1

ИНФОРМАТИКАЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ДЕВЕТОГОДИШЊЕГ ОБРАЗОВАЊА

Симе Арсеновски Maja Лошанска Тодоровска Ђорђи Какашевски

2

САДРЖАЈ

1 ТЕМА ОСНОВЕ ИНФОРМАТИКЕОСНОВНИ РАЧУНАРСКИ ПОЈМОВИ ____________________________________6РАЧУНАРСКА ИСТОРИЈА _____________________________________________8ВРСТЕ РАЧУНАРА _________________________________________________14ПРИМЕНА РАЧУНАРА У САВРЕМЕНОМ ЖИВОТУ _______________________17РАЧУНАРСКА КУЛТУРА И ЕТИКА _____________________________________19ПИТАЊА __________________________________________________________23

2 ТЕМА РАЧУНАРИХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ КОД РАЧУНАРА _______________________________30ПЕРИФЕРНИ ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ _________________________________34

УЛАЗНИ ПЕРИФЕРНИ УРЕЂАЈИ _________________________________ 35ИЗЛАЗНИ ПЕРИФЕРНИ УРЕЂАЈИ _________________________________39

ДЕЛОВИ У КУЋИШТУ _______________________________________________41МЕМОРИЈСКИ УРЕЂАЈИ ____________________________________________43СОФТВЕР _________________________________________________________46ВИДЕО ИГРЕ ______________________________________________________50ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ _____________________________________________54ЕЛЕМЕНТИ ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА ________________________________56

ЕЛЕМЕНТИ WİNDOWS ОПЕРАТИВНОГ СИСТЕМА ___________________58ЕЛЕМЕНТИ LİNUX ОПЕРАТИВНОГ СИСТЕМА _______________________60

ФОЛДЕРИ И ФАЈЛОВИ ______________________________________________62ПРОГРАМИ ЗА РАД СА ФОЛДЕРИМА ______________________________64СТАБЛО ОД ФОЛДЕРА (ПРИКАЗИВАЊЕ И РАД) _____________________66

АКТИВНОСТИ СА ФОЛДЕРИМА И ФАЈЛОВИМА _________________________68ПОМОЋНИ ПРОГРАМИ ЗА УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА _______________________73РАД СА ТЕКСТОМ У ПРОГРАМУ ТЕКСТ ЕДИТОРА _______________________75КАЛКУЛАТОР ______________________________________________________79ОБРАЗОВНИ СОФТЕР_______________________________________________81ПИТАЊА __________________________________________________________83

3 ТЕМА МУЛТИМЕДИЈАПОЈАМ О МУЛТИМЕДИЈИ ___________________________________________91МУЛТИМЕДИЈА У WİNDOWS-У _______________________________________94SOUND RECORDER ________________________________________________94VOLUME CONTROL _________________________________________________94WINDOWS MEDIA PLAYER ___________________________________________95WINDOWS MOVIE MAKER ___________________________________________97МУЛТИМЕДИЈА У LINUX-У ___________________________________________99ЈАЧИНА ЗВУКА ____________________________________________________99СЛУШАЊЕ АУДИО CD-A ____________________________________________100ПУШТАЊЕ АУДИО ФАЈЛОВА ________________________________________101ПУШТАЊЕ РАДИJА ________________________________________________104ПУШТАЊЕ DVD ВИДЕА ____________________________________________106ПУШТАЊЕ ВИДЕО ФАЈЛОВА ________________________________________106СНИМАЊЕ АУДИО ФАЈЛОВА НА CD-У ________________________________107ПИТАЊА И ЗАДАТЦИ ______________________________________________108

3

4 ТЕМА ИНТЕРНЕТРАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ _____________________________________________ 112ФУНКЦИОНИСАЊЕ ИНТЕРНЕТА ___________________________________ 114СЕРВИСИ ИНТЕРНЕТА ___________________________________________ 115ПРАВИЛА О ПОНАШАЊУ НА ИНТЕРНЕТУ ___________________________ 116ВЕБ СТРАНИЦА И ВЕБ САЈТ _______________________________________ 117ВЕБ ПРЕЛИСТАВАЧИ _____________________________________________ 119ВЕБ ПРЕТРАЖИВАЧИ _____________________________________________ 122ПОРТАЛ ________________________________________________________ 126ШТЕТНИ РАЧУНАРСКИ ПРОГРАМИ _________________________________ 129АНТИВИРУСНИ ПРОГРАМ _________________________________________ 131ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА ___________________________________________ 133РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА ЕЛЕКТРОНСКЕ ПОШТЕ ________________ 134ЕЛЕКТРОНСКИ САНДУЧИЋ И РАД СА ЕЛЕКТРОНСКИМ ПОРУКАМА _____ 136ПИТАЊА ________________________________________________________ 139

5.ТЕМА ОСНОВЕ ЦРТАЊАРАЧУНАРСКА ГРАФИКА ___________________________________________ 148

БИТ-МАПИРАНА ГРАФИКА. _____________________________________ 149ВЕКТОРСКА ГРАФИКА _________________________________________ 150

ПРОГРАМ ЗА ЦРТАЊЕ ____________________________________________ 151ЦРТАЊЕ СЛОБОДНОМ РУКОМ И ЦРТАЊЕПРАВИЛНИМ ГЕОМЕТРИЈСКИМ ОБЛИЦИМА _________________________ 154КОРЕКЦИЈА ГОТОВЕ СЛИКЕ _______________________________________ 156БЛОКОВИ И РАД СА БЛОКОВИМА __________________________________ 157ГЕОМЕТРИЈСКЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ СА БЛОКОВИМА _________________ 160РАД СА ТЕКСТОМ ________________________________________________ 162РАД СА ГОТОВИМ СЛИКАМА _______________________________________ 163ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ______________________________________________ 164

6 ТЕМА ТЕКСТПРОГРАМИ ТЕКСТ ПРОЦЕСОРИ ___________________________________ 170УПОЗНАВАЊЕ СА ПРОГРАМОМ О УРЕЂИВАЊУ ТЕКСТА ______________ 171ПОСТУПЦИ И КОРАЦИ ТОКОМ КРЕИРАЊА ДОКУМЕНТА _______________ 174ПИСАЊЕ ТЕКСТА ________________________________________________ 176ФОРМАТИРАЊЕ ТЕКСТА __________________________________________ 177ПОСТАВЉАЊЕ ОКВИРА __________________________________________ 180АКТИВНОСТИ СА СЛИКАМА И ЦРТАЊЕ ГРАФИЧКИХ ОБЈЕКАТА _________ 183НАБРОЈАВАЊЕ __________________________________________________ 186ТАБЕЛЕ _________________________________________________________ 189ШТАМПАЊЕ ТЕКСТУАЛНОГ ДОКУМЕНТА ____________________________ 193ПИТАЊА ________________________________________________________ 196

МАЛИ РЕЧНИК ПОЈМОВА И КРАЋЕНИЦА ____________________________ 198

4

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

ИНФОРМАТИКА је наука која проучава прикупљање, чување и обраду података и информација уз помоћ рачунара. Информатика је млада наука, развија се брзо и има велики утицај на развој и открића у свим осталим наукама.

5

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

6

ОСНОВНИ РАЧУНАРСКИ ПОЈМОВИ

ИНФОРМАТИКАИНФОРМАТИКА је наука која проучава прикупљање, чување и пре-раду података и информација уз помоћ рачунара.Информатика је млада наука, брзо се развија и има велики утицај на развој и открића свих осталих наука. Реч „информатика” настала је спајањем речи „информација” и „аутоматика” на следећи начин: ИНФОРмација + аутоМАТИКА = ИНФОРМАТИКА.

ПОДАТАК И ИНФОРМАЦИЈАУ свакодневном животу речи податак и информација често имају исто значење. Али, у информатици и другим наукама постоји разлика између значења ових две речи (податак ≠ информација).Подаци су знаци, бројеви, речи, текстови, слике, звуци и слично који за човека сами по себи немају одређено значење или смисао. Број 9567342 сам по себи не значи нам ништа. Може да буде број листова једног дрвета, број зрна пиринча у једној гомили итд. Али, овај податак повезан са подацима телефонског броја и именом неке школе представља информацију.Више података повезаних на одређени логичан начин представљају информацију. Информације омогућавају људима да сазнају и разуму шта се дешава, да донесу неку одлуку, или да преузму неку активност.

Можеш ли да наведеш неки сличан пример о подацима и информацијама?

П О Д А Ц И

среда средаokul ИНФОРМАЦИЈА

АКТИВНОСТ

ОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

ОСНОВНИ

РАЧ

УНАРС

КИ ПОЈМ

ОВИ

7

ОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

ОСНОВНИ

РАЧ

УНАРС

КИ ПОЈМ

ОВИ

РАД СА ПОДАЦИМА И ИНФОРМАЦИЈАМАСкоро у свакој професији и на било ком радном месту људи прикупљају и обрађују најразличитије податке да би добили одређене информације. На пример, у банкама се ради са подацима штедиша (лични подаци, уложени и подигнути новац и слично), у продавницама се ради са подацима о производима (име, шифра, количина, цена), у школама се ради са подацима о ученицима (име, презиме, датум рођења, успех) итд.Скуп свих података о којима се ради у неком програму на рачунару зове се база података.Рад са подацима и њихово чување је веома важан и одговоран посао. Не би смео да их чита свако, мења или брише, већ само они који су обучени или су власници тих података. Замислите, шта би се десило када би се подаци измешали или обрисали?! На пример, подаци о штедишама у банци, цене производа у једној продавници, оцене ученика у једној школи или резултати тестова у болницама. Настали би многи проблеми и непријатне ситуације који би се веома тешко решили. На многим радним местима задатак прикупљања, чувања и обраде података је поверен рачунару. Он ради брзо, прецизно и са великим бројем података.

РАЧУНАРУређаји који су направљени од електронских делова који су вема мали и који раде на слабу струју зову се електронски уређаји. На пример, телевизор, рачунар и телефон су електронски уређаји.

8

Рачунар је електронски уређај намењен за уношење, чување и обраду података који су потребни човеку. Реч рачунар долази од енглеске речи “to compute” што значи рачунати, прерачунавати.Подаци које човек уноси у рачунар могу да буду текстови, бројеви, звуци, слике, видео клипови и др. Ови подаци су разумљиви за човека, али не и за рачунар.

Да би могао да ради са подацима, рачунар их претвара у такозване бинарне бројеве са којима зна да ради. Бинарни бројеви су броеви писани 1 и 0.Сви електронски уређаји који обрађују податке написане бројевима зову се дигитални уређаји. На енглеском језику реч digit значи цифра. Рачунар је дигитални уређај пошто податке које обрађује претвара у бинарне бројеве. Електронски уређаји који обрађују податке према упутствима уписаним у програму зову се програмабилни уређаји. Рачунар је програмабилни уређај. Рачунар је аутоматски уређај зато што све потребне обраде према упутствима у програму обрађује самостално.

РАЧУНАРСКА ИСТОРИЈАКО ЈE ИЗУМЕО РАЧУНАР?Питање које је бар једном свако од нас поставио себи или ћега поставити. Нема једноставног одговора на ово питање. Рачунар није смишљен од стране једног човека и није направљен за кратко време. То је сложени уређај направљен од различитих делова. Сваки део је посебно направљен уз помоћ различитих изума.О

СНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

РАЧУН

АРС

КА ИСТО

РИЈА

Отвори

Ради

Сачувај Ради

Копирај

9

КРАТКА ИСТОРИЈА ПОМОЋНИХ СРЕДСТАВА И УРЕЂАЈА ЗА РАЧУНАЊЕЈош од најстарих времена када нису постојали бројеви такви као што их знамо, људи су имали потребу да броје своју храну, животиње, да рачунају и чувају добијене резултате за наредено коришћење.

ПОМОЋНА СРЕДСТВА ЗА РАЧУНАЊЕПрва помоћна сред-ства били су човекови прсти, а веће количи-не биле су рачунате уз помоћ каменчића и штапића.

РУЧНИ УРЕЂАЈИ ЗА РАЧУНАЊЕПрви уређаји којима су се људи опробали у

рачунању били су ручни уређаји за рачунање.Прву ручну „рачунаљку” направили су Кинези 3000. године п.н.е. Користили су је за рачунање са великим бројевима и звала се Абакус. Са њом су веома брзо изводили сакупљање, одузимање, множење и дељење. Абакус се и данас користи за рачунање у неким малим продавницама у Кини и Јапану.

МЕХАНИЧКИ УРЕЂАЈИ ЗА РАЧУНАЊЕУ 19-том веку су били измишљени и конструисани први механички уређаји за рачунање. Ови уређаји за рачунање су били израђени од зуп-чаника, осовина и точкова. У поређењу са ручним уређајима за рачу-нање, механички уређаји су били бржи, тачнији и могли су да врше више прерачуна. У механичке уређаје је човек уносио податке ручним окре-тањем механизма, а покретали су се ручно навијаним механизмима.Први механички уређај за рачунање је извршавао сабирање великих броје-ва. Звао се Паскалина према изумитељу Блејзу Паскалу. Касније су направљени и други механички уређаји за рачунање.

РАЧУН

АРС

КА ИСТО

РИЈА

ОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

10

ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧКИ УРЕЂАЈИ ЗА ОБРАДУ ПОДАТАКАОткривањем и применом елек-

тричне енергије човек је направио прве електромеханичке уређаје за рачунање. Подаци у овим уређаји-ма су били уношени и чувани на пробушеним картицама.Први електромеханички уређај

који је среређивао и пребројавао унесене податке је био уређај под именом: Машина за табелирање пописа становништва (Census Tabu lating Machine). Изумео га је Херман Холерит 1890. годи-не. Овај уређај је био направљен на захтев Америке за бројање и групирање података о броју ста-новништва (за попис) у 1890. го-дини. Подаци са пописа, заједно са Холеритовом машином, били су пребројани и груписани за 6 недеља. За ручно пребројавање и груписање су биле потребне 8 до 9 године. Касније су били кон-струисани и други електромеха-нички уређаји за обраду података.

ЕЛЕКТРОНСКИ УРЕЂАЈИ ЗА ОБРАДУ ПОДАТАКАПрви електронски рачунарРазвојем електронике човек је конструисао прве електронске уређаје за обраду података. Први електронски рачунар се звао ENIAC1 (Ениак 1) и био је направљен 1946. године у Америци за потребе војске у II Светском рату.Био је тежак 30 тона и велики као фудбалско игралиште. Током рада је био веома бучан. Главни електронски део у његовој конструкцији су биле електронске лампе. Оне су биле велике, било их је у великом броју и често су прегоревале.

ОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

РАЧУН

АРС

КА ИСТО

РИЈА

11

За сваку нову обраду података из Ениака, било је потребно комплетно ручно преспајање свих његових каблова и жица. Први електронски рачунар је модел према коме су направљени и данашњи рачунари.

Проналазак транзистора1947/48 године је био направљен елек-тронски уређај под именом транзистор. Транзистор је у рачунарима заменио до тада коришћене електронске лампе, смањио им димензије и повећао могућности и брзину рада.

Проналазак чипа1958/59 године је направљен нови електронски уређај под именом интегрисано коло или чип. Чипови су у рачунарима заменили транзисторе и још више смањили димензије, а увећали могућности нових рачунара. Први чип је био величине малог прста код одраслог човека и састојао се од неколико транзистора.

Данашњи чипови су мањи од нокта и могу да садрже на сто-тине милиона транзистора.

РАЧУН

АРС

КА ИСТО

РИЈА

ОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

12

Први меморијски и први процесорски чип1970. године је био направљен први меморијски чип, а

1971. године је направљен први чип за обраду података — микропроцесор.

Све дотада рачунари су били сложени уређаји који су били коришћени само у великим фирмама, истраживачким центрима и сл. Али су сва ова открића омогућила да први рачунари за личну употребу, или персонални рачунари, буду направљени. Ови рачунари су били малих димензија, једноставни за коришћење и са ниском ценом.

ПЕРСОНАЛНИ РАЧУНАРИПрви успешан модел персоналног рачунара звао се Apple I (Ејпл 1). Био је направљен у Америци у 1976. године од стране Стива Џобса и Стива Вознијака у гаражи Стива Џобса. Имао је дрвено кућиште. Био је направљен за сајам електронике. На сајму је доживео велики успех и изазвао велико интересовање.Према моделу Apple I, следеће 1977. године је направљен први персонални рачунар под именом Apple II. Био је направљен од фирме Apple computers (Ејпл компјутерс) Џобса и Вознијака. Apple II није био скуп, био је једноставан за коришћење и заједно са њим ишли су програми на дискетама и имао је могућност за приказивање графике на екрану у неколико боја. Радио је са наредбама у облику текста који су се уносили преко тастатуре. Био је веома популаран.

1981. године фирма IBM (Ај Би Ем) произвела је свој први персонални рачунар под именом PC - Home Computer.

ОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

РАЧУН

АРС

КА ИСТО

РИЈА

13

ПОРЕЂЕЊЕ ENIA-КА СА САВРЕМЕНИМ РАЧУНАРОМ

ENIAC Рачунар са Intel Core Duo процесором

Година 1946 2006Димензије око 160 m2 90 mm2

Тежина 30 тона безначајно малаОсновни електронски делови

18 000 електронских лампи 150 милиона транзистора

Брзина обраде података 300 обрада у секунди 20 билиона обрада

у секундиНачин управљања радом

ручно преспајање жица оперативни систем

Цена $500,000 око $600Потрошња електичне енергије 170 000 W 30W

И за крај, НЕШТО СМЕШНО! :-)))))

Да ли знате како су научници у 1954. години замишљали кућни рачунар после 50 година (у 2004 години)? Ево овако:

Смешно, зар не? РАЧУН

АРС

КА ИСТО

РИЈА

ОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

14

ТИПОВИ РАЧУНАРАПрема величини и могућностима, рачунаре које данас користимо можемо поделити на:• супер рачунаре,• велике рачунаре,• микрорачунаре.СУПЕР РАЧУНАРИСупер рачунари су најскупљи, најбржи и најмоћнији рачунари на свету. Само неке владе држава у свету и само неколико компа-нија поседују овакве рачунаре. Такви рачу-нари се користе за вршење сложених прера-чуна и симулација. На пример, користе се у науци за генетска истраживања, за свемирска истраживања, или за праћење временских промена, када се за кратко време обрађује велики број података.

ВЕЛИКИ РАЧУНАРИВелики рачунари (Main frame computers) су ве-

лики и моћни рачунари који омогућују истовре-мени рад већег броја корисника (неколико сто-тина) који су повезани са њима преко терминала - монитора и тастатуре. Користе се у великим банкама, осигуравајућим компанијама и сл.

МИКРОРАЧУНАРИМикрорачунари су рачунари код којих је уређај за обраду података микропро-цесор. Микрорачунари могу да буду серве-ри или персонални рачунари.Сервери су рачунари који великом броју персоналних рачунара обезбеђују рад са заједничким подацима, уређајима, интернет услуге и др. Персонални рачунари су рачу-нари за личну употребу.

ОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

ТИПОВИ

РАЧ

УНАРА

15

МОГУЋНОСТИ И ПОДЕЛА ПЕРСОНАЛНИХ РАЧУНАРАНа персоналним рачунарима у одређено време може да ради само један човек.

Персонални рачунари се уобичајено користе у школама, фирмама и домовима.Најчешће се користе за уређивање текста, прорачунавање и сређивање различитих

врста података, сурфање на интернету, примање и слање електронске поште, рад са графиком, слушање музике, гледање видео клипова, играње и сл.

Типови персоналних рачунара

Данас углавном има два типа пер-соналних рачунара: PC и Macintosh (MAC).

PC

Највећи број људи кући и на послу користе PC-е. PC-е производе велики број фирми у свету (на пример, већи и познатији су: IBM, Dell, HP и др.). Код нас, PC-е најчешће склапају мање фирме од делова набављених од раз-них произвођача. Овако склопљени рачунари се често називају „безиме-ни” (no name) PC-и.

ЕЛЕКТРОНСКИ ДИГИТАЛНИ РАЧУНАРИ

СУПЕР РАЧУНАРИ

ВЕЛИКИ РАЧУНАРИ МИКРОРАЧУНАРИ

ПЕРСОНАЛНИ РАЧУНАРИ СЕРВЕРИ

MACINTOSH

PC

ТИПОВИ

РАЧ

УНАРА

ОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

16

Macintosh

Macintosh (MAC) рачунаре производи и продаје фирма Apple. За разлику од PC-а, MAC персонални рачунари нису толико чести у домовима и на радним местима. Ови рачунари су врло популарни у издаваштву, графичкој, музичкој и филмској индустрији.

• Модели МАС рачунара

Преноснљиви непреносљиви персонални рачунари

Према димензијама, персонални рачунари могу да буду непреносљиви и преносни.Непреносљиви (desktop) персонални рачунари су са већим димензијама и напајају се из фиксног извора електричне енергије.Преносљиви рачунари имају мале димензије и малу тежину и због ових су карактеристика лаки за ношење. Раде на батерије, али могу да буду прикључени и на струју. Преносљиви персонални рачунари се према величини деле на:

• величине длана, под именом Handheld или Personal Digital Assistant - PDA,

• величине мањег кофера, под именом Notebook или Laptop.О

СНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

ТИПОВИ

РАЧ

УНАРА

17

ПРИМЕНА РАЧУНАРА У САВРЕМЕНОМ ЖИВОТУ

Рачунари су уређаји без којих се не може замислити савремени живот. Данас скоро и да нема професије или радног места где се не користи рачунар. Наука, медицина, образовање, свемирска истраживања, кому-никација, трговина и забава су само део области у којима човек користи рачунар.Погледај следеће илустроване примере за коришћење рачунара:

• комуникација и проналажење информација о различним тема-ма и о разним догађајима,

• учење,

• писање, цртање, презентирање,• забава,

• купувина у продавници (рачунар у продавни-ци ради помоћу ласера, за читање бар-кодова производа о њиховој евиденцији и при изда-вању рачуна),

ПРИМЕНА

РАЧ

УНАРА

У САВРЕМЕНОМ

ЖИВО

ТУОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

18

• подизање и улагање пара у банка-ма (банкомати за подизање пара су удаљени рачунари повезани са рачу-нарима у банци),

• проналазак и избор књига у биб-лиотекама,

• у медицини за различите тесто-ве, испитивања и контролу хирур-шких операција,

• праћење временских услова,

• у телевизијским и филмским студијима, за креирање графике и специјалне ефекте на телевизији и филму,

ПРИМЕНА

РАЧ

УНАРА

У САВРЕМЕНОМ

ЖИВО

ТУОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

19

• при компоновању и извођењу музике,

• у превозним средствима,

• у домаћинству (рачунар може бити уграђен у неки од уређаја за домаћинство. На пример, у усисивач, фрижидер и сл.).

Постоје радна места на којима је рачунар у потпуности заменио човека. То су најчешће радна места на којима може много лако да се доведе у опасност здравље и живот човека.На пример, у:

• хемијским фабрикама,• нуклеарним централама,• ратним условима,• условима елементарних непогода и сл.Савремени рачунар не треба увек да замишљате као уређај са кућиштем, мо-

нитором, тастатуром и мишем. Рачунар може да уопште нема ове компоненте.У зависности од тога где се налази и шта треба да ради, рачунар податке и наредбе може да прима и предаје преко најразличитијих других сензора и уређаја, да има најразличнији облик и величину.

ПРИМЕНА

РАЧ

УНАРА

У САВРЕМЕНОМ

ЖИВО

ТУОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

20

РАЧУНАРСКА КУЛТУРА И ЕТИКА

ПОТРЕБА ЗА ПРАВИЛИМА ПОНАШАЊА

У свакодневном животу, људи се стално налазе у ситуацијама при којима користе исте просто-рије, деле заједничке предмете или имају потре-бу да слушају и гледају исте догађаје заједно са другим људима.Ово се дешава у продавницама, библиотекама, ресторанима, на аутобуским станицама, у кино салама, школама, па чак и у домовима. Да би сваки човек урадио, научио, видео, прочитао, слушао или добио оно што жели, потребно је културно понашање сваког од нас.Културно понашање подразумева по-штовање правила о понашању на одређе-ном месту или поштовање правила за ко-ришћење заједничких предмета и уређаја.Кад се правила не поштују, врло често се деси да неко не добије оно што му је потребно, да буде повређен или увређен, или да буду униште-ни предмети и уређаји који су заједнички. Нека правила су написана и истакнута на видним мес-тима, а нека нису, али су исто толико важна као и написана.Једно од најважних правила које људи тре-ба да поштују је право сваког човека на соп-ственост и приватност.А сада размисли, одговори и објасни:

• Да ли је лепо да се уништавају туђи предмети?• Да ли је правилно да се читају или кидају туђа писма, дневници, споменари?

• Да ли хоћеш да се и теби то деси?• Да ли хоћеш да у библиотеци пронађеш књигу коју тражиш и коју је неко позајмио и требао да врати?

• Сигурно можеш да набројиш велики број оваквих примера.

ПРА

ВИЛА

O ПОНАШАЊУ У РА

ЧУН

АРС

КОЈ УЧ

ИОНИЦИ

ОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

21

ПРАВИЛА O ПОНАШАЊУ У РАЧУНАРСКОЈ УЧИОНИЦИРачунарске учионице су просторије у школи које користе скоро сви ученици и наставници из школе. У овим учионицама се учи, припремају се школска паноа, на интернету се налазе одговори о најразличитијим питањима, пишу се сведочанства, рачуна успех ученика итд. Све ове активности су веома важне и потребне школи и зато је веома важно да сваки од корисника рачунарске учионице познаје и поштује правила о понашању у учионици и правила о коришћењу рачунарске опреме. Само тако ће рачунарска опрема радити пра-вилно, трајати дуже и бити корисна за учење и рад.У продужетку следе неколико предложених правила о понашању у рачунар-ској учионици. Можете да користите исте, да додате нове или да направите своје.

ПРАВИЛА О ПОНАШАЊУ

1. ПРЕ НЕГО ШТО УЂЕШ У УЧИОНИЦУ, САЧЕКАЈ ДА ИЗАЂЕ И ПОСЛЕДЊИ УЧЕ-НИК ИЗ ПРЕТХОДНОГ РАЗРЕДА.

2. УЂИ ТИХО И БЕЗ ТРЧАЊА.3. ОСТАВИ РАНАЦ, ЈАКНУ И ОСТАЛЕ ЛИЧНЕ ПРЕДМЕТЕ НА ОДРЕЂЕНО МЕСТО.4. СЕДНИ НА СВОЈЕ ОДРЕЂЕНО МЕСТО.5. ЧЕКАЈ ИНСТРУКЦИЈЕ ЗА РАД.6. НЕ ЈЕДИ, НЕ ПИЈ И НЕ БАЦАЈ ЂУБРЕ У УЧИОНИЦИ.7. РАЧУНАР НИЈЕ ТВОЈ ЛИЧНИ РАЧУНАР, И ЗАТО:

• не мењај подлогу оперативног система,• не активирај програме - чуваре на екрану са личним порукама,• не скидај програме, слике и видео клипове са интернета на школски рачу-нар или на свој меморијски уређај без дозволе,

ПРАВИЛА О ПОНАШАЊУ

ПРА

ВИЛА

O ПОНАШАЊУ У РА

ЧУН

АРС

КОЈ УЧ

ИОНИЦИ

ОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

22

• не најављуј се у рачунар и у програме са туђим корисничким именом или шифром. То су лични подаци, не треба да кажеш своје и да покушаваш да дознаш и злоупотребиш туђе — поштуј право сопствености и приватности,

• не бриши и не премештај туђе фолдере и фајлове,

• оно што радиш на часу, сними у договорени фолдеру,

• за све што ти није јасно и познато у току рада, питај наставника.8. НЕ ПОМЕРАЈ РАЧУНАР И МОНИТОР ПО КЛУПИ.

9. ПРЕ КРАЈА ЧАСА ЗАТВОРИ СВЕ ПРОГРАМЕ СА КОЈИМА СИ РАДИО.

10. СВОЈУ СТОЛИЦУ ПРИБЛИЖИ КЛУПИ.

11. ИЗАЂИ ТИХО И БЕЗ ТРЧАЊА.

Правила требају поштовати СВИ који користе учионицу са рачунарима.

ПОТРЕБА ОД УДОБНЕ И ЗДРАВЕ РАДНЕ ОКОЛИНЕ

ЕРГОНОМИЈАЕргономија је наука о дизајнирању опреме и уређаја за рад, који ће бити безбедни, удобни и здрави за човека. Уређаји рачунара који су на-прављени да чувају здравље корисника рачунара и да му обезбеде пријатнији рад, зову се ергономски уређаји. Неправилни положај током рада на рачунару може да изазове бол у кичми, раменима, врату, зглобовима, главобоље, замор у очима. Током рада на рачунару требамо правити честе кратке паузе, одмарати очи гледањем у даљину и слично.

КАКО СЕ ПРАВИЛНО СЕДИ ИСПРЕД РАЧУНАРАВисина столице треба да омогући савијање ногу у коленима под правим уг-лом (1). Горњи део монитора треба да буде у висини очију или нешто ниже, а на растојању као што је, отприлике, дужина испружене руке (2). Кичма треба бити исправљена и наслоњена на наслон столице (3). Руке требају бити са-вијене у лакту под правим углом (4). Тастатура треба да се налази под дланови-ма када су руке савијене у лактовима под правим углом. Длан и подлактни део руке требају бити у правој линији - паралелни са земљом (зглоб не сме бити савијен) (5). Табани треба да леже на поду (6).

ПРА

ВИЛА

O ПОНАШАЊУ У РА

ЧУН

АРС

КОЈ УЧ

ИОНИЦИ

ОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

23

ПРАВИЛНО

НЕПРАВИЛНО

НЕПРАВИЛНО НЕПРАВИЛНО

НЕПРАВИЛНО

ПРАВИЛНО

ПРАВИЛНО

ПРАВИЛНО

РАД СА ТАСТАТУРОМ И МИШЕМ

ПИТА

ЊА

ОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

24

ПИТАЊА

Основни рачунарски појмови

1. Шта проучава наука информатика?2. Да ли постоји разлика између податка и информације?3. Пробај да наведеш примере о подацима!4. Шта је информација?5. Пробај да наведеш примере о информацији!6. Какав је уређај данашњи рачунар?

• електрични,• електронски,• механички.

7. Рачунар је уређај у коме подаци могу да се:• уносе,• чувају,• обрађују,• све горе наведено.

8. Наброј различите типове података које човек може да уноси у рачунар!9. Да би рачунар могао да обради унесене податке, он их претвара у:

• бинарне,• текстуалне,• бројне.

10. Зашто рачунар сврставамо у дигиталне уређаје?11. Да ли је рачунар аутоматски уређај? Зашто?

Рачунарска историја

1. Која су прва помагала за рачунање које је човек користио?2. Наброј различите типове уређаја који су коришћени за прерачунавање и обраду података низ историју!

3. Заокружи изуме који су омогућили да електронски рачунари буду напра-вљени и да се исти развивају!• зупчаник,• чип,• електронске лампе,• избушена картица,• транзистор.

4. Када је био направљен, како се звао први електронски рачунар и које су биле његове карактеристике (димензије, тежина, начин рада)?ПИТА

ЊА

ОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

25

5. Заокружи изуме у електроници који су омогућили да буде направљен први персонални рачунар!• транзистор,• електронске лампе,• процесор,• RАМ меморија.

6. Ко је и када направио први успешни модел персоналног рачунара за личну употребу у свету и где га је претставио?

7. Како се звао први фабрички направљен персонални рачунар?

Типови рачунара

1. На које 3 главне типове делимо данашње електронске рачунаре према њи-ховим могућностима за обраду података?

2. За шта се користе супер рачунари?3. Персонални рачунари су:

• супер рачунари,• микрорачунари,• велики рачунари.

4. Сервери су рачунари који:• опслужују више персоналних рачунара са програмима и подацима који су им потребни,

• имају већу моћ и брзину за рад са подацима од персоналних рачунара,• све горе наведено.

5. Која се два модела персоналних рачунара продају данас? 6. Наброј типове преносних персоналних рачунара према њиховој величини!

Примена рачунара у современом животу

1. Наброј радна места, професије и активности у којима човек може да корис-ти рачунар?

2. Шта мислиш, како рачунар може да помогне читаоцома у библиотеци?3. Како рачунар олакшава рад у продавници?4. Како рачунар помаже и замењује човека у превозним средствима?5. Да ли се рачунари уграђују у неким уређајима за домаћинство?6. Да ли постоје радна места на којима рачунар потпуно замењује човека? Која?

ПИТА

ЊА

ОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

26

Рачунарска култура и етика

1. Штa од доле наведеног претставља културно понашање?• поштовање правила о понашању у месту боравка,• поштовање правила о коришћењу заједничких и/или туђих предмета,• понашање према својим жељама и потребама,• понашање према жељама и потребама других.

2. Шта може да се деси ако не поштујемо правила о понашању на јавним местима?3. Шта може да се деси ако се не поштују правила о коришћењу заједничких предмета?

4. Сваки човек треба да:• користи предмете и личне податке без дозволе и знања њиховог сопственика• поштује право приватности и право сопствености других људи,• тражи да се поштује његово право сопствености и приватности, али не мора да поштује исто то право код других људи.

