mariokov - i to bi za sada bilo sve

Андреј Јелић МариоковИ то би, за сад. било све

1

Андреј Јелић МариоковИ то би, за сад, било све

2

Андреј Јелић Мариоков

И ТО БИЗА САД

БИЛО СВЕ

ПЕСМЕ

СКАСКЕ

ПОЕМЕ

СОНЕТНИ ВЕНАЦ

3

Беле песме 1970.-1980.

5

МОЈА ЛЕКТИРА

Моји учитељи су тумачилиЧувене теореме,А мене је прогањала мисаоО сопственој сићушности.

Моји учитељи су се клелиУ електронску будућност,А ја сам будућностПлаћао несаницом.

И после свих књига,После филипика,После тме мудраца,Туште учитеља,Ја тврдимДа се пшеница не спознајеНа часовима ботанике,Него за сиротињским столомУ доба сушна.

Ја певам по једнојБолести неизлечивој!По мећавиКоја у мој живот веје.

Једно дрво растеНа пештерској висоравни.

Са његове коре Ја сам научио вишеНего из гласовитих уџбеника.

То дрво је ушло

7

У моју лектируОдмах после Шекспира и Достојевског.А да не говоримО ждрепцима бесним!

Да не помињемТрешње у цвату,Медузе и веслаче!

Зидаре виловите,Који се у небо веру,Сред летњег пољаСа олујом на маргинама.

Моја лектираНе може да се смести Ни у једну библиотеку света.

Моја лектира хода!

Дише!

Воду пије!

Моја лектираМожда баш у овом трену,Пред удивљеним матрозимаХаљину скида!

У несигурним Снеговима Килиманџара

На водамаБез мостова и брана

На непојмљивој жициРазапетојПреко простора и доба

8

Мој живот се лудимШифрама решава.Ја могу да умремНоћас на Пигалу!

Ал ћу зором, опет,Певати у Москви.

С лектиром сам сасвимЖивот помешао.

Моја песма читаИгру без милости.

9

KATHARSIS

Шведска је опет северно одавде!Знак њених пошта зелени је рог.

У Шведској живи Инге,Моја једина представаО тој земљи.

Кратка писма на енглеском.

Некога воли?С неким спава!?

Судећи по рукама твојим, Инге,(Опаска романтична – помало стара)Шведска је открићеМађионичара и месечара.

Замолио сам јеДа ми оближе плућа и срце!Толико се отрова накупилоУ малом животу.

А онда, поноћ,Фајронт,Пред нама АрпадНа колена пада!Пљуште конфети црни,Сред паничног јатаЗавија бродска сирена.

Прорадио је вулкан!

Фуџијама! Фуџијама! Фуџијама!

10

Лаку ноћ Европо,Лаку ноћ Јожеф Атила,Мађарску тресе клаустрофобија.Тргови. Тргови. Тргови.

Улице висе у ритамаНиз мусава окна кафана.

Хладне лубенице.

Јутарња повраћања.

Тешко је пити Инге,ТешкоСа словенским песницима.

Љубав – не!Нада – не!Очај – не!

Јесен. Јесен. Јесен.

Кратка писма на енглеском.

У Шведској пада снег.

Азиланти се драгају сочно!Српски. Будућност се ипакМоже препливати!

Опет,Опет,Што да не!?

11

ЖАБА

Преко камене обзиде Малог вртаГледамо се.

Из мемљиве ноћи Црна Жаба,Из јулског јутра ја.

Ја о њој ништа не знам,Ал вековима је Страхом слутим.

Панично празним Плућа и џепове.

Испирам устаМиришљавом водом.

Придржавам сеЛекарских упутстава.

Из тамних кутова,Жаба ме гледа,ЋутиИ расте!

Жабо,Жабице,Уснула лепотице,Погрешила си:

Нисам ја принц твој.

Црна Жабо,

12

Жабице црна,Мени је доброУ малом врту.Не заносим се славом.Не чезнемЗа мермерним печатима.

Пусти ме Жабице,Да тикве сејемДа пчеле гајимУ моме малом врту!

Из неба без звездаЖаба ме гледа,ЋутиИ расте!

И мени, морном,Све јасније бива:

То сенка,Близнакиња је моја!

Та Жаба,Што ме на пут прати,Та Жаба,Што ме у дому сачекује.

13

СОБА ХХ в.

У нашој собиЛагано дозрева леш.

Трудимо сеДа не мислимо на то.

Гледамо се нежно.Љубиш ме ћутећи.

Помамно се прождиремоПо ћошковима.

За месечних ноћи,Чини ти се да смо срећни.

Добро јеШто соба нема таванице,Кажеш.

Читаш ми облаке.Проричеш будућност.Певушиш.

Соба је морала иматиВрата и прозоре,Мислим.

И све јасније осећам,Да леш леже међу нас.

14

БАЛАДА О БИЦИКЛУ

Окретале се ливаде младе,Котрљали се путеви бели,Врцале искре У јунској ведрини,У шарен тица дизао се свет.

Осећај залебделе ватре.Осећај истинске равнотеже.Спокоја.

Окренеш сеИ видиш дрво како расте.

Лица угрожденаНа самом улазу.

Нечије нагореле руке,Тако близу,И жуту маглуНад пустим пољима.

У подрумској мемлиРодитељске куће,ЗарђаоИ необично мали,Чами твој пријатељИз детињства.

У страху од велике непогоде,У страху од превреле тишине,Под јасним обалама поднева,Губе се трагови клице.

15

Само прах у теби остаје.

Доћи ће дрвосече,Доћи ће столари,Обориће твоју јасику,Обориће, у теби,Златно вече!

Сандук ти од жутог,Јасиковог срца,Знаном ће улицомРођаци пронети.

И док се устајала јесен Круни на тротоаре,Можда ће,Твој спровод зауставити,Веселог дечака на бициклу.

16

ПЕСМА ЗА ЈЕДНО НАПУШТЕНО ИМЕ

Велика је твоја звезда т. с.Ноћ пред тобом Шкриње не затвара,Куд лети месец блед И брестова ходОставља тихи траг Што снове обара.Тишина је, тишина, у теби т. с.

Данима те нема т. с.Ни у завичају Не памте ти лице.Док по бреговима Леш твој тражи хлада,Ти корачаш негде Светом криомицеИ нико те не препознаје т. с.

17

НЕМА МИ ОЦАИЗ СВЕТА ДА СЕ ВРАТИ

Нема ми оца,Из света да се врати.

Април је.Као на снимку успореномОлистава шума.

Авион је полетео у 12.15

Frankfurt am Main,Frankfurt am Main,Та разгледницаЛагано почиње да се топи.


Уморног, мог оца,С пролећним даровима,Купљеним као случајноИ на брзину.

Авион је морао Надлетети Алпе.

Алпи су високеИ често У облацима планине.

Ваздушни пирати Не мирују!

Frankfurt am Main,

18

Frankfurt am Main,Одкуд та злослутницаУ имену твоме?Нема ми оца,Из света да се врати.

Дрхтури тамна жлезда.Пуцкетају,У прах се осипају ствари.

Наша кућа,С кровом од младих јела,Отвара ми сеТишином и хладом.


А ја,Уместо просте љубавиИ бриге сина,Ето,На песму мислимИ речи бирам

Незнанцима да кажем,Као да се тоЈош некога тиче:

Frankfurt am Main,Frankfurt am Main,Нема ми оца,Из света да се врати.

19

ЗАПИС О УМОРНОМ

Увлачи се вече,Кроз бршљан,Кроз кости,Са понеком звездом,С дахом касног лета.

Пустоши облакУ теби је странче.Коса ти се осипа ињем,Очи подливају модрином.

Ако си путовао,Вратио се ниси!У потрагу да кренеш,Касно ти је.

Ослушни:

Неко раскриљујеНебеске вратницеИ блага јесенПада ти по раменима.

20

АДРЕСАР

Изгубио сам адресар!Малу,Црвену књижицуСа златним соколомНа корицама.

Ако бих мирно размислио,Изгубио сам самоСтотинак бројева,Неколико стотина слова.

Али ја нисам толико мудар.

У адресару је биоМој мали свет.

Педесетак душа је садржавао:

Рођаци,Пријатељи,Љубавнице.

Изгубио сам адресар!Малу,Црвену књижицу,Са златним соколомНа корицама.

Сад као да немам никога!

Дуго корачамПустим трговима,Под дрветима неким,

21

ГолимИ унакаженим.

Коме да пишем о снегу?

О разговоримаСа дечаком у огледалу.

Коме ћу писатиНа пролеће?

Изгубио сам адресар!Малу,Црвену књижицу,Са златним соколомНа корицама.

Неке Oд његових становникаМожда ћу Поново срести.

Можда

Можда

То је оно најгоре.

22

ПОЉЕ

Није то више оно,Из босиочне месечинеСветилиште,Где сву ноћ ржуЖдрепци врани.

Где, заћутиш ли,Препознати можеш:Дрво по тици,Тицу по облику.

Пред тобом је пусто,Од плесниве паучинеПоље.

Низ травеЈасан ти траг.А тебе нема.

23

ПРОСТРАНСТВА

Ђедове беле уснеШто у нечуј шапћу

Научиле су теДа у летње вечери

Дуго седишНа дрвеним басамцима

Пушиш

И слушашВисока пространства

Како зричу.

24

КУЛА

Кроз прсло око бусоле,Шикнула жута трава.

Магнетна стрела У четири змијуљка Склупчана.

Ехеееј!Далека својто,Коротни витеже!

Из бакарних Ушију шуме,Где безруки јеПрвосвештеника хор,Црним приштомДарива те песма.

Будиш се жеданНа обали Лете.

На челу ти јеКула од оловаИ у сандаламаОд јутеВеликиПлавиМехур.

25

ДРВО ЗА ВЕШАЊЕ

Плашиш ме дрво.Ја ти имена не знам.

Твоје лишће јестеПопут младе папратиИ цветови су ти Румени и мекиКао пауново перје.

Али на твојој виткој граниДо малопре висио је човек.Незнани човек.Модар у сутону.

Плашиш ме дрво.Нежношћу плашиш ме дрво.Галебом, кога, ево, примаш,Као и оног што га лелекОдноси низ улицу.

Плашиш ме дрво.И ја кажем:

Ово је дрво подмукло и ружно.У сенци овог дрветаКошчата жена седи,У сенци седи,Колевку црну зиба.

26

КОРАЧАЈ ЛАГАНОКОРАЧАЈ ИЗ ПОЧЕТКА

Корачај лагано,Корачај из почетка.

Само је туга вечна.И песма.

Из часа у час дубљаПод звездама самоћа.

Шупље су гајде векаНа твоје груди полегле.


Живот је страшно дуг.Узалуд кукумавче Патетичари.

Риђе то богиње Силазе у светковину

И бол је Трешња кад уцвати

И срећа,Прахом ивањског цвећа Засут праг.


27

Минула су добаМуњевитих вертикала.

На брду смећаКога ће другог Да напипа гром?

Кога ли друкчијаНад сновима љубав?

По теби пршти Небеска срчаИ пада крупан снег.

28

НЕДЕЉНЕ ПОТРАГЕГ-ДИНА ФИЗИКУСА

Ово тело,Ово алармно звоноУ дну васељене

Ову пусту кућуС прозоримаИждраљеним у невреме

Овај јаук ,Ову јединицуКосмичког отпора

Изводим у шетњуСваке недеље.

Овом телу,Овом мегафонуОгладнелих чула

Овој робијашнициРужокрадица И месечара

Овом хербаријумуОтровних замисли

У чувеним крчмамаВино плаћам!

За ово тело,За овај незаситиУвир светлости

29

За ову неиспитану болестНа хируршким Столовима година

Учинио сам милијардеНесхватљивих покрета!?

Овим телом,Овом Седамдесетокилом обманом

Овим пешчаним сатомКога нико окренути неће

Ево, премеравамСве раздаљине

И ни у једној тачкиНе налазим му рода.

Овиме: Е

Овоме: Једнако је

Овоме: Ем Це на квадрат.

30

ПОСЕТА

Возиш се аутобусом ГСП-а.Намерно се возиш Погрешним аутобусом.

Сви су једнаки – кажешСмешиш се килаво.

Увек спреман Да затвориш љуштуру:

Анализираш Хегела,Налазиш замерке.

Размишљаш о Нибелунзима,О Александровом походу До Тигра и Еуфрата

О палети Винсента Ван Гога.

Возиш се аутобусом ГСП-а.Намерно се возиш Погрешним аутобусом.

Не обраћаш пажњу на гужву,На своје изгажене ципеле,Нечији лакат у ребрима.

Нарочито превиђаш Замамно женско бедроС наранџастом трачицом levis.

А онда, случајно, Сасвим случајно, Силазиш на мојој станици.

Долазиш да о свему попричамо.

31

Да и мене слажеш.ЧРТА ЗА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

Из осмеха сетногУцвалих трешања,Проминућеш и ти Кроз сребро и руј.

Претежак и таман,Сићи ћеш У краљевину мрава.Из ауре плавеУ дубоки бруј.

Измирен са мишљу Да минуло све је,Да маг један младиЖиви твоје снове,И да опет Багрем ће да веје,По теби, По мртвоме.

32

ПАТЕТИЧНА ПЕСМА

Ноћас Каћа,Ноћас,А то значи: у векове,Онемоћали господарЛистања и вода,Паганин Андреј,Велики маестро Патетичних поза,Утварне неке замишља луке,Са чијих маглених доковаЗаветним рупцемТи му машеш,Тужнија од ЕуридикеПенелопе И Изолде заједно.

Ноћас Каћа,Док ти спаваш,Окренута На осам страна света,Над овим градом,Над овом змијомНа јетри која кипи,Црни биволи комадајуНечије пламтеће срце.

Ноћас Каћа,Док ти спаваш,Иза прзораС погледом на тиркизна мора,Иза прозораС погледом на ратне кланице И војничка гробља,Иза прозора без погледа,Киша пада Каћа,Киша мртва,

33

Вечита.

А ти си Једина тишинаОд мошуса и пене,Ти, Што пребиваш у мениКао уљуљкани вулканСа нагорелом лажомНа језику,Као АтлантидаСа својим сланим небесима.

Залуд момциСа бицепсима од ебоновинеМилозвучне тричаријеСкладају о теби.Залуд и ти дишешДрукчија од ове ноћи,Друкчија од свегаШто се на тебе односи.

Залуд се мој ДантесУ aдресару твоме скрива!У кокетној ташни,Између пудријере,Бочице са ацетономИ трула-вишња-ружа.

Јер, Каћа,Твоја мала главаЈош месечари,Међу боровимаОног парка љубавничког,Твоји прсти видарице,Твоји шапати,Слапови жалосних врбаНад једну срећну Клупу наднесени,

34

Твој жуборави смехДок те гласно дозивам,Са опасне ивице Равнодушног света.

Ноћас Каћа,Кад сруче сеОве трубадурске скелеУ прозукли слух генија,Ноћас,Док возовиПрепуни уморних рагаКисну на колубарским штацијамаИ једна цела београдска журкаТеби се удвара,Ноћас, Каћа,Ноћас,А то значи: у векове,Ти си моја Далека,Заборављена,Будућност.

35

У ПРОЛАЗУ

Блага то светлостВедрила нам чела,Док по собама Устајало белим, Дијачких рукописа Гонетасмо траг.

Сад друга је Песма у листању.

Погледај:Промичу Масне сенке липа.Над празном равницомРумен сахне.И као Дунавом,Све уморније лађе,Зелени шетачиКроз осмех један,Давно заборављен.

Зартавили Натрули олуци.Шикља шибљеИз попалих стреха.Зидови бубре,Тице се помаљају Из пукотина.

У свему растеЦрвоточни мук.

Огледало Са твојим ликомПолако се топи.Нико ти на поздрав

36

Не подиже руку.Само модрих зрна У те сипи мрак.

37

ДО ДЕСЕТ

Док увежбано урлаГротло отужноИ бивши нокаутерОчински те тапше

Твоје ноге,На склиској плочиСкупљене храбрости

Твоја мисао,ПризорНапуштеног каменолома.

Ти и твој згрчени живот,Безброј пута множени нулом

ПрепродаваниВештином сточних накупаца

Ти и твој клецави живот,Од гонга до десет!

Од десет до златне ковинеИ даље у поларну ноћ.

А флегматични камермани,С маглом под очним капцима,Из сваког угла вребају твој пад!

Твој пад нарочито.

И заиста,Ти падаш!

Ти си давно пао!

38

Али они не пристајуНа тако једноставан исход.

Они те дижу.Успоравају.

Све мора јасно да се види:

Трзај главе.Грч у желуцу.

Крпа твог лицаНа које падају црни јастуци.

Ти остајеш на ногама.

Ти мораш!

Мораш!

Јер су те пиљариГладног у дванаестој

Јер су те таксистиПијаног у седамнаестој

Јер ти сиСјајно тетовиран мужјак!

Једноставно:

Имаш контра гард.Имаш динамит у рукавицама!

Како то, они, кажу.

39

ОПРАШТАЊЕ СА ДВОЈНИКОМ

Мирише зумбулУ кући твоје мајке,Мирише зумбулПод сликом св.Ђорђа.У плавоме лонцу Горе воштанице.Сва је сета светаУ тај трепет стала.

Ево ме, при путу, Мој сијамски брате!Врх твоје стојим главеИ не знам Да л лед то,Ил небеска ватра,Твоје скрштене рукеИз мене односи?

Дуго преклињем зору,Још дуже Оца пуног дима,Да у отсуству нарикача,Твоје,туђе, тело Шумском предам храму,Где сипка зеленЗаборава јези.

Да останеш тајна,Дрво црног плода,Да те не целивају,И не оплакујуЛицемери горди.Толика ме нежна Љубав доврхуни.

40

Риме 1970.-1980

41

ГОВОРИМ, ГОВОРИМ!

Научи ме, ватро,Да се стрепње решим!Да провалим дивље,Ко воде планинске,Наговори срцеДа збиља погреши!Доста ми је смисла,Доста златне ниске.

Могу да кажем:Потеците воде!Руку да пружим:Ено, трешња цвати!И тече Дунав,Небо гута сонде,Шикљају лудоИз прамајке влати.

Док се топи видик,Осипају зуби,Јуродива љубавНоћи моје зоба.У сред мртвог слогаЦрв тишину дуби,Ко чир под пазухомНараста тескоба.

У олујном добу,Не пуштајућ жиле,Од пророка самљи,Ево, ходим светом.Перуне, Перуне,Небеско копиле,Уместо муњама

43

Оружаш ме сетом.

Дуго сам певаоНад погребом општим,Ал навек одвикохСтрахом да те дворим,Злоока тишино,Над гребеном оштрим,Ништа ми не можеш,ГОВОРИМ!ГОВОРИМ!!

44

О ПОВРАТНИЦИМА

оцу Владимиру

Праштамо се тихо, у кораку свели,Праштамо се тешки у цвету багрема.Погледом нас прате, са брегова звери,Низ румено небо, где нас више нема.

Путујемо врели, југом и севером,На далеку гору да нам душу узме,У самотна јутра обнажени вером,Да зове нас неко, из плавети ружне.

Увек враћамо се, чежњиви и празни,Похитамо пољу, где су коњи морни,И високи старци, усахли, наказни,Што их нежно биље заточи у зори.

Уз големе воде сусрећу нас лађе,Језовита, бела, стада у зелени.О, зар може ико, у сну да нас нађе?Кад у нама заспе сунцокрети зрели.

Претиха су поља, да нам сузе приме,Гладна тицо, пала, са звезда у биље.На чардаке плаве, жедних жена плиме,С прозора нас маме у љубавно миље.

У нама, дубоко, липе олистају,У пустари неба, тиха јесен руди,О чему ли млечни брегови снивају?Док ходимо светом од туге сулуди.

На одрима тамним, носе нас у траве,Давне слике шапћу, жутећи све тише,

45

А већ други стижу под куполу страве,Где зелено звоно наше руке сише.

Сетимо се некад, у миру јасмина,Да бејасмо млади, не љубећи више,Златокосе деве, ни видарска вина,Док нам сива чела разламају кише.

А с пролећа опет, плахи, хлорофилни,У зеленом руну, озарени дугом,Слушамо из поља глас ветра умилни,Навек преварени у кућишту другом.

46

САМО ТЕБИ ВАТРАО ЛИСТАЊУ ЈАВЉА

И тебе би стиглаОва хладна киша,Сва јесенска тугаПаланачких дана,Да те нису жреци,Иза невидиша,Запојили крвљуРимованих рана.

Ти познајеш поноћ,Прељу плавих ода,Алхемију ћутњеШто светлост обнавља.Ти се надаш једруСа усахлих вода.Само теби ватраО листању јавља.

47

ОКНА

Ко хајдучко благоИз јазбине змијске,Јављају се липеС оне стране сунца.И не чујем вишеОд цветова вриске,Из далека, витак,Шта двојник ми бунца.

Неких давних кућаОкна у бршљану,Још ме светом пратеКао крила бела.Тајноме ли стрелцуСтоје на нишану,Место грла мога,Ил су сама стрела?

48

ПРАВИ ДЕЧАЦИ

Прави дечациСветлост кроте,Мамурне ноћи,Челик,Звезде плаве.

Праве дечакеОд притворне мекотеЧувају воде,Облаци и траве.

Прави дечациВечност крчмеС хуљама друмским,Браћом по беспућу.

И док им прскају чела,Усне,Кичме,Над понором дижуСвоју зрачну кућу.

ИсторијоПуна лешева и дима,Проглашавам љубавЗа јединог Бога!

Прави дечациЊеним магнетима,Разламају чамуИ лета убога.

Нек усни Немања,Нек спавају свеци,

49

Зографи,Дијаци,Мајстори приморскиПрави су дечациСами себи преци,Луке новог векаЗову их сестрински.

Дешава се!Гори!У страшноме хуку,Уцвати багремКао љубав прва!

Сву ноћ се грле,У зору потуку!И небо је пуноНарциса и црва.

Кајање их пратиУ крта сванућа,Касни поливачиИ по неко псето

Над градом стражари,Страшила горућа,На снове питомеСтавили су вето.

50

СОНЕТ ЗА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

Копниш туђа зоро, сред воштаних шума,Али виј младости још утрно није.На срце ти леже полен млечног друма,Из небеса ниских жрвањ Паноније.

Не корачаш више витак и занесен,Него по сећању што далеко боли.Пустош, и на мапи опевана јесен,А у теби скитач који за мир моли.

Учиниш ли чудо да багрем уцвати,Одгодићеш тајну што ти сенку водиИ трептати, на час, у сну плавих влати.

Док те врисак булке избави од зала,Стрепећи ко некад, надомак слободи,Љубавнице огња, душо посустала.

51

У МРТВОМЕ СЛОГУУ НОЈЕВОЈ ЛАЂИ Браниславу Петровићу

У мртвоме слогу,У Нојевој лађи,Ти још тешко муцаш,Скупо време траћиш.У мртвоме слогу,Жиле твоје бију,У теби ће мртвомСветлост да открију.

У твоме ће телу,У чуду без премца,Једном наћи лаваА други пут зеца.Али, одмах потом,Из обадве зверке,Ухрањених црваПокуљаће реке.

На сред пустог пољаЗапели су мину,Да улове твојуНадежду једину,Да из твоје главеОслободе тицу,Ти занет корачаш,Ноћ затеже жицу.

Од година златних,Само анегдоте,Остаће да бранеУм твој од срамоте.

52

Од излета винскихПод небеске шатре,Само празна чељуст,Да подсећа на те.А све луде градскеПитаће из баса,Могу ли те наћиНа челу ирваса.Дал од твојих речи,Још листају липе!Гајиш ли у срцуТикве и полипе.

Питаће се калфеУ занату вражјем,Дал те голе речиТрговима траже.А шегрти њини,Уз драму и сету,Шаптаће о тебиМесу у кревету.

И никоме од њих,На ум неће пасти,Да те време куваУ кључалој масти.Да све славне риме,Сав ливени бакар,Дао би да можешПрогледати макар.

Да још можеш тако,У априлско вече,С момцима што маглуПо Лондону лече,Да пијеш, да љубишШто ти се понуди,Од убогог векаМој брате сулуди.

53

У мртвоме слогу,У Нојевој лађи,Ти још тешко муцаш,Скупо време траћиш.У мртвоме слогу,Жиле твоје бију,У теби ће живомСветлост да убију.

54

ПУТОВАТИ МИШЉАХПОЗНАТИ ДАЉИНЕ

Путовати мишљах,Познати даљине,Премерити надуПрашним цокулама,Пре но с кобне тачкеУ незнан се винеОвај страх уписанНа свим бусолама.

А враћам се, ево,Без паре,Пртљага,С лицем Ахасвера Што на плавет режи,Над сликама тромим,Над паником трага,Лабуд певом начетУ сиктавој мрежи.

Сред мрачног купеа,Уз спаваче грубе,Док се немо молимЗа јутра без бола,Јесен,Штутгарт,Хелга,Звона што се губе,Исплутају на часИз општег раскола.

У паници бекстваУ собичку уском:Препуњена пиксла.Хајнекен до пола.Отворена књига,Волођа на руском,

55

Згужвани некрологЗа Јохана Крола.

За дивљега ПрусаКога су у парку,С рукама на џепуПуном хероина,Скамењеног нашлиГде сања опакуИгру без узмакаПред маљем година.

Путовати мишљах,Познати даљине,Премерити надуПрашним цокулама,Пре но с кобне тачкеУ незнан се вине,Овај страх уписанНа свим бусолама.

