magazin "mason" br. 7

7/17/2019 Magazin "Mason" br. 7

1/68

0


2/68

1

Broj 7. / Privatno elektro

nsko izdanje.

Svi tekstovi su vlasnitvo autora.Jesenji Ekvinocij / 2015.e.v.


3/68

2

Slobono ziarstvo koristi mnotvo simbola za prenos svojih znanja.Zapravo simboli nisu samo geometrijska tela ili figure, ved je samsimbolizam prevashono zasnovan na bazinim alatima i sarajimagraiteljstva. Alati, orua, materijali, elovi kuda i zgraa, sve ima svojsimbolian i "skriveni" smisao koji ima preneseno znaenje.... ak ikaa "paa kia" to ima neko znaenje za Masone. To to je u

masonskim hramovima po poploan crnim i belim poljima, to postojeva ili tri stuba, poloaj i razmetaj nametaja u loi, raspore svetala iprozora, oznake na plafonu, iz svega Masoni ue. ta ue? To ved imairoki ijapazon razmatranja, u prvom momentu prilikom sameinicijacije u neki stepen, bivaju preneena izvesna osnovna tumaenja osvakom alatu, kretanju, da bi potom postalo jasno da svako za sebe

treba da shvati da su ti alati i saraji svega to se nalazi u Hramu ustvari saraji vlastitog Bida, jer - Hram i Loa jesu ovek. Taa sesvako o nas suoava sa izazovom a razmilja o tome, ta pet glavnih"Oficira" ("asnika") prestavljaju u oveku... recimo Stareina je

Inteligencija i Volja, Sekretar je pamdenje, Besenik je shvatanje itumaenje, Prvi i Drugi nazornik su elatne sposobnosti it. Timeovek postaje svesniji sebe... jer svakom "oficiru" je oeljen i "alat"kojim se On/a koristi. Uglomer, libela, estar, visak, ekid... sve je to uoveku... mukarcu i eni, bez razlike. Kako se novoprimljeni Masonupuduje osnovna stvar koja je saoptena jeste: "Spoznaj Sebe".... i takoovek krede na svoj Put Samospoznaje.

Put samospoznaje se odvija unutar Hrama, a to znai a je tospoznavanje vlastitih osobenosti. Kakva je moja priroa? ta me

sainjava? Kako to utie na mene? Kako ja vlaam svojom priroom?ta me oreuje? Kako oivljavam sebe introspekcijom? Kako me vierugi? ta mi je privlano, a ta obojno? Koje su moje tenje? Koje sumoje voilje, ieje, namere? Kakav je moj ivot? Koji je smisao mogivota? ... i na svako pitanje ogovor se moe razmatrati u kontekstunekog simbola, alata ili saraja u Hramu.

Do ue za neke to nita posebno i nije bitno jer su oli u rutvoobrih ljui, na obrom glasu (na "poloaju", sa obranim imetkom isl.), a samim tim analiza nije neophona te nae rutvance ("klub")

moe jo jenom a napravi slavlje povoom toga.

Elem,... iudi Putem samospoznaje, hoa se po uvenom "ahovskom"polju crnih i belih kvarata. Svako za sebe razmatra ta to znai... kaahodamo,... nekada definitivno stajemo na bela, a nekada i na crna

polja. ta to znai? Tumaenja su razna. Neki kau a je sve to je"belo" zapravo dobro, svetlo, pozitivno, a sve to je "crno" loe, zlo,izopaeno, kvarno i pogreno. Neki to poimaju kao aktivno i pasivno,kao obra ili loa ela ili emocije, i za uo nekaa moe a se koraknei nagazi ta uesna linija koja spaja crno i belo polje na pou Masonskog hrama. ta to znai? Da li su neka ela ujeno i obra i

loa... zapravo to je kao lek, nekima on eluje u cilju ozravljenja, anekima je poput otrova. Neka naa ela izgleaju "obra", ali zakoga... upravo ta ela nekima ne onose obro. ta je ispravno? Ustvari, koje je ispravno "tumaenje" simbola? To je teko i praktinonemogude oreiti, jer ljui su koliko univerzalno sarajem slini iliientini, toliko su i razliiti u mnotvu svojih iniviualnosti.

ta je ispravno, ujeno poseda na to ta je "regularno"? Orenicepostavljaju ljudi, spram svojih shvatanja i razumevanja sebe i ovog

sveta, spram moralnih, rutvenih, intelektualnih, osedajnih i rugihnormi i modela koje su usvojili da smatraju - ispravnim. A u tome opet

vidimo da ako neko svoju rutvenu zajenicu smatra "belom", onapolja oko njega su, gle, "crna". Ako neko pojmi a su njegovi ivotnistavovi ispravni, oko njega su - "crni", ovo je uesno oslikano uljudskoj prirodi, a prosto je fatalno kako ljudi zaista deluju i ponaajuse na ovaj nain. Razmotrimo potom a "bela" polja mogu

prestavljati sve ono ta elimo obro sebi i rugima, ok "crna" poljaprestavljaju strahove i sve ono ta ne elimo nikome. Jeno jezaovoljenje srede, zravlja, svih uitaka, voedi o specifinogzadovoljstva, koje su stari Grci nazivali "Eros", dok strahovi od bolesti,

smrti, nematine i neada imaju svoju orenicu nazivanu "Tanatos".Ljui se generalno ponaaju shono sa ova va principa. Eros je elja zasticanjem bogatstva, imanja, zdravlja, raznolikih zadovoljstava, a sve

to stoji na putu tim ostvarenjima jesu strahovi... Tanatos, kao strah osmrti, kojem voe bolest, starost, nematina, nesrede. Ova va principase stalno preplidu. Ljui tee Erosu, jer stalno ele a "pobegnu" od

Tanatosa. Hoati samo po "belim" poljima u ivotu iziskuje velikuvetinu, znanje, sposobnosti i koncentraciju. No, a li je to mogude...bolest je uvek prisutna oko nas, manje ili vede poasti nas stalnosnalaze, od kijavice do ozbiljnijih boljki,... a ozbiljnije nas stavljaju na

korak blie Smrti... o koje se ljui plae i strepe. Nematina (proisteklaiz raznih okolnosti unutranjih i spoljanjih ivotnih okolnosti) smanjujemogudnost oravanja zravog ivotnog stanara... i eto nas nakorak od bolesti, propaanja... i blie smrti. Neznanje, koje jeproisteklo iz linih oabira i spoljnih uticaja (kao i za sve ostalo)prouzrokuje a se ne moe ostvariti sticanje velikog imanja, bogatstva,

te opet voi ka siromatvu-bolesti-smrti... i tako u krug... a ljudi silnoele Zaovoljstvo i Sredu... pa makar kroz Lutriju, Bingo i sline"mamipare" kroz koje tu strah tj. Tanatos, elimo a okrenemo abue na "Eros".

I tako... uedi iz posebnih okolnosti masonskog ivota moemo apojmimo da je izvesno da se kredemo ka Venom Istoku. Takva jepriroa stvari, a a su saraji naeg Bida zanimljivi za razmatranje i aimamo mogudnosti a se ka tom Istoku kredemo ostojanstvenimkoracima, uz potovanje, toleranciju i razumevanje, a i rugi ljuiovim svetom hodaju, kao i mi, tim crnim i belim poljima.


4/68

3

U prolom broju Masona napisao sam jean kratak lanak koji je bioplod diskusije, od nekoliko dana, sa jednim bratom iz druge

objeijencije. a saa ne ponavljam o emu se radi-zamolidu ljubaznonove itaoce a potrae isti taj naslov u proteklom broju naeg malogmagazina, pa a ga iitaju, i ona se prepuste ovom ove nastavku,ukoliko re o hronolokog rea stvari.

Mislio sam, ono prolog puta, a sam uglavnom obuhvatio barem skicu

glavnih ieja o kojima smo nas vojica razmiljali u prijatnim asovimatokom kojih smo se preputali konverzaciji na razliite slobonoziarske iruge teme. To je tano ako sam eleo a prikaem tok naih razgovora,ali oni su dobili neoekivanu razrau, samo nekoliko ana posleobjavljivanja, ko zna kakvim zakuastim putevima, srede ili subine,teko je redi orejeno.

akle... seeo sam jene veeri u prisustvu Sestara i Brade iz nekolikorazliitih objeijencija i tu su se voili oputeni razgovori posle uspenoobavljenog raa. Seeo sam i uivao, pomalo jo po utiscima, sveim i

inspirativnim, a ona sam uhvatio sebe kako sa sve vedom panjomsluam Sestre o mene, koje su neto iskutovale o omiljenojmasonskoj temi-medjusobnom prepoznavanju Loa na mejunaronomplanu, regularnosti, priznavanju, ko je ko u ovom svetu, i sve tome slino.Jena o njih, vrlo uzbujena i ubejena u ono to govori, tumaila jekako je neobino bitno a pri ovakvim vrstama kontakata oprez nikanije suvian i na omet, jer je pitanje osobito vano, a mogude klizavo patome ona sleuje teko uhvatljiv ogovor, i a neogovorni kontakti saLoama koje nisu regularne, priznate, propisne, i slino, moe a povueteke posleice i po onoga pojeinca koji je bio neoprezan a previeotvoren, i po Lou u kojoj se on nalazi. Jer govorila je ona ako se takouplete u neto to je nezakonito, ona za as moe a nam se povuepriznanje koje je tako teko steeno, i za as se naje po verimnebom... i sa, ono to je meni bilo jako vano, kae .. jer mi tu uoptenismo neto naroito bitni, kao pojeinci. Ono to je vano, jeste Rekoji treba a opstane. On je tu bio pre nas, i ostade posle nas.. mi tunismo bitni, mi smo samo mali delovi jednog velikog organizma u kome

smo privremeno, lako zamenljivi, neprimetni... Re je ono to traje, mismo kratkog veka... i jo poneto posle ovoga, ali ovo je bilo onakokrucijalno, barem meni.

Ne bih saa a ulazim u sloenu i mnogima omiljenu temu regularnost i,valinosti, zakonitosti raa Loa i objeijencija-maa nije iskljueno a iona obije svoj neoekivani nastavak tokom nekog o narenih ana.Ono to mi je zaparalo uho bilo je tako fatalistiko svojenje naspojeinaca na, kako bih rekao, male, bezline, bezimene i bezprezimenedelove jedne-meni, na taj nain, isto tako bezimene i bezprezimene-vanvremenske maine kojoj smo pripali pukom sredom i nikaa ovoljniizraenom zahvalnodu. Bilo je, kao to sam gore pomenuo, lepo ioputeno vee, pa nisam mogao a se uputam u ozbiljnu priu, nisamnekako ni eleo, a i Sestre su brzo skakale sa teme na temu, tako a su i

one za trenutak i misaono i osedajno bile ved na nekom rugom terenu.Ove reenice, mejutim, nikako mi nisu izbijale iz glave i njima sam sebavio i sam, a naravno i sa mojim Bratom, omiljenim sagovornikom-


5/68

4

mada iz jedne druge objedijencije, nas dvojica se nekako uvek nadjemo

negde na sredini.

Moj ulazak u slobonoziarsku Lou u velikoj meri bio je orejeniejom a su ziari kojima du pristupiti Slobodni. Ako su slobodni,rezonovao sam, ona to znai a su to ljui koji imaju svoje mesto posuncem kao potpune individue, sa svim pravima, slobodama, i

obavezama koje iz takvog poloaja i stava mogu a proisteknu. Biti eojene prie koja se naziva slobodnom podrazumevalo mi je da onagarantuje najvie vrline samim svojim postojanjem, i a je to uopteneupitna injenica. a du u takvoj sreini biti priman i uvaavan kaoosoba sa imenom i prezimenom, i a de se o meni kao takvom voitirauna, isto mi je bilo jasno oekivanje i o njega nisam ostupio nikaa.Imao sam, naravno, sredu a se i najem u takvoj sreini, a toplo senaam a de jenog ana ono to sam raio sa Sestrama i Bradom bitikorak koji je ostavio takvu sredinu u nasledje onima koji dolaze u

sleedim anima.

Nisam oekivao, iskreno reeno, a postoje i vijenja kako je Re-masonski Red- sam po sebi institucija koja stoji nekako iznad pojedinaca

koji je ine, a je nekakav na-organizam kome treba da se podredimozato to se to tako smatra, trai, i oekuje. olazim iz liberalne opcije,kao to se ved a zakljuiti, i ovakvo vijenje u samoj sri meni eluje kaoveoma konzervativno, najblae reeno. Ono je veoma neoekivano, i toje jo neoekivanije, olo je o Sestara.

Sa strane ena.

Zato me je to tako iznenailo? Moj rezon je bio a su Sestre postale eoMasonstva posle jenog perioa razvitka naeg plemenitog Rea i borbepovodom njihovog iniciranja unutar istog, posle dogadjaja koji su bili

izraz ogorenog protivljenja itave jene konzervativne struje unutarSlobonog Ziarstva, koja i anas o ovome ima negativno miljenje.Nekako sam oekivao, stoga, a de prisustvo Sestara u Loamagarantovati njihovu-loinsku- slobooumnost i liberalnost, bilo a je reo enskim ili meovitim Objeijencijama.

