malo vike oko mike - Пројекат Растко · karijeristu, to ti je namera, da zajedno...

Vesna Jankovi}

MALO VIKE OKO MIKE

102 Vesna Jankovi}

VESNA JANKOVI], ro|ena je 1947. godine u Beogradu. Diplo-mirala na Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju naodseku Dramaturgije.

Dramu Frojlan Ana izvelo je Srpsko narodno pozori{te uNovom Sadu 1973.

Dramu Mraviwak izvelo je Jugoslovensko dramsko pozori{te uBeogradu 1976.

Dramu Soliter izvelo beogradsko Pozori{te na Terazijama1980.

Za tekst komedije Malo vike oko Mike nagra|ena je prvomnagradom na konkursu festivala za savremen tekst "Dani komedije"u Jagodini.

TV drame: Jedan dan izvela je Beogradska televizija 1977. Yo-ging, zajedno sa Borom \okovi}em, realizovala je Beogradskatelevizija 1984.

Romani: Zlatna kwi`ica (nagrada "Milo{ Crwanski") i Ma-gi~ne stepenice; Zbirka pripovedaka Stanari du{e. Sve trikwige u izdawu "Prosvete".

LICA

MIKA – dosadio mu `ivot

KOKA – Mikina `ena

@AKLINA – ku}na pomo}nica

STOJKO – pesnik iz okoline Ra{ke

OQA – Mikina }erka, bistra pamet al slabo ~uje na levo uvo

De{ava se u velikoj sobi, u stanu kod gospodinaMike Jovanovi}a.

Vreme je bilo koje, u prole}e.

103

Vesna JANKOVI]

MALO VIKE OKO MIKE

Plamen sve}e u mraku. Gori na komodi iznad Mikine glave.

OQA: (Wegova k}i jedinica, u|e i spotakne se, vi~e)Mamaaaa... da vi{e ne vidim sve}u iznad tatine glave.(Sklawa te{ke zavese sa prozora, sobu obasja svetlost.Otvara prozore)Sve si zamra~ila, pobogu èno, za {ta se ti bori{?

KOKA: (Ulazi u sobu. U elegantnoj crnini, na licu ima maramicu,diskretno pevu{i, sprema se za sre}nu udovicu)

OQA: (Duva u sve}u i gasi je)Moj otac nije umro! I ne pada mu napamet, je l ti jasno? Neprojektuj svoje misli u wegovu glavu! Skidaj crninu i davi{e ne spu{ta{ roletne i ne navla~i{ zavese na prozore.Ako je u tebi mrak, proluftiraj vijuge, ne zamra~uj na{eglave. Evropski prosek danas je sto godina, a Mika jo{ nemani {ezdeset.

KOKA: Miki je wegovo isteklo i nema mu pomo}i. Lekari su potvr-dili,(Hvali se)da Miki spasa vi{e nema. Konzilijum lekara! Moramo dabudemo hrabri i da se pomirimo s istinom. To je ìvot, detemoje!

OQA: Molim...(Okrene desno uvo prema Koki)Kakvi lekari? A zar te neznalice naziva{ lekarima? Mojotac je krenuo kod zubara da izvadi zub. Posle tri danadovezli su ga ku}i kolima hitne pomo}ii objasnili da munema spasa! Tebi, jadnice, ni sopstveno iskustvo ne pomaèda shvati{ o kakvoj se prevari radi! Zaboravila si {ta tise desilo pro{le godine: trepavica ti urasla s unutra{westrane kapka, a deùrni lekar, radi zarade, hteo da ti vadi ioko i pola mozga! Taj zna da se danas bez mozga jako ugodno iìvi, i napreduje u karijeri!

KOKA: Da mu nisam debelim plavim kovertom zakitila beli man-til, ode meni iz glave zdravo oko u teglu s terpentinom!

104 Vesna Jankovi}

OQA: [to vi{e slatkih sokova,(Otvara prozore)sunca i svetlosti. To je tati potrebno, osetqiv je i tanan.Treba mu vratiti veru i voqu, i qubav za ìvotom.(Unese se Koki u lice)Kada tvoja koà nije u pitawu, na bele mantile ne ka~i{plave tufne!

KOKA: Da li ti to mene optuùje{ da sam negde pogre{ila?(@ali se)Niko ne moè da ujede za srce, kao ro|eno dete! To mi jehvala za sve {to sam vam u ìvotu davala.

OQA: Tebi se ~ini da si dovoqno davala, al izgleda, ipak nisi!

KOKA: Urazumi se, dete moje. Tvog oca su iz bolnice otpustili da uku}nom miru proìvi posledwe dane. I da sam potegla zanovcem, da sam zatufnila sve bele mantile plavim tufnama,ni tada se ne bi desilo ~udo! Uostalom, u ~uda ne verujem.Zato ni{ta i nisam dala.(Za sebe)Od para sve se teè i teè rastajem, to je ta~no.

OQA: Moj otac }e se oporaviti bez pomo}i tvog novca. Tvoganovca. Tvoga novca. Ni lekari mu nisu potrebni. Sve su to{usteri a Mika nije stara cipela da ga oni krpe. Mika je~ovek visoko razvijene svesti.

KOKA: Nemoj, sine, nikom da pri~a{ da }e se tata oporaviti zato{to ima visoko razvijenu svest, nikom to nemoj da kaè{!(Miluje Oqu)Izludeli te ti tvoji elaborati, magistrati, doktorati.Potpuno si izgubila kontakt sa ìvotom! Samo piskara{,gluposti, te – nazovi nau~ne radove, izmi{qa{ i fanta-zira{. Nije Mikin ìvot tvoj nau~ni rad pa da ga skra}uje{i produùje{, da ga prepravqa{ i radi{ na wemu kao natekstu. Ne brukaj devojko, ni sebe ni mene, pomisli}e da sina~isto poludela.

OQA: Nije me briga {ta ko misli! Jo{ uvek mi je instikt o{trijiod pameti. Nije me obrazovawe unakazilo. Poznata mi jeetika savremenih nau~nika, pa ne pristajem na {tancovanelekarske dijagnoze, nek ih daju sami sebi i svojim famili-jama. Trgni se ve} jednom, èno, treba da pomognemo ~oveku unevoqi! Samo nas ima, mene i tebe, ako ga izneverimoosta}emo bez wega.

Malo vike oko Mike 105

Oqa sklawa i posledwu zavesu, sve}u sa komode baca kroz prozor.

Mika se malo prome{koqi.

KOKA: (S uzdahom)U moje vreme devojke su se udavale za ~oveka iz dobrefamilije, za kulturnu personu, za ugled i za ~in, dru{tvenipoloàj i gra|anski standard. Danas ima vi{e udava~a negodobrostoje}ih mladoèwa. Ne bih se ni ja, ovako iskusna,ba{ lako sna{la u toj èstokoj konkurenciji. Mada, usvakom kukoqu dobra kokica prona|e zdravo zrno. Mojasirota Oqa, tolike {kole, a ne pomaè! Govorila sam,nemoj Miko, upropasti}e{ dete naukom. Nije vredelo. Sil-ne je kwige u glavu potrpala, toliko znawe a korist nikakva.Sve pare za Sorbonu {to smo bacili dala bih za jednogdobrog mladoèwu.(Koka se nagiwe i gun|a nad Mikom)Terali ste svoje, i ti i tvoja }erka! Uvek ja ispa{tam. Ovanapast traì od mene da se tu~em sa vetrewa~ama. I sadaispa{tam, jadna li sam, i àlosna!

OQA: (Odgurne Koku od Mike)Moj je tatica uzor u svemu, pravi draguq, najboqi otac iuzoran mu`. Dok postoji i najmawa nada, ne predajem se,bori}u se za wega.

KOKA: Osiroma{ili smo pa mu se ìvot smu~io. Da i dostojanstvone izgubi, poùrio da ode, ~estiti ~ovek! Mora{ da po-{tuje{ o~evu voqu. Svi imamo pravo da sami odlu~ujemoho}emo li da ostanemo ili da odemo.

OQA: Da ga svakodnevno nisi pritiskala(Imitira je)“Ne bacaj pare! Opet si kupio skupqi hleb! Kupio si mlekou tetrapaku, u najlonu je jeftinije”, da mu nisi gurala prst uoko i u dostojanstvo, ne bi Miki ni{ta smetalo. Ti si takoja neprestano ima primedbe i kojoj ni{ta ne vaqa. Za-noveta{, uvek ti ne{to fali, zato mu je ìvot dojadio. Alija ti nisam Mika i tvoji {tosovi kod mene ne pale. Tatamora da se vrati u ìvot.

KOKA: (Opet zakuka)Crni Miko, boqe da ne ~uje{ ovo {to ja ~ujem, preseli bi tiposledwi trenuci u spostvenoj ku}i. Za sve sam ja kriva, izato {to leì{ ovde, i to mi ovo dete stavqa na du{u! Nimoje godine ne po{tuje, ni {to sam ne`na majka, i skoro, ve}

106 Vesna Jankovi}

i udovica. Tvoja }erka eksperimenti{e sa svim i sva~im. I sro|enim ocem kad joj do|e pod ruku. Kritikuje lekare inauku, a bo`ju voqu i sudbinu ne po{tuje. Hirovita je i bezose}awa. Novim generacijama, moj Miko, ni{ta nije sveto.

OQA: Ko kaè da mi ni{ta nije sveto? @ivot je svetiwa. I da tevi{e nisam videla da pali{ sve}u iznad glave koja misli ...ili sawa. A onog baksuza, popa, {to mi se ve} nekoliko danaovde muva i samo gleda {ta }e za yep da zaka~i, i wega }u daoteram, ~im se pojavi na vratima.

KOKA: Kuku meni, {ta me sna{lo. Pomagaj moj Miko, nikad me nisiizneverio, pa nemoj ni sad, u~ini ne{to. Obruka nas ovodete na~isto, lekare je izvre|ala, tvom doktoru predloìlada otvori privatno grobqe. A sad, evo i svete oce na{ecrkve nagr|uje. Ima pogan jezik! Misli}e qudi da smo je mitako vaspitali.

