу у орга-низам преко воде или хране, кори-стећи биоелектрицитет људскогорганизма спајају у нит и могу да про-дру у центални нервни систем ме-њајући свест човека, а најчешће излазекроз кожу на свим деловима тела.Прво се појави плик, а потом излазинит дебљине власи косе који се можеизвући пинцетом. Човек услед тих

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

28

рана изгледа као да је прекривен риб-љом крљушти, а медицина је ову бо-лест назвала рибља кожа, илиМоргелонсова болест по уатору који јепрви довео у везу запрашивање ипојаву најтеже болести која се доданас појавила у људској цивилиза-цији. Један доктор је епидемију назваоепидемија напрасне смрти, јер младиљуди између 25 и 30 година увечелегну потпуно здрави у кревет, а ујутруне освану живи – каже Алексић.

Осамдесетих година прошлог векакоришћење обновљивих извора енер-гије је било у замаху, а Србија је у мно-гим стварима била испред другихевропских земаља када је као првенацнаправљена топлотна пумпа. Послеосамдесете године дошло је до пре-кретнице у међународним односима,а најтеже последице претрпела јеуправо Србија тако да смо, каже Алек-сић, после тридесет година доспелииспод нивоа који смо имали у то

време. И када није, као у средњемвеку, опсада успела да изгладни и по-кори народ дошла је казнена експеди-ција са циљем да уништи економију. Унемаштини која је створена изградњануклеарне електране поставља потен-цијалну опасност по животни просторкоји је тек толики колико би могла дауништи евентуална хаварија у елек-трани. Нестанак природног потен-цијала неминовно би довео донесагледивих последица по станов-ништво.

- Свуда у свету постоји светотројство, закон, он се спроводи, а онајко се не придржава закона бива каж-њен. Код нас постоји само закон, а оведруге две ставке не постоје. Не постојизападна култура, па се и западни човеккад дође у Србију понаша као и нашграђанин. Баца отпад где год стигне,јер зна да га нико због тога неће каз-нити. И држава преко органа, институ-ција и јавних предузећа мора да пружи

грађанима услове да на културанначин одлаже отпад, а не да се онскладишти на санитарне депоније.Цела Србија има само две санитарнедепоније, а све остало су дивља смет-лишта, па смо једна од последњих зе-маља на свету која уместо дарециклира сахрањује готове мине-ралне сировине, метал, папир, стакло,текстил, најлон ПЕТ амбалажу. И доксе у Јапану 96 посто комуналног от-пада рециклира и поново враћа у упо-требу ми 98 одсто отпада сахрањујемо– каже Алексић.

О неодговрном односу према при-роди говоре бројни примери, а једининачин да се она заштити је, верује дрДаница Грујичић, да се окупе најструч-нији људи, а они који одлучују научеда контролишу своју сујету. Због чиње-нице да народ више никоме не верује,јер је много пута преварен, неопходанје организован и цивилизован отпор.

Т. Радовановић 29

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

30

Представљен пројект Краљевграда

ДУГ ПРЕМАИСТОРИЈИЦЕЛОГ КРАЈА

- Подизање града само је мали покушај да се одужи долини векова иовом крају, његовим лепотама, тајнама, његовој земљи и његовом небу.- Израда идејног решења само је први корак ка Краљевграду, а од свих

који виде било какав интерес очекује се допринос како би идеја посталастварност

31Небојша Симовић

фото

: М. Р

адов

анов

ић

Упериоду када српска привредатрпи поразе на свим пољиманајпрофитабилнија привредна

грана, са годишњим растом од 7,4одсто, је туризам. И поред тога тури-стичка понуда земље је, уз огромноприродно и историјско богатство, изу-зетно мала. Истраживања показују датуриста у Србији проведе у просеку из-међу 2,2 и 2,3 дана, на територији Раш-ког округа и мање.

Са друге стране српски туристисваке године ван земље потроше из-међу 700 милиона и милијарде евра.Поражавајући подаци о великом од-ливу девиза, а малом приходу од ту-ризма, били су повод за размишљањеда би стварањем атрактивних условаза привлачење бар пет одсто овихсредстава на територију града Кра-љева годишње могло да се приходујеоко 50 милиона евра.

Иако манастире Жичу и Студеницу

годишње посети око 90 хиљада, аВрњачку Бању у време карневала чак150 хиљада, гостију врло мали бројњих се на овим дестинацијама за-држава дуже од једног дана. Постоје инаговештаји да би озбиљнији приступразвоју туризма на овим просторимамогао да запосли нових 50 хиљадамладих људи. Све ово истакао је за-четник идеје о изградњи КраљевградаНебојша Симовић приликом првогпредстављања пројекта јавности у Кра-љеву.

Основ за оптмистичко размиш-љање су историјски, духовни, културнии природни потенцијали средине укојој на малом простору постоје дванајвећа и најзначајнија српска духовнацентра, манастири Жича и Студеница.У непосредној близини су Љубостиња,Сопоћани, Петрова црква, Ђурђевиступови, овчарско кабларски мана-стири, а кроз Долину векова стиже се у

срце Србије, до Косова и манастираГрачанице, Пећке патријаршије, Висо-ких Дечана. У близини будућег Кра-љевграда, у пределу Дежеве, рођен јеи српски светитељ Свети Сава.

Развоју туризма погодује чињеницада се у непосредном окружењу налазечетири изузетне бање. Врњачка је до-казана као место на коме се успешнолече шећерна болест, крвни притисак,болести органа за варење. Сумпорневоде Богутовачке Бање благотворноделују на нервни систем и ублажавајупоследице стреса, а Матарушка Бањаје дуги низ година била место на комесу се на најбољи начин санирале по-следице прелома костију и спортскихповреда. У борби против беле куге, илечења стерилитета, годинама је при-мат у овом делу балкана држала башова бања. Поред Јошаничке Бање сатермалним изворима не мање зна-чајне су и лековите воде мањих бањ-

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

32

ска места, сирчански, лопатнички, ви-тановачки, студенички и други мине-рални извори. И док субањско-климатска лечилишта у Србијинеискоришћена у другим европскимрехабилитационим центрима го-дишње борави више од 100 милионаљуди.

Небојша Симовић подсећа да је Ко-паоник највећи комерцијални зимскицентар на Балкану, Голија трећа ваз-душна бања у Европи, а Рудно место санајвећим бројем сунчаних дана уСрбији на коме се укрштају струје самногих планина, па је идеална дести-нација за астматичаре и особе којеимају проблема са дисањем. Са над-морском висиним сличном далеко по-знатијем Златибору Гоч је планина накојој је регистровано више од 2.000различитих биљака погодних за спра-вљање чајева и мелема. Уз затвореналовишта са бањске стране и ски стазе

идеално је место за развој спортскогтуризма.

- У сеоском туризму већ су се про-филисали Лопатница, Годачица, Сту-деница, Рудно, а етнографскевредности ових места карактерише бо-гатство народних обичаја, ношњи, пе-сама, игара, кулунарства, народногградитељства, млинови, старе сеоскекуће, стари занати, еколошка срединаи здрава природа. У развоју спортскогтуризма, лова и риболова имамо рекеИбар, Мораву, Студеницу, ловишта убањи и велики број шума. Узимајућисве чињенице у развоју верског здрав-ственог, планинског, ловног, сеоског испортско-комерцијалног туризма по-ставили смо идеју о изградњи сред-њовековног српског града под раднимназивом Краљевград – каже Симовић.

Сазнање да су у Жичи крунисанисрпски краљеви, и жеља да се покажекако су живели они што су у Средњем

веку стварали Србију, утицало је наопредељење да Краљевград буде градмузеја, ризница, галерија, атељеа, по-зоришта, отворених и затворених књи-жевних песничких сцена, заната ирадионица, етно ресторана са препо-знатљивом храном, краљевских по-сластичарница и подрума домаћихракија, вина, сокова...

Уз све то предвиђено је да град имасмештајне капацитете, са око 800 ле-жајева,

са свим пратећим садржајима, фит-несом, велнесом, два конгресна цен-тра и амфитеатром који ће битиуклопљени и сакривени у самом граду.Изван града требало би да се налазевелики краљевски паркови са спорт-ским објектима, теренима, стрелиш-тима и ергелом коња.

Седам градских кула посвећено јеседморици српских краљева круниса-них у Жичи. У свакој од њих би биле 33

поставке које сведоче о периоду жи-вота и владавине, верне копије круна,одежди, накита као и оружарница укојима би били изложени мачеви,копља, штитови, стреле. Начин да сешто боље приближи тај период српскеисторије су географске карте и другадокумента која сведоче како се раз-вијала средњовековна Србија, од когасе бранила, са ким је ратовала, које јетериторије добијала, а које губила.Планира се да посебне поставке будупосвећене животу и делу Светог Саве,цару Лазару и Косовском боју. Податакда је још у време владавине краља Ра-дослава искован први српски новац

наводи на размишљање о трговинипосредством кованог динара са ликомовог српског владара.

- Трговина би се одвијала у самимобјектима и великој отвореној град-ској тржници где би се продавали до-маћи производи са овог подручја,ракија, мед, сокови, дивља купина, бо-ровница, рибизла, шумске печурке идруги. У окружењу има око 850 хек-тара шума, ливада и поља где би семогао направити велики еколошкипарк са трим и бициклистичким ста-зама, планинарским домовима, кампнасељима... Преко планинских стазапешке град би био удаљен 14 киломе-

тара од Студенице и око седам кило-метара од Жиче. На целом комплексусада живи око 50 људи, од којих су 30старији, а изградњом Краљевграда нато подручје би се вратило на стотинељуди који би могли да се баве произ-водњом хране, воћа и поврћа за по-требе овог града, као и израдусувенира и пратећих објеката за по-требе туриста. Тако би оживео цео ре-гион и зауставила се нагативнатенденција одласка људи са овог под-ручја, али и са подручја Ушћа, Студе-нице и других места у окружењу –каже Симовић.

Краљевград би, као највећа фа-

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

34

брика под ведрим небом, радио 365дана у години и запошљавао на сто-тине радника, а верује се да би го-дишње привукао преко 400 хиљадатуриста. Сви они имали би изузетнуприлику да уживају у центру књи-жевне, ликовне, музичке, песничкекултуре као незаобилазној дестина-цији за све туристе који ће долазити уСрбију.

Изградња Коридора 11 и Аеро-дрома „Морава“ треба да омогући ту-ристима да брзо стигну до Долиневекова и дестинације Краљевграда, асадашња тврђава Маглич, као исто-ријски и културни споменик под за-

штитом државе, остане видиковац,или капија, овог града.

Несебичну подршку пројекту пру-жио је Емир Кустурица, који је уче-ствовао у одређивању потенцијалнелокације, а у изради су учествовали са-ветник председника Србије ТомиславаНиколића за привреду Предраг Микићи културе Радослав Павловић.

- Велику захвалност дугујемо ипрвом потпредседнику владе Алек-сандру Вучићу кога смо упознали саидејом и жељом да пројектом унапре-димо и развијемо туризам у овом делуСрбије за који постоји реалан потен-цијал. Он је пројекат назвао пројектом

будућности и понудио помоћ у реали-зацији. Идејни пројекат локалну са-моуправу није коштао ни један динар.Ово је поклон свим грађанима и градуКраљеву поводом 23, јуна и градскеславе Свете Тројице – истакао је Симо-вић.