5. Да ли треба да постоје посебна правила о понашању у учионицама са рачунарима у школи? Зашто?

6. Која су правила за рад на школском рачунару?

ОСНО

ВИ ИНФ

ОРМ

АТИКE

ПИТА

ЊА

27

28

РАЧУНАРИ

РАЧУНАРИ

Систем је целина међусебно повезаних делова који заједнички врше одређену активност. На пример: систем органа за варење хране, сунчани систем, музички систем и др. Компјутерски систем је целина хардвера и софтвера.

29

РАЧУНАРИ

30

ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ КОД РАЧУНАРА

РАЧУНАРСКИ СИСТЕМСистем је целина међусебно повезаних делова који заједнички врше одређену активност. На пример: систем органа за варење хране, сунчани систем, музички систем и др. Ако један део система не ради правилно, он утиче на правилни рад осталих делова система, а тиме је могуће да стане и рад целог система.Можеш ли да наведеш неки пример?Рачунарски систем је целина састављена од хардвера и софтвера. Хардвер (hardware) су машински делови рачунара. Софтвер (software) су програми са којима се ради на рачунару. Људско тело можемо упоредити са хардвером, а људске мисли софтвером.Хардвер и софтвер су један без другог неупотребљиви. Нови бољи рачунарски програми раде на новим, моћнијим моделима рачунара и обратно - нови, моћнији рачунари омогућавају креирање бољих рачунарских програма.

Смешно!!!!:-)))))

Једна духовита дефиниција о овим деловима рачунарског система каже:Хардвер је оно у што удараш када софтвер не ради. Ово је само шала! Софтвер вам овако сигурно неће прорадити!

ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ КОД ТИПИЧНОГ ПЕРСОНАЛНОГ РАЧУНАРА

РАЧУ

НАРИ

ХАРД

ВЕРС

КИ УРЕЂАЈИ

КОД

РАЧ

УНАРА

31

Типични персонални рачунар се састоји од следећих хардверских делова:1. Кућиште – метална кутија или тврда пластика у којој су смештени главни делови рачунара,

2. Монитор — уређај који приказује слике и текстове произведене из рачуна-ра,

3. Тастатура — уређај преко кога се уносе подаци и инструкције у рачунар,4. Миш — уређај који омогућава избор и покретање елемената приказаних на екрану,

5. Звучник — уређај преко кога се чују звуци произведени у рачунару,6. Штампач — уређај који омогућава штампање докумената креираних на рачунару.

Кућиште

Кућиште је кутија у којој су смештени глав-ни делови рачунара.Кућишта, иако на први поглед изгледају разли-чито, су веома слична.

Различита кућишта имају дугмад и прикључке са истом функцијом.Према положају, ку ћи-шта могу бити вертикална или хоризонтална. Постоје и „све у једном” кућишта. У једном делу су и кућиште и монитор.

РАЧУ

НАРИ

ХАРД

ВЕРС

КИ УРЕЂАЈИ

КОД

РАЧ

УНАРА

32

Опис изгледа предњег дела вертикалног кућишта

На предњем делу кућишта има: • дугме за укључивање рачунара у струју - power, • дугме за рестартирање рачунара — reset, • предњи улазни део за уређаје за рад са дискетама, CD-има или DVD-има, • прикључци (USB, за звучнике - слушалице и слично), • лампице.

уређај за рад са дискетама

уређај за рад са CD-ом или DVD-јем

дугме за укључивање лампица за прикључивање у струјуприкључак за слушалицеUSB прикључакfi re wire прикључаклампице за приступ меморијском урећају

Рестартоње је поступак током којег се програми потребни за рад рачунара поновно учитавају, а рачунар се не гаси из струје. Ако нема посебног дугмета за рестароње, поступак се изводи тако што се дугме за укључивање рачунара у струју дуже држи притиснуто.Неке од лампица на кућишту светле непрестано, а неке од њих повремено. На пример, непрестано светли лампица која показује да је рачунар укључен у струју, а повремено светле лампице које показују када ради хард диск, уређај за дискету, CD или DVD.

ХАРД

ВЕРС

КИ УРЕЂАЈИ

КОД

РАЧ

УНАРА

РАЧУ

НАРИ

33

Опис изгледа задњег дела вертикалног кућишта:

На задњем делу кућишта уобичајено се налазе различити прикључци (улази). Они служе за везивање периферних уређаја са рачунаром.Постоје прикључци за тастатуру, миш, монитор, звучнике, штампач, као и мрежни прикључак, струјни прикључак, прикључци за видео камеру, веб камеру, дигитални апарат, телефон и други. Највећи број уређаја за везивање са рачунаром користи USB прикључке (тастатура, миш, штампач, џојстик, дигитални апарат и сл).

паралелни улаз

РЅ/2 улаз за тастатуруулаз за миш

USB улаз

улаз за монитор

серијски улаз

мрежни прикључак

прикључак за микрофон

прикључак за звучнике

струјни прекидачприкључак у струју

прикључак за модем и телефонску линију

Бржи прикључак од USB-а је fi rewire прикључак. Има га на новим рачунарима.

РАЧУ

НАРИ

ХАРД

ВЕРС

КИ УРЕЂАЈИ

КОД

РАЧ

УНАРА

34

РАМ меморија хард диск дискета, CD-а, DVD-ја

тастатурамишскенермикрофонџојстик

мониторзвучнициштампач

МЕМОРИСАЊЕ

ОБРАДАУЛАЗ ИЗЛАЗподаци подаци

периферни уређаји

процесор

Периферни уређаји су делови рачунара који се налазе око кућишта.Подела периферних уређаја

1. Периферни уређаји могу бити улазни — за уношење података у рачунар и излазни — за приказивање података и програма обрађених од стране рачунара.

2. Периферни уређаји могу бити повезани за рачунар жично и бежично.Познати начини за бежично повезивање електронских уређаја су infra red

(инфра ред), bluetooth (блутут) и други.Bluetooth је данас најчешће коришћени начин за међусобно бежично повезивање различитих уређаја за рачунар. Као bluetooth бежични уређаји данас могу да раде тастатура, миш и штампач. Bluetooth уређаји могу да раде на растојању од 10 до 100 метара, у зависности од уређаја, и могу да преносе податке преко препрека као што су зид, сто, кофер и слично. Раде на батерије које можемо да пунимо. Ако у рачунару није уграђен вluetooth уређај, тада се преко USB улаза на рачунару може прикључити Bluetooth адаптер.

Интересантно:

Овај бежични начин везивања је назван према Harald-у Bluetooth-у, краљу Данске из 10 века. Он је обожавао да једе боровнице и зато су му зуби увек били плави.

РАЧУ

НАРИ

ПЕРИФЕРНИ

ХАРД

ВЕРС

КИ УРЕЂАЈИ

ПЕРИФЕРНИ ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ

35

УЛАЗНИ ПЕРИФЕРНИ УРЕЂАЈИ

Улазни периферни уређаји су уређаји рачунара преко којих се уносе подаци и инструкције у рачунар.Податке у рачунар може да уноси или човек или неки осетљиви уређај

- термометар, брзинометар и др. Уобичајени уређаји преко којих човек уноси податке у рачунар су: тастатура, миш, скенер, микрофон, екран осетљив на додир, видео камера и сл.

ТАСТАТУРАТастатура је уређај који има више од 100 тастера за уношење података у рачунар преко типкања.Постоје различите тастатуре. Оне се деле према изгледу, распореду тастера, начину позивања са рачунаром, материјала од којег су направљене и сл. На пример:

класична ергономска бежична

виртуелна мека

Типови тастера код тастатуре РА

ЧУНА

РИПЕРИФЕРНИ

ХАРД

ВЕРС

КИ УРЕЂАЈИ

36

1.Алфабетски Тастери са словима.2.Caps Lock Овим тастером се „закључавају” велика слова. Када

притиснемо овај тастер упали се лампица Caps Lock у горњем десном делу тастатуре - 14. Caps је краћеница за Capital Letters, a lock значи закључено.

3.Shift Истовременим држањем Shift-а и тастера са потребним словом, оно се исписује велико.

4Нумерички Тастери са бројевима. Налазе се изнад тастера са словима и на десном делу тастатуре.

5.Num Lock За рад са тастерима са бројевима, на десном делу тастатуре, тастер Num Lock треба бити укључен. Након његовог укључивања треба да светли сијалица Num Lock из горњег десног дела тастатуре - 14.

6.Интерпукцијски Зарез, тачка, тачка и зарез ...

7.Функцијски F1 - F12, краћенице за неке од активности у програмима. На пример, F1 често активира програм за помоћ док користимо програм.

8.Esc Прекида активност која се у моменту изводи на рачунару.

9.Ctrl, Alt Употребљава се у комбинацији са другим тастерима. На пример, Alt + S служи за снимање.

10.Space Оставља празно место током уношења текста.11.Backspace Delete Тастер/и за брисање. Бришу знак који се налази

лево од курсора.12.Enter Потврда за извршавање изабране наредбе од

стране корисника, или за прелаз у нови ред током писања текста. Има два Enter тастера са истом функцијом. Један десно од тастера са словима и један на десној страни тастатуре који се користи током рада са бројевима.

13.Стрелице Кретање курсора на екрану (горе, доле, лево, десно).

14.Лампице Показују да ли су Caps Lock или Num Lock укључени.

ПЕРИФЕРНИ

ХАРД

ВЕРС

КИ УРЕЂАЈИ

РАЧУ

НАРИ

37

МИШМиш је уређај за показивање, бирање, премештање и активирање објеката приказаних на екрану.Састоји се од тела које се мрда по равној површини и тастера: леви тастер, десни тастер и дугме за скролање — кретање горе-доле на екрану. Типови мишаПостоје различити типови миша који се деле према изгледу, начину рада, начину повезивања са рачунаром и сл.

• механички миш (са лоптом на доњем делу),

• ласерски миш,

• бежични миш.

Мишеви се израђују у најразличитијим интересантним облицима и у најразличитијим бојама.

ПОКАЗИВАЧ МИШАМала сличица која на екрану прати кретање миша по столу се зове показивач миша.Показивач миша може да има различити изглед у различитим про-грамима, на различитим поло жаји ма на екрану и током извршавања раз-личитих активности. Најчешће има изглед стрелице, али и пешчаног сата, руке са подигнутим прстом, крста, оловке, четке и др. РА

ЧУНА

РИПЕРИФЕРНИ

ХАРД

ВЕРС

КИ УРЕЂАЈИ

38

sol tıklama

sağ tıklama tıkla-sürükle-bırak

sol çift tıklama

Функције тастера миша Леви тастер:Клик - избор објекта. Ова акција се изводи кратким притискањем и пустањем левог тастера миша.Дупли клик - активирање објекта. Када се показивач миша нађе изнад објекта, онда се леви тастер миша притисне два пута заредом, са веома малом паузом између.

Клик вуци-пусти - премештање објекта са једног на друго место.

Десни тастер:Клик – изводи се исто као кад бирамо објекте, али се притиска десни тастер миша.

МИКРОФОНМикрофон је уређај за уношење звучних података (говора) у рачунар.

СКЕНЕРСкенер је уређај за уношење графичких података у рачунар.

• Према површини коју скенирамо, скенери могу бити:• деск скенери — за веће површине (листови, књиге, фотографије),• ручни скенери — за мале површине (бар кодови и слично).

Постоје и други уређаји за уношење података у рачунар.

РАЧУ

НАРИ

ПЕРИФЕРНИ

ХАРД

ВЕРС

КИ УРЕЂАЈИ

леви клик

десни клик

дупли леви клик

клик- вуци- пусти

39

ИЗЛАЗНИ ПЕРИФЕРНИ УРЕЂАЈИУређаји преко којих се добијене информације након обраде рачунара приказују кориснику зову се излазни периферни уређаји. Уобичајени из-лазни уређаји су: монитор, штампач, звучници и слично.

МОНИТОРМонитор је излазни уређај на коме се призују слике и текстови. Слике и текстови се приказују на екрану. Типови монитораМонитори према начину рада могу бити:

• CRT (Cathode Ray Tube) монитори - са катод-ном цеви. Ови монитори су велики и тешки и све мање се користе.

• LCD (Liquid Crystal Display) монитори - са теч-ним кристалима. Они су танки, лепи, лаки, зау-зимају мање простора, користе мало електричне енергије и имају мање електромагнетно зрачење од CRT монитора.

• Монитори са екраном осетљивим на додир (touch screen) омогућавају уно-шење података у рачунар притискањем на приказе понуђених података на ек-рану прстом, уместо миша.Обично се на предњем делу монитора налази дугмад за подешавање приказа слике — позиција, контраст, боја и слич-но.Величина екрана се мери дијагонално и изражава се у јединици мера инч

(inch — “) 1” = 2,.54 сm. Величина екрана може да варира, од 15” до 30”. Уоби-чајене величине су 17” или 19”.Резолуција екрана је број тачака (пиксела) вертикално и хоризонтално којима се исцртава слика.

РАЧУ

НАРИ

ПЕРИФЕРНИ

ХАРД

ВЕРС

КИ УРЕЂАЈИ

40

ШТАМПАЧШтампач је уређај који приказује податке из рачунара на папиру или фолији.Карактеристике штампача су:

• брзина штампања страница у минути (ppm — page per minute),• квалитет одштампаног,• потрошени материјал,• бучност.Штампачи са бољим карактеристикама имају вишу цену.

Типови штампачаПрема начину штампања, штампачи су најчешће игласти, инкџет и ласерски.Код игластих штампача, глава са иглама удара у траку наквашену у мастилу — рибон и на тај начин штампа.

Инкџет штампачи прскају под притиском мастило на хартију кое се одмах суши. Мастило је смештено у кертриџима — пластичним кути-јицама.

Код ласерских штампача ласерски сноп светлости пече нанесену боју са тонера на хартију. Од ових штампача, ласерски штампач је најбржи, бешумни и са високим квалитетом отиска на хартији. Сви набројани типови штампача могу бити у боји или црно-бели.

РАЧУ

НАРИ

ПЕРИФЕРНИ

ХАРД

ВЕРС

КИ УРЕЂАЈИ

41

ЗВУЧНИЦИЗвучници су уређаји који преносе звучне податке кориснику.Звучници су повезани са матичном плочом звучном картицом. Поред звучника, на звучну картицу се могу прикључити и слушалице.

ДЕЛОВИ У КУЋИШТУУобичајено се у кућишту налазе следећи електронски уређаји:

• матична плоча,• процесор,• RAM меморија,• тврди (хард) диск,• електронске картице за прикључивање периферних уређаја,• уређај за рад са CD-ом или DVD-јем,• извор за напајање електричном енергијом.

МАТИЧНА ПЛОЧАМатична плоча је главни део у кућишту, на којој су постављени сви важни електронски делови рачунара. Сви делови постављени у кућишту су везани са матичном плочом — као деца са мајком.Главни делови уграђени на матичну плочу су:

• процесор,• RОМ и• RAM мемориjа.

5 Електронске картице

2Процесор

3 RAM мемориjа

6 CD или DVD уређај

4 Хард диск

7 Извор електричне енергије

1 МАТИЧНА ПЛОЧА

РАЧУ

НАРИ

ДЕЛО

ВИ

У КУЋ

ИШТУ

42

ПРОЦЕСОРПроцесор је уређај који обрађује податке и извршава програме у рачунару.Карактеристике сваког процесора су:

• произвођач,• модел,• брзина рада,• кеш меморија. Брзина рада процесора изражава се у јединици мера гига херц (GHz). Ha пример::

Произвођач: Модел: Брзина:Intel Q9300 Core 2 Quad 2.5 GHzAMD Phenom 8750 Triple-Core 2.4 GHz

ROM МЕМОРИЈАROM је меморија у коју су фабрички записане инструкције за рад на рачунару. Ове инструкције се читају прве, одмах после укључивања рачунара.

ROM меморија „буди” рачунар и контролира да ли су сви хардверски и софтверски делови присутни, исправни и припремљени за рад. Ако нису, шаље кориснику на екран текстуалне поруке или звучна упозорења о проблему. Ha пример, рачунар не може да ради ако тастатура и миш нису правилно прикључени.

RAM МЕМОРИЈАRAM је радна меморија у којој се сместе они програми и подаци са који рачунар ради у моменту. Од величине RAM меморије зависи брзина рада програма, као и број и величина програма са којима се у исто време може радити на рачунару.Када се рачунар искључи из струје, RAM меморија се брише. Она је меморија за привремено чување података.

РАЧУ

НАРИ

ДЕЛО

ВИ

У КУЋ

ИШТУ

43

ТВРДИ ДИСКТврди диск је меморијски уређај по-стављен у кућишту за трајно чување програма и података са којима се ради на рачунару. Подаци и програми смеште-ни на тврдом диску се не бришу након ис-кључивања рачунара из струје. Тврди диск, RAM меморија и процесор међусобно раз-мењују податке.

ЕЛЕКТРОНСКЕ КАРТИЦЕКартице су електронски уређаји преко којих се неки периферни уређаји (мо-нитор, звучници и др.) вежу за матич-ну плочу. Уграђени су на задњој страни кућишта и постављени на матичну плочу у преградама названим слотови. У зависности од уређаја који се преко њих веже са рачу-наром, постоје видео картице, ТВ картице, звучне картица, мрежне картица и друге.

ИЗВОР НАПАЈАЊА ЕЛЕКТРИЧНОМ ЕНЕРГИЈОМСваки рачунар, да би радио, мора да има уређај који га напаја електричном енер-гијом, познат као адаптер. Поред извора на-пајања стоји и вентилатор који хлади електронске делове рачунара да се не би прегрејали.

МЕМОРИЈСКИ УРЕЂАЈИУређаји за чување података и програма са којима се ради на рачунару се зову меморијски уређаји.

ТИПОВИРачунарска меморија се дели на главну и помоћну меморију и мемо-рију за привремено и трајно чување података.Главну меморију чине тврди диск и RAM меморија, док помоћну чине оста-ли меморијски уређаји (дискета, CD, DVD, USB меморија и сл).

РАЧУ

НАРИ

МЕМОРИЈС

КИ УРЕЂАЈИ

44

У RAM меморији се подаци чувају привремено, док се за трајно чување података и програма користе следећи меморијски уређаји:

МЕМОРИЈСКИ КАПАЦИТЕТКарактеристика сваког меморијског уређаја је његов меморијски капацитет. Меморијски капацитет је количина података која може да се запамти на неком меморијском уређају.Меморијски капацитет се изражава у посебним јединицама мера. Најмања количина података коју може да прими рачунар је 1 бит (lb). Бит може да има две вредности - 1 или 0. То су цифре којима се записују бинарни бројеви са којима ради рачунар. Битови се групирају у бајте и на тај начин формирају јединице мере за рачунарску меморију.

1b Бит (0 или 1)1B Бајт (Byte) =8 b1KB Килобајт =1024 B1MB Мегабајт =1024 KB1GB Гигабајт =1024 MB1TB Терабајт =1024 GB1PB Петабајт =1024 TB

Тврди диск HDФлопи диск или дискета FDКомпакт диск CDДигитални видео диск DVDФлеш меморија

1 Бајт је меморијски капацитет који може да буде довољан за смештавање 1 знака — слова, знака, броја и слично. 1 MB је меморијски капацитет који може да буде довољан за текстуалне податке једне средње велике књиге (око 200 страна).

Тврди диск је најчешће фиксни меморијски уређај уграђен у кућиште. Уобичајена величина хард диска данас износи 80, 250, 500 GB.

РАЧУ

НАРИ

МЕМОРИЈС

КИ УРЕЂАЈИ

45

Дискете имаjу меморијски капацитет од 1,44 MB. Користе се за читање и вишекратно записивање података. Све се мање употребљавају, због малог капацитета и слабог квалитета.

Флеш меморија је у виду штапића — стика. Зове се и USB меморија. Може имати различити меморијски капацитет, на пример, 8 GB.

CD има меморијски капацитет од 650-700 MB. CD-а могу бити : • само за читање - CD ROM, • за читање и једноструко записивање - CD R (Recordable),• за читање и вишеструко записивање - CD RW (Rewritable),• 1 CD = око 450 дискета (или може да сакупи, на пример, око 100 mpЗ песама).

CD-а се обично користе за чување података и музику.

DVD може да буде једнослојан или двослојан и једностран или двостран, мали (8 cm) или велики (12 cm). Меморијски капацитет DVD-ја се креће од 4,7 GB до 8,5 GB. Један једнострани једнослојни велики DVD сакупља један про-сечно дуги филм са високим квалитетом. 1 DVD = 6-7 CD.Нови тип DVD уређаја су DVD уређаји који користе плави ласер уместо црвеног за читање и записивање информацијаи на диску. Ови уређаји се зову Blue Laser DVD уређаји. Плави ласер може да записује податке много већом густином на диску од црвеног. Зато BlueLaser DVD-и имају много већи капацитет од обичних DVD-ja. Постоје два типа Blue Laser DVD-ja:• HD-DVD (High Defi nition) капацита до 30

GB, и• Blu-Ray DVD са капацитом до 50 GB. РА

ЧУНА

РИМЕМОРИЈС

КИ УРЕЂАЈИ

46

СОФТВЕР

Програми којима се ради на рачунару зову се рачунарски софтвер.Рачунарски програми су скуп инструкција према којима рачунар ради на одређеном задатку. Као што кувар кува према упутствима из рецепта, тако рачунар ради према инструкцијама по одређеном програму.

Данас постоји огроман број различитих рачунарских програма. Скоро сваки корисник може да нађе програм који ће му помоћи да ради оно што му је потребно: да пише, црта, прерачунава, сурфа на интернету, слуша музику, игра, учи итн.

НАБАВКА ПОТРЕБНИХ РАЧУНАРСКИХ ПРОГРАМАПотребни рачунарски програми могу да се набаве на неки од следећих начина:• купују се у продавницама за софтвер, обично на CD-у или DVD-ју,• купују се и „скидају” на рачунар преко интернета,• могу бити специјално наручени и направљени од стране фирми за прављење софтвера за конкретне потребе одређеног корисника, фирме или институције.

ПРАВЉЕЊЕ РАЧУНАРСКИХ ПРОГРАМАРачунарске програме креирају (пишу) људи који се зову програмери и раде у фирмама које се зову софтверске куће.РА

ЧУНА

РИСОФТВ

ЕР

47

Програми се пишу на такозваним програмским језицима. Програмски језици су измишљени језици који се састоје од наредби и правила за писање. Намењени су за писање одређеног типа рачунарског програма.

Део програма записан на програмском језику се зове изворни код програма и он најчешће није доступан за кориснике програма. Ако научиш неки програмски језик, и ти можеш да напишеш свој рачунарски програм.

ПОДЕЛА РАЧУНАРСКИХ ПРОГРАМА1. Рачунарски програми према намени за рад на рачунару могу бити:

• системски програми,• кориснички програми.Системски програми омогућавају рад човеку са рачунаром и врше контролу правилног рада свих хардверских делова и осталих програма на рачунару.

РАЧУ

НАРИ

СОФТВ

ЕР

48

Кориснички програми су програми са којима раде корисници рачунара. Кориснички програми се још зову и апликативни програми. Такви су програми за уређивање текста, цртање, учење, креирање презентација, сурфање на интернету, играње, слушање музике, коришћење електронске поште, рад са подацима у продавницама, банкама, поштама и другим фирмама.

2. Према начину на који су доступни кориснику, рачунарски програми могу бити куповни и бесплатни рачунарски програми. Куповни рачунарски програми могу да се купе у продавници за софтвер или на интернету. Рачунарски програми који сопственик нуди на бесплатно коришћење преко интернета, у часописима, на CD-има или на неки други начин, зову се бесплатни рачунарски програми.

Према условима под којима може бесплатно да се користе, бесплатни рачунарски програми могу бити:• бесплатни програми са отвореним изворним кодом — оpen source,• привремено бесплатни програми (ѕhareware, demo).Постоје бесплатни рачунарски програми који су доступни, не само за коришћење, већ и за измену њиховог начина рада. Овакви програми се зову програми са отвореним изворним кодом.Код привремено бесплатних програма сопственик дозвољава одређено време (1 месец или слично) да буду бесплатно доступни корисницима. У овом периоду корисник бесплатно користи део или све могућности програма да би га прегледао, пробао како ради или га тестира. Ако му се допадне и хоће да га користи надаље, потребно је да га купи од сопственика.

3. Према начину на који корисник набавља и користи софтвер, он може да буде легалан или нелегалан (пиратски софтвер). Легални софтвери су рачунарски програми које корисник има право да користи и најчешће су купљени од фирми са правом аутора да их продају (и слободни софтвер је легалан).

РАЧУ

НАРИ

СОФТВ

ЕР

49

Након легалног куповања програма, он треба легално да се користи. Легално коришћење рачунарског програма значи да се програм користи на начин који аутор тражи, а са циљем да се заштите и поштују његова ауторска права.Пре инсталирања програма на свој рачунар корисник се мора изјаснити да ли прихвата или не прихвата услове за његово коришћење. Ако их не ги прихвата, нема право да користи програм. Сваки софтвер који није купљен у продавници која има дозволу од аутора да продаје и софтвер за који се не поштују правила за његово коришћење је нелегалан (пиратски) софтвер.

He користите нелегални софтвер!

Коришћење нелегалног софтвера претставља непоштовање интелектуалниог рада и власништва аутора!

То се кажњава!

РАЧУ

НАРИ

СОФТВ

ЕР

50

ВИДЕО ИГРЕВидео игре су програми за забаву који се приказују на неком уређају са екраном. Могу се играти уз помоћ конзоле за играње, рачунара, мобилних телефона и слично. Играч игра уз помоћ тастера, џојстика, тастатуре, миша, волана и сличног, у зависности од уређаја на коме игра.

КОНЗОЛЕ ЗА ИГРАЊЕКонзоле за играње су електронски уређаји са меморијом и процесором, а неки од њих и са хард диском. Оне раде са својим оперативним системима. Имају CD или DVD уређај за учитавање видео игра.Конзоле за играње су, на пример, веома популарне Sony PlayStation, Microsoft

Xbox и Nintendo.

РАЧУНАРСКЕ ИГРЕПрограми за забаву који се играју на рачунару зову се рачунарске игре.

Кратка историја рачунарских игараПрва рачунарска игра у свету била је направљена 1961. године у Америци под именом Spacewar. Она нија била направљена за персонални рачунар, већ за велики рачунар који је био коришћен за статистичке прорачуне.

РАЧУ

НАРИ

ВИДЕО

ИГР

Е

51

Игра се састојала од две свемирске летилице управљане од играча, које су се померале око једне централно постављене звезде и покушавале да униште једна другу.

Прве рачунарске игре за персоналне ра-чунаре биле су интерактивне и текстуалне авантуре.

Играч је уносио наредбе преко тастату-ре и добијао одговоре и смерове за игру. Касније је у играма била уношена, поред текста, и графика.

Касније су биле направљене ра чу-нарске игре у којима су били потребни брзи рефлекси. Међу првим таквим ига-рама биле су игре за ређање геометријских фигура које падају - Tetris, избегавање препрека и скупљање поена Pacman, Mario Bros и др.

РАЧУ

НАРИ

ВИДЕО

ИГР

Е

52

У деведесетим годинама биле су направљене прве тродимензионалне игре са играчем у првом лицу. То су игре у којима се играч креће кроз игру очима главног лика у игри. Ове игре су претвориле рачунар у веома популаран уређај за играње видео игара.Рачунарске игре су данас уобичајени начин забаве, али и помоћ при учењу великог дела људи, почев од најмлађих, па све до најстаријих. Имају лепу гра-фику, користе музику, говор, најразличитије звуке и сл.

Рачунарске игре се играју мишем, тастату-ром, са једним или два џојстика, специјалним конзолама у игрима са вожњном и слично. Звучници или слушалице се подразумевају. Добро је ако рачунар има моћну графичку картицу и брз процесор.

Карактеристика игре Свака игра има своја правила играња и циљ који играч треба да постигне. Циљ може бити победа, решавање логичког проблема, прелаз свих нивоа, што дуже играње и слич-но. Према правилама игре, играч вуче потезе да би достигао циљ. Неке игре имају времен-ско ограничење, друге просторно итд.

Подела игараПрема броју играча, игре могу бити за:

• једног играча (singte player — сингл плејер),• више играча (multyplayer — мулти плејер).Игре за више играча могу се играти на једном рачунару (двоје играча), на различитим рачунарима у мрежи (више играча) и он лајн (на интернету).Према теми, садржају и потребним вештинама играча, постоје најразличи-тије врсте рачунарских игара, као на пример:• аркадне,• логичке,• симулације,• стратегије и разне друге.

РАЧУ

НАРИ

ВИДЕО

ИГР

Е

53

Незахвално је да се прави строга подела игара по типовима зато што су игре најчешће мешавина различитих типова. У неким играма, на пример аркадним, за добру игру важни су брзо реаговање и рефлекси, у логичким - размишљање, меморија и интелигенција, у стратегијама и симулацијама - добар план потеза у игри и што реалније понашање у току игре итд. Постоје игре за учење из најразличитијих области (језика, математике, музике итд.), креативне игре (моделирање, компоновање, бојење, дизајнирање, конструисање и слично).

АРКАДНА ИГРА ЛОГИЧНА ИГРА

СИМУЛАЦИЈА

СТРАТЕГИЈА

ЕДУКАТИВНА

Према приказу графике, ра-чунарске игре могу бити 2D или 3D. 3D игре су просторне игре и могу бити:• класичне - у којима играч гле-да лик са којим игра и целу околину,

• игре у првом лицу - играч игра и креће се кроз игру као да гледа кроѕ очи главног лика.

САДА ЈЕ ВРЕМЕ ЗА МАЛО ИГРАЊА!

РАЧУ

НАРИ

ВИДЕО

ИГР

Е

54

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају кориснику оперисање (рад) са рачунаром (програми, уређаји и меморија). Опе-ративни систем се први стартује након укључивања рачунара и последњи се затвара када искључимо рачунар. Без оперативног система, рачунар би био неупотребљив уређај.

Данас се код персоналних рачунара користе следећи оперативни системи: • Windows, • MAC OS X, • LINUX, • UNIX.Сваки од оперативних система има своје новије и старије верзије.

WINDOWSСопственик оперативног система Windows је фирма

Microsoft. Верзије Windows-а су: Windows 95, Windows 98, Windows Me, Windows NT, Windows 2000, Windows XP, Windows Vista. Windows је најпопуларнији опера-тивни систем за PC-е.

MAC OS XСопственик оперативног система Mac OS X је фирма Apple. Верзије Mac

OS X су Jaguar, Tiger, Panther и Leopard. Овај оперативни систем користе Macintosh персонални рачунари, иако он може да ради и на РС-у.

LİNUXКреатор LINUX је финац Линус Торвалдс у 1991. години. Лого операти-вног система је пингвин Такс.РА

ЧУНА

РИОПЕРА

ТИВНИ

СИСТЕ

М

55

Овај оперативни систем је отворен за промене од стране корисника и има бесплатне верзије на CD-имa или могућност да се скине са интернета. Оперативни систем Linux постаје све популар-нији међу корисницима персоналних рачунара. Постоје различите верзије (дистрибуције) овог оперативног система: Ubuntu, Edubuntu, RedHat, SuSe, Mandriva и др.

UNIXUNIX је моћни оперативни систем који се често

користи за рад на серверима, али и на персонал-ним рачунарима. Он је најстарији оперативни сис-тем који се још увек широко употребљава. Постоје различите верзије овог оперативног система које су се развивале од различитих фирми и сопстве-ника: Unix Ware, Solaris и др. Linux оперативни систем је направљен према изгледу и функционал-ности UNIX-а.

Карактеристике оперативних системаHa једном рачунару се могу инста-

лирати више оперативних система и онда корисник може да изабере са којим од њих ће да ради.

1. Данашњи оперативни системи су вишекориснички оперативни сис-теми multi user OS). Они омогућа-вају да на једном рачунару у различи-то време раде различити корисници са својим програмима и подацима (своја околина).Сваки корисник се најављује опе-

ративном систему својим кориснич-ким именом (user name) и шифром (password).

2. Данашњи оперативни системи су мултитаскинг оперативни системи (multi tasking OS ). То значи да омо-гућавају да рачунар извршава више програма истовремено. РА

ЧУНА

РИОПЕРА

ТИВНИ

СИСТЕ

М

56

На пример, корисник може да пише или црта у неком програму а да у исто време слуша музику са другим програмом.Корисник може да ради са опе ра-тивним системима на два начина:• Командном линијом: корисник испише наредбе рачунару у облику текстова преко тастатуре. Ово је сложенији начин рада.

• Графиком (слике): током графичког начина рада програми и наредбе су приказани и бирају се на екрану најчешће мишем. Рад са графичким оперативним системом је много једно-ставнији.Ми ћемо учити и радити само на гра-фичким оперативним системима.

ЕЛЕМЕНТИ ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА

ДЕСКТОПНакон стартовања оперативног сис те-ма слика која се приказује на екрану се зове радна површина (desktop). Изглед радне површине је различит код различитих оперативних система. Корисник на рачунару може да мења изглед радне површине.

ТРАКА ЗАДАТАКАУобичајено, на доњем или горњем делу десктопа се налази дуга танка трака која приказује имена програма и фолдера са којимa корисник ради на рачунару. Ова трака се зове трака задатака или - taskbar (task - задатак, bar - трака).