OQA: @ivot ne priznaje popovske ograde, ni doktorske diplome.Postoji samo voqa, voqa i mo}. Zahvaquju}i tatinom slo-bodnom vaspitawu, ja sam proizvod same sebe.

KOKA: Kad studentima na fakultetu predaje{ lekcije iz filo-zofije, to je u redu, zato si pla}ena. Ali kad mudruje{ dok samnom razgovara{, sve mi se ~ini, sine, nisi ba{ pri ~istojsvesti. Mika te naukom zarazio, on ti je }u{nuo kwige uruke, sad nek ispa{ta.(Dere se na Miku)Ne dozvoqava ti moj Miko ro|ena }erka, ni od du{e da serastane{! Ho}e glavom kroz zid!

OQA: Volim ga toliko da ne mogu da se pomirim da je smrtan, dasmo svi mi smrtni. Mo`da sam od tuge skrenula s uma. Moguli, uop{te, da skrenem s uma? Imam li prava na to?(Hvata se za glavu)Je li ovo moje? Ili je ovo jedna tu|a tikva nafilovanainformacijama?

KOKA: (Opet se uhvatila sve}e, poku{ava da je zapali)Nisi vi{e mala, morala bi sa ìvotom da se suo~i{.

OQA: Nemoj da misli{ da si tako mudra da niko ne moè da teprovali, znam {ta ti je namera i {ta smera{.

KOKA: A {ta ja to smeram, ba{ me interesuje?


OQA: Lak{e }e ti biti, sve ra~una{, mladoèwu da mi prona|e{kad Mika nije uz mene da mi stranu drì. Volela bi nekogkarijeristu, to ti je namera, da zajedno odemo u inostran-stvo, u diplomatsku slu`bu, a ti da nas pose}uje{ i usputispija{ koktele, ako moè.

KOKA: [ta tu ima lo{e, pobogu dete, ako èlim za diplomatu}erku da udam, tebi takav pripada jer i ti si èna evropskogobrazovawa.

OQA: Sto puta sam ti kazala, ne}u za karijeristu. Uh, kako mi segade te ansvering ma{ine {to znaju odgovor na svako pi-tanwe, svi ti la`waci s Dior nao~arima na nosu i ve{toispisanim ciriculum vita. A dupe stalno u zavetrini.

KOKA: Ho}e{ drvose~u?

OQA: Ako ima srca, za{to da ne! I ako bude divan, kao moj tatica!Jesi se ti udala za ~oveka ili za stepenicu na dru{tvenojlestvici?

KOKA: Dosta praznih pri~a! Mika je bio i dobra prilika, je l tijasno? Nije tebi ni{ta jasno! Boqe poùri da ne zakasni{na fakultet! I ne pri~aj sva{ta tim jadnim studentima, tojizlu|enoj deci, ne govori pred wima gluposti kako ti jeotac na vi{em nivou svesti i kako ti {aqe poruke iznebeskih svera, pazi da slu`bu ne izgubi{. Samo bi mi jo{to falilo! Udovica sam, takore}i, s neobezbe|enom uda-va~om dugog jezika, crno mi se pi{e! @aklina, @aklina...gde je ta @aklina? Tek je do{la u ku}u a ve} se izvla~i! Iona je neka landara, trideset godina, a jo{ neudata! Bolestse uvukla u ènske glave, za ruke da se uhvatite, iako@aklina ima samo niù medicinsku, pamet vam je ista.

OQA: @aklina no}ima sedi pored tatinog kreveta, pazi ga, bdinad wim. Ne staje dvadeset ~etiri sata jadnica! Preko danakofa i krpa a uve~e deùrstvo pored bolesnika! Zami{qa{da si velika dama, a tvrda si kao karton! Ako se u damera~unaju dogmate i paraziti, nikad ne}u biti dama tvogakova!

KOKA: Brani{ svakog s ulice, a majku napada{! Da je @aklinadobra, ve} bi imala i svoju ku}u i svoju porodicu.

OQA: Nema sre}e, kao ni ja. A nema vi{e ni pravih mu{karaca,retke su to ìvotiwke u dana{we vreme.

108 Vesna Jankovi}

KOKA: Besnuqe, to ste vi. Poznajem vas, qubavnici vam trebaju,jeftina zabava, samo za krevet, a ne muèvi i ozbiqne veze!A sad je i meni dosta, umorna sam. Ako @aklinu uhvatim dane radi kako treba, lete}e iz ku}e.

OQA: Ne tr~i oko tebe, nego oko bolesnika, zato ti jadnica, nevaqa. Radi kao ma{ina. A ni baterije ne mora{ da jojmewa{.

KOKA: (Uzdi{e)

Koliko teìne sa svih strana. Moje baterije ne traju ve~no.

OQA: Nema vi{e Mike ~arobwaka, ubaci{ problem, a iz glaveispadne re{ewe. Ubaci{ mu u uvo èqu, a Mika tr~i ikupuje ti tople kifle. Za{to se ne bori{ nego jadikuje{?

KOKA: Da nisi malo preterala, du{o?

OQA: Jedina pametna stvar je, {to ti nije dozvolio da mu rodi{vi{e dece, da mu brige oka~i{ oko vrata, pa da zaboraviza{to se rodio. Ovako je bar uspeo neku kwigu da pro~ita imalo sveta da vidi, dobri moj, jadni, plemeniti otac.

KOKA: E, da zna{, kad me ve} vu~e{ za jezik, najvi{e {to zameramsebi je {to sam ga pustila pa je radio sa tobom {ta je hteo.Da sam bila pametna kao {to nisam, bila bi ti meni ve}udata. Druge bi te brige brinule, a ja ne bi trpela tvojeisprazne snove i luda~ke ideje.

OQA: Imam nedodirqive pricipe.

KOKA: Koji su ti to principi?

OQA: @ivim od qubavi, a ne kao ti, od tele}eg pe~ewa. Ako unekome otkrijem zrno poezije, radujem se. Ako osetim ~istosrce, zatreperim od uzbu|ewa. Ako mi neko ponudi krilama{te, prihvatam let. Rudnik duha kad vidim, kopam do dna.I mom tati oduvek su i{li na ìvce karijeristi i pre-peglani intelektualci koji kad do|e i najmawe stani-pani,nigde ih nema. Ajde, skidaj tu crninu, i malo se o~e{qaj, kadse tata probudi, da se ne upla{i.(Nagiwe se nad Miku i qubi ga)O~e, od sopstvene ène mora{ da bri{e{, potpuno terazumem. Ali postoji lep{a strana ìvota. Je l me ~uje{,tata? Ja sam tvoja Oqa.(Poqubi Miku i odlazi)


KOKA: (Zakuka)

Smiluj nam se, Boè! Jo{ je dete, ~istog srca, ne moè daveruje da je Miki do{ao posledwi ~as. Batrga se, {ta bidrugo.(Pogleda se u ogledalo)

Ima ponekad i prava, zaista sam zapu{tena, moè nekoslu~ajno da bane, pa da me zatekne nespremnu!(Nasme{i se koketno)

Otmeno se drìm i dobar sam vernik, svi me po{tuju u na{ojcrkvi. I Miki sam govorila, kad jedno od nas dvoje umre, ja}u da ostanem dostojanstvena i nepristupa~na.(Pogleda na sat)

Ju, umalo da zaboravim, zakazala sam kozmeti~arki i fri-zeru, da se malo ispeglam oko o~iju koje si tako voleo, mojMikoooo.(Sre}no)

I kosu }u da {atiram, kad se u kapeli skupi otmen svet, svida se dive! Nije Koka roba za bacawe! ^vrsta sam, sve je nameni kao da sam od mermera vajana.(Divi se svom telu, moli Miku)

Bio si dobar, neàn muì} moj Miko, pa nemoj ni sad da merazo~ara{, olak{aj mi i oslobodi me ove stra{ne ne-izvesnosti...

@AKLINA: (Ulazi i vu~e usisiva~ za pra{inu, obu~ena u mini crnu

sukwicu i bluzicu na dugmi}e, ispod bluzice korset, pri-

lazi Miki i zagleda ga)

Gospodin jako lo{e izgleda!(Razgovara sa Mikom)Kao da ste tri dana odleàli po zemqom, tako ste bledi!Toliko truda, i jo{ nema rezultata, qutim se na vas!(Za sebe)

Sad se ve} i pla{im... Opet me spopada vatra.(Skida ko{uqu, ostaje u dekoltovanoj majici)

Je l zgodno, gospo|o, da lupam usisiva~em?

KOKA: Kakvo pitawe, devojko! Kome bi to moglo da smeta? Nikogovde vi{e ìvog nema, koji moè da te ~uje. Ja ovog trenutkaodlazim, imam posla. Radi svoj posao i nemoj da se pla{i{.

@AKLINA: (Zagleda Miku)

On kao da ~uje zvuke! Kod gospodina se ne{to pomera.

110 Vesna Jankovi}

KOKA: [ta se pomeralo, pomeralo se. Mika sada slu{a an|eoskeharmonije. Kako divno zvu~i kad zapevaju crna~ki horovi,wihovi glasovi stiù do nebesa. Imam tu plo~u, stavi}u jena gramofon kad nam do|u prijateqi. E, moja devojko, oduveksu mi svi zavideli, na mojoj snazi i lepoti. Ne}u nikom dapruìm satisfakciju, ne}u da me qudi saàqevaju, mada tojedva ~ekaju! Priredi}u im iznena|ewe, ima}e na{i pri-jateqi {ta da vide: blistavu Koku, lepu i dostojanstvenu ugubitku i bolu.(Vikne na @aklinu)Ho}u da sve blista, da puknu od muke!(Zapali novu sve}u iznad Mikine glave)

@AKLINA: Zar nije, ipak, malo prerano za sve}u, gospo|o?

