MAKBET

Lica: Dankan, kralj ŠkotskeDonalbejn - kraljev sinMalkom - kraljevi sinoviMakbet i Banko – vojvode kraljeve vojskeMakdaf, Lenoks, Ros, Mentet, Angas, Kejtnes – škotski plemićiFlijans – Bankov sinSjuad, grof od Nortumberlanda, vojvoda engleske vojskeMladi Sjuad, njegov sinSiton, oficir u Makbetovoj svitiDečak, Makdafov sinEngleski lekarŠkotski lekarVojnikVratarStaracLedi MakbetLedi MakdafPlemićka, dvorkinja ledi MakbetHekata Tri veštice

Mesno radnje: na kraju četvrtog čina u Engleskoj, a u toku ostalih delova drame u Škotskoj

Prvi čin (7 scena)

Tri veštice razgovaraju, grmi i seva, kažu da će se naći ponovo na pustari zajedno sa Makbetom. Izvrtanje vrednosti jedna veštica kaže – Lepo je ružno, ružno je lepo čak.Kapetan opisuje bitku sa Norveškom vojskom. Makbet je hrabar, rasporio je nekog junaka. I Ros hvali Makbeta. Pobedili su u bici. Kralj naređuje da se nagradi orednom, ali kaže – Makbetova dobit njegova je šteta.

Oluja, dolaze Makbet i Banko, tri veštice ih pozdravljaju Makbeta pozdravljaju sa Zdravo, budući kralju. Pre nego što postane kralj postaće kodorski tan. A kad Banko pita za svoju sudbinu kažu

mu – manji i veći od Makbeta bićeš, ne tako srećan, al ipak srećniji, rađaćeš kraljeve, a nećeš biti kralj. Ali one su iščezle posle ovoga. Nisu sigurni da li je to bilo priviđenje ili stvarnost.

Kralj imenuje Makbeta tanom od Kodora. Banko: Često nam oruđa tame govore istinu, da bi nas navela na zlo. Pridobiju nas zbiljskim sitnicama, a izdadu nas u onom najvećem. (Govore polovičnu istinu zli). Kralj grli Makbeta i kaže da će njemu ostaviti svoj presto, a do tada ga proglašava princem od Kamberlanda. Makbet: To je eto kamen o koji se moram spotaći ili ga preskočiti, jer mi na putu stoji on. Sledi pismo koje čita Ledi Makbet, pismo je u prozi i u njemu Makbet govori o svom susretu sa vešticama. Ledi Makbet: Hoćeš da si veliki, imaš slavoljublja, ali si bez slosti što treba da ga prati. Što najviše želiš hteo bi al časno, nepoštenu igru ne bi hteo, al bi da dobiješ što se samo tako može. ... Sama sa sobom kaže da će mu pomoći da ostvari to što mu je sudbina već zacrtala.Čuje da dolazi Makbet i to sa kraljem koji će tu noć prespavati kod njih. Ima plan da ga ubije. Kuje plan zajedno sa makbetom, ali Makbet se stalno predomišlja. Strah ga je zato što izvršiti to ne znači i svršiti sa time, već će ga to proganjati. Ledi Makbet ga nagovara i dalje da bude ono što želi, a ne ono što bi hteo. Makbet: Ja smem sve ono što liči čoveku, ko sme više, nije čovek. Na kraju Makbet pristaje. Plan je da Ledi napije dva kraljeva pratioca, da ubiju kralja i krivicu svale na sluge. Makbet joj kaže da rađa sinove, jer njen duh samo njih treba da stvara.

Drugi čin

Čin izvršava Makbet. Odmah nakon toga počinje da čuje glasove, ludi, kaje se. Ledi mu kaže da se vrati i ostavi nož u ruke slugu, ali on ne može, ona odlazi i prlja ruke krvlju. Kralj je bio pravedan, a i on kao domaćin trebalo je da ga zaštiti a ne da ga ubije. Kralj je bio pravedan, a i on kao domaćin trebalo je da ga zaštiti a ne da ga ubije. Makbet priča kako nije mogao da izgovori amin. Neko kuca.Vratar razmišlja (u prozi) kako li je vrataru u paklu. Kad god vratar priča to je u prozi.Dolazi Makdaf i Lenoks. Pita Makdaf što toliko dugo kuca, a vratar mu priča o piću i o tome kako ono izaziva blud ali i sprečava njegovo izvršenje u isto vreme. Ponese, pa uspava prevari i obori.Došli su da bude kralja. Lenoks priča kako je noć bila surova i osećala se smrt, a ptica kreštala svu noć.Makdaf nalazi mrtvog kralja. Svi su u čudu. Makbet kaže kako nije trebao da ga ubije. Donalbejn odlučuje da ide u Irsku, a Malkom u Englesku jer smatraju da su otrovne strele odapete, ali da još nisu pale. Starac i Ros pričaju kako su konji Dankanovi ujedali jedan drugog.