Na moje veliko zaprepadenje, posle ove veeri, shvatio sam a i Sestremogu a buu konzervativne, isto kao i mukarci u Loama iObjeijencijama koje ih iskljuuju same po sebi.

a se vratim na protekli lanak-pisao sam o razgovorima sa Bratom izjene ruge objeijencije, tokom kojih smo razmiljali o tome kako jeuvojenje ena u masonstvo bilo korak napre, liberalizacija, otvaranje,napreak tokom vremena, akle, evolutivni pomak koji sveoi o razvojustvari. Mi smo to postavili kao jenu iroku priu, potpuno zanemarujudijenostavnu injenicu, a liberalni ili konzervativni nisu polovi ljuskogroa, nego iskljuivo i samo pojeinci, ene ili mukarci.

ene ili mukarci mogu biti konzervativni.ene ili mukarci mogu biti liberalni.

To je ono to bih, kao sutinsku stvar, morao a oam protekomnastavku.

Jenostavna injenica a su ene postale neovojivi eo Masonerije jeogroman evolutivni korak napre. Ona je oznaila kvalitativno novi koraku razvoju zanata, i sreda je a je to tako bilo, jeste, i a traje. To, izglea, mejutim, ne znai a je loa, enska ili meovita, sama po

sebi liena konzervativnih stavova zato to je konstituisana kao takva.Sam materijal kojim je granja postavljena, i koji ini njenu osnovu, tekje zaetak sloenog toka okolnosti koji se nepreviljivo zaplidu ubuudnosti.

Svako mora a se razvija najpre na linom planu, a bi mogao a nositeret sloboe na svojim pledima. O sloboe se, kao to je neko lepopisao, moe i beati. Sloboa, kao to je pisao jo i neko rugi, nijenikome data-samo je zadata, pa se mora osvajati stalno i iznova.

Sloboa kojoj teim porazumeva a ona bue potpuna i neuslovljena.Ne mogu dozvoliti da budem bezimeni deo neke celovitosti, bezimeni

deo bilo koje celovitosti, osobito ako ona nosi slobou ved u svomenazivu. To nije stav koji bismo nazvali egoizmom-to je ostvarenje

imanetnog stanja koje je u svakom pojedincu, po mom vidjenju stvari.

a ne olutam opet levo ili esno o onoga to sam namislio a kaem -iredi ovu ieju o sloboi ka jenom optijem planu, viim a je borba zaovu vrlinu stalna. Jena slobonoziarska Loa moe sebe nazivatiliberalnom, ali takva moe istinski biti samo ako u potpunosti potuje

individualnost svakog ko je u njoj bez obzira na stepen i kvalitet.Naravno, mesto svakog ponaosob je regulisano Obredom, pa se prava i

obaveze Uenika i Majstora razlikuju, ali to ne iskljuuje potpuno ibespogovorno potovanje svakog Uenika kao ljuskog bida. Ni Uenik niMajstor ne mogu biti posmatrani kao elidi nekakvog metaorganizma.Svako je ragocen bezuslovno. Olazak svake Sestre ili Brata iz Loe jenenaoknaiv gubitak. Svi smo mi eo neprekinog lanca koji se proteekroz sva vremena, i svaka prekinuta karika u tom lancu ne moe seiznova autentino skovati i vetaki postaviti na prejanje mesto.

Po mome miljenju, ako je neko ba i kontaktirao nekoga iz nekenepriznate, ili tome slino, objeijencije, ili uinio neki slian prekraj,ne znai a treba skoiti svom silom i kazniti ga ili je, pa jo i za primerdrugima. Istinski autoritet se pokazuje i dokazuje, mislim, potpuno

rugaije.

Da ne pominjemo ono , o kamenu kojeg su zidari odbacili, a koji je

postao kamen o ugla. Hodemo li a kaznimo-odbacimo nekoga od naszato to je neto pogreio? Obijamo, obacujemo neku Lou samozato to je obila Svetlo, a time i okumente, o neke Velike Loe sakojima nemamo prepoznavanje u formalnom smislu? a nedemo na taj

nain a previimo ragoceni ugaoni kamen?

Ne mislim, da prodjem na drugu stranu, da pozovem na potpuno

obacivanje smislenih inova prepoznavanja, bratimljenja, povezivanja


6/68

5

Loa... samo a razmotrim mogudnost a postoji i jo neki rugi oblikzajenikog ivota i osim toga. Moa malo manje formalan, ali nemanje sutinski.

Moa je to kao ieja previe, kako bih rekao, ak i revolucionarno. Ali ja dolaziim iz liberalne opcije, pa volim da razmislim i raznim

mogudnostima.

Uostalom, promene se eavaju stalno i svua. Te promene moemo anegiramo, moemo a ih sleimo, a moemo biti i oni koji te promeneiniciraju i vode.

Uvek sam zamiljao a jean Re, koji ima Slobou u samom svomnaslovu, treba upravo da bude inicijator promena. One ponekad

porazumevaju i raikalne sukobe sa traicijom, ali istorija oveanstvaprotiv toga ne govori nita, sutinski. E sa, kaa sam ove ieje ispisao i kaa ih je proitao ovaj moj mili Bratiz ruge objeijencije, pita me, a ta si hteo ustvari a kae? a je

evolucija spora, pa da povremeno moramo da budemo revolucionarni,kako bismo sustigli ovaj zahuktali tempo sveta?

To je sad pitanje na koje ne mogu da dam odgovor u ovom trenutku. Ako

eliminiemo smrknute teoretiare zavere koji su obino slabo upudeni ufakte, ili bar mnogo slabije nego to sebi vole a prestave, mason stvo irevolucije nisu ba previe sroni pojmovi. Evolucija je ono to je blieteoriji i praksi Rea, ako je poblie osmotirmo i pogleamo u same rei.

Ono to sam hteo a kaem, bar u jenom elu, je a u toj evolucijimoramo biti svesni eo, a to zna i da imamo prostorne i vremenskekoorinate samih sebe, to se na najjenostavniji nain prestavljaimenom i prezimenom. a buemo jeinstveni, svako za sebe, i u Loi, ivan nje, i da nas po tome pamte i prepoznaju. Da ne damo da masonski

Red postane bitniji o nas samih (to nas, naravno, ne oslobaja obaveze

a u njegov razvoj i napreak uloimo koliko go moemo energije ielana).

Osobito, ako smo liberalni, a buemo oni koji de inicirati promene.Sestre i Brada, zajeno, naravno. Liberalni naspram konzervativnih, alikao pojeinci koji imaju svoj sopstveni stav, linost, mesto po suncem.Kao oni koji su svesni a prolost, koliko go bila progresivna u nekomaktuelnom trenutku, nije sve reila za sva vremena, i a se gotoviodgovori ne podrazumevaju.

To de redi, svako mora a preuzme ogovornost, a ona a se borimo

kao Brada, ne strepedi o promene, koja je ionako neminovna.

Pitanje je samo a li demo umeti a je prevoimo.E sad, ako ova potraga za promenom po neki put dovede i do revolucije

umesto evolucije, nedemo beati ni o toga...

T. Qadosh


7/68

6

"Jevanelje po Jovanuje etvrta knjigaNovog zaveta, napisano oko 100. godine. Prema

predanju, napisao ga je apostol Jovan, jedan od

prvih Hristovih uenika.Prema vremenu pisanja to je poslednje

Jevanelje i razliito o prethona tri. ok su

jevanelja po Mateju, Marku i Luki sinoptikajevanelja, u ovom jevanelju istorijske injenicesu pomeane sa bogoslovskim izlaganjima.

Dok prethodna tri Jevanelja govoreuglavnom o Hristovim propovedima u Galileji,

otle se ovo jevanelje bavi vie propoveima uJudeji, ali naglasak je na duhovnoj strani Hristovog

ivota.Sveto Jevanelje po Jovanu jednom

tredinom je posvedeno poslenjim satima ivota

Isusa Hristosa, tanije, govori o 44 poslenja sata.Za razliku o ostalih, a naroito Svetog

Jevanelja po Luki, ne sari ni jenu priu, ali imaetiri ua koja ruga jevanelja ne spominju."


8/68

7

I.

Jevanelja Marka, Mateja i Luke, pokazuju slinosti ianalogije u prikazivanju ogaaja i oreivanju Isusovog lika. Omah seprimeduje a su slinih gleita. Ovo se efinie terminom "sinoptika

jevanelja", a njihovi autori su time nazvani "sinoptici". Re iz grkogjezika, "sinopsis" znai "zajenikipogle", "zajeniko gleanje".

Podudarnosti ima raznih. Zna se da one ni najmanje ne

sveoe o tome a su ovo izjave veroostojnih sveoka koji su nezavisnojean o rugog poznavali Isusovu priu i ivot. Utvreno je a su Matej iLuka naveliko "pozajmljivali" o Marka. Postoje slinosti koje nepredstavljaju nikakav dokaz istine. Matej i Luka su parafrazirali Marka,

zavisno o svojih potreba. Kao rezultat toga u njihovim jevaneljima,osim analogija, postoje ozbiljne nepouarnosti i protivrenosti, tvrdnje

koje se ne mogu meusobno sloiti.

Izuavajudi Jevanelja uvia se kontrast koji postoji izmeuova tri jevanelja i jevanelja Jovana, koje se potpuno razlikuje o njih,kako u onosu na Isusov lik, tako i na njegovo ivotno poslanje.

Sinoptici tvrde da je Isusovo delovanje u javnosti trajalo samo

goinu ana, a iz Jovanove prie se zakljuuje a je Isus svoju uiteljskumisiju vrio tri goine. Sinoptici smatraju a je Isus elovao preteno uGalileji i Pereji, a u Judeju i Jerusalim da je do ao samo jenom. Bilo je to

njegovo poslenje putovanje koje se zavrilo raspedem. Nasuprot tome,u Jovanovom jevanelju Isus putuje tamo i naza izmeu Galileje iJerusalima. U svijesti hridana ved u ono vreme vlaao je haos.

Nepodudarnosti padaju u oi po hronologiji ogaaja. PremaJovanu Isus isteruje trgovce iz hrama na samom poetku svojeguiteljskog elovanja, ok se ko sinoptika to eava na kraju njegovekarijere, nekoliko ana pre njegove smrti. Za hridansku oktrinu veomabitna pria o Tajnoj veeri nema utvrenog atuma: ko sinoptika ona sesmeta na praznik Pashe, a ko Jovana uoi tog praznika. U Jovanovomjevanelju susredemo sasvim rugaijeg Isusa, koji nema nitazajenikog s Isusom sinoptika. Razlike su toliko rastine, a semoemo zapitati ko, ustvari, govori istinu?

Isus sinoptikih jevanelja je lik iz obinog ivota, sa svimosobinama oveka o krvi i mesa. Retko, a poneka i nerao govori osamom sebi i nika kategoriki ne kae a li je on Mesija. U tom pogleuje toliko suzrljiv i tajanstven a je uenicima koji su bili ubeeni a jeon Boiji Sin, nareio a dute.

Isus u jevanelju po Jovanu je potpuno rugaiji. Jovan

Krstitelj je priznao u njemu Boijeg Sina kojem nije ostojan razvezatiremen na sandalama. Kada je primetio a stie, rekao je: "Evo ga JagnjeBoe, evo ga onaj koji ouzima grehe sveta". Jean o prvih njegovihuenika, Natanijel, obrada mu se reima: "Rabbi, ti si Boiji Sin, ti si kralj

Izraela ". A Isus nije nimalo odbijao od sebe otvoreno mu pripisivane

osobine koje su ga uzizale izna smrtnika. Na svakom koraku naglaavasvoje Boije sinovstvo i ne ostavlja nikakve sumnje u pogleu toga ko gaje i rai ega poslao na zemlju.

Autor etvrtog jevanelja - "Jovan" - ne pokazuje interes zaistorijske injenice. Njegova stalna tenja je a okae boanstvo Isusa,

odbrani ove svoje vizije od rovarenja nevernih i malovernih i izrazi radostto Bog posrestvom svoga Sina poklanja oveanstvu veni ivot. ZatoJovanov Isus nema niega zajenikog sa istorijom - a to je misterija kojade se razotkriti. U njegovoj interpretaciji Isusov lik je vie bestelesan,pojava sakrivena iza tajanstvene mistike.

Autor je oito poznavao i opisao liturgijskog - "ritualnog"Isusa, premet "hridanskog" kulta. U ovim elovima boanske biografijenema nikakvog oraza stvarnosti to je ukazivanje o mistinoj pojavi kojaje vie oraz teolokih razmatranja nego rezultat razumnog onosa

prema injenicama. Jovanov Hrist je metafizika tvorevina, koja jeprodukt filozofskih verovanja svog doba, a ne galilejski prorok koji vodi

naro i pomae mu. U osnovi Jovanovog opisa treba traiti ne tolikoistorijske ogaaje koliko shvatanje prvobitne hridanske zajenice -gnostike zajenice.