KOKA: Trgni se, devojko! Moja }erka i ti, kao da }ete ve~no ìvetitako se pona{ate! Pamet u glavu, mladost je kratka, isko-ristite jo{ to malo sveìne {to vam je ostalo, da posle nebude kuku-lele, u {ta nam mladost pro|e! Za koju godinuniko vas vi{e ne}e pogledati, pristiù pokolewa noveènskadije!(Uzdi{e)Moj Mika je bio sre}an ~ovek, ubrao je nevini pupoqak,najlep{i cvet beogradskog pa{aluka, svoju Koku. @ivelismo u sre}i i harmoniji. A sada, evo, ima ko dostojno, i kaovelikog ~oveka, da ga oàli i isprati: velika ~ituqa unedeqnom broju, odabrano dru{tvance koje se skupilo uotmenoj ku}i ucveqene udovice. Uz staro vino, i roman-ti~ne uspomene, evociramo prohujali ìvot, se}amo se, sasuzama u o~ima, na{eg Mike. Lep rastanak od ovog sveta.

@AKLINA: (Za sebe, nagnuta nad Miku)S ovim svetom meni nije lep nikakav rastanak, ìvot mi sedopada bez obzira {to nije lak!(Zagleda Miku)Gospo|o, jo{ pre tri dana gospodinu smo obukli crno odeloi belu ko{uqu. Kragna je prqava a odelo pogu`vano. Ima{na je sva uflekana.

KOKA: Ko{uqa prqava?(Zagleda Miku)Ma{na uflekana?(Hvata se za srce)Mika se no}u {eta dok mi spavamo, jesi li to htela da mikaè{?


@AKLINA: Gospodin jo{ uvek pokazuje znake ìvota, pa mu ja, kad mu seu snu otvore usta, sipam ka{iku toplog mleka, malo ka-~amaka,to je jaka hrana. I zdrava. Pone{to se prospe i to sute fleke. Ne uzbu|ujte se, nije ono {to mislite.

KOKA: Hvala ti {to me umiruje{! Sva{ta se danas de{ava, a jaimam slabo srce. Presvuci ga @aklina, odmah ga presvuci dane pukne bruka. Pakosnici bi to jedva do~ekali, da Mikuvide otrcanog i prqavog. Vi|am qude, na{e kom{ije, kojimesecima izlaze iz na ulicu uflekani, upi{anih pantalona!Dok silaze niz stepenice ~e{u dupe, sve ovako,(Pokazuje)~a~kaju nos i maù o gelender,(Pokazuje kako)a wihove ène se zbog toga ni malo ne uzbu|uju, izigravajudame. Ali ja nisam takva. Moj Mija je uvek bio doteran.Otmen i elegantan oti}i }e i na onaj svet. Zna{ {ta,@aklina...

@AKLINA: Izvolite, gospo|o...

KOKA: Volim da u{tedim, to mi je u krvi, al kad treba ja sam{iroke ruke. Malo je prave gospode na ovom svetu, ne smemda brukam svoju sortu! Ja pripadam otmenom dru{tvu, viso-koj gra|anskoj klasi. Nekada sam, kao devoj~ica, bila ~estgost i na kraqevskom dvoru.

@AKLINA: Videli ste kraqa, gospo|o? Ma je l mogu}e? I vi ste todru{tvo?

KOKA: Nego {ta, isto smo dru{tvo, otmeni od glave do pete! I onimnogo vole pe~ewe! Slu{aj, kad sam prvi put upoznala muàna prijemu kod francuskog konzula, bio je obu~en u frak.Moj Mika, lep kao slika! Takvog uvek èlim da ga zadrìm use}awu.(Zasuzi)Brilijantski prsten na kaìprstu, leptir ma{na na ta~ki-ce, lakovane cipele. Mogla sam {minku da popravqam ogle-daju}i se u Mikinim uglancanim cipelama. A frak, naj-skupqi u dvorani.(Veselo)E, u tom fraku }emo se i rastati!(Otvara orman, izvla~i pra{wave kutije s krpama, vadiMikin stari frak)Kao nov!(Daje ga @aklini, ushi}eno)Obuci ga gospodinu.

112 Vesna Jankovi}

@AKLINA: Pun je mi{ijih govana. Uh, al smrdi, kao da su mi{evigodinama ìveli u ovom fraku.(Trese frak kroz prozor)

KOKA: Ni{ta... ni{ta...(Otima joj frak, zagleda ga)Malo su ga i moqci progrizli, desni rukav izbu{en kaosito. Le|a su u rupama, to su mi{evi. Ali frak je skup vidise: {tof engleski, a postava òrèt svila, kroj austrougar-ski! Mo`da bi na buvqaku mogla da uzmem neku paricu zawega!(Okre}e ga po rukama, ali ipak odlu~uje)Ma nek ide s Mikom! Obla~i mu ga @aklina!

@AKLINA: A ko{uqa i dowi ve{? Da mu stavim ~istu ko{uqu i dowive{? Smem li ja gospo|o da mu presvu~em dowi ve{?

KOKA: Oprezna si, devojko! Sada sme{ slobodno!(Vadi cipele iz kutije, imalin i ~etku, i gla~a ih. Navla~iMiki jednu cipelu, zatim gla~a i |on na cipeli)Tako...

@AKLINA: Ju, gospo|o... osta}e crni tragovi po parketu kad gospodinpo~ne da hoda. Te{ko }e se s poda oribati ta crna mast. Kojo{ imalinom gla~a |onove? Mnogo ste pedantni.

KOKA: Jezik pregrizla, devojo! Ne}e se Miki |onovi dohvatitiparketa.(Prekrsti se)Mnogo ti gleda{ televiziju, ima{ bujnu ma{tu! Ili te jemoja Oqa uzela pod svoje, pa veruje{ u wene fantasti~nepri~e da }e Mika ozdraviti! Ja sam u va{im godinama, upono}nim ~asovima, imala boqu zabavu od tih glupavihfilmova.(Zagleda drugu cipelu i po{to je bu{na, Koka stavqa u wukarton. Obla~i je Miki, pa je farba s dowe strane, kartoniz poderane cipele name{ta, doteruje, prefarbava s po-sebnim zadovoqstvom)Divno izgledaju, {ik, kao da su posledwi italijanski model!Ba{ sam zadovoqna! Jako elegantno!(@aklini u poverewu)Ako navrati gosin popa, nek sa~eka, bi}e vru}eg tele}egpe~ewa, da malo zaloìmo, tugu za Mikom da rasteramo.(Izi|e)


@AKLINA: (Obla~i Miki frak)Jo{ je ~vrst i lepo gra|en, mogao bi livadu od pet ari sam dapokosi. Smrt je okrutna, a ni ìvot nema milosti! I na mene}e, jednom, do}i red a ~ini mi se, jo{ nisam okusila ni pravuslast, ni pravu ne`nost. Kad sam bila mala, ostavqali me dano}im u {tali s kravom i wenim teletom. Krava je lizalasvoje tele, a ja se uvu~em izme|u wih, bila mi je potrebnaqubav, nek liè i mene! Koliko sam ne`nosti tada dobila,jo{ mi i danas traje! Mo`da qudi zato i vole tele}e meso, usvakoj tele}oj {nicli je po jedan poqubac, ne`nost i qubavmajke-krave.(@aklina se uzbudila od slatke uspomene, pa je zaplakala)Tele su zaklali a ja sam, eto, ostala ìva. I sve se nadam, su-tra, prekosutra, desi}e se neko ~udo, muzika ìvota za-kuca}e na moja vrata, neko }e i mene zavoleti ne`no.(@aklina skida Miki pantalone i kako se dohvatila ga}a,Mikina ruka kre}e da klizi po dowem delu wenog tela)

ûje se kucawe na vratima, pa muzika: harmonika i violina.

Stojko ule}e sa ciganima.

@AKLINA: Otkud ti ovde Stojko? Napio se, je l da? Pa ti opet dobra@aklina?(Uzdahne)Nisam ja te sre}e da se neko u mene ozbiqno zagleda!

STOJKO: Malo sam popio, to je ta~no. I moram da ti objasnim kolikosi slatka. Kad bi samo pristala da jo{ jednom bude{ moja!Duwo mirisna, uspomeno iz mog rodnog kraja.

@AKLINA: (Pri~a Stojkovu pri~u, zna je napamet)Imao sam ùtu duwu na vrh kredenca pa kad se pijan ku}ivratim i na krevet se bacim, a moja duwa s ormana pravo mina srce padne...

STOJKO: (Nastavqa svoju pri~u)Imao sam ùtu duwu na vrh kredenca pa kad se pijan ku}ivratim i na krevet se bacim, a moja duwa s ormana pravo mina srce padne... Udahnem mirisnu slast i zaspim odma’,sawam vo}wak ùtih duwa, i u snu se radujem.

@AKLINA: (Imitira ga)... Padni mi i ti na srce, @aklina!

STOJKO: Padni i ti na moje srce @aklina!

@AKLINA: Uvek ista ponuda, kad je pijan! Da je trezan, pa i da seokliznem!

114 Vesna Jankovi}

PRVICIGANIN:

(Sa harmonikom, razvla~i akorde)Vidi kako je zgodan, sav se cakli od razni talenti, {to sitak’a?

DRUGICIGANIN:

(Sa gitarom, ve} je zapevao)Doma}ine dobar dan, nek ti bude razdragan...(Kad vidi Miku bez svesti i u fraku, prepadne se i po~ne dase vrti oko kreveta, zagleda, pipka, vi~e Miku za palac odnoge da ustanovi dijagnoizu na svoj ciganski na~in. PipkaMiku i u isto vreme razvla~i armoniku. Kad je izanaliziraostawe, zapo~iwe pesma)

Cigani pevaju, Stojko cuga iz fla{e:

Koliko se nama ~ini,na krivini, na krivini,ovaj gazda mrtav nije.On bi fla{u mogo s namada potegne, da nategnei pod sukwu da pritegne.Koliko se nama ~ini,na krivini, na krivini.Di` se gazdaevo cuga,odmah sti`e fla{a druga.Kapke mrdni na krivinikoliko se nama ~ini,koliko se nama ~ini...

OQA: (Upada u sobu i zablene se u Stojka)Vi ste iz parohije?

@AKLINA: Gospodin je pogre{io vrata. A iz parohije nije, to se vaqdavidi.

OQA: Molim... Oprostite, malo sam otsutna.(Zagleda Stojka)Kad bi na{a crkva imala ovakav kadar, bili bismo ja~i odVatikana.