РАЧУ

НАРИ

ОПЕРА

ТИВНИ

СИСТЕ

М

57

ИКОНЕЕлементи распоређени на радној по-вршини на оперативном систему зову се иконе. То су мале слике којима су пред-стављени програми, фајлови или фолдери.

ПРОЗОРИСадржај икона се приказује у оквиру који се зове прозор. Прозор може да се отвори, минимизира, да мења димензије, или да се затвори.

ЕЛЕМЕНТИ ПРОЗОРАУобичајени елементи прозора су:

1. Трака за име (title bar) - на горњем делу прозора се налази трака са именом програма и фајла или фолдера чији је садржај приказан у прозору.

2. Дугмад за рад са прозором – налазе се у десном горњем углу прозора и служе за спустање прозора у траци са задацима, приказивање циља или дела екрана и за затварање прозора.

3. Мени - испод траке са именом се налази трака са менијем. Мени је трака - списак са наредбама. Код различитих програма, мени је различит, али се најчешће састоји од: • File (датотека) менија,• Edit (уређивање) менија,• View (поглед, приказ) менија,• Help (помоћ) менија.Избором наредби из менија, корисник може да ради са садржајем приказаним у прозору. На пример, има наредбу за штампање, брисање, меморисање, убацивање слика, табела и слично. Корисник може да отвара меније и да бира наредбе са њих, најчешће левим кликом миша.

4. Трака са алатима – испод менија на прозору налази се трака са алатима.

РАЧУ

НАРИ

ОПЕРА

ТИВНИ

СИСТЕ

М

58

Слично као и са наредбама из менија, корисник алатима ради са садржајем приказаним у прозору. На пример, црта, боји, сече, мења изглед слова и слично. Најчешће и наједноставније се алати бирају и користе левим кликом миша.

5. Трака за скролирање - када прозор садржи више информација које се не могу претставити на један екран, онда се на десној и/или доњој страни појављује трака за скролирање — кретање горе-доле и/или лево-десно да би могао да се прегледа цели садржај прозора.

6. Део за приказ - у овом делу прозора се приказује садржај програма.

ЕЛЕМЕНТИ WINDOWS ОПЕРАТИВНОГ СИСТЕМАЕлементи на екрану Windows OS су:1. радна површина (desktop),2. трака са задацима (task bar),3. иконе,4. дугме ѕtart.

РАДНА ПОВРШИНА КОД WINDOWS OSИконе које се уобичајено налазе на радној површини Windows OS су:

My Computer је икона која приказује тврди диск и друге меморијске уређаје прикључене на рачунар - дискету, CD, USB флеш меморију и др. Сваки меморијски уређај има своје име под којим је приказан у прозору My Computer (C, A, D, E, F, G...).

My Documents је фолдер у коме уобичајено корисник чува и организује своје фолдере и фајлове које је креирао на рачунару у неком програму.

My Network Places приказује рачунаре повезане у локалну мрежу, ако је има.

Recycle Bin је икона која има функцију канте за бацање отпада. У ову „канту” иду обрисани фајлови и фолдери и тамо су све до пражњења „канте”.

WINDOWS

РАЧУ

НАРИ

ОПЕРА

ТИВНИ

СИСТЕ

М

59

WINDOWS

Често, као и у реалном животу, у канти за отпатке ће се наћи неки грешком обрисани фајл или фолдер. Recycle Bin омогућава њихово враћање (Restore) на локацију где су били пре брисања.

МЕНИ HA ДУГМЕТУ STARTАко се кликне на дугме Start, отвара се мени који садржи више подменија, који се отварају у степенастим прозорима. Њихов садржај је приказан текстом и сликом. Значај неких садржаја из Start менија је:

All Programs омогућава приступ и стартовање програма на рачунару.Documents (My documents, My recent documents) приказује фајлове и фолдере које је креирао корисник.

Control Panel омогућава уре ђи вање и контролу софтвера и хардвера на рачунару.

Search омогућава тражење фајлова и фолдера на неком меморијском уређају.Корисник преко Help-а може да потражи и добије помоћ у облику објашњења и информација о не-чему што није познато у току рада са рачунаром.Треба да постави питање или изабере реч или тему о ономе шта га занима.

Run омогућава стартовање про-грама помоћу текстуалног наређења које се уноси у командној линији.Са Log Off један корисник завршава свој рад на рачунару да би неко други могао да се логира (најави) на истом.

Shut Down служи за исклучивање, рестартовање или стање мировања рачунара (stand by).

РАЧУ

НАРИ

ОПЕРА

ТИВНИ

СИСТЕ

М

60

LINUXЕЛЕМЕНТИ LINUX ОПЕРАТИВНОГ СИСТЕМА

ИконеМенији

Показивач миша

Смена радне површинеПрикажи радну површину

Активне апликације Доњи панелЂубре

Радна површина

Стартери апликација Аплети

Горњи панелНапусти

ИконеМенији

Показивач миша

Смена радне површинеПрикажи радну површину

Активне апликације Доњи панелЂубре

Радна површина

Стартери апликација

Апликације Места Систем

Нова Савет

Време: 00:00:00 Резултат: Резултат: 0

Игра Поглед Контрола Клондике Помоћ

Аплети

Горњи панелНапусти

Ubuntu екран се састоји од три главна дела, и то:• горњи панел,• радна површина и• доњи панел.Горњи панел се налази на врху екрана и претставља танку траку. Панел обезбеђује приступ и активирање више типова апликација. Подељен је на три дела:• Први део су менији Апликације, Места и Систем. Ови менији садрже листе краћеница за специфичне команде, задатке или апликације. Ова три менија обезбеђују лаки графички приступ апликацијама, деловима рачунарског система или мрежне локације, као и задатке повезане са управљањем система.

• Стартери апликација се налазе одмах до менија, то су мале иконе које служе за брзо стартовање апликација само једним кликом.

• На десној страни траке су аплети. Они су претстављени иконама и

РАЧУ

НАРИ

ОПЕРА

ТИВНИ

СИСТЕ

М

Ђорђи Какашевски

Одабери игруСнимач звукаСнимач звука

61

LINUX

главно претстављају мале апликације (белешке, инстант поруке, инфор-мације о повезивању са мрежом, про-ценат испуњености батерије и друго). На крају се налази дугме Напусти. Ова опција отвара дијалог одакле ко рисник може да се одјави, да за-кључа екран, да промени корисника рачунара, да хибернира, да рестартира и да искључи рачунар.Радна површина је основна радна површина на којој се одвивају све активности апликација. Радна по-вршина се може посматрати као оби-чна подлога за све остале објекте екрана (сто), иако је она много више од тога. Она је објекат са својим својствима која се могу прилагодити потребама корисника. На себи може да „носи” различите друге објекте у облику њихових графичких симбола, икона или отворених прозора, у којима се издају наредбе апликацијама и исписују се резултати њиховог рада.Доњи панел је приказан на доњем делу екрана. На левој страни је смештено дугме за приказивање радне површине. Овом акцијом се минимизирају све апликације, након чега се добија приказ радне површине са иконама које се налазе на њој. У средњем деку су приказане апликације које су активиране на тој радној површини. Ђубре претставља аплет и служи као електронска корпа за отпатке. У њу се стављају непотребни фајлови и фолдери.Сваки фајл или фолдер који је обрисан, премешта се у ђубре. Ако кориснику затребају избрисани документи, он их може вратити назад. Уколико се на икони види корпа са хартијом, у њој има нека садржај. Ако је икона празна корпа, онда она не садржи ђубре. Ђубре се празни десним кликом и изабирањем команде „Испразни ђубре”, а отвара се двокликом.

Одјава

Хибернирај Ресетуј Искључи

Откажи

Закључај екран Промени корисника

РАЧУ

НАРИ

ОПЕРА

ТИВНИ

СИСТЕ

М

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Откажи

Додај/ одстани

Услужни

Канцеларијски

Интернет

Звук и видео

Графика

Места Систем

Игре

Апликације

62

ФОЛДЕРИ И ФАЈЛОВИФајлови и фолдери су начин организовања података којима се ради на рачунару. Подаци се прво групишу у фајлове, а касније се фајлови сређују у фолдере. Нешто слично предметима, фиокама и ормарима. Код различитих оперативних система рад са фајловима и фолдерима може се разликовати.

ФОЛДЕРИФолдери су електронске фасцикле у којима се групишу и сређују фајлови и други фолдери. Фолдере креира корисник, али они могу бити креирани и од стране оперативног система или програма. Фолдери се још зову и директоријуми или именици.Током креирања, фолдеру задајемо адресу. Адреса фолдера се састоји од локације фолдера и његовог имена.

Локација фолдера се састоји од имена меморијског уређаја и имена фолдера и подфолдера у коме је смештен потребни фолдер.На пример:

WINDOWS

LINUX

c:\Crtezi\Zivotinje

/Crtezi/Zivotinje

локација фолдера

Локација фолдера

име фолдера

име фолдера

адреса фолдера Zivotinje

адреса фолдера Zivotinje

У Linux-у, треба напоменути, прави се разлика између малих и великих слова, па су тако zivotinje и Zivotinje два различита имена.Не могу постојати два фолдера са истом адресом. Могу бити два фолдера са истим именом, али на различитој локацији.

РАЧУ

НАРИ

ФОЛД

ЕРИ

И ФАЈЛОВИ

Локација фолдерa се сaстоjи од подфолдерa и његовог имена.

63

WINDOWS LINUX

c:\Crtezi\Zivotinje\pas.bmp /Crtezi/Zivotinje/pas.bmp

адреса фајла pas.bmp адреса фајла pas.bmp

локација фолдера

локација фолдера

име фајла име фајла

ФАЈЛОВИФајлови су група података меморисаних заједно. Фајлове креира корисник, али они могу бити креирани и од стране оперативног система или програма. Фајлови се још зову и документи или датотеке. Корисник креира фајлове у неком програму.Након креирања, уколико се меморирају, фајловима се додељује адреса. Адреса се састоји од локације и од имена фајла. Локацију и име бира корисник. Локација је адреса фолдера у коме је смештен фајл.

Уобичајено поред имена фајла приказује се и наставак, који је одвојен од имена тачком. Наставак обично додељује програм у коме је креиран фајл. Он претставља краћеницу од најчешће 3 знака. На пример Sunce.bmp је фајл са именом Sunce и наставком bmp. Према наставку можемо препознати од каквих је података креиран фајл, у ком програму је креиран и са којим програмом би могао да се отвори и да се види његов садржај. Може ли се отворити и слушати песма у програму за цртање? Понекад један фајл може да се отвори у више програма, а не само у програму у коме је креиран. Не могу постојати два фајла са истом адресом. Могу постојати два фајла са истим именом, али на различитој локацији. Неки наставци за фајлове које се често употребљавају су:• txt, doc, pdf, odt - за текстуалне фајлове,• jpg, gif, bmp - за графичке фајлове,• wav, mp3, ogg за аудио фајлове,• avi, mov, mpg, rm - за видео фајлове,• htm, html - за веб фајлове,• exe, bat, sh - за фајлове које стартују програме,• rar, arj, bz2, zip, gz - за спаковане податке - архиве.

РАЧУ

НАРИ

ФОЛД

ЕРИ

И ФАЈЛОВИ

64

ПРОГРАМИ ЗА РАД СА ФОЛДЕРИМА

Програм који омогућава рад са фолдерима је програм Windows Explorer. Стартује се са Start → All Programs → Accessories → Windows Explorer. Исти прозор се отвара дуплим кликом на икону фолдера која може бити на десктопу или може бити подфолдер фолдера који је приказан на десктопу.

Отврање и затварање фолдераДа би се видео садржај фолдера, он треба да се отвори. Постоје више начина за отварање фолдера:• најчешће се отвара дуплим левим кликом на његовој икони,• десни клик — оpen,• леви клик — еnter (са тастатуре) и слично.Фолдер се затвара затварањем прозора у коме је приказан његов садржај.

Поље (1) је поље у коме се приказује адреса фолдера у коме се ради. Адреса може да се избере са списка који се отвара левим кликом на стрелици (2), или ће се приказати отварањем фолдера из дела (3). Начин приказа икона у делу (3) бира се кликом на стрелици иконе (4) или отварањем менија View.

WINDOWS

садржај фолдера са адресом приказаном у 1

РАЧУ

НАРИ

ФОЛД

ЕРИ

И ФАЈЛОВИ

65

Програм за рад са фајловима и фолдерима је Наутилус. Наутилус се може активирати преко менија Места из горњег панела и бирањем неке од локација: Домаћа фасцикла, Околина, Документи и друго. Да би се видео садржај фолдера, он треба да се отвори.

Отварање и затварање фолдераПостоје више начина за отварање фолдера:

• најчешће се отвара дуплим левим кликом на његову икону,• десни клик — отвори,• леви клик — еnter (са тастатуре).Фолдер се затвара затварањем прозора у коме је приказан његов садржиај.

Прозор Наутилуса се састоји од више елемената:1. мени2. трака са алатима,3. локациона трака,4. контрола за увеличавање5. преглед у облику икона/листи6. простор за приказивање садржаја,7. странична трака (с лева),8. статусна трака.

LINUX

РАЧУ

НАРИ

ФОЛД

ЕРИ

И ФАЈЛОВИ

Уреди Поглед Иди Обележивачи Помоћ

Радна површина

Систем датотека

Флопи уређај

Ђубре

Слике

Кући Тражи

Преглед као иконе

Arhangel - Прелистач датотека

66

�������

Фолдери и подфолдери у њима могу да буду приказани у облику разграна-тог стабла. Овај начин приказа фол-дера омогућава леп и брзи преглед већ постојећих фолдера, брзо кретање кроз фолдере, брзо и једноставно креирање нових фолдера, копирање, одсецање, премештање и преименовање старих фолдера и слично.Ако радите са стаблом од фолдера, то је као да гледате у лавиринт одозго, а ако радите без стабла - као да се налазите у лавиринту. У стаблу се не приказују фајлови.

Vodd

Va

Vb

Vesna

Emil

Tekstovi

Crtezi

Tekstovi

Crtezi

стабло фолдера

Фолдери се могу ви дети у облику стабла избо ром алата (1) - Folders са про-зора. При томе, прозор се дели на два дела. У једном делу се приказ-ује стабло директорију-ма, а у другом делу ком-плетни садржај активног (изабраног) фо л дера са стабла.Да би се видео садржај

неког фолдера у делу прозора десно, треба да се кликне на име фолдера у стаблу приказаном у делу прозора лево. На једно ниво више у стаблу иде се кликом на икону (2). На претходно по-сећени фолдер — једен корак уназад иде се кликом на дугме (3), а за по-ново враћање напред — један корак кликом на дугме (4).

66

РАЧУ

НАРИ

ФОЛД

ЕРИ

И ФАЈЛОВИ

СТАБЛО ФОЛДЕРА (ПРИКАЗИВАЊЕ И РАД)

67

ГРАНАЊЕ И СКУПЉАЊЕ СТАБЛА

Да би се разгранало стабло, ради се симболима „+” и „-”. Ако их има, они су приказани лево од имена сваког фолдера у стаблу. Уколико до имена фолдера у стаблу стоји знак „+”, то значи да у њему има подфолдера. Кликом на „+” у стаблу се приказују подфолдери у њему, а, „+” се претвара у „-”. Кликом на „-” скупља се приказ подфолдера у фолдеру и „-” се претвара у „+”. Ако до имена фолдера нема знака, то значи да у њему нема других фолдера.

Странична трака омогућава и друге приказе. Они се мењају уз помоћ падајућег менија приказаног на слици и избором Tree.

Да би се видео садржај неког фолдера, у делу прозора десно треба кликнути на име фолдера у стаблу приказаног у делу од прозора лево. На једно ниво више у стаблу иде се кликом на дугме Горе. На претходно посећени фолдер — једен корак назад, иде се кликом на дугме Назад, а поново враћање напред једним кораком се постже кликом на дугме Напред.

ГРАНАЊЕ И СКУПЉАЊЕ СТАБЛА Да би се разгранало стабло, треба користити симболе „стрелица надоле” и „стрелица у десно” који су, ако их има, приказани лево од имена сваког фолдера у стаблу. Они служе за разграњавање стабла на фолдере и подфолдере и његово поновно скупљање.

WINDOWS

LINUX

РАЧУ

НАРИ

ФОЛД

ЕРИ

И ФАЈЛОВИ

Места

Историја

Домаћи директоријум

Датумски систем

Белешке

Музика

Видеа

Назад

Датотека ОбележивачиУреди ИдиПоглед Помоћ

Горе Освежи

Амблеми

Tree

Места

Слике

Информација

68

�������

АКТИВНОСТИ СА ФОЛДЕРИМА И ФАЈЛОВИМА

Правилан рад са фолдерима и фајловима је важан за чување и ефикасан рад са подацима у рачунару. Зато сваки корисник рачунара треба да зна да:• креира и именује фолдере и подфолдере,• да се креће кроз фолдере и подфолдере — улази, излази, отвара, затвара,• прави копије фајлова и фолдера,• премешта фајлове и фолдере,• брише одређене фајлове и фолдере,• мења имена већ креираних фајлова и фолдера.

Горе набројане активности корисник може направити са: фолдерима приказаним у стаблу,фолдерима поређаним као иконама (или листама) у прозору.

Наредбе за извођење активности са фолдерима или фајловима могу се бирати из: - менија активног прозора,- менија који се отвара десним кликом миша на икону или радну

површину прозора.

Сваки корисник може изабрати онај начин који му највише одговара. Ми ћемо учити да креирамо фолдере и подфолдере комбинованим активностима.

стабло од фолдера

поређане иконе фолдера

68

РАЧУ

НАРИ

АКТ

ИВНОСТИ

СА

ФОЛД

ЕРИМА

И ФАЈЛОВИМА

69

Наредбе за извођење активности са фолдерима или фајловима могу се бирати из: менија Уређаји на активном прозору или менија који се отвара десним кликом миша на икону или радну површину прозора. Сваки корисник може изабрати онај начин који му највише одговара.

КРЕИРАЊЕ ФОЛДЕРА И ПОДФОЛДЕРАФолдери се могу креирати у већ постојећим фолдерима или се могу поставити на десктоп оперативног система.Наредба за креирање новог фолдера је наредба New („Креирај фасциклу”). Налази се у менију File (Датотека) прозора у коме се отвара садржај фолдера у коме се креира нови фолдер, или у менију који се отвара десним кликом на радну површину.Поступак за креирање новог фолдера:

— бира се локација новог фолдера (фолдер у коме ће се креирати нови подфолдер или десктоп),

— бира се наредба New („Креирај фасциклу”),— даје се име новом фолдеру и притиска се Enter. Постоји редослед при креирању фолдера и подфолдера. Прво се креирају

фолдери, а затим њихови подфолдери. Слично као родитељи и деца.

Windows обично за смештање фајлова кориснику нуди фолдер My Documents. Корисник не мора овде да чува своје фајлове.

WINDOWS

LINUX

РАЧУ

НАРИ

АКТ

ИВНОСТИ

СА

ФОЛД

ЕРИМА

И ФАЈЛОВИМА

Уреди Поглед Иди Обележивачи Помоћ

Радна површина

Систем датотека

Флопи уређај

Ђубре

Слике

Отвори у новом прозору

Отвори са другим апликацију...

Отсеци

Документе

Документе

Узорце

Направите везу

Реименуј...

Уметни у фасциклу

Премести у Ђубре

Потписати

Креирај архиву...

Кући Тражи

Преглед као иконе

gorgik - Прелистач датотека

�����Сваки корисник Linux’-а има свој домаћи фолдер. На пример, за корисника gorgic — тај ће фолдер бити /home/gorgic, где овај корисник може да смешта своје датотеке.

Vesna

Emil

EmilVesna

Vesna

Emil

V razred

V razred

Tekstovi

Tekstovi

TekstoviTekstovi

Crtezi

Crtezi

My Documents

Resiml Resimler

ОДСЕЦАЊЕ, КОПИРАЊЕ, БРИСАЊЕИ ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФОЛДЕРА И ФАЈЛОВАКреирани фајлови и фолдери могу се одсецати, копирати, премештати, преименовати и брисати.

СЕЛЕКТОВАЊЕДа би се направила било која активност са фолдером или фајлом, он мора прво да се селектуј. Селектовање се врши левим кликом миша на приказ фолдера или фајла. Може се радити са једним фолдером или фајлом, или са групом фолдера или фајлова. Група може бити састављена од суседних или несуседних фолдера и фајлова. Суседни фолдери или фајлови се селектују описивањем оквира око њих левим кликом.

На једном школском рачунару ради више ученика. На следећим часовима сваки ученик треба да креира своје фајлове — текстове, цртеже, музику и слично. Зато сваки ученик на школском рачунару треба да креира своје стабло фолдера где ће меморисати своје направљене фајлове.

Могући кораци у креирању претходног стабла би били:

суседни фолдери несуседни фолдери

Crtezi Crtezi

70

РАЧУ

НАРИ

АКТ

ИВНОСТИ

СА

ФОЛД

ЕРИМА

И ФАЈЛОВИМА

Група несуседних фолдера или фајлова сe селектује тако што се прво селектује први фолдер или фајл из групе, а остали се селектују притиснутим дугметом Ctrl на тастатури и левим кликом на њих.Одсецање фолдера или фајла је склањање фолдера или фајла са његове локације.Тако фолдер или фајл нестају са старе локације, а могу се поставити на неке нове локације. Наредба: Edit → Cut (Уреди → Одсеци).

Slike Slike

MajaMaja

Gorjan

ekskurzija ekskurzija

Gorjan

Mavrovo

Ohrid

Nova Godina

Nova Godina

Ohrid

Mavrovo

уметни

Slike Slike

MajaMaja

Gorjan

ekskurzija ekskurzija

Gorjan

Mavrovo

Ohrid

Nova Godina

Nova Godina

Nova Godina

Ohrid

Mavrovo

уметни

Копирање фолдера или фајла је прављење копије фолдера или фајла.Тиме фолдер или фајл остају на старој локацији, а могу се поставити и на друге локације. Наредба: Edit → Copy (Уреди → Копирај)Постављање одсеченог или копираног фолдера или фајла на нову локацију прави се са Paste (Уметни). Наредба: Edit → Paste (Уреди → Уметни).Копирани или одсечени фолдер или фајл могу се поставити на нове локације произвољни број пута.Преименовање фолдера је замена старог имена новим. Наредба: Edit →

Rename (Уреди → Преименуј).Брисање фолдера изводи се наредбом: Edit → Delete (Уреди → Избриши) или избором левим кликом миша и Delete дугметом на тастатури.

71

РАЧУ

НАРИ

АКТ

ИВНОСТИ

СА

ФОЛД

ЕРИМА

И ФАЈЛОВИМА

отсеци

копирај

ЗАДАТАК:

1. У школски фолдер са својим именом креирај фолдер Recepti са подфолдерима као што је приказано на слици.

2. Из подфолдера Tortе копирај фолдер Banana и постави га у фолдер Kolaci.

3. Сада из подфолдера Tortе направи одсецање фолдера Jagoda и премести га у фолдер Kolaci.

4. Избриши подфолдер Meso из фолдера Slаni.6. Преименуј фолдер Slatkisi у Deserti.

72

РАЧУ

НАРИ

АКТ

ИВНОСТИ

СА

ФОЛД

ЕРИМА

И ФАЈЛОВИМА

Slаni

Slatkisi

Tekstovi

Crtezi

Recepti

V razred

Povrce

Meso

Torte

Kolaci

Jagoda

Banana

Vesna

73

ПОМОЋНИ ПРОГРАМИ ЗА УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТАТЕКСТ ЕДИТОРИ

Програми за писање текста су најчешће коришћени кориснички рачунарски програми. У зависности од начина на који се уређује текст, програми за рад са текстом могу да буду текст едитори или текст процесори. Текст едитори имају могућност за једноставно уређивање изгледа написаног текста за разлику од текст процесора који нуди велики број могућности за интересантно уређење изгледа текста. Уређење изгледа текста зове се форматирање текста.

ТЕКСТ ЕДИТОРИ

Кориснички програми за исписивање кратког текста и његово једноставно уређивање и коришћење зову се текст едитори.Текст едитори се најчешће користе за исписивање кратких текстова, на пример, забелешки, адреса, порука, као и за исписивање наредаба у неком програмском језику при креирању програма или веб страница. Могућности текст едитора су обично:• уношење (писање) текста,• поправка грешака и измене у тексту,• проналажење и замена делова текста,• штампање,• меморисање.Текст едитори су део оперативних система који се данас користе у персоналним рачунарима. Међу собом се разликују по имену, изгледу и начину коришћења. Текст едитор у Windows-у се зове Notepad. У Linux-у постоје више текст едитора израђених од различитих аутора: vi, nano, pico, KWrite, gedit и други. Постоје и други текст едитори који могу бити инсталирани и коришћени од стране ових опреативних система.

Писањем текста у текст едитор упознаћеш се са функцијом одређених дугмета на тастури и са наредбама из менија које су уобичајене у менијима скоро свих корисничких програма за писање и уређивање текста. У програму се ради и тастатуром и мишем. Наредбе из менија бирају се левим кликом миша или у комбинацији одређених дугмета са тастатуре.

Форматирани текст Неформатирани текст

ИНФОРМАТИКАИНФОРМАТИКА ИНФОРМАТИКА

РАЧУ

НАРИ

ПОМОЋНИ

ПРО

ГРАМИ

ЗА

УРЕЂИВА

ЊЕ

ТЕКС

ТА - ТЕ

КСТ ЕДИТО

РИ

74

ИЗГЛЕД РАДНОГ ПРОЗОРА ПРОГРАМА

Текст едитор који уобичајено долази са оперативним системом Windows, je Notepad. Стартује се & Untitled - Notepad Start → All Programs → Accessories → Notepad, после чега се отвара радни прозор, као на слици:

Текст едитор gedit отвора се наредбом Апликације → Услужне → Уређивач текста.

МЕМОРИСАЊЕ ТЕКСТУАЛНОГ ДОКУМЕНТАКада се меморише новокреирани текстуални фајл, потребно је дати му име и одредити му локацију (меморијски уређај и фолдер) где ће бити запамћен. Меморисање текстуалног фајла прави се избором FileFile → “Save AsSave As” (Датотека → „Сачувај као”) или File → Save (Датотека → Сачувај).Локација за меморисање се бира од делова прозора означених са (1) или

(2). Име се додељује у пољу (3). Наставак фајла је txt и пише се после имена фајла. Фајлови са овим наставком су неформатирани текстови. По избору локације и имена, бира се дугме (4) Save (сачувај) или се притиска Enter на тастатури.Постоји разлика између наредаба Save as и Save. Наредба File → Save

(датотека → сачувај) користи се за меморисање промена у документу под старим именом и на истој локацији. Уколико промењеном документу треба дати ново име, користи се наредба Save As (сачувај као).

LINUX

WINDOWS

РАЧУ

НАРИ

ПОМОЋНИ

ПРО

ГРАМИ

ЗА

УРЕЂИВА

ЊЕ

ТЕКС

ТА - ТЕ

КСТ ЕДИТО

РИ Данас је леп дан.

Ићи ћу у град бициклом.Тамо ће сигурно бити и моји другови.

*Несачуван Докуменат 1- geditДатотека Уреди Поглед Тражи Алати Документи Помоћ

Нови Отвори

*Несачуван Документ 1

Сачувај Штампај Врати

75

LINUXWINDOWS

ОТВАРАЊЕ НОВОГ ИЛИ МЕМОРИСАНОГ ДОКУМЕНТА ЗА ПИСАЊЕИзбором File → New (датотека → ново), отвара се нови документ за писање. Отварање меморисаног документа прави се уз помоћ File → Open (датотека → отвори) и избором локације и имена фајла кога треба отворити.

ШТАМПАЊЕИсписани и упамћени текст корисник може приказати на екрану или штампати. Текст се шаље на штампање избором File → Print (датотека → штампај) из менија. У прозору који се при томе отвара, треба изабрати штампач на коме ће се штампати ако има више штампача повезаних са рачунаром, број копија и слично.

ИЗЛАЗ ИЗ ПРОГРАМАИз програма се излази са File → Exit (датотека → крај).

РАД CА ТЕКСТОМ У ПРОГРАМУ ТЕКСТ ЕДИТОР

ИСПИСИВАЊЕ ТЕКСТАТекст се исписује преко дугмета на тастатури. Нека од правила приликом писања текста су:

• Исписивање знака са тастатуре почиње од места курсора - светлуцаве цртице,

• једно велико слово исписује се уз помоћ Shift + слово,• сва велика слова се исписују укључивањем дугмета Caps Lock • горњи знак на дугмету исписује се уз помоћ Shift + дугмета,• празно место између речи оставља се дугачким дугметом — Space, • у нови ред се прелази дугметом Enter.

РАЧУ

НАРИ

ПОМОЋНИ

ПРО

ГРАМИ

ЗА

УРЕЂИВА

ЊЕ

ТЕКС

ТА - ТЕ

КСТ ЕДИТО

РИ

76

ФОНТОВИФонт је начин исписивања знакова из азбуке у програму за уређивање текста. Корисник програма бира фонт којим ће писати текст. Фонтови имају своја имена. На пример: Times New Roman, Arial, Algerian, Comic Sans MS и др. Један фонт се може писати раличитом величином. Знаци из једног фонта могу се писати различитим стилом — удебљано, подвучено, искошено. Фонт, његову величину и стил корисник програма може изабрати наредбом

Format → Font (уреди → преференце — „Фонтови и боје”) из менија.

Здраво, ја сам Notepad програм за једноставно писање текста

Здраво, ја сам Notepad програм за једноставно писање текста

Здраво, ја сам Notepad програм за једноставно писање текста

Здраво, ја сам Notepad програм за једноставно писање текстаФонт: Аrial Величина: 20

Фонт: Minion Pro Величина: 20

Фонт: Аrial Величина: 14

Фонт: Аrial Величина: 20

Стил: удебљана слова и накошена

WINDOWS

LINUX

Sr Srpski

Македонска подршка се бира:• левим кликом на икону En у десном делу траке, до сата, и из менија који се отвара се бира MК — македонска подршка,

• комбинацијом дугмета на Alt + Shift.

У Linux-у македонска подршка се бира:• кликом на икону USD у десном делу горњег панела, после чега ће се променити у Mkd,

• комбинацијом дугмeта Alt + Shift.

Дугмад за нека слова из македонске ћирилице при коришћењу македонске подршке су:љ - q њ - w џ - х ѕ - у ч - ; ж - \ ђ - ] ш - [ ћ - ’

РАЧУ

НАРИ

ПОМОЋНИ

ПРО

ГРАМИ

ЗА

УРЕЂИВА

ЊЕ

ТЕКС

ТА - ТЕ

КСТ ЕДИТО

РИ

Помоћ

77

КОРЕКЦИЈЕ У ТЕКСТУУ реалном животу свака промена лично исписаног текста или текста исписаног машином за куцање, обично тражи писање целог текста поново. Промене и корекције у тексту уз помоћ текст едитора могу се урадити свуда где је то потребно и онолико често колико је то потребно, а да при томе остатак текста не трпи никакве промене. Поправке се врше брисањем старог или уметањем новог текста.

ПОЗИЦИОНИРАЊЕ У ТЕКСТУКурсор се поставља на потребно место у тексту где се врше

промене. Постављање курсора на потребно место у документу зове се позиционирање у тексту. Позиционирање курсора се најчешће изводи:• левим кликом миша,• стрелицама за позиционирање (горе, доле, лево и десно),• дугметом Home са тастатуре, да би се дошло на почетак реда,• дугметом End са тастатуре, да би се отишло на крај реда.

СЕЛЕКТИРАЊЕ ДЕЛОВА ТЕКСТАСелектирање је обележавање или одабир дела текста на коме ће се радити (знак, реч, реченица, ред). Селектирање се врши: левим кликом миша на почетку потребног текста - вуци до краја текста - пусти.

БРИСАЊЕКоришћење дугмета са тастатуре и наредба из менија брисања. Брисање знака или селектираног текста прави се:• Дугметом BackSpace за брисање знака десно од курсора,• Дугметом Delete за брисање знака лево од курсора,• избором Edit → Delete (уређаји → избриши) из менија за брисање знака лево од курсора.

Datum radjanja: Omiljena boja:Omiljena hrana:Ime i prezime:

01.01.1999narandzasta

Petаr Petrоviсlazanje

РАЧУ

НАРИ

ПОМОЋНИ

ПРО

ГРАМИ

ЗА

УРЕЂИВА

ЊЕ

ТЕКС

ТА - ТЕ

КСТ ЕДИТО

РИ

78

ЗАДАТАК

• Стартуј текст едитор.• Напиши своје име и презиме, датум рођења, омиљену боју и омиљену храну на следећи начин:

Ime i prezime:Datum rođenja:Omiljena boja: Omiljena hrana:

° Након уношења текста Ime i prezime: притисни дугме Tab са тастатуре, па испиши своје име и презиме.

° Исто уради и приликом уношења осталих података. • Која је функција дугмета Tab са тастатуре?• Мемориши текст под именом „Vezba1.txt”, у школском фолдеру са твојим именом,у подфолдеру Tekstovi.