Подизање града само је мали по-кушај да се одужи долини векова иовом крају, његовим лепотама,тајнама, његовој земљи и његовомнебу. Израда идејног решења само јепрви корак ка Краљевграду, а од свихкоји виде било какав интерес очекуједопринос како би идеја постала ствар-ност. Т. Радовановић 35

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

36

Краљевград у Долини векова

СУЧЕЉАВАЊЕПРОШЛОСТИ, САДАШЊОСТИ И БУДУЋНОСТИКада је за идеју о изградњи Краљевграда требало заинтересовати некогод пројектаната показало се да је за прихватање замашног посла била

потребна и велика доза храбрости. Након неколико покушаја за идеју сусе заинтересовали Краљевчанка Јелена Крстовић Николић и Крушевљанин Горан Николић, а пројекат који је приказан

Краљевчанима настао је у њиховом студију „Архирам“

Легенда каже да се у време кадаје Стефан Првовенчани сакупиоприморске мајсторе и моравске

неимаре, и кад су подигли скеле иопружили висак да граде храм посве-ћен светом спасу, на небу појавиласветлећа нит, златна жица по којој јеназвана Жича. Био је то знак који је по-слао свевишњи сведржитељ да благо-слови благоугодан посао. Зато северује да Жичу нису саградили ни првисрпски краљ ни његов брат Свети Сава,него Божја воља, а они су само ту вољуспроводили.

Први који је поменуо Краљевградбио је Небојша Симовић, а као идејупригрлили су је, не само знањем већ идушом, дипломирани инжењери ар-хитектуре Јелена Крстовић Николић иГоран Николић.

Представљајући КраљевградЈелена Крстовић Николић је указала нањегов непосредни контекст и односпрема референтним тачкама, као и ар-хитектонску поетику града, просторнуорганизацију и архитектонски израз иартикулацију. Смештеном на узви-шењу преко пута средњовековногграда Маглича, од кога га дели самодолина реке Ибар, Краљевграду се

може приступити из правца секун-дарне саобраћајнице, која се одваја одмагистрале, или независним пешач-ким стазама.

Због специфичности и карактери-стика контекста Краљевград осим ви-зуелне и амбијенталне одредниценоси снажну обавезу поштовања и по-знавања више равни уз чију помоћ секомуницира са објектима прошлости.Зато је у архитектонском погледу ком-плексан пројект који у основној по-ставци носи сучељавање прошлости,садашњости и будућности. Тај сусрет,или сукоб, преноси се у материјалнураван, архитектуру да би се разрешиодијалогом у пољу креативне визије по-сматрача.

Прошлост се у концепцији пројектане интерпретира једино кроз при-нципе средњовековног градитељства,већ се настоји да се база података зас-нована на истраживању извора и оста-така средњовековних утврђењаобогати, а да се у појам прошлостиугради доживљај, однос и позицијаразличитих профила корисника и по-сетилаца. Тако се око посматрачаусваја као изузетно важан, али и по-кретљив параметар.

Ни садашњост се не интерпретирасамо као актуелни контекст, већ се упројекат уграђује сва комплексностсведочења града који преферира напрошлост, али се архитектонским про-грамом, организацијом, а првенственоприменом савремених технолошкихпоступака градитељства успиње ка бу-дућности. Тако хармонија визуелногутиска бива само привид једноставно-сти комплексних просторних односа, аразоткривање слојева пројекта по-тврђује да сучељавање прошлости исадашњости у напетим односима изо-штрава међусобне квалитете.

План града је препис апстрахованегеометрије основе Маглича чији суелементи састављени у новим одно-сима према новим принципима. Габа-рити Маглича од 120 са 40 метара саувећањем од три пута постају 360 са120 метара у случају Краљевграда. Ос-новна форма произилази из волуме-трије и плана Маглича али се, каконема постојеће архитектонске поетикакоја се може варирати, заснива наставу, схватању и великим делом лич-ном доживљају посебности које се изсредњовековниог дискурса могу пре-нети у садашњи, а да се остане у окви- 37

рима јасне референце промишљањабез симплификованих визуелних па-рафраза.

Обриси панорама Маглича, њего-вих седам кула и донжон куле, каослика у огледалу преносе се са увећа-њем од три пута. Симболичка везаседам кула може се наћи на примеруседам краљева из династије Нема-њића који су крунисани у цркви мана-стира Жиче, па се свака од кулаКраљевграда може именом посветитиједном од тих владара.

Елементи волуметрије Маглича сусвесно примењени на Краљевграду.Три куле Маглича које се сагледавајуиз даљине, када се исправи коритоИбра, код Краљевграда су преоријен-тисане да дочекују путнике из супро-

тног правца, па су оне прва визуелнаодредница када се долази из правцаКраљева.

Краљевград

Програмски оквир Краљевграда,који се простире на површини од че-тири хектара, укључује садржаје којису груписани у тематске амбијенте имикроцелине. У оквиру улазне зоненалази се информациони блок и ме-наџмент грађевинске површине око800 квадратних метара, црква са зво-ником и конацима око 1700, етно ре-сторан 250, пијаца 950, хотел 13.150,пословни центар 1.140, отворена бинапозориште 1.200, комерцијални садр-жаји 2.350, апартмански смештај 3.350

квадратних метара. Ту су и садржајиситне структуре, која подразумевакрчме, посластичарнице, продавницесувенира, занатске радионице на око1.400, а све чини укупну бруто грађе-винску површину од 31.000 квадрат-них метара.

У просторној организацији кључнасу три визуелна правца. Када се по-сматра од тачке уласка у град, која сеналази на западу, први визуелни пра-вац фронтално директно повезује улази средњовековни град Маглич. Градусе приступа дрвеним мостом прекосувог рова којим се реферира веш-тачки формиран суви ров усечен устени Маглича. У близини улаза на-лази се паркинг за 300 возила као ипаркинг за аутобусе. Због значаја ви-

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

38

Горан Николић и Јелена Крстовић Николић

зуре читав правац пројектован је каотрг димензија 150 пута 40 метара саамбијентима микроцелина око бунараили испод чардака, пергови са вино-вом лозом и другим садржајима, а зав-ршава се истуреном и наглашеномтерасом. Трг је пројектован на висиниод 340 метара надморске висине, аМаглич се налази на 320 метара, штоомогућава директну визуру и био јеједан од параметара у одабиру лока-ције.

На терасу као својеврсан видико-вац ступа се преко дрвеног мостаизнад интерне долине јоргована, а петметара денивелисаног простора обо-гаћено је динамичким садржајимауситњене структуре. Ту су крчме, ра-дионице старих заната, продавнице

сувенира који се у органском ритмупреплићу са богатим колоритом ста-бала јоргована. Насупрот њима пружасе дрвени монолитни фронт хотелакоји запоседа целу дужину градапрема реци и магистрали. Хотел са ка-пацитетима за смештај 800 посетилацаима приземље и два спрата, мањиброј соба оријентисан је према унут-рашњем простору Краљевграда, авећи има терасе са погледом премадолини векова. Комплекс је опремљенсавременим пратећим садржајима,спа центром, базеном и различитимтиповима ресторана.

Све целине, као просторно од-војене, повезане су цикличним токомтако да се читав простор Краљевградаможе обићи без понављања ам-

бијента. Иако у самом језгру близуулаза овај простор представља оазумира и простора за одмор и промиш-љање. Црква манастира Благовеш-тење подигнута је уОвчарско-кабларској клисури између1601. и 1602. године. Због јединственеархитектуре, стила и сведености из-раза препозната је као ванвремени ар-хетип па је зато овај градитељски стилпримењен и у Краљевграду.

Други визуелни правац, јужно одулаза, повезује улаз и донжон кулу каореперну тачку овог потеза. На путумира, знања и промишљања пролазисе са једне стране поред звоникацркве и конака, а са друге поредшколе и галерије старих заната. Ко-наци цркве, која се налази са леве 39

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

стране, пружају посетиоцима могућ-ност посебне врсте боравка, да својупосету околним манастирима на крајудана окончају повратком у мир и ти-шину конака. У галерији школе старихзаната могу се излагати израђенипредмети, али примати гости и орга-низовати различите ликовне колонијеи радионице. Галерија и просторшколе старих заната, као атријумскиобјекат, пружају могућност да се умиру учи и ствара у унутрашњем дво-ришту. У одређеном тренутку цео градможе постати полигон школе старихзаната, а професори и ученици могуучествовати у изради намештаја, урба-ног мобилијара, расветних тела и ос-ликавању цркве.

Донжон кула, као највећа, у сред-њем веку је имала приземље грађеноод камена, а у њему су боравили коњии стока. На првом спрату материјали-зованом каменом налазио се улаз устан у коме је боравила послуга, док једруги спрат, намењен старешиниграда, грађен од дрвета како би биошто угоднији за живот. На другомспрату дрвене магличке донжон кулепочетком 14. века боравио је архиепи-скоп Данило, али овај део због трош-ности материјала није очуван.

Трећи визуелни правац, северно одулаза, усмерава посматрача преко из-

воднице затворене тржнице премапростору бинске куле и амфитеатра за250 гледалаца. Прелазећи тај пут по-сматрач прво доживљава звук, жаморса пијаце која се налази унутар блока,да би је затим и угледао кроз шумудрвених стубова на којима је затво-рена тржница подигнута. Иако су ње-гове унутрашње визуре грађене ускладу са савременим принципимаамбијент и микроцелина се ослањајуна принцип наговештаја који припаданеким другим средњовековним кул-турама, али је чврсто умрежен у нашсистем очекивања.

Унутрашњи живот структуре је ди-намичан, повезан на нивоу микроце-лина позоришног трга, пијаце,централног трга, црквеног дворишта,долине јоргована, али се, сходно ка-рактеру средњовековних утврда,отвара према окружењу на само за тоодређеним позицијама као што је ве-лика тераса оријентисана према Маг-личу. На нивоу појединачних објекатаунутрашњи живот се у много мањојмери, преко транспарентних по-вршина, прелива у спољашњи, али језаједништво целе структуре обезбе-ђено коридорима и унутрашњим ве-зама.

Пијаца одсликава дух старих вре-мена, тезге су мобилне, а уколико за то

постоји потреба, могу се у различитимприликама наћи у различитим ам-бијентима. Пијаце на тргу унутар блокаатријумског типа, кога гради затворенатржница којој се приступа пасарелама,повезују плато на врху амфитеатра сасвим продајним местима и тргом наулазу у Краљевград. Различитим чу-ловним наговештајима посетиоцприма импулсе околних амбијената,звук звона и жаморе са пијаце који гаводе у даље истраживање простора.Град добија карактер структуре орга-низма јединственог објекта који семоже истраживати као јавни, по-лујавни, али и сасвим приватан инти-ман у сваком свом сегменту идешавању. Подножје кула се проши-рује косином у поље према примеруЛазаревог града у Крушевцу. Код Кра-љевграда се та косина доследно спро-води по целој висини кула и зидова даби се остварило јаче визуелно једин-ство, а поглед узвисио према небу.