STOJKO: Mudrice mala! Ja sam Stojko, i ~ast mi je {to sam Vasupoznao. Zadivqen sam va{om pame}u.

OQA: (Sa interesovawem posmatra Stojka)Zadovoqstvo je obostrano.


STOJKO: U{ao sam u va{u ku}u na mala vrata, ali slu~aj je, izgleda,ba{ to i hteo. Lepota i pamet, to odavno traìm.(Poqubi Oqi ruku)Nisam ~ovek bez manira, pesnik sam, no}as smo se maloveselili, pa sam danas, eto, pun samopouzdawa. Bi}e mi ~astda Vas opet sretnem. Duwo mirisna, nisi mi prijavila daima{ tako lepu cimerku, iz qubomore si je skrivala, ne-vaqalice!(Preti @aklini, dobaci poqubac, po|e, al se predomisli,vra}a se. Nagiwe fla{u i sipa Miki pi}e u usta, poji ga)Da se {to pre oporavi{, prijatequ moj. Ajde, u tvoje zdrav-qe, i nemoj da o~ajava{, ìvot je pred tobom...(Cuga i poji Miku)U zdravqe qubavi!(Jo{ jednom se nakloni Oqi i odlazi)

OQA: (Kad je Stojko oti{ao)@aklina, ko je ovaj otmeni, razbaru{eni princ? Veseo je ipun optimizma!

@AKLINA: To je Stojko, ~esto sedi u kafani “Kod Tri kraqevi}a”.

OQA: Monarhista ili boem?

@AKLINA: Pijanac je. A boem, to ne znam, {ta zna~i.

OQA: Molim... {ta si rekla, ponovi, nisam dobro ~ula!

@AKLINA: (Vi~e)Da l’ je boem isto {to i be}ar? Ti kao da ne ~uje{ dobro?

OQA: Promaja mi duva kroz levo uvo, nemam bubnu opnu, al ~ujemsve {to treba. I {ta kaè{, nije ti momak?

@AKLINA: Nije, gospo|ice, nemam momka.

OQA: Ni{ta, zna~i, izme|u vas dvoje?

@AKLINA: Udvara mi se kad je pijan. Nisam vi{e dovoqo mlada. U selumi kaù da sam prestarela, imam tri’es godina. A za{to seraspitujete?

OQA: îm sam ga videla, ne{to je u meni kvrcnulo. Wegov glas, tajbar{unasti bariton, pomilovao me strasno, protutwao te-lom kao nadahnu}e.

@AKLINA: Dopadqiv je, i ja mislim.

OQA: Prirodno vrelo, nezaga|en izvor planinski, tako ga ose}am.Za dana{we vreme dosta neobi~no.

116 Vesna Jankovi}

@AKLINA: Dopada se i kelnericama iz kafane “Kod Tri kraqevi}a”,zaqubqene su do u{iju u Stojka.

OQA: Kako zna{?

@AKLINA: Iako sam ro|ena na selu, nisam ba{ tako glupa. Ju~e su mi tedevojke, zbog Stojka, zabiberile kafu! Qubomorne su namene, misle da smo nas dvoje momak i devojka!

OQA: @aklina, i ja se u wega zaqubqujem! I ja sam qubomorna natebe. U pitawu je qubav na prvi pogled, muwa iz vedra neba!

@AKLINA: Stvarno ste se zaqubili, gospo|ice Oqa?

OQA: Zar ti ne bi da si na mom mestu?

@AKLINA: Malo sam tvrda na srcu, ustvari, po celom telu sam tvrda.Moja pokojna baba me vaspitala da budem izdr`qiva i~vrsta, da me ni{ta ne izbaci s moga puta. Mada bih volelada se zaqubim, to mi se do sada nije desilo.

OQA: Kad se zaqubi{, @aklina, otvara se pred tobom novi ~ude-sni svet, postane{ sebi najlep{a na svetu. Poleti{ nakrilima qubavi, i moè{ sve, mo}na si. Kako ono re~e da sezove tvoj poznanik?

@AKLINA: Stojko, gospo|ice, tako mu je ime.

OQA: (Sawala~ki, romanti~no)Stojko je zver, luksuzno pakovawe. Do bola, @aklina, dobola me o{inuo svojim strasnim, divqim pogledom. Pri-tisnuo je skriveno dugme na mojoj du{i, pokrenuo uspavanivulkan. Samo {to ne prokqu~am, u glavi mi gori a nogeklecaju, srce bubwa kao poludelo. Tako sam sre}na, sre}na,sre}na...(Grli @aklinu, wih dve, drè}i se za ruke, igraju oko Mike,grle se i qube a povremeno qube i Miku)

@AKLINA: Kako je divno biti zaqubqen! Mo`da ima nade i za mene!

OQA: Ima @aklina, jo{ kako ima nade za tebe jer si dobra iplemenita. Ali ne sme{ da dozvoli{ tim seqa~kim babama{to ti u glavi ~u~e, da se popi{mane, da dignu unutra{wurevoluciju pa kukom i motikom srce da ti izbodu. Mora{pod kontrolom, vezane da ih drì{. Ja sam se dosad zaqub-qivala u neke ~udne tipove al mi nije krivo, otkrivala samsvoj put i sebe. Tragawe je, kaè moj tata, stvarala~kiproces.


@AKLINA: Uvek kad mi se momak dopadne, iz mene seqa~ka baba pro-govara:(Potpuno izmewenim glasom)"Ne ìvi se od qubavi, tele jedno, no se ìvi od imawa, odku}e i oku}nice. Traì{ |avola @aklina, poslen }e kuka{i pepelom }e se posipa{. A mi }e u podrum da te zakqu~amo ikoprivom }e ti gole guzi}e ispra{imo, ne}e na dupe mo}i dasedne{, jadna ti majka."(Opet stari @aklinin glas)Eto, ~ula si je. Svuda mi se trpa, stalno me pla{i, pojavi sekad najmawe o~ekujem. Da sam ja imala takvog oca i u~iteqakao vi, gospo|ice Oqa, danas bih bila carica. Ne bih seni~ega pla{ila.

OQA: Otvori srce, @aklina, i ne boj se. êkaj i do~eka}e{ cara.

@AKLINA: Volela bi, ali je za mene ve} kasno.

Mika se prome{koqi.

OQA: @aklina, ima{ li ti ogledalo da vidi{ koliko si lepa.

Koka upada u sobu promewene boje kose i moderne frizure. Kad vidi Oqui @aklinu oko Mikinog kreveta, obraduje se, misli, do{ao je Miki kraj.

@AKLINA: Ja pred ogledalom pla~em, vidim samo koliko sam nesre}na.

KOKA: Je l’ neizvesnosti do{ao kraj, da li su se okon~ale i na{e iwegove muke?

Mikina ruka klizi po @aklininom telu.

OQA: Smiri se, mama, nije tako crno kao {to se tebi ~ini.

KOKA: (Grli Oqu)Ko }e da brine o nama, ko }e da tr~i u banku i pla}a ra~une,ko da kupuje kufle i kuva prvu jutarwu kafu!(Sa strahom)Mali smo, samo je Bog veliki i milostiv, saàli}e se,pomo}i svojim vernicima.(Hrabri samu sebe)Dete moje, budi prisebna, Mikine obaveze prelaze na jednuod nas dve. A ja sam nesposobna, gubim se u svom bolu.(Pla~e)Ra~unam na tebe, snago moja!

@AKLINA: Gospo|o, nemate razloga da se gubite.

118 Vesna Jankovi}

OQA: Majko, idi se malo odmori, bi}e ti lak{e. Sa~uvaj sveìzgled i novu frizuru.

KOKA: (Gleda u @aklinu)@aklina, o~ekujem prisebnost i hladan racio, ti si ~eqadena vazduhu odraslo i odgajeno na zdravoj hrani, reci {ta sede{ava?

@AKLINA: Premoreni ste gospo|o, malo sna bi vam dobro do{lo,odmorite se, olak{ajte sebi.

KOKA: U redu. Odoh ja da se priberem(Za sebe)Kad brojim pare, nekako mi je lak{e na du{i, prosto sepodmladim. Idem da prebrojim ono malo {to imam, a nemamba{ ni tako malo. Pare su moje pilile za smirewe ìvaca.(Izi|e)

OQA: @akice, gde je ta kafana u koju zalazi tvoj prijateq Stojko?Molim te, reci mi!

@AKLINA: Ve} }ete videti i sami, ~im si|ete na ulicu. ôvek stolikom glavom ne moè da se proma{i.

OQA: S tako neobi~nom, punom tajni... Moram da ga vidim.

@AKLINA: Kad bi mene Bog pogledao, pa da mi napi{e neku lep{u uloguu ovom mom praznom ìvotu. Bar nekom na ovom svetu dabudem od koristi, nekome da budem potrebna, da na|em svrhuìvota mimo usisiva~a i krpe za pra{inu.

OQA: Postani borac, pogledaj istini u o~i, bori se @aklina. Jakasi, al nisi slobodna. Oslobodi se, i bi}e{ sre}na. A sadatr~im da potraìm Stojka.(Ode)

@AKLINA: (Uzdahne)Rasla u otmenoj ku}i! Imao ko da je {titi, da je podu~ava, dajoj ~uva ose}awa. Kak’a je to lutrija ’di }e neko da se rodi, dal’ u smrdqivoj selendri bogu iza ki~me il u beloj vili k’oGrejs Keli i wena deca. Lutrija je i roditeq prostak,lutrija i gospodin uglancanih cipela i ne`nog glasa. A jasam baksuz, meni mesto cucle turali okruwen klip kukuruza,mesto bicikla metlu. S neba sam pala pravo u {talu! Kakvusam to lutriju izvukla, jadna ti majka!(Uzima usisiva~ i po~iwe da ~isti)Samo kofa i krpa, ~etka i metla, i ususiva~, i to mi jesudbina.


Mikina ruka se pokre}e.

CIGANI: (Iz mraka, kao gr~ki hor staraca, zapevaju Mikinu pesmu)Oko {eta na sve stranedok ne stigne lik draganeBlago meni joj...

Stopala mi pute traèruke puste krila praveda dolete woj...