Ovaj nerealni i neistorijski Isus naravno je u Jovanovoj viziji lik

skroz imaginaran. Svaka re koju izgovara je sveana, puna uhovnogostojanstva, s tajanstvenim znaenjem i s tonom neopozivogproroanstva. To je lik zasnovan na ivotnoj prii jeino zbog toga a se

kroz njegova usta proslede oreene teoloke oktrine. Ovaj "Isus" jeproukt mistikih matanja vernika koji su "Isusa" oboavali (a oni nisuoboavali "oveka" Sina Boijeg, ved ono to je "Sin Boiji" u njimasamima - Svetlost Sunca). Zato, ka govori o sebi, izraava se umetaforama, koje mistiki zvue. Celo Jevanelje je mistini spis.

etvrto jevanelje prepuno je samooreivanja - "Ja samsvetlo sveta", "ja sam vrata ovcama", "ja sam dobri pastir", "ja sam prava

loza", "ja nisam o ovoga sveta", "ja sam poetak" i sl. Nemogude jepretpostaviti a je jenostavni tesar iz nekakvog galilejskog graida,jakim vezama spojen sa samorodnom imaginacijom svoga naroda, ovako

mogao slaviti samoga sebe - pre ili kasnije bio bi kamenovan zbog jeresi.

Ove izjave jednostavno su stavljene "Isusu" u usta, a ga okrue oreolomboanstva. U etvrtom jevanelju postoji ak 120 eklarativnih fraza - abroj 120 je vrlo bitan, gotovo sutinski za lik i elovanje uha koji jeemaniran u Liku "Isusa".

Epizoe iz Isusovog ivota, ko sinoptika tretirane kao stvarnei vrene, koje prestavljaju kolekciju navonih istorijskih injenica, uJovanovom jevanelju imaju potpuno rugaiju ulogu. One su samopologa za izraavanje oreene teoloke oktrine ili moralne maksime -

sredstvo kojim se prikazuje cilj. Taj cilj je spoznaja Duha i Boga kojeg taj

uh oliuje - taj "Sin boiji" je emanacija Boga u oveku. Izglea a jeneke pojeinane epizoe Jovan osmislio "a hoc" rai ilustracije svojihizlaganja i proiranja na ovaj nain u svest svojih italaca tj. sledbenika.


9/68

8

Jevanelje Jovana nije istorijska relacija, nego slobona grupaalegorijskih pria zavrenih poentom (i to kakvom!); kao celina - teolokarasprava u ramatinoj formi prie o ivotu, muenja i smrti Isusa Hrista.

Jovan ima lian, poseban pogle na ua koja je Isus inio.Ko sinoptika, Isus je jenostavno obroduan uitelj, lekar i uotvorackoji lei iskljuivo zbog ljuskog osedanja milosra i ljubavi premablinjima. On je smeten u ivote i obiaje svog naroa, tipini jevrejski prorok kojih je taa poosta kruio po graovima i graidima Galileje i

Judeje - prorok kakvih je bilo podosta u ona vremena.

U Jovanovom jevanelju Isus je rugaiji. On je slojevit lik,ualjen o ljuskih problema, neovean i nerealan. Kaa govori, onda je

to uvek u reenicama punih nakidenih metafora i samo o velikimkonanim istinama. Jovan hode a nas uveri u Isusovo boanstvo, liavaIsusa zemaljskih osobina i stilizuje ih na uzvien nain. Zato je Isus viesimbol teolokih koncepcija, a ne ovek od krvi i mesa, kakav je Isussinoptika.

U ovom kontekstu i ua poprimaju potpuno rugaije

simbolino znaenje. Jovan vii u njima samo manifestaciju boanstva,okaz a je Isus Boiji Sin. Jovana samo ona ua interesuju kojaodgovaraju njegovim doktrinalnim pretpostavkama. Slepac o roenja,kojeg je Isus ozravio, ovako kae Jevrejima: "Ka on ne bi bio o Boga,ne bi mogao nita uiniti". Sa ruge strane Jovan je u poreenju sasinopticima veoma uzrljiv u nabrajanju ua. Ima ih samo osam, okojih su va hoanje po voi i hranjenje pet hiljaa ljui, poznati takoe isinopticima, a est ua prestavlja lini Jovanov "oprinos" Isusovoj"biografiji". Izmeu ovih est ua najtipinija za Jovana su va: KanaGalilejska i vaskrsenje Lazara. I ko sinoptiara Isus vaskrsava mrtve.

Luka javlja o vaskrsenju mlaida iz Naima, sina uovice, a trojica njihpriaju kako je Isus vaskrsao derku princa, onosno pretpostavljenogsinagoge, Jaira. Upaljivo je to to u svim trima jevaneljima Isus kae a"nije umrla evojica, nego spava". Ova uesa eavaju se nekako napriroan i obian nain, bez nekih ubljih potresa.

Uskrsavanje Lazara Jovan inscenira na veoma ramatiannain. Iz itavog ogaaja izbija neka onostrana strahota, a onaj kojivaskrsava se pokazuje obaren kosmikom silom. Jer sve to se eavatog nezaboravnog dana u Betaniji je izuzetno - nadilazi ljudski razum.

Lazarov le koji lei etiri ana u grobnici, sestre koje na njim plau, Isuskoji zove gromkim glasom: "Lazare, izai iz groba!" i najzad uskrsnuliovek iz mrtvih pojavljuje se iz mraka pedine itav u lanenim zavojima i sglavom zamotanom maramom. Mora se priznati da je Jovan ovakvim

ramatinim opisom zaista postigao svoj cilj - naveo je dokaz kojiintenziivno deluje na imaginaciju a je Isus Boiji Sin. Jer samo neko koposeuje atribute boanstva, mogao je uiniti takvo uo.

Sama injenica a vest o Lazarovom vaskrsenju nije ola oostalih jevanelista, a mu uopte niko sem Jovana nije posvetio niopaske, valjda je dovoljan dokaz da ovde nemamo posla s istinitim

ogaajem, nego s oiglenom izmiljotinom - ali izmiljotinom koja kaoi rugi elovi "prie" imaju svoj specifian uhovni smisao. Postoje akizvesne inicije koje nas voe izvoru ovog irljivog oivljaja. Luka, autorljupke scene Isusove posete Marti i Mariji, ne zna da su sestre imale

brata Lazara. Pojavljuje se i neki Lazar na drugom mestu u njegovu

jevanelju, ali je on prosjak i uesnik sasvim ruge prie, ovek koji nemanita zajeniko s vaskrslim Lazarom. Sigurno je da sve ovo nema veze sistorijom, nego s jednim od brojnih mitova koji su se stvarali oko

Isusovog lika.

uo u Kani Galilejskoj, iako iz temelja razliito u svojojatmosferi, ipak ima s Lazarovim vaskrsnudem zajeniko to a je tako eprojektovano u neobinim razmerima. Isus menja u vino est posuavoe. Bila je to bogata svaba, pogotovo to su se gosti ved pre toga


10/689

astili vinom i morali su biti obrano veseli. omadin kae mlaoenji:"Svako najpre iznosi dobro vino, a kad se ljudi ponapiju, slabije. Ti si

uvao obro vino o saa". Svaba u Kani, u kojoj je uestvovala iIsusova majka, koja se retko pojavljuje u jevaneljima, ima u ovomjevanelju sasvim stilizovan i u sveanom tonu upaljivo rugaijiakcenat.

Mora se shvatiti a je sve kompozicije "pria" Jovan uraiozbog izvesnih i efinitivno oreenih oktrinarnih razloga - pokazujudiIsusa koji uestvuje ak i u tipinom naronom svabenom obiaju, eleoje naglasiti njegovu ljudsku, ovozemaljsku prirodu - koja se venava saboanskom. Nema sumnje - to su okazali mnogi istraivai i naunicia je to venanje bilo venanje "Isusa" i "Marije" - a da je celokupna slika"samo" prikaz uvene i mistine formule Alhemijskog venanja"Kristijana Rozenkrojca".

II.

Da bi shvatili pojavu "logosa" u hridanskoj teologiji, trebaobratiti panju na okruenje u kojoj je nastalo etvrto jevanelje.Naunici se slau u tome a je njegova kolevka Efes, gra koji je poreAntiohije i Aleksanrije vrio ogromnu ulogu u intelektualnom iv otuRimske Imperije. U Efesu se roio i iveo grki filozof Heraklit (oko 540-475. g. p. n. e.), koji je koncipirao i definisao pojam - "logos".

Nauka o logosu bila je tamo uvek aktuelna i prisutna. Heraklit

je kako se smatra i jedan od stvaraoca dijalektike. Osnova njegove

filozofije je misao da se svet nalazi u stanju neprekidnog stvaranja i

unitavanja, a sve tee i polee promeni, a je u borbi suprotnostiizvor razvoja i napretka. Ukoliko se svemir ostvaruje u vatri borbe i

suprotnosti, to ne znai a njime vlaa haos. Jer ovaj iskonski ijalektiki

proces ovija se po oreenim pravilima imanentne pravilnosti koju jeHeraklit nazvao "logos". On ui a se sve u kosmosu eava saglasno slogosom, a je logos inteligentan, veit, suveren, nezavisan od "bogova",princip svega - opti razum.

Pojam logosa postoji i kod Platona i Aristotela, ali manje

preciziran i manje razvijen. Tek se neoplatonisti veu uz Heraklitovukoncepciju, a stoici su preuzeli njegovu ieju logosa ientifikujudi ga sapanteistikom uom sveta. Pojam logosa bio je u helenizmuoptepoznat u sferama obrazovanih ljui Efesa.

Helenistikom filozofijom bio je proet i autor etvrtog jevanelja iposluio se njenom terminologijom a bi pomodu nje proro u umovegrke inteligencije i uinio joj razumljivom ieju boanstva koje jezaogrnuo u lik i "elo" kao ivotnu priu Isusa Hrista.

Poistovedivanje Isusa s logosom Jovan je izveo i zbogirektnijih i svojstvenih uticaja brojnih naunih raova Filona izAleksandrije, jednog od najvedih jevrejskih mislilaca. Filon je orastao u


11/6810

helenistikoj kulturi. itav ivot je posvetio stuiranju grke filozofije, abio je poznat ne samo kao pisac nego i kao istaknuti rutveni ranik.Naroito je napaao bogove kako ih je Homer opisivao; zamerao im je daje njihovo ponaanje u onosu na ovjeka niz sramotnih prekrajamoralnih principa, kao to su krae, zavoenje, brakolomstva ili izaje;kao posleica takvog razmiljanja nastala je potreba za alternativom iliodbaciti Homera kao izvor pravih informacija o bogovima ili

inikriminisana mesta epa smatrati alegorijama iza kojih se krije rugaiji,uzvieniji saraj. Grki filozofi koji se nisu hteli pomiriti s milju a jeHomer bio nevernik morali su da spasu njegov autoritet i u verskim

pitanjima pozvajudi se na alegorije.

U Aleksandriji je postojala veoma brojna i jaka kolonija

Jevreja. Po uticajem aleksanrijske kole mnogi o njih su primjenjivaliu interpretaciji Biblije meto alegorizacije a bi pomirili grku filozofiju sTorom.

Stari zavet je shvatan iskljuivo kao jenom velikomalegorijom. Uopte nije priznavan bukvalni smisao saraja; rei su bilesenke iza kojih se krije istina, a biblijski likovi nemaju svoju istorijsku

stvarnost i jeino su simboli koji izraavaju neke "apstraktne" pojmove.Tako je Adam - zemaljska inteligencija, Eva - ulni osedaj, Jakov jeolienje asketske prakse, Abraham prestavlja nauku, Isak - milost.

Filon je hteo ne samo a okae a je Biblija tajanstvenaknjiga svih murosti i konanih istina, nego i da odbrani sve ono iznjenog saraja to je liilo na primitivan versko mnogolije i nije seslagalo s pojmovima etike i morala obrazovanih ljudi. Jedini je izlaz bio

a se moralno sumnjivi ogaaji ili oni koji ak zasluuju prekor tretirajukao alegorija koja izraava ruge, uhovne saraje. Filonizam je bioherojski pokuaj a se uzigne stara religija Jevreja izna prezira iponienja u grkorimskom svetu.

Zbog rugih uticaja i monizam je naao irok i pozitivan ojeku jevrejskoj sredini u Efesu. Filonizam je pronikao i u hridanske sreine.Autor etvrtog jevanelja, interpretirajudi Isusovu biografiju naalegorijski nain, raio je to po uticajem Filona i njegove biblijskeegzegeze. Filon je inspirisao Jovana i onda kada je ovaj u prologu svog

jevanelja prestavio svoje shvatanje logosa.

Filon je shvatao Boga kao transcedentnog Stvoritelja,

beskrajno ualjenog o viljivog sveta. To je uhovna mod, bezlina,bestelesna i neshvatljiva ljuskom razumu. Buudi a je svaka materijazlo, kontakt Najuzvienijeg sa ivotom moe se vriti samo uz pomodposrenika, a ovaj posrenik ko Filona je logos. Logos je re Boga,emanacija njegovog uha, orue oblikovanja i rukovoenja materijalnimsvetom, logos je razum i uzor svega stvorenog, logos upravlja svetom

kao to ua upravlja ljuskim telom.

Filon personiifikuje logos i zove ga " Sin Boiji " ili "PrvoroeniBoiji sin". Priavajudi logosu karakter posebne linosti, Filon je stvoriopovoljan most koji je omogudio Jovanu a poe jo alje u pravcu istog

rezonovanja. U etvrtom jevanelju olazi o potpune ientifikacijelogosa s Isusom Hristom kao inkarnacijom Boga. Ono to ko Filona imaodlike izdvojene spekulacije ili filozofske metafore, kod Jovana poprima

osobine konkretnog i izuzetnog istorijskog ogaaja: logos se utelovljujeu sina siromanog tesara iz Nazareta.

