marko krajsic - istina i legenda o gilgamesu

7/27/2019 Marko Krajsic - Istina i legenda o Gilgamesu

1/20

Marko Kraji

Istina i legendao

Gilgameu

ecHo


2/20

Marko Kraji

2

Copyright 2002. by Marko Kraji. All rights reserved.


3/20

Istina i legenda o Gilgameu

3

1.Od svih vladara Mesopotamije, meureja izmeu reka Tig

Eufrata, moda je najtrajniju slavu stekao Gilgame, kralj U

(biblijskog Ereha), grada u junoj Vaviloniji. Pripadao je pdinastiji urukih kraljeva nakon potopa, koja je, navodno, vla2310. g. A trojici drevnih vladara ove dinastije pripala je ast da proslavljeni u legendama: Enmerkaru, drugom kralju, zaLugalbandi, treem, i, razume se, Gilgameu, petom. Za njihkasnije verovalo da su vladali basnoslovno dugo: 420, 1200, odn

126 godina.Najstarije prie o Gilgameu napisane su na sumerskom jeza proslavljen je kasnije, u opirnom i velianstvenom akadskomNjegov ugled proirio se i izvan granica Mesopotamije, po cedrevnom Bliskom istoku. Pronaene su i hetitske i huritske veakadskog epa (sauvane u delovima) u hetitskoj prestonici k

dananjeg Bogaskeja u Anadoliji. Vremenom su za Gilgamea vezane brojne prie, meu koj je i jedna koja govori o njegovom roenju. Ovu priu preneo je ripisac Klaudije Elijan, koji je pisao na helenskom (grkom) jePrema ovoj legendi, vavilonskom kralju proreeno je da e munjegove kerke preoteti vlast. Zbog toga je on naredio da ke

zatvore u tvravu i danonono uvaju. Meutim, i pored svih omera predostronosti, ona je zatrudnela od nekog neznanca i ro


4/20

Marko Kraji

4

sina. Bojei se kraljevog besa, straari su bacili dete sa bedtvrave s namerom da ga usmrte, ali dok je deak padao, jedan ga je doekao na svoja lea i tako spasao sigurne smrti. Orao jeneno spustio u neki vonjak, gde ga je pronaao vlasnik i odgojisopstvenog sina. Ova pria ima mnotvo paralela u legendamdrugim junacima.

Sumerska predanja o Gilgameu ne ine jedinstven ep ve cizasebnih pria. Neke od njih su na granici legende, a druge su mitu. Meutim, sve ih proima ista tema o Gilgameovom tragan besmrtnou.


5/20


5

2.Najrealistinija pria od svih kratkih predanja o Gilgameu

koju neki tvrde da je ak istorijska, je Gilgame i Aka iz Kia.

tema je sukob izmeu dva grada: Kia u severnoj Vaviloniji i U Aka, moni kralj Kia, poslao je zahtev gradu Uruku da mu se pMeutim, uprkos savetu gradskih stareina, Gilgame je odbio zai odluio se na otpor. Na to je Aka opseo Uruk, i to tako uspeno Gilgame morao poslati dobrovoljce koji bi izazvali Aku na dvoeventualno ga ubuli. Kad su dvojica prvih dobrovoljaca bili savla

Gilgame je odluio da se lino oproba sa Akom. Ali kad ga jeKia ugledao silno se zbunio i uplaio, te je reio da napusti opNa kraju su se dvojica vladara izmirila.