Gnezdo toplo savi}emo~im se, draga, dotaknemo.Ruci kre}em toj...

Oko {eta na sve stranedok ne stigne lik draganeBlago meni joj...

@AKLINA: (Usisiva~em oko Mike. Mikina ruka oko @aklininog struka.Najzad, @aklina primeti ruku koja je precizno naciqala,ispusti usisiva~)[ta se ovo de{ava? Ko se to sa mnom poigrava? Opet baba umeni vatru podpaquje da mi na opasnost skrene pa`wu. Kakosam se upla{ila, sva sam u goloj vodi! Uh bre, baba, al sipodloìla.(Progovara baba)"@aklina, tele jedno, vampir ti se pri{uwava mlade krvi dase nalo~e. Glogov kolac, bodi ga u srce!"(@aklina podigne metlu i krene prema Mikinom srcu, alijoj se ruka u vazduhu zaustavi)Stani babo, zar ja metlom u ìvo srce!? Nisam ja ubica.Za{to si se babo, k’o nikada dosad, upani~ila? U greh megura{...(@aklina se skida)Izgore}u od tvoje vatre, ne loì vi{e, smiri se, ostavi mena miru...

MIKA: (Po~iwe da bunca ili pri~a ono {to vidi po svom nevid-qivom putu)Gle, skretawe, obavezni pravac! Ti{ina me zaglu{uje!(Pritiska rukama u{i)A ova belina preda mnom! Zaslepquje mi o~i, od we ni{tane vidim. Nebeske staze, kao lavirinti. Povetarac ìvota,tako umilan i topao, ostao ve} iza mene. Vetar pro{losti

120 Vesna Jankovi}

nanosi uspomene. Vetar ve~nosti naru{ava ravnoteù. Eh,da mi je na stazu ìvota da se vratim! Izgubio sam sepotpuno, ni{ta ne raspoznajem! Ima li nekog pored mene?ûjem ubrzano disawe? Ili mi se to samo pri~iwava! Putemkojim sam krenuo niko ne ide. Mo`da neki an|eo, sprovodime, prati do ve~ne staze! Mnogo sam se kockao i mnogopropu{tao, uludo sam bacao dane i godine! Znam, to mi jegre{ka. O~uvan sam i jo{ bih da ìvim. Kad bih mogaopropu{teno da nadoknadim, izgubqeno da prona|em, besmi-sleno da osmislim, glupu glavu da opametim, sve bih uradiosamo da se vratim. Dole, poda mnom je zemqa moja, moj grad,kaldrmisane ulice, lave` pasa, tandrkawe gvozdenih tram-vaja, sva|a piqarica s Kaleni} pijace, tu~a pijanaca. Go-spode, daj jo{ malo tog razuzdanog raja, to ludilo zemaqskihboja, udeli prosjaku pregr{t ìvota.

@AKLINA: (Nagiwe se nad Miku, slu{a)Izgleda da se sa du{om rastaje! Za{to ba{ ja da se na|emusred ove rabote? Zar nikog blièg od mene nema ovaj~ovek? Gospo|a Koko, Oqaaaa! Pomagajte, gospodin se sdu{om rastaje... Nema ih, nikog nema... {ta da radim, kako daolak{am mu~eniku?(Javqa se unutra{wa baba)"@aklina, tele jedno, u svakoj si ~orbi miro|ija! Ne kukaj,no beì iz uklete ku}e, nije ti tu mesto. Ostavqaj vampira ibri{i, jo{ nije kasno."(@aklina jeca)Surova babo seqa~ka! Nije to vampir, to je ~ovek u nevoqi!Nisam ja k’o seqaci, tvrda i nemilosrdna! Srca sam mekog ine`nog, po tome se od vas razlikujem. Ovaj bi ~ovek voleo daìvi, nekako mi do{’o blizak iako mi nije rod! Al ne umemda pomognem. Pomozi, babo, ako si ~ovek, pokaì se na delu!(êka)Nema je, pobegla! Nikad je nema kad mi treba, zna samo dapopuje i da preti. [ta }u sad da radim? O srce, srce mojeuspavano, do{apni {ta da radim?

MIKA: (I daqe bunca)Moram da prona|em put i na zemqu da se vratim.(Poku{ava da se uhvati @akline, zamalo da padne. Najzad,do~epa je se)Evo prvog znaka, malo svetlosti! To mi ON pomaè, daprona|em put! Da se opametim.


@AKLINA: (Mikina ruka ve} je na wenoj zadwici)Odlepio je ve}, jadnik. Gr~i se kao crv. Boqe od neprijate-qa mu~ki poginuti, nego ovako polako s du{om se rastavqa-ti. Da imam snage, u ìvot bih ga vratila! A mo`da i imam.Ako pokidam okove i ugu{im unutra{wu babu, ako se oslo-bodim tog tereta i uspavanu snagu probudim mo`da }u posta-ti ja~a! To je, verovatno, poku{ala da mi objasni gospo|icaOqa, al je nisam sasvim razumela. Tek sad razumem {ta jegovorila. Pomozi srce, otkri mi tajnu spasewa! Da se spa-sem, i ovog jadnika koji ~eka pomo} da usre}im i vratim uìvot. To mi, srce moje, do{apni kako da izvedem!

MIKA: (Ti{e, umirenije)Ose}am, an|ele, tvoje prisustvo. Odani ~uvaru, lebdi{ uzmene... Boànsku svetlost upali da ne pogre{im, ruke mipruì da put lak{e lociram. I pomozi ako moè{, hteo bihda ìvim. Ve~nost ni{ta, sa mnom ovakvim ne dobija. Jerako ve~nost na qudsko iskustvo ra~una, ako se kosmos qud-skim iskustvom hrani, nek me malo pri~eka, nek me vratidole. Prazan sam od praznog ìvota, ni~eg u meni vrednognema, sem malo napabir~enog znawa i bqutavog se}awa naropski odnos sa dosadnom ènom. Od svega sam hteo dapobegnem, put sam u begu, izgubio. Stigoh predaleko! Umestos wom, rastah se sa sobom.

@AKLINA: (Daje Miki obe ruke, grli ga)Bi}u i an|eo ako treba. Sve mi je jasno. A sad me slu{ajte:uzdah po uzdah, di{ite. Drhtaj po drhtaj, i di{ite! Korak pokorak, di{ite opet, lagano di{ite, samo di{ite. Tako... jo{malo di{ite... ve} smo blizu, ruke tu... ^vrsto me drìte i,di{ite. Tako, samo hrabro! Telo se budi, u lice rumenilovra}a, ruke su ~vrste, tu smo!(@aklina se raduje)Spustila bih i avion s nebesa, vratila bi ma{inu s dvestadu{a na zemaqski aerodrom, za{to da ovu plemenitu du{une vratim u telo – u ku}u. Napred @aklina, ne boj se ni~ega!

MIKA: Da li je ovo kona~an opro{taj od ìvota? Ako je opro{taj,zagrli me an|ele, i poqubi, ohrabri samrtnika...

@AKLINA: Ako mi poku{aj uspe, bi}u ponosna i sre}na. Drìte se,gospodine, ciq je blizu... Jo{ samo da ateriramo!(Qubi Miku, de{ava se ~udo)

122 Vesna Jankovi}

MIKA: (Uzvra}a poqubac. Zatim se probudi. Pogleda se, pipa se ipo~iwe da se smeje. Kad primeti @aklinu, zbuni se)Video sam te, tamo negde, na nebeskoj stazi, pri{la si miblizu, osetih ti dah. I po|oh za tobom, ne ~udi me za{to!Moja si, an|eoska su{tino!(Pipa se)Jo{ uvek po sebi prepoznajem tvoje dodire, ostatke nebeskepra{ine kako svetlucaju, od na{eg bliskog susreta...(Qubi @aklinu)

@AKLINA: (Zatvorenih o~iju)Kao da sam u {tali, kao da leìm na snopu sena. I kao da mekrava qubi, tako je ne`no i lepo. Da l’ kradem ne{to {tomi ne pripada? Mo`da je, ovoga puta, to ipak moje?

CIGANI: (Pevaju pesmu "O smrti")Pobeda ìvota nad smr}u je fakt.Ko ho}e nek’ do|e dauhvati takta ko ne}e nek nas mineu tri lepe materine.

êkali smo sre}u saverom u sve{to moè da budeistinski san,ko jutro {to cveta u najlep{i dan.

Onda je do{la smrt iza uglai senkom svojom sprìla sve.Sto dana bitke tukloje srceDa svetlost ìvota nadja~amrak.

Pobeda ìvota nad smr}u je fakt.Ko ho}e nek’ do|e dauhvati takta ko ne}e nek nas mineu tri lepe materine.

@AKLINA: (Iz @akline opet progovara wena unutra{wa baba)"Crna @aklina, u {ta se upelte, k’o pile u ku~ine! Boqe dasi po{la u manastir no {to si se oèwenom ~oveku dala k’ojeftina roba. @aklina, osramoti nam rod!"


(@aklina odgovara)Pusti me babo unutra{wa, radim kako moram, a ne kako ho}u.Vaqda me moja sudbina ispravnije vodi no ti. Zar sam mogladruga~ije kad je u pitawu ìvot? Niz liticu da ga pustim dase strmoglavi! Bog mi je svedok da sam ispravno postupila.Da spasem ~oveka, sudbina me ba{ na ovu adresu uputila, sneznancem da me spoji. Niko me jo{ do danas ovako ne`nonije poqubio. Mo`da mi je su|eno da postanem sre}na èna.

MIKA: (Jo{ uvek ne veruje da je ìv)Zar tako brzo pred rajske dvore do|oh... A ti, an|ele plavi,{to me doprati do rajskih vrata, kakva je tvoja lepota! Samou blizini raja ima ove lepote. Da zahvalim nebu na milosti{to za pratwu tebe mi podari... Te o~i an|eoske, kao da samih u snu ve} mnogo puta video, i na javi o wima ma{tao. To su,zna~i, tvoje o~i. Smem li, slatki privide, pre no {to serastanemo, smem li samo jedan, jo{ samo jedan poqubac dazatraìm.

