marko krajsic - istina i legenda o hiperboreji

8/13/2019 Marko Krajsic - Istina i legenda o Hiperboreji

1/20

Marko Kraji

Istina i legenda

o Hiperboreji

ecHo


2/20

Marko Kraji

2

Copyright 2002. by Marko Kraji. All rights reserved.


3/20

Istina i legenda o Hiperboreji

3

1.Brojna predanja o tajanstvenim i davno izgubljenim gradovima,

zemljama, ostrvima, pa ak i kontinentima vekovima uzbuuju matu

naunika, istraivaa, pisaca, avanturista i obinih ljudi. Iako senajee ne moe sa sigurnou tvrditi da li u tim predanjima postojizrnce istine, ili su nastala na temelju mate, obmana i zabluda, onaizazivaju neprestane rasprave i podstiu nove pokuaje i naporepojedinaca da nau objanjenje i uu dublje u tajnu koja ih okruuje.

Takve legende su postale pojam izgubljenog raja i zlatnog doba,

kada su nai daleki preci navodno iveli u srei i blagostanju. Meunjima legenda o zemlji Hiperboreji (gr. , Hyperbreoi,lat. Hyperborei) svakako zauzima poasno mesto.

Brojne, ali neprecizne i nejasne podatke o toj dalekojtajanstvenoj zemlji ostavili su nam drevni Heleni (Grci). Hiperborejase, kau oni, nalazila daleko na severu, iza (ili iznad) predela odakle

duva severni vetar, to uostalom samo ime i kae (hyper = iznad,boreas = severni vetar). Dakle, negde daleko gde nema hladnog vetrai gde je ugodna klima.

Da li je re samo o legendi i mitu, ili o helenskim geografskimpekulacijama i hvalisavim priama putnika i avanturista, ili u svemutome ima i malo istine? Neki antiki autori, meu njima Gaj Plinije

Sekund (poznatiji kao Plinije Stariji) i otac geografije Eratosten,smatrali su da ta zemlja stvarno postoji. Meutim, veinom su


4/20

Marko Kraji

4

Hiperboreju preputali svetu mitova i legendi.


5/20


5

2.Plinije Stariji, na osnovu nekih starih kazivanja, pie o

Hiperborejcima: Njihova zemlja je obasjana suncem, ima blagu i

ugodnu klimu, bez bura, oluja i opasnih vetrova. Oni ive u umama igajevima gde slave svoje bogove, sami ili u grupama. Meu njimanema nesloge, oni ne poznaju bolesti... Nikada ne umiru prirodnomsmru. Kad ostareli ljudi zavre svoje sreno doba, oni namau teloslatkim uljem i skau s odreenih stena u more.... U Hiperboreju sene stie ni kopnom ni morem; ona je pristupana samo bogovima i

njihovim miljenicima.Od svih bogova Hiperborejci su posebno potovali i oboavaliApolona, boga svetla i sunca. Budui da su sredita Apolonovog kultau Heladi bili ostrvo Del i Delfi, brojne legende govore o vezamaHiperborejaca sa tim sreditima. Neki kau da je Leto, majkaboanskih blizanaca Apolona i Artemide bila roena u

Hiperboreji i da je boginja poroaja Ejlejtija, koja je pomagala priApolonovom roenju na ostrvu Delu, takoe dola odatle.Prema delskoj legendi, Apolon je odmah nakon roenja najpre

otiao u Hiperboreju u kolima koja su vukli labudovi. Tek nakongodinu dana on se vratio u Heladu; stigao je u Delfe sredinom leta,gde je radosna priroda pozdravila njegov dolazak pesmama slavuja i

cvraka. Krajem jeseni vratio se opet pobonim i pravdoljubivimHiperborejcima da u njihovoj zemlji, u kojoj je vladao veni mir i


6/20

Marko Kraji

6

neprekidno sijalo sunce, provede zimu. Otada je to redovno inio zimu je provodio u Hiperboreji, a s prolea se vraao u Delfe.

Predanje kae da su Hiperborejci darovali Delfima prviApolonov hram, koji je bio sagraen od pelinjeg voska i perja.