Okolnosti olakavaju asimilaciju ieje logosa - zajenikorevno juaistiko naslee se pretae kroz helenistiki i gnostiki uh inastaje uenje prilagoeno konkretnom obu - koje je kasnijefalsifikovano i preraeno prema potrebama crkve koja je fiziki najaaladruge religiozne grupacije.

Koncept logosa koji potie iz grke filozofije ima svojekvivalent u verskoj tradiciji Jevreja. Od vremena vavilonskog ropstva na

njihova verovanja snano je elovao uticaj persijske religije -Mazaiziam, ija je osnova bio ualizam u shvatanju sveta. Prema ovojviziji svet se eli na uh i materiju, a buudi a je materija grena,


12/6811

Najuzvieniji Stvoritelj ne moe s njom kontaktirati i ne moe irektnoupravljati subinom viljivog sveta i subinom oveka. U tome ga"menja" posrenik, a ovaj posrenik je, kao to znamo iz Biblije,"Murost", zvana takoe "Boija re". Hokmah je "Murost", u biblijskojkoncepciji emanacija Stvoritelja i istovremeno samostalna linost. Nemasumnje da je ova daleko pomerena personifikacija naknadno pomogla

Jovanu da usvoji tada u helenskom svetu popularnu ideju logosa i da je

prilagoi potrebama hridanske teologije.

Ieja logosa je bila na neki nain ideja epohe. Bila je dubokousaena u traiciji i svesti svih meiteranskih naroa i to stotinamagoina. Ove se rai o itavom spletu mitova i religioznih koncepcija,zajeno nazvanih gnosticizaim. Grka re "gnosis" znai "znanje"."Gnosis" znai mnogo vie o obinog znanja - mistiko znanje o tajnikosmosa koje je ovek na razne naine stekao putem spoznaje isamospoznaje. Postoji mnotvo mitova koji ine osnovu gnosticizima, a uprincipu ipak sve ih vee jena te ista voeda misao. eledi a je oslobodi

iz materijalnog ropstva, Stvoritelj je poslao na zemlju svoga sina koja sepojavljuje pod raznim imenima.

Gnoza sari i opisuje postojanje komplikovane hijerarhijeprelaza o boanstva o materije, koje se vre posrestvom realizovanihboijih sila ili Eona, koje se shvataju kao ieje preko kojih se boanstvoobjektivizuje i iz ega se zatim raa svet, priroa, pojeine stvari i ovek,a bi se posle preko oveka i Eona opet sve vratilo u boanstvo. Tako seu Jevaneljima "Sin" manifestuje a bi kroz "njega" sve vratilo "Ocu".

Teorija koja se u gnozi bavi metamorfozom Eona u Apsolut

ogovara grkoj filozofiji priroe, a teorija iji je premet preobraajstvari u Apsolut, obuhvata itavu etiku problematiku koja seporazumeva kao oslobaanje o uticaja materije. Na ovaj nain svemir,svet, priroa i ovek shvataju se kao meanje va elementa, boanskog imaterijalnog koji su meusobno u stalnoj opoziciji, to opet zahtevaspasitelja koji de osloboiti obro o zla koje ga ugnjetava. Raiosloboenja oveka iz ove suprotnosti, potrebna je gnoza, objava iaskeza, ime bi se ua zatvorena u materiju mogla vratiti svomeprvobitnom obru. Zbog toga de rugaije biti boanstvo-stvoritelj, arukije boanstvo-spasitelj koje oslobaa svet iz sfere uticaja Demijurgamaterije.

Ljuski ivot je trajno oslobaanje o zla. U takvom shvatanjuoveanstvo se sastoji o tri vrste jeinki: ved osloboenih i obrih -"Pneumatici", onih koje se nalaze na putu samoosloboenja - "Psihici" ionih koji su uronjeni u materiju, izvan mogudnosti osloboenja - "Hilici".ruge razlike meu ljuima gnoza ne priznaje i nita vie ne nareujeoveku osim a se osloboi veza i ogranienja sveta, sa zamaljskimivotom - asketsko "samounitenje". ovek, po verovanju starihgnostika, sam svojom snagom ne moe to izvriti. Treba mu Soter,

Spasitelj koji de ga primenom raznih praktika "preporoiti za vjenost".Ovo je pak "pria" koju su hridani potpuno pogreno razumeli ipogreno preneli svojim slebenicima. Soter gnostika nije zas ebna

linost, "inkarnirana" kao Isus, ved je Soter ono uhovno sopstvo kojepostoji u svakom bidu.

Gnosticizam, od drevnih vremena ukorenjen u umovima ljudi

Bliskog istoka, silom prilika morao je proirati i u hridanstvo. Stvarale suse razliite vrste hridanskog gnosticizma, ali ako se rai o njihovojefiniciji, ona se sve one svoe u principu na pretpostavku a je Boiji

Sin ili Eon, kao to su ga neki zvali, bio uh, akle nije se mogao telesnoroiti, oivljavati fizike patnje i umreti na krstu, jer je telo materija, amaterija je znak zla i greha. Sveti Duh se, po drugom "verovanju" uselio u

Isusovo telo u momentu krtenja i napustio ga je za vreme raspinjanja.Dokaz da je stvar zaista ovako izgledala, bile su, prema gnosticima,

poslenje rei koje je Isus izgovorio pre smrti: "Boe moj, boe moj,zato si me ostavio?" U apokrifnoj "Istoriji Jovana" nepoznati autor tvrida se Isus javio Jovanu na Maslinovoj gori, dok je na suprotnoj strani

oline na krstu visio samo njegov fantom. Ovakve prie su puke fantazijeonih koji su samo pokuavali a formiraju svoje line religiozne ustanove.

Isus kao "linost" nije postojao on je splet opisa Apolonija iz Tijane,Simona Maga i Sv.Andreje koji su kombinovani sa mitskim osobinamaboga Dionizija, egipatskog Horusa i drugih bogova bliskog istoka. Da bi se

sauvao jean specifian oblik Gnosticizma stvoreno je Jevanelje po"Jovanu" koje je imalo za potku istinsku priu o shvatanjima uhovnihljui tog oba, a to uenje je saralo u sebi helenistike ieje o Logosuizmeane sa jevrejskim znanjima o kabalistikom rvetu ivota. Taamoerni koncept prenoenja znanja je bio formiranje spisa o karakteru iivotu "bida" tj. oveka koji bi proao kroz kompletan uhovni sistemkako je opisan i preoen Jevaneljem - i zato je Jovanovo Jevaneljerugaije o sinoptikih - koja su praktino bezvrena - pogotovo kadase uporee i sa rugim apokrifnim Jevaneljima.

Autor etvrtog jevanelja se suprotsavljao tenencijama kojesu o Isusove rame inile izvesnu igru arolija i privienja. Ko njega jeistorija Isusovog muenja i smrti izuzetno prestavljena, ak i previerealistiki - to je sve u potpunosti opis procesa Inicijacije u vrlospecifian uhovni sistem tog oba. Svoj odnos prema ovim stvarimaispoljava u prvom pismu navoni "Jovan Apostol". On polemie u njemus uvenim u to oba efekim filozofom Kertintom, koji je, premaualistikom pogleu na svet, tvrio a je Hrist bio jean o Eona koji je

stupio u Isusovo telo tek u momentu krtenja, i a je tek o tog trenutkamogao biti nazivan Boji Sin. Istinski posvedenici gnostikih misterijazaista su shvatali i znali da Soter tj. Spasitelj obitava u njima i da se kao

Svetlost emanira u sferi koju su nazivali Tifaret - po rvetu ivota.Spasenje ne dolazi kroz "drugoga" ili kroz nekakvog odvojenog

"posrenika" ved kroz spoznaju - Gnosis - o vlastitom Svetlu i vlastitombogoobliju.

Razne gnostike sekte i njihova bogata knjievnost, iji suostaci sauvani u apokrifnoj literaturi, prestavljaju okaz koliko je

snaan i irok uticaj vrio gnosticizam na hridanstvo onih vremena. On jebio stvar intelektualne spekulacije: precizno je razlikovao "Isusa" od

"Hrista", a ieju spasenja shvatao kao mistiku pojavu. Ovo je ozbiljnougroavalo postojanje hridanstva, jer ga je udaljavalo od duhovnih


13/6812

potreba irokih masa vernika i pretilo mu a se raspline u optem tokugnostikog sektatva. Rimski episkop Hipolit, iz III veka, nabraja ak 33vrste gnosticizma. Opasnost je bila "spreena" tek onog trenutka kaa jeKonstantin izravnao hridansku religiju s rugim religijama nakon ega jeona uzdignuta nad drugim religijama - silom. Zbog proganjanja, gnostikajeres je nestajala i elovala je jo samo u pozemlju, ali njen osjaj je jougo zraio u narenim goinama.

Pitanje o tome ko je pravi autor etvrtog Jevanelja de ostativena nepoznanica - pogotovo za one koji misle a je ime "Jovan" bapripadalo jednoj posebnoj osobi ili nekolicini njih koji su bili tvrdokorni

zagovornici "hridanstva". Tako a je "Jovan Jevanelista" najverovatnijeje bio "Jovan Prezbiter" Efeski Partijarh koji je bio mudrac i poznavalac

grke filozofije, imao je, stoga, sve to je bilo potrebno a napie elokao to je etvrto jevanelje. Ipak ostaje injenica a je Jovan naslenoime u izvesnoj duhovnoj tradiciji i da je to ime mogao da nosi samo

najvedi u svojoj liniji uhovnih uitelja.

Interesantna i najveroostojnija teza je a je etvrtojevanelje kompilativnog karaktera i a ga ini skup razliitih materijalakoje su redaktori povezali u celinu. To se vidi u 21. poglavlju. Posljednje

poglavlje se i stilom i jezikom razlikuje od ostalog teksta. Nepoznati

reaktori su ga pripojili jevanelju - sa oreenom namerom.

III.

Hridanstvo je generalno prihvatilo kao svoje religijskoobeleje gotovo kompletan opis i sistem verovanja kulta persijskogboanstva zvanog Mitra koje je bilo boanstvo svetlosti - a koje je bilopotovano u celoj rimskoj imperiji. Mitraistika religija se zasniva naualistikom uenju mazaizma o stalnoj borbi izmeu principa obra(Ahura Mazda) i zla (Ahriman).

Mitra se raa iz stene, pri roenju pastiri mu ukazujupotovanje, a uz njega se nalaze bakljonoe, jean s poignutom(Kautes) i jean sa sputenom bakljom (Kautopates). Neki izvorinapominju da je Ahura Maza obljubio roenu majku i a je tako zaetMitra.

Po persijskim verovanjima Bog Mitra je bio posrenik izmeuBoga i ljui, roen je u pedini ili zapedku na Zemlji na an 25. ecembra,imao je 12 uenika, umro je kako bi ljue spasio o greha, nakon smrtiuskrsnuo je iz groba i nastavio ponovo iveti, uskrsnuo je na nebo naoigle njegovih uenika ok su mu se molili i klanjali, zvao sespasiteljem i izbaviteljem, njegove pristalice su se krstile u njegovo ime,

u njegov spomen svake godine su njegovi vernici prireivali Svetuveeru.

U Mitrinom kultu povezani su osnovni elementi sveta voda,vatra, zemlja i vazduh. Pod haldejskim uticajem, u kult Mitre su uvedeni

znaci Zodijaka, sedam planeta, kao i Sunce i Mesec. Svojim vernicima

Mitra postavlja zakone visoke moralnosti i o njih zahteva najvedu

istodu, askezu i enost, a zauzvrat im obedava lepi ivot posle smrti,ponovno raanje i vaskrsenje. Kao to ua pri raanju silazi na Zemljupreko sedam sfera, tako se ona posle smrti istim putem vrada na nebo.Mitra ovoi ue na rugi svet, sui im i aje pide besmrtnosti, napitakspravljen od vina i krvi prabika.

Mitrina kultna mesta nalaze se uglavnom u prirodnim ili

vetakim pedinama, kraj izvora ili bunara. Mitrini vernici su krtavani.Uvoenje u misterije sastojalo se iz vie stepena posvedenja: Gavran(Corax), Mlada (Nymphus), Vojnik (Miles), Lav (Leo), Persijanac (Perses),

Sunev glasnik (Helioromus) i Otac (Pater). ene nisu bile ukljuene uMitrin kult. Pristalice Mitrine religije bili su u ranijem dobu i robovi, kao i

osloboeni. Njegov kult ostigao je vrhunac sreinom III veka, a u rugojpolovini II veka prihvatili su ga i najvii slojevi rimskog rutva.

Mitra je muko boanstvo koje je zemaljski oraz suncaoploitelja ivota, predstavljeno u biku. Mitra je bio i bog rata. Poznato

je njegovo oblije i prestavljen je kao bog koja ubija prabika. Izuzetnospecifina osobina Mitrinih slebenika jeste a su nosili bele keceljeopasane oko struka... kako to ine inicijati Slobonog Zidarstva.

Mitra je proglaen ravnim bogom Rima kao Sol Invictus -Nepobeivo Sunce. Roenje Nepobeivog Sunca - Natalis solis Inviciti -se zvao "Boid".