@AKLINA: (Zapla~e od sre}e)Gospodine, ja sam @aklina, va{a nova ku}na pomo}nica. Ovosu ruke koje su vas izvukle. Za taj konopac ste se uhvatili.Malo me je stid jer sam gre{na i nisam ba{ an|eo. Ali viste ìvi i zdravi, u to sam sigurna. I to je najva`nije.

MIKA: (Gleda zaqubqeno u @aklinu)An|ele, pusti jo{ malo da uìvam u tvojoj lepoti i da sawamkako }e{ biti ve~no uz mene.

@AKLINA: (Zaqubqeno ga gleda)I bi}u uz vas!

MIKA: Zar je i tebi ào {to se rastajemo? Nisam znao da an|elipla~u. Suze ti u o~ima vidim.

@AKLINA: Ja nisam an|eo, gospodine. Evo, uverite se, pipnite slo-bodno, od krvi sam i od mesa! I bi}u va{a ako to stvarnoèlite. Jer, izgleda... izgleda da je i moje srce oìvelo!Ose}am qubav! Qubav! Kao grom iz vedra neba!(Strasno qubi Miku)

Koka zavri{ti kad vidi Miku i @aklinu.

Mika primeti da su mu pantalone od fraka spale.

@aklina mu name{ta pantalone.

KOKA: Povampirio se. Namerava da me povede sa sobom!

124 Vesna Jankovi}

MIKA: (Kad vidi Koku)Ja sam ìv! Stvarno sam ìv! Zar sam se promenio? Zar mene prepoznaje{, Koko? Ili si me ve} zaboravila.

KOKA: Dok je trebalo, poznavala sam te! Ti si sad ne{to drugo!

MIKA: Ne pla{i se, Koko, nisam umro, al sam drugi ~ovek.(Poku{a da je dotakne)Evo, uveri se!

Koka vrisne i pada u nesvest.

OQA: (Pojavquje se, @aklini)Da li Stojko kupuje cve}e kad se nekom udvara?

@AKLINA: Meni je kupio kikiriki i semenke. A vama, gospo|ice?Kakav divan buket!

Stojko s fla{om rakije i buketom cve}a.

MIKA: (Kad je video Oqu)Devoj~e milo, al sam te se uèleo!

@AKLINA: (Oqi)Dok vas nije video, nije verovao da se vratio ìvotu!(Smeje se)Jesam li ja zaista toliko lepa da je poverovao da sam nebeskian|eo? Kakva ~ast za mene!(Oqi)Desilo se, gospo|ice, ~udo.

OQA: Ja u ~uda verujem.

MIKA: Ako je bo`ji poklon to {to sam opet me|u vama, ba{galantno, i vrlo ma{tovito.

OQA: @aklina, majstorice!(Grli se sa @aklinom)A {ta je sa mamom?

@AKLINA: Gospo|a je doìvela mali {ok.

STOJKO: Laka masaà srca i bi}e u redu. @akice, zna{ da samstru~wak. Kad malo popijem, oslobode mi se razni talenti!(Pipa Koku)Gospo|a je redovno negovana. Pas po dlaci, a èna po kosi,tako se prepoznaje nega!(Masira Koki srce)Ukqu~ujem vas u visoku struju, ja sam jako strujno kolo!Rumenilo se vra}a u obraze... Ve} je boqe, ve} je mnogo boqe,podiè se uvela latica...


OQA: (Grli i qubi Miku)Danas je najsre}niji dan u mom ìvotu! Znala sam da }e{ seoporaviti slatki moj tatice. Kao da si bio u vazdu{nojbawi.

MIKA: Devoj~e moje, da li sam sawao il mi se put kroz mrak samopri~inio? U jedno sam siguran, da nije bilo ovog an|elaovde,(@aklini)jo{ bih na nebeskoj carini ~u~ao i uzaludno molio da meneko natrag vrati. Pojavio se an|eo, i dao mi znak. I sada me~uva, nad ritmom mog srca bdi. Da li si stvarna, ili si samonebeski odsjaj, @aklina?

OQA: @aklina, ~arobna travka za Mikino srce, Mikin spasio~e!(Grli @aklinu)Stvarna je, tata! Potpuno stvarna, slobodno je pipni, za-sluìo si.

@AKLINA: Mo`da gre{na, ali lekovita! Takvu mi turu sudbina dala,skroz naskroz pro{aranu.

MIKA: Moram da vam priznam, samo sam jednu èqu imao dok sam uvisinama lebdeo: da jo{ jednom doìvim svakodnevicu, ranosubotwe jutro i prole}e, prve zrake izlaze}eg sunca. Po-èleo sam ìvot, i dobih bajkovit privid: po ulici blat-wavoj, prepunoj rup~aga, kora~ao sam, |onove po baramakvasio, dvesta grama bureka s }o{ka i za Koku toplu kifu. Igoluba u parki}u sam zrnevqem hranio, litar mleka u najlonkesi, sveè novine pod mi{ku... kakva lepota svakodnevice!E, tada me an|eo presrete, za ruku me uhvati i povede pomekom oblaku kao po ulici asvaltiranoj, i evo sam, opetme|u vama! Ajde da se veselimo, jer sam se vratio. Dabahatimo, rasko{nom puno}om ìvota kao slatkim vinomdu{e da ispunimo, da se opijamo, pijani od radosti da budemodeco moja.

OQA: Kao [ekspira da slu{am, kako sonete ispisuje! Tata, {ta seto s tobom zbilo? Produvali te, bi}e, vetrovi ve~nosti!Pra{inu ti s o~iju razneli, razbistrio ti se um. Principesi stare odbacio, od hladnog rezona odustao, pesnik iz tebeprogovara!

MIKA: Prezidali mi se neki unutra{wi zidovi pod dejstvom jakogpritiska, memorija se po slikama razvrstala, karakter mi sepromenio dok sam kroz ti{inu plovio. Imao sam vremena osvemu da promislim.

126 Vesna Jankovi}

STOJKO: (Cuga, zatim poji Miku)Bez rakije, gospodine, ho}e pamet da se poremeti! Rajskopi}e, bi}e da ste mu ukus zaboravili! Pridodajte, vide}etekako pa{e uz tu va{u filozofiju!

OQA: (Koki koja sa strahom posmatra dru{tvo)Kako ti se dopada, majko, ovaj mladi ~ovek?(Misli na Miku)Potpuno je nov i neodoqiv!

KOKA: (Pridigla se, odmerava Stojka)Razbaru{en, k’o svi dosada{wi!(Za sebe)Boè, ludog li stvorewa ove moje k}eri, slepa je kod o~iju!Prepoznajem joj ukus, svaki joj isti kao prethodni, a ~imkaè milo i qubazno: "Za mene je divan", ve} znam, zaqubilase u novo razo~arewe. A kad joj postane tesno u qubavnojvezi, u nauku beì i doktorske teze pi{e. Gu{imo se ukwigama koje je ispisala a nikako mladoèwu da prona|e iprihvati se ozbiqnog posla. Mene jednu vre|a, znam redo-sled uvreda napamet, obi~no po~iwe re~ima: "Limitiranaènska pamet".

OQA: (Za sebe)Limitirana ènska pamet, ne zapaà ni promene na sop-stvenom muù!(Uhvati Stojka za ruku i privodi ga Koki)A moj novi prijateq, kako ti se ~ini?

KOKA: (Za sebe)Takav talenat, da se namiri{e uli~ar i baraba me|u pri-stojnim svetom, to imaju samo lova~ki psi i moja }erka Oqa!Otvoreno pokazuje da je zainteresovana, ne ume da trguje, nezna robu da proda! Ovaj mamlaz i @aklinu pogledom pre-ska~e, oe}aj za ènsku lepotu nema! Razgovor mu draì oddevoja~kih ~ari, sav se rastopio slu{aju}i Miku, ispraznimpri~ama se zanosi. Glava puna snova-slame, a yepovi prazni!Dosta mi je takvih. Tandrkalo neko kao moja Oqa! Takav miu ku}i ne treba!(@aklini strogo)Hajde devojko, posluèwe da pripremimo pa da gosta ispra-timo, ve} je kasno!(Mika kao da za Koku ne postoji)

@AKLINA: Odmah, gospo|o!

Wih dve izlaze.


STOJKO: (Cuga sa Mikom)Mnogo mi prijate, gospodine! Ja sam Stojko, i, ako nemateni{ta protiv, ~e{}e bih navra}ao u va{ ceweni dom.(Zagrli Oqu)Va{a gospo|ica }erka, udostojila me pa`we, zanimqiv samjoj, kaè, literarno nov i osebujan! Ako iskreno govori, akose ne {ali s jadnim pesnikom koji je izgubio nadu da ikogazanimaju trzaji rawene du{e, onda je sjajna, prava persona.Ali ja se, gospodine, pla{im èna i wihovih zamki! Radijebih iskr~io {umu, sekao bukve, no da trezan u ozbiqan odnossa ènom u|em! [ta da radim kad sam takav.

MIKA: Sine,(Cugne)i ja sam imao problema, spoznao sam istinu kad je bilo kasno.Bog me na popravni poslao, i veliko mu hvala. Ne smem da gaizneverim.

STOJKO: Nisam vi{e mlad, i to me brine. Pogledajte ovu sliku!(Vadi iz nov~anika sliku)Na woj sam mlad.(Divi se svojoj slici)A sad ve} imam i sede!

MIKA: (Zagleda sliku, pa Stojka)Je l’ li~i{ sebi na sopstvenog dedu? Uporedi sliku isada{weg Stojka? Jesi li svoj deda?

STOJKO: (Gleda malo u sliku, pa sebe, u ogledalo)Nisam, gospodine, jedva da sebi mogu da budem i otac!Stvarno sam jo{ mlad!(Cuga)U va{em prisustvu, gospodine, ose}am se slobodnije, k’o dami se poru{io memqiv zid u glavi! Milina, koliko pro-stora i kako je svetlo!(Stojko se raduje)

MIKA: (Gleda u Oqu)Bi}e da je u pitawu obostrana qubav. Ali to, momak, mora{sam da otkrije{.