Predanje Gilgame i Huvava, sauvano u vie verzija razduine, opisuje junakov pohod protiv udovinog Huvave, uvKedrove ume. (Predpostavlja se da se Kedrova uma nalazi

planinama Amanos, na tursko-sirijskog granici, ili, kako drugi kaLibanonu.). Gilgame reava da sam sebi, poto mu besmrtnost data, stvori besmrtno ime junakim delima. Sa svojim slugEnkiduom i pratnjom vojnika, a uz pomo boga sunca i praamaa, on je stigao u Kedrovu umu. Nakon teke borbe savladHuvavu, ali ga je tada tronula njegova tubalica. Meutim, Enki

opomeneo gospodara da ne poputa, jer Huvava moe da omnjihov bezbedan povratak u Uruk. Na to se Huvava podsmehn


6/20

Marko Kraji

6

Gilgameu da prima savete od obinog sluge, to je do te mrazbesnelo Enkidua da mu je odrubio glavu. Nakon toga, GilgamEnkidu su se pobedonosno vratili u Uruk, a zatim su svratili u h boga Enlila (Enlil je bio vrhovni bog u prvo sumersko doba; kaga je zamenio Marduk.). Bog je, meutim, bio veoma ljut zubistva Huvave, pa je prokleo obojicu. (Ova epizoda uklopljenaakadski ep o Gilgameu, s nekim znaajnijim izmenama.).

Postoji i jedno loe ouvano predanje, Gilgame, EnkidNebeski bik, u kojem je boginja Uruka Inana iz nejasnih razlogana Gilgamea. Ona trai od boga neba, svoga oca, da joj poNebeskog bika kako bi kaznila junaka. Meutim, GilgameEnkiduu polazi za rukom da savladaju i ubiju tu silnu ivotinju. epizoda takoe je uklopljena u akadski ep.).

Predanje Gilgame, Enkidu i podzemni svet pre je mit nlegenda. Ono govori o tome kako je Enkidu uhvaen u zamkpodzemnom svetu, carstvu mrtvih, i kako mu je dozvoljen poslesastanak sa prijateljem Gilgameom, tokom kojeg pria ta se donakon smrti.


7/20


7

3. Ep o Gilgameu, koji je u mesopotamiskoj knjievnosti po

prema poetnim reima epa a nagbe imuru (onaj koji sve vi

je po svom obimu najvei (oko tri hiljade stihova), a po sadrnajvredniji akadski spev. Iako je kao celina ep sastavljen oko 17pre n. e., on je nesumnjivo nastao, bar u pojedinim svojim delovu mnogo ranijoj sumerskoj prolosti. Pisan je klinastim pismomglinenim ploama, kojih ima ukupno dvanaest. U ovoj verGilgame, je bio dve treine bog, a jednom teinom smrtnik (ov

Po lepoti i snazi nije mu bilo ravnog, a njegova re je bila zakon; jai od monog divljeg bika i bradatog lava. Zbog boanskog sebi udeo je za besmrtnou, ali kobna ljudska treonemoguavala ga je da je stekne.

Ep o Gilgameu poznat je u nekoliko varijanti. U jednojGilgame zove Nimrod (Nimrud), u drugoj Izdubar, dok se nje

najbolji prijatelj Enkidu naziva Ea-bani, a u jednoj novijoj varime Gilgameovog praoca Utnapitima je Kasisatra, od kojenastalo grko ime Ksisutros. Sve ove varijante imaju uglavnomsadraj: Gilgameovo prijateljstvo s Enkiduom, njihova zajedn borba s Humbabom (Huvavom) i Nebeskim bikom, Enkiduova smUtnapitimova pria o velikom potopu i Gilgameov put u podze

svet.Ep se moe podeliti na dva gotovo jednaka dela. U prvih se


8/20

Marko Kraji

8

ploa reaju se dogaaji s izvesnom vedrinom i borbenou, alsadre izvesne klice mrane ovekove sudbine koja se popribliava. Drugi deo, od osme do dvanaeste ploe, obasut je neuzvienom setom, a glavni motivi su strah od smrti i tenja besmrtnou. U prvom delu opisan je Gilgameov odnos prespoljnjem svetu, a u drugom, njegov odnos prema samom sebi.