Машикуле, у прошлости галерије,које окружују врх куле за борбу противнепријатеља који је подно зида, кодКраљевграда су у функцији видиковца.Некада ретка позиција, која је због ста-билности грађена у два слоја камена,између њих ломљеним каменом садоста малтера и дрвеном конструк-цијом, данас може бити материјализо-

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

40

вана стаклом, јер губи основну фун-кцију одбране.

Примењеним материјалима изпрошлости, камен, дрво у фасадама одчакме, додају се савремени челик иструктурално стакло делимично збогинтерпретације савременог израза, аделом због конструктивних предности.

У Краљевгарду се примењују кла-сични дрвени двоводни и четворо-водни кровови од шиндре, али ичеличне решетке и равне бетонскеплоче у финалној обради обложене ка-меном.

У складу са традицијом средњове-ковних градова у Србији подграђа субила намењена становању, трговини,саборима и витешким играма. Била судинамична и ужурбана слика свакод-невног живота, па у градитељствууслед честих промена нису били за-ступљени монументални елементи.Подграђе Краљевграда, условљено то-пографијом терена, развија се у дваправца.

Први према долини Ибра садржиапартманске, угоститељске и комер-цијалне просторе, а унутар њега по-стоје одвојени, али визуелноповезани, микро амбијенти на разли-читим нивоима. Због великог пада те-рена унутрашњи простори сукаскадирани у четири нивоа, по пет

метара висинске разлике, а сваки одњих има отворене терасе тргове са по-гледом према долини векова. Свакитрг може имати тематско обележје ам-бијента коме припада, а може битиугоститељски са кафеом, у видутржнице, одморишта са видиковцом,или изложбени. Таква структура чиниунутрашње амбијенте и визуре дина-мичним и променљивим а флески-билна је, ако се укаже потреба, и задаљу надоградњу.

Цела структура се може сагледатииз зоне централне терасе, која пред-ставља језгро подграђа, а град са зи-динама и кулама остаје доминантан.Објекти подграђа су стога двоспратни,при чему приземље припада нижем, аспрат вишем нивоу. И док се подграђесе материјализацијом и елементимаархитектонског израза ослања на јез-гро града, али без монументалнихформалних облика, визуелни утисакуказује на процес стварања подграђа,слојевитост и постепено грађење.

Други потенцијални правац развојаграда пружа се од зоне улаза и пар-кинга према брду. Тематски захтевавећу површину, у функцији је међу-простора између града и природе, пауводи посетиоца у природно окру-жење, а његови садржаји су намењенирекреацији и тематским окупљањима

на отвореном. У околини града су ер-гела коња, школа јахања, борилиштаза витешке игре и разне врсте спор-това и окупљања на трибинама за 300гледалаца, а викенд и излетничке ку-ћице су ремодуловане брвнаре уз пе-шачке и стазе за јахање у природи.Површина градског језгра, које се про-стире на 4 хектара са око 31 хиљадуквадратних метара, може се проши-рити за додатних 12.000 квадратнихметара затворених садржаја.

Приказано идејно решење пред-ставља тек прву фазу рада на пројекту,а архитектонски израз Карљевградауказује на двојство, суштинску дихото-мију савременог, традиционалног исредњовековног. Њихове позиције суу основној идеји пројекта покретљивеи променљиве како са аспекта односапрема контексту просторне организа-ције тако и у погледу архитектонскогизраза и форме. У изразу Краљевградасе кроз критичко преиспитивање за-држава потенцијал првобитне идејеМаглича, али се паралелно кроздијалог уводи дискурс савременог из-раза и на тај начин превазилазе огра-ничења која се међусобно постављају.Стога израз Краљевграда одликује плу-рализам и виталност, вишеслојност иконтрадикторност, а као циљано исхо-диште постављено је визуелно сло- 41

жено јединство.Т. Радовановић

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

42

СВЕТЕ ТРОЈИЦЕСЛАВА ГРАДА КРАЉЕВА

Обележавање великог хришћанског празникаСвете Тројице, уједно и славе града Краљева,почело је литургијом у Цркви Свете Тројице, а

настављено освећењем записа испред Духовног цен-тра „Свети владика Николај Велимировић“. Након ли-тије улицама града и сечења славског колача домаћинславе градоначелник Краљева Драган Јовановић че-ститао је свим грађанима овај велики празник.

43

Фото

. Г. Ш

љив

ић

Среда, 21. април 1999. Дан двадесетдевети

Испратили смо Вујовиће у првомсату новог дана са обећањем да ћемоим узвратити посету једног од наред-них дана у време ваздушне опасности.Није прошло ни десет минута од какосам се лепо сместио у фотељу са на-мером да заспим кад ме је на ногедигла детонација у 0,40. Била је јача одсвих досадашњих. Скочили смо какоби што пре сместили децу, која јошнису заспала, на сигурно место. Док јеЉиља зашушкавала ћебад и стављалаим шерпе на главе чуо сам јак звукпрелета авиона који на површину из-

влачи страх. Авиони толико јако и зло-кобно брује да колена почињу полакода се тресу. Док трчим од собе до собекако бих поотварао прозоре чујем јоштри детонације.

Замрзивач у приземљу у тихој ноћитако јако дрчи да ми се све време чинида су авиони. Покушавам да се вратимдо дневне собе и узмем дневник, алиме Љиља враћа назад јер се опет чујесве јачи звук авиона у доласку. Неве-роватно колико се јако чује авион којилети на тако великој висини. Тек у 1,10све се поново умирило, али се питамхоће ли се вратити, где су били и штасу урадили. Сазнаћемо то тек ујутру.

На програму нема више ни Телеви-

зије Пинк. Јављено је да је погођеназграда Пословног центра „Ушће“ укојој су се налазили седиште Со-цијалистичке партије Србије, Телеви-зије Пинк, Радио Кошаве, СОС, БК ТВ ивеликог броја државних и приватнихпредузећа. Немам података о штетиали је сигурно веома велика. Ту је било4 телевизијске и 4 радио станице, апретпоставља се да има повређенихјер је у згради било људи који радетоком ноћи. Погођен је и последњимост у Новом Саду који је толико ош-тећен да преко њега није могућно од-вијање саобраћаја. Уз то око 40.000грађана је остало без воде за пиће збогпуцања цеви које су биле испод моста.

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

44

Сведочанство о НАТО агресији

ЗАПИС ОНЕМОГУЋЕМ

(12)

Дивљаштву нема краја. Гађани су јошМрсаћ и Лађевци у којима је причи-њена велика материјална штета иаконема повређених. Још једном је,најжешће до сада, гађан Крушик у Ва-љеву, а мета напада био је још једноми репетитор на Иришком венцу, па су игледаоци у Војводини остали без ТВпрограма. По четврти пут мета нападасу и Поникве.

У Москви је објављено да сутра уБеоград путује Виктор СтефановичЧерномирдин. Почетак опасности по-ново је најављен у 13,45. Приближавасе 25. април када се завршава про-слава 50. годишњице НАТО савеза, пасе питам шта ли су нам припремили за

тај дан? Јесмо ли можда и ми њимаприпремили поклон за рођендан?

У Новом Саду је поново погођен на-фтни комплекс, а гађан је и мост кодБешке који спаја Срем и Бачку и пред-ставља везу Источне и Средње Европе.

Македонија је постала велики ми-нирани полигон у коме се налази 140до 150 хиљада комада наоружања. Идок су два француска војника рањена уМакедонији када су сељаци камено-вали колону од три џипа, а затим једанзапалили, има све више питања и про-блема који се морају оперативно ре-шавати, изјавио Јељцин. Из Атине је у16 камиона кренула нова пошиљка ху-манитарне помоћи вредна 2 милиона

марака. Над градом су око 14,00 при-мећени авиони, а око 15,00 чула се де-тонације. Душица нам из Тавникајавља да је погођен један од пројек-тила, па су се авиони вратили и оду-стали од намере да даље дејсвују.Успели смо да купимо 5 килограма ше-ћера.

Русија неће учествовати на про-слави 50. годишњице НАТО-а у Вашин-гтону, а Черномирдин је задовољанрезултатима разговора са председни-цима Грузије, Азербејџана и Украјине.Новопримљене чланице НАТО пактавећ увиђају колико велику чланаринуморају да плате, посебно Мађарска,због вруће границе са Белорусијом, и 45

Чешка, јер су под великим знаком пи-тања обећана велика инвестиционаулагања.

У поподневним часовима поновогледамо ТВ Пинк, а у Краљеву Слога иБорац играли нерешено 0:0

Савезна влада је донела одлуку ообезбеђењу средстава за потребеВојске Југославије. Гађан је и мост кодОстружнице и сеоска домаћинства уЈакову, а најмање пет људи избеглихиз Хрватске страдало је у избегличкомкампу код Ђаковице. Има и више одтридесет повређених, а гађани су јоши Ајвалија и Нови Сад.

У британском парламенту РобинКук је изјавио да су ваздушне ударе наЈугославију тражили косметски Шип-тари и успут наговестио да би Брита-нија прихватила великодушно 120шиптарских избеглица. У села подујев-ске општине вратило се око 50.000 из-беглих Шиптара, а Савезни суд јеставио ван снаге Уредбу о радној оба-вези коју је увела Влада Црне Горекако би спречила грађане да се ода-зову на мобилизацијски позив ВојскеЈугославије. Сви који су се до сада ог-лушили о радну обавезу добили суотказ.

Председник Комунистичке партијеРусије Генадиј Зјуганов захтева војну ихуманитарну помоћ за Југославију, Ру-сија је позвала на консултације амба-садора из Мађарске, а уједно отказалапосету мађарског министра иностра-них послова Москви. Више земаљаЗаједнице Независних Држава одр-жаће сутра заједничке војне вежбе награници према земљама чланицамаНАТО пакта, а Женмин Жибао тврди даје кључ ширења НАТО-а на исток, до-минација над Балканом.

На Првом самиту добитника Нобе-лове награде за мир затражен је тре-

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

46

нутни прекид агресије на Југославију.Американцима се све мање свиђа чи-њеница да је њихов председник оп-седнут Косметом, па све мањевремена посвећује другим актуелнимпроблемима земље. Зато Макнамарапоручује Клинтону да се подсети иску-става из Вијетнамског рата. Члан Бри-танског парламента Алис Ман ће битиукорена због тајне посете Југославијигде се упознала са страдањем цивил-них жртава агресије. Два средњош-колца у Денверу, Колорадо,прослављајући Хитлеров рођенданубили су 25, а ранили тридесетак уче-

ника и наставника школе коју су поха-ђали. Затим су, према изјави званич-ника полиције, извршилисамоубиство.

Одржани су протести у Атини, наКрфу, у Јоханезбургу, Зрењанину,Ужицу, Лазаревцу, Новом Саду. Наскупу у Зрењанину Милован Бојићрекао: „Честитајмо им рођендан са по-руком - НАТО ће умрети у Југославији“.

Поводом светског Дана планетеземље тражи се широм света преста-нак агресије. Џеми Шеј изјавио даСрби представљају опасност за НАТО.

Четвртак, 22. април 1999. Дан тридесети

Поново пада киша, није јака алипада. Ваздушна опасност чије најављи-вање нисам чуо јер сам спавао зав-ршена је у 6,40 тако да је мир трајаосамо до 8,45.