56

БАЛАВИЦА

У месецу жита,У месецу јуну,Волели смо сеКао коњи млади.Са њеног лукаНадлетао сам шуму, Ројеве свитаца,Чопоре зверади.

Подивљала бедра,Гукање недара,У живу је ватруГнездила без даха,Прикрадала усне Лудилу дамара,Покипела, Млечна,Из зеленог мрака.

За њеним увомБулке су цветале,Сто јада је зналаВражја балавица!Док су јој под капкеЗенице бежале,Срж срчике пилаЦрна ластавица.

Низ брег силазимоПуни свелог биља,У погледе дрскеВечерњих шетача, Тешки од мирисаЉубавног обиља,Огрнути миљем,На ивици плача.

57

ПРАЗНИК

Празник је, С јесени, Сићи у ту шуму,Заспати, нежан,У рујној папрати.

Док сагове шарнеРаскриљују ветри,Слушати лепетУ плаветном чуну.

Празник је,Пробудити се у априлуС венчићем јагорчевинеНа грудима.Изгубити се некудПрашним друмовима,Бесповратно,У цветном слепилу.

Празник је, Зором, У завичај стићи.Клекнути, Висок,Под глувим звонима.

Махнути детињству,Субјелу,Пољима,Па устати бодроИ свом одру прићи.

58

ДИТИРАМБ

Крци и Милану

Нас три брата, бритке сени,Нас три века у опсени

Носили смо светом челаУ која се светлост плела.

Носили смо срца тешка,Под копреном вештог смешка.

Нас три жреца, чуду склона,Проказана од искона

Ковали смо луде двери,За којим се тама цери.

Нас три жизња, три тескобе,Три милоште усред злобе

У игри смо свет творили,У игру смо тајну крили.

Измишљали доба чисто,Никад стварно, никад исто.

Нас три брата, нас три гроба,Нас три госта у недоба.

59

ПИСМО СЕРГЕЈУ ЈЕСЕЊИНУ

Серјожа, здраво!И опрости друже,Што моје писмоМало касни.Опет је зима,И ледене ружеСвета су овогЈедини украси.

Пишем ти,Јер, мећава јеНапољу луда,А радије бих, веруј,Пио у кафани.Од песме, ко и ти,Одавно не тражим чуда,Нити да нас ломнеОд слома одбрани.

Од коби твојеПричу су исплели.На приче блесак,Коб се моја спрема!А знам да у Шираз,Москву,Рјазан,Где ли?Ти би возом ноћас,Без књишких дилема.

Добра је земљаКад узри раж.Добра је земљаКад снегови замету.Боље је бити очајникНего паж,

60

Отмено надутомИ шупљем свету.

Краљевство ружа,Краљевство је лажи.Ми смо хулиганиЖељни самовања!А сиротиња та,Шта да тражи?Осим тихог местаДа празнике сања.

Исидоре нема,Ал још дивље ждере,Ватра што од миљаСвет сажга,Васкрсне!Док у нама дижуСиве Англатере,Од среће плачемоКад пупољак прсне.

Ако и догори,Зар горело није!?Оћутимо поразКао срећу!Хаотично звонеНаше хармоније.У нама цватиПољубац столећу.

На говору грубом,Не замери мени!Од вештих шкрабалаНисмо нас двојица.Све што избљувасмоУ врелој опсени,Само се слагало,Између корица.

61

БЕЗДАН

Кога ли у тамиВековима чекаш,Да тајним звекиромЗакуца на двери?Силан да заиштеЛице које немаш,Од анђела скритоУ лобању звери.

Кад уснула водаРуке ти затражи,Да платиш их златом,Или отпутујеш,Пре тешког пролећа,На ђубришту кажи!Какве црне вестиУ невиду чујеш?

Разлама се небоУ подневном зују,Док из твоје главе Суво дрво ниче.Плехане се тицеИз плавети чују,Глува звона ћуте,Лађа се не миче.

Под звезданом крошњомПредели су стари,Још се суше ружеПре чистог цветања.У ризнице тамне,Још силазе храбри,Низ сребрне жицеЗаумног трептања.

62

У отужни мирисЦрвен месец пада.Крин у пустом пољуЗрачно васкрсава.Ваздухом проказанДа се тици нада,Неопрезни свирачУсред неба спава.

63

ЈОЗЕФОВА СТРУГАРА

У писмену готском,У сну и у добу,Спреман лежи ЈозефЗа кобну сеобу.

Баварско му летоШто лагано трне,Намиче на видикНаочаре црне.

Поклањо је некадГрадовима очи.Сад властито око,Низ образ му точи!

У страху од врискаНебеског корова,И дом већ је срезоОд трупца борова.

Хладне ствари ћуте,На списку у тами.Живот му истесанОд чворова самих!

Јозефова прошлост;Пиљевина, кора,Ни пола кубикаДаске за мајстора.

64

КУЋА У ПОЉУ

Да уклони руке из вилиног вида,Бели штит да дигне у травама зрелим,Месечеву сенку у темељ узида,Препланули зидар, разапет на скели.

О древноме часу зла ћутња сведочи,Што из чистог неба капље на огњиште,У прозору копне мајсторове очи,Које тешка клетва у туђини стиже.

Годинама рђа црну браву глође,И узалуд ветар на врата јуриша.Кућа неког чека, да уморан дође,Утрнулом стазом, кроз шапате киша.

65

УТРНУЋЕШ И ТИ

Утрнућеш и ти,Без кајања, бола.Одар је твој перон,Путниче удивљен!Отворено НиштаКуља из раскола.Спакуј се, опростиС миљем и ковиљем.

Ужасни се лицаМртвих рођендана!У паклу певајуМладеначке муке.Јутра с гроздовимаЛедених ђердана.Згужван осмех кипиУ наказне гуке.

Усред смрадне плимеКрвожедног века,Ни сестра те тугаПрепознати неће!Без милоште душо,Невесто лелека,Клекни пред свој расапИ ужежи свеће.

66

ЈЕСЕНСКО ЦВЕЋЕ

Јесенско цвеће,Жал за згаслим летом.Тек обликом цвеће.Камено. Уклето.

Јесенско цвеће,Печат опроштајни.Тек по боји цвеће.Без шапатних тајни.

У дну мртвог дана,Из горкога несна,Као цвет јесенскиЈези с усне песма.

67

ЗАТОЧНИК

Неспокој да дишешСуђено је теби!У очај зазидан,Последњи на свету.Изметне ли злоба,Ужас ли ождреби,У плавет утегнут,Ти мораш на мету.

Док натруле тицеКроз ребра пролећу,У сред глувог поља,На уснама раке,Од муње зар милостМожеш снити већу?!Гола вертикалоБолести опаке.

Узалуд се надаш.Твој ковчег је труо.Већ и клинце тешкеПојела је рђа!О смрти си својојИ у песми чуо,Ал је твоја мораОд легенде тврђа.

Промичу вековиКо шаре на мапи.Зар страшније икогМогу жећи дани?Уз гусле, једини,Вина се не напи,На бдење осуђенДојчине Болани.

68

НЕ СТАРЕ САМОО ЉУБАВИ ПЕСМЕ

Љубави моја,Несаницо бивша,Ево, веје перутС наших седих глава.Минуо живот.Жуд ће да се стиша.Капају тицеИз небеског плâва.

Пала је Троја,Пријамов тврди град.Сад кроз њу хујиОлуј васељене.У плотској тмини Лађара младих глад,Све је што остаОд лепе Јелене.

Не пристај душо,Тајно пред људима,Љубити страсноДа се више не сме.Мој плахи друже,Ватро у грудима,Не старе само О љубави песме.

69

САМНИК

Једно криво дрвоУ сред поља расте,Крошњом сањајућиОдлазак у шуме.Кад с јесени сетноЗлатне ниске распе,Самнику се чиниДа некога куне.

70


71

ОВА ЗЕМЉА

Ова земља,Ова вучицаСа срцем грлице

Ова моја земља,Огромна и тешкаТишина у недрима.

Ова сирота солдатуша.

Ова љубав без узмака.

Ова моја земља,Овај нагорели шињелПод младим житима.

Ова земља,У небесима видовданскимОд муња саткана!

Ова моја тврда дедовина.

Ово коло из ината!

Из рова,

Из дима,

Из блата.

Ова моја крвава мајчица!На војни као у сватовима.

И ова моја земља,За врзинама, Утишана у зрењу.

73

Ова земља,На везовима старинским,У вајатима пуним босиока.

Ова земља,На руке старачке пала!

Ова гујаПод срцем склупчана.

74

ЈЕЖЕВИЦА

Из плавети ли то злато јасенова јези Или далека и тешка рабаџијска песма?

То раскубан живот,Олуја само мени знана,Радости тихој Загрцнуто хита.

ОздравићуОд корачања овог, Слутим!

Окопниће Глечер у недрима.

Чај горо,лане моје!

Јежевица,То није село у брдима само.

Њени сугласнициНису гласови прости:

Јасење,Жито,Вејавице,Цврчци!

У свиралу од зове,Над ГрадњомЗелени вилењак свира.

Ево ме,Стричеви моји риђи!

75

Срце ко ждребе,

Ко бубањ!

Нараста Милоште плима!

И Субјел ми је,Ево,До колена.

76

НАША КУЋА

Зечеви долажахуПред кућу нашу.

Траг кошуте По целцу,Ту, до нашег прага.

У окнимаМесеца младог Паучина.

Из огњишта, Чађав,Певаше наш бог.

Амбари и наћвеБејаху нам празни

Ал срца живаИ постеље пунеСмеха дечијега.

Сребрне трубе Облака и трава.

Малена тицо,На наш прозор пала,Не бој се руку Синова мојих!

На њима крви Авељове нема.

У прозирју растеОрахово дрво.

77

Под нашим кровомПрезимише И Перун и Весна

Волос, На тавануКошаре под липом

У колевци Жива и Морана

И Богородица,Над звездом-кандилом.

Наша кућа,На царскоме друму,Зло свакојеОчима гледала

На нишанеХорде намицала.

У заклетвуОбраз нам склањала.

Ал стигоше Нови неимари!

Искомадасмо Борове вите

Јасике Сестре уклете

За нашу нову,Несит-кућуИ злобника блатоПо нашем пркосу.

78

Дозиђујемо Собетине ледне.

Увис и ушир, Врагу на весеље!

Наша нова кућаПо туђој мери расте.

И по истој мериДуша нам ураста.

79

СЛОВО

Нека се, златом,На плавом атласу упише,Твој срећни час,Моравски кнеже Растиславе,У који, уместо хртова и свиле,Уместо одежда пурпурних,Уместо камења светлозарног,Из Византије затражи учитеља.

Да словенско просија име!И да се родиИ да одолева,Из ноћи, У век векова,Где многа пропадљиваЗатури се твар,И прође мимо Твога лица.

О чему, Ево,И ја нађох знак,Док слушам коракБиблиотекара КирилаПо глатким плочамаСвете Софије.

80

ДЕСПОТУ СТЕФАНУ ЉУБВЕ СЛОВО

Високи црни бор.Високи црни бор.Шум вековаУ лобањи вука.

Преображена тескобоУ плавој вертикали лелека,Под снеговима Карпата Једна се лутајућаЗвезда утишала.

А преко пурпура византијског,Преко априла и дуга,Кроз тиркизни трепет Јадранских тишина,Преко трешања у цвату,Зумбула и месечина,Из када тамјана,Нараста звонки пев.

Све јаснијиШто нас мање има!Док кужне водеРазграђују златна степеништа,У невеселог доба предвечерје,Љубими.

81

БЕЛИ АНЂЕО

Ко си ти,O, ко си ти?

У ова два миленијумaНесанице

Једини ведар!Једини прав и јак.

Ко си ти?

Понављам питање

Као што мореУмива градове и хриди.

Понављам питање

Као што се призиваКиша у пустињи.

Ко си ти,О, ко си ти?

У ова два миленијума Панике

Једини нежан,Озарен и лак.

82

БЕЛЕШКА: КАВАФИ

У оно глуварно ваљевско лето,Крцкајући седму деценијуКрвавога двадесетог века,Паланачка је чамаЛистала књижицу песамаКонстантина Кавафија.

Из ретка у редакНарастала је у мени потребаДа пронађем тога човека.

Мапе старога света,Скице земљеИ деветоструких небеса,Које су моја омиљена Занимација и страст,Морале би украшаватиЗидове његове собе,Или бар сачињаватиВећи део његовог пртљага.

Многих питања о Византу и ХеладиЈош једног варварина на ПонтуОн би могао да реши.

Али белешка на крају књигеЈасно је говорила:

Чак и да је живКавафи би имао Преко сто година!А медитеранац, У тим годинама,Тешко да би се могао навестиНа било какав разговор.

83

AСТАПОВО

Као пред огледалом у мраку,Пред Вама ћути Ваша Оседела душа.

На степе полеглаТишина првог снега.

Још из далека се слути:Свршила се драма.Глумци се пресвлаче.

На клупи под тремомПијан мужик дрема.

Ту нико другиВечерас неће сићи,Нити ће ико да ухвати воз. Сасвим поуздан водич,Над ухо Вам се нагињеИ шапће:

Баћушка Николајевичу,Не бојте се, Астапово је Ваша последњаЗемаљска станица!

Возови одмичу даље.Њихов се клопот умножава.

Лица у замућеном окну:Непојамни случај до случаја.

Дремљиве паланкеВековна чама дави.

84

Са Исакијевског Сабора,Вечерња звона бију.

А Ви, Као прапорчик млади,Већ крећете увис! Са Болконским и својима.

На обећан, У радости сусрет,У ту Вишњу Небеску Русију!

85

ВЕЧЕРА

Замршени у конце,Лењире и скеле,Тројица зидараВечерају на месечини.

Морно се подижу рукеДо црног зева у тишини.

Ко риба у плићаку,Љесне... па мине,Залогај леба,Залогај сира.

Тројица зидараВечерају на месечини.

Сваки час брижноНечитка небеса погледују.

Док сенке им одметнутеЈош малтер мешајуИ у кофама тегле,Поспаном дечаку,Под капцима гасне:

Звезда ли?Око ли? Од сребра ли зуб?

86

КО ЛИ КАО ТИ

Беби

Опет ће, ево,Багрем да се распе.По путевима прашнимБагрем бео.

Тако ћеЈедномИ ова туга да мине;Из живота туга.

Ал ко ће тада,Тако да ми махне,Ко лиКао ти?

И кад биСмешила се тако,И кад би билаТаква иста жена.

87

ПОСЛЕ ЉУБАВИ

Празнина.Празнина.Лепљиви мор.

Нечитка тугаНалик на кајање.

На поду просутаУтроба њене ташне:

Руж,Чешљићи,Пасош,Пудријера.Авионска карта.Гумице ружичасте.

На крај ли светаПостеља још топла?

Као да поларна олујаРазградила јеЕскимски дом.

88

ПИСАТИ ОПТИМИСТИЧКУ ПОЕЗИЈУ

Слободану Стојадиновићу

Неприкосновена је командаГвоздене армаде катрена.

Твоја ребраста маска трагичара,Лице дечака Над смртоносним играчкама.

Готово је!Ко брату ти кажем:

Не може провалијаЗадимљена на сред чела,Ни у тамнијој лирициДа се скраси.

Твоје је бићеДемонског смеха одјечиште.

Твоја је песмаСироче пред циркусом.

Али упркос вестима таквим, Да наликује само на нас:

Писати оптимистичку поезију!

Нпр: Јутрос јеНа темишварском гробљуПроцветала липа.

Пописати свеже хумке!Као пресретнуту поруку ноћиПописати новорођене темишварце.

89

Или:Тангањика је језеро у небесима.Ласер је сламкаЗа испијање океана.

Певати као што радост грца!Овај тетурави живот обасјати Громовитим слоговима побуне.

Из знојних постељаИзбавити лице лепоте:Огромну румену сису зоре,Огромну румену сису зоре.

До краја огољену реч.Као: НАРЕЂУЈЕМ!

Уместо јалових питања,Коначно поставити одговоре.

90

СИН НОВОГА ВЕКА

Ранку Јововићу

То си ти.Син новога века.

Насмешен летачНа запаљеном цепелину.Препевана пловидбаЛукавца са воском у ушима.

Усијана главоПред искљученим микрофоном,Инат остаје твоја једина снага.

Јер понизише те Гоничи мутави,Мастурбатори упарађени,Етиличари Под заставама туђим.

Не чачкај мечку!Не истрчавај пред руду!Nicht hinauslehnen!

Не играј се главом дечко.

Око твог експлозивног мира,Око твојих макова и булки,Подићи ће тргове робљаИ силосе За жетве огњене.

Док мртви радари Летове убилаца лове,У немуштим језицимаТвој празник ће да траје.

91

Као презрело воћеНа гранама у леду,Као птица прострељенаНад бескрајномИ спором једном водом,Ти си то!

Отворена жудња.Отворене каверне.Отворен протест.

Шта ће ти све то, Брате мој?

Твоје је да ћутиш.

На раскрсници странпутица,Међу зверчицама дресираним,Да с мрављом сеСудбином помириш.

92

СПАВАЧИ У ПАРКУ

Спавачи на клупама,У парку утихлог града

Налик На ненастањена острва

Налик На облаке цветоносне

Чекају ли неког?

Неког ко само туУ сан им долази.

Јесу ли их се Синови одрекли?

Јесу ли их мртве драганеУ свет одазвале!?

Надају ли се Друкчијем јутру?

Надају ли се Писму из далека?

Да ми их киша,Да ми их милицијаНе изненади?

Спавачи на клупама,У парку утихлог града

Лепи као тицеИз кавеза одбегле тек

93

Ко јунска јутраПосле олује у брдима.

Под главу новине ставили.

Руке – антене У ваздух пустили.

Дишу!

Дишу!

Свакоме у снуПо једно лето гори:

Обале некеПурпурне и жарке

Лепе купачице!

Зато се тако зрачноУ сну смеше.

Шкрипећи тихоПомерају се сазвежђа.

Блага роса Полеже на биље.

Ево младих љубавника!

Ево пољупцаКоји не зазиреОд њиховог присуства.

Ко ли је од њихАпостол тринаести?

Зар је свете књиге погубио?

94

Градској дечурлијиТропар поклонио!?

Ко ли славни атентатор,Из задимљене Историје утекао?

Да који није Воз изгубио?

Да није заборавио Одакле је?

Већ готово сахатНико се не диже.

Мани се пусте наде,Црна моја главо!

Ево, стиже трамвај.

Иди кући!

Све су клупе заузете.

95

РУБИКОВА КОЦКА

У почеткуСве буде на свом месту.

Шест страна коцке,Шест страна света.

Јасне ознаке.Непомућена симетрија.

Таштина будућег творцаПод своје кад те узме,Махнито, коцку Дограбиш мађарску!

Окрећеш. Преврћеш.Рушилац удивљен.

Изненада,Уморен. Смирен. Затечен.Кајеш се. Схваташ. Зебеш.

Окрећеш. Преврћеш.Малени мозак напрежеш.

Прекасно!

Мађарска коцка ту је.Зналац шифре далеко.

96

САРКОФАГ

Кад је тиранин најзад скапао,Нама су навукли лудачке кошуље.

Велика си варалицаТи брате Хераклите.

Покојник је, лично, смотао једра,Прогласио вечну бонацу,Сваком на срце пришио по флор.

Сад шета вртом вампирским,Док песма о њему не утолева.

Хорови чувара,Хорови служинчади,Хорови деце-стараца.

Хорови, хорови, хорови.

Живимо од наде Да ће нам пераја израсти.

О крилима нико и не сања.

Над зачараним вртомЛебди саркофаг

Ваљево 1982.

97

ЗАРОБЉЕНО ОЛОВО

Месецима,У штампарском слогуЛежи моја књига.

Склоњена у страну,Као гроб самоубице,Она је прашно сведочанствоО зечијим временима.

Графички радници кажу:Заробљено олово.

Злобници опет:Притајено тане.

( У сваком случају лекција из балистике )

А песме су мојеЖиве и слободне!

Оне размичу завесеМрачних позоришта.

РомореПо џеповима позорница.

Шапћу и грмеУ црним главама микрофона,Као капи тешке водеУ грлу реторте.

Не слутећи драму,Ту сасвим близу,Доручкују службеницеТог издавачког предузећа!

98

У словослагачнициПаклена машина пулсира.

Радници причају вицеве.Испијају млеко из тетрапака.

Анонимна доставаОдавно је заборављена.

Ваљево 1983.

99

НЕ СТИЖУ ПИСМА ИЗ ВАРШАВЕ

Не стижу писма из Варшаве,А тамо су ми Збигњев,Вислава и Тадеуш.

Не стижу писма из Варшаве,А тамо су ми Тувим,Јаструн и Галчињски.

Не стижу писма из Варшаве,А тамо ми је Варшава,А тамо ми је јесен 1976.

Не стижу писма из Варшаве,И не знамИма ли више Варшава адресе?

Нити могу да се сетимКо је то Требало да ми пише.

Не стижу писма из Варшаве,Али дубоко у срцу Чујем гаврана:

Испрошена је лепа удовица.У црној кули ћутњеРођени облежа је син.

Ваљево 1982.

100

Риме 1980.-1990.

102

ПРИЗИВАЊЕ

Треба ми песма,Кров за ћутњу дугу,Утока за јунска Поља докољена.Полако једримКроз болну поругу,Вејући пепеоСвета прежаљена.

Треба ми песмаОд паперја,Од леда,С оне стране ноћиДа се јави мени,Док рибљег ме окаРаспет двојник гледаИ сипе кроз плаветЗлаћани полени.

Треба ми песмаБез жести,Отмена,Богиња тежачкихПроцесија морна,Над тамном мапомДамара и вена,Светиљка пред хоромЈела-антигона.

Треба ми песма,Под модрим звоникомТих, милоште шаторУ пределу сетном,Песма неначетаОжиљком ни пликом,Поуздана котва У добу аветном.

104

РАСТКО

Рци – Пусти се голуб са куле.

Аз – Пустише за њим соколе.

Слово – У плавет голуб одбеже.

Твердо – Соко га стићи не може.

Како – Жижак у мраку дрхтури.

Он – Над Расом зрака шестари.

У црну обуче се ризу,Немањин најмлађи син.

105

ДОДЕКАХЕДРОН

Овде,Пред сребрнимВратницама мора,У Јонији,Под сенком мермерном,Са дванаесторицомШеташе Питагора,Са ученицима будућег,О, додекахедрон!

На свадбеном путу,Песник и унесрећена!До Посејдоновог храмаМапом туристичком!?С кривим огледаломЛица нам снићена.Зар пред пророчиштеОпет без јасног питања?О, додекахедрон!

Колико жести треба,Колико бофора,Да немир прословиИзоштреним сном?Је ли то тајнаТвог кристал-обзора?Пет пута мртав,На дванаест страна,О, додекахедрон!

Кафана – рибље око,У опором винуНоћи запењена!Лудује Плака,Пјаног Зевса трон.У сиртаки играчицу

106

Смрт нам прерушена,Над бродовљем у огњу,О, додекахедрон!

107

ALBA GRAECA

Киша,Љубљена моја звери!По пустим перонима века,Сенка се једна смуца.

Пропети парипеС гривом од облака,Из главе анђелаИзгрева сунцокретИ бунца.

Београде,Без иједне звезде,Плинула тишино У звонки смех девојака,Уснише ли Те утве,Или богови речни?Под високим звономОд плавога мрака.

Куда ћу с Тобом,Болан од белина?Из панових фрулаКад дуне кошава!И по мени проспу,Милошту и тугу,Пијане ружеЧубурских месечина.

Твоје буђење,Налик на поплаву!Сребрне ројтеИ кристално воће.Твоје рушевине,Под мојим срцемДеспоте Стефане,

108

У раскомаданимУшима самоће.

Са Небојше у ДунавоБезглава тепсија Кад полете!И грешни звездочатацЗагонетку реши,Филипе, слепче,Виде ли у води:Раскорачен и таманЧарапић се смеши!

Туђину свакомПо један овакав град!По једно јутроС црним слутом,А нама љубавИ часна погибија,И крило соколаИз срца искинуто.

Мајоре Гавриловићу,Како побећиИз овога града,Из октобраМеђу заставама двема?Кад град је овоНа две воде,А с улазом једним!У коме нас И има и нема,И има,И нема.

109

САМОДРЕЖА

Са пустих згаришта,Из клонулих врежа,Сабери нас грешнеМати тројерука!И дај да у свакомСине Самодрежа,Саздана од нашихКроз шкргут јаука.

Просветли Зрако заветна,У душу сваког Србина!

Градили смо црквуОд неба надоле,Сложили у лицеСтотине олтара:Костурнице-лавре,И стрељане школе,И војничка гробљаОко Хиландара.

Озари Зрако плаветна,Кроз крило Белог ангела!

Кругови на води.Цариград узлеће!Искупљен из праха,До конца векова.И с њим богомољеМосковске и пећке,Над Аја СофијомГлава Јованова.

Обасјај Зрако злаћана,Са благог чела Христова!

110

ТЕСТАМЕНТ

Богови,Бандо олињалих ћупа

Ево ме!

Дишем!

Облак што дивље ври.

Ко ме то зове,Ко изнутра гута?

Ко смехом разгрћеЗапретан плави крик?

Божјаци другар,Божјаци умилни,Што немо лебдеНесвесни промаје!

Или на Дрини,На Морави силни,Сплаваре,Љубе,Раж и коње гаје.

Ја срцу њиномВечност намењујем!

Свет једино њимаПоверити могу.

У њих се кунемИ за њих страхујем,Од сваког грома,Од звери у логу.