9/20


9

4.Na poetku svoje vladavine Gilgame je vladao kao tira

tlaei svoje podanike u Uruku. Za vreme Gilgamea se oigl

veoma mnogo gradilo; grad je opasan monim bedemima, podisu hramovi i palate, a takvi radovi zahtevali su ogroman broj radsilno bogatstvo. Za njega (Gilgamea), jakoga, divnoga, mudrmoraju da rade mladi i stari, moni i neznatni. Urukov sjaj trebsija pred svim gradovima zemlje.. Narod je zbog toga jadikaovadok te njihove jadikovke nisu doprle do Anua, boga neba.

njegovoj zapovesti, boginja Aruru je od blata koje je ovlaila sv boanskom pljuvakom, nainila Enkidua, poluoveka-poluzver je trebao da se suprotstavi Gilgameovoj sili. Oivljen krvlju i d borbenog boga Niniba, Enkidu je ostavljen da luta stepom i ivotom divljih ljivotinja.

Enkidu je u svakom pogledu bio suta suprotnost civilizovan

kralju Uruka; pasao je travu zajedno sa gazelama i pio voduzajednikom pojilu sa ostalim divljim ivotinjama. Kada je nelovcu unitio postavljene zamke, ovaj se poalio kralju Gilgameto je kralj poslao mladu i lepu bludnicu iz hrama boginje I boginje ljubavi i plodnosti, da svojim arima zavede Enkidua i ga od ivotinja. Tako je i bilo. ena je veoma lako osvojila d

Enkidua, koji je est dana i sedam noi uivao u njenim arima. Ase zasitio njenog bujnog tela potraio je poljske ivotinje, ali on


10/20

Marko Kraji

10

poele da uzmiu i bee od njega. Na to ga je ena pozvala da pnjom u Uruk, u grad opasan bedemima, gde postoje hramovi b Anua i boginje Itar, i gde u sjajnoj palati ivi moni kralj Gilgkoji je snaan i jak kao divlji bik. Na nagovor ene Enkidu je odda poe u grad i oproba se s Gilgameom u borbi.

U meuvremenu, Gilgame je usnio udan san, kako se borisilnom vojskom u vidu jednog oveka, kojeg nije mogao ni pompodii. im se probudio, svoj udesni san je ispriao svojoj mRiat (ili Riat-Ninlil), koja je znala da tumai snove. Ona mobjasnila da e uskoro u borbi pobediti izvesnog junaka snanogmnotvo ratnika, koji e mu nakon toga postati odani prijatelj i Tako je i bilo, pri prvom susretu Gilgame i Enkidu su se espotukli, kao razjareni bikovi nasrnuli su jedan na drugog, da bkraju, zadivljeni snagom i hrabrou protivnika (iako je Gilgapobedio), sklopili trajno prijateljstvo.

Stekavi meusobno potovanje, Gilgame i Enkidu se upuu itav niz znaajnih podviga. Kroz te podvige razrauje se misovek mora prihvatiti svoju smrtnost i manju vrednost u poreen bogovima, ali da ipak moe sebi stei ime i tako iveti u se buduih pokolenja. Prvi od tih podviga bio je kazneni pohod prstranog uvara Kedrove ume Humbabe (Huvave), koji uznemiravao i ubijao ljude, a drznuo se da uvredi i boga suamaa. Humbaba je bio stranog izgleda, ape je imao kao lav, pokriveno bronzanim ljuskama, na nogama jastrebove kandeglavi rogove divljeg bika, a rep i ud rasploavanja zavravazmijskom glavom.. Uz pomo boga amaa prijatelji su savudovite i odrubili mu glavu.

Odmah nakon trijumfalnog povratka u grad, u lepog Gilgamse zaljubila boginja ljubavi i plodnosti Itar, ali je on s prezirom onjeno udvaranje, dobacujui joj zajedljive primedbe na raun nje


11/20


11

nedostojnog ponaanja prema ranijim ljubavnicima, koje prvo oali samo zato da bi ih konano ponizila i unitila. Uvreena Bozatraila je tada od svog oca Anua da poalje arobnog Nebeskogda ubije Gilgamea. Bik je pustoio polja oko Uruka i svotrovnim dahom ubijao ljude, sve dok ga Gilgame i Enkidu savladali i ubili. Na to je ljutita boginja Itar s gradskih bedemada proklinje Gilgamea, ali ju je Enkidu pogodio u lice otrgn butom bika, pretei da e i nju rastrgati kao i bika samo ako je uh

udovini Humbaba i Nebeski bik, kojeg je na Itarin zahposlao Anu, su jedini predstavnici zla u ovom epu. Gilgame i Ensu ih savladali, to bi se moglo protumaiti kao pobeda dobra zlim.