По повратку у Русију патријархАлексеј II је изјавио да је у разговоруса Ибрахимом Руговом закључио да бисе сви проблеми на Космету моглилако решити кад не би било уплитања 47

са стране. Током претходне ноћи по-ново је, по пети пут, са 12 пројектилагађан Крушик у Ваљеву, а гађани су ицивилни циљеви у Приштини и деловиграда у којима живи углавном шиптар-ско становништво. У току ноћи сру-шена је и резиденција СлободанаМилошевића у Ужичкој улици број 15 уБеограду, што је окарактерисано каопокушај атентата на председника Југо-славије који се са члановима породиценије налазио у резиденцији. Токомдана дао је једносатни интервју аме-ричкој телевизији СИ-БИ-Ес из Хјустонау Тексасу, једној од најгледанијих ТВ уСАД.

Амерички амбасадор на Кипру за-претио је Кипранима тврдњом да ћеим, због подршке коју пружају Југосла-вији, овакво понашање само отежатипут у Европу.

Извршни одбор Скупштине оп-штине Краљево одбацио је налог Раш-ког округа да Миланко Даниловић уратним условима организује инфор-мисање у овој кући. Он може само дапрегледа вести, а политику куће и

даље треба да води вршилац дужно-сти директора. Тако је поново проме-њен начин информисања. Поводомових дешавања председнику Из-вршног одбора саопштено да ће, акосе ово настави, овој кући бити одузетефреквенције и дате неком другом.

Тачно у 13,00 одјекнула је јака де-тонација. Чуо се, кажу, и звук авиона.Радио сам нешто па нисам сигуран уто. Деца су у приземљу. Чекамо.Чујемо да је гађано Бапско Поље.

Поводом рушења резиденцијепредседника Југославије НАТО тврдида је то био напад на зграду, а не напредседника. Виктор Черномирдин јепосетио Београд.

Јављено је да су током претходненоћи гађани Београд, Ваљево, Круше-вац, Краљево, Приштина и Нови Садгде је оштећен последњи мост на Ду-наву. У околини Приштине пало је окопедесет пројектила, а одржан је и ве-лики антиратни митинг на коме су уче-ствовали припадници свих етничкихгрупа које живе у овом граду. Са ми-тинга је упућена порука свету на

српском, албанском, турском и енгле-ском језику.

Док руски бродови изводе великеманевре у Црном мору Русија је оба-везна да саопшти како ће да помогнеЈугославији ако отпочне копнена опе-рација, изјавио је у Москви Генадиј Се-љезнов. Папа је поновио апел запрекид агресије, а и 160 италијанскихновинара потписало апел којом тражеисту ствар. Поводом масакра у Ден-веру Клинтон је закључио да децутреба подучавати да сукобе решавајуречима, а не оружјем. У исто времеПентагон је по први пут потврдио да јеимао и губитака у Југославији.

Румунски парламент је одобриоНАТО-у коришћење ваздушног про-стора за агресију на нашу земљу. Јав-љено је и да велики број француских ииталијанских војника из НАТО снага уМакедонији беже у Грчку уз помоћ ро-дитеља који су им донели новац и ци-вилна одела, па су појачане контролена граници према Грчкој. Једна групаНАТО војника пуцала је у ваздух кадаих је камењем напала група деце у Ма-

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

48

кедонији, а Жак Ширак оправдаваагресију на Југославију потребом да сеочува кредибилитет алијансе. Проте-ствује се у Хамбургу, Софији, Зрења-нину, Кули, Врбасу, Новом Саду,Подгорици, Београду, Пожаревцу...

На данашњи дан је група од неко-лико стотина логораша током Другогсветског рата покушала да побегне изЈасеновца. Само њих шездесет је ус-пело у томе. Тим поводом ПатријархПавле служио је парастос жртвама.Група од 13 страних новинара посе-тила Крушевац, а док је настављенаодбрана мостова Шиптари се и даљевраћају у домове у околини Подујева.

Политика Социјалистичке партијеСрбије и Слободана Милошевића нестанује у зградама већ у људима,изјавио портпарол СПС-а поводом по-кушаја атентата на председника Југо-славије. Послата је и порука да се неможе етнички чистим бомбама бом-бардовати у етнички мешовитим сре-динама. Како ни једна од државаагресора на Југославију нема храбро-сти да Југославији објави рат сви за-робљени војници се сматрају

терористима.Само Украјина губи 250 милиона

долара дневно због немогућности пло-видбе Дунавом, а губици Аустрије сујош већи. На светски Дан планетеземље

приватној телевизији из Катеринијау Грчкој одузета је дозвола за рад затошто је емитовала програм РТС-а.

Одржана је и редовна годишњаСкупштина Спортског друштва ЦрвенаЗвезда.

У 22,55 сам поново зачуо јаку дето-нацију. У данашњем нападу на БапскоПоље било је повређених, не знам ко-лико али због тога др Костић нијемогао да дође као што смо се догово-рили. Имао је, каже, доста посла окоповређених, па је морао до касно даостане у болници. Сутра ћу имати вишеподатака. У 23,10 поново се зачула де-тонација, па смо се сви по ко зна којипут преселили у приземље. Петнаестминута касније поново се чују авионикоји дуго лете ту негде изнад нас. Ни-када нису летели тако ниско и никадахукање није било толико јако. Како годприђем неком прозору имам утисак да

баш са те стране чујем авионе. Звук сеполако утишава, а чини ми се да чујеми противваздушну одбрану. Долазепоново, а звук постепено губи на ин-тензитету па нестаје. Након кратке ти-шине долазе поново. Ово је многогоре од самог ракетирања, јер неиз-весност убија. Не знам ни колико су да-леко, али знам да још нису истоварилионо што су нам наменили. Да ли их тоПВО одвраћа? Звук је мало тиши негодо сада, али још су ту и опасност претии даље. Плашим се да не изгубестрпљење и баце товар било где. Мир-није је, али само на кратко јер у 23,50долазе поново. Звук је све јачи. По-ново одлазе. Мирно је. Деца спавају

Јављају да је са 40 пројектила га-ђано Врање, али нема повређених.Черномирдин и Јељцин дали су зајед-ничку изјаву и потврдили да у миров-ним снагама мора да учествује иРусија, а током дана очекује се разго-вор са неким из НАТО-а. Тек данас самсазнао да је наша војска још на почеткуагресије заузела Превлаку.

Т. Радовановић

49

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

50

Тројице троструки празник припадника полиције

ПРИЗНАЊЕ ПРИЈА,ОХРАБРУЈЕИ ДАЈЕ ПОДСТРЕК

- Међу 163 припадника који су унапређени поводом Дана Министарства унутрашњих послова, Славе и Дана полиције су и тројица

радника Полицијске управе Краљево. – Двојицу полицијских службеника наградио градоначелник Краљева, а 24 Колегијум

Полицијске управе

Свечаности поводом обележа-вања Дана Министарства унут-рашњих послова, Славе и Дана

полиције ове године су билескромне. Разлога за то има више, аједан је повећана брига о трошко-вима, јер ресорно министарство нијеопредељивало додатна средства, пасу и у Краљеву приликом полагањазаклетве новопримљених радника, ионима који одлазе у пензију урученипригодни поклони.

Централна прослава трострукогпразника ове године је први пут из-мештена из главног града и одржанау Новом Саду, а отпочела на Тројицесвечаним дефилеом полицијскихслужбеника, од Трга слободе до ста-диона „Карађорђе“, и прелетом хе-ликоптера са заставом РепубликеСрбије.

Председник Владе Србије, и ми-нистар унутрашњих послова, ИвицаДачић је поводом празника ван-редно унапредио 163 радника мини-старства међу којима су и три

радника Полицијске управе Кра-љево. У звање полицајца прве класеунапређен је полицијски службеникМилан Тодоровић из Саобраћајнеполицијске испоставе Рашка, а звањеглавног полицијског инспектора Ми-рољуб Миладиновић, командир По-лицијске испоставе Рибница иЖељко Рајковић командир Поли-цијске испоставе Врњачка Бања.

Предлози за доделу признањапотекли су од непосредних старе-шина, а награде, истакао је начелникПолицијске управе Краљево БогољубЖивковић, подстицај и другим запо-сленима да у наредном периоду по-стижу још боље резултате.Градоначелник Краљева Драган Јова-новић доделио је две награде најус-пешнијим радницима Полицијскеуправе и Одреда Жандармерије заизузетно залагање и пожртвовање уостваривању функција безбедности.Ручни часовници припали су ИгоруЧулићу из Одељења Криминали-стичке полиције и Зорану Петровићу,

воднику полиције Петог ОдредаЖандармерије. Књигом „Српскеславе, чувари огњишта“, начелникРашког управног округа МатејаМијатовић наградио је Полицијскууправу и Одред Жандармерије.

Због изузетних резултата и зна-чајног доприноса у остваривању без-бедности грађана, као и испољеногпрофесионализма и ефикасног из-вршавања задатака начелник Поли-цијске управе Краљево наградио је24 полицијска службеника увећањемкоефицијента плате од 20 одсто.

У име награђених захвалио сеМирољуб Миладиновић и подсетиода признање прија, охрабрује и дајеподстрек за остваривање нових ре-зултата у наредном периоду. Заслугаза признање, подсетио је он, при-пада и осталим полицијским службе-ницима без којих не би билипостигнути резултати који су билиоснов за њихово добијање.

Т. РадовановићФото: М. Радовановоћ 51

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

52

Цео радни век у служби реда

ПОЛИЦАЈАЦЗБОГ ЉУБАВИПРЕМА УНИФОРМИ

53

- Дежурна служба Полицијске управе јежила куцавица полиције и сервис за све

друге службе у коме се стичу све информације са терена, а путем радио везеи три телефонске линије на основу пријаваграђана патроле упућују на интервенције.

- Грађани увек осете ко је добар полицајац,а ко није. - Са народом мора да постоји

блискост која доприноси правовременомдобијању информација важних за очување

јавног реда и мира. – Раније није било толико дроге, а сада је има и у основнојшколи, а због свега много теже и захтев-није бити полицајац. - Уместо да се човеккад угледа униформу осећа сигурније по-лицајца често посматрају као непријатеља

Тешко је описати радост у поро-дици Радославе и Слободана Пе-ровића из Плешина на Голији кад

им се 1960. године родио први син.Најнормалнија ствар у том тренуткубила је да му дају име Првослав. И докје Слободан као лугар обилазио шумеивањичког Шумског газдинства, а Ра-дослава водила бригу о домаћинству,Првослав је на падинама Голије однајранијег детињства чувао стадаоваца и говеда. То би вероватно радиодобар део живота да једног дана усело, у униформи полицијског службе-ника, није ушетао стриц Момчило.Само десет година је имао Првославкад се родила неописива љубав премауниформи било које врсте. Судбинасвих дечака из подголијских села билаје да заврше највише средњу школу иу најбољем случају радни век окончајуу неком од рашчанских предузећа.После завршене основне школе нашаосе Првослав међу 450 вршњака који сууписани у девету генерацију Школеунутрашњих послова у Сремској Каме-ници. Тежину одвајања од кућеподједнако су преживљавали и роди-тељи и Првослав, али других могућно-сти за школовање није било.