111

За босоноге,Заљубљене,Мудре,

За давно мртве,

За тек прогледале,

Подижем руке:

Нек њихово буде!Све што су сетнеОчи им сањале.

112

ВИДЕХ ДА ДОБРА СИ ЗЕМЉО

Десанки Максимовић

Видех,Да добра си земљо:

Сви дарови твоји,Сва твоја скрб.


Сва снага твоја,Сваки залогај грк.


Доба по доба,Влат по влат.


У први живота крик,У судњи праведни сат.

113

БАРДОВИ

За окнима теклаПо Дунаву Сава,Дорћол је зевао Уз свитања цитру,Мрвили се врапциРубом неба плава,Келнер док носашеПредфајронтску литру.

Нас девет бардоваСедели смо бодро,Над вековном тмушомПалећ шарне лампе:Слепи рапсод,Шекспир,Рембо,Блејк и Фјодор,Устрељени Пушкин,Сервантес и Данте.

Седели смо сву ноћ,Али намах нестаЛакокрилог друштва,Сам ћутим за столом.Не знам је л бутељкаЧетврта ил шеста!?Чекам да се врате,Слабо стојим с ловом.

114

ФРАГМЕНТИ ЗА Ф. М. ДОСТОЈЕВСКОГ

1.

Фјодоре,Баћушка,Опет веје жар.

СибирскаПишти калионица.

Под земљом режиРогат земни цар.

И плове светом Сва твоја лица.

2.

Док криче продавацВећ бајатог листаНаслове и вестиШто не вреде гроша,Сред станичне крчме,Ко скинути с крста,Плаве се у мраку Мишкин и Аљоша.

Душо непојмљива,Као зора вечна,Не може у тебеЈед псовачких руља,Јер ти ћеш за часак,Кроз искрења речна,Бљеснути увис,Ко риба из муља.

115

3.

Измислише летаче у стравиИ вештачке снегове и кише.У обиљу кажу век се дави,А раскољникова све је више.

Нафта урла у све млађем гробљу.Чуда лежу у припремљен клише.Сваког часа све лакше је робљу,А раскољникова све је више.

116

РУБЉОВ

Спавај РусијоС надеждом у висини!

Кроз мрак и кишуПрошао је гост.

Три лица ИстогСјаје у тишини

Док цури окоИ прашти кост.

117

ПРЕД ОЧЕВ ДОЛАЗАК

Мој отацГерманске палате зида.Туђему свету Подиже дом.

Из наше куће,Коров бризга.Паук је у њој Најчешћи гост.

Мој отацГeрманске планове чита,Словенском сетом У лед-месечини.

Чека га БадњакИ Посна пита.И: Добро вече, На царини.

118

ПУТНИЦИ

Слободану Марковићу

Путници без циља,Без повратне карте,Љубимци случаја,Слободе истинске,Не чека нас никоА сазвежђа прате!Излишне су мапеКо и карте винске.

Излишне су мапе,Непознато све је.Никад иста зораНе свиће над градом.Заспати у трави,Док из груди вејеЈато младих звездаШто нестају крадом.

Пустолови ведри,Само смело даље!Без пасте за зубе,Без резервних гаћа.Стигне ли нас неман,Склопе ли се раље,Рачуне вечностиКо ће да поплаћа?

Још чекају на насДрумови и лађе,Иза брега свакогВасељена нова.Њоме обасјане,Песма нек нас нађе,Садефастог чела,Продртих ђонова.

119

МОЛИТВА

И спаси ме, Господе, Мисли грешне,Да из покоља се може Родити правда,Да Каину ће једном Певати се песмеИ коленима његовимУмножити се стада.

Спаси синове мојеОрдења мог и славе.Ускрати суд њихов Човеку и звери.Окрени Лице своје,Обасјај прогледале,И у мојој душиЗраком затрепери.

Казни ме црним Приштом непомена.Презри и Име своје У мојим устима,Сажежи стаблоИз злога корена,Ал безакоње моје Опрости,Макар потомцима.

120

ЈЕСЕЊИ НАПЕВ

Опет лишће веје!Није добро мени.По баштама глувимСахну георгине.

Отапа се видикИ у риђој пени,Нестају облици,Шапћу окапине.

Каква ово немоћУзима ми руке?Какви то усовиУ мене се руше?

Па и ове усне,Две корњаче пуке,Што дрхтуре у сну,Више не певуше.

Све се круни.Све пропада!Лишће пада.Лишће пада.

121

СТАРИНСКА ПЕСМА

Момчилу Настасијевићу

Дозревају Сву ноћ дуњеИ црвене, Љуте ниске,Украј сетовеза.

Вилинска се Кола оспу,Од помамних Свата вриске,И понека звезда.

Преко злата И плавети,Празна седлаБелци мину.

Прапораца Звек аветни,Саспе чемерУ тишину.

122

СТАБЛО

Постоји једно стабло,Увек постоји неко стабло,Увек постоји нешто знано,У шта се сетно загледалоНаше седо јутро,Посустало.

Постоји једно стабло,Увек постоји неко стабло,По палој љуљашци знамо,Да све што мину, траје.Далеко негде,Запретано.

123

ЦРНЕ ТРАВЕ

Јутро намрштено,Ђуле у грудима,У црне травеЗараста свет.Крикни љубавиДок пламена има!Праштај, Господе,У паду нам лет.

Злогука песмоНе нуди се мени.Похвалу живим,Нишчих радовање!Предуго чајахУ лудој опсени.Смрт је сестра моја!Журим у сретање.

Шикни црна травоИз ђавољег жвала!Тренутак је овајСолило векова.Македонском липеЖеђ је разлистала,Очајници срећниВисе са шанкова.

У огњу су ИкарИ његова браћа,Пловидба почиње,Простор се сужава!Цури сјактав песакИз небеског саћа.Смртоносни лупингВреба црна трава.

124

БУДИ ОНАЈ ИСТИ

Александру Секулићу

У ситоме хору,Из досаде пуке,Од твог јека иштуСред кужних кафана,Да домами светлост,Сни небеске луке,За убога срцаПодворјем испрана.

И, гле, подижеш се.Хвалим грло твоје!У паклу не слага;Живо Из Свег Гласа!Док гром изговараш,Далеке осоје,Бели ти се траваДо изнад појаса.

Шакама, ушима,Вером у чудеса,Из обести свете,Слућеног очаја,Од ватре, вешала,Од сопственог меса,Уклет си да градишКулу тамног сјаја.

Певај,Као што је певала олуја,На рођењу света,Кроз магле сумпорне,Да оглуви небоОд демонског хујаУжаснутих слова,Болести упорне.

125

Јаве ли се, на час,Притајени зуби,Кад ожедни дивљеРој заумних слика,У вечност те водеМилицајци груби,Келнери што ватромПоје Баш Челика!

Кад познају сутонУ гласу и телу,Кад припреме ловор,Трг с бистом пространи,Буди онај исти!Откажи капелу!Они којих нема,На твојој су страни.

126

У ИМЕ ВАТРЕ Бранку Миљковићу

У име ватре,У име олује,У име свегаШто не посустаје,Ти још муцашПред капијом јаве,Ал браниш певачеУ небу уснуле.

Што ватру надживиПрослављаш да траје,Загледан у понорС убилачком језом.Гневан кад препевашСлутње и очаје,Гром ће да те нађеЗа црном трпезом.

127

МИХОЉСКА НОЋ

У травама, у ковиљу,У дну неба михољскога,Јелен бео под месецом,На чела нам сребро лио.

Крунило се злато с лицаОзареној Владичици,Са јасика шумни трепет,Даривао крила тмици.

Дотицале к нама воде,Отицала туга од нас,Диљем шара земаљскога,Рубом неба михољскога.

128

ЗДРАВИЦА

Еј, здраво дебело море!Јефтина забаво пучка.У пурпуру купачице горе!Неће очи остати без ручка.

Из облака над Орјеном,Наздравље модри враже!Наздравље морнари,Без икога свога!

Вечерас ћу ону Највеселију са плажеЉубити на кули Града Твртковога.

Наздрављам и теби Оштра зрико јула!Ево ме лакшегИ од пивске пене.

Слаже ли лепојка,Проплакаће кулаА Посејдон ондаНек се чува мене!

129

НЕЖНА ХОРДА

Магија паперја, Тиркиза и вина!Станице. Пустаре.Олупине. Рђа.Моја нежна хордо, Све је то причина,Горе нас чекајуУпоришта тврђа?

Пред стопама нашим Док скапава лето,Огњени копљаник Точи морно сребро!Чини се, да негде,Видео сам све то,Ту колајну плаву,Наумово ребро.

Дрим је нагла вода,Ко и алкохоли!Кроз хотеле пловеЗапуштене главе:Ко у сну уклетом,Ко у смешној роли,Гасну сугласници!Освајају траве.

Лелекни ме момо, На концу дрскости!Кад отворим твојаТочила и чесме.Југ је гњило крилоПлотске веселости,Заборављен рефренЈедне жалне песме.

Струга, август 1988.

130

РАЗГОВОР СА КОСТИЋЕМ

Жива рано, црна ружо,Сестрице утварна,Од огња ли живогМени дарована?

За велике буреРођен и означен,Зар у ретке штуреДа канем помрачен?

Зар само на часак Твој да зари звон?Ко анђела гласакМеђу јавом и мед сном.

131

РАЗГОВОР СА УЈЕВИЋЕМ

Из мошусне ноћи, са гроба Византа,Из три мртва чвора са Паркине натре,Посрћем кроз иста попљувана врата,Исти лелек слушам, служим исте ватре.

Мину ли ти лице сумрачним пероном?Ил се језом смеше давно мртве звезде? С Милешевског зида, начетом короном Бројгелова деца земним шаром језде.

Први снег ме нађе у вагон-кафани,У вековном бдењу, склоног тешком пићу.Зијају прозори јавом уфлекани.

Воз равници гњилој рашнирава стезник.Ко је од нас ближи Тами Ујевићу?Кад једнако ћуте и патник и песник.

132

РАЗГОВОР СА РАСТКОМ ПЕТРОВИЋЕМ

Из ритова Дњепра,Здепасти и дивљи,Кроз врата Византа,До Данице звезде,Од богова својихГласнији и живљи,Гле, скитачи риђиНебесима језде.

Усред жуте магле,Без лоца, бусоле,Вечити дечаци На обали гњију.За њих се главариСа дна речног моле,Док им трска растеИз смрзлих ушију.

Још у нама трајеХук сеобе моћни,Из јесење мемлеКад се ждрали јаве.Пуни тешких сноваИ мириса ноћних,Корачамо увисКроз плавет и траве.

133

Поеме 1980.-1990.

134

БОЛАНИ ДОЈЧИН

Зашто си ме оставио, Господе?Над смрадном овом водомБез утоке.

На подсмехНиштацима среброљубим,На милостТупацима дрчним,Папигама Крвопилаца мутавих

Гавлету њиномСлинавом на руг.

Зар да ми жбири њиниСинове друшкају?

Зар да ме слуге њинеПљују у образе?

Зар да ме муве подрепнеНосе по устима,Да ми судеИ да ме муштрају?

Ко да су ми Руке усахнуле

Ко да су ми Очи ископниле

Ко да немам родаНити постојбине

Ко да Дојчин нисамНа Твоме белегу.

135

2.

Зар је њина зору претрајала?Те су под њом,Силни,Узносити,Ударили харач на порезу,На заклетву увели размену:

Њине раге,За наше чилашеИ самсаре За наше хртове.

Њину драчу,За наше вртове,И гроктањеЗа људску беседу.

Ишту моју Сестру у ложницу!Мене тешеСоколским породом.

Ко да може Свиња полетети!?

Ко да душа Стоји у бурагу!?Из њега сеС Богом разговара.

Ко да Дојчин нисамОд постања света.

136

3.

У јасписна јутраЈездих понад поља.

Млад,Боголик,Окован у злато.

Предамном се тамнеРазмицаху горе.

Певаху рибеИз смарагдних мора.

Тице из румених облакаСлетаху тихоНа рамена моја.

Плавет ми зарнаЈедини бејаше штит.

Оку се моме радоваше пчела!И под њом красуљак,Перуника и крин.

Кроз дрхат девојачки,Непомућена,Пловљаше моја слика.

И никог,У крајевима које минух,Не озлобиСнага моја и лепота

Јер Дојчин бејах,Господњим означен игом.

137

4.

Узнесе ме Сила,Кроз ангела хорје,С црквом међ ребрима,Загрцнутог раба.

Хујаху кроз менеПусте миријаде,Васељенског жрвња Осе разглобљене,Док остави ме сасвимПред Гасиљом страх.

Као ватрометПонад вашарског рингишпила,Указаше ми се, намах,Звездани простори.

У безмерја часу,Све ми отвори се!

Прођох кроз опне,Мембране и поре,Кроз прашнике,Плаценте,Короне

Кроз цеви хлорофилне,Дамаре и жиље.

До помисли на зрно,До на врх мрклине.

Сам бејах.На страшном стајах месту.

Дојчин у векове!Јер Ти изабра ме.

138

5.

Без роптања примихСве пошасти на се,Да Твија се збудеЗа сва доба Реч.

Рука се, у гневу Твоме,Подизаше моја,На губу и ругу,На вражји накот слеп.

Аждахе на меРигаше огањ и смрад.

Раскубан исходих,У левојДесницу носећи руку!

Појише меОрли и соколиИ курјаци рана ми лизаше!

И не би жестиУ мени јуначке,Ни мржње,Ни страхаДа ми душу начне.

Благолик стајах,Ко насред разбојишта љутог,Из крви покореле,Блистава јутарња кап.

Твој бејах.Не презри Господе.

139

6.

И кад слављахИ када горачих,Кроз трепет радосница,ХваломЗбораху уста моја!

Хвалих ТеТицом и облаком.

Хвалих ТеЦврчком и багремом.

Шефтелијом у цвату,Вранцима у трку,У небу корабљом,ДаждомИ додолом.

Хвалих Те Дугом Твога смиловања.

Хвалих ТеСметом смеха девојачког

Ивањским цвећем,Звоном с Раванице.

Хвалих Те, Господе,Ожиљком и раном сваком.

У славу Твоју,Помилуј Дојчина.

140

7.

У смрти лежим,У свом перивоју.

Подамном трунеДевета постеља.

ГомилаНапољу се плоди,По послуНеодложном хита.

Веје на меБехар и угљевље.

Узаме јуначке одмене нема!

Мрак је,Ко у сред тачкеНа крају светог списа.

Подигни ме Господе,Још само у дан овај.

Да чујем глас ТвојЗа облаком:

Устани ДојчинеИ кости своје покупи!

141

8.

Јер,Сабраше се ругачиНа име Твоје!

Узохолише сеДушмани моји,На опросте мојеДа пљуну;На Жртвену,Вечну литургију!

Зар ћеш им отворитиКулу моју?Док ми сестраКости не утегне,Док ме дигнеУ седло ДоратуИ на мене обеси оружје.

Зар да жвалеСолунски трговци,Да је Дојчин Давно иструнуо,Да дојчина Више бити неће!?

142

СРБИЈА СЕСТРА МОЈА

1.

Пишем Те, Сестро,По Твоме диктату.Не гони ме на тоСписатељска мука.Ако је и инат,Ти си у инату!А све ово пишеДамјанова рука.

Крио сам сеИза девет браваИ пловиоС воском у ушима,Да ме чуваБлагост заборава,Ал ницашеЗова у устима.

За лелек-јавкуОд химне моћнију,Сестро мојаПретешких ноћију.

143

2.

Са ћилима шарног,Од огњених гуја,Мутна крв из клетвеКад на очи груне!Кад узври уљаникСред љутога зуја,Намрчених веђаБане гласник буне,У рапорт ВождуСложи своје крике,Не точи се златоОд свакоје руде.Није свако јутроЛуча за празнике.Ал кад га препознаш,Грмни: К о е к у д е!

144

3.

Ој, Сестро туго,У дослуху с громом!Неуздани атеУ плаветно подне,Зажгана пискомСокола бездомог,Слогови се ТвојиСвети као воде.

Погибије нашеТвоји су празници,Јата нарикачаНад косовом раном,Обил боле,У пупчаној врпци,У короти,У руху свечаном,Кад крстовиБарјаке развију,Сестро мојаПретешких ноћију.

Ти поручи Бошку Југовићу,Нек огњену колесницу преже!Савило се наше црно коло,Понад беле цркве Самодреже.

145

4.

Још чекају котеНа Твоје поноре,Земљо посмрчадиСа вучјом вилицом.Далеко су звонаШто тишину дворе,С крвавог дивитаКапљеш ћирилицо.

Над Тобом коњицаОгњених ратника,Светлопис љевишки,Гробља у сеоби,У искон-двери,Кроз жиле језика,Крст вознесенДо слућене коби.

Не боли Те,Ране се не крију,Сестро мојаПретешких ноћију.

146

5.

Кмет што ступиУ своје опело,Међу страже,С миром чобанина,Док к ДанициСрце му се пелоИ под скутомГлава Алексина,И громовник,Синђелић на Чегру,И ЧарапићПрего на капију,Један другомУзимаху меруЗа небескуКоласту аздију.

147

6.

Пишем Те, Сестро,По простој љубави,Као на причешћеНа песму навиклу,Ближу лудим снимаНего гозбној јави,Утврђену гробљемНа сваком ћувику.

Јеси ли сеУплашила казне?Лазарице,На казни саздана.Зар ће, опет, нишчиДа те преобразе,Кроз деобуШто се не раздања?

Коб-невестоСплаканих очију,Сестро мојаПретешких ноћију.


148

7.

Тавни су листовиРодословних књига,Милосна сеноСтуденичког ребра.Залуд се уснаКрсту сагиба!Узалуд растуМрачна недра.

Зар лацманиДа пред Грачаницом суде?НиштацимаЗар да љубиш скуте?Гојковицо,Мој рушни лабуде,У тешком синџиру,Главе одметнуте.

149

8.

Кад у колу љуљнеТвог ината сила,Из ангелских двериУ очински грех,Нек липти, уз псовку,Крваву одмила,Твој презирниПред плотуне смех!

На колену новаНека прсне чоха!Очинско драгањеНека почне клетвом!Стотине сиХранила МолохаВидовданскаКрвава заклетво.

150

9.

Кроз румен облакаУвис тече Лаб.Јагње раскубаноЛебди над војскама.Лати се божур,Чти бдение раб.Мусић спаваС брком међ дојкама.

Дижу се и пловеКубета из мрака:Сопоћански сабор,Крила Милешеве,Крунидбена ЖичаСва отвара врата.Три Мораве крстеГруди Милошеве,За намеру страшну,Звезду у годишта,За сва Твоја, Сестро,У небу војишта.


151

10.

Прохујаше Хуни,Савреше Авари,Жељни земног благаИ људскога меса.Под крст се ТвојиСабраше главари,Да словенски словеЗаветна небеса.

Зар да ти опустеПрочеља и двери?Зар ливаде косне,Жита и воћњаци?Зар да сиђеш, Сестро,Међу бесне звери!?Зар свецима рашкимДа ничу очњаци?

На белегу стојнаЗа пакост свачију,Сестро мојаПретешких ноћију.

152

11.

Ругачи те Носе по устима.Стари крвникЗиба ти колевку!Са коца сеСмешиш џелатима,Мртва стражоНа туђем заметку.

Сањао самДа си опет жива,На ЂурђевданИз потаје ножем,Лисном горомДа крешеш огњила,Да још можеш,Што бити не може.

153

12.

Све су Твоје војнеПечаћене славом,Столиком голготомУ аманет роду,Кад си остављалаПоморавље плавно,Да ти војска сиђеИ под јонску воду.

Преко змијских јама,Преко сињих мора,С моштима краљеваИ семеном сопства,Мишићева кичма;Греда Сувобора,Дизаше у намаЛук заумног моста.

За тмушу лиОд таме ноћнију!?Сестро мојаПретешких ноћију.


154

13.

Преко ТвогаВаскрслога лица,Хватају се кршна кола,Купе свате девет Томковића,Од Динаре до Стамбола!

Ко земаљскуИ саломи силу,Чекају гаПред Видом гребени,У небеском,Лазаревом билу,Сви РастковиКанони молбени.Из папертиОчи без очију,Сестро мојаПретешких ноћију.

Са три војскеНе губи се име!Нит стид образБлати поколењу.Смрт је тврдоУтезала римеЗа припевеСаборном мољењу.

155

14.

Колико нас има,Знали су душмани.Србија сеНоћу пребројава!И гробље порађа,Да Ти образ брани,Строј за стројемПрежаљених глава.

Жежени писак Коњичкога марша,Од кога прскаШав на копорану!Кад јеком надмеПрса пустопашна,Црном муњом креснеБуну злочекану,Дође ПринципКрвав до очију!Сестро мојаПретешких ноћију.


156

СЕОБЕ СЕОБЕ

1.

Двоколица шкрипа,Базд плесни и зноја.Кошнице и стада,Пред војском главари.Кроз рогоз и трску,Преко неспокоја,Бистрооке хорде,Морни месечари,Не дизаху тицеНи звери из лога,Пусти од даљина,Без игде икога.

Уздахтало,Сузно,Оловних капака,С Мораном за вратом,Запењеном алом,Словенско се племе Ваљало из мрака,С висова Карпатских,Панонскијем калом.

Пчелари,Пастири,Стрелци и пехота,Пред свима на коњуСветовид осион!Љескао се ФисонБез брода,Без моста,На мошусном југуЗлатни Византион.

157

Бреговитих плећаУ сур-кожусима,Претходнице бриткеПред Солуном гину.Олујне коњице,У свитања димна,Дивљом њиском дижуПолен и прашину.

Разлисмо се плахоКо голема делта,Пред кулама витимВизасовог света.

158

2.

За младенцем Растом,И Рашка и ЗетаДигоше се небу,У цркву од сребра!Од свакоје злостиНа вјечнаја љета,Заклони нас ризом,Велможу и себра.

У збегу,У рову,Српско слово слови.Прогнане и стојнеОче благослови!

Ни свила,Ни смарагд,Ни копче жежене,Ни хртови гипки,Ни амброзна пића,Ни тобоци шарни,Ни деве раскошне,Не спутише мамомМладог Немањића.

Док кивоти српскиНа нас миро точе,Прими наше ране,Благослови Оче!

159

3.

У свитање зарно,Кад цркву у РасуНемања посветиСветоме витезу,За војничку славуШто нам кости расу,Од Дњепра до гробаНебескоме Кнезу,Вејао је божурПрашнике по добу,У суђено поље,Спремно за сеобу.

Жеравица рој се,С Косова ко звезде,Над Србијом крено,Расте шапат тврди!И гласници мркиПреко неба језде,Крвав барјак иде!Стара рана бриди.

Збегове расутеКо ли ће повести?У ташто рођење,У век дванаести.

160

4.

Не презри нас Силни,Нашег греха Царе,Самозванци кољуПо Србији децу,Огњишта нам гасе,Трују нам бунаре!Пећки крст се не смеПовити месецу.

У дроњцима, боси,Сулуди од страха,Пловимо у незнанСузом Патријарха.

На скелет-коњима,Без ока, без носа,С половином копља,Балчаком од мача,Уз писку колевки,Горки бат заноса,Под крсташ-барјакомСрбија корача.

Иконе и мошти,Ивер кућног прага,Стада и ластари,Таљиге и бошче,Змија чуваркућа,У срцу виноград!Јармови,КошницеИ надгробне плоче,Све што је усправно,Што се маћи може,Под северњачом је.Има ли те Боже!?

161

5.

Бруј далеких лавриОзебле нас греје,Док запети бдимоНа караулама.До царске ВиенеИ до Сент АндрејеЕгзерцири дрхте,Небо се улама!

Остављамо костиИ крваве стопеИспред будоараГоспође Европе.

Под панонским жрвњем,У земуницама,Сањамо бреговеПлаветне Сервије.Четири оцилаНа перјаницамаРасељено племеУ перима крије.

Варљив шир нас ждере,Матушка Росија,Само Турци знајуКо је Текелија.

162

6.

С Филипове струнеНа рочиште Кнезу,Заклетвом снићеноКоло љутих змија,Над Србијом летиКроз расвита језу,Под наопак ћуракЦрнога Ђорђија!

Командују с кољаЛобање хајдучке.Огањ небо лижеДок гинемо мучке.

И векови ропстваИ мућења крви,Кнута и ченгели,Масна сен вешала,С нама су у збегуКао јемци тврди,Избављења навекИз ђавољег жвала.

У сусрет нам плови,Из небеског плава,Крилата у блескуЛазарева глава.

163

7.

У гвожђима курјакЈош је љути бојник!Шиптарском пустаромЛешева откоси.У слеђеном гуњуСваки српски војникЗлатокрилу утвуИз Дечана носи.

Срце је заставаШто никад не пада!Што нас мање имаТврђа нам је гарда.

Србију смо диглиНа воловска кола,На пусте лафете,Децу на кркаче.Вучемо се моруБезумни од бола.Ко јата се црнаКупе нарикаче.

Од Скадра и ЉешаДо Крфа и Вида,Кроз камене,ЛеднеИ плаве гробнице,Газили смо ћутке,Гладни до невида,С јединим таином,Млеком Гојковице.

Док Бошков нас алатПод Крсташем чека,И мртве нас дижеБојне трубе јека.

164

8.

Липти Глинска црква.На ноге Србијо!Из јама,Из шкрапи,Из уста крвника,Костреши се авет,Душмани ликују;Крвожедне хордеЦрних јуришника.

Зар ће опет нискеОчију низ Саву?!По небу да тражеСве главу по главу!