Proroite u Delfima osnovao je Apolonov prorok Olen, koji jenavodno bio Hiperborejac, a koji je Apolonove poruke saoptavao uheksametru (esterac). Verovalo se da su prilikom najezde Gala, 279.g. pre n. e., Delfe spasle dve naoruane utvare, dva hiperborejskaheroja, Hiperoh i Laodok.


7/20


7

3.Samo malom broju smrtnika je polo za rukom da stignu do

zemlje Hiperborejaca. Od istorijski linosti tu ast je navodno

doiveo poboni lidijski kralj Krez, a od mitskih argivski heroj Persej nakon to je odsekao glavu nakaznoj gorgoni Meduzi, pa poboniKlinid za koga kau da je esto poseivao hram ApolonaHiperborejskog, i svakako najslavniji od svih Herakle, dok jeizvravao jedan od dvanaest tekih radova po nareenju kraljaEuristeja lov na Kerinsku koutu, koja je bila posveena boginji

Artemidi.Iz Hiperboreje Herakle je preneo senovita maslinova stabla izasadio ih u Olimpiji, gde je do tada zemlja bila neplodna i isuena od

vreline sunca. Kasnije, kad je ustanovio olimpijske igre, najslavnijitrenutak za pobednike u igrama bio je kad su primali venac ispletenod granica sa maslininovog stabla koje je Herakle doneo iz

Hiperboreje.


8/20

Marko Kraji

8

4.Kad su Heleni u VII v. pre n. e. osnovali svoje kolonije uz obale

Ponta (Crno more), doli su u dodir sa Skolotima, koje su nazvali

Skitima, neobinim nomadskim narodom koji je iveo uz severneobale Ponta i uz reku Tanais (Don). Otac istorije Herodot ih jeopisao kao izrazito divlje i surove, to su potvrdila i novijaarheoloko-istorijska istraivanja. Ipak, Heleni su s njima ostvarili

veoma dobre trgovake veze; od njih su saznali i o postojanju drugihnaroda koji su se graniili sa Skitima na severu i istoku. Herodot

govori da na severoistoku od Skita ive manje poznati narodi kaoOgrigejci (elavi Skiti), Tisageti, Masageti i Isedonci, a zatimdolaze Hiperborejci.

Helenska kolonija na ostrvu Prokones u Propontidi (Mramornomore), koju su osnovali Mileani, bila je razvijeno trgovako seditepovezano sa Skitima. Sredinom VI v. pre n. e. tu je iveo izvesni

Aristej, sin Kaistrobija, jedan od najuglednijih graana, o ijem su seivotu priale udne prie. Kad je jednog dana u svom rodnom mestuuao u tkanicu i iznenada umro, tka je odmah zatvorio radionicu iodjurio da roacima umrlog javi tunu vest. Po gradu se brzinommunje rairila vest o Aristejevoj smrti. Ali, ba tada je u grad stigaoizvesni ovek koji je tvrdio da to nije istina; on je, naime, usput sreo

Aristeja i razgovarao s njim. Kad su roaci i prijatelji umrlog otvoriliradionicu od Aristejevog tela nije bilo ni traga. Nakon sedam godina


9/20


9

Aristej se iznenada pojavio na Prokonesu, gde je ispevao poemupoznatu pod nazivom Arimaspijske pesme, a zatim je ponovonestao.

Arimaspijske pesme pominju brojni helenski pisci, a posluile

su i Herodotu kada je govorio o Aristeju i Hiperborejcima. U njima jeAristej opisao kako je, po nalogu boga Apolona, posetio zemljuIsedonaca, od kojih je saznao da iza njih ive Arimaspe (jednookiljudi), a da su dalje od njih uvari zlata grifoni (stvorenja s telom lavaa krilima i glavom slinim orlu), a jo dalje Hiperborejci, mirannarod koji ne ratuje sa susedima, a hrane se kao vegetarijanci. Oni su

iveli daleko iza Ripejske planine, a severno od njih nalazila se rekaOkean, koja okruuje kopno.