- Врло тешко сам подносио од-вајање од куће, па сам помишљао и данапустим школовање, поготово кад сутоком првих месец дана ученици изЦрне Горе почињали да се враћајукући. Осетио је то и отац који је посленеколико дана дошао да ме посети, аја замолио да ме поведе са собом.Када сам пребродио почетну кризукасније сам једва чекао да се, послесваког распуста, што пре вратим у Ка-меницу – прича Перовић.

Брзо су прошле четири годинетоком којих је показивао изузетнусклоност првенствено према стручнимпредметима. Иако није био неки изу-зетан ученик смешила му се, по при-знању командира вода, успешнаполицијска каријера.

Заједнички Секретаријат унутраш-њих послова Краљево покривао је 17општина у које је требало распоредитиосам новајлија. Прво запослење текдеветнаестогодишњи Првослав добиоје баш у Краљеву. У Дежурној служби

започео је, а много година касније изавршио радни век. Било је, сећа седанас, колега који су били спремни умногоме да помогну, али и оних којинису.

- Све ми је било интересантно,упијао сам као сунђер и научио достатога. Научи се доста и у школи, али јепракса нешто другачија. Радио сам састаријим колегом, а возили смо се„фићом“ кроз центар града који је биоотворен за путнички саобраћај. На ше-талишту у главној улици тачно се зналокуда се ко креће, а после поноћи нијебило никога на улици. Кад прошетапредседник општине тачно се зналокако му се обраћа, а биле су присутнеи многе друге вредности, више се по-штовао човек, а униформа поготово.Доказ томе је да је тек пре десетак го-дина уведено кривично дело ометањеи спречавање службеног лица. Ранијетога није било, па ни потребе да сеуводи у законодавство. Није билостраха од полицајца, али је било многовише поштовања – сведочи Перовић.

У знатно мањем граду него што јеКраљево данас врло брзо су сви знализа новог полицајца који је током шестмесеци приправничког стажа са ста-ријим колегом обишао све важне ло-кације у граду и околним селима.

Било је међу полицајцима и онихкоји се нису на прави начин односилипрема радним обавезама, па су јед-ном приликом због грешака у раду сус-пендовани неки старији полицајциодељења из Ушћа. До проналаскатрајнијег решења требало је попунитипразна места, а избор је пао на најмла-ђег међу краљевачким полицајцима.Тако се Првослав Перовић нашао уместу кроз које је толико пута прошаона пропутовању из Рашке према Кра-љеву.

- Изађем из аутобуса, а не знам гдеје Полицијска станица. Видим испредзграде у центру места „фићу“, а наулазним вратима у зграду старијег по-лицајца. Сачекам командира одељењаБорка Стојановића, па са њим кренему обилазак Ушћа, прво у кафану да мепредстави кафеџији и гостима, а потомупознам где су станови осталих колега.Индукторски телефон преко поште

радио је само до два сата поподне.После два пошта је затворена, радиостаница се ретко кад чула и ако незнаш где ти је колега да ти помогнествара се проблем - сећа се првих данарада у Ушћу Првослав Перовић.

У друштву са командиром обила-зио је Мланчу, Рудно, Студеницу,Орљу главу и друга најудаљенијаместа краљевачке општине, док може„фићом“ а онда пешице, чак и каснијекада је било проблема и потребе заинтервенцијом. Док је био млад ништаму није падало тешко, па се и данасрадо сећа тих времена.

Рудно је у то време било забаченопланинско место далеко од цивилиза-ције до кога се стизало обилазнимпутем преко Градца, а готово свакод-невно су се у јединој сеоској кафанидешавале туче. Колико је била јакасеоска задруга сведочи податак да је уњеном рачуноводству радило чак шестдевојака. До Рудна се путовало свакогпетка и остајало до понедељка. Дежу-рао је полицајац превентивно у ка-фани и спречавао туче, а колики јеуглед имао сведочи податак да је саммогао да одржава ред и на сабору.

Поред рудњанске јаке су биле и за-друге у Студеници и Ушћу у чијој јепривреди било запослено више од1.000 радника. Данас их, каже Перо-вић, има једва две стотине, колико јеосамдесетих година запошљаваласамо „Јасенова“ паркетара.

И мада је у Ушће стигао само допроналажења сталног решења за сус-пендоване раднике остао је на службиу полицијској станици читавих 13 го-дина. Рашка је Ушћу ближа од Кра-љева, па су се Првослав и супруга Ружапреселили тамо. И док је баба Радо-слава чувала тек рођеног унука Вла-дана Првослав и Ружа су три годинесваког јутра путовали до Ушћа, она напосао у паркетару а он у полицијскустаницу. Тек кад је МУП купио стан запотребе својих радника Перовићи сумогли да одахну, престану да по сва-којаким временским условима чекајуаутобусе, и коначно се стационирају уУшћу где Ружа и Првослав живе иданас са синовима Владаном и Ива-ном.

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

54

55Првослав Перовић

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

56

Стасавао је Првослав Перовић удоброг полицајца, напредовао и постаовођа сектора одговоран за део терито-рије који му је поверен на чување. Већје било лакше обављати редовне дуж-ности, било је више људи, боља возилаи комуникација, а уведено је и целод-невно дежурство. Промениле су се инавике и понашање људи са територијекоју су покривали полицајци. И док јераније полицијска станица затваранаједан сат пре поноћи указала се по-треба за целодневним дежурствима.

- Када сам 1993. године постављенза командира одељења понуде ми дазавршим вишу школу али нисам биодовољно амбициозан, па су на то местопоставили другог колегу. Баш у товреме почела је сеоба расељених саКосова и Метохије, и вишак кадра, амене су поставили у краљевачку Де-журну службу где сам радио на сред-ствима везе све док нисам постаопомоћник шефа смене. Са тим реше-њем сам и пензионисан, а на посаосваки дан путовао овог пута из Ушћа доКраљева. Само за време рата вратиосам се у Ушће и тамо као командирпровео скоро две године – прича Прво-слав.

Увек је, прича са осмехом, билолепо са својим народом, чак и у пе-риоду када је после 1981. године тре-бало провести три до шест месеци наподручју Косова и Метохије. Било је тотешко време, велики број људи је у на-падима задобио тешке телесне по-вреде, а било је и смртно страдалих.Иако се радило заједно са локалнимполицајцима тешко је било провестипола године одвојен од породице увреме кад због сталних, и све чешћихчарки, није било могућности за опуш-тање. Још од 1981. године кад су по-челе прве демнонстрације икраљевачки полицајци су кренулипрема Косову. Стационирани у Рашкиспавали су у касарни на слами са оста-лим војницима. Срећа је била, причанаш саговорник, да су се у то време но-сили шињели који су били идеална за-мена за ћебе.

Посебно тешко преживљавао је Пе-ровић период НАТО агресије. Падале субомбе свуда по околини, на Брвеник,

Богутовац, али и Ушће у близину зградеу којој су становали Перовићи. Уз рекуРадушу, паралелно са студеничкимпутем, вијуга пешачка стаза којом су секретали Првослављеви синови. Насамо педесетак метара од њих експло-дирала је бомба којом су из авиона по-кушавали да погоде жичару ушћанскогрудника. Падале су бомбе и на об-лижње Жарче када је страдала БојанаЖарчанин, а Првослав све време био узњу до краљевачке болнице.

- У Ушћу је увек било трзавица уследполитичких превирања. После петоок-тобарских промена као командир по-лиције засметам некима који су хтелисвог командира. Начелник Полицијскеуправе Драган Пауновић ме врати Кра-љево на место помоћника шефа сменеу Дежурној служби. Покајали су се брзоисти они из Ушћа и тражили да се вра-тим, али нисам имао жељу за тим.Имао сам прелеп посао овде, уз разу-мевање старешина, и трудио се даникад не закасним иако је било честихзастоја у саобраћају – прича Перовић.

После 34 године и десет месециефективног рада, а 45 година рачу-најући бенефицирани стаж, ПрвославуПеровићу је са 53 године живота пре-стало активно бављење послом. Де-журна служба је, каже, жила куцавицаполиције и сервис за све друге службе.У њој се стичу све информације са те-рена путем радио везе и три телефон-ске линије на основу којих се, премапријавама грађана, упућују патроле наинтервенције и задатке. На крају сменеизвештај о дневним догађањима уелектронском облику шаље се за Бео-град.

Било је током дугог временског пе-риода различитих информација ипријава, озбиљних али и оних других.На сваку је било потребно реаговати ипроверити, јер је често у питању билоспашавање људских живота. Чак и у си-туацији кад неко пријави да је видеочовека у реци треба проверити да ли сесамо купа или је у питању покушај са-моубиства.

Дежурни полицијски службеникувек је у вези са свим патролама на те-рену, прати њихово кретање и позив наинтервенцију увек прослеђује оној која 57

је најближа месту догађаја. Посебноидикативно је понашање душевнихболесника који реагују на промену ме-теоролошких прилика, па према вре-мену јављања врло често може да сеодреди какво ће време бити. Сваки одњих треба да се, каже Првослав, сас-луша и са њим поприча, а углавном суто исти и познати људи по којимаможе да се одреди кад ће да паднекиша.

Много је интересантних пријавабило током свих ових година тако данаш саговорник понекад и зажали штоније записивао бар оне најчудније.Највећи део онога што није записанозаборави се, а само понекад га колегеподсете на неку од анегдота.

И ма колико посао изгледао једно-ставно ипак је поприлично стресан паи искусном професионалцу понекад

попусти концентрација. Био је, каже,некада и брз на језику у тренуцима кадније могао да се обузда, па је било ипријава грађана на његово понашање.

- Имало је свега током свих ових го-дина, а мој задатак је увек био да ор-ганизујем посао, у случају несреће даобавестим најближу патролу, судију иостале структуре. Било је током служ-бовања много лажних и провокатив-нох позива, али сам увек морао свакида проверим поготово ако је у питањунешто озбиљније. Све је то саставнидео посла – потврђује Првослав уз на-помену да део кривице за однос гра-ђана према њима често пада и на самеполицајце.

Иако су највећи број њих изузетнодобри и цењени има и оних другихкоји не могу да се обуздају у свакој си-туацији. Грађани, каже, увек осете ко

је добар полицајац а ко није. Првославје склон веровању да припада ономбољем делу који је увек настојао да сеприлагоди заједници са којом дели идобро и зло. На то подсећају одласци уМланчу сваке среде кад је пијачнидан. Скупљао се тада на једном местуу селу највећи број становника најза-битијих заселака, а дежурни полицајациз Ушћа, најчешће у кафани или про-давници, завршавао административнепослове око казни судија за прекршајеи разних жалби које су подносилимештани.

- Углавном пре него што пођем по-зовем људе горе и питам шта треба даим понесем. У време кад је прављенпут за Рудно дешавало се да ме позовуу пола ноћи и кажу да је поломљендео на булдожеру. Ставим део у „ЛадуНиву“ одем да заварим, а булдожер

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

58

ујутру у шест опет на путу. Није билонеуобичајено да у службени ауто ста-вим буре нафте да би допремио го-риво до Мланче – прича Перовић.

Прошло је време када је признањемогло да се добије батинама. Са наро-дом мора да постоји блискост која до-приноси правовременом добијањуинформација важних за очување јав-ног реда и мира. Информатори са те-рена су врло значајни у том процесу, ањихова тајност један од услова зауспех у очувању реда. Али, времена семењају, па се и до потребних инфор-мација долази све теже. Током проте-клих 35 година било је разноразнихексцеса, екстремног понашања и на-пада на чуваре реда, додуше мањенего у данашње време.