Po verovanju, kaa oe poslenji an Mitrina krv de, uobliku krvi bika (za razliku od kasnije varijacije na temu - jaganjca) spaliti

ognjem svet, mrtvi de ustati, Mitrini slebenici de na strani Svetla i obrapobeiti Zlo i Tamu i ovojiti se o zlih. Mitra de im za nagrau ati veniivot u blaenstvu.

Konstantin, utemeljitelj hridanstva, u mladosti je bioslebenik monoteizma (Sol Invictus), spoj mitraizma i carskog kulta. Nodpre bitke kod Melivanskog mosta 313. godine, u snu caru Konstantinu

javio se aneo koji mu je prikazao simbol krsta (maa...neki tvre a to inije bio krst) sa reima ''In hoc signo vinces" ("sa ovim pobeuj" ili "uime ovog znaka pobeuj"). Kaa se probuio, Konstantin je na titove izastave svoje vojske naredio da se nacrta znak HI-RO koji mu se javio u

snu, i pobeio je mnogo namodnijeg protivnika.

Crkva je kasnije nametnula to da je Konstantin sanjao

hridanski simbol, ali simbol HI-RO i pomenuta reenica pripaaju Mitri iSol Invictusu. Legena kae a se u toku bitke na nebu ukazao jo jeansimbol, ijem pojavljivanju je, navono, sveoilo etreset hiljadavojnika. Vremenom se izgubilo preanje o tome ta se stvarno pojavilona nebu, postoji nekoliko tvrdnji. Po jednom, na nebu se pojavio krst

proaran svetlodu.

Po rugom, u etiri ugla krsta su se nalazila po va slova IC XCNI KA, ije je znaenje na Grkom ''Isus Hristos pobenik''. Po tredem,smatra se a su se u etiri strane krsta nalazila etiri ocila, koji suizgleali kao etiri slova "beta" (B). Kasnije su Srbi prepravili B u C. Taj


14/6813

simbol je bio i zvanino grb Vizantije u oba Paleologa i njegovo znaenjebi bilo: '''' - "Car careva carujenad carevima".

I po etvrtom, ukazao se simbol Hi -Ro (u zapanjakoj kulturizvan "Labarum"), koji prestavlja va poetna slova Hristovog imena nagrkom jeziku, kako je to na kraju prihvadeno. Simbol HI -RO se pojavljuje

u pedinama koje su prestavljale hramove za boanstvo - "NepobedivoSunce".

Car Konstantin je znao da je u pitanju kult "Sol Invictus" kult

Mitre, koji je sanjao i priklonio se njemu. Konstantin priznaje hridanstvoza jeinu religiju Rima, ali ono to ini jeste a stvara takve uslove a sekult jenostavno utapa u hridanstvo tj. hridanstvo je liilo na mitraizamtoliko a je olo o spajanja ova va kulta. Tako je obio mir izadovoljstvo i kod jednih i kod drugih.

Tragovi mitraizma prepoznaju se i u obrednima Masonerije.Pred Mitrine sledbenike postavljani su zahtevi visoke moralnosti i od njih

se traila istoda, askeza, enost, a zauzvrat, obijalo se obedanjeponovnog raanja, vaskrsenja i lepeg ivota. Po smrti, ua umrlog pelase na nebo, prolazedi kroz 7 sfera - planeta, pri emu se istila ozemaljskih greha. Tako se prelazio i obratni put, jer se pri raanju uasputala sa neba, silazedi kroz istih 7 sfera, prikupljajudi neistoduovozemaljskoga. Obratni put ka nebu prelazile su samo ue onih koje jeMitra proputao i one su bile napajane voom besmrtnosti, spravljenomo vina i krvi prabika, kojeg je Mitra ubio i iz ije je krvi potekla plonostsveta.

Mitrini sledbenici su se skupljali u pedinama, uz izvore ilibunare. Uvoenje novih lanova imalo je ritualni karakter, a oni biprolazili kroz seam inicijacija, polazedi o stepena Gavrana, pa prekostepena Mlada, Vojnika, Lava, Persijanca, Suncevog glasnika i stizali do

stepena Otca - Patera. Ritualni ulazak u Mitrine posvedenike, obavljannakon obrea primanja, ima zajenikih crta sa uzizanjem masonskogpomodnika na majstorski, tredi stepen.

Bafomet, uesno boanstvo starih Templara i oblije koje sepojavljuje na nekim viim masonskim stepenima, potie o Oca Mitre -najvieg stepena u rangiranju Kulta - Bafo-Metis je "Pater Mitra".

IV.

Po Kabali postoje etiri nivoa kosmike egzistencije, etirisveta, etiri via ispoljavanja boanskog uticaja i etiri elementa. Ovadoktrina je izraena u formuli Tetragramatona. "Tetragramaton" znaietvorostruko ime i sastoji se o etiri hebrejska slova - Jod, He, Vau iHe. Ona su klju celokupnog uenja i prestavljaju ime Boga .

Tetragramaton prestavlja ispoljenu boansku energiju, kreaciju,odnosno stvoreni univerzum, na svim nivoima postojanja.

Makrokosmiki on ukazuje na postojanje etiri plana kosmike

egzistencijem, ili etiri sveta. Mikrokosmiki prestavlja formuluovekovih fizikih, psihikih, uhovnih i boanskih potencijala.

Viovi ispoljavanja boanske energije objanjavaju se pomoduelemenata. Elementi pokazuju kako se jeinstvena boanska silapreobraava iz jenog oblika u rugi, o najuhovnijeg onajmaterijalnijeg. Elementi su sleedi - vatra, voda, vazduh i zemlja, a

prestavljaju simbole oreenih boanskih sila i ne posmatraju se uprofanom, uobiajenom znaenju.

Vatra (Jod) - a bi neto nastalo u vremenu i prostoru moraa postoji prvi, aktivni pokreta, inicijator. Jo je po svojimkarakteristikama pozitivan, inamian i aktivan. Vatra kao simbol oliavamod, snagu, energiju, kretanje, toplotu i svetlost. Ona je otac kao aktivnizaetnik poroice. U psiholokom smislu to su ovekova volja, akcija,energija, inaminost, proornost i intuicija.

Voa (He) Aktivnom principu Joa, istoj sili energije ikretanja, potreban je oblik kroz koji de se ispoljiti. He, ili element voe,predstavlja drugi vid ispoljavanja energije, odnosno zatvaranje te

energije u formu. He je stoga pasivan i negativan princip. Voda kao

element, prestavlja enski princip, univerzalnu matericu, plonost,prima materiju. U terminima poroice to je Majka, a u psiholokomsmislu onosi se na naa osedanja.

Vazduh (Vau) Sjedinjavanjem oca i majke, Jod i He principa,

energije i oblika, akcije i reakcije, nastaje tredi vi ispoljavanja energije.On u sebi obuhvata karakteristike prethodnih vidova, ali ih po svojim

osobinama prevazilazi i ini potpuno novo jeinstvo i kvalitet. Stoga je posvojoj prirodi neutralan. Za vazduh kao simbol vezuju se sleedi pojmovi- ivototvornost, uh i pokretljivost.

Vau je Sin koji nasleuje svojstva svojih roitelja, ali i razvijasamosvojnu linost. On je vie o zbira njihovih osobina. U psiholokomsmislu vazduh predstavlja mentalne procese, intelekt i um. Zemlja (drugo

He) rugo He oliava sva tri naveena via ispoljavanja boanskeenergije u jeinstvu. Karakteristike Zemlje su tvroda, gustina i plonost.U psiholokom smislu ona prestavlja fiziko telo i ula.

Prema Formuli Tetragramatona proces stvaranja i boanskiuticaj se ovija o vieg i suptilnijeg ka niem, grubljem i materijalnijem.To je izraeno u zakonu Hermesa Trismegistusa - Kako gore tako dole.Vii elementi su superiorniji u onosu na nie. uh vlaa na materijom.

Prva Velika Mod je Jo, Otac, Vatra, tap, Plamen Kreativnoguha. ruga je He, Majka, Voa, Pehar, More kome sve stvari tee; onaje ar zaovoljenja, upijanja, privlaenja svih stvari k sebi. Treda je Vau,Sin, Ma, kretanje, proirudi elemenat, vostruk po prirodi. Jer on je

intelekt, ali isto tako rezultat asimilovanog uha, protumaenog,pretvorenog i primenjenog posrestvom vrline Pehara a proiri, aobjasni, a sprovee u svesno postojanje. etvrta je He zavrno, Derka,Zemlja, isk, Pentakl ili Novid.


15/68

14

Uticajem Petog Elementa - Duha dobija se ime Plamene

Zvezde - Jeheua - JHVH. Jeheua je "slika" i smisao uhovnog kojevlaa na materijalnim, uhovnog koje krunie i aje smislenostpostojanju. Bez uhovnog elementi su "slepi". Jeheua je Pentagram magova, On je Sin Boga, Adam Kadmon kabalista. Upravo je Adam

Kamon arhetip u kojem se saimaju makrokosmiki i mikrokosmiki

smisao i filozofska sinteza rveta ivota.

rvo ivota je kabalistiki prikaz koji prestavlja mapuuniverzuma. Kabalisti smatraju a sve to postoji u univerzumu, svakokosmiko ispoljavanje, oblik energije, objekat, ieja ili akcija, jesteefinisano na rvetu ivota. Ono prestavlja i mikrokosmos imakrokosmos. Prema tome, ono to se u velikim razmerama oigrava ukosmosu, takoe se eava i u oveku - Proces duhovne inicijacije seoigrava po rvetu ivota.

rvo ivota prikazuje proces ispoljavanja boanske sile krozenergiju i oblik. Energija i forma su u sutini isto, onosno, forma jeenergija konkretizovana u oblik, kao to se Svetlost materijalizuje kaoenergija, a svesnost kao svetlost.

rvo ivota se sastoji o sefirota i staza. Sefiroti surasporeeni u tri stuba ispoljavanja. esni stub je Stub kosmike snage,energije, milosra i po priroi je aktivan, muki i p ozitivan. Levi stub jeStub kosmikih oblika, forme, strukture i po priroi je pasivan, enski inetivan. U sreini izmeu levog i esnog stuba nalazi se srenji stub iliStub ravnotee, svesti, kosmikog sklaa koji je neutralan. Na njemu seenergije levog i desnog stuba dovode u skladan oblik ispoljavanja.

Stub blagosti je Snaga Oca, Stub strogosti je od Majke, a

sreinji stub je stub harmonije Sina - po Tetragramatonu.

rvo ivota se sastoji o eset sefirota. Oni se ponekanazivaju deset svetih izliva i prestavljaju faze u ispoljavanju boanskeenergije. Razvijaju se jean iz rugog, te sefira koja prehoi uvek sarisve sleede potencije.

Nain nastanka sefirota u fiksnom reosleu poneka senaziva bljesak munje ili silazak mod.Prva sefira Keter (Kruna) nastaje iz bezgranine boanske svetlosti. Zatoona i jeste i nije eo naeg svemira. Simbolino se oznaava kao taka ukrugu i prestavlja Prvog pokretaa. Astroloki se prikazuje kao taka ukrugu a neki astrolozi mu pripisuju planetu Pluton.

Obzirom a je Keter "skriven", ljusko bide teko a moe aspozna njegove osobenosti. Pripisuju mu se pojmovi kao to su poetak,novo, neotkriveno, poruje buudnosti. Hokmah (Mudrost) -Nastaje iz

Ketera i prestavlja inamian nalet kosmike energije. On je boanskiotac i oznaava muku, inaminu, aktivnu i pozitivnu silu. Prematraicionalnom shvatanju on je zoijaki krug sa zvezama stajaicama,onosno stvoreni univerzum sa svim to se u njemu nalazi.

Ova sefira je arhetip mukosti i obuhvata svaki tip aktivnog imukog ispoljavanja energije. Svi oinski simboli i simboli autoritetaobuhvataju prestavljaju njegov uticaj. Takoe, sve vrste energije su ponjegovom vladavinom. Binah (Razumevanje) - Treda sefira nastaje izHokmaha. Ona je enski arhetip univerzuma. Njena priroa je a silovitu,aktivnu energiju Hokmaha zatvara i vezuje u oblik da bi kreacija mogla da

bude nastavljena.

Binah je velika majka svega ivog, utroba iz koje sve nastaje,kosmika materica. Ona boanskom bidu aje oblik kroz koji de serazvijati. Meutim, utelovljenje boanske energije u sebi implicitnosari i obacivanje tela, kaa ono bue prevazieno i njegova svrhaispunjena.

Planeta Saturn, kao gospodar Karme i vremena, Veliki

kosmiki uitelj, prioata je ovoj sefiri. Binah oraava ieje kao to su -

oblikovanje, ograniavanje, ogovornost, vreme i ciklusi vremena,subine, sve materinske i enske arhetipove, posei, kude, nekretnine,dom, porodica...

Keter, Hokmah i Binah ine Boansku trijau,koja se naziva iVrhovna ili Prva trijaa. Ona oraava tri najuzvienija aspekta boanskeenergije, iealno stanje, i ne moe biti spoznata uobiajenom bunomsvesnodu. Izmeu Boanske trijae i ostalih sefirota nalazi se veo, kojise naziva Bezdan, Ambis ili Ponor. Veo pre svega predstavlja

kvalalitativnu razliku u ispoljavanju i evolucije boanske energije kao irazliku u nivou svesti.