12/20

Marko Kraji

12

5.Meutim, bogovi su odluili da u znak odmazde Enkidu m

da umre. Tako je i bilo; Enkidu se ubrzo razboleo i, na ve

Gilgameovu alost, umro. est dana i est noi Gilgame je oplaprijatelja, a sedmog dana ga je sahranio.Enkiduova smrt teko je pogodila i uznemirila kralja gr

Uruka. Strahujui od sopstvene smrti, on je odluio da potrUtnapitima, svoga praoca, od kojeg eli da sazna kako bi mpostii veni ivot. Naime, Utnapitim, sin Ubar-Tutua, koji j

svojom enom nakon Velikog potopa (koji su bogovi poslaliunite oveanstvo) obdaren besmrtnou, bio je poreklom iz gruripaka (urupaka, Sukuru). Nije poznato da li je bio kralj.

Nakon dugih lutanja Gilgame je stigao do bregova Mau nose nebo. Izmeu bregova nadsvoena je Suneva kapija, iz izlazi sunce. Dva divovska oveka-korpiona uvala su ovu k

Kad im je Gilgame objasnio razlog svog dolaska, oni su, ponisu uspeli uveriti u uzaludnost njegovog poduhvata, propustili d(Na geografskim kartama staroga sveta zapisano je u severnom Mesopotamije ime planine asius. Iako ono podsea na planMau, malo je verovatno da su nju smatrali ovom legendarnplaninom.).

Dalji put vodio je Gilgamea kroz klanac strane tame. Dugputovao kroz tamu, a kad je izaao na svetlo, poklonio se bogu s


13/20


13

amau. Ovaj ga je uputio do Vrta bogova, iza koga se nalazi Svmore i Vode smrti, gde na Ostrvu ivota ivi Utnapitim.

Ulaz u Vrt bogova uvala je boginja Siduri Sabitu. NjoGilgame opisao svoj bol za preminulim prijateljem Enkidumolei je da ga pusti u Vrt da potrai svoga praoca UtnapitBoginja ga je odvraala, govorei da: kad su bogovi stvorili smrt su odredili za njih, a ivot zadrali za sebe. Zato msavetovala da se vrati u Uruk i da uiva u radostima ivotaGilgame je ostao uporan, i ona na kraju poputa; otvara mu vrupuuje ga Uranabiju, Utnapitimovom laaru, koji e ga prevdo Ostrva ivota.

Na kraju je Gilgame sreno stigao do Utnapitima. Ovaj mnajpre govorio o prolaznosti ivota, istiui da oveku nije dosu veni ivot. Zatim mu je slikovito opisao Veliki potop, koji jItarin savet poslao vrhovni bog Bel (u najstarijim verzijama eGilgameu potop alje Enlil). (U ovom epu, za razliku od izvet Starom zavetu, gde je potop sredstvo boje moralne osude, nese razlog zbog kojeg je nastao potop. Meutim, u drugom jednakadskom mitu, u mitu o Atrahazisu, mudracu nad mudracima, samo jo jedan naziv za Utnapitima, govori se da je bogovzasmetalo to se ljudi brzo mnoe, to stvaraju sve veu buku iometaju njihov mir. Zbog toga su najpre poslali glad, a potpotop.).

Bog vode, mudrosti i umetnosti Ea, koji je bio naklonljudima, o svemu je unapred obavestio Utnapitima, naredio musagradi lau i u nju sakupi celu svoju porodicu i najbliu rodbinu velike i male ivotinje, divlje i pitome. Bes potopa je trajao esta Utnapitimova laa se, na kraju, nasukala na goru Nisir.