- Тада није било толико дроге, асада је има и у основној школи. У да-

нашње време је због свега много тежеи захтевније бити полицајац. И уместода се човек кад угледа униформуосећа сигурније полицајца често по-сматрају као непријатеља – каже Пе-ровић.

И мада, бар када су у питању билеплате, није било неког великог благо-стања постојала је довољна доза си-гурности за опстанак. Још пре десетакгодина је Првослав Перовић почео даразмишља о дану када више неће битиу активној служби. У родном селу је ре-новирао породичну кућу и засадиошест стотина стабала шљива, крушакаи јабука. Сменски рад дозвољавао једа се бави и додатним пословима којиобезбеђују солидну допуну пензији. Ина дан када је у Полицијској управиКраљево одржавана пригодна свеча-ност поводом испраћаја у пензију

одрадио је смену у радионици за из-раду палета. Дугогодишњи рад ство-рио је толику љубав према послу даврло тешко може да седи беспослен.

Активан је био Перовић и у многимдругим областима, пре свега као доб-ровољни давалац крви. Најактивнијије у оквиру удружења коме припада, анајвише пута је дао крв од свих при-падника Полицијске управе Краљево.И мада понекад зажали што није биловише разумевања претпоствљених даподрже упис старијег сина у школуунутрашњих послова, а млађег запо-сле у Ватрогасно спасилачкој једи-ници, није љут и воли да дође међубивше колеге.

Тако је било и на дан када су обе-лежавали Дан Министарства унутраш-њих послова, Славу и Дан полиције.

Т. Радовановић 59

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

60

Пред давдесет четврти „Весели спуст“

ЗАХВАЛНОСТ

Већ давадест четврту годиниКајак клуб „Ибар“ учествује уорганизацији спортско тури-

стичке манифестације „Веселиспуст“. Последњих година у органи-зацију се укључила и Туристичка ор-ганизација Карљево, аманифестација се одржава уз мате-ријалну, финансијску и логистичкуподршку града Краљева.

Током свих ових година „Веселиспуст“ је организован уз помоћбројних организација и појединацакоји су јој дали посебан печат, а данпре старта овогодишње манифеста-ције. Онима који су препознали важ-ност свих догађаја везаних за„Весели спуст“ од 1990. године гра-доначелник Карљева Драган Јовано-вић доделио је пригодне

захавалнице.У присуству бројних гостију међу

којима су били представници ВојскеСрбије, полицијие, јавних предузећа,привреде, пријатељи из Марибора иВрњачке Бање градоначелник је ука-зао на жељу да се овогодишњи „Ве-сели спуст“ разликује од многихсличних манифестација. У том смилувећ су одржане Игре на води, кон-

61

ЗА САРАДЊУ

церт трубачког оркестра Дејана Пе-тровића уз учешће Културно-умет-ничког друштва „Свети Сава“ изАустралије, акција добровољног да-вања крви, еколошка акција чиш-ћења корита Ибра и многе друге. Ибројни гости из Аустралије, АрапскихЕмирата, Русије и Аустралије допри-нели су да се овогодишњи „Веселиспуст“ разликује од свих досадаш-

њих.Међу добитницима захвалница

који су дали посебан печат манифе-стацији претходиних година нашлису се олицијскауправа Краљево,Здравствени центар „Студеница“,Одељење за ванредне ситуације,Црвени крст, ЈКП „Чистоћа“, ЈКП„Пијаца“, ДП „Матарушка и Богуто-вачка Бања“, Природно лечилиште и

одмаралиште, Акционарско друштво„Аутотранспорт“ – у реструктури-рању, координатор безбедности „Ве-селог спуста“ Милутин Лешевић, ПД„Електросрбија“, ПД „Центар“ Кра-гујевац, ПД „Дринско-лимске хи-дроелектране“, ЕПС ЈП„Електрокосмет“ и Синдикала орга-низацији краљевачке „Електро-србије“. Т. Радовановић

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

62

Необична свадбена поворка

ПОВРАТАКТРАДИЦИЈИ

63

Ни најстарији Краљевчани непамте када се испред зградеГрадске управе на Тргу Јована

Сарића окупило толико коњских за-прега као на Тројице, у недељу 23.јуна. И тек што је овуда прошла ли-тија, којом је обележена градскаслава, пажњу малобројних пролаз-ника привукао је топот коњских ко-пита помешан са громогласнимзвуком труба. На челу поворке чезаса барјактаром, младенци па ум истари сват, а потом једна за другом

пристизале су друге чезе и фијакерикојима су вешто маневрисали ко-чијаши у народним ношњама. Коњиса црвеним кићанкама и белим ма-рамама мирно су у хладовини ис-пред зграде краљевачке поштечекали да тек венчане Невену и Ду-шана Живановића поведу даље путцркве на Берановцу. Посебну пажњупосматрача, који су са одушевљењемпосматрали веселу свадбену по-ворку, привлачио је четворопрег којије возио младенце.

Давнашња жеља двадесетпетого-дишњег младожење била је да башна овај начин започне нову фазу уживоту. Као члан Удружења љуби-теља коња „Столови“ од најранијегдетињства заволео је коње што јебио и повод да се из великог стана уцентру града пресели у Јовац и садвадесетогодишњом супругом на-стави живот на породичном имањусвојих предака.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић

Краљевачким улицама наТројице одјекивао топот

коња праћен музиком трубача. – На венчање

у четворопрегу

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

64

65

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

66

Краљевачка медијска сцена

- Осмех нема цену, а човек не треба да буде продана душа и зависи одоних који му наређују. - Све је пољуљано и свело се на политику, иако не

би требало тако да буде. - Кад би се променила свест свих грађана, поготово политичара са врха власти, кад бисмо сви схватили да треба да

раде оно што воле све би било другачије. - Новинарство је прелепа професија, која предобро иде уз карактер Севтлане Радосављевић, само

да је мало више плаћена, али и да новинаре мало више поштују

УЧИТЕЉИЦАКАО ОСВЕЖЕЊЕ (2)

67Светлана Радосављевић

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

Да буду присутни у телевизијскимпрограмима понајвише заслу-жују обични људи, а таквих има

на сваком кораку потврђује наша саго-ворница која управо ради на серијалукоји обрађује теме из српске средњо-вековне историје. Већу трему негопред последњи испит на факултету,који је дуго одлагала, имала је

у тренутку када је са истим профе-сором требало направити интервју зателевизију. Велико задовољство збогчињенице да је успела да успешнообави задатак додатно је ојачано по-тврдом професора да је у њој одувеквидео просветног радника.

Свесна чињенице да се све мањечита, чак и дневна штампа, настоји дабуде довољно информисана о свимдешавањима из различитих области,јер је то веома важно у послу којим себави. Као велики филмофил не про-пушта да буде обавештена о збива-њима из света седме уметности, али ипогледа по неки добар филм. Тонајчешће нису комедије већ филмовикоји, каже, шаљу неку поруку. Сло-бодно време ипак најрадије проводиуз добру књигу, а међу онима чијадела највише воли свакако је МомоКапор.

И док се велики број младих Кра-љевчана из петних жила труди да до-каже како нема посла нашасаговорница не дели то мишљење.Као припадница млађе генерацијевиди младе људе који раде, али и онекоји по цео дан седе по кафићима пре-листавајући новине у покушају да тооправдају недостатком посла. Нијетачно, каже, да нема где да се ради, амладима који обављају разноразнепослове треба посветити више места умедијима, посебно ако су успешни илису аутори било каквих дела из разли-читих области. И без обзира штопажњу читалаца привлаче бомба-стични наслови који указују на нечијунесрећу живот треба гледати са ве-дрије стране.

Рад на телевизији није нека по-себна привилегија, посебно у градукао што је Краљево, поготово што неможе да обезбеди довољну зарадукоја би гарантовала безбрижан живот.

Зато Светлана и даље, кад год се за топружи прилика, ради и додатне по-слове, углавном промоције различи-тих производа.

- Дуго сам радила и познајем ве-лики број комерцијалиста који знају дамогу доста тога да продам. Није тотако често, али сваки динар добродође. Радим све, а морам добро да по-знајем карактеристике и цене произ-вода које нудим – прича Светлана.

Ситуација у медијима, посебно фи-нансијска, није ни мало ружичаста. Ат-мосфера у колективу Краљевачкетелевизије је добра, запослени седобро слажу и увек имају разумевањаза све проблеме кроз које пролази ме-наџмент. Свесни су сви да се сваки за-рађени динар дели подједнако свимзапосленима, да нико ништа не узимау сопствени џеп, па имају довољно ра-зумевања и када плате касне. Ипак,потврђује да јој је изузетно драго штоје запослена у таквој фирми којусматра јаком медијском кућом у којојсвако од запослених има тачно дефи-нисане обавезе. Поред свакодневнихприлога за емисије информативногпрограма свако од новинара има и по-себна задужења везана за пољопри-вреду, туризам, образовање,политичка дешавања...

И поред свих погодности којепружа посао којим се бави Светланасебе у будућности види у просвети каоучитељицу у учионици међу ђацима.Жеља јој је да их учи и да, као великодете у души, сваки дан на посао до-лази са осмехом на лицу. Није безна-чајно ни то да су у државној службиплате сигурније и да су редовне. У по-ређењу са другим занимањима ситуа-ција у просвети је, кад су примања упитању, много боља иако и даље имавелики број оних који њоме нису за-довољни. Сигурнија примања од тре-нутних била би и добра прилика дародитељима врати бар део оног што сууложили у њено школовање. Али, аконе буде посла у просвети радиће,каже, било шта што доноси примањакоја могу да обезбеде пристојанживот.

- Новинарство је прелепа профе-сија само да је мало више плаћена,

али и да нас мало више поштују, пого-тово кад по пола сата чекамо саговор-ника који још није попио кафу.Професија је предивна, ни један данније исти, јер се увек појављују новетеме, нови људи и нови изазови. Брзживот добро иде уз мој карактер, алиостаје жал због чињенице да није до-вољно добро плаћен – каже Светланазаљубљена у уметност и песме ЂорђаБалашевића.

Мало у шали, а мало и озбиљно,тврди да јој је највећа жеља да упознаовог кантаутора чије песме не могу свида разумеју, па ваљда и због тога некењегове наступе тумаче на погрешанначин. Још током студију зидови спа-ваће собе били су излепљени папи-рима са стиховима Ђорђа Балашевића,па је сваки дан почињао баш погледомна неки од њих. Воли Светлана и многедруге ствари, пре свих Ибар на чијојобали је рођена и кога не би мењалани за какво море. Зато јој дан најлепшепочиње кад од зграде у којој станује, иобданишта поред ње, пође на посаокроз парк низ леву обалу реке.