10/20

Marko Kraji

10

5.O Hiperborejcima ne znaju nita da kau ni Skiti ni drugi

narodi iz tih oblasti, osim Isedonaca donekle kae Herodot.

A ja mislim da ni oni ne znaju nita, jer bi nam sigurno Skiti priali io njima, kao to su nam priali i o jednookim ljudima.. Herodot daljenavodi da o Hiperborejcima govori i pesnik Hesiod i slavni Homer uEpigonima podvlaei ukoliko je Homer zaista ispevao tupesmu.

Pripovedalo se da su Hiperborejci redovno, svake godine slali

Apolonu na Del zavetne darove umotane u peninu slamu. Prvi putsu te darove donele dve hiperborejske device Hiperoha i Laodika u pratnji petorice mukaraca, radi njihove zatite. Ove devojke suumrle na ostrvu, a kako se petorica izaslanika nikako nisu vraali(verovatno zbog duine puta), Hiperborejci su narednih godinaodnosili darove do granice i predavali ih susedima, s molbom da ih

proslede dalje. Tako su ti darovi, noeni od naroda do naroda, odgrada do grada, dospevali na kraju na Del. Naime, hiperborejskedarove najpre su preuzimali Skiti, a njihovi susedi prenosili su ihdaleko na zapad, do Adrije (Jadransko more). Odatle su ih druginarodi, preko Dodone, Eubeje i Tena, donosili na Del.

Drugi opet pripovedaju da su Hiperborejci prve plodove zemlje

slali preko Arimapsa, Isedonaca i Skita do grada Sinope u Maloj Aziji,odakle si ih Heleni prenosili do Atike, a Atinjani na Del.


11/20


11

Hiperoha i Laodika sahranjene su na Delu, levo od ulaza uArtemidin hram, a na njihovom grobu raslo je jedno maslinovo drvo.U spomen na ove hiperborejske device, delske devojke i mladii seklisu svoju kosu uoi svadbe devojke bi odsecale pramen svoje kose,

obavijale ga oko vretena i stavljale na humku, dok su mladii polagalina humku pramen svoje kose obavijen oko neke zelene granice.

Predanje pominje i dve hiperborejske devojke Argu i Opiju koje su jo pre Hiperohe i Laodike stigle na Del. One su dole daprinesu rtve Ejlejtiji za laki poroaj. Njihov grob, koji se nalazio iza

Artemidinog hrama, posipan je pepelom rtvenih ivotinja, a ene sa

ostrva slavile su ih u pesmi, koju je spevao Likijac Olen.


12/20

Marko Kraji

12

6.Predanje o Hiperborejcima posebno je negovano u junoj

Italiji, u krugu Pitagorinih uenika. Pitagora, genijalni i zagonetnimatematiar, je, kako kau, sebe smatrao inkarnacijom ApolonaHiperborejskog. (Uzgred reeno, Pitagora je govorio i da je u njemuinkarnirana dua uvenog strelca Etalida, koji je imao izuzetnopamenje, zatim dua frigijskog kralja Mide, koji je imao mo da sveto dodirne pretvori u zlato, kao i dua Trojanca Euforba.). Po

jednom predanju Pitagora se sastao i vodio unu raspravu s uvenimhiperborejskim udotvorcem i prorokom Abaridom, dok je ovaj, saApolonovom strelom u ruci i ne jedui nita, obilazio svet i ljudimadelio savete.

Za grad Metapont u junoj Italiji je vezan i nastavak legende oAristeju, gde se on iznenada pojavio nakon dvesta etrdeset godina

od svog drugog nestanka, i naredio graanima da podignu rtvenikApolonu, a i njemu samom posvete statuu. Stanovnici Metapontaobratili su se proroici Pitiji u Delfima za objanjenje ovog udnog

Aristejevog pojavljivanja. Tamo im je reeno da e za njih bitinajbolje ako izvre ono to im je nareeno. Ovi su posluali, aHerodot govori da je video i jedno i drugo, i rtvenik i kip.