Hesed (Milost) - Hesed nastaje iz Binaha kao rezultat

sjeinjavanja mukog i enskog principa univerzuma, arhetipskemajke ioca. Hese se nalazi na Stubu kosmike sile, a kao rezultat najsavrenijegsjeinjavanja boanskih roitelja, on ispoljava kvalitete kao to su razvoj,sveopta ljubav i milosre.

On je otac obroinitelj i zatitinik, takoe i kralj koji vlaazemljom ostvarujud napreak, obilje i blagostanje. Uticaj ove sefirepredstavlja napredak, ekspanziju, izgradnju, univerzalnu ljubav,

vizionarstvo, obroinstvo, sredu, uhovno i materijalno blagostanje it.Hesed se u astrologiji povezuje sa planetom Jupiter.

Geburah (Strogost) -nastaje iz Heseda i nalazi se na levom stubu Drveta

ivota. Energija razvoja i ekspanzije mora na nivou Geburaha bitiograniena i isciplinovana na pravu meru koja joj pripaa i u mora apovrati ispravnu formu. U suprotnom, zbog neogranienog razvoja iizgranje Hesea, mogla bi a postane uniena i izopaena. a ne biolo o nagomilavanja i neravnotee, snagu etvrte sefire treba

isciplinovati i ograniiti. Uloga Geburaha je a otkloni svaki viak ineumerenost koji su pretnja sklanom razvoju boanske sile. Funkcijapete sefire a uniti i proisti sve to je pretnja zravom tkivu i moeuslovi njegovog otedenja, izoblienje ili slabljenja.


16/68

15

Osobine Geburaha prestavlja planeta Mars, i simbolino seprikazuje kao Kralj Ratnik koji brani svoju zemlju od neprijatelja i bori se

za uspostavljanje ispravnih granica, prave i ravnotee.

Tifaret (Lepota)je prva sefira posle Ketera koja je smetenana Srednjem stubu. Energija Heseda i Geburaha, ljubavi i discipline,

mukog i enskog principa, je uravnoteena i postavljena na Stub sklaa.Na nivou Tifareta ostvaruje se svest o vremenskim dimenzijama,

prolosti, saanjisti i buudnosti. Tifaret je smeten u centru rvetaivota, a njegova planeta je Sunce. Kao rezultat potpunog sjedinjenjaJoa i He, mukog i enskog principa, Tifaret prestavlja inkarniranogSina, odnosno Vau Tetragramatona.

esta sefira je simbol harmonije,lepote, blagosti, talenata i povezuje se sa

takvim iejama kao to su - ivot, zravlje,prosvetljenje, kreativnost i mentalne

sposobnosti. U psiholokom smislu Tifaretprestavlja ovekov Ego (Ja), sreite svesne

linosti i njegovo Vie Ja, Jastvo, koje tei adosegne i ostvari.

Hese, Geburah i Tifaret ine rugutrijadu, koja se naziva Moralna trijada. Ona

prestavlja ovekove spiritualne kvalitete,Na uu, Vie Ja i mesto boravka IstinskogSopstva - "Svetog Anela uvara".

Izmeu ove i sleede trijae nalazi

se veo koji se naziva Paroket. Prolaskom ovogvela boanska energija menja kvalitet svogispoljavanja. To se odnosi i na promenu u

ovekovoj svesti.

Necah (Pobeda) - Energija koja

izvire iz Tifareta vie nije slobona, ved sekrede ka niem i inferiornijem planupostojanja, ge mora biti ograniena i vezana.Telo koje je postalo svesno sebe, ostvarujudiisto postojanje, biva pobueno na pokret abi ispitalo mogudnosti i u njima nalozaovoljstvo. Zato ono iz stanja savrenostiprelazi u nesavrenost. Necah se nalazi naStubu kosmike sile i izraava ieje ljubavi ienergije na jednom mnogo grubljem nivou od

Heseda. Sefira Necah predstavlja ljudske

instkte i osedajnu prirou.

Planeta Venera je pridodata

Necahu i obuhvata oblasti kao to su -

meuljuski onosi, umetnika ostignuda,ljubav prema oreenim pojavama, objektima

i osobama, bogatstvo, senzibilnost naklonost i uhovna ostignuda kojasu ograniena egom i materijalnim motivima.

Hod (Sjaj) nastaje aljom evolucijom boanske energije izNecaha. isto postojanje koje je spoznalo zaovoljstvo saa ga ispituje istie iskustvo, onosno raa misao. Osma sefira se onosi na ovekoveintelektualne modi i njegov um. Hou astroloki pripaa planeta Merkurkoja vlaa znanjem, kolama, knjievnodu, trgovinom, magijom,

komunikacijom i sl.

Jesod (Temelj) - Izlivom iz Hoda energija se ponovo vrada naSrednji Stub. Jesod je stvoren kao posledica sjedinjavanja suprotnih


17/68

16

polariteta na tredem, najgrubljem nivou, mukog i enskog principa,intelekta i osedanja, Necaha i Hoa. eveta sefira se onosi na intuiciju,lino i kolektino nesvesno. Ona obuhvata astralnu riznica slika, svega toje bilo, jeste i bide. Jeso je sfera Meseca i obuhvata punjenje ipranjenje, protok, cikline promene i promene raspoloenja.

Tri nia sefirota, Necah, Ho i Jeso, oraavaju ovekovo

nie Ja, njegovupersonalnost. Oni ine Astralnu trijau. Oblik svesti kojije svojstven dostizanju astralne trijade ispoljava se u snovima, vizijama,

meditacijama, halucinacijama.

Prolaskom sleedeg vela, Keeta, boanska energija sezgunjava u svom materijalnom viu i stvara desetu sefiru - Malkut(Kraljevstvo).Malkut nastaje iz Jesoda. On predstavlja materijalni svet ili

zemaljsku ravan. Osobine koje mu se pripisuju su stabilnost, tromost,

tama i gustina. Malkut se onosi na pojmove kao to su pose, imovina itelo.

Boansko bide koje je sebe manifestovalo kroz evet razvojnihsfera, steklo znanje i svesnost, saa je spremno a se, obogadenoiskustvom vrati svom tvorcu - Keteru. I krug se zatvara.

Staze rveta ivota povezuju sefirote i prestavljajusvojevrsne energetske kanale u kojima se meaju i spajaju energijesefirota. Za razliku od sefirota koji su objektivni, sefire su subjektivne.

Makrokosmiki gleano, svaka staza obuhvata oreeni aspektuniverzuma, ili, mikrokosmiki, oreene procese koji se oigrav aju uoveku.

Staze sare posebne tajne koje se tiu elemenata, planeta izoijakih znaka. Postoje 22 staze na rvetu ivota koje su oznaene sa22 slova hebrejskog alfabeta.

Masonerija, iji "Sloboni Ziari" polau ruku pri zakletvi naotvoreno poglavlje Jovanovog Jevanjelja je uvar Tajnog Znanja koje seovim spisom prenosi.

Iako nikaa javno nije objavljeno koji je smisao posvedenja

Jovanu, niti ima vinog "razloga" a se simbolike Loe nazivaju"jovanovskim", spominjudi kako je svojevremeno prva Velika Loa, prvisavez Masona, uspostavljen na dan Svetog Jovana, Masoni i dalje

prenose njegovo ime i vibraciju njegove poruke.

Masonske Inicijacije se sastoje, uglavnom iz oreenihelementalnih kruenja i ukazivanja Svetla kao petog elementa, imenakon ubljeg upudivanja u uhovno i simboliko uenje SlobonogZiarstva poinje a biva jasno a je Jovan nosioc izvesnog uhovnogToka koji pouava o Plamtedoj Zvezi - Jovan je "golub" glasnik Svetlosti

Plamtede Zveze - koja je duhovni Sin "Velikog Neimara Svih Svetova".

Jovanovo Jevanelje stoga nikako ne moe a se shvati kaoistorijski zapis o "inkarnaciji" i poslanstvu oveka "sina boijeg" kojegazvahu "Isus Hrist" ved ga treba u potpunosti Razumeti kao zapis otumaenju Univerzuma, o tumaenju ljuskog Bida i tumaenju procesaInicijacije u Duhovne Misterije.

Tako se mogu sagleati jasna kabalistika prikazivanja togGnostikog toka kojem je Jovan pripaao, a ove moemo ukazati samona neke orenice koje de razotkriti prirou Plamtede Zveze i njenuneraskiivu vezu sa svakim ovekom. Masonerija simboliki pouavaljude, a skriveno ih usmerava da u sebi probude ovu Svetlost.


18/68

17

Knjiga Otkrovenja ili Apokalipsa po Jovanu je poslednja

kanonska knjiga "Novog zaveta" u Bibliji. Ime je dobila po starim

nazivima u rukopisima - Jovanova apokalipsa - iOtkrovenje teologa - .

Autor knjige se predstavlja kao Jovan i govori o svoje dve

vizije koje je imao na ostrvu Patmosu, ge je bio u zatoenitvu. U prvojviziji govori o Jenom koji je nalik "Sinu oveijem" koji prenosi porukuza seam crkava Azije, ok ruga vizija ini ostatak knjige i prestavlja

kraj sveta, opisujudi pobunu Satane ko Armageona, njegov poraz ipovratak mira na zemlju. Zbog svog kompleksnog vizuelnog jezika

Otkrovenje se smatra kontroverznom i teko shvatljivom knjigom koju sumnogi "znalci" i religiozne enominacije razliito tumaili. Zbog svojekompleksnosti vrlo teko je bila uvrtena u novozavetni kanon.

Traicionalno se smatra a je Jovan napisao Jevanelje iPoslanice u isto vreme, a da je Otkrovenje pisao tokom svog progona na

ostrvo Patmos u Egejskom moru, tokom vladavine imperatora


19/68

18

Domicijana. Poimanje da je jedan isti Jovan autor ovih "dela" je

zasnovano na tome a se on izraava soterologiki - gde govori o Isusukao jagnjetu, te a Isusa u svojim spisima naziva Boijim sinom,Gospoom bogova, a najprimetnije je a ga samo Jovan naziva "ReBoija" - .

Iako tradicionalno shvatanje ima dosta zagovornika, ima

izuavaoca koji veruju a su Jovan Apostol, Jovan Evanelista i JovanPatmoski tri razliite osobe. Postoje argumenti i za ovakvo shvatanje.

Ono to je bitno, za sam tekst, koji go a je Jovan rao perou ruci, je a je Aneo iz vizije preneo upozorenje a se tekst ne menja niu kom smislu, te a se u potpunosti zari i ouva integritet knjige. Ovoje veoma mistian etalj.

Zatim, postoje uverenja da Otkrovenje po Jovanu predstavlja

ono to se ved ogoilo, te a je simbolika i splet ramatinih okolnostimanifestovan ved tokom prvog veka "nove ere". ime se zalae za

tumaenje a je Vavilon ustvari Rim, te a pa rimskog carstvaprestavlja unitenje zveri i zarobljavanje satane - nakon ega olazivladavina Hristova. rugi pak tumae i veruju a ogaaji iz Apokalipsetek treba da se dogode.

Postoji verovanje da Otkrovenje predstavlja opis duhovnih

istina koji treba a se naue tokom istorije, ok ezoterino gleanje

upuduje na uhovne procese, upozorenja i unutranja saznavanja, aotvaranje seam peata, npr., prestavlja otvaranje seam akriovekovog energetskog tela ime se oslobaaju psiholoke i uevnesile. "Drugi dolazak", prema tome, predstavlja integraciju duhovnog

sopstva sa ivotinjskim elom oveka ime se ostvaruje puna i slobonaSvest i Samosvest - to je uhovno probuenje, iluminacija i "Uskrsnude".

Buudi a je Otkrovenje Jovanovo - Otkrivenje Gnoze Onogakoji je Dar sa Neba - On dade svoje Vizije kroz dvadeset i dve staze

rveta ivota - koje su 22 poglavlja Otkrovenja.

Bet Sedam crkava u Aziji

Gimel Duh govori

Dalet Stojim na vratima

Vau Vrata na nebu / pentagram

He Jak aneo sa snanim glasomHet Izvor ive voeZain MaTet Vatra / buktinja

Jod Dela svojih rukuKaf Progovorie seam gromova

Lamed Suenje mrtvimaMem More / voda

Nun Smrtna rana

Samek Muljara gneva Boijeg Oin Napuni se hram dima...

Cadi Skerlet

Peh Usta aaje / veliki gra se raspae...Re Aneo stoji na suncu

Kof Prebivalite neistih duhovain Uskrsnude mrtvih / Strani suTau Visoka gora / Novi Jerusalim

Alef Dolazak Boga

Jovanovo Otkrovenje prestavlja poseban oblik rveta ivotapo Riznici Oblika Elohima i ima za cilj da predstavi Put kojim istinski

posvedenik, slebenik Plamtede Zveze - JHVH stupa ka "NovomJerusalimu" u samoj Kruni rveta ivota kroz seam serija koje sare poseam specifinih iskustava koja su prikazana kao 49 stanja. Ovaj prikaz

rveta ivota prestavlja seam staijuma koji ine vertikalno uzizanje srednjim stubom Drveta, polazi se od materijalnog plana - Malkuta - koji

sari forme "Crkava", zatim slei uzizanje na rugi, vii, nivo u omenuJesoa, tredi nivo ini par i ravnotea Necaha i Hoa, etvrti nivo je


20/68

19

sreinja sefira Tifaret, peti nivo je balans Geburaha i Hesea, esti nivoje uravnoteenje i harmonija vrhovne polarnosti i snane inamikeBinaha i Hokmaha - Razumevanja i Murosti, a semi, najvii nivoobuhvata Keter.