- Сматрам да осмех нема цену и дачовек не треба да буде продана душаи зависи од оних који му наређују. Имлади би требало да имају карактер,поготово женске особе. У ово времесве је мало пољуљано можда и збогполитике. Све се свело на њу, иако неби требало тако да буде, па можда низбог тога нисам била симпатизер нитиједне партије. Кад би се промениласвест свих грађана, поготово код поли-тичара са врха власти, кад бисмо свисхватили да треба да радимо оно штоволимо мислим да би све било друга-чије. Мислим и да људи треба више дасе друже, јер ми се чини да се некакоизгубило време за пријатељство, чак иза децу коју васпитава улица, јер акородитељ мора да ради два посла он нестиже да учи са децом – каже Светланауверена да младима није место у по-литици.

Наступ на телевизији захтева по-свећивање посебне пажње облачењу,а Светлана Радосављевић припада же-нама које воле да се облаче шаренокао цвеће и да на њима све лепрша. Топојачава веома важан утисак женстве-

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

68

69

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

70

71

ности који се умањује фармерицама,неуредном фризуром и шминком. Ипоред тога каже да не робује познатиммаркама које нису увек услов да гар-дероба буде атрактивна и елегантна.Имати лепу ствар јесте привилегија,али у времену у коме живимо то нијеувек могуће. Елегантном и лепршавомизгледу у највећој мери доприносисмисао да искомбинује делове гарде-робе који су јој доступни.

- Многи кажу да је моја шминка на-падна, али увек желим да истакнемочи и на њима задржим пажњу, а мис-лим да то и камера трпи. Нешто збогздравља и добре кондиције толико по-требне у послу, а мало и због жеље даимам лепо и складно развијено тело,редовни сам посетилац теретана. Иаконе волим парадајз и краставце чиними се да бих могла да живим само напилетини и лубеницама – прича нам уповерењу.

Још кад је као петнаестогодишња-киња почела да продаје пецива у „Ми-ражу“ формирала се као личност којадобро зна шта жели у животу. Много

важније од свега је, признаје, дазна шта неће, а према томе је

одавно одредила прецизнуграницу. У време када је

пажња највећег бројапре свега младих

окренуто према ма-теријалним доб-

рима Светланадоста убед-

љиво говорида не

жели да им робује, поготово кад видида свет иде према моралном сунов-рату.

- Ако ишта треба да нам останенакон празних џепова треба да намостане морал кога је у данашње времесве мање. Не можемо сви да се ро-димо као лепи, а о моралном сунова-рату говори и површно гледање нанекога без покушаја да се види какваје уствари особа. Сматрам да је у жи-воту најважније образовање, јер одтога колико је неко спреман да учи за-виси и колико ће сутра да вреди – кажеСветлана уз потврду да има у себи до-вољно љубави за све људе овога света.

Довољно је, каже, формирана каоличност и добро зна ко јој не треба уживоту. Зато су јој два најбољапријатеља мушкарци са којима, уз дру-жење, води разговоре на интелектуал-ном нивоу, без обзира да ли је то узпрву јутарњу кафу или поподне узстони тенис.

Мало по мало прича о стању накраљевачкој медијској сцени прера-стала је необавезан разговор о мла-дима и њиховим преокупацијама,животу и настојању да се у њему будејединствен и различит од осталих.

И док чека прилику да се запосликао просветни радник Светлана Радо-сављевић наставља да се бави нови-нарском професијом у којој се, какокаже, врло добро сналази. У страху дане пропусти неки од важних догађајамаксимално се посветила послу уве-рена да је спавање само траћење дра-гоценог времена.

Пред крај разговора поверила намје и малу тајну. Њене очи мењају боју

и у затвореној про-сторији су зе-

лене, нас у н ц у

плаве, а кад је тмурно сиве. То им несмета да буду радознале у настојањуда виде све што је могуће.

- Волим псе, па иако га немам мис-лим да је пас најбољи човековпријатељ без обзира што се о томе неизјашњава. Животна жеља ми је, ипак,да имам довољно финансија да ос-нујем удружење у оквиру кога би биодневни боравак у коме бих прихватиласву децу са тешкоћама у развоју и хен-дикепом било које врсте. Због великељубави према њима учествовала саму разним хуманитарним акцијама, аједна од њих је „Плесом до снова“ –признаје Светлана.

Иако са релативно кратким иску-ством у раду медија сматра се до-вољно компетентном да онима који сеопредељују да тек заплове у ове водепоручи да им основни мотив при томопредељењу не буду финансије. Ос-новни мотив треба да буде жеља да сеправовремено преносе тачне инфор-мације, бави истраживачким новина-рством и праве тематски прилози.

Поносна што потиче из просечнерадничке породице, и поред тога штотемпо живота у великом граду одго-вара њеном темпераменту, приоритетнад животом у њему даје пријате-љима, природи и пролећу као најлеп-шем годишњем добу.

- Не знам да ли постоји нешто штоје толико инспиративно као природа,мирис липе после кише, залазаксунца... Зато свако треба да оде у при-роду да би му се отворили видици.Волим да седнем у природу и изузетносам јој посвећена иако сматрам да мије велика мана што сам толико осе-ћајна – каже на крају Светлана узмолбу да не заборавимо да поменемоАлексу са почетка ове приче.

Заједно са Алексином мамом Свет-лана у слободно време прави лепоукрашене венцијанске маске од гипса.Додатни приход од продаје употпу-њава оним од додатних часова којепружа основцима.

Т. Радовановић

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

72- Хор Свештенослужитеља Епархије Гродно одржао концерт

духовне музике у свечаној сали Градске управе

Гостовање хора из Белорусије

ВЕЧЕ ДУХОВ

73

Гости Краљева на Видовдан билису чланови Хора Свештенослу-житеља Епархије Гродно из

истоименог белоруског града. Чла-нови хора, који је основан 2002. го-дине по благослову епископаГродњенског и Волковиског Арте-мија, су свештеници и ђакони Епар-хије Гродно. Ансамбл активноучествује у духовном и културномживоту своје земље, а наступао је на

прослави хиљадугодишњице Волко-виска 2005. год и 65. годишњице по-беде у Великом отаџбинском рату уМинску 2009. године. Хор је учество-вао на међународном фестивалу„Хајновски дани црквене музике“,Бјалисточким данима црквене му-зике, као и на белоруском међуна-родном фестивалу „Православнопојање“ на коме је освојио првоместо. Овај хор је редован учесник

фестивала православног појања „Ко-ложска Благовест“ који се сваке го-дине одржава у Гродну, почев од2002 године.

Као учесник Фестивала духовнемузике „Музички едикт“, манифеста-цији посвећеној обележавању 17 ве-кова од доношења Миланскогедикта, хор ће након Краљева госто-вати у Нишу.

Т. Радовановић

ВНЕ МУЗИКЕ

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

74

75

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

76

Краљевачке рок легенде: Зоран Милојчевић Чомбе

МУЗИКАПО СВАКУЦЕНУ (2)

Почетком шездесетих година про-шлог века и у Краљево су почеледа пристижу, додуше доста

ретко, грамофонске плоче са песмамакоје су доносиле нову музику и наго-вештавале неку врсту револуције. Билаје то прилика да се мало боље упознајуса оним што је могло да се чује јединоса таласа Радио Луксембурга. У товреме легендарни Битлси почели су даправе пометњу прво у Хамбургу, азатим Енглеској и целој западној Ев-ропи. Као и све ново у то време теккасниће ће стићи на простор Балкана,много пре него у друге земље ИсточнеЕвропе.

„Битлси“ су, прича један од првихкраљевачких рокера Зоран Милојче-вић, били алфа и омега и најзначајнијагрупа двадесетог века. Иако можда ненајбоља у музичком смислу ипак јенајзначајнија за цео покрет. Створилису основу и ширину за све који судошли касније како би могли да се из-ражавају на начин на који то желе. Ути-цали су на начин размишљањабројних генерација млађих музичара,а „Б“ страна легендарног албума „Ебироуд“ представља врхунац тог вре-

мена. На музичкој сцени харали су „Ро-лингстоунси“, а пристизали „Холис“,„Би Џис“ и многе друге групе које су,понекад само са два хита, чистоменергијом остављале дубок траг у му-зичком животу. После њих јављају сеозбиљније групе „Дип парпл“, „Лед це-пелин“, а крајем шездесетих и солистиОтис Рединг, Вилсон Пикет, АретаФренклин...

Колико је нова музика била рево-луционарна сведочи и податак да јенаступима краљевачког састава „Бези-мени“ тада присуствовало и више од1.000 посетилаца. Тек седамнаесто-гишњацима више од зараде, довољнеда се у ресторану Дома ЈНА поједепорција ћевапа уз сок, годила је не-сумњива популарност. Међу члано-вима ансамбла издвајао се многомлађи Лазар Ристовски.

- Били смо врло добра група и сви-рали са енергијом чиста срца. Квали-тет није био ствар тренутка иувежбаности него превелике љубави ионог што смо осећали. Лазо се из-двајао по квалитету. Поред тога што јебио неспорни таленат он је био радани предан, и претерано вежбао док сам

ја ишао линијом мањег отпора. Мис-лим да све треба да буде тотално ис-крено, без претераног вежбања икопирања других, што ми је каснијепомогло у тражењу сопственог израза.Тако се испоставило да тврдоглавост иније увек лоша особина – прича ЗоранМилојчевић.

На великом концерту у новобео-градској хали спортова засвирали су„Безимени“ пред пет хиљада посети-лаца у време док је „Смак“ био јошмало позната провинцијска група. На-ступио је „Тајм“ са Дадом Топићем,„Поп машина“, две мађарске групе инеки акустичари. Никола Караклајић,који је већ водио „Ју групу“ у Лондонпрепознао је у краљевачком бенду ка-пацитет и док је планирао да их по-веде у колевку рок музике чланови„Безимених“ су се одушевљавали иБеоградом. По много чему специфи-чан концерт почео је са закашњењемод сат и по, а публику жељну маложешће музике разбеснели акустичари.Зато је ваљда пред наступ „Безиме-них“ популарни Минимакс и потврдиода је на њима велика одговорност.

- Прва ставр је била одлична об- 77

рада чувеног Бардоновог „Тобакороуда“ у Кимијевој верзији. Испошто-вали су нас првих двадесетак секундида виде шта то радимо, а онда је почеоделиријум. Објективно смо због при-тиска и огромног броја људи били из-губљени на великој бини, али сам биопресрећан. Кад се завршио концертизашао сам да удахнем ваздух и чујемда причају како „Безимени“ добро сви-рају. И Милан Ст. Протић је приликомгостовања на Студију „Б“ пре неколикогодина говорио о том као једном одпрвих рок концерата у Београду ипосле више од тридесет година сетиосе да су добри били неки „Безимени“из Краљева – прича Милојчевић пре-срећан што је као савременик одра-стао уз рокенрол.

Након што је Лазар Ристовски пре-шао у све бољи и популарнији „Смак“,и коначног распада „Безимених“, до-лази до смене генерација, а младиприхватају неку другу музику коју нашсаговорник сматра деградирајућом.Све то утицало је да се окрене подјед-нако великој љубави, аутомобилизму.

Продајом гитаре и појачала моглоје да се обезбеди тек толико новца дасе купи популарни „фића“ и наступи уједној од трка у националној класи. Ис-поставило се да за трке није довољносамо имати ауто. Далеко је то било однеког значајнијег успеха у шампио-нату, па иако је „фића“ јурио брзиномод 140 километара на сат није могаода се избори за неки значајнији плас-ман. Након две године бројних поку-шаја да се напарави добар резултат, ипоред добре технике, није било ус-пеха, а епилог велике љубави је по-тпуни финансијски крах.