• Отвори нови докуменат.• Изабери фонт Arial, величине 16, удебљан.• Изабери српску подршку.• Испиши исте податке као у „Vezba1.txt”.• Мемориши фајл у свој фолдер за текстове под именом „Vezba2.txt”.

ЗАДАТАК

• Отвори фајл „Vezba1.txt”.• Да ли је фонт промењен? У који?• Промени омиљену боју. Бриши уз помоћ Backspace.• Промени омиљену храну. Бриши уз помоћ Backspace.• Мемориши промене под истим именом „Vezba1.txt”.• Сада избриши први ред.• Сними промене под новим именом „Promenе.txt”. Којом наредбом ћеш да радиш?

• Одштампај документ.

Petаr Petrоviс01.01.1999narandžastalazanje

РАЧУ

НАРИ

ПОМОЋНИ

ПРО

ГРАМИ

ЗА

УРЕЂИВА

ЊЕ

ТЕКС

ТА - ТЕ

КСТ ЕДИТО

РИ

79

КАЛКУЛАТОР

У реалном животу је највероватније свако од вас видео или користио калкулатор или дигитрон - електронски уређај за једноставне прорачуне.

Са оперативним системима увек долазе и програми који омогућавају кориснику вршење математичких прорачуна. Графички приказ и начин коришћења ових програма је веома сличан изгледу и коришћењу реалног калкулатора.

Кориснички програм за рачу-нање који долази са опе ративним системом Windows је програм Calculator. Стартује се избором на: Start → All Programs → Accesoires → Calculator.

Калкулатор програм почиње избором Апликације → Софт → Калкулатор.

WINDOWS

LINUXРА

ЧУНА

РИКалкулатор Уреди Поглед Помоћ

КАЛК

УЛАТОР

80

Програм омогућује приказ калкулатора на више начина:• Са мањим бројем математичких операција и једноставнијим изразима

Standard (основни) и• Са већим бројем математичких операција и сложенијим изразима

-Scientifi c (научни).Жељени приказ бира се избором из менија View (поглед).

У програму се врше математички прорачуни уношењем бројева и избором операција. Унешени број се приказује на екрану (2). Избор се прави дугметима са тастатуре или левим кликом миша на дугметима (3) са графичког приказа калкулатора. Неке од једноставнијих операција прорачуна које нуди програм су: сабирање „+”, одузимање „—”, множење „*”, дељење „/”, квадратни корен „ѕqrt” и др. Резултат прорачуна унешеног израза добија се уношењем „=” на крају израза. Корекције уношења праве се помоћу дугмета из дела (4) на прозору. Они имају следећу функцију:• Backspace (Bksp) - брише последњу унешену цифру броја или слово

(може и Backspace дугметом са тастатуре),• CE - брише последњи унешени број (или, дугметом Delete са тастатуре),• C (Clr) — брише цео унешени израз (дугметом Esc са тастатуре).

Дугмета за рад са меморијом у Calculator-у за привремено памћење и скупљање бројева за касније коришћење при прорачуну су дугмета из дела (5):

• MC, као Memory Clean, за брисање садржаја меморије.• MR, као Мemory Read, читање садржаја меморије.• MS, као Мemory Store, уношење нове вредности у меморију, при чему се стара, уколико је било, брише.

• M+, као Memory +, старој вредности у меморији додаје нову вредност.

• квадратић, показује стање меморије:O М ако, има вредност, O празно, ако нема вредност.

WINDOWS

РАЧУ

НАРИ

КАЛК

УЛАТОР

81

ОБРАЗОВНИ СОФТВЕР

Образовни софтвер су рачунарски про-грами за подучување, помоћ при учењу или самоучење.Веома често људи користе рачунар за рад са програмима за учење. Постоје образовни ра-чунарски програми за људе различитих узра-ста, почевши од мале деце и тинејџера, па све до одраслих особа.

ВРСТЕ ОБРАЗОВНИХ РАЧУНАСКИХ ПРОГРАМАОбразовни софтвер може бити у облику уџбеника, енциклопедије, речни-ка, рачунарске игре, симулације (део обуке пилотирања, вожње аутомобила и слично).

САДРЖАЈ ОБРАЗОВНИХ РАЧУНАРСКИХ ПРОГРАМАОбразовни софтвер може да има најразличитију намену, као на пример, учење страних језика, математике, историје, географије, уметности, здравља итд.Садржај образовних рачунарских програма је комбинација текстова, гра-фике, звука, видео клипова и линкова — веза са другим содржинама. Ко-рисник образовног програма може претраживати и налазити потребне садржаје, постављати питања и добијати одговоре, тестирати се и сл.

НАБАВКА ОБРАЗОВНОГ СОФТВЕРАОбразовни софтвер на CD-у или DVD-ју се може купити у продавници за софтвер или на интернету. Може бити бесплатан за скидање са интернета, или се може користити директно на интернету (он-лајн) преко одређених веб сајтова.

РАЧУ

НАРИ

ОБР

АЗОВНИ

СОФТВ

ЕР

82

ВЕБ СТРАНИЦЕ ЗА ОБРАЗОВНИ СОФТВЕРТо су адресе неких веб сајтова који продају или нуде бесплатно скидање и он-лајн коришћење неких образовних садржаја:

ENCARTA - Encarta је мултимедијална енциклопедија софтверске фирме Microsoft. Може се купити на DVD-ју или на више CD-а у софтверским продавницама, или на интернету преко веб сајта www.microsoft.com/encarta. Садржај енциклопедије се може користити и преко on-line претплате на веб сајту encarta.msn.com. На истом овом веб сајту део садржаја се може користити и бесплат-но.У овом тренутку ова енциклопедија нуди 60000 наслова из најразличитијих области, више од 25000 фотографија и илустрација, 800 видео и интерактив-них активности за корисника, више од 3000 звучних и музичких клипова. Ен-циклопедија се стално надопуњава, мења и коригује од стра-не експерата из различитих области.

WIKIPEDIA - Wikipedia је бесплатна он лајн вишејезич-на енциклопедија доступна преко веб сајта www.wikipedia.org. За разлику од Encartе, текстове у овуј енциклопедију не уносе и уређују експерти, већ сами корисници из целог све-та. Постоји wikipedia на македонском језику доступна на веб сајту mk.wikipedia.org.

WEBOPEDIA – Webopedia је бесплатна он лајн ен-циклопедија о значају речи, фраза и скраћеница из об-ласти рачунара и интернета. Доступна је на веб сајту www.webopedia.com.ЕЛЕКТРОНСКИ АТЛАС - maps.google.com је веб сајт који се може користити као он лајн атлас за ис-цртавање карата било које локације као резултат са-купљених сателитских снимака земље. Google Earth јe софтвер који се може користити као атлас при учењу географије.

ОБРАЗОВНИ СОФТВЕР ЗА ДЕЦУ kids.nationalgeographic.com

ОБРАЗОВНИ СОФТВЕР ЗА АСТРОНОМИЈУwww.astronomija.com.mk. РЕЧНИЦИ - www.m-w.com/dictionary/,

http://rechnik.on.net.mk

РАЧУ

НАРИ

ОБР

АЗОВНИ

СОФТВ

ЕР

83

ПИТАЊА

Хардверски уређаји на рачунару

1. Шта је рачунарски систем?2. Шта је софтвер?3. Шта је хардвер?4. Наброј уообичајене хардверске делове једног персоналног рачунара!5. Наброј дугмета на предњој страни кућишта?6. Шта показују лампице на предњој страни кући које светле стално, а шта оне које светле повремено?

7. Шта има на задњој страни кућишта?8. Који прикључак омогућава најбржи пренос податока између компјутера и прикљученог уређаја:

• паралелни,• серијски,• USB,• fi re wire?

Периферни хардверски уређаји

1. Који од набројаних група рачунарских уређаја су периферни уређаји:• Монитор, тастатура, миш, штампач?• Хард диск, дискета, CD, DVD?• Матична плоча, хард диск, процесор?

2. Како делимо периферне уређаје према начину повезивања са рачунаром?• Жични и безжични,• повезани и неповезани,• унутрашњи и спољашни.

3. Која je технологија безжичног повезивања периферних уређаја са рачунаром данас најпопуларнија?

4. Улазни периферни уређаји рачунара користе се за:• уношење података у рачунар,• приказивање података кориснику рачунара,• чување унешених података у рачунар.

5. Заокружи улазне периферне уређаје:• тастатура,• монитор,

РАЧУ

НАРИ

ПИТА

ЊА

84

• штампач,• миш,• скенер.

6. Која је функција улазних периферних уређаја?7. Заокружи излазне периферне уређаје:

• тастатура,• монитор,• штампач,• миш,• скенер.

8. Која је функција излазних периферних уређаја?9. Наброј групе дугмeта на тастатури!10. Наброј дугмета на мишу и објасни њихову функцију!11. Какви монитори постоје према изгледу и начину рада?12. Како се зове предњи део монитора?13. Шта је резолуција монитора?

• величина екрана,• број тачака вертикално и хоризонтално на екрану којима се приказује слика,

• врста монитора. 14. Наброј различите врсте штампача које знаш!15. Које карактеристике треба да има добар штампач?16. Наброј потрошне материјале код различитих врста штампача!

Делови у кућишту

1. Наброј најважније делове који су уграђени у кућиште рачунара!2. Који су важни електронски делови постављени на матичну плочу?3. Која је функција ROM меморије?4. Који се програми смештају у RAM меморију?

• Они са којима се у моменту ради на рачунару,• Сви програми у рачунару.

5. Да ли се садржај RAM меморије брише приликом искључивања рачунара из струје? По чему можеш да то закључиш?

6. У ком се делу матичне плоче обрађују подаци у рачунару?• у монитору,• у хард диску,• у процесору.

РАЧУ

НАРИ

ПИТА

ЊА

85

7. У ком се уређају рачунара трајно чувају подаци и програми:• у процесору,• у хард диску,• у монитору.

8. Да ли се садржај хард диска брише приликом искључивања рачунара из струје? Зашто?

9. Наброј неке врсте електронских картица које могу бити уграђене у рачунар!10. Како се зове електронска картица за повезивање монитора?11. Како се зове електронска картица за повезивање звучних уређаја?12. Да ли се могу додавати нове картице у рачунар?13. Како се зову преграде на матичној плочи на коју се постављају

електронске картице?• слотови,• улази,• прикључци.

Меморијски уређаји

1. Рачунарски меморијски уређаји служе за:• чување података,• приказивање података,• обраду података.

2. Који меморијски уређаји чине главну рачунарску меморију, а који су помоћни меморијски уређаји?

3. Меморијски капацитет меморијских уређаја мери се према:• Димензијама меморијског уређаја,• Величини меморије коју има уређај.

4. Колико бита има 1 Бајт?• 10,• 8,• 100.

5. Које су веће јединице мере за меморијски капацитет од бајта?6. Наброј врсте меморијских уређаја које знаш!7. Колики је њихов меморијски капацитет?8. Какве врсте CD-а постоје према начину записа података и меморијској величини?

9. Какве врсте DVD-ја постоје?

РАЧУ

НАРИ

ПИТА

ЊА

86

Софтвер

1. Шта је рачунарски програм?2. Где може да се купи потребан рачунарски програм?3. Како се зову људи који стварају рачунарске програме?4. Шта су то програмски језици?5. Да ли и ви можете научити неке од програмских језика и написати програм?6. Какви могу бити рачунарски програми према намени?7. Какви могу бити рачунарски програми према начину набаве за заинтересоване кориснике?

8. Шта је то легални софтвер, а шта нелегални-пиратски софтвер?

Рачунарске игре

1. Шта су видео игре?2. Наброј уређаје на којима се могу играти видео игре?3. Шта су конзоле за играње?4. Које су данес веома популарне конзоле за играње?5. Шта су рачунарске игре?6. Како се звала и када је била направљена прва рачунарска игра у свету?7. Да ли је прва рачунарска игра била направљена за персонални рачунар?8. Прве рачунарске игре за персоналне рачунаре су биле:

• игре са борбеним вештинама,• текстуалне авантуре,• графичке логичке игре.

9. Које додатне периферне уређаје и могућности треба да има један рачунар да би се успешно играле неке од данашњих рачунарских игара?

10. Које су карактеристике игара?11. Какве могу бити рачунарске игре према свом садржају?12. Какве могу бити рачунарске игре према приказу графике?

Оперативни систем

1. Шта је оперативни систем?2. Који се оперативни системи користе данас на персоналним рачунарима?

РАЧУ

НАРИ

ПИТА

ЊА

87

3. Који је најстарији оперативни систем?4. Који је најчешће коришћени оперативни систем на персоналним рачунарима?

5. Који је оперативни систем бесплатан и отворен за промене од стране корисника?

6. Што је то текстуални начин рада оперативним системом, а шта графички начин рада?

7. Шта то значи да је један оперативни систем вишекориснички?8. Да ли се на један рачунар могу инсталирати више оперативних система?9. Које елементе разликујемо при графичком приказу оперативних система?10. Да ли различити оперативни системи имају исти изглед радне површине

- desktop?11. Шта су иконе?12. Шта су прозори?13. Који су делови прозора?14. Која је функција дугмета из горњег десног угла прозора?

Фолдери и фајлови

1. Шта је фолдер?2. Шта може бити садржај фолдера?3. Који су други називи за фолдер?4. Ко може бити креатор фолдера?5. Које су карактеристике фолдера?6. Која је предност приказивања и рада са садржајем фолдера у облику стабла?7. Да ли је ограничен број подфолдера који се могу креирати у једном фолдеру?8. Да ли треба да се пази на разгранатост стабла од фолдера и подфолдера? Зашто?

9. Шта је фајл?10. Који су други називи за фајл?11. Ко може да буде аутор фајла?12. Које су карактеристике фајла?13. Ко додељује име фајлу?14. Шта је наставак на фајлу?15. Ко додељује наставак фајлу?

РАЧУ

НАРИ

ПИТА

ЊА

88

Помоћни програми за уређивање текста - текст едитори

1. Шта је текст едитор?2. Да ли сваки оперативни систем уобичајно долази са неким текст едитором?3. Која је разлика између текст едитора и текст процесора?4. Шта је то неформатирани текст?5. Програми текст едитори су намењени за:

• Записивање кратких белешки и порука,• Записивање дугог текста,• Исписивање наредаба у неком програмском језику за неки програм.

6. Шта је азбука, фонт, стил фонта и величина?7. Како се бира српска подршка на тастатури?8. На ком месту у прозору текст едитор почиње исписивање текста после његовог уношења преко тастатуре?

• највише лево,• на месту где трепће курсор,• на средини прозора.

9. Које дугме на тастатури омогућава да се једно слово испише као велико?10.Које дугме на тастатури треба бити укључено да би се сва слова унешена тастатуром исписивала као велика?

11.Којим се дугметом на тастатури оставља празно место између речи?12.Колико се празних места оставаља између две речи?13.Којим се дугметом на тастатури прелази у нови ред?14.Којим се дугметима са тастатуре брише знак из текста?15. Ако курсор трепће између слова РиАуречи ЗДР|АВО, онда ће се:дугметом Delete избрисати слово _____ из речи ЗДРАВО, дугметом Backspace избрисати слово __________ из речи ЗДРАВО.

16. Шта значи да се део текста селектује?

Калкулатор

1. На која два начина се могу уносити бројеви у програм Calculator?2. Пробај да, без уношења вредности у калкулатор, одговориш која је вредност која се добија после уношења следећег израза у калкулатор! Затим провери!

• 5 + 3MS + MR =• 2 MS3 * 4MS + MR =• 2 MS3 * 4MCMS + MR =

РАЧУ

НАРИ

ПИТА

ЊА

89

Образовни софтвер

1. Да ли су образовни рачунарски програми апликативни (кориснички) или системски рачунарски програми?

2. У ком облику могу бити образовни рачунарски програми?3. Ко и где може да користи образовни софтвер?4. Где може да се купи образовни софтвер?5. Шта то значи да је образовни софтвер интерактиван?6. Шта то значи да је образовни софтвер мултимедијалан?7. Шта је то Wikipedia?

РАЧУ

НАРИ

ПИТА

ЊА

90

МУЛТИМЕДИЈА

МУЛТИМЕДИЈА

Мултимедија је начин приказивања одређених садржаја истовременим коришћењем текстова, слика, звукова, видео-клипова и музике. Садржаји приказани мултимедијално најбоље и најинтересантније могу бити пренети и схваћени од људи којима су намењени. На пример, описивање животиње тигар само текстом значи много мало ономе ко никад није видео тигра.

91

МУЛТИМЕДИЈА

92

ПОЈАМ МУЛТИМЕДИЈАМултимедија је начин приказивања одређеног садржаја истовременим коришћењем текстова, слика, звукова, видео клипова и музике. Садржаји приказани мултимедијално најбоље и најлакше могу бити пренети и схваћени од стране људи којима су намењени. На пример, описивање животиње тигра само текстом мало ће помоћи у поређењу са приказаном фотографијом, видеом, слушањем звукова итд.

МУЛТИМЕДИЈАЛНИ РАЧУНАРСКИ ПРОГРАМИМултимедијални рачунарски про -

грами имају садржаје који су ко мби-нација текстова, слика, фо то гра фија, звукова, анимација, видео клипова и линкова. Линкови су везе које омогућавају

да једноставним кликом на њих ко-рисник може да „шета” кроз са држаје мултимедијалног програма. Му лти-медијални програми су, на пример: образовни софтвер, рачунарске игре, веб сајтови, рачунарске симулације, енциклопедије, програми за пре зе н-тације итд. Мултимедијални про грами су велики и захватају много меморије на меморијским уређајима.Њихова величина је због величине звучних и видео фајлова који су део њиховог садржаја.

ЗВУЧНИ И ВИДЕО ФАЈЛОВИФајл који је креиран од звучних података зове се звучни или аудио фајл. Аудио фајлови по свом садржају су звукови или песме. Најчешћи формати аудио фајлова су: WAV, OGG, MID, МРЗ, WMA, CDA и други.Фајл који је креиран од видео података зове се видео фајл. Видео фајлови по свом садржају су видео клипови или филмови. Најчешћи формати видео фајлова су: MOV, WMV, DIVX, AVI, MPEG, MPG и други.

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

ПОЈАМ

МУЛ

ТИМЕДИЈА

93

ПРОГРАМИ ЗА РАД СА ЗВУЧНИМ И ВИДЕО ФАЈЛОВИМААудио и видео фајлови се слушају и гледају на рачунару преко програма који се зову Медија плејери (Media Player). Корисници могу изабрати којим ће од многих медија плејера пустати своје аудио и видео фајлове. Познати програми медија плејера су: Windows Media Player, Totem, Ritam Box, ITunes, Real Player, QuickTime и многи други. Неки су аудио, неки су видео, али најчешће су аудио/видео плејери.

КОДЕК ПРОГРАМИ (CODEC)Да ли вам се десило да по-кушавате да неким ме дија плејером пустите же љени видео клип или фи лм, а не успете, или да само чујете звук, али не и видите сли-ку? Ако желите да „решите случај”, морате се упознати са програмом под именом КОДЕК!

Веома често звучни и видео фајлови су велики, па захватају много меморије на меморијским уређајима. Да би могли сместити више песа-ма на један CD, или цео филм на CD-у, или на DVD-ју, потребно јe смањење — компресија оригиналне величине звучних и видео фајлова. При смањењу, фајлови ће изгубити мање или више на квалитету, у зави-сности од тога колико ће бити смањени у односу на оригиналну вели-чину. Фајлови су компресовани све до момента када требају да се пусте. Када се пустају на неком од медија плејера, потребно је декомпресовати их — раширити их, да би се могао користити њихов садржај.

Програм који омогућава смањење (ком-пресију) после креирања и раширавање (декомпресију) при пуштању аудио и ви-део фајлова медија плејером зове се КО-ДЕК (КОмпресија — ДЕКомпресија). Најпопуларнији формати за компресоване звучне фајлове су MP3 и OGG, а за компре-соване видео фајлове — DivX, XviD, WMA, RealVideo и други.

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

ПОЈАМ

МУЛ

ТИМЕДИЈА

94

WINDOWSМУЛТИМЕДИЈА У WINDOWS-у

Са оперативним системом Windows долази неколко програма за рад са мултимедијалним фајловима:

• Sound Recorder,• Volume Control,• Windows Media Player,• Windows Movie Maker.За рад са овим програмима на рачунару треба да буду прикључени и одговарајући уређаји: звучници или слушалице и микрофон.

Sound recorderSound Recorder је једноставан програм који омогућава снимање и слушање WAV аудио фајлова. Снимљени фајлови потом се могу користити на интернету, у презентацијама, видео клиповима и слично. Дужина снимљених аудио фајлова је веома мала, обично око једне минуте.Програм се стартује са Start → All Programs → Accessories →

Entertainment → „Sound Recorder”.Делови приказани у прозору имају следеће значење:1. дужина/ѕ одсвираног дела до позиције клизача,2. клизач,3. брзо долажење до почетка,4. брзо долажење до краја,5. пусти,6. стани, 7. снимање и8. укупна дужина звучног записа/ѕ.

VOLUME CONTROL

Програм Volume Control се стартује са:• Start → „All Programs” → Accessories → Entertainment, или• дуплим левим кликом на икону - звучник на десној страни „Task

Bar”-а.

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

ПОЈАМ

МУЛ

ТИМЕДИЈА

95

WINDOWSПрограм Volume Control се користи за промену интензитета звука од и у рачунару: на звучницима (слушалицама), на звучнику уграђеном у PC-ју, са микрофона, музике са CD-а и слично.Интензитет звука регулише се повлачењем вертикалних клизача

(1) горе и доле. Хоризонтални клизачи (2) изнад сваког вертикалног клизача служе за балансирање звука левог и десног звучника. Број клизача је променљив у зависности од инсталираних или прикључених уређаја повезаних са звуком у рачунару. Дугме (3) Mute служи за потпуно искључивање звука.

WINDOWS MEDIA PLAYERWindows Media Player је програм који омогућава:• слушање музике,• гледање филмова и видео клипова,• претварање музике са аудио CD-а у фајлове са другим форматом

-компресија музике (Rip),• снимање музике на CD-у (Burn). Програм се стартује са:Start → „All Programs” → „Windows Media Player”.

Делови прозора су:1. Име програма2. Дугмад за рад прозора програма

3. листа са менијем,4. дугмад за назад и напред,5. радни део у коме се приказује филм, визуелизација прислушању музике, прегледавање слика или садржаја изабраногменија,

6. дугмад за контролу тока музике или филма,7. трака са клизачем која показује или омогућава промену тренутне позиције у филму или песми,

8. дугмад за промену приказа програма у прозору.

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

ПОЈАМ

МУЛ

ТИМЕДИЈА

9696

Цртани филм

ефекти визуализације код слушања музике

садржај мултимедијалне библиотеке

Листа менија је подељена на следећи начин:

Now Playing мени омогућава: укључивање или искључивање панела, избор типа визуелних

ефеката при слушању музике и сл.

Library мени омогућава:- креирање playlist - групе избраних песама - (1), које се могу слушати по реду или случајно одабраним редоследом (shuffl e) - (2),

- организовање музике, видео фајлова или слика и фотографија у библиотеци према најразличитијим категоријма (3): извођач, глумац, тв серије, жанр, албум, датум, реч, песма и сл.

96

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

ПОЈАМ

МУЛ

ТИМЕДИЈА

укључивање или искључивање панела

избор визуелних ефеката

97

WINDOWSRip мени омогућава претварање музике из аудио CD-а у фајлове са компресованим форматом (mp3, wma, wav и др.). Ово је корисна могућност ако желите да музику са аудио CD-а слушате на рачунару без CD-а или на неком преносном уређају за слушање музике (на пример, на iPod-у).

Burn мени омогућава снимање песама из библиотеке на CD. Снимање може бити као аудио CD, које потом може да се пуста на било који CD плејер или као data CD (mp3, wma и др.), које може да се пуста само на CD плејерима који подржавају тај формат песама (mp3, wma).

Sync мени омогућава синхронизовање (пребацивање) песама са рачунара на неки преносни уређај за слушање музике и обратно.

Media Guide мени представља водич кроз мултимедијалне садржаје на интернету као што су он лајн куповина музике, интернет радио, скидање музичких плејера и сл.

WINDOWS MOVIE MAKERWindows Movie Maker је програм који омогућава креирање и обраду видео фајлова.Овим се програмом у оригинални видео фајл могу додавати: текст, слике, звуци, музика, разни визуелни ефекти и сл. Могу се кратити делови видео фајла или одређене сцене, правити слике. Више фајлова се могу међусобно спојити у жељени редослед са могућношћу за визуелне ефекте на прелазу између њих.У програму се може направити нови видео фајл од слика или фотографија које се приказују једна за другом, по одређеном редоследу и са одређеним вре-меном трајања. Прелаз на сле-дећу слику може бити са ви-зуелним ефектима, може се поставити текст на сликама, могу се активирати звуци или музика.

Програм Windows Movie Maker се стартује са: Start → All programs → Windows Movie Maker.

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

ПОЈАМ

МУЛ

ТИМЕДИЈА

98

�������

��

���

Значење важнијих делова прозора је:1. Уношење видеа, аудио и графичких фајлова који ће се користити као елементи за креирање новог видео фајла.

2. Уређивање елемената у видео фајлу (редослед, време трајања, избор анимација, ефекти прелаза и др.).

3. Меморисање видео фајла са избором локације.4. Приказ унешених фајлова и изабраних ефеката са корацима (1) и (2) који ће се користити у састављању видео фајлова (видео клипови, аудио фајлови, слике, визуелни ефекти, анимације и сл.).

5. Део у коме се ређају елементи (кликом вуци - пусти) од којих ће се састојати видео фајл. У овом делу се може приказати:

• временски ток видео фајла и сви његови елементи, или

• елементи видео фајла у редоследу приказивања.

6. Екран за приказ видео клипа. Да би направили слику од моменталног приказа видео фајла на екрану (1) довољно је да кликнете на дугме испод екрана (2), а затим да изберете име и локацију слике (3).

дугме за промену видео приказа

наслов

видео елементи по редоследу приказа временски приказ видео елемената

слике и видео фајлови ефекти транзицијезвуци из видео фајловаунос музике или звука

унос текста у видео фајлефекат транзиције

98

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

ПОЈАМ

МУЛ

ТИМЕДИЈА

99

WINDOWS

LINUX

Након меморисања новог видео фајла, он се може погледати на не-ком плејеру.

МУЛТИМЕДИЈА У LINUX-уUbuntu је десктоп оријентсан Linux систем, намењен, између ос-талог, обичним корисницима који се свакодневно срећу са мултиме-дијалним подацима. Ту спада и видео. Ubuntu располаже извесним бројем апликација за рад са мултимедијалним подацима. Ове апли-кације су смештене у подмени „Звук и видео” из менија Апликације.

ЈАЧИНА ЗВУКААпликација „Јачина звука” користи се за управљање интензитетом звука који се добија из рачунара. Са њом се могу надгледати равноте-жа интензитета, посебни елементи (уређаји) који дају звук, интезитет левог и десног звучника, укључујући и потпуно искључивање звука. Ова се апликација појављује у облику аплета, па се при иницијалном стању Ubuntu-а, икона која има облик звуч-ника, налази у десном делу горњег панела.

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

МУЛ

ТИМЕДИЈА

У L

INU

X-У

100

Двокликом се отвара апликација постављања јачине звука. На слици се примећује више клизача, од којих се клизач Master односи на главни излазни звук. Примећују се и други елементи, односно уређаји које рачунар има (линијски улаз, CD, микрофон), па се преко ове апликације може постављати јачина сваког елемента посебно.

СЛУШАЊЕ АУДИО CD-аАудио CD-и садрже звучне записе (до 74 минута на стандардном CD диску) у облику одређених песама. Неколико секунди по стављању диска у CD уређај, појавиће се икона на радној површини „Аудио диск” која се активира апликацијом Sound Juicer.У горњем делу прозора налазе се име диска, извођач, жанр музике и укупно време трајања. У листи надоле дате су песме (звучни записи) које се налазе на диску и приликом стављања CD диска све су селектоване. То значи да ће све песме бити слушане (једна за другом). Ако нека песма буде деселектована, онда ће она, када на њу дође ред за пустање, бити прескочена. Дугме Пусти служи за пустање садржаја диска.

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

МУЛ

ТИМЕДИЈА

У L

INU

X-У

Јачина звука: Ensoniq Audio PCI (Alsa mixer)

Датотека Уреди Помоћ

Датотека Уреди Помоћ

Јачина звука десно од канала Master

Наслов:

Извођач:

Жанр:

Пусти Вади

Извођач

Времетраjaњa:

Времетраjaњa

LINUX

101

ПУСТАЊЕ АУДИО ФАЈЛОВААудио фајлови садрже звучни запис и најчешће имају наставак wav, ogg

или mpЗ. Најједноставнији начин отварања аудио фајла је двокликом на његову икону (преко Наутилуса). Уколико је фајл у ogg формату, за

његово репродуковање није по требан никакав кодек. Он ће бити отворен преко То-тем гледаoц, про грам који је претежно намењен за видео записе, али отвара и аудио за пи се. Тотем гле-далац мо же се активирати на ре дбом Апликације → Звук и видео → Пустач филмова.

У централном делу (који је на слици црн са шарама) приказује се анимација која се креће у односу на звук који се репродуцира у моменту. Доле се налазе контроле за пустање, паузирање, прелаз на претходни или наредни запис. Клизач Време представља време аудио фајла и приказује тренутни положај записа који је пуштен. Корисник кретањем по клизачу (лево и десно) може да иде напред или назад по запису. Са десне стране се налази „Странична трака” где корисник може да додаје и склања песме, као и да снима плеј листу.Велики број аудио фајлова су снимљени у mpЗ формату, па је овде

описана и инсталација кодека за репродукцију mpЗ записа. Најлакши начин инсталације кодека је аутоматско инстали-рање уз помоћ Ubuntu-а. Да би се активирало инсталирање до-вољно је кликнути на неку mpЗ песму.

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

МУЛ

ТИМЕДИЈА

У L

INU

X-У

Филм Уреди Поглед Иди Звук Помоћ

Странична трака

Пусти

Филм Уреди Поглед Иди Обележивачи Помоћ

Радна површина

Систем датотека

Флопи уређај

Ђубре

Слике

Кући Тражи

Преглед као иконе

Arhangel - Прелистач датотека

LINUX

102

После овога отвориће се Тотем гледалац који ће пробати да пусти песму. Међутим кодеци нису инсталирани и појавиће се питање са слике, на које корисник одговара да ли жели да Ubuntu претражи потребне кодеке.

Да би се извршила претрага, рачунар треба да је прикључен на интернет. Претрага траје од неколико секунди до неколико минута.

Кад буду пронађени, кодеци се приказују.

Корисник селектује кодеке, али уједно, због правних регулатива, мора да прихвати и услове за њихово инсталирање.

LINUX

102

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

МУЛ

ТИМЕДИЈА

У L

INU

X-У

Претраживач одговарајућих кодека

Молимо сачекајте. Ово може трајати минуту или две.

Популарност

Помоћ Откажи

Инсталирај мултимедијалне кодекеИнсталирај мултимедијалне кодеке

103

LINUX

После потврде, притиска се дугме Инсталирај. Пошто треба да се направе системске промене на оперативном систему, инсталацију кодека може да направи само администратор који треба да унесе своју лозинку.

После овога почиње преузимање инсталационих фајлова и одмах после тога и аутоматска инсталација кодека. По инсталирању кодека, Тотем гледалац ће продужити са репродукцијом mpЗ песме. Софтвер који је био инсталиран, осим кодека за аудио записе, садржи и кодеке за видео записе.Тотем гледалац нуди само основне функције за пустање музике, па уколико корисник има много песама, потребно је њихово организовање у фајлове и лакше управљање њима, па Ubuntu нуди пуштач музике Ритамбокс. Његова икона се може наћи у Апликације → Звук и видео менију. Изглед ове апликације је дат на слици.

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

МУЛ

ТИМЕДИЈА

У L

INU

X-У

Потврдите инсталацију ограниченом

софтверу

Унесите Вашу лозинку да би извршили

административни задатак

Апликација ,,Менаџер за пакете – Синаптик дозвољава Вам да мењате битне делове у Вашем систему.

Лозинка

Откажи

Откажи Потврди

У реду

104

У горњем делу апликације налазе се контроле за пустање музике, контроле за понављање листе и случајни избор наредне песме. Са леве стране налази се библиотека која је подељена у неколико категорија, плеј листа корисника и допунских уређаја који садрже песме (као CD уређај).Корисник има могућност додавања целих директоријума са песмама, уместо да додаје песме једну по једну. То се прави наредбом Музика →Увези директоријум. По увожењу, Ритамбокс претражује интернет да би нашао додатне информације о извођачу и албуму песме, међу којима је и омот албума. Према добијеним подацима, Ритамбокс разврстава песме према извођачима и по албумима.

ПУШТАЊЕ РАДИЈАИнтернет радио је новији начин распрострањивања радио медијума преко интернета. Овај начин преноса омогућава корисницима да слушају њихове радио станице свуда у свету. За пустање радија преко интернета користи се програм Ритамбокс који служи за преслушавање аудио фајлова. У делу Библиотеке Ритамбокса постоји листа Радија преко које корисник може да уређује радио станице које се преносе преко интернета.