О, страшног ли дугаШто се не помиње!Гутају списковеДа им опростимо.Заравњују гробља,Погане светиње!Черече нам нејач,Ми се братимимо!?

Јасеновац тули,Узлећу стратишта!Молохове калфеНе могу нам ништа.

165

9.

С пасошем у џепуИ сном о жар-птици,Тврдосузи трепте,Из словенских туга,Подбули и тешкиНевољни путници.Грцави саветиИ тешења дуга.Од праштања живот,Дрхтавих поздрава.Гвоздена нас неманПусте усисава.

Изгужвано јутроУ тесној обући,На перону глувомКо у апотеци.Смушено пред светомУ који ће ући,Са готовим писмом:Жени,Мајци,Деци.

Миришљави дуван,Крнтије и пиво.Базд самачких соба.Недељне промаје!Бајате новине.Здраво сам и живо...Леди се у мракуКукавичје јаје.

Још тутње возовиКроз гар отаџбино!Разносе по светуРуке месечара.

166

Испијамо чемерИ самотно вино,Посрћући прекоПразних булевара.

Спарушени старциПовратак сањају,Странци у печалби,Туђи завичају!

167

10.

Смамише нас у лажБелосветски дрипци,Вечни бескућнициПо туђим вилама.Незасите звериПетокраки пипциОмеђише ужасНашим могилама.Прождери,Локмаре,Последња фукара,Жвалаве о правди,Пуних буђелара.

Угасла огњишта.Драч до кућног прага.Уз плотове старциЋуте ко крстаче.Чекају увели,Осмех с лица драга.У каменој сузиСвет им се растаче.

Сјесени, уз лампек,Жални пев се сели.Дечаке у стројуЧека ново число.Над сеоцен свакимМермерно се бели,Чело Црног ЂорђаПод липовим листом.

Гажена,Пљувана,Изнова се свија,Под ископан барјак,Небеска Србија

168


169

НЕМАЧКАНЕМАЧКА ИСПОД СВЕГА

Германијо,Познао сам те Германијо!

И мрак твојих водаИ градова бљешће.

Твоју увређену колосалност!

Бездушност беспрекорну.

Твој неспокојЗа прозорима у цвећу

Очи ти тевтонске,Саме међу квазарима.


Твоју дезодорисану геометрију

Твоје очешљане шуме

Твоју заљубљеност у алармеИ муњевита дејства

Замајце твојеУ крик завитлане.


Пропету у ништаКо мува на стаклу

171

На Брандембуршкој капијиОбешену наглавце.

Међу кулисама,Спремљеним за бајку,Крагује твоје осветне слутим!

ИзноваЧеличну купку века.

У Москви звона звоне!

И небо је пуно,Огњених гугуткиИз словенских степа.

Штутгарт, јул 1990.

172

ЗАСТАВА НА ЧЕГРУ

Расапљене Каиновим игом,Претројене ђавољим трозупцем,Раздеране рите у комаде,Упљуване трице од крпица,Заставе су наше око Чегра,Од Пантина до данашњег дана.

Под њима су петар и милоје,Под њима су шкопци и кукањци,Бранковићи, вујице, крцуни.Под њима су кумства раскумљена,Ненавиди, лажуње, разљуди,Укољице око жуте банке.

А Чегар је стопа за заставу,У коју смо савили КосовоДа га лакше по свету носамо.Са те стопе читка су небеса:Крсташ плави уз зенит крвави,Белим пољем Стеван брише руке.

Виде ли се огњена знамења:Око крста четири оцилаИ орао, тица круноносна?Види ли се Милош са Стеваном?Виде ли се Тепић и Гаврило?Шкргућу ли: Креши! да крешемо!

173

СУША

Пада киша ситница,Шапће жедна земљица.На икони мушица,Обесила крилашца.

Кисне костур-кравицаИ убога њивица.

Ту ће тупак надувенДа посеје гробиће.

Са екрана завијаНађинђана курвица.

Да заплачем,Ил да чистим пушку?Казуј Свети Ђорђе,Моја Славо Крсна.

174

КАЗНА

На столу је крајка хлеба,Крајка хлеба И црна сенка.

На мртвом шпорету је шерпа,Омазана шерпа,Пуна мртвих мува.

Негде у Србији у мраку,У леденом мраку,Јеца дете.

Ваљево, јуна 1993.

175

ИЗЛАЗАК „Благо човјеку кога Ти, Господе, уразумљујеш и законом својим учиш; Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику“ Псалам 94.12.13.

Ниси се ти,Још,У сузи сестриној огледнуо!

Није те киша туклаПред равнодушнимГрадовима из читанки.

Под туђом шефтелијом,Није те пренуо будилник.

Ниси се ти,Још,На туђем олуку умиво!

Не знаш ти,Колико је благо чешаљ.

Није се теби,Још,Змија у кући склупчавала!

По школском двориштуВејало јатоМртвих голубова.

Ни сањао ти нисиЦрква како гори!

И у њој крштеница,Венчаница,Ћирилица,Крст и мошт.

176

Није тебе,Још,Керуша пратилаПреко девет гора и вода

Па кад те нашлаИ пред ноге ти пала,Долазили да ти је откупе!Кукавељи с душом у буђелару.

Не соли ми рану!Не заноћила ти на прсимаКула Јанковића.

Ниси ти,Још,Гроб закључавао!

Гроб закључавао,Кључ закопавао.

Ниси ти,Још,Супрасну крмачу убијо!

Нису те тешили,Нису те тетошилиКурвини синови.

Немој ти, мени,О горама чарним

О брцима мрким,По токама палим.

август, 1995.

177

ТИ НИСИ АВРАМ АВРАМЕ

Авраме, ти ниси Аврам Авраме,Ти ниси Аврам АврамеНапустио је Господ твоје име.

Авраме, ти ниси Аврам Авраме,Узалуд гобељаш уз тамне клисуре,На митинзима залуд кричеш: Ево ме!

Авраме, ти ниси Аврам Авраме,Ти ниси Аврам Авраме,Узалуд изводиш јединца у поље.

Са чедоморкама лочеш Авраме,По блатним шатрама сваке суботе,По кафанчинама братимиш гурбете.

Авраме, мртав је дом твој Авраме,Из њега куља облак цремуше,Прозори твоји бљују шишмише.

Авраме, видиш ли слепче Авраме,Невина крв сина твојега,Липти са твоје масне губице.

Београд, децембар 1992.

178

РОД 1993.

Шљива је, око Пожеге,Понелако никад!

Ако је нека сила не обори,Изнећемо лампек на Субјел,Или на Бремена (ближе је).

Ту ћемо наградити казанИ запевати о лишћу које пада,О лишћу којепада,Да покрије трагове драгана!

Ракију ћемо препећи двапут;Да буде чиста каоБогојављенска водица!

А онда ћемо се понапијатиКао пре двеста година,Па, ком обојци,Ком земља небеска!

179

ВИЗИЈА

Јесам ли то ја,Пред задружном кафаном,Над увенченим сатљикомИ чашом воде са Зубовца!?

И, ако јесам,Ко је, онда, онај У црној лимузини,Пред спроводомШто у Јелав мили?

Веје ли то Лишће с багремова,Или крупан, Преко света снег?

Јесу ли тоЦврчци у кадуљи,Ил небескаПо окнима мужа?

Откуд овакав дан,Љеснут златом,Испод цвалих шљива?

Кад новине су пунеО мени црних вестиИ читуљеПреозбиљних слика.

180

КЊИГЕ

Читам књиге.Књиге су мудре.Понекад мало досадне.

И моји пријатељиКоји пишу књигеМудри су.

Нарочито они мртви.

Док сам биоЈош сасвим млад,Мислио самДа је сва људска тугаУ књигама.А онда су меДуге јутарње шетњеОкислим предграђима,Мало поколебале.

Додуше,Читам их и сада.Само ређе.Опрезније.

Дуго пребирам по сећању,У бременитој тишини Старинска једра развијам,Да нађем Празно место у души,У бироу За изгубљене илузије.

181

ЈЕР НЕШТО МОЈЕОДОЛЕТИ МОРА

Јер нешто мојеОдолети мора

Ја памтимГрану јабукову

Грану јабуковуС који сипи иње.

182

Риме 1990.-2000.

184

ГРОБЉЕ У ЈЕЛАВУ

Далеко је гробље од Јелића кућа,У Јелав се иде тек у крајњој преши!И на Туђи погреб гневни од сванућа,Подижемо к небу поглед неутешни.

С оне стране дане, неизбежна страво,Кад у тебе канем после свих сеоба,Горак од градова у мутљагу плавом,Уморан од жести у живота оба,Подај ми да видим гробље у Јелаву,У ковчегу ћилим, и на њему главу!

Са највишег брега на свачијем путу,С дедовима своје кад помешам кости,Дај да се насмешим спроводу расуту,По свршеном послу тежачкој радости.

186

ТРЕЋА СМЕНА

Киша.Штајга.Совери се гнезде.

Пред нужником Дроњав богаљ свира.

Вентилатор.Колпортери језде.

Не путујем.Сит сам земног шира!

Накрај себе,На ивици фронта,Као крчмаМинут пре фајронта.

Бдијем страшноКо ангел свргнути.

Зора режи Под асталом кротка.

Нико не зна Сестрински да ћути,Ко највећа Руска река вотка.

Куља руља,Возови одмичу,Ко у каквој Језној пантомими.

У мом слухуМокри гачци кричу.

187

Као гробуСтранци прилазе ми!

Сузи око,Жижак на промаји.

Неман хучи,Тандрчу трамваји.

188

ПРОЛЕЋНА ПЕСМА

Расцветале красте,Чиреви,Каверне!Запупели стариОжиљци и цисте.

Моје будне ноћиБео ђаво ждере.Пролеће је мензисЉубави нечисте.

Смрт сјахује с троле,Пушта гнојну слину.Кајање отвараВратнице судишта.

Игра желе-сиса,Кук у кокаину,Собом стишан рефрен;Пенушаво ништа.

У спаљеном крајуЈош са цркве дими,Грб утегнут крстомС четири попришта!

У инат усуду,Џелату,Мрклини,Отвара се облакМуњом из огњишта.

Ово јутроНемам коме завештати!Добростиви поздравНе прихвати нико.

189

Добро јутро, Јутро!У тебе ћу стати,Скољен тврдом сузом,У њој својим ликом.

190

ДРИНЧИЋЕВО*, ЗОРА ЛИ?

Зора као мина, Ко државни удар!Изнова са смрћу Заказујем судар.

Бифе на пијаци.Гомила шверцера.И преступна вотка,Тања од шприцера.

Све што ноћ испљуну,Ко рибе по спруду,Мртвим оком зуриУ своју посуду.

Старчићу крај шанкаО зуб звекну чаша.Хармоникаш с чешљемНад зделом гулаша.

Док његова драга,Сестра или мати,Поклања се кригли,Да пену ухвати.

Џакови и гајбе,Котарице, кофе,Слажу се у кадарОпште катастрофе.

Сатрвена душо,Предворје самоће,Ако ти не крикнеш,Онда не знам ко ће!?

*кафана код Бајлонијеве пијаце у Београду

191

АПРИЛСКА

Опет плахи дажди,С брегова, из поља,Кроз натруле шкрге,Смоле, несанице,Обесни ројевиЗапушача – зоља,Етиличне чигреНиз ноћне улице.

Кваси ли то земљаЈавком за зрневље,Ил за укоп шаљеПод шифром поруку?На почелу дрхтеОд тишине веље,Старац у дечаку,Девица у луку.

Надрастао гробље,Планину, панету,Руком догореломЗа загрљај присан,Покајницу градим,Прострељен у лету,Чувар мртвих тица,За радост отписан.

У мук заточениРеже нежни снови,Главо покуњена;Припитомљен сломе!Кога ли то зовемС корабље што плови,Глибавим облакомНи од ког – никоме?

192

ИЗЛОЖБА

У тавнини гусну Крв, плавет и злато.Из облачне куле, Јато голубова!Ћутњо, понорнице,Знано – непознато,Лети зубат одар Врх наших гробова.

Крст угашен На Србију плаче,Са голгота Милића од Мачве.

Черек нових клетвиЛипти низ челенку,На праг јуче опетПорушене куће.Слушам, свира ветарКроз груди јеленку,Без очију свићеБезгрешно свануће!

Жеравицо Под небеским сачем,У заници Милића од Мачве.

Зар нечитко биваВластито кајање?Сужањство ко покличКужног победника!?Зар да гробље просиПраво на сећање?На оглодан рабошЗаветног крвника.

193

Крилат брате Са огњеним мачем,На трупцима Милића од Мачве.

Историјо, збеглаПред Стеванов шанац,Саздана од јекеНакнадних опела,Мушки праште кости!Док попушта ланац,Под шајкачу црнуКупи се властела.

Сиви вуче Што те муња заче,У сузама Милића од Мачве.

Кад утрну сјајке,Музеј се утиша,Мор катанцем цакнеНа сите стражаре,Кроз мрачину,Маглу,Бараж ледних киша,Пртећи облаке,Иконе,Амбаре

Четници ће Тврдо да кораче!Шарном њивом Милића од Мачве.

Београд, новембар 1991.

194

СОНЕТ О ЗВЕРИ

Црљен-звер скапава, базд се шири светом!Пред Кијевском Лавром гној шикља из крести,Тувимове баште обасјане сетом,Свићу понад звонких Вацлавских Намјести.

Из големе сузе, као из куполе,Христос Пантократор лије зарне зраке,Док с Те-Ве екрана крваве додоле,Призивају обил жетве наопаке.

Сплавови телеса, раскубана деца!Убилац извикан за врховног жреца!?На заставе слини штрока светогрђа!

Ко вилице срасле од ћутње преклане,Србијице грешна – очи исплакане,Цвили кључ у брави – не попушта рђа.

195

МАНДЕЉШТАМ ПУТУЈЕУ ВОРОЊЕЖ

У којем ли спису, у веку ли којем,Крвопилац паук разапиње мрежу?Ен-ка-ве-де јасно. Сложено под бројем.Шерет-ђаво чепа снег у Вороњежу.

На утварном броду, над Стиксом у магли,Ни Надежда неће моћи да упамтиОнај судњи катрен, над ким су се наглиКошмарних година грозничави сати.

Ал кад те понесе, ко песма с Бајкала,Шир матушке беле под сенком вешала,Тамо где не суди отац светског шљама

Чућеш из далека, ко из туђе приче,Бркати телефон у Лубјанки криче:Склоните са мене очи Мандељштама!

196

МАРИНА, ТИ СЛУШАШ,ТИ ЧУЈЕШ ЦВЕТАЈЕВА

Бол, копиле, увис шиба интеграла!У мртвом језику крагуј дочајани,И кап је океан кад тоне обала,Завејана пуста, пред омчама тамним.

Док крвници језде степом враних грива,Низ челик плаветни лизне лице зоре.Јашите ругобе, по сред срца жива!Париз пену сипа – кикотаво море.

Русија на одру. Сва су звона нема.У царскоме Кремљу пијан мужик дрема.Са златних кубета зјапи жива рана!

Пре но лед разломе нове, мутне воде,Племкињи Марини, Ти подај Господе,На беломе коњу, белог атамана!

197

УЋУТКИВАЊЕ

Научи већ једном да ћутиш!Киркин је ово час.Лакше ти је против себеНего ли против нас.

Научи већ једном да ћутиш!Лажу те и срце и ум.Тевтонске се длаке јежеНа застава српских шум.

Научи већ једном да ћутиш!Заборави да си жив!За злодело наше свако Ти мораш бити крив.

Научи већ једном да ћутиш!Мимику одстрани!Нити смо ми од јуче,Нити си ти од лани.

198

ЛИЧНА СМОТРА

Куља црни облакПонад Раванице,Кукавица кука С Високих Дечана.И без огледалаВидим своје лице,Душа ми трепериПредсмртно свечана!

Са запада чекић,Наковањ с истока,Берзански пајаци,Нафтовода рика.Телале с екранаДа смо бесна стока,А с ђавољег трона:Банда шизматика.

Али, пошто син самКокарде са чела,Унук оног што јеУседо из трка,Крилате пастувеПод кишом шрапнела,Има да се дигнеДо небеса фрка!

199

ОНО

Заноћило силно,С Лењином и Брозом,Освануло дрчно,С Вождом и Лазаром,На сваки парастосХита плавим возом,Оно прети крстом,И правде кантаром!?

Открило, напречац,Српско пострадање,На паради лажиНа Газиместану,С његових усанаХимна је ругање!Пљуцнуло је бапскиНа деоба рану.

На крканлук,Око светих безданица,Ко да није самоЈаме затравило,Стиже да укаљаИ кости и лица,Југовића мајциДа пљуне у крило!

Оно би да брижиО људској слободи,Да носи заставу,Да свет препороди.Не сећа се ко јеПендреком изуво;Покажеш му снимак,Прави се наглуво.

200

Ариљски би ангелПре зуцно о Марксу,Него такав махерЗа масу и касу.На литургијама,Ко у новом спорту,Не можеш од његаДа уђеш у порту.

201

ОЧАЈНИЧКА ПЕСМА

Никад нисам биоЧлан ни једне странке.На конгресе нисамВодао опанке.

Ако не погинемУ светској пометњи,О чему да ћутимС унуком у шетњи!?

Ако не заслужимБар дрвену ногу,Ни даљој родбиниНа очи не могу!

Ко окупан мртвацОбасјавам зору.У облак ме пењеЧетник на мотору.

202

ПОВРАТАК

Раскројен се враћамИз крвавог блата,Јемац часној смртиИ орлу са капе!Усред дана пипамРодне куће врата,Прозори са зидаПрестрављено зјапе!

Не плаши се брезо,Ћеркице из дупка,Не бој ме се домеСамог са бомбама!Пишти глува Спарта,Мокра све до пупка.Не теши ме ђеде,Слико с брчинама.

Као мртве рибеНиз широку воду,Плове шупљи дани,Ноћи у беутуЗапућен у Ништа,Врховну слободу!По крчмама ригамДушу раскинуту.

203

ОПШТИ СПРОВОД

Ко крпе на киши,Спровод код пекаре.Пред киоском рачваст,Уз руб масне баре.

Старци у црниниИспред бакалнице.Ко октопод, спроводТрамвајске станице.

Спровод пред месаромСа две шупље кости,На шалтеру банкеЗгужван без милости.

Испред апотеке,На капији гробља,Најближи комшијаТупог Те-Ве робља.

Спровод на пијаци,Без реда, без смера,Као кроза шибу,Кроз шпалир дилера.

204

СНИМАК СА ТЕРАЗИЈА

Три момчине, на три ноге,Из таксија, погашених лица,Три заставе земљице убоге, На штакама, празних ногавица.

Људског шљама препуни пасажи,Препродају ђубре препродано.Милицајци на лоповској стражи,Дневни пазар збрајају предано.

Њих тројицу, у општој паници,Ко снег лањски однеше улице.У излогу, генерал на слици,Усран обруб, лишће и звездице.

205

ЈЕСЕНСКА

Нежно јези јесен,Сасвим моје доба.

Одшкринуте двери.Неког драгог нема.

Eдsitus letalis – генерална проба:

На столу је чаша.Судња.Глувонема.

206

Поеме 1990.-2000.

207

АЗ

Аз, Божија кућа Алефова,Пред Алфиним храмомВарварин удивљен,Отворих уста да певамПохвалу и радовање!

Јер,И од мога живота,Шта ли ћешРаскошније показати?Потуљена клијентело историје.

Ја сам лутајућа планета,Од које стрепи ово сазвежђе!Метузалем, у двадесетседмој,Пред самоубиством.

Све моје гори!У чудо израста.

Моје одступање од Гринича,Моје посетеСветским метрополама,Моја урођена склоностРеволуцијама и фантазији.

Моја достојанственостУ олујама века.

Моје шетње Сен-Мишелом,Моји уласци у Лувр,Моји уласциУ посластичарнице!Замислите.

208

Тих дана у Европи,Фотографског је материјалаНестајало!

Аз,Стабло,Корен и крошња,За сведочанствоТворцу по ПотопуКоји ни једна тицаНеће претрајати:

Ни славуј,Творац шумске чаролије.

Ни гавран,Сведок крвавих мегдана.

Ни орао,Тица са застава.

Ни соко,Тица над тицама!

Ни галеб,Ни ћук,Ни ластавица.

Ни јастреб,Ни зеба, Ни корморан.

Ни сеница, Ни шева,Ни фазан,Ни ждрал.

Ни врабац,Ни конопљарка,

209

Ни водомар.

Ни црвенперка,Ни чворак,Ни јаребица.

Ни шљука,Ни жуна,Ни шојка,Ни креја,Ни гњурац,Ни гак!

До само Феникс,Тица о тицама,До само Феникс,Брат мој по удесу.

Аз,Ходочасник без светилишта,Догорео жижак У олујној помрчини,Јесам посртаоДо капија лазарета,Јесам сипао бес и жестИ дивљом се ватром огртао.

Јесте врцала радосница,Пред градовима,Морима,Небесима,Пред лицимаСа људским очима.

Замислите Kawasaky,Шест стотина педесет кубика!Таквом играчкомНе служи се геније.

210

Кушам снагу.Умножава се моје тело!

Узбуђује ме флипер.

Узбуђује ме будизам.

Узбуђују меЧетири јахача апокалипсе.

Намерно заборављамМилионе пешакаУ истом правцу.

Аз,Дисања,Дамарања сужањ,Нострадамусов шаптачНад димом виолетним,Над крвавим тапијамаО ономе што ће проћи.

Пронашао сам нафту.Пожар је на помолу!Али ја остајем оптимистКога је тешкоПрепознати у народу.

Пронашао сам Аљаску.

Аљаску је један кретенИзгубио на рулету.

Пронашао сам цвет перунике;Зато сам леп!Лепши!Најлепши!Завидљивци су клесали Аполона.

211

Из моје помисли на бескрајРодио се Алберт Ајнштајн.

Ја сам измислио облак,Моји ученициГраде облакодере.

Мудар сам.О, ту поређења заиста нема!

Аз,Првотна муња Перунова,Залудне снаге удар о зидове,Узимао сам на дланКуглу плаветну,Окретао,Заклањао,Обделавао оно мало копна.

Чувао у срцу звезду јединицу,Јединосуштну са Оцем,ИстоветнуИ на прагу трећег миленијумаПо Писму.

Аз,Са помазаницима у родуИ са вама једнак,Аз Мариоков.

212

КЛАНАЦ

1.

Фаустов се ортакИз прикрајка кези.У кострет зарастамНа бриселској берзи!

С трона у Вол стритуЗлатно теле риче.Шикљају ми канџе,Крвав очњак ниче!

Разорене душе,Згромљени градови,Нада у чудесо,У кошмару снови!

Све сам ближи кланцу,Јасне мисли тону.Дрен у скут зашивам, У недра икону.

213

2.

Згађен над притворствомБелосветске бриге,С рођеног огњиштаСтргнућу вериге!

Прегорећу живот,Уцвелити миле!Доста ми је сликаЛацманске идиле.

С краја на крај ланцаКоманда ће нова,Налити ме срџбомГвоздених пукова!

Најтањи у роду,У житници плева,Пред нечистом силомОгњу одолевам.

214

3.

Чарна моја горо,Хајдучко очинство,Исти крвник идеИсто непочинство.

Истим словом словеИмена са списка,Бојна тица крилиТеме обелиска.

Док сватови црни,Расути по пољу,Око стегоношаУ небу се кољу!

У свитање плавоШто гуче гугутка,Над бојиштем ловиКомета - маљутка.

215

4.

Поскочићу бодар,Кренути у брда,Где лог вучји режиИспод пирга тврда.

Раскрилићу груди,Црквицу у снегу,Да се у њих склонеСирочад у бегу!

Бичем глувог пуцња,Ошинут ко громом,Сручићу се ћуткеПред небеским домом.

Да крвавог чела,Огледнут у своду,Пустим живу сузу,Живоме Господу.

216

5.

Подне у црниниЛегло је на кланац,Спровод попуњава У облаку шанац!

Под расцвалим глогомРумен четник спава,Над њим паун кричеУсред неба плава.

Крв хвостанског грозда,Просута по класу,Подиже га увисС гујом о појасу!

Јуришна командаС грмљавом се стапа!Брисан простор зјапиОд Цера до Алпа.

217

НА ОНОЈ ГОРИ

На оној гори,Неко стоји.

Церић праштиУ ледној плавети.

И зец из лога,И курјак са косе

Мукла танад верних тица

И висовиИ шумарциИ потоци

И сметова бесни ати

Пртинице,КровиљареИ оџаци

И плотови – стрељачки стројеви

ЛабудицеКрстом крунисанеИ њивице сиротињске

Увиру муПод скут копорана.


Ћутња суче Фитиљ до лагума

218

А иза засунаИ мртвих катанаца

У пшеници

Под кацама

У шкрињама,Подно спреме девојачке

Под јасламаИ под наковњима

Под праговима,Са змијама чуваркућама

У траповима,Усахлим бунарима

Међ дуплим преградама

Под лажним заднима

У чађавој помрчини тавана

У шкрапама,Буковим дупљама

Испод комшијског сена

Под душманском осматрачницом

Под колевкама,У снохватицама првенаца

Ушушкано,зазидано,закопано

ОвенчаноКрвљу из заклетве

219

Мучки режи дремовно оружје.


Пред њим је мапаПреплаћене земље

Црквица Светога ЂорђаИ сенка бронзана у брегу.

И без окулараИ небеских сокоћала

Поуздан извидник,Могао би да јави

О громкојПесми из далека.