Ни два три излета у народну музикунису могли да попуне празнину која јенастала након распада бенда иако сунаступи у хотелима били на далековишем културном нивоу него са-дашњи. Три месеца у врњачким хоте-лима „Борјаку“ и „Фонтани“ уз пунпансион и плату већу од шефа рачуно-водства у пошти, уз свирку само до по-ноћи, нису могли да задовољемузичке апетите Зорана Милојчевића.

- Дефинитивно сам се после тогаодлучио да радим оно што волим и

што ми много занчи у животу. Било једовољно да имам гитару и појачало пада имам и доста посла. Добро се зара-ђивало, али ја нисам хтео да радим ко-мерцијалу. Нису то били ни музика, ниамбијент, ни људи, ни атмосфера којами одговара ма колико све то билодобро плаћено – каже Милојчевић.

Иако је још као мали имао првиконтакт са усном хармоником текосамдесетих година прошлог века упу-тио се у Трст да набави неку мало оз-биљнију, а јефтинији модел хроматскехармонике са опсегом од три октавемогао је све да одсвира, али нијеимала тон какав је очекивао.

Са новом усном хармоником, сам усоби вежбао је све док након месецдана није сазнао да и њу држи нао-пако, па је морао да крене из почетка,а задовољство наученим није могло дапотисне жељу да то покаже и другима.И ма колико да је било чудно да некоу тим годинама почиње да се бави са-свим новим инструментом Зорантешко налази речи да опише задовољ-ство које га је обузимало.

Велики рад је давао и резултате, аврхунац је био позив познатог виоли-нисте Јована Колунџије, фасцинираногоним што је чуо у Краљеву, за наступ уБеограду. Иако се са групом музичкихентузијаста озбиљно припремао забеоградски наступ након њега нисумогли дуго да опстану.

Након два компакт диска са хито-вима евергрина Зоран Милојчевић уовој години први пут припрема аутор-ски албум. Од половине јануара је већснимио тринаест, а тренутно завршавачетрнаесту композицију. Свака од њихје захтеван пројекат у чијој реализа-цији помажу пријатељи музичари. Ипоред сазнања да не може да очекујефинансијски успех стечено искуствопотврђује да је одлука да у шездесетојгодини живота комплетира аутрскирад ипак добра.

Има у тих четрнаест композицијаелемената џеза, рок музике, босанове, али и стилски упакованих народ-них мотива што чини понуду каквенема на тржишту.

Осим наступа у Марибору у времедок је био престоница европске кул-

туре нису ретки ни они пред пријате-љима или у неком од угоститељскихобјеката.

- Још деведесетих година смо сви-рали на Светом Стефану кад се међугостима нашао енглески амбасадор, паиако као и сви Енглези шкрт у дељењуаплауза, за време вечере спустио јеприбор и запљескао. После тога сепроменио и третман конобара којимаје било чудно одакле излази тако уго-дан звук. На добар пријем наишао је инаступ у Лиону и срећан сам што је тамузика заживела тим пре што и поредмоје тврдоглавости и упорности дугонисам имао повратну информацију да

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

78

79Зоран Милојчевић

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

80

се то људима свиђа. Обрада песме „Стани, стани

Ибар водо“, уз још неколико об-рада народних песама, и данас сеемитује на многим телевизијама.Ипак, увек ми је било најважниједа и сам будем задовољан, а ако јабудем задовољан наћиће се јошпар људи који ће да буду задо-вољни и то је довољно – каже Ми-лојчевић свестан чињенице да нипосле толико година бављења му-зиком није бог зна колико профи-тирао, чак ни да покрије ценуинструмената које је куповао.

Задовољство, енергија и вољаса којом ради је нешто што неможе да се плати парама. Непо-прављиви ентузијаста какав је оду-век био остао је до данас поносн изадовољан зато што није изневе-рио музику коју воли.

Повремено враћање гитари иувежбавање репертоара са РанкомТодоровићем, Ацом Гајовићем иДушаном Стојићем нису резулти-рали ниједним званичним насту-пом, па су уследили другиразличити састави у којима се Ми-лојчевић опробао и као певачевергрина који се све ређе чује, акоји воле старије генерације.

- Никад нисам зажалио и увекрадио онако како сам осећао. Кадгод ме музика повукла у себе ја самулазио, а кад је време било друга-чије враћао сам се евергрину иусној хармоници. Пресрећан самшто сам рођен у то време и биосавременик хипи покрета иако уњему нисам учествовао. Летовањау интернационалном кампу у Ма-карској била су прилика за дру-жење са младима из целог света.Били смо истомишљеници, а каднеко запева светски хит сви смо пе-вали као један. Сви смо били наистом нивоу и делили исти системвредности. Шездесет године субиле, а сад се то уочава, проспе-рите за цео свет. У целом свету сенешто дешавале и срећан са да самдео тога у изузетно позитивном пе-риоду – прича са нескривеним за-довољством Зоран Милојчевић.

Сви који су тада каријеру наста-вљали забављајући госте по хоте-лима морали су да буду врснимузичари свезналице. Сваки на-ступ почињао је анимир музикомса џез стандардима, а музичариморали подједнако добро да из-воде иностране хитове и домаћешлагере, али и народну музику,поред домаће и румунску, бугар-ску, македонску, руску, шпанску.Данас се, каже Милојчевић, по-чиње и завршава са колом док јеизмеђу два кола „не дај боже шта“.

Инструменти и остала опремаза наступе били су скупи и тешкодоступни, па није било необичнода се на наступе група из западнихделова земље долази само да бисе видело на чему свирају. И му-зика је значила много више негоданас, а посебну емоцију носиле субаладе. Суноврат је кренуо у тре-нутку кад су почеле да се правепесме за сваку пригоду, венчање,крштење, полазак у школу, одлазаку војску. Било је важно само да сеђуска.

- Дуго нисам обраћао пажњу нате текстове који су само употпуња-вали звучну слику. У првом планује музика, ритам и могућност да сецупка док су текстови до те меретривијални да је све деградирано.Кад сам почео да бележим тек-стове и читам их деловали су то-лико смешно да ни уз једну музикунису имали квалитет. Дај да сецупка се ритмом који убија, а при-чај глупости на најнижем могућемнивоу – каже Милојчевић.

У последње време радујепојава младих музичара којидобро познају рок музику. Недавниконцерт симфонијског оркестра уКраљеву показао је да међу мла-дима има поштоваоца и такве му-зике. И поред поплавенајразличитијих врста свако нађеоно што му одговара иако о умет-ности не може да се разговара услучајевима кад се прави заогромне масе.

- Има довољно оних који знајуда музика може да пружи много

више, па нађу и џез и рок, а видимда има деце која то одлично по-знају. Има и оних који добро сви-рају. Оно што је добро остаје, анекоме ко је пре само десетак го-динама ваљао овим просторимамноги му се не сећају ни имена.Оно што је добро опстаће и проду-жити да живи – каже Милојчевићкоји би после педесет година у му-зичким водама желео да настави идаље.

Иако су за срчане болеснике ду-вачки инструменти забрањени уве-рен је да му свирање помаже да себоље осећа, јер надомешта фи-зичку активност која се препору-чује. Зато му ни у једном тренуткуније падало на памет да прекинеда свира, јер свирка није прваствар коју је радио пркосећи не-чему.

Ни једна од четрнаест компози-ција које би до краја године тре-бало да се нађу на неком носачузвука нема назив, можда и збогтога што се композиторског радаприхватио без икаквог теоријскогзнања. Једна по једна настајале сутако што су се мелодије рађале нагитари, затим одсвиране на уснојхармоници, понекад и комбино-вано. Утисак да је свака следећасве боља доводи до уверења даистраживању нема граница, па ћечетрнаеста бити и последња уовом циклусу.

Иако је највећи део посла зав-ршио наставак зависи од других, аса првим данима после летњих од-мора следи финализација.

- Мени је важно да ме није сра-мота да потпишем то што сам ура-дио. То сам ја у овом тренутнку, аможда бих у неком другом вре-мену урадио другачије. Иако сепрошлих времена радо сећам на-стојим да у сваком тренутку будемактиван и дам колико могу. Музикаживи и даље, а ја мислим да јенајпаметније то што сам одлучиода иапк урадим нешто ауторски –каже на крају угодног разговораЗоран Милојчевић.

Т. Радовановић 81

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

82

ОРКЕСТАРДЕЈАНА ПЕТРОВИЋА

83

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

84

Једини краљевачки рукометни клубМеталац прошетао се протекле так-мичарске сезоне кроз лигашко так-

мичење и за следећу изборио правонаступа у западној групи Прве Б лиге.Компактна екипа састављена од мо-мака са краљевачке калдрме осимвеома јаких противника током лигаш-ког такмичења борила се и са многимдругим недаћама, пре свих недостат-ком простора за тренинге и одигра-

вање првенствених утакмица. Ниосвајање титуле шампиона није скре-нуло пажњу медија у време док су јеславили на свом игралишту у Доси-тејевој улици.

Пласман у виши ранг такммичењабио је повод да екипу новог краље-вачког прволигаша, први пут у исто-рији клуба, прими један градскизваничник, овога пута председникСкупштине града Сретен Јовановић.

Уз велико поштовање за постиг-нути успех није на одмет напоменутида већ годинама рукометаши Металцапрволигашке утакмице играју у Трсте-нику, граду из кога потиче и екипаПрве петолетке, главног конкурента уборби за титулу шампиона. Није но-вост да се младим спортистима многообећава, па ни речи председника Јова-новића да град мора да препозна ицени успех, а да локална самоуправа

ДОМАЋИНИ Рукометаши Металца постали прволигаши

85

мора да нађеначин да у оквиру могућ-ности помогне, не доживљавају каонешто посебно значајно.

Уверење да би већ током следећегпрвенства рукометаши Металца моглида буду домаћини у свом граду те-мељи се на очекивању да ће до по-четка јесењег дела првенства битизавршена толико дуго очекивана халаспортова у Рибници. Ако до тога и недође рукометаши ће опет бити дома-

ћини у Трстенику и настојати да нижууспехе и у вишем рангу такмичења.Дешавало се и раније да Металацпрвенствену сезону заврши на трону,али да место у вишем рангу препустиекипи која има услове за одигравањеутакмица.

Председник Рукометног клуба Ме-талац Топлица Петковић је уз захвал-ност играчима, тренеру и члановимауправе клуба, подсетио да су рукоме-

таши и поред свих тешкоћа само зах-ваљујући великом пожртвовањуосвојили прво место у лиги. Многииграчи који су потекли из Металца већиграју у другим клубовима, а поврат-ком у матични створило би се јако јез-гро способно да се неке од нареднихгодина пласира у Суперлигу.

Т. Радовановић

У ГОСТИМА

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

МАГ

АЗИН

30

.6.2

013.

86

ИГРЕБЕЗ

ГРАНИЦА

87

Фото

: М. Р

адов

анов

ић

Краљевачки МАГАЗИНISSN 2334-7678 (Online)

Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић

Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19Уређује: Редакцијски колегијум

Излази недељом. Рукописи се не враћајуE-mail: magazin@art.rs, www.art.rs