LINUX

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

МУЛ

ТИМЕДИЈА

У L

INU

X-У

Музика Уреди Поглед Контрола Помоћ

Пусти

Бибљотека

Ред за пустање

Hедостају да…

Кући

Следећа Понављање

Извођач

Извођач

Тражи:

105

За додавање нове станице на листу, позива се наредба Музика → New Internet Radio Station, или десним кликом у празан простор на листи и избором на „New Internet Radio Station”. Отвориће се дијалог за уношење веб адресе радиостаница. Радиостанице се могу додавати и додавањем плеј листе која садржи више радиостаница. На слици је приказана веб страница Shoutcast (shoutcast.com).На овој веб страници корисници могу бирати радиостаницу по многим критеријумима. Затим се кликне на линк Tune it и радио се може слушати.

LINUX

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

МУЛ

ТИМЕДИЈА

У L

INU

X-У

Бибљотека

4 странице

Ред за пустање

Hедостају да…

Музика Уреди Поглед Контрола Помоћ

Пусти Следећа

Тражи:

Понављање

106106

LINUX

ПУСТАЊЕ DVD ВИДЕАИако DVD дискови могу садржати и податке, њихова главна намена је да садржи ви-део запис до неколико сати. Тотем гледалац представља стандарни и потпуно функци-онални преглеђивач DVD ви-деа, али и других врста видео записа.Његово стартовање је веома лако. Самим стављањем DVD диска укључује се гледалац и аутоматски почиње репродук-ција видео записа.

Стандардне контроле које служе за менаџирање звука срећу се и овде. У менију Поглед налази се подмени Размер, где се поставља размер, т.ј., саоднос страна видеа и подменија Превод, где корисник бира превод филма ако га има.Тотем има могоћност да снима слику из DVD филма који се приказује у датом моменту. То се ради наредбом Уређаји → Сликај екран, после чега се отвара дијалог где корисник бира где ће бити сачувана слика.

ПУСТАЊЕ ВИДЕО ФАЈЛОВАКао што постоји ве-лики број аудио формата, исто тако постоји и велики број видео формата. Видео фајл се може отворити преко Наутилиус-а, двокликом на његову икону. На слици је приказан компресовани видео фајл са наставком avi и два превода филма са наставком sub.

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

МУЛ

ТИМЕДИЈА

У L

INU

X-у

МОЈА СЕСТРАМОЈА СЕСТРАОд ЂОРЂИЈА КАКАШЕВСКОГОд ЂОРЂИЈА КАКАШЕВСКОГ

Аутоматски

Цео екран

Намести прозор према филму

(широки екран)

Одмагљивање

Покажи контроле

Филм Уреди Поглед Иди Звук Помоћ

Иди Звук Помоћ

Странична трака

Странична трака

107

LINUX

Ако се активира филм, Тотем тражи превод који има исто име са avi фајлом. Тако, у овом случају ће бити укључен превод Troy.sub.

СНИМАЊЕ АУДИА HA CDПрограм Serpentine служи за снимање аудио CD-а. Он се налази у менију Апликације → Звук и видео, међутим он се може активирати и аутоматски ако корисник унесе празни CD, а потом изабере опцију Направи аудио CD. Да би се креирао аудио CD, корисник треба да изабере аудио фајлове (ogg, mp3 или други формат) који ће бити снимани на CD-у, са укупним време трајањем до 74 минута. Додавање аудио фајлова може се одвијати на два начина: једноставним додавањем једног по једног фајла (дугметом Додај) или пак додавањем плејлисте песама (израђеној у Ритамбоксу или неком другом програму).

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

МУЛ

ТИМЕДИЈА

У L

INU

X-У

Troy- Прелиставач датотека

Датотека Уреди Поглед Иди Обележивачи Помоћ

Филм Уреди Поглед Иди Звук Помоћ

Преглед као иконе

Тражи

Радна површина

Датотечни систем

Ђубре

Слике

Странична трака

108

Наредбом Edit → Преференце постављају се параметри снимања:

После постављања услова за снимање, кликне се на дугме Запиши на диск из главног прозора после чега ће снимање отпочети.

ПИТАЊА

Појам мултимедија1. Шта су мултимедијални рачунарски програми?2. Шта може бити содржај звучног фајла?3. Који је други назив звучних фајлова?4. Што је то компресовање фајла?5. Зашто је потребно компресовање звучних и видео фајлова?6. Ако је један исти филм компресован на два начина и први начин захвата величину DVD-ја, а други начин величину CD-а, који ће филм бити са бољим квалитетом? Зашто?

7. Наброј неке формате аудио и видео фајлова.

Уређај:

Извођач

62 минута и 54 секунди преостало

Капацитет диска: 74 минута

Користи максималну брзину

Затвори

Изабери брзину снимања

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

ПИТА

ЊА

Преференце

Датотека Edit Поглед Помоћ

Запиши на диску

108

LINUX

109

8. Који су данас веома популарни формати компресованих аудио и видео фајлова?

9. Шта омогућавју програми Медиа плејери?10. Наброј имена познатих програма Медиа плејера!11. Шта је то кодек програм?12. Наброј имена познатих кодек програма.

Програми мултимедијеснимач звука, контрола звука1. Прикључи микрофон (уређај за унос звучних података у рачунару) на одговарајући прикључак на звучној картици.

2. Стартуј програм за снимање звука и пробај да креираш кратки звучни фајл тиме што ћеш снимити свој говор у коме се претстављаш (своје име и презиме, разред, школу и сл.)

3. Мемориши креирани звучни фајл у свом фолдеру Zvuci, под именом Zdravo.

4. Пробај да поставиш да звук тече обратним редоследом, брже, спорије, да му додаш ехо и сл.

5. Ону промену фајла која ти се највише допада сними у свом фолдеру под именом Zdravo_promena.

6. Пробај да спојиш фајлове Zdravo и Zdravo_promena у један фајл под именом Spoјеni.

7. Сними нови фајл под именом Spoјeni.8. Преслушај га!

Аудио - видео плејер1. Пусти музику или погледај неки видео клип.2. Пробај да искључиш а затим да укључиш звук.3. Уз помоћ наставника, пробај да претвориш звучне фајлове са неког музичког

CD-а у mp3 формат и да их потом пустиш без CD-а на рачунару.

Програм за рад со видеом1. Пробај да креираш видео клип од слика постављањем ефеката на прелазу између различитих слика, ефект анимације слика, текст пре и на крају видео клипа и/или на некој од слика-коментара. Постави музику у позадини! Мемориши фајл као видео фајл и „пусти га” уз помоћ неког oд програма медиа плејера.

МУЛ

ТИМЕД

ИЈА

ПИТА

ЊА

110

ИНТЕРНЕТ

ИНТЕРНЕТ

Замислите милионе рачунара у целом свету мећусебно повезане на различите начине који комуницирају и размењују информације. То је интернет мрежа!

111

ИНТЕРНЕТ

112

РАЧУНАРСКE МРЕЖE

Рачунарска мрежа је група од два или више међусобно повезаних рачунара.Мрежно повезани рачунари се могу на-лазити на малом или већем међусобном растојању и могу бити повезани различи-тим уређајима — жичним или безжич-ним.

ВРСТЕ РАЧУНАРСКИХ МРЕЖАОсновне врсте рачунарских мрежа према међусобној удаљености повезаних рачунара су:• Локална рачунарска мрежа (LAN — Local Area Network).• Широко распрострањена рачунарска мрежа (WAN — Wide Area Network).

ЛОКАЛНА РАЧУНАРСКА МРЕЖА - LANLAN мрежа повезује рачунаре који се налазе на малом међусобном растојању. Пример за локалну компјутерску мрежу су међусобно повезани рачунари у једној учионици, канцеларији, кући, згради и слично.

МОГУЋНОСТИ ЛОКАЛНЕ РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕПовезани рачунари се могу мећусобно делити на заједничке хардверске уређаје, као штампач, скенер, и др., могу размењивати програме фајлове и слично. На пример: штампач или скенер повезани на један рачунар из мреже могу користити за штампање и скенирање сви остали рачунари иако нису директно повезани са њима. Подаци и програми се могу преносити са једног на други рачунар без коришћења CD-а или USB меморије. Корисник сваког рачунара повезаног на локалну мрежу, ако има дозволу, може да одређује који ће од уређаја или фолдера са његовог рачунара бити доступан за разгледање или коришћење од других рачунара у мрежи. Корисник може и да не дозволи да иједан садржај са његовог рачунара буде видљив или коришћен од осталих рачунара у мрежи. Корисник може један фолдер на свом рачунару да направи видљивим (дељивим) са осталим рачунарима у мрежи.

ИНТЕРН

ЕТРА

ЧУН

АРС

КE МРЕЖ

E

113

LINUX

WINDOWSПреко Windows-a рачунари повезани у локалну мрежу и дељиви уређаји и фолдери могу се видети и користити избором иконе My Network Places са десктопа или из Start менија.

Преко менија Места → Мрежа приступа се до рачунара и уређаја у мрежи који деле ресурсе.

УРЕЂАЈИ ЗА ПОВЕЗИВАЊЕ РАЧУНАРА У LAN МРЕЖУЗа повезивање са локалном мрежом сваки од рачунара повезаних у мрежу мора имати своју мрежну картицу. Уређај који омогућава и организује пренос података између рачунара у локалној мрежи назива се свич (switch). Код мањих локалних мрежа свич може бити део уређаја рутера (router). Рутер је уређај који омогућава да се једна локална мрежа повеже са другим мрежама (на пример, друге локалне мреже и интернет).

ШИРОКО РАСПРОСТРАЊЕНА РАЧУНАРСКА МРЕЖА - WANWAN мрежа повезује рачунаре који су на великом географском растојању. На пример, у једној држави, у различитим државама или континентима WAN мрежа се може замислити као мрежа од LAN и WAN мрежа на великом географском растојању. Уређаји за повезивање у WAN мрежу су: трансокеански кабли, сателити, телефонске линије и слично. Највећа WAN мрежа у свету се зове интернет.

ИНТЕРНЕТЗамислите милион рачунара у целом свету међусобно повезаних на

најразличитије начине, који комуницирају и размењују информације.То је интернет мрежа! Интернет је највећа WAN мрежа у свету и зато је зову и Светска рачунарска мрежа. Можемо је замислити као мрежу састављену од рачунарских мрежа из целог света. ИН

ТЕРН

ЕТРА

ЧУН

АРС

КE МРЕЖ

E

114

ФУНКЦИОНИСАЊЕ ИНТЕРНЕТА

ИНТЕРНЕТ АДРЕСА СВАКОГ РАЧУНАРА НА ИНТЕРНЕТУДа би био повезан на интернет, сваки рачунар мора имати своју адресу.Она се назива интернет адреса и означава се краћеницом IP (Ај Пи). На овој адреси рачунар може бити пронађен, може добијати потребне податке са интернета, а у исто време и слати своје ка другим рачунарима на интернету. Као што сваки рачунар повезан на интернет мора имати своју интернет адресу, тако да сваки фајл постављен за разгледање на неком рачунару на Интернету (текст, слика, видео клип, музика и сл.) мора имати своју адресу која се назива веб адреса или URL (Uniform Resource Locator).

НАЧИНИ ПОВEЗИВАЊА НА ИНТЕРНЕТДа би се повезао рачунар на интернет потребна је фирма која ће омогућити повезивање. Фирме које омогућавају повезивање на интернет зову се Интернет Сервис Провајдери (ISP). Код нас, на пример, такве фирме су МтНет, ОнНет и др.Повезивање се може направити на неколико различитих начина:• Преко фиксне телефонске линије:° Dial Up,° ISDN,° ADSL.

• Преко телевизије: ° кабловске,° сателитске.

• Безжично (WiFi,WADSL,WiMAX).• Преко мобилне телефоније (GPRS, EDGE,3G).Сваки од ових начина повезивања користи различите уређаје (телефонске линије, модеме, сателите, каблове, безжичне адаптере итд.) од којих зависи брзина преноса података, цене, могућности итд. Сваки корисник може изабрати онај начин повезивања који му највише одговара.

ИНТЕРН

ЕТФУН

КЦИОНИСАЊЕ

ИНТЕ

РНЕТА

115

СЕРВИСИ НА ИНТЕРНЕТУСве могућности које нуди интрнет за разговоре, размену пору-ка, информација, куповање, скидање музике, видео клипова и сл., зову се интрнет сервиси. Сервиси раде преко рачунара повезаних на интернет који се зову сервери. Рачунари повезани на интернет који користе могућности интернета зову се клијенти. Слично трговачком центру у коме део људи нуди услуге а већи део их користи, на пример, паркинг, продавнице различитих производа, ресторани, поште, банке, фризернице, кино сале итд.Неки од сервиса на интернету су:

• WWW (World Wide Web). Сервис за поста-вљање својих и разгледање других веб сајтова.

• Search Engines (машине за претраживање). Сервис за проналажење потребних информа-ција на интернету.

• E-mail сервис за примање и слање електрон-ске поште.

Интерактивно комуни-цирање. Сервис за текс-туално, звучно или видео комуницирање међу љу-дима који су у исто време на интернету. Комуника-ција се остварује преко различнитих програма као што су mIRC, Yahoo Messenger, ICQ, Skype и др.

• Е- commerce. Сервис за он лајн куповање и продавање различитих производа и обављање различитих он услуга.

•

ИНТЕРН

ЕТФУН

КЦИОНИСАЊЕ

ИНТЕ

РНЕТА

116

• Електронско банкарство. Сервис за про веру на банковног рачуна, плаћање рачуна и слично.

• Download. Различити сервиси за ски-дање података са мреже (слике, музика, видео клипови, филмови и сл.) и др.

• Upload. Различити сервиси за слање по-датака ка мрежи.

ПРАВИЛА О ПОНАШАЊУ НА ИНТЕРНЕТУ

Корисници интернета треба да знају да :• Нису увек тачни и сигурни сви веб сајтови или садржаји постављени на интернету.

• Нису увек добронамерни сви људи који комуницирају преко интернета. Ако си корисник интернета, да би се заштитио непријатности и нежеље-

них догађаја, придржавај се следећих савета:• За све ситуације у којима ниси сигуран како би поступио, потражи савет од некога коме верујеш и ко добро познаје предности, али и замке интер-нета (родитељ, наставник).

• Никада не откривај другима лозинке које користиш на интернету зато што могу бити злоупотребљене. На пример, неко може да чита, брише и шаље у твоје име електронску пошту или да у твоје име разговара на интернету и учини те учесником непријатних ситуација.

• Не уноси своје податке и e-mail адресу у непознате и несигурне веб сајтове и не одговарај непознатим e-mail порукама зато што можеш бити „напад-нут” рекламама или вирусима.

• Никада не уноси на интернет број кредитне картице својих родитеља, да би купио или поручио нешто, без дозволе својих родитеља.

• Остани непознат за непознате саговорнике затоа што се и злонамерни могу претварати да су љубазни, добри, да су деца или тинејџери.

• Не дај личне податке, своје или личне податке чланова твоје породице (име и презиме, адресу, телефон или фотографије) непознатим саговор-ницима на интернету. Разговарај искрено о својим ставовима и мишљењи-ма, али не откривај свој идентитет.ИНТЕРН

ЕТВЕБ СТР

АНИЦА

И ВЕБ САЈТ

117

• Ако решиш да се сретнеш са неким кога си упознао на интернету, нека то буде на јавном месту. Никад не можеш знати шта је истина од договора на интернету. Не иди сам и одмах оди, јави се на телефон и тражи помоћ ако осетиш да нешто није у реду или ти се нешто ту не свиђа.

• Приликом разговора на интернету не употребљавај увредељиве и непристојне речи.

• Текст приликом разговора не пиши великим словима. То је исто као да вичеш.

• Више информација из ове области можеш наћи на сајту www.crisp.org.mk.

ВЕБ СТРАНИЦА И ВЕБ САЈТВЕБ СТРАНИЦАВеб страница је документ постављен за разгледавање на интернету. Веб документа имају наставак .htm или .html. Веб странице имају садржај који је комбинација текстова, слика, звука и видеа. Сервис за постављање и разгледавање веб страница је WWW (World Wide Web) и најпопуларнији је на интернету.

ВЕБ САЈТВеб сајт је колекција једне или више веб страница постављених на интернету. Веб странице веб сајта су организоване у стабло од фолдера и подфолдера.

Ја сам... Ја сам...

ИНТЕРН

ЕТВЕБ СТР

АНИЦА

И ВЕБ САЈТ

118

ИНТЕРНЕТ

ВЕБ СЕРВЕР

ВЕБ САЈТ

ВЕБ СТРАНИЦА

КЛИЈЕНТПОЧЕТНА СТРАНИЦАСваки веб сајт има своју почетну страницу. Почетна страница Веб сајта се зове Hoe page. Обично ова страница казује кориснику шта може наћи на Веб сајту - слично садржају на почетку књиге.

АДРЕСАДа би била отворена, свака страница веб сајта мора да има своју посебну адресу (URL). Корисник уобичајно отвара почетну страницу веб сајта. Ево примера за то како може изгледати запис веб адреса неких веб страница:

http://mk.wikipedia.orghttp://www.cartoonnetwork.com илиhttp://www.cartoonnetwork.com/games/dexterlabs.htmlhttp://www.masterint.mkМоже се приметити да су веб адресе сачињене од више делова. Ови делови имају своје значење. Од делова веб адресе можемо дознати коме припада веб страница, тип фирме или организације, у којој држави је хостиран веб сајт и слично.

ЗНАЧЕЊЕ ДЕЛОВА ВЕБ АДРЕСА:• http:// је краћеница за протокол (правило) за размену веб страница.• www, mk су краћенице за име веб сервера.• cartoonnetwork, wikipedia, а1, antenna5... су имена сајтова.• Скраћенице за тип сајта су:

Com - комерцијални,Biz - бизнис,Net - за мрежне услуге,Gov – владине институције,Org - невладине организације,Edu - образовне институције,Mil - војне институције,и друге.

• Скраћенице за државу где је постављен веб сајт су: mk - Македонија, it - Италија, bg - Бугарска, hr - Хрватска.

• /games/dexterlabs.html - стаза од фолдера и подфолдера - локација странице у стаблу на сајту и веб страници (dexterlabs.html).

ИНТЕРН

ЕТВЕБ СТР

АНИЦА

И ВЕБ САЈТ

119

ЛИНКОВИЗа кретање са једне на другу страницу једног веб сајта или ка другим веб страницама из других веб сајтова, користе се означена места из садржаја веб страница који се зову линкови. Линкови могу бити текстуал-ни или графички. Текстуални линкови могу бити подвучене речи, речи у боји различитој од боје осталог текста на веб страници, текстови организовани у листу.Графички линкови могу бити слике, дугмета и сл. Лин-кови се препознају по томе што су у различитој боји од остатка текста, подвучени су или курсор мења изглед ако се постави на њих (на пример, стрелица се претвара у руку са подигнутим прстом).

ПУБЛИКОВАЊЕ И ХОСТИРАЊЕ ВЕБ САЈТАСопственици веб сајтова данас су обични људи, школе, фирме, организације, институције итд. Веб странице се праве и сређују у веб сајт уз помоћ специјалних програма. Веб сајт се креира на једном рачунару, а чува на другом. Рачунар у коме се чува веб сајт да би био доступан за разгледање на интернету зове се веб сервер или хост. Преко њега је веб сајт доступан корисницима интернета из било ког краја света 24 сата дневно. Преношење садржаја веб сајта из рачунара где је направљен, на рачунар где се чува, зове се публиковање веб сајта. Додељивање простора за веб сајт некоме веб серверу зове се хости-рање веб сајта. Фирме које су интернет сервис провајдери (Мт Нет, ОнНет и др.) веома често и хостирају веб сајтове.

ВЕБ ПРЕЛИСТАВАЧИПрограм за отварање, разгледавање и кретање кроз различите веб страни-це веб сајтова зове се веб прелиставач (Web browser).Кретање (навигација) кроз различите веб странице на интернету популарно се на-зива „сурфање” по интернету. Веб страни-це се отварају у веб прелиставачима упи-сивањем њене адресе у специјално поље намењено за адресе.

ИНТЕРН

ЕТВЕБ СТР

АНИЦА

И ВЕБ САЈТ

120

ПОСТОЈИ ВЕЛИКИ БРОЈ ВЕБ ПРЕЛИСТАВАЧАПостоји велики број веб пре-листавача, али најпопуларнији су: Mozilla Firefox, Microsoft Internet Explorer, Opera и Safari.

У једном рачунару може бити инсталирано неколико различитих веб прелиставача. Корисник може изабрати којим ће од њих радити или их може користити истовремено. При стартовању веб прелиставача, веб страница која се прва приказује зове се Home Page, или почетна страница.

ЕЛЕМЕНТИ ВЕБ ПРЕЛИСТАВАЧАГорепоменути веб прелиставачи су више слични него различити између себе. Неки заједнички важни делови за кориснике у току рада са овим програмима су:

1. Трака за име приказаног веб сајта и име веб прелиставача.2. Мени за рад са приказом веб страница у веб прелиставачу. Наредбама из File могу се отварати језици, извршити меморисање или штампање приказане веб странице и сл.Наредбама из View могу се бирати алати који ће се приказивати у траци са алатима, може се зумирати поглед на веб страницу и сл. Наредбама из Bookmarks (Favorites) могу се креирати листе адреса веб страница које корисник жели да поново посети. На овај начин, не мора да их памти или уписује, већ ће их једноставно бирати кликом из Bookmarks-а.Наредбама из History могу се креирати листе веб страница које су посећене у датом периоду, на пример, последње недеље, месеца и сл.

ИНТЕРН

ЕТВЕБ ПРЕЛИ

СТА

ВАЧИ

121

3. Алати за рад са приказом веб страница у веб прелиставачу. Неки од чешће коришћених алата су:

1. Back – враћање на претходно посећену страницу.2. Forward - враћање на страницу са које се корисник вратио на претходну.3. Stop — прекида учитавање веб странице ако, на пример, учитавање иде веома споро и сл.

4. Reload или Refresh — „пуни” поново исту страницу зато што је први покушај био неуспешан, одвијао се веома споро или се није завршио потпуно.

5. Home — приказује почетну страницу веб прегледавача.

4. Поље за уношење адресе на веб страници. Адреса се уноси тастатуром са енглеском подршком.

5. Листа за избор адресе претходно посећене веб странице. Страница са унетом адресом почиње да се пуни по притискању дугмета Enter на тастатури. При уношењу веб адресе у веб прелиставач није важно да ли ће се написати малим или великим словима.

http://www.ohrid.org.mk = HTTP://WWW.OHRID.ORG.MK

6. Показивач приступа до веб странице са унетом адресом. Показивач је анимирана сличица (прозор који лелуја, стрелица која се врти у круг и сл). Кад је активна, то значи да веб прелиставач покушава да приступи рачунару на коме се налази веб страница.

7. Показивач статуса је правугаоно поље које се постепено пуни квадратићима и тако може да се прати пуњење жељене веб странице у веб прелиставачу.

8. Део за приказивање садржаја веб странице

9. Језици у којима су отворене различите веб странице у истом прозору веб прегледавача. У одређено време може бити активан и да се прегледава веб страница у једном таб-у.

ИНТЕРН

ЕТВЕБ ПРЕЛИ

СТА

ВАЧИ

122

ВЕБ ПРЕТРАЖИВАЧИНа WWW постоје милиони веб страница са најразличитијим содржајем. Да би

се пронашла адреса веб странице која садржи потребне информације, користе се бесплатни сервиси на интернету, који се зову машине за претраживање (Search Engines). Њихово коришћење се одвија преко Веб страница.

ПОЗНАТИ ВЕБ ПРЕТРАЖИВАЧИ Данас су најпознатије и најкоришћеније следеће машине за претраживање:

• Google

Може се користити посећивањем веб странице www.google.com. Креирали су је Лари Пејџ и Сергеј Брин са Стенфорд Универзитета у Америци 1998. године. Име Google долази од речи googol, која у математици означава 1 праћен са 100 нула.

• Yahoo!

Може се користити посећивањем веб странице search.yahoo.com.

• MSN

Може се користити посећивањем веб странице www.msn.com.

• Ask.com

Може се користити посетом веб странице www.ask.com. Ове машине за претраживање нуде могућност тражења веб страница, слика, мапа, или видео клипова са одређеним садржајем.

НАЧИНИ ПРЕТРАЖИВАЊА Постоје два начина претраживања, претраживање по категоријама (темама) и претраживање кључним речима. Скоро све машине за претраживање нуде оба начина претраживања:• Претраживање по категоријама (директоријумима).Категорије су области интерсовања, као на пример: образовање, наука, забава, спорт, здравље, шопинг итд. Кад се претражује по категорији, потребно је да се из листе понуђених категорија изабере она где припада оно што нас интересује или се категорија може написати у поље за претраживање. Потом се могу приказати подкатегорије или листа адреса веб страница са садржајем тражене теме.ИН

ТЕРН

ЕТВЕБ ПРЕТР

АЖИВА

ЧИ

123

Са странице search.yahoo.com бира се претраживање по (директоријум) — (1). Тражена тема (на пример - рачунари) уписује се категорија у поље (2) и за тражење се притиска дугме (3). Или, преко (4) се бира категорија којој припада тражена тема, сајт и сл.

• Претраживање по кључним речима Претраживање по кључним речима омогућава проналажење потребних информација уписивањем кључне речи или реченице. Кључна реч је реч која описује појам који се тражи. На пример, реч “Elephant” је кључна реч која ће нас однети на веб странице које садрже ту реч. Те веб странице могу бити о животињи слону, али могу бити и о филмовима, часописима, фирмама, ресторанима и сл., које на својим веб странама користе ту реч.

Изабране категорије и подкатегорије

Друге подкатегорије

веб страница са садржајима теме која је предмет интересовања

веб странице тражене теме

ИНТЕРН

ЕТВЕБ ПРЕТР

АЖИВА

ЧИ

124

Када са претражује по кључној речи потребно је: • прецизно бирање речи која описује појам који се претражује, • када се користи више кључних речи, редослед речи се пише по важности, • кључне речи се морају написати правилно, јер ће од тога зависити добивени резултат претраживања.

Најпознатији претраживач по кључним речима је Google, са адресом www.google.com.

ЗНАЧЕЊЕ ПРИКАЗАНИХ РЕЗУЛТАТА ПРЕТРАЖИВАЊА Као резултат претраживања добија се листа са веб адресама које садрже појам који се тражи у облику какав тражи корисник (текст, слика, видео и др.). Највећа је вероватноћа налажења тражених садржаја код прве десетине веб страна са листе претраживања.

шта се тражи?

кључна реч

ИНТЕРН

ЕТВЕБ ПРЕТР

АЖИВА

ЧИ

125

Значење добивених резултата претраживања је:1. Сваки резултат са листе приказује наслов веб странице, ако га има. Кликањем на наслов, страница се отвара.

2. Испод наслова се налази првих неколико редова текста странице, који често помажу у доношењу одлуке да ли страница има или не оно шта се тражи.

3. Затим следи адреса веб странице. 4. На крају је написана величина странице или слика у бајтима.

РАД СА СЛИКАМА (ОБЈЕКТИМА) СА ВЕБ СТРАНИЦЕКопирање или снимање слика са веб странице се прави десним кликом на слику са веб странице. После овога се отвара мени са којег се бира „Copy Image”. Ископирана слика се са „Рaste“ се може поставити у други докуменат. Снимање слике са веб странице се прави десним кликом на слику са дате веб странице. После овога се из менија бира “Save Picture As”. Затим се бира локација за меморисање слике.

ЗАДАТАК

Претраживачем Google пробај:• да сазнаш који је главни град неке државе у свету,

• да пронађеш слике и заставе државе и главног града,

• да пронађеш слике познатих пева-ча, глумаца или ликова из цртаних филмова,

• креирај нови фолдер под именом Slikе и мемориши неке од слика са величином већом од 50 КВ.

ИНТЕРН

ЕТВЕБ ПРЕТР

АЖИВА

ЧИ

126

ПОРТАЛПортал је централизирани веб сајт. Он ставља на једно место вести, форуме, електронску пошту, претраживање, различите алате и друге веб сервисе. Најпознатији портали су YAHOO, GOOGLE и MSN. Веома често се портали израђују за одређену област, фирму или организацију. На порталу се могу најављивати својим корисничким именом и лозинком разни регистровани корисници, да би приступили одређеним сервисима које нуди портал.

ПОРТАЛ ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА Хоћете ли да дознате нешто више о другим школама у Македонији, да се упознате са њиховим ученицима, да видите како и шта они раде, да им кажете како и шта ви радите, да будете у току и да учествујете у активностима и пројектима који се дешавају у образовању?Портал са веб адресом www.schools.edu.mk јe право место за то! Израђен је за потребе основних и средњих школа у Македонији. Садржи вести, форуме, алате, линкове и друге сервисе повезане са образовањем. Могу га користити наставници, ученици, њихови родитељи и сви они који желе да се информишу и да учествују у догађајима у образовању. Портал се може користити на македонском и албанском језику.

ОПИС И КОРИШЋЕЊЕ ПОРТАЛАНа почетној страници

1, на порталу са адресом www.schoo l s. edu .mk се налазе најновије, најинте-ресантније и најзначајније информације о догађајима повезаним са школством — пројекти, активности, дого-вори, предлози, мишљења и слично.На почетној страници се налази листа са линковима за друге странице које нуде различите могућности ко-риснику портала:

ИНТЕРН

ЕТЕЛЕ

КТРО

НСКА

ПОШТА

Портал основних и средњих школа

127

ИНТЕРН

ЕТЕЛЕ

КТРО

НСКА

ПОШТА

О.Ш. „Св. Кирил и Методиј” Скопље

2. Линк води ка страницама са списка основних и средњих школа у Македонији са информацијом о њиховој адреси, телефонском броју, е-mail адреси и линку до њихове веб странице, уколико је имају.

На овај начин, школе могу једноставно да сазнају једни о другима, да комуницирају, сарађују, размењују искуства, или да договарају заједничке посете, пројекте и слично.

3, 4, 5. Су линкови ка страницама које нуде информативне садржаје подељене на теме за ученике, наставнике и родитеље.

6. Линк ка страници са форумима за ученике и родитеље. Ученици и родитељи имају могућност да разговарају и да кажу своје мишљење о најразличитијим понуђеним темама или да и сами отварају тему за дискусију и коментаре.

7. Линк за креирање или проверу бесплатне електронске поште. Креирање електронске адресе је услов да се региструјете као корисник неких сервиса на порталу.

8. Је линк ка алату МАМБО за креирање вебсајта. Овим алатом школе могу једноставно и брзо да креирају веб сајт своје школе.

9. У тренутку писања уџбеника линк ка електронском дневнику је у фази креирања.

10. Линк ка он лајн курсевима из различитих наставних предмета. У тренутку има два линка — ка он лајн образовним садржајима из информатике и хемије.

11. Календар је линк ка хронолошки (временски) поређаним вестима из образовања.

128

12. Корисне везе је линк ка листи адреса веб страница повезаних са образовањем или од значења за образовање.13. Регистровани посетиоци и корисници портала могу уношењем свог корисничког имена и лозинке да користе један од сервиса портала, електронску пошту, алат Мамбо за промене у креираном веб сајту, вести и др. 14. Портал нуди могућност претраживања по кључној речи садржаја постављених на веб сајту или порталу. Много више о порталу откријте сами. Користите портал, обогатите га вашим предлозима, идејама, садржајима о догађајима у вашој школи. Позовите ваше родитеље да га погледају и користе. Заједно можемо постићи да многе школе буду лепша и пријатнија места за учење, дружење и забаву.

ЗАДАТАК

• Отвори своју e-mail адресу преко странице Портала.• Пробај да пронађеш информације на порталу претраживањем преко кључне речи.

ИНТЕРН

ЕТЕЛЕ

КТРО

НСКА

ПОШТА

129

ШТЕТНИ РАЧУНАРСКИ ПРОГРАМИ

Да ли сте чули за вирусе? То су веома мали живи организми који без знања човека улазе у његово тело, преузимају контролу над радом ћелија, а тиме и на здравље одређених органа, размножавају се и преносе са органа на орган и са човека на човека. Веома слични, а ипак веома различити од ових вируса, су рачунарски вируси. Рачунарски вируси су штетни и непожељни програми који без знања и жеље корисника „улазе “ у његов рачунар.Штетни рачунарски програми су написани од недобронамерних, али паметних програмера. Они овим про-грамима желе да направе проблеме и штету људима при њиховом нормалном свакодневном раду на рачунару.

Штета коју праве неки од вируса је безначајна. На пример, изненада се на екрану прикажу неке непријатне поруке или слике, рестартује се рачунар и слично.Али штета од неких од њих може бити огромна. На пример, рачунар се може успорити, рачунарска меморија се може препунити непотребним подацима, могу нестати, бити преименовани или размештени важни фајлови итд. Вируси могу имати и фајлове меморисане на дискети, USB-у, CD-у или DVD-ју. Вируси могу садржати и фајлове са интернет страница које се отварају на сопственом рачунару (слике, музика, видео клипови). Електронске поруке са прикаченим фајловима уз њих такође често садрже вирусе.Према начину на који се преносе и праве штету, штетни рачунарски програми могу бити: вируси, црви, тројански коњи и шпијуни. Иако имају различита имена, људи их најчешће називају вирусима.