У којој, опет,Гора олистава!

Док од Љига,Па до Пацифика

Иза силе сопства,Живо срце игра!

Заусти ли име,Којим се дозива

Најмилија својтаУ стојнијех Срба.

220

МОЛЕБНИ ВЕНАЦПРЕСВЕТОЈ ВЛАДИЧИЦИ БОГОРОДИЦИИ ПРЕД ЊОМ МОЛИТВЕНИКУ НАШЕМ СВЕТОМ НИКОЛАЈУ ЖИЧКОМ

Сонет први

Владичице блага, мог рода заклоне,Утегнуто огњем, с главом у облаку,Прими своје слушче, писак фруле боне,Спусти жежен покров на Жичу у мраку.

Откинут је ленгер, жално тули лађа.Ко на санти леда, леш сложен до леша.Карневалска руља из тмолих предграђа,Петокраке-жабе на јарболе веша.

Са звоника прште јата запаљена.Своди се у левак шупља васељена.Сунула у бездно, у вековну мору.

Отргнута грехом од првотног пупка,Лудница у магли. Шкрипи душегупка.Лепет црних крила шиба празну зору.

221

Сонет други

Лепет црних крила шиба празну зору.Понор у прсима. Бездан у колевци.Пусто у амбару, кошници и тору,Црно кукуричу са згаришта певци.

Преко пакла збег се новом паклу вуче,Док Каинов накот дом Авељов пљачка.Отворена рака димни перчин суче,Са слемена вришти престрављена мачка.

Крвав цурак греха у јектање мота,Пружена из гнева рука Саваота.Иза брда звона мушке сузе роне.

Далеко је исход сунца трострукога,Мртва јавко срца без Бога живога.Ангел уплакани бдије уз колоне.

222

Сонет трећи

Ангел уплакани бдије уз колоне.Дечји сан је знамен присуства Твојега,Тројерука Мати из Лавре Престолне,Поведи нас звездом са Лелићког брега.

Не искључи сужње из наследства Сина,Због лажних пастира, сујете сујетства,Многогрешно племе без причесног вина,Заведено слашћу осветнога зверства.

Истину да приме кроз прозор тамнички,Келти и Словени крајишки и лички.И мртве приведи жуђеноме збору,

Заклете чуваре жезла и огњила,Пред урликом хорди нечастивих сила,Древним оним газом у пропетом мору.

223

Сонет четврти

Древним оним газом у пропетом мору,Куд Творац проводи изабрано сопство,У залудни опрост трулежноме створу,Земљу обећану за греховно ропство.

Преко тавних гора, убоги и кљасти,Подмукло снујући повратак у блато,У сласно дремкање у гордљивој власти,Знану коб да трампе за зло непознато.

Где год су двојица, стану да се кољу.Један другом ране засипају сољу.Огањ срџбе носе од града до града.

Утроји Владико молитву на води,Глувоме је мало и гром кад погоди!Испод језног бљеска док се гаси нада.

224

Сонет пети

Испод језног бљеска док се гаси нада,Да се икуд стиже, да се ишта знало,Да одавно није голотињу пада,Злобно око змијско једом отровало.

Отвори нам двери мара и скрушења,Изнутра обасјај наша пала лица,Литургијска зрако, жишче избављења,Тврђа је од града молитве латица.

А кад свитне сена соколовог пера,Над сјером модрином Охридског језера.Кроз облаке језди шарен ждребац бесан.

На њему Краљевић крвавих очију,Решен да се склони у Твоју мантију.Калуђери српски поју хвални песан.

225

Сонет шести

Калуђери српски поју хвални песан,Господу распетом на звери у нама,За чтение дуго огрћући несан,Жеђ за правдом гасе у пелен-сузама.

Види ли се исход с Твог виса Владико?И дубина пада у ђавоље жвало.Зар да Твојој руци неће смети никоДа приведе племе у кал залутало!?

Услиши нас зраком благослова Твога,Кроз Оца и Сина и Духа Светога,Тројни пирже Српства, чедо миријада,

Отвори у нама храм заумног знањаИ кошницу нову, слут чистог цветања.Армагедон риче у дну брујног склада.

226

Сонет седми

Армагедон риче у дну брујног склада,На олујних доба хујној раскрсници.Крстозначним копљем док алу пробада,Светом Георгију кличу небесници.

Предвече, у гнезда кад се смире тице,И звона објаве Служење Пастира,Кад се мртве страже спусте међ' кртице,С воштаница капље опроштај мартира.

Цепте сури старци с потомством у крилу.Док из недотика демон бљује силу,У чеоне кости, у инат уклесан.

Са ким да станемо на тврдом белегу,Урлици сирена док коб-трнце легу?На детињој усни шапће модра плесан.

227

Сонет осми

На детињој усни шапће модра плесан.Зјапе мртве очи градова у мраку.Ноћ долива страву у дан неизвесан.Слажемо у клетву рушевину сваку.

По мапама древним бројећи ожиљке,Теби се молимо, помилуј, заштити,Не дај црном косцу смућене стабљике,Нерушива Цркво у сињој забити.

Удостоји нишче да клекну пред Цара,Васељенске силе благог Господара.На наш полом сведи Свевидеће Око.

Да се не узнесу над нама крвници,Безакоња нашег лажни заложници.Истина је Син Твој у срцу дубоко.

228

Сонет девети

Истина је Син Твој у срцу дубоко,Младог сунца пламен у годишта следу.Мутне теку речи запуштеним током,У тами снујући кловновску победу.

Овај бол немушти, ово труло ткање,Ови извикани, пакленски главари,Зар ће стадо Твоје кроз стидно рикање,Вратити под пету свргнутој утвари?!

Чујеш ли лелеке са нових стратишта,Док на златном трону торжаствује Ништа? Крунишући гадост лажљивим сведоком

Што га не окупа суза Спаситеља,Ни нада у сусрет сред новог насеља,Крагуја злог доба где не сеже око.

229

Сонет десети

Крагуја злог доба где не сеже око,Покажи нам како да се узнесемо,Да на Газиместан претку христоликом,С хвостанских чокота путир принесемо.

Научи нас, горде, љубави познању,Заступи. Умоли небескога Цара.Сабери у светлост и грану најтању,Твога рода грешног, са пакленског жара.

Кладенац Истине отвори у нама.Сажежи Мамона на српским уснама.Печате затопи потоњом сеобом.

Клупко црних гуја сколило одсвуда,Ко да сутра свиће дан Страшнога Суда.Отворена рано, ружо над тескобом.

230

Сонет једанаести

Отворена рано, ружо над тескобом,Богомилни даше у тамјана миру,Утврди нас ломне пред варварском злобом,Затри траг у трагу свакојем кумиру.

Где срце кликташе пред доласком Сина,Кресте бесних вала пене се у мраку.Опет хаос влада. Горачи тишина,Чемер свој да саспе у реч наопаку.

Почуј крике мајки над црном депешом,Над празном утробом, ва вјек вјеки лешом.Губаву мрачину Истином осветли!

Богомрсцу сваком по вишњој милости,Подај нека позна у ропцу гордости,Лако бреме Христа док још ћуте петли.

231

Сонет дванаести

Лако бреме Христа док још ћуте петли,У бдение душе насели Валадико.Бесцење предања за челом нек светли,Свећицом надеждном с Лазаревим ликом.

Са плаветних гора, својта твоја црна,Под скутове крије од крила угарке,Твоје искре смарагд у очима срна,Проносећ' тајинством кроз вашарске варке.

Камењем се на нас бацају убице,Жбири и лажуње, ћелаве блуднице.Дивља вражја жгепчад јашући на метли.

Подигни нас свети, утрој нам појање,Да примимо причест. Часно пострадање,Ако смо достојни подај и просветли.

232

Сонет тринаести

Ако смо достојни подај и просветли,Синове и кћери под канџом Сиона,Да познају силу из жиже плаветиВрљави сатрапи адског легиона.

Гори Српска Царска Лавра Хиландарска!Гори век за веком, Девич и Љевишка!Понад Твога дома орлушина барскаГракће са барјака бесловесног вишка.

Све маске, притворства, презри и прокажи,Да загрца силник у купљеној лажи,У небеском Оку огледнут с ругобом.

А нама до усне Ти принеси ману,На точку векова за нас приправљану,Јасног числа звездо несењена гробом.

233

Сонет четрнаести

Јасног числа звездо несењена гробом,Од десница наших уклони душмане.Да минемо светом у миру са собом,Под крстовим тврдљем вере изабране.

Молитви Отаца на српском језику,Прибери и ово недостојно слово.Учини нас присним васкршњеме лику,Да се обожимо кроз подвиг поново.

Као да не беше ни стрва ни јава,Хрисовуља царских, печата, застава,На студенцу младом подај нам законе

Твога вишњег света, потоњег поретка,У коме ћу срести потомка и претка,Владичице блага, мог рода заклоне.

234

МАГИСТРАЛЕ

Владичице блага, мог рода заклоне,Лепет црних крила шиба празну зору.Ангел уплакани бдије уз колоне,Древним оним газом у пропетом мору.

Испод језног бљеска док се гаси нада,Калуђери српски поју хвални песан,Армагедон риче у дну брујног склада,На детињој усни шапће модра плесан.

Истина је Син Твој у срцу дубоко,Крагуја злог доба где не сеже око,Отворена рано, ружо над тескобом,

Лако бреме Христа док још ћуте петли,Ако смо достојни подај и просветли,Јасног числа звездо, несењена гробом.

235

Скаске 1990.-2000.

237

КАКО СЕ КУВА СРПСКИ ПАСУЉ

Лако ми је с тобом, Светски си човек :

По крчмама Од Очаге до Рудника,После поноћи, Не тражиш чашу уз пиво.

Не бленеш У сасвим нормално упозорење:Намерно разбијен шанкПлаћа се ( толико и толико )

Таксисти Са станице Гар д`Лион,Глувонеми На српском и енглеском,Још памте како излазиш На Конкорду,Да априлски лахор Забавиш кусуром.

Ако је већ тако,A тако је,У великој си шанси Да научиш како се куваСрпски пасуљ.

Прво и прво, ( то слободно под камен закопај )Не може се од свега Што је граорка понела И лесковак омлатио Укувати таково чудесо.

239

Залуду ћеш кршити ноге По тржницама.

Ко то има,Tај га не продаје!

Шаренац, Онај пирго брђанин, Наливен У кукурузовом ладу

Онај скућени чупо, Перчинлија!

Кићен На јовове розге,На високом сунцу И тврдом осмотришту

Да ти га ко,На сушилу, не замени!

Јер има, Однекуд донет, На око исти, Као за подвалу одгајенКамењак!

Без кубика дрва Такав не пристављај!

Због њега је Папен Лонац конструисо!

На планинском ветру, При пуној месечини,Кад се омлати и овеје Превејани овејанац

240

Остави се На сигурно место Да сачека Спрам себе окриље.

Барем ти знаш Шта је посек:

Тај се вепар Не мами на решето.

Слободно му иде Ко је живот прегорео!

Превари се Маљем међу уши, Те учетвор Међусе посуља,Док не стигне Ножу на рочиште.

Угодиш ли Да први је Потрусио снег,Све је Како Бог милује.

Са ребара Кад скидаш сланину,Да не буде Ко у оној причи Кад гурбети Кројили заставу И за гаће Да остане платна.

Него да се Богата крила Шарну

241

Двема дужницама!

( За то ти треба способна сатара или наметна сикирица)

Добро усољен вепар, Седам дана да очекне У граничевом чабру.

Со, Ако ниси, лично, У Тузли отео,Купујеш само од оног Ко ти се, трипут.Тачно прекрсти.

Ваљало би Да северац дува,Кад пастрму Вешаш у пајанте.

Ако си се држао копна И срећа ти Била помоћница,Можеш се надатиДа је тиме пола опослено.

Важно је да се Сама буковина ложи

Да наздрављаИ огањ огледа Дијете Грујица.

Претерују,Да прави пасуљ Тражи отворену ватру, Земљани лонац

242

И воду, НачекануИз камене карлице Изворца у Ограчини.

Може се скуватиИ на електрици.У обичном,Глеђаном лонцу. Само да је причекљив. И да није олупан.

Може и друга вода, Ако знаш шта оћеш.

Изаспеш земаљско благоНа мушему.

Прекрстиш се.

Почнеш да пребираш.Ко докони, Ноћу, бројанице.

У лонац си насуо Врућу воду.

То је она Што ћеш је просути.

Не куваш га, значи, Него га препираш.

Коме је тежак пасуљИз прве воде, Тај није низашта,Камо ли за такво јело.

243

Дарове буковога кадаС пиргом кад стављаш

ПотомствоНека ти одређује меру!

Лонац ти је за то Жалосна мерица.

Налијеш ладну воду.

Благословиш луком Из хајдучке шаке.

(Ту, комотно, Откини јавну сузу, Опомињући се браће Пред судовима туђим!)

Нарежеш паприку Из преврелог сира, Која ће се са њимОпет саставити,Кад на крајуЗачиниш трпезу.

На скромној ватри,Од вечерњаче До исхода сунца, Укрчка се Чудо над чудима!

Ребра треба Да изљегну на воду И одвојеСмеђе клобукове.

То је јавка:

244

Час је за запршку!

Кашика масти је доста,Ако је од истог вепра Од кога су ребра.

Црни лук, У тигањ ,Насеваш из руке.

Огледаш га.Пустиш да заруди.

Онда чешњак Припремљен укркаш.

Њега ти је Лако удесити.

Сам ће ти сеДушом одазвати.

Мало потомИ брашну је време.

Препржиш га.Алевом замрачиш!

( Ту се већ ништа не да покварити )

На јаком кључу ,Запршка кад цвркне:

У Аваксима, Над Балканом,Жмиркају Алармне лампице!Кад скуваш

245

Овакав пасуљ,Брате мој

И разаспеш га У седам дечијих тањира

( Ту се гости не рачунају)

Време ти јеДа се опет жениш!

Да оволика тајна Не зачаје У једном дому.

Па да гледашСвоја европска посла.

Ко и до сад.

246

СЛАВА У ГУЈИЋИМА

Подигнемо се на св. Јована,Ћале и нас тројица.Па у Гојну Гору,Код сестре на славу.

Снег пртинаст,До појаса.

Ваљамо се кроза села!

Митар као брдо,Нас тројица,Три дебела брега.

Кад уљегосмо у оџаклију,Реко би, смрачи се!

Мого си мрца окупатиУ оно водеШто се са нас оцедила.

Посадише нас за трпезу.

На наша места.

Ни панаијом се не обредисмо,Наслужише ракију!

Ми на опрезу.Ко вазда у пријатељима.

Усекњујемо се један на другога.Полакотамо се.

Код пете-шесте,Устадосмо уз ломаче.

247

Поче љубљење по трипут.

Христос, посреде нас.Јест.И будет.

Здравицe учесташе!

И домаћици,И ђаку,И орачу...Сви се намирише.

Крену ручак.Све редно.

Кад стиже печењеОне пусте талпине,Замезимо, по једно кило,А ћевнули поприлично!

Сестра нас служи – зна који смо.

Пиће не мењамо.

Кад, у неко доба,Промени се Митар!

Видим,Подиже му се десна обрва,Оно божије гавраново крило.

Поче издалека:

Ти ко да си нешто карли, ‘ћери!?

Сестри се узеше ноге!

248

Нисам , вели, оцко,Нако сам сморена.

Ту Митру пуче на небесима!

Искрљешти се на зета:

Јесам ли ја теби дао ‘ћер или роба!?

Зет се окамени.Окречи образе!

Не може да дође себи,Ни он, нити ко до његових!

А у њину авлијуПорезник не би ушоНи са десет жандара.

Њима су уз право презимеПрикрпили још и то Гујићи.

За четри године рата,За њину се квакуНи једна војска није ватала.

Код њих се деца ступцем уљуђују!

Ђипи Митар.

Сручи се трпеза!

Бог да прости,Угаси се свећа!

Неко дуну у лампу.

Жене закукаше...

249

Једва живе главе изнесосмо.

Отиснемо се одатле!

До на Мађерско брдоНисмо се устављали.

Ту преданемо.

Из Митра ватра сипа!

Чујем, у мраку,Опсова св. Алимпија.

Ко зуцну нешто о бежанији,Не сећам се.

Пуче шамар!

Као драгачевски бубањГруну песница У нечије прси!

Доватисмо се попојаске.

Видим, Бошко кидисо на тату!

Шта ћу... куд ћу...Уватим бату,Па га навучем на главу!

Однекуд се туСтвори неки котар.

Разградимо га,Па ко колац, ко врљику...

250

Обућу смо искупилиКад је окопнило.

У нашој се башчи пребројимо.

Заглавимо на врата,Да се МитарНе докопа кључанице!

Поседамо око астала.Бачимо се.И шичемо на нос.

Ту нас и певци затекоше.

Први се олади ћале.

Устаде па затеже с прага:О Радојко!О Радојко!(док се не одазва)Ајде вамо и понеси армонику!

Ни сутраданНа посо нисмо ишли.

Само је мајкаУлазила на прстима,Са бардаком расолаИ мокрим пешкирима у рукама.

251

ЂАВО ПРЕД РУНДИЋА ВОДЕНИЦОМ

Прашњаво,Згужвано,Бетно и аветно

С душом у носу

Кад је на бициклиДогурало из општине

Воденичар јеУправо,Засипао кошеве.

Добар данПроуњка са врата.

Бог ти помого!Груну Из брашњавог мрака.

И као што је,У воденициИ у Божјој служби ред,Воденичар наставиБлагословени посао.

Оно оста да чепаПред воденицом

ГлувоЗа натпевавање тицаС хуком водеШто на точак пада.

252

СлепоЗа сребрни љесак икреС врба у цватању.

Узбезечило се.

Ташну не испушта!

Мало потом,Ето и воденичара.

Показа гостуНа клупу под прозором.

Понуди га ракијом Из флаше.

Оно тропи на клупу.

Шину коленомУ ногар од астала.

Ракију одби.

Повади тескере.

Копа,Копа, Док не нађе формулар.

Причао ми је воденичар,Кад сам једном ту заноћио,Да га је тај “школац” пито

(Ту се прекрсти трипут)

Је ли воденица,Прописно,

253

У књиге уписана!

А он му, згранут,одговориоДа је та воденицаСтара шест стотина година

Да неки из Сарајева,У њој имају свој тал.

И да има,Један,Чак у Истанбулу,Који ту има свој део.

Шесто се годинаПоштено намирујемо!

Ваљаде је,Некад,Неко,Нешто,Разумеш ти мене,И у књиге уводио.

Онда му покаже лесков жбунКод кога је Никола Калабић,Лично!Поставио геометарску чауру.

Ту се изланеДа се по Ваљеву,И око Ваљева,По Николиним чаурамаИ сад земља премерава.

Да је све тоУ катастару нацртаноИ Калабићевом руком Потписато!

254

Оно рипи,Ко да га муња ошину!

Насргељи се На ону бициклу.

До грачанског мостаАртија га је сустизала!

Од онда(Ту се човек помаче с места)

Ко да ми неки ђавоУјми мливо;

Туриш сто.Изиђе једва педесет кила.

И ко да се нешто репато,Са очимаКо у врљаве мачке

(Ту пљуну)

Сву ноћ врзаОко воденице!

Дирнут зебњомУ старчевом гласу,Извадих из торбеПожутелу фотографијуСветог оца Јустина Поповића,Пружих му јеИ намигнух Заверенички.

255

СВИРАЧИ

Са Овчара и Каблара

Са Субјела,Са Бремена

Кроз облаке рујевине

Кроз сувоцват,Челац и дуњицу

Кроз докољенИ кикот каћуна

Враћају сеСа вашара Никитовци.

Преко Црнокосе,Преко Зајчице

Са Црног Вр а

Из Душковаца,Из Тубића,Из Мале Јежевице

Кроз саливене страве,Смакнуте уроке

Кроз заварчене снове,Гашено угљевље

Кроз Побусане понедељникеИ Тресковите среде


256

Преко урвинаИ неботичница

Кроз срму првог иња

Ко чудом претрајало Божје исеОне страшне Косовске Војске

ЗаметеноУ вековнике и календаре

ПрекорачилоСа Оне на Ову страну

Па гази у месту,Накоске

Као коњицаПред судњи јуриш!


Усукано сјакте Злаћане филигорне.

Мутно љескајуИзгужвани полубаси.

Гласкају се попци,Зрикавци и свици

Из прокрканог бубња,Шипка и маљица.

Колко сутра,Мораће се у Каран

257

Код Миаила МурићаНа пеглање.

Примирених рана и убоја

ПрикрпљениКантарионом и боквицом


Све кућевни,Старински просејани људи

Ризичног свесни послаИ опаке у Срба наваде:Где се скупеДа Чегар саставе!

Мнозини је мајка глагољала:

Боље ти је, сине,Пушку па у шуму!Него тог ђавола подпазуво.Лакшег ћеш се љеба докопати.

Јер труба ти је, рођаче,Инструмент бојни!

Она ти не памучи душу

Него сабија у те огањ Као у топ Танасков

Као у дамарНа челу Српка Меденице.

Те када те она сила подувати!Лако ће се наћи

258

И через чега И са ким До у кликовање:

Мој рувељу,С планине се свуко,Па сад меркамС ким би се потуко!

Кроз пролом-трубе,Јеку уз осоје

ИсподокаКроз зубе беседе

Кроз згромилана,У прси небеса

И калајно,У псовкама, Сунце


Из Беглука,Са Околошта

Низ Љутичке Стране

Низ МуслукИ Арсића ливаде

Иду џадом из Добриња

Прте кроз целац од Мађера

259

Грезну Уз Градњу од Каленића

Поред КазанчинеИ Папића воденице

Кроз модре кишеИ шарене лахорове

Враћају сеСвирачи небески

Да се у ову, земну,Песму склоне.

260

ШТАКЕ

Кад је Ратка Мићића грунуо ован,Олавјестио се тек у Крчагову,У гипсано корито укоричен,Проврћен кроз обе пете,Распет и развешан на тегове.

Живот му је однекле, озго,Кроз цевку дотицао.

У белој болничкој тишини,Каоно у смету снежном,Походиле су га благе вечериПред торном капијом,Где се, кроза смех,Са оним туч-јањцемГлавом грушкао,Док рогове је триред смотао,Да из местаДоњу откива баскију!

Подиже сеИ утврди онај несмајник.

Стра‘ и скарликКириџијске пашчади.

Зазир и домаћој чељади,А камо ли комшијама,Ил кукавцу сињем намернику.

Откад потежеТе уби на ланцу гарова,Само се он За прилаз кући пито!

261

Прореди се узов по славама.Од Ратка се поче и својта туђити.

А кад се тужбе на грувељаЗаглавише на Општинском суду,Стадоше молити и кумити МићићеДа добрињски ловциРатосиљају село беде.

По инату,Од тврде ли главе,Ил му тако нанесе судбина?То се свршиТек уз јаук санитета,Кад од Ратка више није зависило.

Око Преображења,Свечан и прозрачан,Уљуђен сузом сиротицом,Досакаља он из болницеИ донесе ганц - нове штаке.

УстоболченКаоноти народни посланик,Рамуцао је на њимаДо кафане и задруге,Понет, ко да је јакоСа дуге војне стиго.

Укућани су га,Кад је већ претекао,Приштеђивали Од сваког посла

А ништа лакше живој души,Него ли се на то навадити.

Мало... мало...

262

Па на аутобус за Ужице.

На контроле и на терапије.

И седми пут се осуЛишће са топола,А он се са штака не скида.

Мнозина га без њихНије ни памтила.

Кад се на једној свадбиРатко наману на врућу ракију,Пред зору заборави на штаке,Те се, ко чудом исцељен,Уз пратњу трубача,Испентра на дудИ у рачви заспа.

Ту су му свракеИ кикот млађаријеОгласиле јутрење.

После недељу дана,Док су успремали авлију,Међу камарама срчеНађоше, углибављенеРаткове штаке.

Неко од домашњихЗабаци их на таван,Видовњачки умујући:

Могу јопет коме затребати.

Ту се деси - у фасу погоди!Јер ласно је прорећи несрећу.

За штаке се брзо

263

Нађе муштерија,Чим се Обрад КандићОтиште са сена.

Од то доба не беху доконе:

Овај се омако са трешње!

Онога очепио јунац!

Тамо ономе ојађеникуШински точакПрешо преко цеванице!

Ову, јатку,Издале мердевине!

Онај зврндов,Босом ногом, опичиоОстатком од лоптеПоклопљен камен!

Левак до дешњака,Случај до случаја;

Овај пусти а онај увати!

Сваки према себиУгоди и дотерај.

Кад из Босне Стигоше делије,Као гора Љутим громом окресанаИ када су највише требалеНису више на себе личиле:

Једна беше За педаљ скраћена

264

И горњи јој наслонЗбог нечег одстрањенА у процеп Збубано јастуче.

Где је била Гумена стопица,Ту су штаку Накнадно обулиУ приглавак Вунене чарапе.Обмотали И свезали штрангом.

Крило вране,Жицом притврђено,Прошпијава да јеСлужила страшило!

А друга се, кажу,Сама запутила,Кроз облакеНа Поље заветно

Златном пређомСитно оплетенаКо чутура За у свате звање

Уз коју се скаска окончава:

Живи били!Од Бога вам здравље.

265

Сонетни венац1993-2002.