STOJKO: Zavoleo sam sebe za ovo kratko vreme. Va{a zasluga, gosnMiko u~itequ!(Stane pred ogledalo)

MIKA: (Ispred ogledala gurne Oqu)[ta vidi{?

128 Vesna Jankovi}

OQA: (Zaqubqeno {apu}e)Divan je, rasan primerak lepote, retka zverka!

STOJKO: (U Oqi se ogleda)Divan sam! Rasna slovenska lepota, prava retkost! Kako samdivan, pa to nije qudski!(Miki)Da nisam do{ao u ovu ku}u, ne bih otkrio koliko sam lep.

OQA: (Odgovara ogledalce)Izuzetno zanimqiv, unikatan.

STOJKO: Gospodine Miko, taste dragi, tako mi je lepo ovde, da neèlim da se rastajemo!

MIKA: Ajde sine, u tvoje zdravqe!(Cugaju)Nek padne ~ast, dobili smo zeta...

OQA: (Uvre|eno)Koliko prime}ujem, divite se mom ocu! Izgleda, dopada vamse Mika vi{e no wegova }erka! Kanda bi se za wegovu pametpriven~ali ra|e no za moju! Al ta pamet je i u ovoj glavi.(Kucka se po glavi)

MIKA: (Oqi)Kakva silna qubav!(Zaqubqeno gleda u @aklinu)Ceo sam krug obi{ao, ostavio telo da ~ami bez pokreta,osetio samo}u du{e i vetrove vasione. Ba{ ovo mesto ovde,zemqa, za qubav je kao poru~ena. Za uìvawe stvorena.

STOJKO: (Sve sigurnije)Kad malo popijem tek sam tada odvaàn i smeo. To mi jekompleks, vu~em ga iz detiwatva.(Zagleda se u Oqu)Ima jedna prepreka: najzanimqiva sam, ipak, ja sama sebi! Jel’ tako gospo|ice?

OQA: Ovoga puta, moram da priznam, zanimate me vi{e od samesebe.

MIKA: Ume{ li ti, Stojko, prepone da preska~e{?

STOJKO: Nekad sam vaìo za odli~nog skaka~a!

MIKA: Moè{ li jo{ koji put da sko~i{?

STOJKO: Ponekad presko~im samog sebe, da mi bude lak{e.


MIKA: (Stojku)Nemoj to da radi{! I ja sam, sinko, preskakao samog sebe.(Za sebe)Ali posledwi put, kad sam vezivao kravatu, iz ogledala sdruge strane stakla, upla{i me spodoba. Upiqila u mene ikao da me ismejava. Zagospodarila mi du{om, proterujemene, vlasnika,(Prstom na Koku)ne znam {ta sam skrivio, ni za{to me progawa. Kad samotkrio da beìm od pogre{ne osobe, ve} je bilo kasno.Mnogo sam daleko pobegao, nisam vi{e umeo da se vratim.(@aklini)A mo`da sam znao da }u me|u oblacima sresti svog an|ela.

STOJKO: Meni kaù da sam mator momak. Stekao sam patinu neèwe,miri{em na usamqeni~ki ìvot, ubu|ao sam ceo. Sramotame da se ènim.

OQA: Mo`da se pla{ite da moja qubav zatvor za vas ne postane,izvla~ite se ve{to!

STOJKO: Mo`da ve{to, ali, ne namerno. Nisam navikao sobom dagospodarim, veran sam sluga svom }udqivom gazdi, talentu.On je nepredvidiv, pun iznena|ewa.

MIKA: Budi gazda, a ne sluga. Uzja{i talenat i sve ostalo, osedlajsnagu, lep{e se ja{e, ugodnije se ìvi.

STOJKO: Je l’ talenat ~etvorotaktni motor kao limuzina, il’ jekowska snaga? Jednom sam upravqao ko~ijom s vi{e kowa,zamalo da zavr{imo u jarku, mnogo su bili mo}ni takoudruèni!(Zagrli Oqu)Jesmo l’ mi takvi kad se udruìmo?

Koka se pojavquje obu~ena kao @aklina.

@AKLINA: (Promenila kostim, obu~ena kao Mikina gospo|a, pravojKoki obra}a se sigurno, autoritativno, gazdinski i sa-svim dobronamerno)Koka je, sve se ~ini, pristala na razumno re{ewe. Malopouke ipak bi joj dobro do{lo.(Koki)Servilnost najvi{e koristi u ovom poslu. Ako posluje{ uku}i kad doma}ica nije prisutna, moè se desiti da te gazdapomazi po guzi. Naravno, na sve pristaje{, ne}e ti pastikruna s glave. Ako te uhvati u {teti, pravi se naivna i odma’

130 Vesna Jankovi}

traì nov posao da ne gubi{ radne dane. Ako pro|e bezsvedoka, dobija{ povi{icu, to ti garantujem iz iskustva.Voli{ pare, voli{, voli{... Uz malo sre}e, mo`da i upeca{novog muà....(Za sebe)Jadna Koka, ona ne poznaje uzvi{ene stvari. Misli da samfa}kalica, po receptu. @ao mi, ovog puta zaista nije tako.

KOKA: Kako je pokvarena. Znala sam da se iza tog wenog osmehakrije quta guja.(Uzima s tawira i guta)Dok ne osmotrim ko {ta smera i ko je ko u novoj podeli,drà}u se podaqe.... Zar su oni mislili da }e sa mnom lakoizi}i na kraj!(Sve je stavila pred sebe i pomahnitalo krka)

STOJKO: (Mqacka na prazno, prati svaki Kokin zalogaj i nikako dado|e do tawira)Oprostite na spontanosti, seqa~e sam niskog porekla, jo{mi u krvi nisu gra|anski maniri pa moram da se interesujem:ho}e li ostati ne{to za mene? I ja bih da uìvam u hrani,kao i vi, gospo|o. Glad da podmirim, da se zasitim, u sebe bihdan i no} trpao i dok u zadovoqstvo ne potonem ceo, ne bihprestajao. Kako je lepo jesti!(Gleda Koku kako muqa)Voleo bih da imam èludac kao taj va{, prostran i velikikao kontejner. U takav bih gurao sve {to mi pod ruku do|e.

MIKA: (Drì ruku na @aklininom dupetu)Ovo devoj~e, da sam je i u kontejneru, me|u sme}em prona{ao,evo ovako bih je podigao, moje ruke ~vrsto oko wenog strukada mi ne isklizne...(Miluje je ne`no)Tako si mila i lepa!(Stojku)Ni pod tu{ je ne bih stavqao, ne bi’ je kupao ni prao, usvojiobi je odma’ i ku}i je doveo.(@aklini)Da sam te u |ubretu prona{ao il da te je morska penaizbacila, uvek bi mi bila srcu podjednako draga.

KOKA: (Za sebe)Nikad meni ovako ne{to nije kazao. Ako treba u |ubre dasko~im sko~i}u, pa nek me iz sme}a izvla~i kad ga uzbu|uje.Dostojanstvo treba spasavati. Zar da mi muà otme ova


@aklina, ova zver! I ja mogu da budem zver al’ sam civilizo-vana, imam visoku kulturu. [ta bi kazali moji roditeqi kadbi saznali da je moj mu` posrnuo. A {ta bi tek kazala mojakatoli~ka tetka, protestantska ujna, strina Jevrejka, a {tatek, moja pravoslavna baba. Sve su posedovale po odgovornog,poslu{nog muà kroz ceo svoj vek!(Kajawe i strah)Moralna sam, i veliki vernik, dajem prilog crkvi i zapraznike palim sve}u!(Kao da se ispoveda)Jo{ u mladosti imala sam snove: privi|ale mi se mi{i}averuke mladog drvose~e, lomio me mahnito, kao da bukvutesteri{e. Snovi su ostali moja stvarnost.(Pevu{i)U zagrqaju snova, tonemo u oblake strasti...(Nestala je usvom snu. Iznenada se trza, ima re{ewe)Posledwih godina, a mo`da i duè, ìvim od snova: za-mi{qala sam generala u svom zagrqaju. I katoli~kog fra-tra, i kasapina, i jednog {to radi na bu{ilici za beton. Tajje bio najboqi dok smo vodili qubav.(Raduje se)Poje{}u ìvu @aklinu, k’o smrdqivo meso.(Uìva)Jadnica, i ne sluti da nisam gadqiva!(Promena pona{awa, potpuno u skladu sa kostimom slu-{kiwe. Name{ta dekolte i vrcka guzicom, imitira @ak-linu, mazno Miki)Ovde je sve {to najvi{e volite.(Kao da je do{la do zna~ajnog otkri}a, novo olak{awe)Ovo je samo va{e, ve~no va{e.

@AKLINA: Sve mi se ~ini da Koka vileni. Jadnica, slu{kiwa svojesujete. Ali ne pla{im je se, proguta}e je na{a iskrenaose}awa kao pomahnitali talasi okeana. Jer qubav... qubavje vi{a matematika. Miku sam srela na velikim daqinama, iduboko, u svom srcu. I tu nam je ve~no skloni{te.(Odgurne Koku, Miku nudi |akonijama sa tawira, zatim sei sama name{ta uz wega)Ovo je samo za wega i wegov istan~an ukus. I za zaqubqene.

KOKA: Mogla bih @aklinu da udavim kao pile, i kao koko{ku da jeo~erupam. @ivot joj je ugroèn a ona misli, od we zavisimo.Smiri se, Koko! Ajde, lepo se smiri! Udahni duboko, glavu

132 Vesna Jankovi}

gore, ti si prava dama. Mika je moj! Samo moj. Mu` je svojina!Neko do{’o sa ulice i ho}e da me pqa~ka, da uzme moje! E,ne}e mo}i!(Jo{ è{}i napad)Ja sam se izborila. Drìm svoj ìvot pod kontrolom, spa-kovan je, zakqu~an u razum. Moj razum mojim ìvotom go-spodari i niko vi{e! Roditeqi mi ostavili ku}u i miraz iudali me kako vaqa. Muù su kupili zaltan sat i dugmad sdijamantom, pisa}i sto u duborezu, klaser za fascikle iposteqinu s monogramom. On je potpisao da }e me ~uvati udobru i u zlu. Imam papir, tapiju na du{u. I to je moje. Ho}usve moje da mi bude pri ruci! Niko ne}e da sedi na momkau~u, ako ja ne dam... A nikom ne dam!(Izbaci @aklinu sa kau~a, polako se primi~e Miki iwegovu ruku sa @aklininog tela naglo preme{ta na svoje)I ova ruka, ova koà i ove kosti, sve je moje. Mogu timkostima zube da ~a~kam, ako mi se ho}e. Moje, moje...(Stojku otima zalogaj iz usta, Oqi skida bro{ sa haqine)Nikom ni{ta, sve je moje...