ИНТЕРН

ЕТЕЛЕ

КТРО

НСКА

ПОШТА

130

ВИРУСИПрограм - вирус се преноси прикачивањем фајла — домаћина и почиње да делује када корисник отвори или користи тај фајл. Вируси се сами копирају, прикачују за друге фајлове и на тај начин се шире и преносе кроз рачунар. Вируси се најчешће преносе при размени података са CD-а, DVD-ја или USB-а са једног на други рачунар.

ЦРВИЦрви (Worms) су програми који, као и вируси, се сами копирају и шире, али да би се стартовали и деловали није им потребан фајл — домаћин у који ће ући. Они се не прикачују за постојеће фајлове већ се сами стартују, а често и сами креирају фајлове у којима се крију и преко којих „шетају” кроз рачунаре и интернет мрежу. Црви се обично прикачују за електронске поруке које се шаљу преко интернета и могу да се сами пошаљу ка свим e-mail адресама на које наиђу у адресару корисника.

ТРОЈАНСКИ КОЊИ - ТРОЈАНЦИОви штетни програми су добили своје име према Тројанцима који су поверовали да је огромни коњ остављен од стране Грка пред градским вратима био поклон за склапање мира после дугогодишњег рата. Они су срећни прихватили поклон и унели га у градске зидине. Али унутра у коњу су били сакривени грчки војници који су сачекали ноћ када су изашли из коња, отворили градска врата да би ушли и остали грчки војници и тако успели да заузму град и победе Тројанце. На овакав начин раде и програми тројанског коња. Корисник често мисли да са интернета скида неку бесплатну песму или заштитник екрана (screen saver) или

ИНТЕРН

ЕТЕЛЕ

КТРО

НСКА

ПОШТА

131

стартује занимљив програм, а тиме уствари пуста тројанца у свој рачунар, где он почиње своје штетно дејство.

ШПИЈУНИШпијуни (spywares) су програми који, када се нађу у нечијем рачунару, почињу са снимањем рада његовог корисника: од веб страница које посећује до података које уноси – на пример, број платних картица, информације о људима са којима комуницира и сл. Све ово програм–шпијун шаље некој фирми за маркетинг или рекламе, или могу бити злоупотребљени бројеви платних картица. Шпијуни се обично представљају као програми који ће се допасти кориснику и он их сам најчешће „скида “ и инсталира на свој рачунар са интернета.

АНТИВИРУСНИ ПРОГРАМИАнтивирусни програми су про-грами који проверавају зараженост рачунарских фајлова вирусима и штите рачунар од зараживања но-вим вирусима. Они упозоравају ко-рисника рачунара о постојању одређе-ног штетног програма у рачунару, после чега корисник треба да одабере шта ће урадити.

То може бити брисање, дезинфекција, изолирање или пак игнорисање штет-ног рачунарског програма.Нови рачунарски вируси се креирају свакодневно. Да би антивирусни про-грам био сигурна заштита од вируса, он се свакодневно мора надграђивати (update-овати). Надграђивање је поступак информисања антивирусног про-грама о најновијим вирусима. Надграђивање се прави преко веб странице фирме за антивирусне програме.

ИНТЕРН

ЕТЕЛЕ

КТРО

НСКА

ПОШТА

132

Антивиусни програми се купују на начин као и сви остали рачунарски програми, док су неки од њих бесплатни. Познатији антивирусни програми су: AVG, NortonAntivirus, McAfee, BitDefender, Panda, Kaspersky и други.

КОРИШЋЕЊЕ АНТИВИРУСНОГ ПРОГРАМАНајједноставније, инсталирани антивирусни програм се користи његовим избором из менија који се отвара десним кликом на меморијски уређај, фолдер или фајл који треба проверити је ли заражен штетним програмима.

ПРЕВЕНТИВНА ЗАШТИТА ОД РАЧУНАРСКИХ ВИРУСАОво су неколико савета који могу помоћи да избегнете зараживање вашег рачунара вирусима:• користите увек надграђени антивирусни програм инсталиран у рачунару, • увек проверавајте меморијске уређаје са којима је рађено на другим рачунарима пре него што их користите у свом рачунару,

• скидајте и отварајте фајлове и програме само са сигурних веб страна,• не отварајте фајлове прикачене на електронским порукама које су вам сумњиве, или су од непознатог пошиљаоца.

И за крај, упамти:

КРЕИРАЊЕ РАЧУНАРСКИ ШТЕТНИХ ПРОГРАМА И ЊИ-ХОВО ШИРЕЊЕ ЈЕ НЕЗАКОНСКО И КАЖЊАВА СЕ зато што је то начин за уништавање, крађу или шпијунирање туђе сопствености и угрожава право приватности за рад са сопственим подацима.

ИНТЕРН

ЕТЕЛЕ

КТРО

НСКА

ПОШТА

133

ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА

Електронска пошта (e-mail) је сервис на интернету који омогућава размену електронских порука између корисника електронске пошта на интернету.За разлику од путовања класичног пис-ма које може трајати данима, путовање електронске поруке траје обично само неколико секунди. Електронску пошту може користити свако ко има приступ рачунару повеза-ном на интернет. Преко електронске поште се могу брзо и једноставно слати текстуалне поруке, слике, документа, му-зика, видео клипови, програми и сл. Да би се могла користити електронска пошта, сваки корисник мора имати своју електронску адресу. За сваку електронску адресу додељује се електрон-ски сандучић. Електронски сандучић (e-mail box) је простор на хард диску рачунара е-mail сервера, у коме се чувају електронске поруке корисника. E-mail сервер је рачунар повезан на интернет који прима и шаље електронске поруке корисницима електронске поште.

НАЧИН РАДА СА ЕЛЕКТРОНСКОМ ПОШТОМПостоје три врсте електронске поште: клијент-базирана, веб-базирана

(webmail) и комбинована ( користи обе врсте).Код клијент-базиране електронске поште читање и слање електронских порука се врши преко специјалног програма - Еmail клијент. Неки од ових програма долазе са оперативним системима. На пример: са Outlook express-ом и са MacOS Mail-ом, а други се могу купити или добити бесплатно и инсталирати накнадно, као на пример Eudora, Mozilla Thunderbird и др.Код веб-базиране електронске поште читање и слање порука се врши преко веб странице маил сервера. Најпознати е-mail сервиси који омогућавају креирање и коришћење веб-базиране електронске поште преко својих веб страница су:• Yahoo! Mail, mail.yahoo.com,• Gmail (Google-а), gmail.google.com, • Hotmail (Microsoft-а), www.hotmail.com или

www.windowslive.com.

ИНТЕРН

ЕТЕЛЕ

КТРО

НСКА

ПОШТА

134

ЕЛЕКТРОНСКА АДРЕСА ЗА КОРИШЋЕЊЕ ЕЛЕКТРОНСКЕ ПОШТЕДа би се могла користити електронска пошта, сваки корисник мора имати своју електронску адресу. E-mail адресу бира корисник, а одобрава му је e-mail сервер. Електронска порука може садржати поверљиве информације и зато је веома важно да корисник електронске поште има сигуран приступ до свог електронског сандучића. Безбедност приступа до електронског сандучића обезбеђује лозинка. Лозинка је податак који треба да зна само корисник. Она представља једну врсту кључа његовог електронског сандучића. Када је не би било, свако ко зна e-mail адресу корисника може злоупотребити његову пошту, да је чита, брише, или шаље поруке у његово име и слично.

E-mail адреса се састоји од два дела: корисничко име и име e-mail сервера. Ова су два дела подељена знаком @ (који се чита „ет“, а зову га и мајмунић). Корисничко име које бира корисник при креирању e-mail адресе, ако је слободно (ако није већ изабрано од стране неког другог корисника тог mail - сервера). Име после мајмунића је име e-mail сервера преко кога се одвија електронска пошта корисника. На пример, у e-mail адеси cacko_cackovic@mt.net.mk, корисничко име је cacko_cackoviс, а име сервера је mt.net.mk.При раду са електронском поштом e-mail адресе са малим и великим словима су исте. На пример: biljana@hotmail.com = BILJANA@HOTMAIL.COM. У лозинци се прави разлика између великих и малих слова. На пример: emIL123≠emil123

РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА ЕЛЕКТРОНСКЕ ПОШТЕ

Нова веб базирана e-mail адреса корисника може се отворити преко странице изабраног e-mail сервера (на пример Google са адресом mail.google.com). Са странице треба изабрати дугме које може имати ознаку Sign up, Register и сл.

Најава регистрованог корисника

Регистровање новог корисника

ИНТЕРН

ЕТРЕГИ

СТР

ОВА

ЊЕ

КОРИСНИКА

ЕЛЕ

КТРО

НСКЕ

ПОШТЕ

135

После овога је потребно попунити приказани формулар према упутствима о попуњавању.Ево како изгледа формулар за ре-гистровање новог корисника преко Google-а:1. Уношење Имена.2. Уношење Презимена.3. Избор слободног корисничког имена.4. Уношење лозинке од најмање 8 зна-ка. Лозинка не треба да садржи личне податке и најбоље је да буде комбина-ција малих и великих слова, специјал-них знакова и бројева. У лозинци се прави разлика између великих и ма-лих слова (case sensitive).

5. Поново писање исте лозинке.6. Избор тајног питања на које треба одговорити у случају заборављене лозинке.

7. Уношење одговора на тајно питање.8. Избор државе са понуђеног списка који се отвара кликом на стрелицу десно.

9. Уношење знакова са слике.10. Кликањем на дугме потврђује се са-

гласност коришћења електронске поште у складу са попрописаним условима дате странице Google-а.

Ако су подаци коректно унети и ако је изабрано корисничко име слободно, за неколико секунди корисник има своју e-mail адресу коју одмах може да почне да користи.Да би регистровани корисник могао да ради у својој електронској пошти, мора најавити своју веб страницу преко које се регистровао. То се ради када се на страницу e-mail сервера уноси корисничко име (1) и лозинка (2) и бира се дугме (3) које може да има ознаку „Sign in”, „Log in”, „Log on” и сл.После овога се отвара прозор за рад са електронском поштом и додељени елек-тронски сандучић

ИНТЕРН

ЕТРЕГИ

СТР

ОВА

ЊЕ

КОРИСНИКА

ЕЛЕ

КТРО

НСКЕ

ПОШТЕ

136

��ЗАДАТАК

• Отвори своју e-mail адресу преко странице GOOGLE са адресом mail.google.com.

• Кликни на дугме „Sign up for Gmail” и прати упутства.

ЕЛЕКТРОНСКИ САНДУЧИЋИ РАД СА ЕЛЕКТРОНСКИМ ПОРУКАМА

ЕЛЕКТРОНСКИ САНДУЧИЋ

Електронски сандучић је место у коме су у различитим фолдерима поређане све поруке које корисник прима и шаље. Скоро свако електронски сандучић, без обзира на тип електронске поште, има следеће делове (1):

• Inbox — сандучић за примљене поруке,

• Sent Mail (Outbox) — сандучић за копије послатих порука,

• Drafts — започете, али недовршене и непосла-те поруке.

• Spam (Junk, Bulk) — сандучић за поруке од личности или фирми које су ти непознате, типа реклама, непристојних порука и слично. Спам поруке могу садржати, огласе, рекламе, циркуларна писма, лажне узбуне за вирус, петиције и слично, али најчешће се шаљу великом броју људи у исто време.

• Trash (Deleted) — корпа где се привремено чувају обрисане поруке и друге.

ИНТЕРН

ЕТЕЛЕ

КТРО

НСКИ

САНДУЧ

ИЋ

И РАД

СА

ЕЛЕ

КТРО

НСКИ

М ПОРУ

КАМА

137

Кликом на дугме (2) - Contacts (Addresses) — отвара се прозор — адресар у који се уносе нове или се бирају већ унете e-mail адресе познаника корисника електронске поште.Кликом на дугме (3) отвара се прозор за креирање нове електронске поруке.У делу (4) корисник електронске поште добија информацију о расположивом слободном простору свог електронског сандучића.По завршавању рада са електронском поштом, корисник се треба одјавити избором на дугме (5) које може имати ознаку „Sign out”, „Log out”, „Log off ” и сл.

РАД СА ЕЛЕКТРОНСКИМ ПОРУКАМАУобичајене активности при раду са електронском поштом су:

• рад са примљеном поруком,• креирање нове поруке.

Рад са примљеним порукамаПримљене поруке се налазе у делу електронског сандучића означеног са Inbox. Кликом на Inbox, у прозору се приказују примљене поруке. Садржај сваке примљене поруке приказује се кликом на саму поруку.

Здраво Мајо,како си ти?Како је одмор. Пошаљи ми слике!

Поздрав Весна

ИНТЕРН

ЕТЕЛЕ

КТРО

НСКИ

САНДУЧ

ИЋ

И РАД

СА

ЕЛЕ

КТРО

НСКИ

М ПОРУ

КАМА

138

По добијању поруке, корисник може избором дугмета:1. Reply - да пошаље одговор на адресу пошаљиоца поруке.2. Forward - да проследи добијену поруку ка адреси других корисника.3. Spam - да смести поруку у сандучић непожељних и сумњивих порука. 4. Delete - да обрише поруку из електронског сандучића.5. Print –да штампа поруку .

Креирање електронске поруке

Нова порука се креира избором дугмета „Compose Mail”, после чега се отвара прозор за креирање поруке са следећим деловима:1. Поље за уношење адресе примача електронске поруке. Могу се унети и више адреса, одвојене зарезом.

2. Кратак назив поруке.3. Садржај поруке.4. Дугме за отварање прозора за прикачивање фајла уз поруку.5. Дугме за слање поруке.6. Отказивање слања поруке.

ИНТЕРН

ЕТЕЛЕ

КТРО

НСКИ

САНДУЧ

ИЋ

И РАД

СА

ЕЛЕ

КТРО

НСКИ

М ПОРУ

КАМА

Zdravo Tanja,

kako je u Ohridu? Dali je lepo vreme? Ima li guzve na plazama?

Posalji mi sliku!

Maja

139

ЗАДАТАК

Најави се својим корисничким именом и лозинком на своју веб страницу своје електронске поште.1. Креирај нову текстуалну поруку.2. Тема поруке нека буде „Здраво, како сте”.3. Пошаљи поруку неколицини другова из разреда уношењем њихових адреса у поље To и наставнику, чију ћеш адресу уписати у поље Cc. У поље To се уписују адресе примача којима је порука намењена, а у поље Cc се уписује адреса примача који треба да знају садржај поруке.

4. После овога одлогуј се из електронског сандучића са „Sign out”.5. Затим се поново најави и провери да ли се у твом електронском сандучићу налази пристигла порука од неког друга.

6. Прочитај је и одговори му са Reply.

ПИТАЊА

Рачунарскe мрежe

1. Рачунарскe мрежe се састоje од: • свих рачунара у једној држави, • два или више међусобно повезаних рачунара, • више неповезаних рачунара постављених у једној просторији.2. Рачунарске мреже могу бити мале или велике, према: • броју међусобно повезаних рачунара, • међусобној удаљености повезаних рачунара, • величини каблова којима су повезани.3. Мала — локална рачунарска мрежа повезује рачунаре: • мале по димензијама - лаптопове, • на малом међусобном растојању (1 просторија, две суседне

просторије, 1 зграда и сл.), • који се налазе у суседним малим градовима.4. Уређај који мора бити уграђен на задњој страни кућишта за повезивање рачунара у локалну мрежу зове се: • рутер, • мрежна картица, • графичка картица.

ИНТЕРН

ЕТПИТА

ЊА

140

5. Зашто постоји потреба од повезивања рачунара у локалну рачунарску мрежу?

6. Да ли у вашој школи постоји локална рачунарска мрежа?7. На који начин користите локалну рачунарску мрежу у школи/школском кабинету ?

8. Шта је велика рачунарска мрежа (WAN)?

Функционисање интернета

1. Како се зове највећа WAN мрежа у свету?2. Адреса сваког рачунара повезаног на интернет се означава краћеницом: • ISDN, • IP, • PC.3. Адреса сваког документа постављеног за разгледавање на интернету означава се краћеницом:

• URL, • USB, • WWW.4. Интернет сервис провајдери (ISP) су фирме које: • омогућавају повезивање рачунара на интернет, • продају рачунаре, • које поправљају рачунаре.5. Наброј начине повезивања на интернет!6. Наброј најпознатије и најчешће коришћене интернет сервисе!7. На који се интернет сервис односи краћеница WWW?8. Које рачунаре са интернет мреже зовемо интернет сервери, а које интернет клијенти?

Правила понашања на интернету

1. Да ли је интернет увек сигурно и безбедно место за информисање, забаву, разговор и размену података? Зашто?

2. Да ли су садржаји са веб сајтова увек тачни и проверени?3. Да ли треба да остављаш превише личних података на интернету приликом разговора са непознатима?

4. Да ли треба да познајеш правила понашања на интернету и да их се придржаваш?

5. Која су правила лепог понашања на интернету?

ИНТЕРН

ЕТПИТА

ЊА

141

6. Која су правила лепог понашања приликом рада са електронском поштом?

Веб страница и веб сајт

1. Шта је веб страница?2. Шта је веб сајт?3. Шта је почетна страница на веб сајту?4. Како се лоцира — проналази потребна веб страница постављена на интернету?

5. Да ли постоји разлика између 2 исте веб адресе од којих је једна написана свим малим, а друга свим великим словима?

6. Како се зову делови веб адресе међусобно одвојени тачком: • подскупови, • домени, • блокови.7. Шта можемо дознати о веб страници из њене веб адресе?

Веб прелиставачи

1. Како се зову програми за разгледавање веб страница?2. Наброј имена најпознатијих програма за разгледавање веб страница!3. Да ли може на једном рачунару да има више различитих програма за разгледавање веб страница?

4. Да ли се могу користити паралелно различити програми за разгледавања веб страница?

5. Који су алати у прозору сваког веб прелиставача за кретање и рад кроз веб стране?

6. Шта омогућава алат History?7. Шта омогућава алат Favorites (Bookmarks)?8. За шта служи поље address?9. Шта су то показивачи приступа веб страни, а шта показивачи статуса?

Веб претраживачи

1. Да ли постоји начин проналажења веб страна, слика, видео клипова и сл., са одређеним садржајем постављеним на интернету?

2. Које су најпопуларније машине за претраживање данас на интернету?

ИНТЕРН

ЕТПИТА

ЊА

142

3. Које су адресе веб страница преко којих машине за претраживање нуде своје услуге?

4. Како се претражује по категорији?5. Како се претражује по кључној речи?6. Која су правила избора кључе речи?7. Како су поређани резултати претраживања које даје машина за претраживање?8. Шта је приказано у добивеним резултатима претраживања?

Портал

1. Шта је портал?2. Који су најпознатији портали постављени на интернету?3. Са којим циљем и наменом је израђен портал са адресом www.schools.edu.

mk?4. Какве информације и које услуге нуди овај портал?

Штетни рачунарски програми

1. Шта је рачунарски вирус?2. Болест рачунара,3. Програм креиран да направи штету на нечијем рачунару,4. Грешка у хардверу која оштећује податке.5. Какву штету рачунару могу да направе штетни рачунарски програми?6. Наброј врсте штетних рачунарских програма!7. Како се рачунар „зарази” штетним рачунарским програмима?8. Да ли треба да се оставе штетни рачунарски програми на рачунару на коме се ради? Зашто?

9. Која је разлика између штетних рачунарских програма, вируса и црва?10. Зашто се једна од врста штетних рачунарских програма назива тројански

коњ?11. Како делују на рачунар штетни рачунарски програми под именом шпијуни?12. Ко те упозорава о постојању рачунарски штетних програма:13. Аларм у облику јаког звука,14. Антивирусни програм,15. Друг?16. Шта је то антивирусни рачунарски програм?17. Шта чини антивирусни програм?18. Уништава све фајлове на рачунару за које сумња да су заражени,19. Забрањује приступ другим корисницима до твог рачунара преко интернета

ИНТЕРН

ЕТПИТА

ЊА

143

да те не би заразили,20. Проверава фајлове на твом рачунару и e-mail атачменте од постојања

вируса и одстрањује или изолира оне које открје.21. Који од следећих савета су лоши савети за заштиту од компјутерских

штетника? • користи антивирусни програм који располаже информацијама за

препознавање и откривање најновијих штетних рачунарских програма, • не дозвољавај другима да користе меморијски уређај на твом рачунару, • скидај фајлове само са сигурних и познатих веб страна, • отварај све e-mail поруке које ти се чине интересантне.22. Радиш на рачунару твог друга. Да би завршио започети рад кући, друг ти

даје дискету на коју снимаш оно што си радио код њега. Када је отвараш на твом рачунару, твој антивирусни програм пријављује вирус. Шта ћеш урадити?

• уз помоћ антивирусног програма одстранићеш вирус са дискете, • уз помоћ антивирусног програма одстранићеш вирус са дискете и рећи

свом другу да највероватније има вирус у рачунару, • уз помоћ антивирусног програма одстранићиш вирус са дискете и рећи

свом другу да вероватно има вирус и понудићеш свој антивирусни програм да би га одстранио,

• нећеш ништа урадити, јер вирус највероватније неће направити никакву штету.

Електронска пошта

1. Шта корисницима омогућава сервис електронска пошта?2. Које су предности електронске поште у односу на класичну пошту?3. Шта је електронска адреса?4. Шта је електронски сандучић?5. Шта је e-mail сервер?6. Ко може користити електронску пошту?7. Какви се подаци могу размењивати преко електронске поште?

ИНТЕРН

ЕТПИТА

ЊА

144

8. Каква врста електронске поште је веб-базирана електронска пошта?9. Од која два дела се састоји e-mail адреса?10. Шта је лозинка e-mail адресе?11. Да ли је лозинка тајни податак? Зашто?12. Да ли постоји разлика између малих и великих слова у лозинци?13. Да ли постоји разлика између малих и великих слова у корисничном

имену из електронске адресе?14. Од којих је делова састављен електронски сандучић?15. По примању електронске поруке у електронски сандучић, шта примач

може урадити са поруком?16. Које су врсте слања нових електронских порука могуће при раду са

електронском поштом?17. Шта је спам?

ИНТЕРН

ЕТПИТА

ЊА

145

146

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

Цртежи, слике, фотографије, анимације су свуда око нас. Праве нам живот шаренијим, забавнијим и лепшим, приближавају нам и праве ствари јасније и разумљивије. Највећи део графике око нас је креиран или ,,улепшан” помоћу рачунара.

147

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

148

РАЧУНАРСКА ГРАФИКА

Цртежи, слике, фотографије, анимације су свугда око нас. Има их на телевизији, рекламним паноима, часописима, енциклопедијама, веб страницама, уџбеницима и где још не. Они нам праве живот шаренијим, забавијим и лепшим, приближавају нам и чине ствари јаснијим и разумљивијим. Као што каже кинеска пословица: „Једна слика вреди колико и хиљаду речи”. Највећи део графике око нас креиран је или „улепшан” уз помоћ рачунара. Слике нацртане или обрађене рачунаром називају се рачунарска графика.

ПРОГРАМИ ЗА РАД СА ГРАФИКОМ

За креирање и рад са рачунарском графи-ком користе се графички програми или гра-фички едитори. Људи раде са графичким програмима из најразличитијих потреба, професионално, из хобија или из забаве. Ови програми нуде корисницима велики број алата за рад који им омогућавају слобо-ду изражавања идеја и креативност. У њима могу да троше листове, просипају боју, ош-тре бојице и праве неред, да цртају колико желе и шта желе, или да мењају готове црте-же или фотографије са различитим интере-сантним ефектима.

Најлепше од свега је што се графичким програмима могу лако „опраштати” и поправљати нежељене грешке приликом цртања, а дозвољава се и брисање и поправљање на хиљаде пута, без „жаљења” или „истањивања”, за разлику од обичне хартије.

+ =

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

РАЧУН

АРС

КА ГРА

ФИКА

149

ТИПОВИ РАЧУНАРСКЕ ГРАФИКЕ

2D И 3D ГРАФИКАРачунарска графика може бити 2D - дводимензионална или 3D - тродимензионална. Тродимензионалне слике имају сенке и ефекте који их праве реалним, за разлику од дводимензионалних. То се најбоље види са следећих слика:

Рачунарска графика може бити:• бит-мапирана графика и• векторска графика.Постоји важна разлика између ова два типа графике. Сваки тип има своје предности и мане.

БИТ-МАПИРАНА ГРАФИКАБит-мапиране слике могу се замислити као мапе од тачака. Број тачака може бити од стотине, хиљада до милиона. Тачке од којих се састоји слика видљиве су само ако се слика увећа. Свака тачка на слици има тачно утврђену боју.Број тачака на јединицу површине са којима је креирана слика зове се графичка резолуција слике.

ПРЕДНОСТИ БИТ-МАПИРАНЕ ГРАФИКЕБоја сваке тачке у слици може се ме-њати и на тај се начин може прецизно стварати, мењати или поправљати изглед битмапиране слике.

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

РАЧУН

АРС

КА ГРА

ФИКА

150

НЕДОСТАЦИ БИТ-МАПИРАНЕ ГРАФИКЕ

Код бит-матиране графике је теже смањивање и повећавање слике. Када се слика смањује, „вади” се део тачака и на тај се начин смањују њене димензије. Ако исту слику пожелите да поново увећате, фалиће вам „одстарњене” тачке и слику не можете више „вратити” у првобитни изглед. Да би се увећале димензије, неке од постојећих тачака се дуплирају. На тај начин ће се слика замутити, т.ј, добиће се слика са слабијим квалитетом.Програми за рад са битмапираном графиком су MS Paint, KolourPaint, Adobe

Photoshop, Gimp, Corel Photo Paint и др. Фајлови креирани у овим програмима обично су типа jpg, bmp, gif, png, tiff и др.

ВЕКТОРСКА ГРАФИКАВекторске слике су креиране од великог броја тачака, линија и полигона. Оне су креиране од великих објекта представљених математички који се потом могу обрадити на различите начине.

НЕДОСТАЦИ ВЕКТОРСКЕ ГРАФИКЕПромена изгледа векторских слика се прави теже зато што је тешко мењати изглед великог броја објеката.

ПРЕДНОСТИ БИТМАПИРАНЕ ГРАФИКЕВекторске се слике могу лако повећавати и смањивати, а да се притом не изгуби од квалитета. Програми за рад са векторском графиком су Adobe Illustrator, Corel Draw, Adobe Flash и др. Фајлови креирани у овим програмима имају наставак wmf, ai, cdr, fl a.

УПОЗНАВАЊЕ СА ПРОГРАМОМ ЗА ЦРТАЊЕ

У овом делу ћемо се упознати са једноставним графичким програмом који омогућава креирање слика цртањем и бојењем уз помоћ различитих алата и боја. Алати и боје се бирају и користе уз помоћ миша, а понекад и тастатуре. Слике се могу направити интересантније применом различитих ефеката (копирањем, одсецањем, окретањем, радом са специјалним алатима итд.).

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

УПОЗН

АВА

ЊЕ

СА

ПРО

ГРАМОМ

ЗА

ЦРТ

АЊЕ

151

ПРОГРАМ ЗА ЦРТАЊЕ

У Windows-у једноставни програм за рад са графиком је Paint. Сличан овакав програм у Linux-у је KolourPaint. Оба програма имају сличан изглед и исте функционалности.У овим се програмима може цртати, могу се отварати и мењати готове слике, „скинути” са интернета, сликане дигиталном камером и слично. Могућности програма су део и других сложенијих графичких програма. Зато, ако их научите, можете лакше разумети и брже научити да користите сложеније графичке програме за креирање и уређивање слика.

Програм Paint је део оперативног система Microsoft Windows. Стартује се избором на Start → Programs → Accessories → Paint.

Програм KolourPaint стартује се преко Апликације → Графика → KolourPaint. Главни прозор на апликацији дат је на слици.

Важнији делови програма приказани су у прозору:1. Мени.2. Трака са алатима.3. Палета са бојама.4. Део за цртање.

PAINT

KOLOURPAINT

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

УПОЗН

АВА

ЊЕ

СА

ПРО

ГРАМОМ

ЗА

ЦРТ

АЊЕ

152

ПАЛЕТА CА БОЈАМА (COLOR BOX)Са палете се бира боја којом се ради неким од алата. Изабрана боја се приказује лево од траке са бојама у једном од квадратића.У квадратићу (1) се приказује боја која се са палете бира и користи десним кликом миша. У квадратићу (2) се приказује боја која се са палете бира и користи десним кликом миша.То је боја подлоге на којој се црта. Ако одаберете, на пример, алат оловку, вучењем по подлози левим кликом миша исцртаваће се плава линија, десним кликом - жута. Приликом стартовања програма боја у квадратићу ( 1 ) је црна, а у (2) - бела.

ТРАКА CА АЛАТИМА (TOOL BOX)Изглед алата дат је на сликама:

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

УПОЗН

АВА

ЊЕ

СА

ПРО

ГРАМОМ

ЗА

ЦРТ

АЊЕ

PAINT KOLOURPAINT

153

Према функцији, алати се могу поделити на следећи начин:1. алат за селектирање дела слике слободном руком,2. алат за правоугаоно селектирање дела слике,3. гумица,4. кантица за бојење затворених површина,5. пипета за узимање боје са цртежа,6. лупа за увећавање целе или делова слике,7. оловка за писање слободном руком, 8. четка за цртање слободном руком,9. спреј за прскање боја са различитим радијусом распрскавања,10. алат за исписивање текста (са одабраном величином, фонтом, стилом

и бојом),11. алат за цртање правилних геометријских облика (права, крива,

правоугаоник, вишеугаоник, елипса, заобљени правоугаоник),12. и 13. се приказују приликом коришћења алата (1), (2) и (10), да би се

одабрао рад са подлогом (12) или без подлоге (13),14. алат се приказује при коришћењу алата за цртање праве и криве да би

се одабрала дебљина линије,15. алат се приказује при коришћењу правоугаоника вишеугаоника, елипсе

и заобљеног правоугаоника за избор начина цртања (са оквирном линијом без подлоге, са оквирном линијом и подлогом, без оквирне линије са подлогом),

16. алат се приказује при коришћењу четке - 8, за избор облика и дебљине четке,

17. алат се приказује при коришћењу гуме за избор дебљине,18. гума за брисање одређене боје.

Траке се могу поставити и на другу позицију у прозору горе, доле, лево, десно, кликом и вучењем миша. ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

УПОЗН

АВА

ЊЕ

СА

ПРО

ГРАМОМ

ЗА

ЦРТ

АЊЕ

154

МЕНИ ЗА РАД CА ДОКУМЕНТИМА (ЦРТЕЖИМА)Мени на програму под File садржи наредбе за рад са документом - отварање новог, меморисање, преглед пре штампања, штампање, избор параметара стране, постављање цртежа као позадине оперативног система и сл. Мени под Edit са наредбама омогућава одсецање, копирање, брисање и постављање селектованих делова цртежа, поништавање или враћање поништених потеза приликом цртања.Мени под View са наредбама омогућава мењање погледа на радни прозор укључивањем или искључивањем трака са алатима, мењање погледа на цели цртеж или селектовање делове њиховим зумирањем и сл.Мени Image омогућава геометријске трансформације целог или делова цртежа, инвертовањем боја и сл. Мени Colors омогућава промену боја у палети.

ЦРТАЊЕ СЛОБОДНОМ РУКОМ И ЦРТАЊЕ CА ПРАВИЛНИМ ГЕОМЕТРИЈСКИМ ОБЛИЦИМА

ЦРТАЊЕ СЛОБОДНОМ РУКОМАлати за цртање слободном руком су четка и оловка. За четку се може изабрати облик и дебљина оловке.Пробај да нацрташ јабуку и црва слободном руком и коришћењем ових алата!

Цртај четком. Изабери округли облик и средњу величину. Нацртај јабуку, а затим је обој. Линија јабуке треба бити затворена да се боја не би „прелила”.

Затим нацртај црва у истом облику четке, али је увеличај до жељене дебљине. Средњом величином четке и црном бојом нацртај две тачке као очи црва.

Изгрицкану јабуку можеш добити ако избришеш део ње уз помоћ гуме. Мемориши цртеж у свом фолдеру за цртеже под именом „Jabuka”. Који је наставак који програм додаје фајлу?

Корак 1

Корак 2

Корак 3

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

ЦРТ

АЊЕ

СЛО

БОДНОМ

РУК

ОМ

И ЦРТ

АЊЕ

CА

ПРА

ВИЛН

ИМ

ГЕОМЕТР

ИЈС

КИМ

ОБЛ

ИЦИМА

155

ЦРТАЊЕ ПОМОЋУ АЛАТА И ПРАВИЛНИХ ГЕОМЕТРИЈСКИХ ОБЛИКА

Алати за цртање правилних геометријских облика су: правоугаоник, вишеугаоник, елипса и заобљени правоугаоник. За сваки алат се може изабрати дебљина линије којом ће се исцртавати облици.Пробај да помоћу ових алата нацрташ семафор као на слици!За цртање новог цртежа отвара се нови фајл наредбом File — New из менија. Изабери средњу дебљину линије за цртање геометријских облика!