266

МОЛЕБНИ ВЕНАЦПРЕСВЕТОЈ ВЛАДИЧИЦИ БОГОРОДИЦИИ ПРЕД ЊОМ МОЛИТВЕНИКУ НАШЕМ СВЕТОМ НИКОЛАЈУ ЖИЧКОМ

Сонет први

Владичице блага, мог рода заклоне,Утегнуто огњем, с главом у облаку,Прими своје слушче, писак фруле боне,Спусти жежен покров на Жичу у мраку.

Откинут је ленгер, жално тули лађа.Ко на санти леда, леш сложен до леша.Карневалска руља из тмолих предграђа,Петокраке-жабе на јарболе веша.

Са звоника прште јата запаљена.Своди се у левак шупља васељена.Сунула у бездно, у вековну мору.

Отргнута грехом од првотног пупка,Лудница у магли. Шкрипи душегупка.Лепет црних крила шиба празну зору.

268

Сонет други

Лепет црних крила шиба празну зору.Понор у прсима. Бездан у колевци.Пусто у амбару, кошници и тору,Црно кукуричу са згаришта певци.

Преко пакла збег се новом паклу вуче,Док Каинов накот дом Авељов пљачка.Отворена рака димни перчин суче,Са слемена вришти престрављена мачка.

Крвав цурак греха у јектање мота,Пружена из гнева рука Саваота.Иза брда звона мушке сузе роне.

Далеко је исход сунца трострукога,Мртва јавко срца без Бога живога.Ангел уплакани бдије уз колоне.

269

Сонет трећи

Ангел уплакани бдије уз колоне.Дечји сан је знамен присуства Твојега,Тројерука Мати из Лавре Престолне,Поведи нас звездом са Лелићког брега.

Не искључи сужње из наследства Сина,Због лажних пастира, сујете сујетства,Многогрешно племе без причесног вина,Заведено слашћу осветнога зверства.

Истину да приме кроз прозор тамнички,Келти и Словени крајишки и лички.И мртве приведи жуђеноме збору,

Заклете чуваре жезла и огњила,Пред урликом хорди нечастивих сила,Древним оним газом у пропетом мору.

270

Сонет четврти

Древним оним газом у пропетом мору,Куд Творац проводи изабрано сопство,У залудни опрост трулежноме створу,Земљу обећану за греховно ропство.

Преко тавних гора, убоги и кљасти,Подмукло снујући повратак у блато,У сласно дремкање у гордљивој власти,Знану коб да трампе за зло непознато.

Где год су двојица, стану да се кољу.Један другом ране засипају сољу.Огањ срџбе носе од града до града.

Утроји Владико молитву на води,Глувоме је мало и гром кад погоди!Испод језног бљеска док се гаси нада.

271

Сонет пети

Испод језног бљеска док се гаси нада,Да се икуд стиже, да се ишта знало,Да одавно није голотињу пада,Злобно око змијско једом отровало.

Отвори нам двери мара и скрушења,Изнутра обасјај наша пала лица,Литургијска зрако, жишче избављења,Тврђа је од града молитве латица.

А кад свитне сена соколовог пера,Над сјером модрином Охридског језера.Кроз облаке језди шарен ждребац бесан.

На њему Краљевић крвавих очију,Решен да се склони у Твоју мантију.Калуђери српски поју хвални песан.

272

Сонет шести

Калуђери српски поју хвални песан,Господу распетом на звери у нама,За чтение дуго огрћући несан,Жеђ за правдом гасе у пелен-сузама.

Види ли се исход с Твог виса Владико?И дубина пада у ђавоље жвало.Зар да Твојој руци неће смети никоДа приведе племе у кал залутало!?

Услиши нас зраком благослова Твога,Кроз Оца и Сина и Духа Светога,Тројни пирже Српства, чедо миријада,

Отвори у нама храм заумног знањаИ кошницу нову, слут чистог цветања.Армагедон риче у дну брујног склада.

273

Сонет седми

Армагедон риче у дну брујног склада,На олујних доба хујној раскрсници.Крстозначним копљем док алу пробада,Светом Георгију кличу небесници.

Предвече, у гнезда кад се смире тице,И звона објаве Служење Пастира,Кад се мртве страже спусте међ' кртице,С воштаница капље опроштај мартира.

Цепте сури старци с потомством у крилу.Док из недотика демон бљује силу,У чеоне кости, у инат уклесан.

Са ким да станемо на тврдом белегу,Урлици сирена док коб-трнце легу?На детињој усни шапће модра плесан.

274

Сонет осми

На детињој усни шапће модра плесан.Зјапе мртве очи градова у мраку.Ноћ долива страву у дан неизвесан.Слажемо у клетву рушевину сваку.

По мапама древним бројећи ожиљке,Теби се молимо, помилуј, заштити,Не дај црном косцу смућене стабљике,Нерушива Цркво у сињој забити.

Удостоји нишче да клекну пред Цара,Васељенске силе благог Господара.На наш полом сведи Свевидеће Око.

Да се не узнесу над нама крвници,Безакоња нашег лажни заложници.Истина је Син Твој у срцу дубоко.

275

Сонет девети

Истина је Син Твој у срцу дубоко,Младог сунца пламен у годишта следу.Мутне теку речи запуштеним током,У тами снујући кловновску победу.

Овај бол немушти, ово труло ткање,Ови извикани, пакленски главари,Зар ће стадо Твоје кроз стидно рикање,Вратити под пету свргнутој утвари?!

Чујеш ли лелеке са нових стратишта,Док на златном трону торжаствује Ништа? Крунишући гадост лажљивим сведоком

Што га не окупа суза Спаситеља,Ни нада у сусрет сред новог насеља,Крагуја злог доба где не сеже око.

276

Сонет десети

Крагуја злог доба где не сеже око,Покажи нам како да се узнесемо,Да на Газиместан претку христоликом,С хвостанских чокота путир принесемо.

Научи нас, горде, љубави познању,Заступи. Умоли небескога Цара.Сабери у светлост и грану најтању,Твога рода грешног, са пакленског жара.

Кладенац Истине отвори у нама.Сажежи Мамона на српским уснама.Печате затопи потоњом сеобом.

Клупко црних гуја сколило одсвуда,Ко да сутра свиће дан Страшнога Суда.Отворена рано, ружо над тескобом.

277

Сонет једанаести

Отворена рано, ружо над тескобом,Богомилни даше у тамјана миру,Утврди нас ломне пред варварском злобом,Затри траг у трагу свакојем кумиру.

Где срце кликташе пред доласком Сина,Кресте бесних вала пене се у мраку.Опет хаос влада. Горачи тишина,Чемер свој да саспе у реч наопаку.

Почуј крике мајки над црном депешом,Над празном утробом, ва вјек вјеки лешом.Губаву мрачину Истином осветли!

Богомрсцу сваком по вишњој милости,Подај нека позна у ропцу гордости,Лако бреме Христа док још ћуте петли.

278

Сонет дванаести

Лако бреме Христа док још ћуте петли,У бдение душе насели Валадико.Бесцење предања за челом нек светли,Свећицом надеждном с Лазаревим ликом.

Са плаветних гора, својта твоја црна,Под скутове крије од крила угарке,Твоје искре смарагд у очима срна,Проносећ' тајинством кроз вашарске варке.

Камењем се на нас бацају убице,Жбири и лажуње, ћелаве блуднице.Дивља вражја жгепчад јашући на метли.

Подигни нас свети, утрој нам појање,Да примимо причест. Часно пострадање,Ако смо достојни подај и просветли.

279

Сонет тринаести

Ако смо достојни подај и просветли,Синове и кћери под канџом Сиона,Да познају силу из жиже плаветиВрљави сатрапи адског легиона.

Гори Српска Царска Лавра Хиландарска!Гори век за веком, Девич и Љевишка!Понад Твога дома орлушина барскаГракће са барјака бесловесног вишка.

Све маске, притворства, презри и прокажи,Да загрца силник у купљеној лажи,У небеском Оку огледнут с ругобом.

А нама до усне Ти принеси ману,На точку векова за нас приправљану,Јасног числа звездо несењена гробом.

280

Сонет четрнаести

Јасног числа звездо несењена гробом,Од десница наших уклони душмане.Да минемо светом у миру са собом,Под крстовим тврдљем вере изабране.

Молитви Отаца на српском језику,Прибери и ово недостојно слово.Учини нас присним васкршњеме лику,Да се обожимо кроз подвиг поново.

Као да не беше ни стрва ни јава,Хрисовуља царских, печата, застава,На студенцу младом подај нам законе

Твога вишњег света, потоњег поретка,У коме ћу срести потомка и претка,Владичице блага, мог рода заклоне.

281

МАГИСТРАЛЕ

Владичице блага, мог рода заклоне,Лепет црних крила шиба празну зору.Ангел уплакани бдије уз колоне,Древним оним газом у пропетом мору.

Испод језног бљеска док се гаси нада,Калуђери српски поју хвални песан,Армагедон риче у дну брујног склада,На детињој усни шапће модра плесан.

Истина је Син Твој у срцу дубоко,Крагуја злог доба где не сеже око,Отворена рано, ружо над тескобом,

Лако бреме Христа док још ћуте петли,Ако смо достојни подај и просветли,Јасног числа звездо, несењена гробом.

282


283

ИЗНОВА ОПЕВАТИ СВЕ

Само теби је остављеноДа допеваш песмуИз које над сладоледом сјактеРумени језици гимназисткиња,Док преко колубарских мостова, Весело звоне котларске чергеИ увек исте ластавицеСтреловито полећу у небеса.

Изнова опевати све!

Јер само ти усудићеш се,У побуњене катрене да сиђеш,Где још се пропињу И апокалиптично грмеЈапански центрифугални коњи,А јахао си,само у детињству,Очеву тешку бициклу Тигар,И неке туђе, ислужене раге.


У песминим вртовима,Међу њеним арлекинима И бенгалским пожарима,Међу змијама-младожењама,И горгонама очешљаним,По славним биртијамаНа булеварима галским,Ти си опет млађи Од властитог сина.


285

Над опасну белину,Крилатом оловком Надносиш се!Слушаш напев својтеСа плаветних брда.Тицо шестокрила,Анђеле,Голубе,У искупној Капљи радоснице.


Не признајем те руко,Ако не усниш цвали нар!Поричем и тебе, усно моја,Намћораста као Кавказ.Пред хајкама у времену сталом,Увис запућен,Краљевски путниче Хлебњикове,И пут је лаж!Ако не заурлају зоре некротиве:


У тамницама и контумцимаРечника и лексикона,Светова новихНа те чекају миријаде.Олујо вокала,Мој високи певе!Крепка то бистрицаИз заумља бије,У чисту песму,У срце моје:


286

РОЈЕЊЕ

Крај неоседлане Фисон – воде,Златнути сунцем у одходу,Виловити словенски дераниМутимир, Бодин и Завида,Упредали су вучје очи,Стрељајући ка другој обали,Одакле као на сечива бридуБљескаше смена Византијске страже.

Те исте вечери,Из забрањеног Похода доведени,Кроз стиснуте зубе,Шибе су бројили,Док се наврши казна,И преко модрих прутницаИ млазница крвиНе лизну мелемна Свила месечине.

У саборишту од прућа,Збораху главариС пчелама у кожусимаИ у седој коси.

Једни,О далекој постојбини,Из које штедроЈош им дотицаху сузе.

Други,О земљи на југу,Где Сунчева матерДвапут вечерава.

287

Куда ће и они,Чим се изројеКошнице и колевке

Уз добоше, Свирале и гајде

Плаветне једне зоре,Кроз опој багрема

По заповестиЗвездочатаца својих поћи.

288

ЈЕСЕН У ВРТУ МОЈЕ МАЈКЕ

Међу хортензије, Далије, Георгине,Ушуњава се октобарска језа.

ШумориУ злаћаним врховима трешања.

Пузи Кроз безимено, ситно, цвеће.

У кадифицама раздуваваПоследње жеравице лета.

Јесен улази у врт моје мајке, Као што је, одавно, Лоповским кораком,Ушла у њен живот.

Из зачараног замкаНаједном ослобођен,Видим старицу!

Ситним корацима,Одмиче бетонском стазом, Између ружаУ опроштајном цветању.

Године странствовања.Године растанака.

Тупави напор брђанинаДа прикрије Сваку сентименталност.

289

Дани. Месеци. Године.Цео живот.

А прошли су зумбули,Прошли тулипани.

Нарциси бели,Плави јорговани.

Где гроздило се Девојачко срцанце,Бесцвет стоји Непотребни жбун.

Јесен улазиУ врт моје мајке.

Сасвим друкчија од онеУ коју сам угледао свет.

Негде сасвум близуЈечале су трубе.

Опет су неког мога, Торжаствено, Пратили у војнике.

Шта ли сам то, Толико пута,Одлагао да јој кажем?

И хоће ли се ишта Моћи окајатиЗеленом кантицомЗа вечерње заливање?

290

Када је не буде било више,Поред баштенских леја,Да се загледа у сиње даљине

Одакле њена лутајућа бригаОпет, накратко, свраћаУ свој босиочни дом.

291

ГРЧКА ИКОНА

Од неког божјака,На ободу Синтагме, За скромну своту драхмиТроделну купих иконицу.

Три црне дашчицеНа шаркама од лима.

На средњој, Богородица са Богомладенцем.

На десној, ХристосУ години окупљања ученика.

Са левог крила сијају Крститељ на Јордану И копљаник ГеоргијеДок са белца пробада аждаху.

Кад се малени триптих склопи,Указује се византијски прозорЗа чијим капцима пребиваСва тајна мог спасења.Света целог све и свја.

Ето твога часа Душо поскитала!Да у лице Богомајци шапнеш:

Теби је добро.Никог не оптужује Твоје око.

Сунце гори у плавом зениту.Атина – палацави бели гуштер Око празних базара дахће.

292

Теби је добро.Дубља је Твоја рана.

Голубови скапавају Високо у ваздуху.Таксисти на скверу У лудило трубе.

Минско је поље Земља хананска!Ал Јагње у Твојим рукамаСада је мали коврџави Грк.Тамнопут.Најживљи од свих Грка.

Ево, већ годинама, склапам И раскриљујем црне капке,Не бих ли призвао наставак Оног атинског разговора. Али, пред грчком иконом,Што у лелују жишкаНад домом мојим бди,Ништа ми се, Осим молитве просте,Не даје и не отвара.Ни на српском.Ни на грчком.Ни на арамејском.

293

ОНАЈ ДРУГИ СВЕТ Стевану Раичковићу

Кад год си мамуран,Застани, запали цигаретуИ зачешљај сеНа гробљанској капији.

Поворка тамнаЗа тобом већ се купи.

Испод уцвалих липа,Уз Тису ли негде?Негде у Нересници?Прашњавим путемДечак колут тера.

Одозго мотри Неко благ.

У шкрипи сазвежђа,И застрашујућем хукуВасионских оса,Из капи росеПулсира пупак океана.

Ослушни како подрхтава.

Ево,Расуће се маслачак.Потом,Гвоздени стуб далековода!

Над главом породиљеРђа паунова глава.

Нечитак,А тако близ,У муку лежи

294

Онај други свет.ЧРТА ЗА ЦИГУ МИЛЕНКОВИЋА

Кад је, ономад, потегаоИ тобож отпутовао,Тај Талијин дилбер,Тај шерет и ноћобдија,Из капеле, као из Грмеча,Изнесосмо га нас четворицаТобож живих,Кафанских пајташа.

Кишовито бејаше лето.Згодно да се прикрију сузе.

ОпелоИ говори над раком.

Потом аплауз.И пљусак као из кабла!Како и приличиКад сахрањујете деранаУ овоземаљски животДо ушију зацопана.

Несташне бејаху чашеТе вечериКод Зоране на Крсту,

Неки се исполиваше пивом.Рођаци из туге запеваше.

Кисне трећи миленијум.Кисну незнана лица.Улице, позоришта,Гробља кисну.

Једна се дуплерица са вињакомЖалобно откиде са анцера

295

И крај шанка, врисну.НА ПОМЕН ПРИЈАТЕЉУСИМЕОНУ ПЕТРОВИЋУ

Весели се надстојничеНебеских грађевина,Ето ти иде Симеон Петровић,Мајстор за воду,Песму и електрику,Татамата за шах,Грејање и браварију.

Иде вештак Од сваког заната.

Из љубљене вревеОгреховљене лепојкама,Понад уцвалихКафанских башта,Понад укресаних тролаИ дивљих кестенова,Увис иде Сима од Теслића,Времешно момче,Рескирант и другарчина.

Путује гвоздени сићанацСве тропрстом сучући бркове.

Већ четрдесет данаЈедан београдски златарИзлива сузу сиротицу.

Келнерице и староседеоциПо крчмама на гласу,Погледају да не избијеОднекуд, ноћобдија!

296

Цуре чесме,Капају бојлери.Шкрипе шарке,Кваке и језичци,Запуштене справеИ штекери.

Све се квари,Све је дотрајало.

Ал ласно ћемо За мајсторе.

Са ким ћемо Ледно пити пиво!?Више ћутећ Него певајући.

297

ЧАС ЈЕ

На смеђој лединиТрпеза постављена,Рогатом лобањомИстоку се кези.

Гусне сребрни цуракПаукове нити,Пред сликама Бркатих војакаСа твојим челомИ очима твојим.

Све читкије су мапеКавкаске постојбинеУ твоје прси уцртане.

Сад само спустиКажипрст на обарачу,Где чека слободе час!И према шумовитимБреговима крени.

298

ПРОЛЕЋНА ПОСЛАНИЦА

Потрошачи ваздуха,Земички и пива,Градитељи мостова,Учитељи скијања,Дувачи стакла,Хакери и земљоделци,Како вас није стид?!

Шта би за овај априлДали Стари Грци!?Атлантиђани тек!!!Шта ли Инке Маје и Астеци.

Зграбите за гриву Ово ждребеће,Ово чиграво, Зелено чудесо,Нека вас увисПонесу шарни цепелини.

Преко размилелих булевараИ распеваних солитера,Преко кровова,КуполаИ Калемегданских кула.

Можете се сутраНа смрт разболети.

Може вам јединац погинутиУ лажираном рату.

Може вас сопствена сенкаУ по бела дана

299

За гушу шчепати..

За мосовног убицу,Могу и вас извикати;За тог, једног грозног, Типа геноцидног.

Могу вам жбиреУ кућу уселити.

Одреците се свегаШто ватри налик није.

Изујте ципеле.Раскопчајте сву дугмад!

Јуриииш На дрикере, БрусхалтереИ рајфешлусе!

ИзађитеНа пламењачу голи,Слободни Као супови белоглави,ЖивљиОд ветра у житу,Од коња у трку, Богоналични,ПлахиСинови моји,Очеви моји.

Можда ће вам Већ следећег априлаТрамвај отфикарити обе ноге,Можда ће вам се ујак,Можда ће вам се

300

Прва љубав обесити!

Не штедите срце.За кад га чувате!?

Није живот Календар војнички.Не прецртавајте дане!

Адами,Ето вам ева адами,Ето младе траве,Ето вам празника!

Узмите се за руке!Изађите на ове воде Страсно зашаптале.У недостатку истих,Докопајте Маштина кормила.

Никад вамОвако потаман бити неће!

Идите у Циркус на леду,Идите на утакмицу,Купите семенке,(Ма какве семенке!)Кесу сувог грожђа из КоринтаПа да те бог види!Ако су ти већ беломантијаши Вино забранили.

Узмите Сирото сијамско мачеСа раскрснице.Диван је то поклонЗа бркатог ватрогасца

301

Из комшилука.

Сваком циганчетуНа које наиђетеКупите по качкет,БукварИ сладолед!

Рођени моји,Збуњени моји,Куцнуо је час да се крене У коначно освајање Авале!

Нико је, пре вас,На такав начин није освојио.

Отиђите Пред Вечерњу школу,Однесите цвећеНаставници географије,А онда,Запросите, Наравно, не њу, Него њену Најгору ученицу.

Та цура ће вам сеВећ на Ади Циганлији Својски одужити:Ђавао свашта знаде,Није ђавлу, није, није лако.

Идите,Идите у Шам и Тиру!Идите куд вас очи водеИ ноге носе,Ма, идите, идите у першун,Само ме не гледајте такоКао да не знате

302

О чему говорим.ЦВЕТИ

Увис идеш, Ноге кратке.

Неко,Тамо,На те чека.

Из плаветиЖарне сипке.

Негде,За те, Врба цвати.

303

О ОПАСНОСТИМА ЖИВЉЕЊА

Канцер, Инфаркт, Дијабетес.Сида,Паркинс И Алцхајмер.

Трихинела и јектика,Депресије и сломови

На трепетни Животић кидишу.

Као црквени миш Осиромашен, Уранијум убија!

Убија бензен, Убијају киселе кише Озонске рупе,Јутарњи смог.

Убија равнодушност Према изгнаној браћи.

Луде краве, Свињска куга, Птичји грип.

Пушење убија!

Убија алкохол!

304

Убија слатко! Убија масно!

Убија љуто,Kисело и слано!

И веселе плавојке,Опширне На кључним местима,Убитачне јесу!

Где да се денем Господе?Кад смрт ме сачекујеНа сваком пешачком прелазу

Под црним амрелом,Са својим белим штапом И тамним наочарима.

Зашто си је опремиоТоликим изговорима За моје прогонствоУ ту, тамо-ону,ГлувонемуНедођију ледну?

305

СИМУЛТАНКА

( прва табла )

Играм шахСа пацером упаниченим.

Морфи. Штајниц. Капабланка. Таљ.

Краљев гамбит… сицилијанка....Вечита свежина класике.

Над сваким слабим пешакомТај ћелави чова Презнаја се.

О дубиозама И замкама позиције!Да не говоримо.

Костић. Велимировић. Пирц.

Ледене анализе Глигорића.Кобленцов покушај синтезе.

„Шаховске минијатуре“(аутор:Рудолф Марић).Проверено: мин њет.

Играм шах са човекомКоји нема шта да изгуби.

Играм шахСа јадничком без одбране.

Тараш. Нимцовић. Аљехин.

Маштина храна!

306

Маштина храна!

Али, погледај ти молим те,Тај недоказни човаЈош се врпољи,Хаотични мозак напреже,Да сними сенку бригеИ на моме челу.

( последња табла )

Свакога дана Ја и тамо-ОнаИграмо цугерицу:

Шшш..так! Шшш..так! Шшш...так!

Звечарка на столу откуцава!

Алкохол. Никотин. Равнодушност.

Судећи По јутарњем искашљавању,И данас ћемо, изгледа, Опет ремизирати.

Шшш..так! Шшш..так! Шшш..так!

Признајем,Спасоносне бејахуСудијске контумације:У вратоломном детињству, Обестима младости, У рату.

( Имам и ја Неког Важног Тамо!) Целога марта – килави ремији.

307

У среду – ре-ми, на жилету!Јуче пред поноћ – Нерешено.

Ре-ми....ре-ми...Реми до ремија.За сад!?

ПролећаБез слаткух петингаПо сумрачним парковимаМалих вароши,Ишчезли телефони,Одласци рођака,Погреби пријатеља.Погреби....погреби.....погреби.

Неправична игранкаСве луђе се заошијава!

Шшш...так! Шшш...так! Шшш..так! Из часа у час,Из цајтнота у цајтнот,Њене шансе на победуБивају све веће.

308

ШАХИСТИЧКА ДУШЕМАМКА

Куд си се то од себе склонио Свачији рођаче Станоје Макрагићу,У какве ли шумске тајновите школе?

Пландујеш ли све ове годинеИспод букве у Великом долу,Што ће је оборити секира Твог племенитог оца ЂунисијаЧим се испава и обријеОд другог светског рата?

Преко моста од букових штица,Јеси ли се у лов дигоНа кошуте утве и невесте?Ил одмараш коња и сокола,Да се кренеш по свету беломеТражећ свога зачараног брата?

Јави се са тог веселог југа, пријатељу,Ако ти до разговора више и није!Зар је Топлица на Новом Зеланду?Па да се шаховска табла,Бар једном месечно,Уз шеретски осмех не развије.

309

СРБИЈА, 17. ФЕБРУАР 2008.

Како је хладноМојој сиротој земљи!У дану овом Господе.

Црне тице из црнога кабла,Кукувије, кукувијо,Маријо, бела кумријо!Дивља расте у прсима гука.

Ником поверене заставе,Као на смрзлој граниБезнадно лањско лишће.

Сажежи Силом Вишњи!Изнова потопиОвај лицемерни свет!

И опомени се Благи Слушкиње своје,Сестрице моје Јефимије,У часу овом грком

Кад више никомПод клепалом Грачаничким,Под звонима Дечанским и Пећким,До злаћаног везаИ до песме није.

310

ЗЛАТИБОРСКА ГАРДА

Својто моја злаћани борови,Спрам Високих порасли Дечана!

Стреловити момци, Крљате старине,У вама је душе кадјоница.А под вама полегла СрбијаНа тропрсту родном калемљена;

Милешевска, Раваничка, Жичка,С Грачаницом У зеници звездом.

Пропета у плаветС крстокруних лаври,У ваше je упрла кичице;У јарболе инатних барјака.

Кроз муњоплет,Кроза срце живо,Увис!Увис!Моја оштра гардо.

311

ШАПУТАВА ПЕСМА

Уз опасна, црна,Из крајина винаЧесто ми се Понад чаше смешиТа моја бивша драгана, Безнадежно лепаКао и моја отаџбина.

Она сигурно И сад живи сама,У оном затуреном,Јесењем делу града.

Тамо су раскршћа Довољно пустаЗа два људска века,Чим вечерњи облакНа суре кровове легнеКао на робијаша Тек приспелог,Длакаво затворско ћебе.

