Марин Држић

Тирена

● Пет чинова● Двоструко римовани

дванаестерац

● Први пут изведена 1548.

● Други пут изведена 1551.

Пролози

Први пролог● Вучета и Обрад● Садржај драме● Величање Дубровника● Дубровачки Парнас

Други пролог● Обрад и Прибат● Хвали породице

слављеника● Аутобиографске

појединости

Концепција еклоге сијенског типа

● Преузео основну схему заплета – све је сведено на тему љубави

● Систем драмских поступака

Рустикалност

Реалистичност

Њих је тај посао вас обрве танчати

и лаштити образ, - не прести ни ткати;

и све се наџират над бистра јеџера,

и гизде туј смијерат ваздан до вечера.

У косе увијат и бисер и злато

и лудо се смијат настоје све на то,

и танце водити с пастири од горе,

на свој стан мрзити цић нјешта што 'е горе.

Хумор

РАДАТ:

Што може бит овој? Што на ме сад дође?

Што је овој, вај мени? Тко ми смрт задава?

Нјеки ме огњени живи плам скончава!

Вај, ка ће бити злед? Али ме затрави

вилињи тај поглед пун сваке љубави?

Митолошка бића

● Купидо ● Сатир ● Тирена

Ликови из свакодневнице

Пастири

Узмножни пастири

● Љубав изражавају петраркистичким маниром

Љубмир:О смрти, тим сад ја вапијем твоју моћ,

усиона влас твоја буди ми на помоћ!

Избави, избави Љубмира тужнога

немиле љубави и плача грознога!

Слађа ће твоја стрил у срцу мом бити

нег поглед овеј вил, - право ћу тој рити.

Убоги пастири

● Исказују стварна осјећања на једноставан и комичан начин

Радат:

Љубав је живити с дружином јунáци,

рујно винце пити с добрим весељаци,

попијевке весело јуначке спијевати

и чинит све село у игри стојати,

и танце на вриме с сељанкам изводит,

и играм такиме блаженим дан водит.

Тирена, завршни чин, Драмско позориште »Gavella«, Загреб, 1959.

Венера и Адон

● Митолошко-рустикална драма у стиху● Осам призора● Двоструко римовани дванаестерац● Приказана на пиру Влаха Николина Држића

Вукодлак:

Мучи, козо, мучи! Јучер ме властелин,

Влахе Држић, ручи, властеоски прави син,

да ћу пјан и сит бит за вас мјесец ови.

● Фиктивни митолошки свијет

Митолошко-алегоријска прича о љубави Венере према Адону

● Реални рустикални свијет

Свијет влаха

Вукодлак

Грубиша, Којак, Владе

ВУКОДЛАК

Како управите у Плочку улицу ,

у реп целуните Русу Милашицу;

а ти, крајичниче, Орланду се јави...

-Плочка улица - улица у Дубровнику;

-Руса Милашица вјеројатно је стварна особа

-крајичниче, Орланду се јави... - "крајичник" је "витез с крајине". Орландо је гласовити дубровачки споменик Пред њим се у Дубровнику продавало вино.

Просценијум

● Високи стил● Locus amoenus

Здрава си, божице, круно свих липости,

пуно је тве лице небеске радости.

Земља се весели, куд ступа твој ступај;

гдје си ти, свак вели онди је вјечни рај!

Тобом цти пролитје, а лито род роди,

разлико и цвитје тобом се свуд плоди.

Адон:

Да ти сам вик сужан, и твојој липости

да служим ноћ и дан са свом мом крипости .

Венера:

Вежем те од коси

мо'им прамом златиме; уза се тај проси

за роба такога кога ћу на свити

врх свакога инога увике љубити.

Којак:Није здраво мјесто овој, нека ти 'е Вуле, знат;

овди су прем виле њекад, стари веле,Миљенка стравиле, Радата узеле !

Annibale Carracci,Venus and Adonis, 1595

Tizian, Venera i Adon, oko 1550, Rim, Galleria Nazionale d’Arte Antica

Плакир и Вила

● Пет чинова● Дијелом писана у прози● Пир Влаха Соркочевића

Вила: Пирници, знајући ја вила од планина срце Влаха Саркочевића ер је веле ужежено за обеселит вас, Влахо прид нас виле велике је молбе чинио да ми виле дођемо на његов пир.

Плако: А то је, ер Љубав вечерас хоће здружит Влаха Саркочевића својом вјереницом, а то се не може учинит без чисте Дијане.

Први пролог

● Слава Небеска● 12 двоструко римованих дванаестераца

Locus Amoenus

Цти драго пролитје, дажди мед с небеси,

разлико јур цвитје ливаде уреси,

даница води дан јур дражи нег икад,

а сунце гора ван најсвитје свити сад,

зач виле крипости , уздрже које свит,

драге сад младости владају слатки цвит;

причиста Дијана живљење сад влада,

небеска свуд мана на земљу сад пада.

Дијана

Пир

Спомени ови стан с весељем увике

честити ови дан, пун славе и дике,

у који два мила по милости од небес

тач славно здружила Небеска Слава јес.

Други пролог

● Вила● Хвали Влаха● Најављује радњу● Правда, Хитрос, Јакос, Тихоћа - етичка својства

човјека према учењу о "врлинама"● Жуђење - Купидо и његов син Плакир, симболи

еротске љубави● Смијешни ремета

● Сложенија у заплетима● Дијелом писана у прози● Однос између господара и служавки

Критика реалних стања у друштву

● СТАНИША:Дјеца удрише, како коњи без узде, у поље од свијех злијех дјела, а није тко да их уздом од разума устегне. А кад из млада залуде, у лудости се и старају; а гди није стараца разумнијех, тешко дому, тешко селу, тешко граду! Мудрос уздржи свијет у добру, а лудос у злу; лудос расипље и расчиња, мудрос умнажа и уздржи.

● ВУКОСАВА: Станиша брате, и ја виђу ер залуђе свијет: старице се помамише младе се чинећи и вјетром се пасући; младе се без срама уздвигоше по фунјестрах у смијесијех, у језичењу, у гиздах, у магли и у вјетру, у неслушању старијех.

Призори врачања

Нево,ово ти грудица, умијеси и сјутра га поклони твому Влахи, да руча, и реци му: "Ловци у лов, јунак на бој, а храбар г дјевојци ; прјесначић теби, Влахе мени".

Миона: Зато се рече: ’Што имам, не марим; што не имам, жудим; а притио лонац, не окусивши, засића, а мледан, и једући, глад буди’.