Корак 1 Нацртај 2 правоугаоника.Корак 2 Нацртај линије стуба семафора.Корак З Нацртај три кружна облика - светла семафора.Корак 4 Обој семафор бирајући боју, кантицом и левим кликом

на затвореној површини која треба да се обоји. Меморај цртеж у свом фолдеру за цртеже под именом „Semafor”.

ЦРТАЊЕ ПРАВИЛНИХ ГЕОМЕТРИЈСКИХ ОБЛИКАДа ли сте успели да нацртате правилне кругове за светла семафора? Да би сте нацртали правилан круг, а не елипсу, квадрат или правоугаоник, поступите на следећи начин:- изаберите алат за цртање са потребним обликом,- притисните дугме Shift и цртајте левим кликом миша.

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

ЦРТ

АЊЕ

СЛО

БОДНОМ

РУК

ОМ

И ЦРТ

АЊЕ

CА

ПРА

ВИЛН

ИМ

ГЕОМЕТР

ИЈС

КИМ

ОБЛ

ИЦИМА

156

КОРЕКЦИЈА ГОТОВЕ СЛИКЕКОРЕКЦИЈЕ ГУМОМНајчешће се корекције на цртежу праве гумом. Гума са изабраном величином,

када се користи левим кликом, на месту брисања оставља боју подлоге.Гумом се може једна боја на цртежу избрисати другом. То се ради на следећи начин:

Боја која се треба обрисати, бира се левим кликом и појављује се горњи квадратић, а нова боја се бира за боју подлоге десним кликом и приказаће се у доњем квадратићу. Затим се бира алат-гума са одређеном дебљином. Десним кликом се вуче по површи-ни бојом којом треба да се промени.

Бира се алат (18). Боја која треба да се обрише се бира левим кликом, док се боја којом треба да се замени бира десеним кликом. Тиме се брише само изабрана боја на слици, док други делови остају непромењени.

ПРЕЦИЗНЕ КОРЕКЦИЈЕ Прецизне корекције де-лова цртежа се праве зу-мирањем (увећањем) дела који се корегира уз помоћ лупе (преко менија View → Zoom). За корекцију увећаног дела се може ко-ристити било који алат. Веома прецизне коре к-ције цртежа могу се пра-вити ако се увелича слика више пута. Тада можете мењати боју свакој тачци избором гуме, четке или оловке са најмањим димензијама.

фацка

гума брише наранџасту боју жутом десним кликом

зумирани део

део за корекцију

кориговани делови

PAINT

KOLOURPAINT

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

КОРЕКЦ

ИЈА

ГОТО

ВЕ

СЛИ

КЕ

157

БЛОКОВИ И РАД СА БЛОКОВИМА

Делови слике који се бирају алатима за селектирање зову се блокови. Блокови се могу премештати, брисати, копирати, одсецати, окретати у хоризонталној или вертикалној равни, окретати око себе или под одређеним углом, издуживати, скраћивати, увећавати, смањивати и слично. На тај се начин различитим комбинацијама праве интересантни ефекти.

СЕЛЕКТИРАЊЕ БЛОКОВАСелектирање слободном руком је обично потребно за избор дела слике око кога се не може описати правоугаоник. Исцртавате криву линију око објекта.

За селектирање правоугаоним обликом се замишља правоугаоник око блока, поставља се једно од замишљних темена и вуче се ка супротном темену.

БЛОКОВИ И БОЈА ПОДЛОГЕ Када се ради блоковима, треба да се пази на боју подлоге. Ако боју површине за цртање рачунамо за чаршаф са одређеном бојом, онда је подлога сто на коме је постављен тај чаршаф. Ако се исече део чаршафа показаће се боја стола.Боја подлоге се бира десним кликом миша на боју из палете боја.

ПРЕМЕШТАЊЕ БЛОКАБлок се може пренети са једног места на друго место слике активношћу миша, левим кликом вуци-пусти на ново место.

селектирани блок

Сечемо део слике

подлога је плава

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

БЛОКО

ВИ

И РАД

СА

БЛО

КОВИМА

158

БРИСАЊЕ БЛОКАБрисање блока се прави дугметом Delete са тастатуре или са Edit → „Clear

Selection” (Edit → „Delete Selection”) из менија. На доњој слици селектирано је сунце. Оно претставља блок. На следећој слици блок је избрисан дугметом Delete са тастатуре.

СЕЧЕЊЕ И ПРЕМЕШТАЊЕ БЛОКАБлок из слике се сече са Edit → Cut из менија или комбинацијом дугмета

Ctrl + X са тастатуре. Са Edit → Paste се исечени блок поставља горе лево у делу прозора за цртање. Отуда се левим кликом вуци-пусти преноси на ново место. Пре сечења се бира боја подлоге која ће се појавити на месту исеченог блока.

КОПИРАЊЕ И ПОСТАВЉАЊЕ БЛОКАБлок се копира са Edit → Copy из менија или комбинацијом дугмета са тастатуре Ctrl + C. Са Edit → Paste исечени се блок поставља горе лево у делу прозора за цртање. Отуда се левим кликом вуци-пусти преноси на ново место. Кад се једном блок ископира, он се може постављати са Edit → Paste онолико пута колико је потребно.

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

БЛОКО

ВИ

И РАД

СА

БЛО

КОВИМА

159

ЗАДАТАКЦРТАЊЕ ЦВЕТАПрати кораке да би нацртао цветић као на слици (6).

• Нацртај кружић.• Селектирај га. Искључи подлогу. Копирај блок са Edit → Copy.• Док не завршиш цветић, понављај доње кораке. • Постави копирани кружић са Edit → Paste.• Стави га на потребно место кликом вуци-пусти.• Када завршиш последњи кружић, обоји цвет.• Мемориши фајл у свом фолдеру за цртеже под именом „Cvet”.

ЗАДАТАК• Нацртај дрво! Затим нацртај један лист и једну јабуку!• Накити дрво истим јабукама и листовима на следећи начин:• Селектирај јабуку, искључи подлогу, копирај је и постављи на дрво ле-вим кликом + Ctrl + вуци. На овај начин ћеш брзо и лако на дрво на-ређати много јабука и листова.

• Мемориши цртеж у свом фолдеру за цртеже под именом „Drvo”.

• Пробај да гумом про-мениш боју ја буке из црвене у жуту.

• Шта се дешава? Сни-ми промене под новим именом „Drvo1”.

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

ЗАДАТАК

160

ГЕОМЕТРИЈСКЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ БЛОКОВИМА

Под геометријском трансформацијом се подразумева геометријска промена положаја и димензија делова слике или целе слике. У програму се могу изводити следеће геометријске трансформације:

1. хоризонтално окретање, 2. вертикално окретање, 3. ротација под углом од 90°, 180°, 270°, 4. вертикално, хоризонтално и вертикално и хоризонтално краћење,5. вертикално, хоризонтално и вертикално и хоризонтално издужавање, 6. искошавање за одређени угао.7.

PAINT: За извођење ових геометријских трансформација користе се наредбе из менија Paint:

Image → Flip/Rotate и Image → Strech/Skew.

KOLOURPAINT: У менију Image смештена су наређења за извођење поменутих трансформација: Resize/Scale, Flip, Rotate, Scew.Преку једног интересантног примера — задатка, показаћемо како се користе геометријске трансформације при раду са блоковима. Само уз помоћ једног блока и геометријске трансформације на њему, може се нацртати интересантна слика.

PAINT KOLOURPAINT

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

ГЕОМЕТР

ИЈС

КЕ ТРА

НСФОРМ

АЦИЈЕ

БЛО

КОВИМА

161

ЗАДАТАК

1. Нацртај половину срца четком са округлим обликом и средњом дебљином. Селектирај половину срца и искључи позадину.

2. Са Ctrl-леви клик и вуци-пусти ископирај и постави још једну половину.

3. Другу половину са Image → Flip/Rotate → „Flip Horizontal” (Image → Flip → Horizontal), заротирај у хоризонталној равни.

4. Спој обе половине у срце. Неправилности при спајању коригуј гумом, оловком и слично.

5. Селектирај добијено срце. 6. Ископирај га и постави још једно срце са Ctrl - леви клик-вуци и пусти.

7. Друго срце смањи за пола са Ctrl — или из менија са Image → Strech/Skew (Image → Resize/ Scale) и у Strech (Percent) постави вредност 50% вертикално и 50% хоризонтално.

8. Смањи срце кликом вуци-пусти и постави га у друго.9. Обој их.10. Селектирај обојено срце, ископирај га и постави још

једно. 11. Друго срце заротирај десним кликом - Flip/Rotate →

„Rotate by angle” → 900(Image → Rotate → 900).12. Постави срца као на слици.13. Селектирај оба срца.14. Ископирај их и постави их још једном са Ctrl – леви

клик вуци-пусти.15. Другу слику заротирај за 1800.16. Споји срца да би добио коначни изглед. Мемориши цртеж у свој фолдер под именом „Srce”.

Како од до ?

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

ЗАДАТАК

162

PAINT

KOLOURPAINT

РАД CА ТЕКСТОМ

У слике се може убацивати и текст. По избору алата за писање, треба означити блок за писање. Отвара се мени за избор фонта, вличине и стила слова којима ће се писати.

Ако се ово мени не прикаже, највероватније је искључено и треба да се укључи избором View → Text Toolbar.

Боја слова се бира левим кликом из траке са бојама. Текст се у једном блоку може писати само једном бојом. Текст се брише и мења све док је активан блок за писање. Када се блок искључи (на пример, кликом изван њега – случајно или намерно), текст више није текст, него цртеж. На променама и коришћењу текста се сада мора радити као и код нацртаних и обојених елемената слике.

ЗАДАТАК 1. Нацртај једну врсту игре са комбинацијом цртања и писања текста. Изабери алат за цртање вишеугаоника и пробај да нацрташ звезду корацима као на слици:

2. Алатом - четком са кружним обликом и већом дебљином у црвеној боји у свако теме постави тачку.

3. Изабери црну боју левим кликом, белу боју за подлогу и уз помоћ гуме десеним кликом обриши прецизно црну линију која спаја темена звезде.

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

РАД

CА

ТЕКС

ТОМ

163

4. Алатом за писање, великим словима ћирилицом напиши реч ИНФОРМАТИКА. Искључи подло-гу.

5. Алатом за сечење правоугаоног облика, сеци сло-во по слово из речи и по правилном распореду и кликом вуци—пусти постави слова до одгова-рајућег угла звезде.

6. Изабери алат за писање, укључи алат за рад са подлогом, изабери жуту подлогу и плаву боју за писање и на ћирилици напиши текст: „Повежи слова из речи Информатика и откриј где се крије на слици.” Меморирај фајл под именом „Zvezda”!

7. Повезивањем тачака треба да се добије следећа слика:

Ето интересантне игре за неког твог млађег друга.

РАД CА ГОТОВИМ СЛИКАМА

Како ти се свиђају ове слике? Ако имаш фотографије направљене дигиталним апаратом, можеш их снимити на рачунар, отворити их програмом и мењати их на интересантне начине у зависности од твоје креативности или фантазије. Можеш користити све алате, а посебно ће ти помоћи зумирање одређених делова да би што прецизније и интересантније „нашминкао” слике.

Ф

ИН

Повежи слова из речи И Н Ф О Р М А Т И К А и сазнај шта се крије на слици!

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

РАД

CА

ГОТО

ВИМ

СЛИ

КАМА

164

ПИТАЊА

РАЧУНАРСКА ГРАФИКА1. У рачунарску графику спадају: • текстуални садржају који се пишу уз помоћ рачунарских програма, • цртежи, фотографије, графикони и сл., који се приказују и израђују у

рачунарским програмима, • музика, звуци и говор који се чују на рачунару.2. Која су два различита типа рачунарске графике?3. Слика која се може претставити као решетка са тачкама од којих свака тачка има тачно одређену боју зове се _________ слика.

4. Слика која је нацртана уз помоћ великог броја линија и вишеугаоника описаних математичким изразима зове се ________________ слика.

5. Шта нам казује графичка резолуција рачунарске слике?6. Који од следећих записа може претстављати графичку резолуцију рачунарске слике:

• 450x560, • 234-345, • 1024?7. Да ли бит мапирана графика може прецизно да се коригује? Зашто?8. Да ли могу лако да се мењају димензије бит мапиране графике?9. Да ли векторска графика може једноставно да се мења и коригује? Зашто?10. Да ли се лако могу мењати димензије векторске графике?

ПРОГРАМИ ЗА ЦРТАЊЕ1. Како се зове избрани део слике уз помоћ алата за селектирање: • Правоугаоник, • блок, • рам?2. Да би се исекао део цртежа прво мора да се: • селектује блок, • меморише цртеж, • обоји цртеж.3. Наредба за копирање блока је: • copy, • paste, • cut.

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

ПИТА

ЊА

165

4. Поступак за брзо копирање и постављање блока је : • селектирај - Ctrl – леви клик - вуци-пусти, • селектирај - леви клик – вуци-пусти, • ctrl – леви клик - вуци-пусти.5. Премештање блока са једног на друго место прави се са: • селектирај - копирај-постави, • селектирај - вуци-постави, • селектирај - избриши.6. Наредба за поништавање последњег потеза при цртању је: • copy, • paste, • undo.

ГЕОМЕТРИЈСКЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ СА БЛОКОВИМА1. Наброј геометријске трансформације које се могу извести преко целе слике или блока у програму за рачунарску графику!

2. Којим се геометријским трансформацијама на сл.1 може добити сл.2: • Вертикалним окретањем, • Хоризонталним окретањем, па ротацијом за 180о, • Ротацијом за 180о, па хоризонтално окретање, • Све горе набројано?

РАД СА ТЕКСТОМ3. Да ли се за текст који се уноси у програм за цртање може изабрати македонска подршка, фонт и величина фонта?

4. Који друга сређивања се могу радити са текстом у цртежу приликом његовог уношења?

5. Да ли је по завршетку уношења текста у цртеж могуће његово мењање као класичног текста? Објасни!

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

ПИТА

ЊА

166

ЗАДАТАК

Фотомонтажа је комбинација различитих готових слика и/или цр-тање.Размисли како можеш урадити фотомонтажу као на слици!

Упутство за рад:• отвори паралелно два прозора из програма за цртање,• пронађи на интернет-у потребне фотографије или цртеже! Меморирај их у свој школски фолдер или их копирај директно у програм за цр-тање,

• у једном прозору отвори и ради са готовим фотографијама, а у другом прозору цртај и копирај готове фотографије да би добио жељени из-глед,

• на готовим сликама можеш да правиш геометријске трансформације.

ОСНО

ВЕ ЦРТАЊА

ПИТА

ЊА

Шише Кока кола Свежо јаболко Шпагети Сендвич Торта

167

168

ТЕКСТ

ТЕКСТ

Веома често корисници рачунара имају потребу да раде са текстом. Данас корисник може да изабере између великог броја различитих програма текст процесора, као што су Microsoft Word и Open Offi ce Writer. Сви они нуде кориснику различите алате којима се могу писати: писмо, молба, оглас, саопштење, честитка, позивница, брошура, књига, или веб страна.

169

ТЕКСТ

170

ПРОГРАМИ ТЕКСТ ПРОЦЕСОРИ

Најчешће коришћени корис-нички рачунарски програми су прорами за писање текста. Поред могућности које нуде кориснику, програми за рад са текстом могу бити и текст едитори за писање кратких текстова и текст процесо-ри за писање и уређивање дужих текстова.Данас корисник може да бира између великог броја различитих програма текст процесора као Microsoft Offi ce Word, Open Offi ce Writer, Corel Word Perfect, Apple iWork Pages и други. Сви они нуде кориснику најразличитије алате са којима се може написати све: од писма, молбе, огла-са, саопштења, честитке, позивнице, апликације, до брошуре, књиге или веб странице.Текст процесори имају све могућности текст едиторита, али омогућавају и форматирање текста. Форматирање је поступак при коме се уређује изглед текста. Уређивање се најчешће прави: избором фонта, стила, величине, боје, писањем у колоне и редове, постављањем набрајања, постављањем оквира, уношењем слика и графичких објеката и слично.

Цацко ЦацковићУл. Врвулица бр. 100ЗеленградТел.0123456

Срећанрођендан Цацко

!!!

Миле и Тоша

ТЕКС

ТПРО

ГРАМИ

ТЕКС

Т ПРО

ЦЕСОРИ

171

УПОЗНАВАЊЕ СА ПРОГРАМОМ ЗА УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА

ИЗГЛЕД РАДНОГ ПРОЗОРА

Међу најпопуларнијим текст процесорима је Microsoft Word. Овај програм је дело пакет-програма за канцеларијски рад Microsoft Offi ce фирме Microsoft. Програм Word стартује се са Start → All Programs → Microsoft Offi ce → Microsoft Word.Радни прозор Word-а уобичајено је подељен на следеће делове:

1. Мени програма.2. Траке са алатима за рад у програму.3. Радна површина у коју се уноси текст.

4. Панел за задатке.5. Статусна трака која приказује по-зицију курсора у документу по стра-ници, реду, колони.

У програмском пакету Open Offi ce смештен је текст процесор Writer. Овај програм је стандардан текст процесор у више Linux дистрибуција, а постоји и верзија за Windows која је идентична са оном за Linux. Прозор се состоји из следећих елемената:

1. Мени програма. 2. Траке са алатима. 3. Радна површина за писање текста.

4. Статусна трака, за прикази-вање података.

WORD

WRITER

ТЕКС

ТУП

ОЗН

АВА

ЊЕ

СА

ПРО

ГРАМОМ

ЗА

УРЕЂИВА

ЊЕ

ТЕКС

ТА

172

ТРАКЕ СА АЛАТИМАТраке са алатима су групе алата и имају своја имена — Standard (стандард-ни), Formatting (форматирање), Drawing (цртање), Frames (оквир), Pictures (слика) и други. Траке се могу укључивати или искључивати преко View → Toolbars (приказ → алати) из менија. Уобичајене траке са алатима са којима ћемо и ми радити су:

Неке од трака са алатима имају дугмад за брзо укључивање или искључи-вање активних трака. Положај траке у прозору променљив је и бира је корисник.

НАРЕДБЕ ИЗ МЕНИЈА ЗА РАД СА ТЕКСТУАЛНИМ ДОКУМЕНТОМТекстуални докуменат је фајл креиран у текст процесору. Може имати јед-ну или више страница. Наставак документа креираном у Word-у је .doc, а на документу у Writer-у је .odt. У програму се може паралелно радити са више докумената.

Рад са докумантима, уређивање, поглед, корекције

Форматирање текста

Рад са табелама и оквирима

Цртање објекта и лепо писање (краснопис)

дугмад за брзо укључивање и искључивање трака

Стандардни

Стандардно

Стандардно

Форматирање

Слика

Оквир

Цртање

WORD

WRITER

ТЕКС

ТУП

ОЗН

АВА

ЊЕ

СА

ПРО

ГРАМОМ

ЗА

УРЕЂИВА

ЊЕ

ТЕКС

ТА

173

Програм за писање и уређивање текста има мени са наредбама које омогућавају:

File - рад са документом (отварање новог, отварање постојећег докумен-та, меморисање, затварање, штампање, уређивање изгледа стране и сл.).

Edit - рад са текстом преко селектирања, копирања, одсецања, поста-вљања, брисања, проналажења текста и сл.

Insert - уношење слика, дијаграма, бројева страница и сл.Format - уређивање текста.Table - рад са табеларним приказом текста и сл.View - могућност за активирање различитих погледа на текстуални до-куменат.

РАЗЛИЧИТИ ПОГЛЕДИ НА ТЕКСТУАЛНИ ДОКУМЕНАТ• Normal - Поглед за уношење, уређивање и форматирање текста - без маргина, броја странице и слично.

• Web Layot („веб изглед”) - поглед на докуменат када треба да се постави као веб страница на интернету.

• Print Layout („изглед за штампање”) - поглед који омогућава да се види како ће изгледати докуменат као одштампана страница. Приказује мар-гине и број странице.

• Outline - поглед који се користи за преглед структуре и делова (наслови, поднаслови и слично) на дугим документима.

• Reading Layout - поглед на докуменат за читање документа на екрану.

ТЕКС

ТУП

ОЗН

АВА

ЊЕ

СА

ПРО

ГРАМОМ

ЗА

УРЕЂИВА

ЊЕ

ТЕКС

ТА

174

ПОВЕЋАЊЕ И СМАЊИВАЊЕ ИЗАБРАНОГ ПОГЛЕДА Програм омогућава повећање или смањивање изабраног приказа текста на екрану. Увећање омогућава да одређени део текста буде боље видљив и са свим детаљима. Смањење омогућава да се види већи део документа на екрану. Величина погледа листа бира се алатима Zoom (зумирај) из траке Standard (стандардни) или View → Zoom (приказ → зумирај).

ПОСТУПАК И КОРАЦИ ПРИ КРЕИРАЊУ ДОКУМЕНТА

Када пишемо текст са програмом текст процесор, најједноставније добијамо жељени изглед текста ако идемо следећим редоследом:1. уношење текста,2. едитирање текста - корекција грешака, премештање, копирање, проналажење и замена делова текста, и на крају,

3. форматирање текста.

Веома често корисници програма ове три активности не раде једну за другом већ истовремено. Таквим начином рада већа је вероватноћа да ће доћи до потешкоћа у добијању жељеног изгледа текста. Али, ипак корисник је тај који бира начин како ће радити.Три значајне целине у тексту са којима се ради су: реч, ред и параграф. Програм препознаје делове текста као РЕЧИ, уколико између њих стоји празно место. ЛИНИЈА је ред у коме може да се пише. ПАРАГРАФ (ПАСУС) је део текста после кога је притиснуто дугме тастатуре за прелаз у нови ред - Enter. Када се уноси текст, на крају реда прелаз у нови ред је аутоматски.

Повећање и смањивање приказа документа на екрану

ТЕКС

ТПОСТУ

ПАК И

КОРА

ЦИ

ПРИ

КРЕИРА

ЊУ ДОКУ

МЕНТА

WORD WRITER

Ширина страницеОптималноЦела страница

175

ПОСТУПАК ЗА ИЗРАДУ ПРАКТИЧНИХ ВЕЖБИМогућност писања, едитирања и форматирања текста научићеш преко израде практичних задатака. Треба да креираш први документ. Уредићеш докуменат постепено док не добијеш потребни изглед.

Урадићеш то у неколко корака:1. Писање текста.2. Уређивање текста премештањем и корекцијом грешака.3. Форматирање текста - позиционирање, избор фонта, величине и стила.4. Избор боје фонта и начина подвлачења делова текста.5. Маркирање текста избором боја за подлогу.6. Постављање оквира на страници.7. Уношење слика, промена димензија, позиционирање.8. Постављање оквира око слика.9. Цртање графичких објеката избором боје и дебељине линија, бојење и уношење текста.

На крају сваког часа треба да снимиш урађено у документу под именом „Kompjuterska_pesma” у твом фолдеру за текстове. На документу радиш и промене снимаш под истим именом, све док не добијеш коначни изглед документа, који можеш и да одштампаш.

Ја и мој рачунар

Кући имам рачунар једанЗа мене је он веома вреданЦео дан пред њим на столици седим,Информације тражим, учим и гледим.

На мом рачунару су игре разноразне,Неке су од њих за мене „заразне”.Мишем мичем и мичемИ од радости тихо кличем.

Информатика је предмет,Кога много волим.Редовно га учимИ уопште се не мучим. А сада, ево нешто и за крај:Турн – офф и бај – бај!

Кликни

ЈА И МОЈ РАЧУНАРКући имам рачунар једанЗа мене је он веома вредан

Цео дан пред њим на столици седим,Информације тражим, учим и гледим.

Информатика је предмет,Кога много волим.Редовно га учим

И уопште се не мучим.

На мом рачунару су игре разноразне,Неке су од њих за мене „заразне“.

Мишем мичем и мичемИ од радости тихо кличем.

А сада, ево нешто и за крај:Турн – офф и бај – бај!

КликниЗамени са

Ја и мој рачунар

Кући имам рачунар једанЗа мене је он веома вреданЦео дан пред њим на столици седим,Информације тражим, учим и гледим.

На мом рачунару су игре разноразне,Неке су од њих за мене „заразне“.Мишем мичем и мичемИ од радости тихо кличем.

Информатика је предмет,Кога много волим.Редовно га учимИ уопште се не мучим.

А сада, ево нешто и за крај:

Замени места строфа

бај – бај!иТурн – офф

Кликни

ВЕСНА V разред

ЈА И МОЈ РАЧУНАР ЈА И МОЈ РАЧУНАР

ЈА И МОЈ РАЧУНАР ЈА И МОЈ РАЧУНАР

Кући имам рачунар једанЗа мене је он веома вредан

Цео дан пред њим на столици седим,Информације тражим, учим и гледим.

Информатика је предмет,Кога много волим.Редовно га учим

И уопште се не мучим.

На мом рачунару су игре разноразне,Неке су од њих за мене „заразне“.

Мишем мичем и мичемИ од радости тихо кличем.

А сада, ево нешто и за крај:Турн – офф и бај – бај!

Кући имам рачунар једанЗа мене је он веома вредан

Цео дан пред њим на столици седим,Информације тражим, учим и гледим.

Информатика је предмет,Кога много волим.Редовно га учим

И уопште се не мучим.

На мом рачунару су игре разноразне,Неке су од њих за мене „заразне“.

Мишем мичем и мичемИ од радости тихо кличем.

А сада ево нешто и за крај:Турн – офф и бај – бај!

КЛИКИ

КЛИКИКЛИКНИ

Кући имам рачунар једанЗа мене је он веома вредан

Цео дан пред њим на столици седим,Информације тражим, учим и гледим.

Информатика је предмет,Кога много волим.Редовно га учим

И уопште се не мучим.

На мом рачунару су игре разноразне,Неке су од њих за мене „заразне“.

Мишем мичем и мичемИ од радости тихо кличем.

А сада ево нешто и за крај:Турн – офф и бај – бај!

Кући имам рачунар једанЗа мене је он веома вредан

Цео дан пред њим на столици седим,Информације тражим, учим и гледим.

Информатика је предмет,Кога много волим.Редовно га учим

И уопште се не мучим.

На мом рачунару су игре разноразне,Неке су од њих за мене „заразне“.

Мишем мичем и мичемИ од радости тихо кличем.

А сада, ево нешто и за крај:Turn – off bye – bye!

ТЕКС

ТПОСТУ

ПАК И

КОРА

ЦИ

ПРИ

КРЕИРА

ЊУ ДОКУ

МЕНТА

176

ПИСАЊЕ ТЕКСТА

Писање текста одвија се на сличан начин као у програму Notepad (Gedit). Писање почиње на месту на коме трепће курсор. За писање користимо позната дугмета са тастатуре.

ЗАДАТАК

У првом задатку у програму за уређивање текста треба да напишеш једну симпатичну песму, према следећим корацима:1. Стартуј програм.2. Изабери српску језичну подршку за фонт који је активан.3. Поглед на докуменат нека буде са величином 100%.4. Унеси текст једне симпатичне песма о рачунару.

Ја и мој рачунар

Кући имам рачунар једанЗа мене је он веома вреданЦео дан пред њим на столици седим,Информације тражим, учим и гледим.

Информатика је предмет,Кога много волим.Редовно га учимИ уопште се не мучим.

На мом рачунару су игре разноразне,Неке су од њих за мене „заразне“.Мишем мичем и мичемИ од радости тихо кличем.

А сада, ево нешто и за крај:Турн – офф и бај – бај!

Клики

5. Сними докуменат у свој фолдер за текстове под именом „Kompjuterska_pesma”.

6. Затвори докуменат и затвори програм.

ТЕКС

ТПИСАЊЕ

ТЕКС

ТА

177

Замени са

бај – бај!иТурн – офф

Кликни

Ја и мој рачунар

Кући имам рачунар један За мене је он веома вреданЦео дан пред њим на столици седим,Информације тражим, учим и гледим.

На мом рачунару су игре разноразне,Неке су од њих за мене „заразне“.Мишем мичем и мичемИ од радости тихо кличем.

Информатика је предмет,Кога много волим.Редовно га учимИ уопште се не мучим.

А сада, ево нешто и за крај:

Замени места строфа

ПРОМЕНЕ И КОРЕКЦИЈЕ ГРЕШАКАПромене и корекције грешака у тексту праве се следећим активностима: проналажење, брисање, измена, одсецање, копирање и премештање делова текста.

ЗАДАТАК

Покушај да промениш текст песме као што је приказано на слици према следећим корацима:1. Стартуј програм Word.2. Отвори докуменат „Kompjuterska_pesma”.3. Промени редослед друге и треће строфе.4. Селектирај другу строфу са празним редом испред ње.

5. Одсеци је са Edit → Cut (уреди → одсеци).6. Постави курсор у празни ред испод треће строфе.

7. Избери Edit → Paste (уреди → убаци).8. Речи „Турн офф“ и „Бај-Бај“ обриши и напиши их латиницом избором енглиске подршке на тастатури.

9. Направљене измене сними под истим именом „Kompjuterska_pesma”.

ФОРМАТИРАЊЕ ТЕКСТАУређивање изгледа текста избором фонта, стила фонта, величине, боје, позиције текста у односу на маргине и слично назива се форматирање текста.

ФОРМАТИРАЊЕ ПОМОЋУ АЛАТАФорматирање текста прави се помоћу алата са траке са алатима

Formatting (Форматирање):

ТЕКС

ТФОРМ

АТИРА

ЊЕ

ТЕКС

ТА

WORD

178

Форматирање

Стандардно

1. избор фонта,2. избор величине фонта,3. удебељање текста,4. закошење текста,5. подвлачење текста,6. позиционирање текста: лево, централно, десно и поравњан текст улево и удесно у односу на леву и десну маргину,

7. маркирање текста избором боје на подлози,8. избор боје за фонт.

ФОРМАТИРАЊЕ ПРЕКО НАРЕДБИ ИЗ МЕНИЈАФорматирање текста прави се и избором могићности подређеним у прозору који се отвора наредбом Format → Font (форматирај → знак):

1. избор фонта,2. избор истицања (стила) фонта,3. величина фонта,4. боја фонта,5. начин подвлечења,6. боја за подвлачење,7. специјални ефекти (сенке, спољашне ли-није и сл.),

8. поглед на текст после избора форматирања.BenimBenim

ТЕКС

ТФОРМ

АТИРА

ЊЕ

ТЕКС

ТА

WORD

WRITER

WRITER

179

ЈА И МОЈ РАЧУНАР

Кући имам рачунар један За мене је он веома вредан

Цео дан пред њим на столици седим,Информације тражим, учим и гледим.

Информатика је предмет,Кога много волим.Редовно га учим

И уопште се не мучим

На мом рачунару су игре разноразне,Неке су од њих за мене „заразне“.

Мишем мичем и мичемИ од радости тихо кличем.

А сада, ево нешто и за крај:Турн – офф и бај – бај!

КЛИКНИ

ЗАДАТАКФорматирај текст песме као на слици:

1. Стартуј програм.2. Отвори документ „Kompjuterska_pesma”.3. Селектирај цео текст и промени фонт текста од Times New Roman у

Arial.4. Центрирај селектирани текст.5. Селектирај наслов и за њега одабери величину фонта 20.6. У селектираном наслову промени сва слова у велика, али не брисањем, него избором из менија Format → „Change Case“ → UPPERCASE (форматирај → „промени величину слова“ → велика слова). Удебљај слова из наслова.

7. Селектирај строфе и за њих изабери величину фонта 14. Селектирај другу и четврту строфу и задебљај слова.

8. Селектирај име аутора песме и позиционирај га десно на листу. Удебљај га, изабери величину фонта 10 и промени сва слова у велика.

ТЕКС

ТФОРМ

АТИРА

ЊЕ

ТЕКС

ТА

180

ЗАДАТАК

Отвори докуменат „Kompjuterska_pesma“ и покушај да форматираш текст са различитом бојом, подвлачењем и маркирањем наслова и текста за ауторе, као на слици.

1. Наслов селектирај и од прозора Format → Font (форматирај → знак), изабери линију за подвлачење са црвеном бојом.

2. Затим селектирај реч по реч из наслова и изабери боју фонта. Маркирај наслов жутом бојом подлоге.

3. Строфе селектирај једну по једну и изабери боју за текст.

4. Селектирај текст о аутору и изабери линију за подвлачење.

5. Меморирај промене.

ПОСТАВЉАЊЕ ОКВИРА

Оквири су ограничења која се постављају око текста на страници, око параграфа, реда, речи, слике и других објеката у текстуалном документу. Могу бити са линијама у различитој боји, дебељини и са различитим обликом, а могу бити и украшени оквиром са интересантним симболима.

Оквири су веома практични када је потребно улепшавање и ограничење саопштења, реклама, огласа, позивница и слично, или када треба да истакнемо део текста у односу на остали.

ЈА И МОЈ РАЧУНАР

Кући имам рачунар један За мене је он веома вредан

Цео дан пред њим на столици седим,Информације тражим, учим и гледим.

Информатика је предмет,Кога много волим.Редовно га учим

И уопште се не мучим.