Док расте паклена помамаЈутарњих аутобуса и трамваја,У ризичној близиниРаспеваних етиличара,Ноћних лепотана,Она се буди!За мутним окномКишну досаду слуша.

Она се буди Уз Дунав оловни.

Она се сигурно

312

Друкчија буди!Толико друкчијаОд свих женаКоје сирови момци,На скровитим местима,За своје потребе замишљају.

Буди се усном.Буди се Коленом седефастим!

Отвара очи.Затвара звончиће трава.

Протегне се мазно.

Још мало би да спава.

Тихо, Тихо, Винска,Шапутава песмо.

313

Риме 2000.-2010.

314

ГРОБНО МЕСТО ЗА ДАРИНКУ ЈЕВРИЋ

Субото грка, Никoтинско тесто,Телефони Подављени сви су!

Одмарају гноми Безоко сујетство.

Тешко је наћиИ за молчање стреху,Камо ли За Госпу СлавјанскуУ престоници Гробно место.

Даринко, Друшкане,Покрстица жарнихВезиљо и слико,Где да ушушкамо навек Твоју васионску тугу?

И ко ће нас раскубане Запојити из златног кондира?Издана хајдучице, Бездома властелинко!

Право би било да се склониш,Под Јефимијину црну расу.

Поштено, да се смиришУ Исидорином челичном гату

И у бранковачкој порти,У Десанкином шапатном гласу.

316

Има ли мужа да у недрима Хвостанске земље Донесе грумен?

Макар и снимак бруја Дечанских звона!

Има ли сестре да на длану Кап неродимске водеПрокријумчари?

Ваљали би нам данас вишеОд царских копљаникаИ од комита из шуме.

Ако су Грачаницу Опасале гује,Ако ни у ЗвечанПрах твој земни не сме,И међу браћом у АлејиНашло би се места.

Стиснули би се малоБранчило и Васко,Да јесмо људиКоје ће памтити песме.

317

НОГОВЕ ЈАВКЕ

Рајкуј! рајкуј! Рајкo,Уписан у Људе,Што хазарске лажи Не бренују змију.Да утуве једном Злице умоскуде:Љута рана поји Српску поезију.

А када те сколе И осетиш скучен,Мравињак на глави,Клинце под ноктима,Ти нанижи срму На очај озвучен,Запни минска пољаЈатакиња-рима.

Ко гору огрнеТај се не предаје!И кафилеријаЈаку штенад сања.Док не груну опет С Борија промаје!Најживље су јавкеТвоја рајковања.

318

НЕКО ОД БУДУЋИХ

Слободану Ракитићу

На усни леденог доба,Косови где пролећуКроз колут плав,Гробље предака твојихУ високу зараста траву.

А стоји тврди знак!

Неко од будућихПитаће те у дому твоме:

Куда је отеклаЊихова светла крв?

Која је роса по хаљиСипала среброИ хлад на чело?

Где тиркиз зорњачеНеће помутити црв?

Хоћеш ли моћи да издржишПитача поглед строг и прав?

Хоћеш ли се усудитиДа на српском кажеш:

Ту цара мога билоПод земљомТуче као маљ.

319

АНЕСТЕЗИЈА

Ћутиш стоко.Режу нас дубоко!

У корење,Подкорење

У зенице,Душине сенице.

У памћење,У заумље

Пиревино,Ничји сине.

320

КЛЕТВА НА ВИДОВДАН 2006.

И овога светлог Видовога данаКоровчину Господ Одваја од жита,Из небеса вриштеГробља преорана!Згариште божуру Опело док чита.

Из ђавољег ока Напојене силом,Дабогда вам на нос Пролиптале лажи!Тражило вас сунце Под совиним крилом!Ко што мртва мајка Мртвог сина тражи.

Зар да вам бездушје Укровљава куће!?Расли вам у њимаГмазови рогати!Судио вам путир Крви свемогуће,Док се из ње Лазар Још једном поврати.

321

ЗИМА У ИЗБЕГЛИЧКОМ КАМПУ

И пада снег,Шапти искон сам.И пада снег,Да покријеСрам.

И пада снег,На гробља,Станице,Колосеке,Веје чиста тугаКрајине далеке.

Чизма у целцу.Безрука луткаНа пртиници.Брдо црних кеса.Смрзнут дроњак На жици.

И пада снег,Журе пахуљице,У танак стубић Хладног дима,На крило Мртве тице.

322

ЧРТА ЗА ПУШКИНА

У целцу дрхтури,Тихо гасне тица.Свих кавеза ту сеРазрешава тајна.

Из далека крећеКрупна пахуљица,У сусрет дрхтајуТањиних усана.

323

РАЗГОВОР СА БРАНКОМ

Угашен сам, ево,Врисак у пролећу.Сред бехара лудог,Ко у љутој цичи,Црно-црно лисје Слутим по дрвећу.Брдо свако ноћас,На гроб мени личи.

И мене ће мојаДа надживи туга.Наша жута гошћаПирује поново.Бећарцем ћу и јаДа јој се наругам!Под зорњачом гори Плаво Стражилово.

324

РАЗГОВОР СА ЈАКШИЋЕM

Ноћ притисла.Облачим се журно.Низ сенке хитамУ крчму знану.

Ево ме животе..Шапћем зиду суром

Још цвати шебојУ напрслом дану.

До пољубаца,До вина није мени!

Кушала су достаОва уста дивља.

Само нек се врти:

Окрени!Окрени!Разуздану чигруДругарског обиља.

325

РАЗГОВОР СА БОРОМ СТАНКОВИЋЕМ

Љубави што су биле,Где су сада?

Где је песма она,Жалобна и страсна?

Ко слад млечниПрвих пољубаца.

И на гробне ружеМисао опасна.

Зар све то минуКао облак јулски?

Сва слатка снагаСрси из дубина.

Из далека ли тоМесечина боли?

Или мирис нујниОних црних коса?

Јоргованске маглеУ недрима голим.

326

КАКО ТО ВУЦИМАИЗ ГОРЕ ПРИЛИЧИ

Јоји

Ти се гневан јављашИз ракијских зора,Са жестоком браћом, Спреман на зло свако!Док са врхунацаПроказаних гораРеже сугласници Пева наопаког.

Облаци застава.Јези шумска страва.Гоничи кад ступе,Зликовци у скоку,У огњени плотунИз стојећег става,Кликоваће гордост У твом крвотоку.

Од бојне олујеНема јачег транса,Од небеса, потом,Плавих ко у причи!Стајаћемо тврдоСред крвавог валса,Како то вуцимаИз горе приличи.

327

Скаске 2000.-2010.

329

СРПСКИ КАВИЈАР

Мој младићу, Земљаче и својто,Све би ти се овоИ само казало,Када дођешНа чичине жиле

Но се бојимДа не одоцнимо.

Кисела је сисаНакнадне памети.

Зато слушај и пази овако:

ЋирилицомТеби јасно пише: Са ким идешИ коме се правдаш.А кога сеКум твој староставниМесто тебе трипута одрицо.

Раскућеној лако је гулији;Реп на крста – правац у Јевропу.

Нагло мрчноУ вучју јазбину.

Гладног окаПонад лабушине,Разјапило жвалоНа шарену лажу.

331

Племство моје, Вити стегоношо

Прекрсти се За срећна им пута.

Држ се свога посла и молитве:

Не купујеш,Своја дрва ложиш,Под свој лампек,Под своју ранију.

Ниси скупљо око воде грање,Ни у глуво доба око пута биско.

Ето шуме на уста капији.

Ко те пита, И шта га се тиче,Што се за те шумар распитује?

Ако јеси мало зашо у државно....

Чија ли је ово држава нег твоја!?

А човек си скућен.Домаћин, старином.

Ниодакле ниси ишо празне руке;Принављо си и ти алат и судове.

Сад у кући, Магази, Качари,Под наслономИ у ковачници,Све на своме месту

332

Стоји обешено.Не искупљаш по селу бакраче.

Закиселио си каце.Притего обруче.

Свој, на своме, Никуда не журиш.

Шљиву купиш Како сунце удешава.

Не маниташ мотком и рипама,На брзину посо да површиш.

И не купиш близно и завело.

Зеленике ни крмача неће!

Све понајлак Опет се срадило.

На клупицу Под липом приседнеш.

Ником дужан, Сем Оном на небу!

У амбару љеска се пшеница.

Кукуруз се злати у салашу.

Венци лука и црног и белог,Поткићени црвеном љутачом,Испод стреха одсевају сунцу.

Из планине сјављено је стадоИ качице с мрсом дотеране.

333

Не види се штала од стоговаКупус је у кациИ кромпир у трапу.

На тврдоме месту Шаренац остављен.

Жена као лађаПлови по дворишту.

И ове ћеш зимеЉуљати колевку!

Сребро слане потрусило поља.

Са плотова ладолеж се свлачи.

У кацама шапуће комина.

Дошло времеКазан да наградиш.

Кад задими лампек,Под пјаним облаком,Србија се у песму измешта.

А ко царска суза, Препек кад потече,Ето, теби, Са свих страна својте.

Уз чашицу роје се здравицеИ све ближе сродство утврђује.

Код десете, Тврдо заковано:

Једна кућа – пешес' презимена.Где се скркну толики рођаци,

334

Ту без клања не може да прође.Да посечиш,Ниси још планиро.

Али она матора моравка, Која није на товном валову

Него ријеИ чека са гране

Преза пилад,Тиће и гуштере

Баца око на орле крсташе

Ко створена за ваку прилику!

С четри ножа, Низ ноге четири. Док си реко Ирод,Чисто. Одерано.

Извађена дугачка пршута,Што дечици румен У образ налива.

Одвојене плећке и бутови.

(Нешто мора да цвркне на жару!)

Го сир слаб је кротитељ ракије.

Све остало иде у ранију:

Цела глава, Са костију месо,

335

И бајлази шарене сланине.Из тог ће се (Ако знаш шта радиш)До сумракаКо чудом просути,Дуван–чварциТај српски кавијар.

Сад утуви!Све ћемо по реду:

У ранију, На огњу оштроме,Обилато воду си налио.

Не тврдичиш;Своју воду трошиш.

Са вр' брда, Са свога извора,Довео си природнијем падом.

Мало ли је од струје бројило,Због кога се Тесла У урни окреће!?

Док не узвриИ маст се раскаши,Подјарујеш огањ Колико ти драго.

Сат-два тако,Па извадиш главу.

Сем костију, Језика, Очију, Остало ћеш назад у ранију.

336

Сад полако ватру утишаваш!И одредиш озбиљног човека,С мешалицом да бди уз ранију.

Маст избистри Ко Скрапеж пред зору.

И голом се рукомМоже промешати.

Ал' кад стане пена се хвататиИ по рубуСмеђ венчић оплете

(По мирису познаћеш тренутак)

Тад не часи: Истављај ранију!

Пртени си фишек прибавио.

За цеђење на шарку стезаљку.

Мушке руке скорашњег војводе!

И судове за цурак злаћани.

Што остане по првом цеђењу,Снова иде ватри на оверу!

Кад војвода, Опет, Стезаљке се лати,Соколећ' га, Слободно привикни:

Стисни Марко Суву дреновину!

337

Нема грешке,Кад ти чича каже,И качкини по селу сеире:

Дуван-чварке, тако угођене,Можеш јести на мале постове,Да не грешиш душу и потомство.

Уз њих пашу Песма и ракија,Ко уз врелу снашу Пуна месечина.

338

КАРАБИН

Ћут – ћут! Ћут-де-море!

Колачи се на синовца Тодор ЂапићКажипрстом прекрстив бркове,Сав се у зечије уво промећући.

Мешчини из Кандића!

Милојко Ђапић,Недотесани горостас и укољица,У срезу познатији као Лудоња,Јави се ко са дна каце:

Јок, чича, јок!Сеци ме де сам најтањиАко оно није из Бошковића,Карабин!

Са Милојком разговора нема!

Кад се поречкајуСа комшилуком,А ту им је Лазовића кућаНајчешће у сусрет излазила,И кад се стигнеДо чупања плотова,Ђапићи прво његаСавладају и свежу!

Ако ли се бојна срећаОкрене на Лазовића страну,Млађарија слабога трпила,Мало-мало, па углас завапи:

Ај да дрешимо Милојка!

339

Глава куће најчешће затеже:

Чек, чек,Немојте још!

Јер Милојко и нема фитиља.

Очас њемуМрак на очи падне.

А онда,Гледај куд ћеш са собом!

Бије редом!Своје ко и туђе.

А боље ти јеДа те Бошков алатКопитом рине,Него да те ЛудоњаЛеваком окачи!

Све то Тодор добро знаде,Те се са синовцемУ реч не заврза.

А имало би се,На прилику,О чему продиванити.

Као прво:

Нико живТај карабинЈош није гледо!

Јесу три паса БошковићаЧерез њега вукла букагије.

340

Јесте им свака власт,Бар дваес пута,Кућу на слеме окретала.

Али се карабин не нађе!

Тукло их јеШаком и цокулом,ДодавалоЖилом и пендреком,Извраскали десетак батина,Џачићима пескаБубце пребрајали.

Остављало их без зуба,Са пола здрављаИ још мање весеља,А о карабину оста само:Рекла и казала!

Убедили су и гору и водуДа у њиној кућиПушку наћи нећеш.

Нико њин није запињаоНи гвожђа ни крлетке.

У њих нема ловаћих керова.

Ни на Бадње вечеКад се из фурунеВади Печеница,Ни кад се мушка главаПрви пут повија,Отуд сеНије чула пушка.

А опет,

341

Свима је за око запињалаОна кука од кованог гвожђаПоред Иконе у њиној кућиИ сваког трло и копкало:

Шта би сеНа њу могло обесити?Осим пушка!

Не било мање сумњивоНи што се пред њина врата,Без ојкања издалека,Није долазило.

И поштар јеС капије зазиво.

Зато ти јеУз сваку окупацију,Нарастао буљукБескрстих гробоваУ шумиПодно њине куће,Куд нису залазилиНи шумари,Ни планинари,Ни ловачке хајке.

Многом инцу,Кога преко новинаИ Црвеног Крста траже,Онде би се моглоУ траг ући!

Неког Швабу,Што је туда шпацираоУ униформи Ка-Унд-Ка монархије,Говорио по нашки

342

И био се заћориоИ забалиоНа Бошковића снаше,После Великог ратаДолазила да тражи родбина.

Навалили да се кезеИ пријатељају.

Тобож,Сад и они живе са нама,У истој држави!?

Умал нису главе погубили!

Скаска о карабинуКитила се и расла.

Проносила сеМигом и шапатом:

Те, кундак му опточенГрузијским златом.

Те, и под водом крешеКо божја светлица.

Те, из њега је над БуђановцимаОборен невидљиви авион!

Те, нишан му јеПрема српском оку утаначен.Из њег други не биАмбар погодили!

И најпосле:

Кад догори до ноката,Тај карабин

343

Самог себе пуни!Сева!Грува!И препуња.

Сам из себеКроза нишан стреља!

У чудесо најлакше стасаваТо што очи још гледале нису.

Говорка сеДа из Беча и Берлина,Тајним каналимаИ дипломатском поштом,Потражују карабин!

Помиње се и нека селендраНачињена на земљиОтетој од мора.

Веле,Да му они знаду и број и ков!Да се залуду правимо глуви,И да га морамо послати,Да они не би долазилиДа га траже!

А не знају,Црни црњаници,Да овамо није тешко доћиАл је гадно ноћцу прегурати!

Обећавају,Да ће нам га опет вратити,Само да га испитајуИ забележе.

Ко да је неко луд!?

344

И ко би,И што би,Поштење њиноИспробаво?!

Како год окренеш,Драгош БошковићОпет заглави апсану.

Негде се,Пред неким ништаком,Излануо:

Пишам ти се на пушкуКојој по света знаде атресуИ бројно стање муниције.

Па му не било доста,Него још,У по гласа дотурио:

Ебо вас Черчил!

345

СЕМЕНА

Ако те ко наговориДа пресадиш божур,Неће ти процветатиНајмање три године.

Таква је ово земља.Такво је наше цвеће.

На тај калуп И све је осталоБожјом руком Овде саливено.

Извршитељ,При здравој памети,У Стојиће и у Ђенадиће,У попис сеНикад и не спрема.

Кад буду имали,Сами ће донети.

Не ваља их Ни зивкати често,Јербо могу,Под пуном оправом,На коњима Банут у Општину!

А кад се, на прилику,У Бакићима распитујешГде је кућа тога и тога,Није добро помињатиЗагубљену овцуИли какву другу

346

Поскиталу ствар.Шујду Варагићу,Званом Ченгел,Неки марвени стручњациИз Чачка ли,Или Београда?Нудили државни зајам,Да начини модерну фармуИ запати холандске краве.

Већ му и женуСкоптисаше за ту ствар,А он, из свога рова,Једно те једно:

Не требује мениБоља крава од Чадуље...................................................................................Крсти се колко оћеш,Једно је моја жена,Друго сам ја.....................................................................................Џаба вам рачуница....Моја штета – моја ствар.............................................................................................Не берите ви бригу,Није ми ни до садБели свет кућу издржаво.

Најпосле,Кад му пуче трпило,Исколачи сеИ намуњен регну:

Нећу, бре, Србине,Нећу узинат!

347

Кад саветници уватише џаду.Он довати жену за певало:

А не ваља ти Чадуља!?Па тупа, тупа и тупа!

Не ваља ти Цветуља!Тупа, тупа, тупа и туп!

Не ваља ти Рујка!

Па окрену дланомС оне контра стране:

Оћеш Еленеору!Пљуске, пљаске, пљас!

Оћеш Жаклину!Ту довати виле!

Оћеш Елизабету!?Сунце ли ти калаисано!

Да је ко имао петљуДа позове какву помоћ,Тометинцима би сеДизала коса на главиИ од белихИ плавих сирена.

Овако,Само се Ковиљка снизаУз плот покрај јоргована,А он се, још љући, узодаИ стаде да богоради:

Сад вам не ваљајуСивоња и Милоња!

348

А били су вам добриКад су сатирали корпусеОскара Поћорека?

Ту му врцну сузаКао петобанка!

Сети се побратимаИз Гуче,Што му је под шатром,Уз млако пиво,Издушка причо,Да су равногорци,На скровитом месту,На Сувобору,Подигли споменикСрпском волу.

Тајна је тврдо чуванаСве док из АмерикеНе стиже снимак!?

Сумња сеДа га је начиниоЈедан од оне тројицеШто су се кобајагиНа Месец попели.

Ништа у овим крајевимаЗадуго не чами непознато.

Зна се у седам села,Да је најбоља мајска трешњаУ Јеремије Никитовића.

Залуду јеСвакога пролећа затрњујеЗалуд за њу везује шарова.

349

Дерани је, вазда,Ноћу овршују.

Није ни свакоја жена,А камо ли воћка иста.

Нема боље јабуке петровачеОд оне У котару Секуле Ђапића.

Лако је за кисељаче,За брашњаре,Кожаре и колачаре.

Још лакше за шаренике,Ајдаре и будимке.

Илињачу имашУ свакој авлији.

Ал за онуЗлатну стамболију,Мораће се тајом и опрезом,На Бошковића карабин!

Нико те неће скидатиСа дуда и џенарике.

Али се не може јавно,У по бела дана,На крушку медењачу.

ЈакожеНи на лубеничарку,Калуђерку и караманку.

Лакше ћеш се докопатиСатљика ракије од трноваче,

350

Пожегаче или маџарке,Него шљиве рануше,Која прва за дечицу стиже.

Да увати икакву вајдуОд толике дангубеУ крвавом рату,Многи сељак са Солуна,Кроз јуришеИ кроз погибије,Под командомВитешкога краља,Носио је кући Калем и семена.

Све се добро прими,Уз Божју припомоћ,А најбољеБостан и краставци.

У тај бостанИ у тај повртњакНе иде сеБез кумовског дара.

У дотрајалим ситимаИ расушеним крављачама,У смотуљцима од беза И кожним ћемеримаПобожно се чувају семена.

Да у пољу роде,Ошља и белица,А у брдуШљива и лозица.

Док је тих семенаДотле и нас има.

351

КРСТИЋИ ТОПЕ МАСТ

Кад Крстићи реше да посече,Женску децу прихвати родбина.

Свака кућа бар двоје обара;

Вепра годца,Тропрасну крмачу.

Ганутљиви путникАко ту забаса,Чиме стигне уши затискује.

А кад суну напоље дробовиИ череци одерани врисну,Још с прстом у уву,Пребраја облаке.

Снег првенац у пурпур огрезне.

Брег Крстића ликне на бојиште,Што и није голема принова,Куда јесу силнеПроходиле војске.

Наступале у гвозден-поретку,Одступале безглав-бежанијом!

Нема дома без војених ствари:

Арњеви,Цераде,И шаторска крила,Маљеви,Ћускије,Клинови и кламфе,

352

Чутурице,Порције,Казани,Официрска седла,Амови и штранге,Каишеви,Ланци и самари,Туч-постоља,Цевке од бацача.

Што војаку треба,Ваља и сељаку.

Јатагани,Сабље,Елебарде,Наметне су сечкеЗа бундеве.

Потковица са коња витеза,Пасент дође за рагу теглећу.

Из шлемова јагњад се осаља.

Сандуци су за свашта подесни.Зато овде цене артиљерце.

Слабу вајду носи пешадија.

У комори лопов до лопова!

Ал кад клиснуДушманске тобџије,Ту се сајам велики отвара.

С првим мракомНестану точкови.

Предходница наша

353

Ако оком трене,У цик зореКомплет расклопљено!

Свако гвожђе нађе за се место.Претрпани крцкају тавани.Нико нема ништа за бацање.

Многој стварциНе знаш употребу,Ал баш она можеСутра затребати!

Спрам оружја и спрам муниције,Једна кућа беше посебно агилна.

Није место и није прилика,Да их овде истичем и хвалим.

И власти се за њихСлабо распитују.

Њих у свате зову под оружјем!

Ко би други обаро јабуку?!

Зажелиш ли рибеИз Великог вира,Они ће те испомоћи бомбом!

Прст на уста!Толико о томе.

Кратеж дана навио низбрдо,Понестаје већ и ледног пива.

Дошло време за сечу ракијом,Баш уз вакатЗа топљење масти.

354

Док у старој кућиСаџак намештаху,Окрени – обрниЈедна нога рамље.

Брзе мисли,Љутаци,Прзнице,Већ нахери,Под приличним гасом,Тумарали по оном сумрачјуДа улуче подесан подглавак.

Враг не спава – нађоше гранату.

Тврђе нису могли подглавити!

Нико не зна одкуд је донета,Повелика,Мртвог упаљача,По' се века туда повлачила.

Пред олује њом суПритискали плашће.

За Никољдан њомеКрцају орасе.

Насадише гараву ранију.

Ужегоше под њом буковину!

Седмо задно чаши сагледаше,Док маст дођеДо свога врхунца!

У коб-часу сви су код раније.Огледају

355

Да угоде чварке.

Склопило се каоно у скасци;Кад во легне а маче га љуља!

Да издуши године ћутања, Намах груну она вражја сила!

Попоскочи кућа из темеља.

Искочише врата и прозори.По вр' дуда слеме узлетело!

Челни дувар леже на камару.

Да је пукла у срећноме свету,Никог живог ту не би тражили!

Сви Крстићи с Богом претрајаше.

Кад одбијеш ране и преломе,И пловидбу у глувоме свету,Врела маст их највише иштети.

Не прича се, Мада сви већ знају,Да је у њих телефон с лампицом:

Кад зазвони,Траже Радована,Коме срећа и уши сачува.

Ниси дете,Нит' си малоуман,Да пред њиме ланеш о овоме:

Ја ти јемац – срешће те у мраку!

356

МЕЂА

Причај ти то Неком другом.

Ако ћеш мени,Немој сад.

Други пут.

Избиће прилика.

Знаш ти моју кућу;Лако ти је погодити Кад ћемо о томе:

Кад врбово Преточимо вино,И кад кланци Надгорњају сунце!

Кад се преобрази Реч и васиона.

Таман онда, Кад се не буде познавалоКуда је међа.

А велиш,Баш теби јавилиДа се међе укидају!?

Честитам.

Нашли су коме ће.

Још док је Свети Сава

357

По земљи 'одиоИ наши се Намирили стари,Поделили Све на равне части.

А сад твоја њиваПо' дана орања шира!?

И опет би Да сваке јесени,Бар по бразду Упустиш у моје!

Све сам ти у међи призно:

И такушу Коју је мој ђед калемио.

И јасенШто су га ветри Навили у твоје.

И орах Те сте га, намерно, Накосо посадили,Да ми вртњак залађује.

И опет ти кажем:Међа је светиња!

Не требају мени За њу геометри,Ни судија, на њој, Да чека пензију.

Није за њом Само воћњак и орница,Него сасуд зноја

358

И крвавих суза!

Све сте већ саставили,Само вам моја међа смета!?

Како не смета Ономе са источне стране?Но на њојзи Љуцки људујемо.

Има међа Око манастира,А камо ли Измеђ' грешних раба.

И гробови међе одсецају!

Шта се вас тичеШто је зараслоУ кукурек и афтушу?

Тако ја 'оћу!

Одмарам земљу.

Нек расте И друго божије давање,Не мора стално Семе просејано.

Овако вам је још лакшеДа утувите докле је међа.

Теби је јасно,Па кажи и њима,Да сам им поручио:

Нема од тога ништа!

359

Не знају они шта је међа.Нико се није рађо Ни у бразди ни на снопу.

Никог њиног нисуСрпом од мајке одвајали.

Они међе цртају лењиром.(Лако им је по туђем цртати).