Makbet je proglašen za kralja, sluge su pogubljene, a na Dankanove sinove je pala sumnja jer su pobegli iz zemlje.

Treći čin

Makbet, kao kralj, priča kako se plaši Banka. Prorečeno je da će njegova loza naslediti.Traži od ubica da ga ubiju i da ubiju njegovog sina. Trojica ubica kreću i jedan ubija Banka, ali sin pobegne. Za to vreme Makbet je organizovao večeru. Na večeru dolazi Bankov duh. Samo ga Makbet vidi. Makbet ludi, a Ledi Makbet kaže kako je njemu to odavno i da ljudi ne obraćaju pažnju na njega.Peta scena (poseldnja) - u pustari se nalaze veštice i Hekata (rimska boginja mađije i vradžbina).

Hekata grdi veštice kako su mogle da izazovu Makbeta i pričaju mu polovičnu istinu i to bez njenog znanja, a ona je njihova vrhovnica. Moraju to da isprave i da ga muče zajedno sa njom.

ČETVRTI ČIN (tri scene)

Mračna pećina, u sredini kotao koji ključa. Grmljavina, ulaze tri veštice. Igraju oko kotla, pevaju vradžbine, tu je i Hekata. Ulazi Makbet, postavlja pitanje najvišoj od svih, a to je priviđenje koje su one prizvale. Prvo priviđenje kaže Makbetu da se čuva Makdafa. Drugo priviđenje kaže da Makbetu koga je žena rodila niko ne može da naudi. Treće priviđenje mu kaže da Makbet neće biti pobeđen dok Birnamska Šuma ne počne da se kreće na njega i ne dođe brdo Dansinejsko. Treće priviđenje propadne. Pita Makbet šta će biti sa njegovim potomcima, a one mu kažu da ne pita više. Pita šta će tu kotao i one dozovu osam kraljva, poslednji je s ogledalom, za njima Banko). Makbetu nije dobro. Makbet reši da napadne Makdafa i da se reši straha od njega.Ledi Makdaf govori sinu kako je otac umro. Oni pričaju malo u stihu, malo u prozi. On ne veruje da je bez oca jer majka bi plakala, a ako ne plače to je dobar znak da će uskoro imati drugog oca. Ledi Makdaf kaže da oseća kako zlo često postaje pohvalno u današnjem društvu. Ubica ubija sina.

Malkom i Makdaf pričaju. Malkom kaže da je Makbet izdajnik i pita Makdafa što je ostavio ženu i dete nezaštićene. Malkom govori kako on ne bi bio dobar kralj, crnji bi bio od Makbeta: Ali ja nemam nijedne. Svojstva sva što liče kralju, kao umerenost, istinoljubivost, stalnost, darežljivost, milosrđe, smernost, pobožnost, strpljenje, hrabrost, čvrstina – sva mi nedostaju. Ali obilujem u raznovrsnosti svakakvih zločina na mnogo načina. Da imam moći, u pakao bi lio slatko mleko sloge, rušio opšti mir, potkopao svako jedinstvo na zemlji.Makdaf žali Škotsku što nema dostojnog kralja.

Malkom kad to vidi kaže da se pretvarao, da je kušao Makdafa kakav je zapravo i da je on čestit.

Dolazi Ros i kaže Makdafu da su mu žena, deca i sluge poklani. Makdaf krivi sebe. U zemlji je pobuna protiv Makbeta.

PETI ČIN (devet scena)

Pojavljuje se lekar koji se pojavljivao i u prethodnom činu. On leči od zlobe. Lekar i dvorkinja pričaju u prozi. Dvorkinja je zvala lekara zbog ledi Makbet. Ona u snu vrši poslove jave, još jedna suprotnost. Lekar pita otkud joj sveća i dobija odgovor da je njena naredba da svetlost uvek bude pored nje. I ona govori u prozi. Trudi se da spere neku mrlju zamišljajući da pere ruke. Pokušava da skine krv.Vojska dolazi putem od Birnamske šume.

Vojska se priprema za boj. Svaki vojnik je uzeo po granu iz šume kako bi se sakrio, izgledalo je kao da šuma ide prema Makbetovoj palati, što je bilo u proročanstvu veštica. Kraljica je mrtva, umrlaje od ludila. Makbet razmišlja kako je čovek samo sena. Makbetu su još prognozirali smrt od nekoga ko nije rođen od majke. Makdaf mu otkriva da su njega iz majčine utrobe izvadili pre vremena. Makdaf je ubio Makbeta, dolazi sa njegovom glavom. Malkom kaže na kraju u govoru da se misli da je kraljica sama sebi uzela život.