На мом рачунару су игре разноразне,Неке су од њих за мене „заразне“.

Мишем мичем и мичемИ од радости тихо кличем.

А сада, ево нешто и за крај:Турн – офф и бај – бај!

КЛИКНИ

ТЕКС

ТПОСТА

ВЉАЊЕ

ОКВ

ИРА

181

Могућности за постављање оквира у Word-у бирају се из прозора Format — Borders and Shading. У прозору су могућности подељене у три картице:а. Borders - за постављање оквира око делова текста,б. Page Border - за постаљање оквира странице,ц. Shading - избор боје за подлогу селектираног текста, који може али и не мора бити у оквиру.

ОПИС АЛАТА У BORDERS И PAGE Border картица:1. избор оквира и тип оквира,2. избор типа линије за оквир,3. избор боје оквира,4. избор дебељине оквира,5. избор украсног оквира,6. поглед на одабрани оквир,7. алати за укључивање и искључивање делова оквира - лево, десно, горе или доле.

Картице А и Б су са идентичним алатима. Разлика је само у алату 5 за постављање украсног оквира кога има у картици Б, а нема у А.

Опис алата у Shading картици:1. избор боје за подлогу на селектираном делу текста,

2. избор шеме за подлогу (тачке, линије),

3. поглед на изабрану подлогу пре него што се постави текст.

AB

B

C

ТЕКС

ТПОСТА

ВЉАЊЕ

ОКВ

ИРА

WORD

182

Преко дијалога Форматирај → Страница → Ивице могу се поставити ивице на страници. У овом дијалогу поставља се више параметара на ивицама, и то:1. Распоред линија које ће бити постављене.2. Стил линија.3. Растојање линија до садржаја.4. Стил сенке.

ЗАДАТАК

Постави оквир на страницу документа Kompjuterska_pesma као на слици према следећим корацима:1. Отвори дијалог за постављање рубова странице.

2. Креирај оквир странице који ти се допда.

3. Покушај да искључиш леву и десну страну рама, а затим их опет врати.

Кући имам рачунар један За мене је он веома вредан

Цео дан пред њим на столици седим,Информације тражим, учим и гледим.

Информатика је предмет,Кога много волим.Редовно га учим

И уопште се не мучим.

На мом рачунару су игре разноразне,Неке су од њих за мене „заразне“.

Мишем мичем и мичемИ од радости тихо кличем.

А сада, ево нешто и за крај:Турн – офф и бај – бај!

КЛИКНИ

ЈА И МОЈ РАЧУНАР

ТЕКС

ТПОСТА

ВЉАЊЕ

ОКВ

ИРА

WRITER

Организатор Страница Подлога Заглавље Подножље КолонеИвице Фуснота

Распоред линија Растојање од садржаја

У ред Помоћ Ресетирао

Доле

Од корисника

Стил сенке

183

АКТИВНОСТИ СА СЛИКАМА И ЦРТАЊЕ ГРАФИЧКИХ ОБЈЕКАТА

Текстови на било коју тему увек су интересантнији и привлачнији ономе коме су намењени, ако у њима има и слика које надопуњавају и наглашавају значај текста.ПОСТАВЉАЊЕ СЛИКА У ТЕКСТУАЛНОМ ДОКУМЕНТУКорисник у документу може поставити готове слике из галерије програма или своје слике — цртане у неком графичком програму, фотографије, слике са интернета итд.Слике из фолдера корисника уносе се са Insert → Picture → „From fi le”

(уметни → слика → „из датотеке”) затим се бира локација слике коју треба поставити у докуменат.

Одабрана слика се приказује у документу на месту где трепће курсор. Пре него се унесе слика, поставља се курсор на место где треба да се прикаже слика.

АКТИВНОСТИ СА СЛИКАМАСлике се могу мењати на различите начине: по димензији, боји, могу се ротирати, постављати оквири око њих, писати око или преко њих и слично.

Највећи део промена изгледа слике: ротација, сечење, промена боје, контраст боја и слично, праве се помоћу алата из траке „Picture Toolbars” која се укључује са: View → Toolbars → Picture (приказ → алати → слика).

BİLGİSAYAR

ТЕКС

ТАКТ

ИВНОСТИ

СА

СЛИ

КАМА

И ЦРТ

АЊЕ

ГРА

ФИЧКИ

Х ОБЈЕКА

ТА

WORD WRITER

184

ПРОМЕНА ДИМЕНЗИЈЕ СЛИКЕНајчешће коришћена промена која се прави на сликама је промена њихових димензија. То се постиже кликом на слику. Око слике се појављују црни квадратићи који дијагоналним, хоризонталним и вертикалним повлачењем, у оба правца, мењају димензије и изглед слике.

У Word документу се могу цртати графички објекти. Цртају се избором адекватних алата за цртање из траке Drawing (цртање).

ЦРТАЊЕ ГРАФИЧКИХ ОБЈЕКАТАФункција алата из траке за цртање је:

ТЕКС

ТАКТ

ИВНОСТИ

СА

СЛИ

КАМА

И ЦРТ

АЊЕ

ГРА

ФИЧКИ

Х ОБЈЕКА

ТА

WORD

WRITER

WORD

WRITER

185

1. алат за уређивање исцртаних објеката - сређивање, ротација и слично,2. алат за селектирање једног или више цртаних објеката,3. алат AutoShapes са менија за цртање објекта према готовом облику,4. алат за цртање праве линије,5. алат за цртање стрелице,6. алат за цртање правоуганих облика,7. алат за цртање овалних облика,8. алат за цртање оквира за уписивање текста,9. алат за украсно исписивање текста према понуђеном изгледу,10. алат за цртање дијаграма,11. краћеница за уношење слика из Clip Art,12. краћеница за уношење слика из фајла,13. алат за одабир боје за подлоге исцртаног објекта,14. алат за одабир боје линија са којом је исцртан објекат,15. алат за одабир боје за текст,16. алат за одабир дебељине линије са којом је исцртан објекат,17. алат за одабир типа линије са којом се црта објекат,18. алат за постављање стрелица на исцртаној линији,19. алат за постављање сенке на исцртаном објекту,20. алат за тродимензионално представљање исцртаног објекта.

ЗАДАТАКУ документу „Kompjuterska_pesma“ нацртај графички објекат као на слици:

1. Нацртај смешка и постави га испод наслова песме лево од слике.2. На исти начин нацртај још једног смешка мањих димензија и постави га преко монитора из слике.

3. Нацртај стрелицу између првог смешка и слике на рачунару.

4. Нацртај звезду на дну текста десно од слике.

5. За оба смешка, стрелицу и звезду, треба да изабереш дебљину линија и боја. За првог смешка изабери зелену боју, а за други жуту. За звезду изабери жуту боју, а за стрелицу зелено-жуту. Дебељина линије нека буде 3 pt.

6. Напиши своје име у звезди.7. Мемориши докуменат.

ВЕСНА Vодд.

ЈА И МОЈ РАЧУНАР

КЛИКНИ

Кући имам рачунар једанЗа мене је он веома вредан

Цео дан пред њим на столици седим,Информације тражим, учим и гледим.

На мом рачунару су игре разноразне,Неке су од њих за мене „заразне“.

Мишем мичем и мичемИ од радости тихо кличем.

Информатика је предмет,Кога много волим.Редовно га учим

И уопште се не мучим.

А сада, ево нешто и за крај:Turn – off и bye – bye!

ТЕКС

ТАКТ

ИВНОСТИ

СА

СЛИ

КАМА

И ЦРТ

АЊЕ

ГРА

ФИЧКИ

Х ОБЈЕКА

ТА

186

НАБРАЈАЊЕ

Набрајање је начин сређивања садржаја у листу – прављење списка. Испред набрајаног садржаја на листу се могу поставити редни бројеви, слова или знаци.При набрајању може бити битан редослед набрајаног садржаја или набрајан садржај може бити са произвољним редоследом.1. Ако редослед набрајаног садржаја није битан за набрајање, могу се користити и знаци.

2. Ако је битан, за редослед садржаја за набрајање могу се користити бројеви или слова.

3. Садржај се може набрајати комбинацијом бројева (слова) и знакова.

Списак потребних производа за чоколадну торту

РЕЦЕПТ ЗА ЧОКОЛАДНУ ТОРТУ

Редослед наступа ученика на школској приредби

• Чоколада• Брашно• Јаја• Ванилин шећер

1. Загреј пећ на 250 степени2. Изрендај 250 грама чоколаде3. Измешај чоколаду са

путером4. Умеси, измешај јаја и једну

кашику ванилиног шећера5. Додај и измешај 1 чашу

брашна у смесу 6. Сипај смесу у плех за печење7. Пеци око 40 минута8. Пре сервирања нека се колач

охлади9. Исеци колач на коцке.

1. Отварање приредбе• Маја• Горан

2. Песма о Скопљу• Емилија• Маргарита• Павел

3. Ритмичка игра• Ученици Vв

4. Скеч• Соња • Бојан• Горјан• Ема

5. Рецитација• Борјан• Славица

6. Затварање приредбе

1. Ана 2. Огнен3. Јасминка4. Тони5. Петар

1. Ана 2. Огнен3. Јасминка4. Тони5. Петар

1. Ана 2. Дени2. 3. Огнен3. 4. Јасминка4. 5. Тони5. 6. Петар

Дени

Да ли вам се некад десило да пишете дугачак списак са набрајањем редних бројева и по азбучном редоследу и да на крају приметите да сте испустили неки ред са почетка списка? Треба да преписујете цели списак и да мењате редне бројеве редова од испуштеног реда па до краја списка.

АУТОМАТСКО НАБРАЈАЊЕЗато програми нуде веома добро решење овог проблема без преписивања иједног знака са списка - аутоматско набрајање. Оно омогућава прављење спискова у којима се аутоматски постављају бројеви редова. На овај се начин могу правити измене у списку додавањем, брисањем редова, а бројеви ће увек бити поређани.

ТЕКС

ТНАБР

АЈАЊЕ

187

НАРЕДБЕ ИЗ МЕНИЈА ЗА АУТОМАТСКО НАБРАЈАЊЕ Постоји могућност аутоматског набрајања бројевима, словима или различитим знацима тачке, цртице, звезде и слично. Аутоматското набрајање активира се из менија избором на Format → Bullets and Numbering (форматирај → тачке и набрајања).

Картица (1) је за набрајање помоћу бројева или слова. Картица (2) је за набрајање знацима.

АЛАТИ ЗА АУТОМАТСКО НАБРАЈАЊЕБржи начин за рад са аутоматским набрајањем су алати из траке са алатима Formatting. Преко њих се укључује или искључује набрајање за одређени одабрани садржај.

У WRITER постоји алат „Тачке и нумерисање“, помоћу кога можемо на лак начин уређивати и форматирати нумерисања.

Тачке и нумерисање

ТЕКС

ТНАБР

АЈАЊЕ

WORD

WRITERТачкеТачке КонтуреКонтуре ГрафикаГрафика ПозицијаПозиција ОпцијеОпције Тип нумерисањаТип нумерисања

У редуУ реду ПомоћПомоћ РесетујРесетуј

Тачке и нумерисањеТачке и нумерисање

188

СПИСАК УЧЕНИКА ИЗ MOГ РАЗРЕДАИме и презиме

Име и презиме

Име и презиме

Име и презиме

СПИСАК УЧЕНИКА ИЗ MOГ РАЗРЕДА

СПИСАК УЧЕНИКА ИЗ MOГ РАЗРЕДА

СПИСАК УЧЕНИКА ИЗ MOГ РАЗРЕДА

Дени ТодоровскиБеким ДемировскиПетар СтојаноскиАлек ДимитровскиМамер АдемИгор ТодоровскиДанаил Петровски

1. Дени Тодоровски2. Беким Демировски3. Петор Стојаноски4.Алек Димитровски5. Мамер Адем6. Игор Тодоровски7. Данаил Петровски|

1. Дени Тодоровски2. Беким Демировски3. Емилија Лакинска4. Петар Стојаноски5. Бисера Митровска6. Алек Димитровски7. Мамер Адем8. Весна Трајановска9. Игор Тодоровски

* Дени Тодоровски* Беким Демировски* Емилија Лакинска* Петар Стојаноски* Бисера Митровека* Алек Димитровски* Мамер Адем* Весна Трајановска* Игор Тодоровски

ЗАДАТАК

Напиши листу неколко ученика из твог разреда као на слици:

1. Селектирај имена ученика и из траке са алатима укључи набрајање бројевима.

2. Унеси три нова имена у списак као на слици на следећи начин:

• Постави курсор на крај имена после којег треба да унесеш ново име.

• Пређи Enter-ом у нови ред. Појављује се слободан редни број за исписивање новог имена. Остала имена повећавају свој редни број за један.

3. Мемориши докуменат у свој фолдер под именом „Spisаk“.

4. У документу „Spisаk“ искључи набрајање бројевима и постави набрајање знацима — на пример, звездицама.

• Селектирај имена редним бројевима.• Искључи набрајање преко алата за набрајање бројева из траке са алатима.

• Изабери знак за набрајање који ти се свиђа.

5. Мемориши докуменат под именом „Spisаk_nov“.

ТЕКС

ТЗА

ДАТАК

189

ћелија

здраво

КолонеРедови

AHA

ТАБЕЛЕ

Програми за писање омогућују уређивање текста у табели. У табели се могу уредити, на пример, лични подаци ученика (име, презиме, разред, даум рађања, домаћа адреса и слично), подаци за распоред часова и слично.Табеле се состоје од редова и колона. Пресек колона и редова је правоугаоник који се зове ћелија табеле.

ПОСТАВЉАЊЕ И УРЕЂИВАЊЕ ТАБЕЛЕ У ТЕКСТУАЛНОМ ДОКУМЕНТУИзглед табеле може се уредити избором висине и ширине колона, постављањем боје подлоге у ћелији, постављањем граничних линија са различитим стилом, дебљином и бојом, спајање и раздвајање ћелија табеле, додавањем и брисањем редова и колона и сл.

У програмима за рад са текстом табеле се могу поставити исцртавањем адекватним алатима или преко наредби из менија. Уређивање изгледа табеле може се правити преко алата из адекватне траке за рад са табелом или преко наредби из менија за рад са тебелама.

РАД СА МЕНИЈЕМ ЗА ТАБЕЛЕСа табелама се ради преко менија Table (Табела)

ШКОЛАЕМА

ТЕКС

ТТА

БЕЛЕ

WORD WRITER

Форматовање Алати

УметниОбриши

Аутоматско приспособљавање

Претвори

Одабери

Формула

Границе табеле

Споји ћелије

Споји табелу

Уреди

Раздвоји табелу

Формат бројева

Особине табеле

Аутоматско форматовање

Понови наслове редова

Раздвоји ћелије

Заштити ћелије

Прозор Помоћ

Неименован 1 – OpenOffi ce.org Writer

190

Табела

Значeње означених наређења из менија су:1. Insert (уметни) — уношење табела са избором броја на редова и колона,2. Delete (обриши) — брисање целе табеле, селектираног реда, колоне или ћелије табеле,

3. „Split Cells“ („раздвоји ћелије“) — раздвајање избраних ћелија на две или више ћелија,

4. „Merge Cells“ („Спој ћелија““) — спајање више суседних ћелија у једну и други.

РАД СА АЛАТОМ ИЗ ТРАКЕ ЗА РАД СА ТЕБЕЛАМАВећи део наредби у овом менију је представљени алатима у траци са алатима

„Tables and Borders” (табела). Веома брзо и лако се креира и уређује изглед табеле са алатима из траке са алатима.

Функција алатки из ове траке са алатима је следећа:1. оловка за цртање табеле слободном руком,2. гума за брисање исцртаних редова, колона или линија и између нацртаних редова и колона у табели,

3. алат за избор типа линија у табели,4. избор дебељине линија,5. избор боје линије,6. избор начина исцртавања избране линије,7. боја подлоге ћелије у табели,8. избор броја редова и колона у табели,9. спајање селектираних редова или колона у табели,10. иазбрана ћелија се дели на избарани број редова или колона,11. селектирани редови се постављају у исту ширину,12. селектиране колоне се постављају са истом ширином,13. вертикално исписивање текста у ћелији.ТЕКС

ТТА

БЕЛЕ

WORD

WRITER

191

ТАБЕЛА СА ПОДАЦИМА О МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА

ТАБЕЛА СА ПОДАЦИМА О МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ РОЂЕНДАН Е-MAIL

ТАБЕЛА СА ПОДАЦИМА О МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА

ТАБЕЛА СА ПОДАЦИМА О МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА

ТАБЕЛА СА ПОДАЦИМА О МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА

ТАБЕЛА СА ПОДАЦИМА О МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА

ЗАДАТАККреирај табелу са подацима за ученике из твог разреда: Име и презиме, рођендан и

e-mail адреса као на слици. Започни као на првој слици:

1. Изабери фонт Comis Sans Ms са вели-чином 12.

2. Укљученим Caps Lock-ом из тастатуре напиши текст „ТАБЕЛА СА ПОДА-ЦИМА О МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА“.

3. Остави један празан ред и у следећем реду унеси табелу са три колоне и јед-ним редом. Table → Insert → Table: „Number of columns”:3, ,, Numbers of rows”:1. (Табела → Уметни → Табела: Колоне: 3, Редови:1).

4. У сваку колону упиши текст као на слици.• Са укљученим Caps Lock-ом испиши текст у првом реду табеле.

• Искључи Caps Lock и испиши податке о својим пријатељима.

• Када уносиш e-mail адресе, ради са енглеском подршком.

5. Ако је у колони са именима неко пре-зиме дуже и прелази у нови ред, онда рашири колону. Постави курсор на границу између прве и друге колоне. Левим кликом вуци и после потребног проширења — пусти.

6. Укључи траку за рад са табелом.7. Селектирај први ред и иазбери црвену боју за текст.

8. Селектирај колону по колону и изабе-ри адекватну боју за подлогу са алатима из траке са алатима за рад са табелама.

9. Постави линије на табели као на сли-ци:

• Селектирај целу табелу и одабери двоструку линију са дебљином 11/2.

• Постави је око табеле. Одабери једноструку линију са дебљином 11/2 и постави је као унутрашњу линију у табели.

10. Меморирај докуменат под именом „Tabela1”.

ЗАДАТАК

Е MAILРОЂЕНДАНИМЕ И ПРЕЗИМЕЕмилија ЈовановскаАлександар Митевски

9 Мај

20 Октобар

Мила Морска 5 Новембар mmorska@hotmail.com

нема31 Децембар1 Април

Viki_Lesonska@yahoo.com

emi@yahoo.com

Ace@freemail.com.mk

Виолета Лесoнска Ангел Димитров

Е-MAIL

Е-MAIL

Е-MAIL

РОЂЕНДАН

РОЂЕНДАН

РОЂЕНДАН

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

Емилија Јовановска

Емилија Јовановска

Емилија Јовановска

Александар Митевски

Александар Митевски

Александар Митевски

9 Мај

9 Мај

9 Мај

20 Октобар

20 Октобар

5 Новембар

5 Новембар

31 Децембар

31 Децембар

1 Април

1 Април

20 ОктобарМила Морска

Мила Морска

Мила Морска

5 Новембар mmorska@hotmail.com

нема31 Децембар1 Април

Viki_Lesonska@yahoo.com

emi@yahoo.com

emi@yahoo.com

emi@yahoo.com

Ace@freemail.com.mk

Ace@freemail.com.mk

mmorska@hotmail.com

mmorska@hotmail.com

Viki_Lesonska@yahoo.com

Viki_Lesonska@yahoo.com

нема

нема

Ace@freemail.com.mk

Виолета Лесoнска

Виолета Лесoнска

Виолета Лесoнска

Ангел Димитров

Ангел Димитров

Ангел Димитров

ТЕКС

Т

192

ЗАДАТАК

Креирај табелу за распоред часова као на слици.

Пре него што започнеш креирање табеле, треба да направиш план рада:• Број редова у табели је 8 ,аколона 6.• Ради са српском подршком, са фонтом Arial и величином фонта 12.• Све колоне у табели на почетку имају исту ширину.• Прва колона може бити тања зато што у њу треба уписати краћи податак - редни број часа. Она треба да се смањи, а остале колоне за писање часова у одређеним данима треба да буду подједнако широке.

• Кад се прва колона стесни, друга се проширује. Да би се изједначила ширина пет колона након смањења прве, бира се одговарајући алат из траке са алатима.

• Меморирај докуменат у свој фолдер под именом „Tabela 2“.• Покушај да додадаш слике и да испишеш текст „РАСПОРЕД ЧАСОВА“ уз помоћ алата за украсно писање из траке са алатима за цртање.

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК

ТЕКС

ТЗА

ДАТАК

РАСПОРЕД ЧАСОВАРАСПОРЕД ЧАСОВАРАСПОРЕД ЧАСОВАРАСПОРЕД ЧАСОВА

193

ШТАМПАЊЕ ТЕКСТУАЛНОГ ДОКУМЕНТА

Програми за уређивање текста омогућавју штампање активног текстуалног документа.

ПРИПРЕМА ЗА ШТАМПАЊЕ

Избор штампачаПре штампања документа потребно је укључити штампач и проверити да ли у њему има хартије. На једном се рачунару могу повезати више штампача, па требамо изабрати штампач са којим ћемо радити.Пре него што се пошаље докуменат на штампање, потребно је избрати и активирати неке од параметра стране.

Параметри странеПараметри стране су карактеристике стране као: формат, оријентација стране, величина маргина стране и сл. Параметри стране у програмима за уређивање текста се могу бирати, постављати и мењати.Правилан и адекватан избор параметра страна пособено је значајан када треба да припремимо текст за штампање.Значење неких од параметрара странице је следеће:

• Формат стране је величина стране — дужина и ширина. Постоје различити формати стране. На пр. А4, Б5, писмо и сл.

• Оријентација стране је положај стране који може да буде вертикалан (portrait) и хоризонталан (landscape).

• Маргине су беле површине око текста. Страна има четири маргине — горњу, доње, леву и десну.

ТЕКС

ТШТА

МПАЊЕ

ТЕКС

ТУАЛН

ОГ ДОКУ

МЕНТА

194

Параметри стране се могу изабрати и мењати наредбом File - page setup.

У прозору који се отвара картицом Margins постављају се величине маргина и бирa се оријентација стране.У картици Paper бира се формат стране из листе понуђених формата.

МОГУЋЕ ВРСТЕ ШТАМПАЊА ТЕКСТУАЛНОГ ДОКУМЕНТАКада се штампа текстуални докуменат могуће су следеће врсте штампања према избору страна:- Штампање целог документа,- Штампање дате странице,- Штампање свих изабраних страна у одређеном интервалу (5 — 23)- Штампање парних или непарних страница у избраном интервалу штампање страница по избору из документа (5, 12, 16,17, 18, 19, 20 или 5,12,16-19, 20)За избаране стране за штампање може се избрати и број копија.

ТЕКС

ТШТА

МПАЊЕ

ТЕКС

ТУАЛН

ОГ ДОКУ

МЕНТА

WORD

WRITERСтил стране: Стандардни

Страна

Уреду Откажи Помоћ Ресетирај

Заглавље

Формат хартије

Ориjентацијa

Маргине

Горња

Доња

Фиока за хартију

Изглед странице

Вертикално порамњање редова

Постављања изгледа

[Од постављањања...

Подножје Ивице Колоне

195

ШТАМПАЊЕ ТЕКСТУАЛНОГ ДОКУМЕНТАДокумент се шаље на штампање бирањем File → Print из менија. Значење могућности у прозору је следеће:

1- Избор штампача2- Штампање свих страна у документу

3- Избор ранга страна3 - Штампање стране на којој је у датом моменту постављен курсор

4 - Избор страна за штампање

5 - Штампање издвојеног дела документа

6 - Избор штампања свих, парних или непарних страница у избраном интервалу страна

7- Број копија одабраног интервала страна за штампање.

ТЕКС

ТШТА

МПАЊЕ

ТЕКС

ТУАЛН

ОГ ДОКУ

МЕНТА

WORD

WRITER

Штампање

Штампач

Штампај у датотеци

Опсег штампања Копије

Опције У реду Откажи Помоћ

СтраницеСреди

Све стране Број копија

196

ПИТАЊА1. Наброј имена рачунарских прогрма за писање и уређивање текста!2. Који редослед активности требамо запазити при уношењу текста да би текст наједноставније добио жељени изглед?

3. Шта се подразумева под форматирањем текста?4. При писању текста у програму за уређивање текста:5. Треба да се пази на крај реда да се не би преломила реч,6. Прелаз у нови ред је аутоматски и нема ломљења речи.7. Које су важније групе алата за рад у програмима за уређивање текста?8. Да ли се може паралелно радити са два и више документа у програму за уређивање текста? Зашто је то корисно?

9. Присети се шта је то азбука, фонт, стил и величина фонта!10. Присети се како се бира српска подршка!11. Које су врсте позиционирања текста могуће у програмима за уређивање

текста?12. На које се делове, садржаје и објекте из текстуалног документа може

поставити оквир?13. Које се врсте графичких објеката могу унети у текстуални докуменат? 14. Које се графичке трансформације и промене могу радити преко слика

постављених у текстуалном документу?15. Шта је то аутоматско набрајање у тексту и које су предности у односу на

класично набрајање?16. Које се врсте аутоматског набрајања могу поставити у тексту?17. Које се карактеристике табеле могу избрати при постављању текста у

табелу?18. Да ли ће се обрисати табела ако се обрише текст из свих редова и колона?19. Да ли се разликује поступак за форматирање текста у табели, од поступка

за форматирање обичног текста?20. Ако је на једном рачунару повезано више штампача, који је поступак

штампања текстуалног документа?21. Ако неки текстуални докуменат има већи број страна, да ли се мора увек

штампати цео докуменат? Објасни!22. Да ли се при штампању текстуаленог документа може правити разлика

између парних и непарних страна? Шта омогућава ово?23. Шта је то копија страна?

ТЕКС

ТПИТА

ЊА

197

198

РЕЧНИК

РЕЧНИК

199

РЕЧНИК

200

МАЛИ РЕЧНИК О ЗНАЧЕЊУ НЕКИХ РАЧУНАРСКИХ ПОЈМОВА И КРАЋЕНИЦА

АбакусПрва ручна рачунаљка за прерачунавање са великим бројевима. Направљена од кинеза 3000. године п.н.е.

АнимацијаБрза промена великог броја сличних слика које стварају визуели ефектат покрета

Антивирусни софтверРачунарски програм за проверу и заштиту рачунара од инфекције рачунарским вирусима

Applel (Ејпл1)Први модел — прототип персоналог рачунара напрaвљен у Америци од Стива Џобса и Стива Вознијака у 1976. години

БајтКоличина података од 8 бита

Бинарни бројевиБројеви бројног система у коме је записивање бројева само са цифрама 1 и 0.

БитНајмања количина података коју препознаје рачунар

Бит-мапирана графикаНачин приказивања и рад

помоћу рачунарске графике њеним раздвајањем на тачке - пикселе

Bluetooth (блутут)Популаран начин за безжично повезивање електронских уређаја

Blue laser DVD (блу ласер дивиди)Нови тип DVD-ја са пуно већим меморијским капацитом од обичних DVD-јa. Да би се читао blue laser DVD, мора се користи blue laser DVD уређај.

BMP (bitmap)Графички формат у Windows OS.

Bcc (blind carbon copy)„Слепа” копија електронске поруке. Када се шаље електронска порука особи као bcc порука, онда остали примачи поруке не знају да је особи послата иста порука у исто време

Веб сајтКолекција од једне или више веб страна

Веб странаДокумент постављен за разгледавање на интернету у формату htm или html

РЕЧН

ИК

201

Векторска графикаНачин приказивања и рад са рачунарском графиком помоћу математичких линија — вектора

ВирусРачунарски програм који прекида и онемогућава нормалан рад рачунара помоћу активности као што су: приказивање непријатних порука на екрану, уништавање података са хард диска, успоравање рачунара и сл.

Графичка резолуцијаБрој тачака по јединици површине којим се приказује рачунарска графика

DIVx (див икс)Компресиран формат за видео фајлове у windows ос

Download (даунлоад)Сервис на интернету за скидање података од интернета

ENIAC (ЕНИАК)Краћеница за име првог електронског рачунара направљеног у Америци у 1946. године. Био је велик као фудбалско игралиште, тежио је 30 тона, био је много бучан и радио је са ручним преспојавањем жица за сваки нови прорачун.

1Р (ај пи)Интернет адреса рачунара повезаног на мрежу

ИнтернетМрежа међусебно повезаних рачунара по целом свету

ИнформатикаНаука за рад са подацима са рачунара

ИнформацијаВише података међусебно логично повезаних

Интегрирано колоЕлекронски уређај који повезује

у себи огроман број мањих електронских делова — транзистора

JPGВеома популаран графички фо р мат. Највећи број слика постављених на интернету приказани су у овом формату, а користи се и код дигиталних камера

КлијентРачунар у мрежи који користи понуђене услуге

КодекПрограм за компресију и декомпресију аудио/видео фајлова

РачунарЕлектронски уређај за уношење, обраду и чување података

КурсорПоказивач кретања миша на екрану

РЕЧН

ИК

202

Macintosh (Мекинтош)Персонални рачунар фирме Apple

mp3 (ем пе три)Веома популаран компресиран формат за аудио фајлове

PC (пи си)Персонални рачунар

PDA (пе де а)Преносни рачунар малих димензија

Open source (опен сорс) програмиПрограми отворени за промену од корисничких програмера

ПикселТачка

ПодатакЗнаци, звуци, слике и сл,. који сами за себе немају одређено значење и смисао

ПорталЦентрализиран веб сајт за избор и коришћење различитих услуга за посетиоце

Програмски језикИзмишљен језик од наређења и правила за њихово писање при прављењу одређене врсте рачунарског програма

ПубликовањеПреношење садржаја за веб сајт из рачунара где су креирани до рачунара где су хостирани да би били приказани на интернету

РАМ меморијаРачунарска меморија за привремено чување података са којима се ради у тренутку

РОМ меморијаРачунарска фабрички записана меморија која се чита прва по укључивању рачунара

РутерЕлектронски мрежни уређај који омогућава повезивање рачунарске мреже са другим типом мреже (интернет или др. мрежа)

СерверМоћни рачунар који може да опслужи већи број персоналних рачунара са подацима и програмима

СвичЕлектронски уређај за регулисање размене података у локалној мрежи; данас је често свич уграђен у рутер

СпамЛанчана електронска порука

Upload (аплоад)Сервис на интернету за слање података ка мрежи

URLКраћеница за веб адресу сваког документа постављеног за разгледавање на интернету

РЕЧН

ИК

203

ФолдерЕлектронска фасцикла за сређивање фајлова

ФајлЦелина података меморисаних под заједничким именом

ФонтНачин писања слова азбуке на рачунару - рачунарски рукопис

ФорумИнтернет „место“ за размену информација групе људи на одређене теме

Хакер (Hacker)Човек који је страствен и посвећен програмер. Овај термин је често погрешно коришћен од стране медијума да би се описало понашање кракера (cracker). Кракер је човек који недозвољено напада рачунаре и мреже са намером да направи штету.

ХиперлинкТекст или слика која у себи садржи везу ка другом документу или месту у истом документу. Веза се активира кликом миша.

ХостирањеРезервисање простора за веб страницу на рачунару који се зове хост за приказивање садржаја веб стране на интернету

HttpКраћеница за протокол — поступак и правила за размену веб страна на интернету

Htm и htmlФормат за веб документе постављене за разгледавање на интернету — веб стране

ЧипВиди интегрисано коло

Wi-fi , Wi-max (ВиФи, Вај Макс)Краћенице за технологије за бежично повезивање рачунара на интернету

WWW (world wide web )Ознака најпопуларнијег сервиса на интернету за разгледање веб страна

3GОзнака за технологију везивања на интернету преко мобилне телефоније

РЕЧН

ИК

204

ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ДЕВЕТОГОДИШЊЕГ ОБРАЗОВАЊА

Аутори: д-р Симе Арсеновски ФОН Универзитет, Скопље

Маја Лошанска-Тодоровска О.У. „Рајко Жинзифов”, Скопље

Ђорђи Какашевски ФОН Универзитет, Скопље

Лектура и коректура: Емилија Арсеновска

Корица: М-р Марија Ветеровска

Превод са македонског на српски језик: Добривоје Стошић

Стручна редакција: проф. др. Ружица Манојловић

Издавач: Министарство за образовање и науку Републике Македоније

Лектура: Стефанија Маџоска

Штампа: Графички центар доел, Скопље

Tiraj: 800

Решењем Министра образовања и науке Републике Македоније бр. 10-1603/1 од 19.06.2009. године одобрава се употреба овог уџбеника

CIP - Каталогизација во публикацијаНационална и универзитетска библиотека “Св.Климент Охридски” , СкопјеЛОШАНСКА, МајаИнформатика за петто одделение / Маја Лошанска, Ѓорѓи Какашевски, СимеАрсеновски. - Скопје : Министерство за образование и наука на РепубликаМакедонија, 2009. - 199 стр. : илустр. ; 30 см

ISBN 978-608-4575-24-5

373.3.016:004(075.2)=163.3

COBISS.MK-ID 79198986