OQA: (Hvata se za glavu)Ogluvela sam, ne ~ujem dobro. Probila mi bubnu opnu,rasparala o{tricom svog nezadovoqstva. Jednom davno kadsam bila mala, isto se ovako na mog tatu ostrvila, ostalasam invalid na levo uvo.

MIKA: (Za sebe)Strasti su me wene u mladosti oglodale. Ostao sam zato~e-nik. Okean ìvota sam preplovio u vakumiranoj boci! Nivazduha se nisam nadisao.(Posmatra Kokinu histeriju)Sad se vi{e ne kolebam.

KOKA: (Vezuje ga kao psa, vodi ga okolo)Kako je poslu{an, i dobar moj Mikica... Mora da zna ko mu jegazdarica i koga slu{a.(Udara nogom @aklinu, Miki)Sedi! Tako! Lezi! Tako! Daj poqubac! Bravo, bravo...

@AKLINA: (Kida Mikinu uzicu)Ne podnosim kad se neko mu~i.

KOKA: (Nasrne na @aklinu)Da se ne mu~im, ubi}u te.


MIKA: Lak{e, ène, pokidaste mi crevca! Stan’te malo, vaqda se ija ne{to pitam. Srce me opomiwe,(Hvata se za srce)ako ja ne poslu{am wega, ono }e meni poslu{nost da otkaè.

@AKLINA: Vrata ove ku}e su {irom otvorena. Ako se hrabro krene,nikad nije kasno.(Ustaje i izvla~i stari kofer; baca ga pred Koku. Kofer seu padu otvara i iz wega ispada Kokina ven~anica)

KOKA: (Povla~i se)Potcewuje me, tera {egu sa mnom i s mojim ìvotom!

OQA: (Skida se i poku{ava da stavi na sebe staru ven~anicu kojaje ispala iz kofera)Ovo je za mene!

STOJKO: Botani~ka ba{to, egzoti~no cve}e! Ne dam ni cvetak iz ovogmodernog raja, tako mi prija.(Prigli Koku, ne da @aklinu, zadivqeno gleda u polugoluOqu)Za pesnika, svaka je biqka, i najgori korov, izvor poezije idivqewa.

KOKA: (Pri{uwava se Miki)@aklina igra mnogo kvarno! Ponudila sam po{ten dogovor,ponudila i novac. Ne pomaè! Htela bi sve, i moju ku}u i mojìvot! Prva runda je wena, u redu! Idemo daqe... Na vatrisam kaqena, kao kowsko kopito tvrda! Devojko, ne moè kakosi zamislila! Koren ti je ìlav, poku{a}u da te po~upam davi{e nikad ne nikne{ u mojoj ku}i.

@AKLINA: Koka je jo{ uvek dobro drè}a, i sva oki}ena zlatom,boì}na jelka tokom cele sezone. Upeca}e neku budalu nataj plemeniti sjaj. A ja? @elim {to pre nasamo sa mojimzlatom, na sebe ga stavim, da se wime ja okitim, da budemdoterana.(Progovara unutra{wa baba)"Stani malo, tele jedno, gde s’ navrlo!"(@aklina je zaustavqena u pokretu)"Krade{ oèwenog babca! Otima{ {to je skoro za bacawe.Da bar ima celih ga}a na dupetu! U takvim ga}ama ni do}o{ka ne moè, sve mu gospo|a uzela!"(@aklina se sva|a sa svojom unutra{wom babom)Nisam u zavidnom poloàju. Al bila sam i u gorem, pa sampreìvela.

134 Vesna Jankovi}

(Opet baba)"Sramota si za familiju, sramota i za na{e selo! Poznatismo po pravednim osudama".(Baba ~upa @aklininu kosu @aklininim rukama)[ta je babo, {ta se vu~e{, o}e{ kosu da mi po~upa{!Rospiju brani{ jer ti je sli~na.(Baba)"Okre}e{ po{tenom svetu ~ekrk naopako! Spasla si muìvot, to je ta~no! Al naplati pametnije. Da si na seluostala, boqe bi umela da sra~una{."(@aklina)Na selu ili u gradu, ra~unica je uvek prosta, il si iskrenili nekog laè{.(Baba)"Propala si }erce, ni{ta ti nije jasno, srce ti omek{alokao trula bunika."(@aklina)Da l’ je otvrdlo il je omek{alo, to je za tebe vi{a mate-matika. Zbogom ostaj draga babo, i neka ti je od mene prosto.

KOKA: Ova @aklina je monstrum. [ta me sna|e, a taman sam mi-slila da }u doìvotno da odahnem

Stojko gleda zadivqeno u Oqu, ne{to bi da kaè al’ je ostao bez re~izbog wene lepote.

OQA: Trebate mi, Stojko i ja trebam vama.

STOJKO: [ta ako pobegnem od straha? Nije lako od vas pobe}i.

OQA: ôvek i wegov kukavi~luk, koliko su zajedno te{ki? Kaoyak cementa ili ne{to vi{e? S tom teìnom, zar ne,ispadamo i sebi iz ruku! Ponesite vi mene a ja }u vas i bi}enam lak{e!

MIKA: Ako ti se, sine, prilika u ìvotu pruì, to nije privi-legija, to ti se sudbina osmehuje.

STOJKO: Mislite, ima {anse da postanem ~ovek? Majku mu, pa to jevelik zalogaj. Lak{e se ovako ìvi. [ta da radim, profe-sore, na velikoj sam muci?

MIKA: Iskoristi priliku!

OQA: Ako sam dobro razumela, gospodine Stojko, jo{ uvek nistena~isto?


STOJKO: Ja sam sjajan glumac a lo{ sam karakter. Za mene je glumainspiracija i spas, tako sam ve{t. Kako ~ujem samog sebekako ube|ujem druge, odma’ poverujem u sve {to kaèm.Ho}ete me takvog, kukavicu i komedijanta, ludog i ~estopijanog?

OQA: Vi ste sve {to meni treba. I sve vam verujem.

STOJKO: (Cuga)A {ta }emo sa va{im o{te}enim uvom?([armantni osmeh Miki)Zbog falinke ja~i miraz!

OQA: (Tek sada navla~i ven~anicu, zakop~ava je)Pogodba je sklopqena.(Kucka se po glavi)Dobijate ja~i miraz, odavno je spreman.

STOJKO: (Posmatra je)Gospo|ice, vi ste èna moga srca. Naglo sam se otreznio.(Oqa i Stojko se qube)Da li sam to iznenada hrabar, zbog prave qubavi?

CIGANI: (Pevaju pesmu o ìvotu)

QUBAV:

Qubav je ime pobeda na{ihi trena svakog najlep{i darskrivena tajna {to greje srcezbog koje srce donosi dan.I zato ptice, reke i mora,u osmeh jedan hajdemo svi!Podigni ruke curo i majko,i ti deko, mo`da pre svih,jer mladost je cela,za sva vremena.I zato se peva, peva.Qubav je ime pobeda na{ihi trena svakog najlep{i dar...

Mika peva i igra s ciganima i @aklinom.

KOKA: (Zbuweno)Kad sam bila mlada, volela sam da ple{em uz muziku. A mu`kaè: Uz muziku se mar{ira kad se u rat ide. Nikad nije hetoni da igra ni da peva. ôvek peva samo na rastanku, il’juna~ki kada gine, tako me od pesme odvra}ao! A vidi ga sada,ne moè da se napeva ni da se naigra.

136 Vesna Jankovi}

Mika hvata @aklinu u zagrqaj, igra i peva. Pusti @aklinu, povu~e Kokuu igri.

KOKA: (Koka se saplete)Klati se babo! Samo se klati kad je najva`nije da se neklati{ nego da zaigra{!(Uzme fla{u i nategne)Ovo }e mi pomo}i...(Po~iwe da igra, htela bi da prati Miku ali joj ne uspeva,nategne iz fla{e)Ne moè moj Mika mene da odbaci, navikli smo jedno nadrugo. Verujem u snagu navike vi{e nego u snagu qubavi.Obnovi}u garderobu, kupi}u visoke {tikle, skrati}u suk-wu... da budem {ik. Zagleda}e se Mika u mene, znam mu slabeta~ke. A onda }u da oteram ovu smrdqivicu iz ku}e. Nek igrai nek peva. Ne}e jo{ dugo.(Cuga)Kad se otarasim ovog govna, dolazi Mika na red. Za wegaimam poseban plan. A ovaj ~upavi uli~ar, ova pijandura! Zarmisli da }u da mu dozvolim, protuva jedna, da se razba{kariu mojoj ku}i! Bi}e dosta posla, al me rad osveàva.(Cuga)Da}u sebi odu{ka, samo polako i razumno... Ba{ mi prija...(Cuga)Lepo je ìveti kad je ~oveku srce puno, kad zna da ima ciqpred sobom.(Koka se hvata u igru. Zatim pada i vi{e se ne diè)

@AKLINA: Kao da joj je srce stalo...

MIKA: Srce stalo! Kako stalo? Nije stalo nego pobedilo. Ne pitato za cenu, samo wena da bude posledwa.(Staje muzika, prigu{uje se svetlo. Mika izlazi pred pu-bliku)Taman pomisli{ sve si doveo u red, vrati{ se iz smrti uìvot, porad ìvota, navije{ muziku, obu~e{ bele haqineza radost, sve propeva! Kad ono, cvrc, nekome zaista stanesrce! Pa sve nanovo u krug, ispo~etka. Ve~na komedijaìvota.

Muzika

KRAJ


malo vike oko mike - Пројекат Растко · karijeristu, to ti je namera, da zajedno...

Documents