Utnapitim je posavetovao Gilgamea da se vrati kui iprihvati sudbinu ljudi-smrtnika, koju su im bogovi dodelili. Ipak


14/20

Marko Kraji

14

nagovoru svoje ene, on je pred polazak odao Gilgameu tatrnovite trave koja raste na dnu mora, a oveku daje venu mlad veni ivot. Gilgameu je polo za rukom da se domogne udotvtrave, ali je velikoduno odluio da je ne jede sam nego da je podmnogim drugim ljudima. Meutim, dok se kupao u jezeru, arotravu mu je ukrala neka zmija. Tada je Gilgame shvatio uzaludtrganja za besmrtnou i vratio se u Uruk, kao ovek mnnesreniji, ali kao vladar mnogo mudriji.


15/20


15

6.Gilgame i dalje nema mira. poziva svetenike i arobnja

trai od njih da mu dozovu Enkiduov duh, jer eli od njega linsazna zakon ivota i smrti. Oni ga alju u Podzemni svet, camrtvih, ali mu tamo nisu dozvolili da vidi prijatelja. Po povratkGilgameovu molbu bog Ea mu je omoguio da vidi Enkiduovu i da s njom razgovara. Meutim, Enkidu je mogao da mu kae sovo: Enkidu, prijatelj, koga je tvoja ruka dodirivala, postao je

zemlje, pun je praine, potonuo je u prah, prah je postao..Dugo i muno je bilo Gilgameovo putovanje u oajnotraganju za smislom ivota, ali sve je bilo uzalud. Bez utehe, kojmogao da nae ni kod svog najboljeg prijatelja, on se vraa u Ukako kau poslednji stihovi epa: ...lee da spava, a smrt ga ugsjajnoj dvorani njegove palate.


16/20

Marko Kraji

16

7.Kad je re o legendarnim linostima iz daleke prolo

naunike je oduvek interesovalo koliko u njihovoj legendarnosti

istorijske istinitosti. Da li je kralj Gilgame samo legenda, ili se naslaga debelog sloja legendarnog mulja krije istorijska linost?U bogatoj biblioteci u Ninivi, koja je pripadala asirskom kr

A-ur-ban-apliju (669. 626. g. pre n. e.), poznatijem Asurbanipal (Sardanapal), meu dvesta hiljada knjiga, od kojmnoge imale kao listove na desetine, pa i stotine glinenih p

otkrivene su liste kraljeva, koje su sastavljene pre dva milenijumn. e., a seu sve do legendarnog prepotopnog vremena. Na osnnjih je utvreno da su svi kraljevi pre potopa potpuno legendalinosti, o emu svedoi njihova neverovatna starost i duina vlad(osam vladara vladalo je, navodno, preko 200.000 g.). Meutimsvi vladari nakon potopa nisu u potpunosti osloboeni legend

postali deo istorijske stvarnosti. I njihova duina vladanja, iako od onih pre potopa, ipak je neverovatna. Tri prve dinastije napotopa, ona iz Kia sa dvadest tri kralja, iz Uruka (Ereha) s dvakraljeva i ona iz Ura sa etiri kralja, trebalo bi da su vladale otpistovremeno. Stie se utisak da je u odnosu na pojedine vlad biblijski Metuzalem (Metuelah), sa svojih devet stotina ezd

devet godina, bio pravi mladi.Meutim, arheoloki nalazi pokazuju da liste kraljeva n