13/20


13

7.Oni koji misle da Hiperboreja nije samo mistifikacija i da se

ispod naslaga mita i legende nalaze i zrnca istine, smatraju da su

Hiperborejci moda bili civilizovani Kinezi, koji su tada bili podupravom dinastije ou. Za divlje srednjoazijske narode koji su iveliopasnim ivotom nomada (Masageti, Isedonci), sreeno kineskodrutvo moglo je izgledati kao model mira, pravde i blagostanja. Zaljude ija je glavna hrana bilo meso, preteno poljoprivredna Kinamogla je izgledati kao zemlja vegetarijanaca. Bez obzira na

prihvatanje ili neprihvatanje ove neobine teorije, od Aristeja panadalje Hiperborejci se javljaju na geografskim kartama kao narodkoji postoji. Osim toga, oni su iveli iza daleke Ripejske planine, a tosu mogle biti Altajske planine.

Time, u stvari, pria nikako nije zavrena, ve dobija iznenadan iinteresantan obrt. Naime, u jednom trenutku dolo je do geografske

konfuzije Hiperboreja se iz daleke Azije seli na severozapadEvrope, meu Kelte ili negde iza njih. Ko je izvrio tu mistifikaciju, ukom trenutku i zato ostaje bez odgovora. Ali injenica je da je onaprihvaena. Jednom kad su se Hiperborejci i Kelti stopili u severnomsumraku, bilo je mogue mitske ili legendarne osobine jednihpripisati drugima..

Istoriar Posejdonije izjednaava Ripejsku planinu sa Alpima ismeta Hiperborejce iza njih. Neki su autori smatrali da Rim nisu


14/20


15/20


15

8.Diodor sa Sicilije u svom delu Istorija biblioteka kae:

Hekatej (iz Abdere) i neki drugi kau da se iza zemlje Kelta, malo

dalje na severu, nalazi ostrvo veliko kao Sicilija. Ono je daleko naseveru i na njemu ive Hiperborejci, koji se tako nazivaju jer se nalazeizvan domaaja severnog vetra. Zemlja je plodna i daje sve vrsteplodova. Zbog blage klime, daje dve etve godinje. Osim toga, priase da je Leto, majka Apolona i Artemide, roena na ovom ostrvu izbog toga stanovnici ostrva slave Apolona vie nego druge bogove.

Na stanovnike te zemlje gleda se kao na Apolonove svetenike, jer onisvakodnevno slave tog boga u pesmama i posebno ga potuju. A natom ostrvu nalazi se poseban ograen prostor posveen Apolonu iveliki okrugli hram u koji se polau zavetne rtve. Osim toga, postoji igrad koji slavi Apolona, a veina njegovih stanovnika su svirai nacitri. I oni neprestano sviraju na tom instrumentu u hramu i pevaju

pesme u ast boga, slavei njegova dela..Hiperborejci govore neobinim jezikom i prijateljski suraspoloeni prema Helenima, posebno prema Atinjanima i onima sDela od najstarijih vremena. Mit nam takoe govori da su nekiHeleni posetili Hiperborejce i ostavili zavetne darove s natpisima nahelenskom jeziki. Na isti nain je Hiperborejac Abarid doao u

Heladu u davno doba i obnovio naklonost i porodine veze svognaroda s narodom Dela. Pria se da Mesec gledan s ovog ostrva


16/20

Marko Kraji

16

izgleda kao da nije daleko od Zemlje i da ima izboine kao i Zemlja, avide se obinim okom..

Klaudije Elijan iz Prenesta (Palestrina) kod Rima, koji je pisaona helenskom jeziku, govori o hramu koji su Hiperborejci podigli

bogu sunca Apolonu i daje poetian opis religiozne ceremonije:Labudovi se vrte oko hrama i kao da iste svojim krilima. Zatim serazmetaju po veoma prostranom i veoma lepom dvoritu. Kadhodoasnici zapevaju svoju uobiajenu himnu i kad se razlegu akordicitre, itavi oblaci labudova sjate se oko svetilita i svojom pesmomponu pratiti himnu. Ove ptice, koje podseaju na (krilati) deiji

zbor, celi dan svojom pesmom slave boanstvo..