Ovih seam nivoa rveta ivota i uspinjanje sreinjimstubom u potpunosti se, kako je prikazano u Otkrovenju, poklapaju sa

iskustvima, proidenjima, stanjima i elovanjem seam akri ljuskogtela, kako je to znanje poimano uenjima sa "Istoka".

MALKUT

1. NIVO

MULADARA

Najnie poimanje olazi kroz seam Crkvi "Azije". Poimanje njihovihpozitivnih, negativnih i duhovnih osobina sa vezom ka Razumevanju.

1. Efes - prva ljubav

2. Smirna - kruna ivota3. Pergam - uva Ime4. Tijatira - dela ljubavi

5. Sardis - istrajava

6. Filadelfija - orava Re7. Ladokija - mlaka - neutralna

JESOD2. NIVO

SVADISTANA

Svaka sfera - akra poseuje "peat" kojim je zatvoren prolaz i kojionemogudava iskustvo i svesnost tih viih nivoa. Otvaranjem peatasagledavaju se temeljne osobine.

1. peat - beli konj, luk, kruna2. peat - crveni konj, rat, ma3. peat - crni konj, vaga4. peat - smrt, pakao5. peat - ue jagnjetove po oltarom6. peat - zemljotresi, sunce, mesec, zvezde7. peat - tiina

HOD-NECAH

3. NIVO

MANIPURA

Aneli sa seam truba vibracijom pokredu um i osedanja svakog nivoa -akre.

1. aneo trubi - uas i vatra, tredina spaljena2. aneo trubi - goruda planina paa u more, tredina morauniteno3. aneo trubi - zveza, pelen, tredina reka uniteno4. aneo trubi - orao sa crvenim repom, tredina suncapomraena5. aneo trubi - zvezda sa neba, otvara jamu, otvara se ambis,skakavci

6. aneo trubi - glas o truba glatnog oltara, aneli Eufrata 7. aneo trubi - hram Elohima otvoren na nebu, ena

obuena u sunce, zmaj i njegov soj, rat na nebu, Mihajlo bacazmaja na zemlju, zmaj se bori sa enom, uzie se zver

TIFARET

4. NIVO

ANAHATA

Aneli prikazuju sfere - strukturu univerzuma.

1. aneo - prikazivanje Vavilona2. aneo - suenje Vavilonu

3. aneo - glas nareuje a se izae iz Vavilona 4. aneo - svrgavanje Vavilona5. aneo - glas mnotva, Aleluja6. aneo - glas sa trona - "Slavite Elohima!"


21/68

20

7. aneo - verni i istiniti na belom konju, mesto Armagedon

GEBURAH-HESED

5. NIVO

VIUDIAneli seam poslenjih poasti - proidenja.

1. aneo - irevi na oboavaocima iga2. aneo - more se pretvara u krv3. aneo - reke se pretvaraju u krv4. aneo - sunce pri zemlju5. aneo - pomraenje kraljevstva zveri6. aneo - Eufrat je isuen7. aneo - "uinjeno je", poinje Armageon

BINAH-HOKMAH

6. NIVO

ANAAneli objavljuju kraj - ispoljavanje volje.

1. aneo - propovea jevanjelje2. aneo - Vavilon pada3. aneo - upozorava na idolopoklonstvo4. aneo - glas sa neba, blagosloveni5. aneo - etva na zemlji6. aneo - aneo sa kosom, groe prokletstva 7. aneo - aneo se pojavljuje iz oltara vatre

KETER

7. NIVO

SSAAHHAASSRRAARRAA

Najvia iskustva - konani uvii u Kraj - blagoslov.

1. kraj - vezivanje satane

2. kraj - prvo uskrsnude3. kraj - oslobaanje satane4. kraj - unitavanje neba i zemlje5. kraj - rugo uskrsnude,poslednji sud, spaljivanje zmaja

6. kraj - novo nebo, nova zemlja7. kraj - novi Jerusalim, rvo ivota, jagnje

Poimanjem povezanosti svih sedam nivoa koji se pojavljuju u sedam

sfera, otvara sagledavanje potpune povezanosti i iskustva svih 49

"segmenata" spoznaje. Uvek se najnii nivo sfere povezuje i shvatakao Malkut-Muladara - viimo pojavljivanje prve ljubavi, tenje kakruni, vibracije koje onose unitavanje postojedih profanihkompleksa, uvid u strukturu univerzuma, koji je simbolisan

Vavilonom, proidenje materije kroz ireve na koi, veru u

jevanelja i vezivanje satane - posvedenje uhovnom putu kaonajvii aspekt posvedenja "novajlija" - uenika na Stazi.

Svaki nivo prima uticaje iz svake akre sukcesivno. Tako se uJesodu, koji je "temelj" rveta ivota pojavljuju Vizije inioca inamikeproidenja i posvedenja - etiri jahaa apokalipse eluju na etirielementa, zemlju, vou, vatru i vazuh, ok se ue jagnjetove povezujusa Duhom, nad tim se otvara protok energija kroz Srednji Stub Drveta

ivota, koje obeleavaju mesec, sunce i zveze - da bi na posletkukonana spoznaja Najvieg bila "okarakterisana" kao Tiina.

Vibracije tredeg nivoa - "trube" pokredu kovitlanje akri kakobi se njihove karakteristike ispoljile. Na nivou Anahate vrhovna vizija je

"klasina" Vizija istonjakog "Kalkija" (Avatara kali juge) - to je VizijaSvetog Anela uvara. Ovome je prethoilo poimanje strukture graaVavilona, razaznavanje "suenje" njegovim elementima, naputanje ioslobaanje o vezanosti za strukturu, mnotvo se ujeinjuje u prizivuJenoga, Glas se javlja na posletku ajudi smernicu a se oboava samoNajvii. Taa se pojavljuje Aneo.

Ono to onosi buenje Viui akre je uhovno proidenje

na viim razinama. iste se suptilne sarine ue, koje su ujeno modnikorenski resursi sopstva. Reka ivota (Eufrat je kao i Gang) se isuujekako nita ne bi bilo zaboravljeno - sve se mora posvetiti Inicijaciji.


22/68

21

Taj isti Aneo, recimo kasnije, upozorava a se ne smeporeivati on, niti se sme on oboavati, ne sme se biti iolopoklonik -oboavanje i prizivi uvek se upuduju samo Najviem. U sferama Anaakre nailazi se ak i prostor i protok vremena.

osezanje Krune i Sahasrare je u potpunosti obeleeno

staijumima Uskrsnuda, ovlaavanjem svim niim segmentima bida,ponitavanjem starog stanja i konanim olaskom u Svetlost Najvieg.

Maranatha!

AMEN!


23/68

22

U jenoj verziji, osniva Masonerije bio je Hebrejski Patrijarh Enoh,kojije hoao sa Bogom i nije iskusio smrt. Enoh je povezan sa VelikimBoanskim Bidem Metatronom. Legena o Enohu blisko je paralelna priio kasnijem Hebrejskom proroku Iliji, koji kako je reeno onet iv naNebo u Vatrenim Koijama. Takoe, on je povezivan sa Vavilonskimastrologom Heabanijem, koji je slino onet na nebo o strane bogaHea. Ove legene nalikuju legenama o misterioznom bidu Oanesu.Istoriar Berozus, a kasnije i Aleksanar Polihistor, opisuju Oanesa iliJovana kao amfibijsku kreaturu koja je izala iz Persijskog Za liva urevnom Sumeru, kako bi oveanstvo pouio umetnosti i nauci. Usumrak, on se vradao u voe Zaliva. Postoji nekoliko verzija prie, poput

ribljeg boga Dagona, koji se pojavio niotkua pre 5500. goina u junojMesopotamiji. Nijedan trag njegove jedinstvene kulture i jezika, ne moese nige pronadi. Nestao je pre 4000. goina, ostavljajudi ubok trag uVavilonu i drugim civilizacijama u ekonomiji, umetnosti pisanju,

matematici, astronomiji, arhitekturi i religiji.

Rana istorija Masonerije kae, aMasoni oravaju veliku sveanost nadan Sv. Jovana, ne znajudi a proslavljaju ribljeg boga Oanesa, prvogHermesa, i prvog osnivaa Misterija. O strane Velike Ujeinjene Loe, uosamnaestom veku, ovo je bilo povezano sa Sv. JovanomKrstiteljemkoji

se proslavljao 24. juna. On je postao svetac patron Masonerije. Prva tri

M k t t k Pl L J h it k M ij ili SOBU S l H t lj j di l b ih t ti i


24/68

23

Masonska stepena, poznata su kao Plava Loa,Johanitska Masonerija, iliJovanova Masonerija. Riba je simbol Vesica Piscis, u prevodu Riblja

Posuda, koja se pojavljuje na graevinama Templara, i u legendi o smrti inovom roenju VisokogSvetenika Jovana. Interesantno je, da je AlisterKrouli u svojim Kabalistikim korespoencijama 777, povezao Sv. JovanaKrstitelja sa morskim bogom Neptunomili Posejdonom, Vodai Hebrejsko

slovo Mem, koje znai (prestavlja) vodu. Vodeni bog Oanes ili Jovan,

ini se a je primarni klju porekla Masonerije.

Vesica Piscis, znak je Boanstva i znakAmfibije. To sugerie rano poreklopovezano sa velikim Inicijatorom, Ribljim Bogom sa Sirijusa, poznatim

kao Jovan ili Oanes. Po reima Fr. Ahaa, Geometrija je prva plemenitaNauka, i glava svih znanja.Vesica Piscis je bila sveti znak ranih Hridana,i osnova za vedinu crkvi Gotikog perioa. Kenet Grant ientifikujeVesicu sa Kapijom, tanije Zvezdanom Kapijom. Ako se ispita legenda oJovanu Krstitelju, svecu-patronu Masonerije, ta se moe otkriti? Istiboanski uitelj, povezan je sa prorokom Ilijom, koji se vazneo na neboiv u vatrenim koijama pre mnogim sveocima. Jovan je stajao o polauronjen u vodu, krstedi ruge u Murost. Ovo je oiglean eho alekoprolosti mnogo pre Jovana, i onosi se na Oanesa, Sumersko -Vavolonskog pola-ribu, pola-oveka, koji je uio oveanstvo po anu,vradajudi se u vou nodu. Kult Jovana Krstitelja preiveo je meuMandeanima, koji anas ive u Iraku, bivoj Vavilonskoj i SumerskojImperiji.

Njegova legena esto se mea sa Isusom, umirudim i uskrslim bogom,koji je prvi Iluminiran o Jovana. Krouli je ispravno povezao izmuenogIsusa sa muenikom Jovanom, i u svojoj knjizi "777", dao je Tarot Adut

povezan sa obojicom kao, gura obeenog i raspetog ovekasa titulomuh Modnih Voa, zbog obrnute slike nebeskog bida, i zbog jeinstvenepriobalne lokacije Hrama Morskog Boga u Tulumu, ali se ini vieslinim boanskom bidu silom sa neba, pre nego morskom. Krouli jezabeleio a je u Aeonu pre Ozirisovog, Iziinom ili voenom, ovajobeeni ovek bio uavljeni ovekkoji nas vrada u priblino vremeposete Oanesa. Hebrejsko ime za Isusa je Jeheua, ientino imenuStarozavetnog proroka, poznatog kao Joua. JOSHUA= 50 = ODIN i RIBA. Joua je bio sin Navinov, NUN-ov, Sin Ribe, to se onosi na razapetogboga koji onosi znanje. Ovo je jena o retkih paralela, Joue i ribe, koji

imaju isto znaenje koji upuduju na kriptomasonsku traiciju zatitnikogamfibijskog zvezdanog boga. U Masonskom predanju, dva Jovana iz

Novog Zaveta, zamenjena su u osamnaestom veku. Jovan Jevanjelistsubstituisan je za Jovana Krstitelja, ali je kasnije povezan sa AstrolokimZnakom Raka u mesecu junu, to jo jenom otkriva isto poreklo uOanesu. Preokupacija sa oiglenim kretanjima planeta i zveza,upaljiva je i meu antikim svetenstvom i u Masoneriji. Kaniatu zaueniki stepen (KOLEGA ZANATA = 125 = SOTIS U PLAMENU) reeno jena njegovoj inicijaciji da poslednjih sedam koraka vode u SREINJU

SOBUSolomonovog Hrama, prestavljajudi seam slobonih umetnosti inauke, gramatiku, retoriku, logiku, aritmetiku, geometriju, muziku i

astronomiju. Naravno, ovo su umetnosti kojima su oveanstvopouavali bogovi sa Sirijusa (Sotisa) u revnim vremenima. Kaniatje ranije upoznao dva velika bronzana stuba, jedan sa desne i drugi sa

leve strane. Ime stuba sa leve strane je Boaz,koji predstavlja snagu; ime

stuba sa desne strane je Jakin, i oznaava osnivanje. Oba stuba stajala su

na ulazu u Solomonov Hram. Na svakom stubu stajali su globusi,zemlje i neba.