Лењиром се Не исправља Дрина.Не била вас вашег брата жељаКао мене и брата мојега*

Моју својту Нису затицалиНи преко туђег пашника,А камо ли Преко њиве ил' откоса.

Ни туђег се плота Нисмо приватали.

Није нас интересовоНи богаз ни пречица;Но вазда Главним друмом!

Кад је склиска,Презувај обућу.

Кад се разглиба,Опанке у шаке,Повуци чакширеДо изнад колена,Па терај по-сред-среде

Кроза содом

360

Где су коњи остајалиИ волови учетвор влачени.

А ти би Да се данас размеђимо!?

Да уватиш Пречицу кроз моје.

Данас пешке,Сутра са комбајном,А прексутра С оклопном бригадом.

Беспослени Снују тотовчићи,Да касире Њине премонтају,Па да живе Од тога кусура.

Мо'ш мислити Толике памети?!

А кечићи ору Преко царских хрисовуља!

Пичи шотаПреко српског земљописа!

Е да једном И то расчистимо:

Није ово међа Око две ледине,Но између мене И тебе са њима.

361

Та је међа висока граница!

На међи је многиНогама отресо,Кад се дигнеДеобна секира

Кад прораде Ступци и заворњиИ обе, у прси,Издуше се цеви!

Са три те прста молим:Не дирај у међу!

Да је без ње моглоНе би нам СаваотЈезике раздвајо.Не би нико Побијо камење.

Преучисте С глинених таблица

Не мења се за дан Божје следовање.

362

КАПИЈА

У оно давно,У оно прадавно,У мом веку доба

Док јежеви још суСвирали у гајде

И у зелен-тајуВирова и јоваВрискало је млекоДрусних купачица

Из облака свакогПонад Карауле,На крилатом свомеАту Јабучилу,Избијаше срдит, Војвода Момчило

Бркат рођак,С оне стране гроба!

С калпаком ко кубеЦркве у Добрињи.

Сав ли сјаше!Јасан ли стајаше!За капијом Утврђени свет:

Љеснута кандиломНа зиду Икона

И зденчићи благиЂеду под веђама.

363

Гргољиви лонци.Ватра у шпорету.

Петао на плоту.Мајка над наћвама.

ЛаставицеИспод црних стреха.

Јагањци у тору.На дуду љуљашка.

На цепалу Огњена секира!(Грешком уписана у ладно оружје)

И капија,Давним претком засуњена.

Његов заклопУ векове важи!

Кључ не треба за кућу ајдучку.

Пустахији ласно је унутра,Ал се тешко излази напоље.

Капија је да познаш границу!

И да шкрипомЈавне домаћину,Да примакнеИ нож и погачу!

364

(Како коме, по души те,следи.)

Није она Брана пред крвником.

Други тврдаљИма у прсима!

Нашарана Српским писменимаИ бојамаШто нас добро памте,Капија је Лице и обзнана.

За писменог Пуна капа приче:

У вајату Која је оправа

Које формеТу висе одела

И сватови каквиОданде излазе!Натруни ли когодУ око Мајчици.

Карај капијеНиз дуге године,Крше прстеСестре вечерњаче

И старци се, кришом,Крсте испод скута

365

Док им снахеЦвиле у постељи,А унуци, У сну, бију бојне.

Из ограшја крваве победеКратка дахаИ лака корака

Кад присене;Бледи, Утихнули

ПросејаниКроз смрт и решето!

Тамо били.Пакао гледали!

Сваком могу У очи казати,Да се нема Куда одлазити.

Све што стојиУ старим књигама,О постањуИ судби племена,Ко читати уме,Може с прага свога:

Исту крошњуМора звезданога

И са крстаРечи Опроштења.

Да је среће

366

И да ђаво спава,Нико не биНи у сну потезо,Преко венцаПлавених висова,Који су насУ дупку гледали.

Ал док тренеш

Напијеш се млека

Док придигнеш Попалу ограду

Док поплетеш прошће,Затрниш богазеДок орежеш воће,Разореш ледине

Ољудиш сеШкрипкањем колевке

Опет бијеЗвоно с Лазарице!

Опет вичеПозивар с капије!

Да се тајни Лебац не уквари.

367

СТАРИНСКА ЈАПИЈА

Специјалне Листо си књижуљке,Изучио Справе и програме

Све ти близуИ све разговетно.

Кад је тако Велики вештаче,Да те питамЈош ово питање:

Ако се не рачуна,Нормална,Божија разрешница,Шта би,На прилику,Могло да доакаГаврилу Бурмазу,Вечитом редовуДринске дивизије?

Чекај.Полако.Знам.Тебе историја Не занима.

Ал све ово,Како бих ти казо,И не личи На лет кроз вековеНо на просто, Људско,

368

Кроз мрак батргање.Два балканска рата;Прво момковање.

Неким чудомКуршум га не нађе,Иако је вазда Последњи залего.

Било.Прошло.Не повратило се!

(У Србији лудом радовање)

За Великог рата,Причо је, не један,(А мало их остаде за причу)Гаврило је Ко ирјак исцепан,Без цокула,Без леба, Без смока,Биштућ мрве По крају џепова,Прав ко јаблан,Витак и осмехнут,Арнаутске Ледаре промино.

Нити шмркну.Нити се накашља.

Кад пебобаTифус ли, колеру?И Плава се, пред њим,Затвори Гробница,Поврати се кући,Тврђи од камена.

369

А душа му бешеМиром обасјана,Као соба Где унуче спава.

Само што му, Кадкад,У зенице сиђе,Из далека, сенкаНеких грких вала.

У те дане, Куда год наиђе,Цвили пашчад,Криве се волови.Уклања се пред њимЧељад и звериње.

Било.Прошло.Не повратило се!

(Бог би дао, ал ђаво не спава)

Другог светског,На самом почетку,Са свих странаИста проклетиња,С проклетињом Српском састављена,Одломи му Првенца Стојана.

Са Рудника, Зором дотераше,Препуне канате Оног љуцког рса.

370

Најмлађега, Сам из Срема догна.

Онда редом:

Црвени чауши.

Добош бијеПред кућом сумњивом!?

Гаврило се Са браћом не дели.

( Сву тројицу пишу у кулаке)

Вишак земље!?

Најбољу узеше.

Оставише Љуто и врлетно,Где коњ пасе Под ручном кочницом.

Упис у задруге.

Откуп под принудом!?

Луд зликовац – готова робија.

Сви одљуди Док се намирише,Домишљајућ` Нове пасјалуке,Мало ког би Земља садржала.

Не даде се старинска јапија!

371

Потписаше отпуст,Шифра: непоправљив.

Из апсане,Кад дому дољеже,Још је мого Курјака мршнути,Ко и свако Пашче са сокака.

Ако ниси Лист од оних гора,Боље ти је Шаку у менгеле,Нег` с БурмазомУ поздрав срдачни.

Свакоје косиште,Лијес,Држалица,Ако није, лично, За се начинио,Ни до подне У једном комаду!

Његов насад Гвожђу не уступа.

Све го љутак,Срца граничева,У осоју ветрима усукан.

Две наднице дајуЗа једну његову.

За тројицу Бурмаз Посо површава.

372

Тако пије.Тако се и `рани.

А сјесени,Кад се провале путевиИ кад тону Кола до главчина,Где заглаве,Чекају Гаврила..

И кад су га У раку спуштали,Имо је, у глави,Више здравих зуба,Но и једанОколо ковчега.

А да нема Срећнога остатка,Ближе својте,Присвојчади, приде,Ти би мене, грешан, У лаж угониоИ за сваку речцуНа Трибунал слао.

373

СВАТОВИ ДАНА ТОМЕТИНЦА

На Митровске,Позне задушнице,Кад се мртвиМеђу живе муте,Да гдекоји потомка припита:

Имаде ли тању да упалиш?Дико моја од двадесет пара!

Мили скроман спроводПреко Околишта,Одакле се СубјелУ облак пропиње.

Нит ко јекти,Нит ко сузе брише.О лелеку ни помена нема.

Уставише испред рушевине.

Негда беше дућан и кавана,За свакоју домаћу потребу:

Соли и шећера,Зитина,Болбона.

Лимених петлића,Свилених марама.

Огледалца,Чешљева и цица.

Вренгија,Улара,

374

Ексера и гаса.Вила и мотика,Лопата и коса.

Балона,Полића,Бокала и чаша.

Тамјана и свећа.Лицидарских срца...

Док манити Не дрекну скојевац:

Доле банда! кулаци! трговци!

Пописаше.Квиту уручише.

Кључ узеше,Браву бломбираше.

Унакрске заковаше врата.

Вересијаш један,Ту с Љутичких страна,Крваву им опсова мајчицу,Изракну сеИ дебело пљуну.

Не поможе Несретноме Дану,Ал удеси себи И брату ЈовануДа на лицу местаДобију батине,Народно суђење,Пресуду

375

И апсану.Дућанџија, после саслушања,А на конто своје писмености,Скупи шипке – оде у поштаре.

На свом, личном,Сипљивом кљусету,По ветру и киши,Кроз гајеве рујне,Кроз сметовеИ бехар воћњака,Носи црне вестиИ плаве коверте.

Са печата на силу државе,Опасно се кречеРуде жабетине!

Од приватног писмаЈеднако се зазире и штреца!Док не уватише севап,Те начинишеИ беле коверте.

На Дановој тешкој самарициБисаге су са обадве стране,За пакете и веће пошиљке.

У та села ретки су пакети.Чешће стижу лимени сандуци.

Ал у Дана бисаге препуне!

То поштар почињеНово трговање.

Ситне потрепштинеИ шарене лаже,Без којих се никако не може,

376

Препродаје пошто и купује!?Ако неко крене да се цењка,Није греда да обори цену.

Кад ђилкоши стану да сеире:

Јел, Бога ти, Дане делибашо,Кака ти је ово рачуница?Јевтиније дајешНег што пазарујеш!

Он осмехнутВазда одговара:

Важно ми је самоДа ми радња ради.

Утврди се аберОд уста до устаДа се Дане никадНеће оженити.

Пожени сеСакато,Врљаво,ОженишеКукавце,Божјаке,Али ДануНекако не иде.

Замичу годинеЗа Маљен и Зајчицу,Већ и седе власиСтижу и тиће се.

О женидби Поштара-трговцаЈош се само

377

Кроза кикот прича.

Већ на његаНе дижу дреновакНи кад каквомДевојчурку рекне:

Тебе чекам,Па да се оженим.

Што се брже животНаниже отиска,То све млађу цуруБира за чекање.

Ђаволице снашеСа децом се шале,Не либе сеНи озбиљни људи:

Кад порастеш,За Дана да пођеш,Па да биднешВарошка госпоја.

Кад недељомНа пијац кренемо,Има самоС балкона да вичеш:Је ли теткаПошто ти кокошке?

Док поп чатиУкопну молитвуИ крсте се Кошчате старине,Забрађене жене,Два-три намерника

378

Кроз облаке,Плаветне пропланке,Обасјани Зубатијем сунцем,Живо језде Данови сватови.

За муштулук Полећу зетови.

Чауш грми,Вриска се пролама!

На вранчићуДане ђувегијаИ уз његаНа белцу невеста!

Тајна љубавИз чобанских дана,Што је удес судбеИ грозница шпанска,За далеке гореИ за сиња мора,Са зеленихОдведе пашњака.

379

КАДЈОНИЦА

У старој кући Крсмана Мићића,Где трпљење Пас за пасом паше,

И четице пужу Мићинчади,Кроз аријуЦеђа и босиљка

Под иконом св. Георгија,Ко осредња Пјацета латинска,Столоваше тврда кадјоница!Девет неба На стопи носећи.

Начињена Про звезде Данице,Без глазуре И без кићевине,Да Искона Не срџби духове.

Црвено је Слово Свако окадила.

Још толико Варовних празника.

А ласно је бешеНадолмити жаром, С ПеруновогГаравог престола.

На прочевљу Ватра се не гаси.

380

Са земном се магмом Оно повезалоИ вучијим окомУ плав ужагрило.

То око њег' Кућом се и зовеОдакле се С Богом разговара.

Остало су Собе за спавање,Где се стидни Посли опослујуИ акрепи У снове басају.

Кад се Бадњак Уз кућу прислони,Сваком инцу Ако би казали:

Да га један, Доно на рамену,Кроз сметове, Узбрдо пртећи

Реко би им Да лажу испресна.Ко што су намЗа све говорили,Док се не биУ боју грунули.

Закумбара Облак од тамјана!

Где би инцу

381

Престало дисање, Ту Мићинче Ни једно да грцне,Док Оченаш Углас не изусти.

Само сузеКапају нормално,Како часуТаквом и приличи.

Честит Божић,Крсман кад назове,Из решета станеРасипати благо,По брвнимаЗапрашти зрневљеКао да се са Гучева јавља!

Светла окаСви жде нетремично,Из прсију, Мој сердаре,Из прсију, Мој камене,Разиграно Срце слушајући!

На версајску локвуКад нас навезоше,Вучић Мићић Први се одели.

Па јетрве Памет истурише,Да начине Куће по новоме.

Утули се Празник и Недеља!

382

Од Маљена до горе Јелице,Граничева кршећи косишта,Обдан косе,Обноћ камен тешу.

На робију Стигли добровољно!

Какве куће – такве кадјонице:

Са туђинскихВашарских зурлишта,У џепове тајне укриване.

Нашаране Гурбетским уресом.

Дотеране За ново служење:

Прегршт сламе.Окрес од бадњака.Шака жита.Дренова гранчица.

Овде троје, А онде четворо,Чепајући Блуди крај астала.

Из шпорета Болничког образа,Машицама Жишке приштипљују.

Пола их се Не зна прекрстити!

383

Мамону се клања уродица,Да неситу трпезу подмири.

Да усрећиШушњем од шушкавца,ТранзисторомЗа пренос парада,И гураву возаљку досања.

Ко је гледо Крсмана Мићића,На Субјелу,На Преображење,Кад се с мечком У кости увати!(Њој је било последње рвање)И слушао Лелек циганчади,Што батали Черге хранитељку!

Не треба му Даље толковати: Спрам ког ТворацУ трећем коленуС нова врже Слику и приликуЉуцког рса Са којим ступаше,Арбанашку Земљу док прекрочиИ увати Залет од Солуна!Да га галска Не гледа коњица,На бајонет Како ватру ниже.

384

Престоница Сужња и полома,Ево, гледа Милоша Мићића,Где убоге брикете налаже.

Нема жишке У иљаде кућа!

Су – три прста На црне парице,Спушта тамјан,Камене сузице!

Виловита Уза њ' је одива.Ледна крила Дванаест столица!

Кадјоница, залуд, Учи га начелу:

Не склањај се Никоме у страну!Нити смичи Курјачких очију!

Сам, сред својте,У кланцу судњеме.

385

ТЕМЕЉ

Док бејасмо мачадУ Божјем цегеруИ анђели чешћеУ дом нам свраћаху,И крајка лебаСа мало солиИ стручком лукаБејаше нам достаДа накривимо капеИ запевамо Из пуна срца!

А сви смо Ко један знали:

Темељ ти јеЗа потомство мустраИ печатна Земаљска тапија!

Не закопава се темељСваки дан.

Доста су га нашиСтари помицали,Док без рашљиИ бабљих гатањаНе нађошеМесто понајтврђе,Куд не миле Подземни токови,Где земља не шапћеИ не проклизава.

Најбољи је

386

Темељ од камена,Озидан живим кречомИ препеличјим јајима.

Не подижу темељСтарци калдрмџијеНо вилени синциРада Неимара.

Ко се скућиНа сред царског друмаКуд се крећуБанде и армаде,Сем темеља,Све друго начиниДа кад дођеИ стани и пани,Нејач својуМоже да изместиНа скровитоГорско прибежиште,Док се смуњен ајдукС инцима објасни!

Брвна, Зарезана на ћерт,Не требујуНи дрвен-чивијуА камо лиЕксер или кламфу.

Све ћеш лако,Кад фуртутма прође,На свој темељОпет повратити.

Важно јеДа се бојни посоШто брже површи!

387

Да ти инциТемељ не разградеЗидајући клетеТврдље и апсане.

Најтеже јеКада те нагнајуУ туђиниТемељ да осниваш.

КомунцимаИ њином маршалуТо бејаше Највиша наслада.

Прегли да разделеТрице и кучинеИ саграде земљуГордих пролетера,По свом реду,Вражјем распореду,ЗавадишеДва ока у глави,Домаћине Вржућ у чергаре.

На једна коњска колаНатовари сеЦела имовина.

На рогљастом товаруНамештаја,СудоваИ постељине,Обично седи дете.

На прилику:Дечак од седам година.

388

Уз запрегу клеца кочијаш,Рецимо: Јовица Чврка,Са кајасима око вратаИ зубоболним отокомКо пола лубенице.

За њим,Кораком месечара,Ступају Дечакови родитељи.

У први мрак избијајуПонад незнаног града.

Пред очима плануЧуда електрике,И двоја се на часОтворе небеса!

Једно небо, горе,Над венцем планина.

Друго, доле, Где друм се уливаУ крстове Нанизаних звезда.

Сузом плинеИз свитања слика:Стриц гологлав.Дуд.Крушка.Капија.

Низ јецај се дечакУ сан скотрљава.

Не приличи

389

Племству староставномДа икоме тепа: газдарице.

Зато отац журиДа се настанимо на своје.

Нека је и барака,Али је наше.Задовољно каже мајка.

Сад смо на коњу.Шеретски намигује отац.

Уз прве јагорчевинеСа Маљена стижеЗелен серпентин.

У пролећним ноћима,Кад год се пробуди,Дечак чује клесарски чекић.

То отац теше каменЗа темељ нове куће.

Најпре,Укрупне басови мацолеИ гвоздене главе шпица.

Потом,Оштар уједКлепанога врха,И лајави одјекНегде у брдима.

Ако би изашао у месечину,Дечак би могао да видиКако из очеве погнуте сенкеВрцају љутите варницеИ на све стране лети

390

Камено иверје.Сутрадан ће шпицеви,Длета и секачиМорати на клепање,Код ковача у Грабовицу.

Дечак се са оцем виђаСамо за вечером.

Зајутра,Док он још спава,Отац одлази.Најпре На државни посао,А потом у приватлук,Да још једнуУбије надницу.

Недељом отац спава,Мирно као тесаникЗа темељ припремљен.

И највећеСветске пропалице,Кад започну,Градњу изгурају,А камо лиЗаклети радиша.

Кренуће се орно,Следеће године,Кад се прибави песак,Ископа кречана,Погаси креч,Испече банкет циглеИ стигне јелова грађаИз жуђеног завичаја.

На првоположени

391

ТемељацЗаклаће се Ован без белега,Да крв другуКрвница не иште!

Добеглице,Вољне и невољнеШто се с оцемРадо комшијају,Чудиће сеБетонским стопамаКоје носеЋошкове темеља.

А темељ јеСпремљен да дочека:Земљотресе,Поплаве,Пожаре,Идиоте С паметним бомбама?!

Кад навале Слуге рогатогаНа СрбијуКо на дрво криво,Да и врабацПод стреху добегоПроџивџаниСвојим врапчићима:

Не бојте се,Овде је сигурно.

392

СТАРАЦ МИЛИЈА

У злаћану Јесен ону ооој,Са рујним ришемИљаду осамсто дваесдругогУ Србији лета Господњега

Када је хроми ВукИскукаоКод Милоша књаза,Да му из Нахије пожешкеДобавиМилију колашинца

Око чије су се чутуреМајалеДивотне јуначке песме

Господар поручиКнезу Васу Поповићу,Да му Милију,У Крагујевац,Живога доведеИл мртвог донесе!

Још прикричиИ чиниш волико,Да двојицу Момака остави;Нек не трпе Кућевни пословиДок Милија Дому се не врне.

Са Милошем нема,Данас ћу... сутра ћу...

393

Него прешно,Опасуј се,Прежи!

У расвит се Сташе оправљати:

На Милији Стајаће одело.

О рамену Шаренка с погачомИ застругом Са белијем мрсом.

У десници Гусле шестокриле!

А у левојПопутна чутура,Од које се Старац не одваја,Ни кад пишти Соко у висини,Ни кад гракћуВрани на стратишту,Нит кад зору срмеРоса и славуји.

У чутури режи Жежена ракија!

Трновача И шљива Маџарка,Спрам дукатаУ њој Сјајку утврдиле.

На сред кола,

394

Уз дарове Књазу,За допуну Вргоше вучију,Да Милија туђеНе хвали лампеке.

Мило било Милијиној својтиШто га Милош У госте позива.

Још милији Момци кнеза Васа,У сред бербе,У сред купљевине,Који брдо Могу приподићи,А ни један За чашу не мари,Нит за ноћну Дружбу са гуслама.

Кад Милију женаУ руку пољуби,У чуђењу Тице замукоше!Док бич праснуИ кола кренуше.

Далеко је Прво разпрезање,На зеленом вируУкрај манастира.

Долом,Долом,Иза горе сунце,У кубету плавомКључају облаци.

395

Час се чиниДа су бржи вранци,Час небески јањциВиловито мину.

Цвили песакА шљунак шкргуће,Крцка шкриљац,Станац искре креше!

Преко жила Точкови уситне.

Мало друмом,Мало крчевином,Док амове Пена не обрубиИ задрема Старац над гуслама.

Десно окоКапак поклопио,А лево му Вазда иждраљено;

Над њим капак Покупљен ожиљкомИз крвнога оногДуга са Турцима.

То утварно Око што сагледаКроз тиркизне Магле снохватица,Нити види Момче рабаџија,Нит оружан Уз њега делија,

396

Ни кнез ВасоЗа својим бригама.

А да виде,Лако би познали:За колима Сетнога витезаИ у њему јагњеСа главом арслана.

Познали би Хрта и ђогата.

Као што су На сваком ноћишту,Кроз Милију,Сликом и приликом,Назирали Стариша Дервиша,Што сам бдије,Сам ракију пије,Самом себи Чутуром наздравља.

Гледали би,Ко што старац гледа,На Шарину Дрновног бркајлаИ Милоша Косовског јединца.

Вечерњачу, Врх јелике звезду,На калпаку Реље крилатога.

У јадранском Плаветном зрцалу,Бројили би Свате Максимове;

397

СијателнеПред дужедевим двором,Па те истеУ коб запливале,Калоперо перо,Јадно попевање,Под Жабљаком,Ископаном кулом.

Кроз Србију,Под присмотром гробља,На висове Што су узнесена;Да су живи На оку мртвима,Смотрили би У сваком присенку,Муњоносно око ГаврановоИ у њему Огњене легије,Које виде Иноци ОвчарскиИ кремански Чобани с врхунца.

Под заклетвом Могли би казати:

Када шкрипну Књажева капија,Да та свита Ко тичад убежеПод Милијин Скут од џамадана.

Повикаше Придворска спадала:

398

Затварај капију!Уби Вука цуг.

Тек што леже Ковит од прашине,Испред двора, Под михољским сунцем,Купљаху се Столци и троношци,Док струнама старацГрло сокољашеИ докуца штула,Дивит и артија.

Исправи се,Вас у ожиљцима!

Глас посрну,Па се увис вину!Отварајућ Седмора небеса.

Подиже се Коса под капама.

Стидно сузаУ оку закола.

И кожуси Руно најежише!Кад се кренуПесма над гуслама,Ко да није Из напрслог гласа,Припитога,Изнемоглог старца.

Вук на челу

399

Кучке покупио.Мртвачки га Попали знојеви.

Голим оком Може се видети,До МилијеБрк како му седи.

Мука јаше Вештога писара,Док он лови Раскрилано благо,

Јербо старац Не пева по реду,Него како Узму га пламови.

Мало пева,Подоста припија,Кроз тајне се Промеће визире,Куд се краду Сеновите војске,Где се доњеС горњим Пипа царством.

Кадшто песму Изнова почиње,Да распири у себи огњиште!

С тог огњишта И Коџа се нада,Е да ће га једном Гусле обасјати!Ко на Дубљу,

400

Кроз крви кључеве,Чистој ватриМладости му прићи.

Бриговође О народној ползи,Чанколизи У јевропској ношњи,Гледкали се С курвинским подсмехомИ на пашу Памет изгонили:

Шта Милија Има казат Вуку?

Шта је њему До тога пијанца?

Шта ли Бечу До наших гатања?

Они своје Крију крволоке!Одричу се И рођеног сина,Ако смета Да звекну цекини.

А Милија Запео са Марком,Да ножаком,Пијан преваспитаГорду сестру Леке КапетанаИ да чојству Приводи Јевропу.

Да је Хомер

401

Пево међ Србима,Не би стиго До Тројанског града.А камо ли Одисеј заплако,На ИтакиКад га пашче позна.

Нашло би се Сијасет мудроња,Да сеире,Да се подгуркују,Да га братски Ко Милију уче:

Ман се роде Бапских беспослица!Док ти певашДокономе Вуку,Пропашће ти Кућа и имање.

ДојадилоСтарцу отресање.

Дојадио Хроми с артијама.

У вучији Нестало ракије!

Једне ноћи,Свикнут хајдучији,Искраде се Из књажевог двора.

Кажу да је Са првог конака,Поручио срдитоме Вуку:

402

Стар сам човек.Доста је од мене.

О јунаштвуИ бесцен-слободиИ о томеКо јесте ИстинаСа којом је Душа састављена,Казиваће Бољи до бољега

Међу њима Поповића кумче

Када гусле Започну ћуткати,И ја будем Иљаде конакаОд овога И онога света.

403

mariokov - i to bi za sada bilo sve

Documents