17/20


17

9.Gde se nalazio hram Sunca ove Hiperboreje smetene na

Britanskim ostrvima? Meu megalitskim, golemim starim kamenim

spomenicima, kojih ima od Malte, preko Iberskog poluostrva iFrancuske do Engleske i Irske, jedan zauzima posebno mesto: to jeStounhend u Engleskoj. Veliko uspravno kamenje poreano je upravilan krug, tako da, kako bar neki kau, oznaava precizan poloajsunca u pojedinim takama, u toku sunevog kretanja po horizontu, ujednoj kalendarskoj godini. Oko tog kamenja nalazi se iri krug, koji

kao da predstavlja dvorite. Novija prouavanja Stounhendaupuuju sve vie na to da je to bio specifian hram Sunca, a ujedno ineka vrsta opservatorije, koja je izgraena za potrebe naroda togakraja pre vie od pet hiljada godina.

Jedan od razloga ovakve hipoteze je reenica: A na tom ostrvunalazi se poseban ograen prostor posveen Apolonu i veliki okrugli

hram u koji se polau zavetne rtve.. Zatim, tu su i labudovi kojipevaju oko hrama. Na jugu Evrope postoje takozvani nemilabudovi koji retko putaju piskav glas, dok na Britanskim ostrvima iuz obale severnog Atlantika postoje labudovi koji imaju zvonak iprijatan glas. Pored toga, moe se dodati da je u prvom milenijumupre n. e. klima na jugu Britanskih ostrva bila blaga, pogodna za uzgoj

mnogih kultura.


18/20

Marko Kraji

18

10.U I i . prie o Hiperboreji dobijaju nove fantastine

oblike. Hiperboreja se povezuje sa drugim mitovima i legendama i

postaje veliki severni kontinent ili velika zemlja gde su navodno ivelinai daleki preci. Tako, na primer, Rene Moris Gatefose (Ren-Maurice Gattefoss) zastupa hipotezu da je jedna razvijenacivilizacija nastala na arktikom kontinentu, kojeg on zoveHiperboreja. Kada je ovaj kontinent razoren zbog nastalih promena uzemljinoj kori, stanovnici su se preselili na Atlantidu (legendarni

kontinent u Atlantskom okeanu) i na druge kontinente, podiuiusput megalitske spomenike kao to je Stounhend. Tada se razviotakozvani kiklopski stil u arhitekturi, koji se karakterie velikimnepravilnim blokovima nepovezanih bukom. Prema ovoj teorijikromanjonci neolitske Evrope poreklom su Hiperborejci.

Brojni kvazigeografi i kvazigeolozi dali su prilog ovoj temi.

Prema njihovim teorijama u ovoj dalekoj severnoj zemlji(kontinentu), iji su geoloki ostaci dananji Grenland, Island,Zapadni picbergen, Nova Zemlja, iveli su ljudi prve, najnie rase.Kasnije su oni prerasli u viu rasu, u ljude koji su iveli u vodi,opskrbljeni maginim znanjima i sposobnostima. To je bilo pre vieod trideset hiljada godina, u ledeno doba.

Daleko na severu, iza velikih ledenih blokova, prostirala se toplazemlja u kojoj se pojavila i razvila rasa ljudi neobinih kvaliteta.


19/20


19

Odatle potiu beli ljudi koji se kasnije sele ka jugu. Hiperborejapostepeno nestaje, ostaju njeni tragovi, kao to je sluaj sastanovnicima Grenlanda i Islanda. Arijevci sa severa prodirali su sve

vie ka jugu, ak do Indije. Brojne kombinacije, koje nemaju nikakve

veze sa geoloko-geografskim razvojem nae planete i arheolokimnalazima, neprestano se gomilaju. One su samo plod mate i elja odalekoj, sunanoj prolosti oveka, o njegovom zlatnom dobu.


20/20

Marko Kraji

ecHo

marko krajsic - istina i legenda o hiperboreji

Documents