Kaniat je na kraju oveen o istoka, mesta na kome sei PotovaniMajstor, ge se njegova panja usmerava na veliko slovo G, postavljenoiza i izna Majstora. Reeno mu je a ono prestavlja Geometriju, prvu inajplemenitiju nauku. U verziji Misraima (Egipatskog Obreda), Majstor

pokazuje naplamenu zvezdu, govoredi kaniatu:

Pogleaj ovu mistinu zvezu, i neka ti ovo sedanje nikaa ne oe iz tvoguma. To je amblem Genija, koji nas uzie ka velikim stvarima.

Veliki Masonski autoritet Albert Pajk, hvalio se da Sirijus jo uvek blistau naim Loama kao Plamena Zveza.Lozinka Drugog Stepena, koja poKabali ima vrenost 134, na neki nain upuduje na prolaz iz togZvezanog Sistema na na vlastit. 134 = SVETA POSUDA i ISTINA. StubJAKIN = 71 = JE ZVEZDA i BOAZ = 36 = SUNCE. Spojeni zajedno, govore

nam da je SNANI SIRIJUS SUNEVA ZVEZA. Dualna priroda Sirijusaaludira na ifrovanu vrenost Boaza i Jakina ili 107, vrenost DVE PALATEi KLJUEVA. Globusi zemlje i neba, kao i trostepeni inicijatski sistematiraju iz avnine. uine na ovim globusima, govore nam neto veoma

vano. Poznato je a su u antikom svetu post ojale veoma preciznemape cele planete. Ove mape su bile na raspolaganju u Konstantinopolju

u vreme Piri Ibn Hai Mehmea, koji je nacrtao izvanreno tanu MapuSveta 1513. goine. Takoe, Oronteus Finaeusova Mapa iz 1531. goineprikazuje Antartik u detaljima, ali je oigleno precrtana sa starije mape,konstruisane pre nego to su leene kape prekrile Antarktike Obale.Neko je znao pravu prirou Zemlje i Neba avno pre. Antike prestaveOanesa, uvek ga prikazuju kako nosi neto poput globusa sa mreica masugeriudi irinu i uinu.

Ova raoznalost, ojaana je na ramatian nain u Viim StepenimaMasonerije; ok Regularni Sloboni Ziari, ne ele a iko sazna za ovo.Oanes je osnovao sveteniku kastu u Vavilonu, Iniji i Egiptu, koje jeoano uvalo preneto im tajno znanje. Verovatno je da su tokom istorijenastavili a oravaju kontakt sa svojim izvorom.

Masonski autori skloni su tvrnjama a su Vitezovi Templari bili uvariZlatne Tajne, koja se onosila na pola oveka, pola zver, zvanogBafomet.


25/68

24

"Prvi apostol Hristov. Sin Jonin i brat Petrov, rodom

iz Vitsaie, i ribar po zanimanju. Najpre bio ueniksv. Jovana Krstitelja, no kad Jovan ukaza prstom na

Gospoa Isusa govoreci: "Gle, jagnje Boje" (Jov. 1,36), Anreja ostavi svog prvog uitelja i poe zaHristom. Potom Gospodu privede i svog brata

Petra. Po silasku Duha Svetoga pade mu u deo da

propovea Jevanelje u Vizantiji i Trakiji, potom u

zemljama dunavskim, pa u Rusiji i oko Crnog Mora,i najzad u Epiru, Grkoj i Peloponezu, ge ipostrada. U Vizantiji postavi prvog episkopa, sv.

Stahija; u Kijevu poboe krst na visini i proree

sjajnu hridansku buudnost narou ruskom. Ugrau Patrasu uini mnoga uesa imenomHristovim i prevede brojne u veru Njegovu. Meunjima behu i brat i ena carskog namesnika Egeata.Egeat zbog toga stavi Andreju na muke, a potom

ga raspne na krstu. Sve ok bejae iv na krstu,govorae pouke hridanima okupljenim oko krstanjegova. Htede ga narod i skinuti s krsta, ali on im

ne ozvoli. Najza se pone moliti Bogu, i pri tomga neka neobina svetlost celog obasja. Toobasjanje trajae pola sata, i ka ono iezeapostol preae uu Gospou. Prvi o vanaest

apostola koji pozna Gospoa i poe za njim straa prenosi izvesno znanje koje se zasniva na Gnosticizmu - a to je i bitan


26/68

25

apostola koji pozna Gospoa i poe za njim straa62. goine. Moti mu behu prenesene u Carigrad.Docnije mu je glava penesena u Rim, a jedna ruka u

Moskvu."

Ime Anreja potie o grkog Anreia i znai ovenost,vrenoda, kao i mnoga ruga grka imena esto se pojavljivalo meujevrejima starog oba. Za Anreju se kae da je sin Jonin, ali je zbogsluajne ili namerne greke izbegnuto a se obelei a je on sin Jovanov -iji je i slebenik bio.

Greke u prevoima biblijskih knjiga i spisa su oprinele a semnoge stvari izvrnu, banalizuju i praktino sakriju. Imajudi to u vidu,injenica a je Anreja bio ribar, kao i njegov brat Petar, ukazuje na to asu bili lanovi posebne uhovne grupe, iji su lanovi obeleavali svojeuenje simbolom Ribe - simbolom Zoijakog znaka koji upravlja obomkoje je osvitalo na prolednom obzorju u njihovo vreme.

Kaa je Jovan ukazao na to a je Isus pravi voa, Pastirnaroa, istinski Kralj Jevreja Anreja i potom njegov brat postae njegovislebenici, kao i sav naro koji je priznavao pravo naslea aviove iSolomonove loze. Andreja se naziva "Protokletos" - Prvopozvani. Meuprvih vanaest slebenika, apostola uvrten je jer je bio visokiposvedenik Gnoze i uenja koje je nosilo mod. Tu mod je kasnijeemonstrirao tokom ivota pa njegova ua pariraju Isusovim iSimonovim uima. Anreja je zbog svoje posvedenosti i sposobnostigovornitva uvrten meu prva etiri apostola. Anrejin autoritet je biotoliki a se samo uz njegovo oobrenje i pomod moglo pritupiti Kralju -

Isusu. ta vie Anreja je uvrten na spisak Isusove poroice, kao i njegovotac Jovan.

Andreja je bio uz Isusa tokom svog vremena njegovog javnog

ivota, bio je prisutan na Isusovom venanju u Kani, na "Tajnoj veeri",pri Isusovom uskrsnudu - kao svedok inicijacije, te ja naposletkuoprineo izuzetnom irenju "Hridanskog" - Gnostikog uenja iromPalestine i Grke.

Sveti Anreja se smatra uhovnim uticajem koji je zasluan za

privoenje ljui istinskoj veri. Njega smatraju Petrom pre Petra.Glasnikom i glasnogovornikom istinskog uenja - uiteljem koji je ulozi Jovana imao udeo i zadatak prenosa svetlosti novog doba koje je

osvitalo na oveanstvom. Nakon Jovana on je prvi koji ide stazomsledbenika, uporedo sa Dositejom i Simonom. Ipak Dositej i Simon

imali su posebanu transmisiju koji su u zavetanje obili od Jovana - ini jean o njih nije sleio uhovno Isusa, osim to su ga priznali zaKralja. To je i koren razloga zato su gnostika uenja ositejaca,simonjana i mnogih rugih sistematski unitavani - kako bi se u4.veku N.E. uspostavilo dogmatsko crkveno uenje.

Moerna Masonerija svoje simboliko uenje nazivaJovanovskim, a svoje filozofsko Andrejevskim. Preko Masonerije se

prenosi izvesno znanje koje se zasniva na Gnosticizmu a to je i bitan

detalj jer se u masonskim ritualima Isus smatra za Velikana i mudraca, ali

ne i za spasitelja. Bitan stav gnosticizma je "Spoznaj Samoga Sebe"

nasuprot Spasenju kroz Iskupitelja - to je ramatina razlika - i veliki iparaoksalni greh i greka ogmatskog hridanstva koje je izgubilostvarnu duhovnu vezu sa svojim gnostikim korenima. Masonerijajenostavno slei niz uitelja, o Jovana, o Anreje i alje o Marka -koji su svi bili Jovani - Golubovi Svetog Duha.

Pria o Hiramu Abifu je takoe i pria o "Isusu", ali ne onommunanom kralju, ved pria o uhovnom Suncu u oveku - oveku kaoAdeptu kojeg iznutra usmerava spiritualni Logos - Sol-Om-On, dok su svi

sainioci legene elovi ue oveka. Time se moe prepoznati a jeJovan spoljanji intelekt koji ouvava univerzalno znanje o oveku iuniverzumu, dok je Anreja unutranji, vii intelekt koji spoznajno ivi usaejstvu i svesnosti svojih sainioca. Izna toga (pa ak i u uenjimaJovana i Anreje) se nazire uenje Marka i Ormusa koji su prenosiliuenje Rue i Krsta. Ono to je unutarnje stvarno znaenje njihovihsimbola i znanja se govori samo u Suverenim Svetilitima Gnoze, ali je toato svima na uvi kroz simbole isprepletanih Uglomera i estara - Kojisu isprepletani uh i Materija, ovek i ena, hebrejska slova Ajin i Nun -u Harmoniji i ravnotei.

Znaaj Anreje kao prenosioca Gnostikog uenja se oraokako u spoljanjem potovanju i oboavanju "Sveca Anreje" tako i krozunutranji prenos njegove gnostike poruke - poruke UniverzalneReligije.

Anrija je bitan segment svesti buudi a On sveoi svimvanim staijumima ljuske inicijacije - prvi uvia uhovno vostvoJeheue - Plamene Zvezde - vlaavinu uha na etiri elementa;prisustvuje venanju Jeheue i Marije - koja je "Vavilonska Bludnica",znana kao gnostika "Barbelo", a u moerna vremena meu okultistima,kao "Babalon" - transcedentno sopstvo koje je iznad Plamene Zvezde - i

sa kojom se Jeheua venava. On je sveok i same transceencije kaaovek prevazilazi svoje line egoistine osobine, pa i sam um i kaanjegova svest biva rasuta u praznini Kosmosa, oseudi sfere iznaAmbisa na rvetu ivota. Steenim iskustvima "Anreja" kao uhovni

kanal u oveku tim inicijacijama biva opunomoden a prenosi kakoZnanje tako i a ispoljava najvie Modi - uotvorstvo. uotvorstvo jeobeleje istinskih inicijata koji ine sve u slavu Boga ne traedinadoknadu za sebe - ajudi sve u Slavu uha.

Meu Masonima irom sveta obro je poznato aAnrejevska Masonerija prestavlja vie stepene kotskog Obrearevnog i Prihvadenog - obreda koji duboko razrauje simbole i osnovnauenja "Plave Loe" - Loe Svetog Jovana. Masoni prenose svojiminicijatima uenje o granji Hrama - jer je Hram upravo ovek - a ne

materijalna graevina o kamena. To znanje je rasporeeno u nizstepena, koji se dele u odreene grupacije - sve to je usklaeno saGnozom o rvetu ivota. Prvi eo Anrejinog uenja objanjavaovekovo Usavravanje, kao pouku o nalaenju ubica Hirama Abifa, a

zatim kroz spoznaju Istinskog Imena Boga. rugi eo upuduje inicijate u Mistina pria o njegovoj smrti ukazuje na tajno znanje koje


27/68

26

at o spo aju st s og e a oga ug eo upuduje c jate unaznake o dubljim misterijama Rue i Krsta - to se razotkriva samo nafilozofskom nivou, ne i na stvarnom, dubokom koje sledi kada se potvrde

filozofske inicijacije. Tredi eo je stvarna razraa znanja o granji istrukturi Tri Hrama, koje je u stvari filozofsko uenje o regionimaKosmosa. Anreji je posveden jean poseban stepen u celoj hijerarhiji -stepen koji prenosi sutinu ieje Univerzalne Religije - Religije koja jeosloboena svih ogmatskih uenja i stega civilizacije u kojoj ivimo ikoja ukazuje na ono to Masoni primaju kao osnovnu ponuku - Bog jeJean. Ovo uenje ne moe a ima oslonac niti u jenoj postojedoj"religiji" jer su sve religije korumpirane ovekovim slabostima - samoUniverzalna Religija kako je poznaju istinski gnostici i posvedenici neodstupa o pravih vrenosti i tenje za evolucijom - naspram religija kojetee a veu oveanstvo svojim lancima. Bratski lanac Masonskesvetlosti prenosi flui saznanja i iskustva a Bog nije niije vlasnitvo, nitiprvenstvo, ved a je on Pravo svih ljui, i a iz tog Prava proistiu Vera,Nada i Ljubav, nad kojima su Mudrost, Snaga i Lepota - nad kojima su

Sloboda, Jednakost i Bratstvo.

"On je Bog, Jedan i Jedini;

Bog, Veni, Absolutni;On ne zainje, niti je zaet,i nema nikoga poput Njega."

Dela Svetog Anreje su zabeleena u jenom apokrifnom,nepriznatom, spisu zvanom "ela Anrejina", koji je takoe znan i kao"Jevanjelje po Anreji". ela Anrejina su takva a njegovo

uotvorstvo u potpunosti parira Isus

magazin "mason" br. 7

Documents