17/20


17

potpune, jer najdrevniji period ne oznaavaju i ne dele pojedinanim vladarima ve po dinastijama, njihovim utemeljivai najznaajnijim vladarima. Prvi takav dokaz pruio je engarheolog Leonard Vuli (Leonard Woolley), koji je vrio iskopavsumerskog grada Ura. On je na oblinjem breuljku Tel el-Obotkrio hram boginje Nin-kursag (gospodarice visoke planinnajstariju graevinu na svetu. Na jednoj ploi otkriven je dokaprva dinastija iz Ura nije legendarna nego istorijska. Naime, na se nalazio natpis da je hram podigao kralj Ura A-ani-pada, sin kMes-a-ani-pada. On bi, prema tome, bio drugi kralj prve dinastiUra, koji u kraljevskim listama nije pomenut. A kako je otpristovremeno vladala dinastija iz Uruka, u kojoj je kralj Gilgamepeti po redu, moglo bi se zakljuiti, ne uputajui se u najsitdetalje, da se Gilgameova legendarnost nalazi na rubu istoristvarnosti. Kao dokaz Gilgameovog postojanja neki navodpredanje koje govori o njegovom ratu s kraljem iz Kia, koje je vrealistiki opisano. Tako bi se moglo rei da je Gilgame, k britanski kralj Artur, istorijska linost, ali je bolje poznat po lenego po istoriji.


18/20

Marko Kraji

18

8.Znajui da su legende esto poetizovana istorija, da esto sa

u sebi i neku istorijsku istinu, naunike je uveliko privlailo pi

Velikog potopa, koji su Sumeri smatrali valikom prekretnicizmeu praistorije i istorije. Da pria o Velikom potopu u epGilgameu i opti potop koji se pominje u Bibliji ne odrasluajno neku stihijsku katastrofu koja se veoma duboko usekseanja ljudskih pokolenja?

Reenje je na neverovatan nain naao Leonard Vuli, prilik

iskopavanja sumerskog grada Ura. Probijajui se kroz dinonaslage, koje su se hiljadama godina taloile oko bedema sumeprestonice, na dubini od nekih etrnaest metara otkrio basnoslovno bogate kraljevske grobnice, meu kojima se naroisticala grobnica kraljice ub-ad, koja je po njegovom prorapoticala iz vremena oko 3500 g. pre n. e. Meutim, Vuli je po s

cenu hteo da utvrdi ta se krije ispod nekropole. Prodrevi ksledei sloj, on je naiao na reni mulj bez tragova ljudskog ivoli je ve dopro do prvobitnog terena, iz doba kad u Mesopotamijnije bilo ljudskih naselja? Dalja otkopavanja donela su neoekiotkrie. Ispod sloja mulja, debelog oko tri metra, pojavili su se tragovi ljudskog naselja: opeke, pepeo sa ognjita, fragmenti kera

i slino. I oblik i ornamenat keramikih fragmenata svedoili su iskopine pripadaju sasvim drugoj kulturi.


19/20


19

Taj raspored slojeva moe se protumaiti samo ovako: popluasnih razmera, verovatno prouzrokovana jakim zemljotresompodruju Persijskog zaliva, unitila je tu nepoznatu ljudsku naseonerazreljive starosti, a kad se voda povukla doli su drugi ljnanovo naselili Mesopotamiju. To su bili Sumeri, tvorci najstpoznate civilizacije sveta. (Ime Sumeri, ili Sumerani, dao im je pnazivu kraljeva koji kraljevahu u Sumeru i Akadu Francuz il(Jules Oppert), koji je postavio teoriju o njihovom postojanju nego to su otkria to dokazala. Kasnije je dokazano da su saminazivali Kengi, no ime Sumeri ostalo im je i nadalje.).

Da bi se nagomilala tri metra mulja, voda je na tom memorala stajati veoma dugo na visini od gotovo osam metProraunato je da je pri takvom nivou vode rtva poplave moralacela Mesopotamija. To je bila kataklizma kakva se u istoriji rdogaa, ali lokalnog karaktera. Za ondanje stanovnitvo prostor je zadesila katastrofa predstavljao je celi svet, a poplava je zsveobuhvatni potop kojim bogovi kanjavaju greno oveanstvprie o strahovitom potopu kruile su vekovima, od Sumera Akada i Vavilonaca. Iz Mesopotamije preneli su ih u Hanan He(Jevreji), na svoj nain izmenili i svoju verziju uneli u svete k Starog zaveta. Prema proraunu arheologa, ova velika poplavada se dogodila izmeu 3800. i 3700. g. pre n. e.


20/20

Marko Kraji

ecHo

marko krajsic - istina i legenda o gilgamesu

Documents