23

Master Food doo31000 Uice, Gostinica bbTel/fax: 031 54 00 54, e-mail: masterfooddoo@gmail.com

Master Food doo

Hladnjaca Uice i GostinicaHladnjaca Uice i Gostinica Otkup, prerada maline, kupine i drugog jagodicastog voca.Otkup, prerada maline, kupine i drugog jagodicastog voca.

31000 Uice, Gostinica bbTel/fax: 031 54 00 54, e-mail: masterfooddoo@gmail.com

Poljoprivredna apoteka, Nikole Paica 2 UicePoljoprivredna apoteka, Nikole Paica 2 UiceTel/fax: 031 51 07 77, e-mail: masterfoodapoteka@gmail.comTel/fax: 031 51 07 77, e-mail: masterfoodapoteka@gmail.comIshrana i zatita bilja, semenska roba, sistemi za navodnjavanje, alati, hrana za kucne ljubimce.Ishrana i zatita bilja, semenska roba, sistemi za navodnjavanje, alati, hrana za kucne ljubimce.

Podrka proizvoaima kroz strune savete i izlazak naih agronoma na teren

Tehnologija proizvodnje malineIzdava: Master Food doo

MASTER FOOD D.O.O. UICE

Tehnologija proizvodnje maline

Uice, januar 2017. godine

UVOD

Potovani malinari,

Ova literatura namenjena je prvenstveno poljoprivrednim proizvodjaima koji intenzivno gaje malinu, kao i onima koji tek poinju da se bave ovom proi-zvodnjom. Autori su nastojali da Vam u saetoj formi pomognu, kako u svojim zasadima ne biste pravili ozbiljne greke. Nepoznavanje odreenih mera i postu-paka u savremenoj prozivodnji maline, dovodi do smanjenja prinosa i kvaliteta plodova, a samim tim i do znatnog smanjenja ekonomske isplativosti gajenja ove kulture. elja firme Master food d.o.o. je da svi itaoci ove literature imaju uspeha u svojim nastojanjima da primene znanja i iskustva autora, kako bi po-stigli to veu proizvodnju crvenog zlata, na obostrano zadovoljstvo. Bez proi-renja znanja u gajenju maline, bez poznavanja novih tehnologija ishrane, obrade i zatitnih sredstava, nije mogue postizanje dobrih rezultata i u najpovoljnjim prirodnim uslovima. U nadi da e ova literatura posluiti navedenim ciljevima, elim svim malinarima visoke prinose, kvalitetne plodove i ostvarenje to veeg profita u narednim godinama.

Direktor

Svetislav MladjenoviMaster Food d.o.o.

3

I PRIVREDNI ZNAAJ MALINE

Malina je trenutno najznaajnija vrsta jagodiastog voa u naoj zemlji. Pod njom se nalazi oko 10.000 hektara, uglavnom na posedima prosene velii-ne 0,36 hektara u brdsko-planinskim podruijima, gde i daje najbolje rezultate. Proizvodnja u Srbiji se kree od 70100.000 tona godinje, to predstavlja op-timum mogueg plasmana na svetsko triste po povoljnim cenama. Izvanredna upotrebna vrednost i kvalitet plodova, bilo u sveem ili zamrznutom stanju, do-prinela je da se potranja za malinom odrava na dosta visokom nivou. Visoka rentabilnost gajenja, povoljnost prirodnih uslova i mogunost plasmana na do-maem tristu, pobudili su interesovanje velikog broja individualnih proizvoa-a za gajenje ove kulture na profesionalan i savremen nain. Poslednjih godina malina predstavlja jedan od znaajnih ekonomskih faktora razvoja sela u Za-padnoj Srbiji. Na taj nain malina odrava vitalnim srpsko selo, podmlauje ga, oivljava i ulepava, jer daje ansu za bolji i kvalitetniji ivot.

II PODIZANJE ZASADA MALINE

Rentabilnost u proizvodnji maline u velikoj meri zavisi od lokacije zasada, korienog sadnog materijala, tehnologije podizanja i gajenja, i kvaliteta berbe. Zbog toga je od velikog znaaja poznavanje ovih inilacai i njihova dosledna pri-mena.

Izbor lokacije(mesto za sadnju)

Izbor mesta, poloaja i zemljita je bitan preduslov za uspenu i rentabilnu proizvodnju, a greke koje se naprave prilikom izbora parcele kasnije se teko ot-klanjaju. Zato je pre podizanja zasada potrebno prouciti niz faktora ekolokih uslova lokacije i klimatskih i zemljinih faktora, pa se tek onda odluciti za datu lokaciju. Utvreno je da su za malinu najbolje ravne ili blago nagnute povrine (od 812%), severne, severo-zapadne ili severo-istone ekspozicije, koje se nala-ze u brdsko-planinskim rejonima, na nadmorskoj visini od 400900 m, u blizini reka ili potoka. Nisu pogodna zemljita izloena eroziji, gde se ne moe primeniti mehanizacija. Zemljita na junim ekspozicijama nisu pogodna jer su izloena jakoj sunevoj insolaciji, zbog ega imaju nepovoljan toplotni i vodeni reim. Na takvim zemljitima malina obino propada zbog kasnih prolenih mrazeva i nedostatka vlage tokom vegetacije.

Za podizanje zasada maline treba koristiti duboka, rastresita, umereno vlana, slabo kisela i plodna zemljita. Samo na zemljitima takvih osobina ona

4

moe dati visoke prinose i dobar kvalitet ploda. Nisu pogodna teka i zabarena zemljita, ali i suvie laka i peskovita, pa i kamenita zemljita. Kiselost treba da se kree od 4.5 do 6.5, to utvrujemo obaveznom analizom zemljita. Treba izbegavati zemljita jae zakorovljena viegodinjim otpornim korovima (pirevi-nom, zubaom, divljim sirkom, poponcem, palamidom i sl), kao i ona zaraena nemetodama, gundeljom i sl. Poloaji koji su izloeni jakim zimskim vetrovima i golomrazicama, takoe ne garantuju sigurnost proizvodnje i zato ih treba iz-begavati. Nisu pogodne ni rene doline i uvale gde se zadrava hladan vazduh, jer moe doi do zamrzavanja pupoljaka i celih izdanaka i jae pojave gljivinih oboljenja.

Priprema zemljita za saenje

Malina se gaji na jednom mestu vie godina i ima odreene zahteve u po-gledu plodoreda ranijih kultura. Ustanovljeno je da su najpogodniji predusevi viegodinje krmne biljke (lucerke, deteline, dr.) i jednogodinje strinine i kr-mne biljke (jeam, penica, tritikale i dr.). Kao predsetvene kulture su dobre i vetake livade i panjaci, ali koji se razoru najmanje dve godine pre sadnje maline. Po razoravanju se mogu koristiti za proizvodnju itarica. Za malinu su nepogodna zemljita na kojima su ranije gajene bilo koje vrste voa, povra (kra-stavci, paradajz, paprika, krompir i dr.), jer bivaju ugroene i propadaju od bo-lesti korenovog sistema.

Priprema zemljita za sadnju obuhvata melioracije, duboku obradu, u-brenje i plitku obradu, tanjiranje i freziranje. Meliorativni radovi se obavljaju u zavisnosti od terena. U svakom sluaju, potrebno je izvriti ravnjanje terena. U sluajevima gde postoji opasnost zabarivanja ili podizanja nivoa podzemnih voda, moraju se izgraditi kanali za odvodnjavanje (otvoreni ili zatvoreni).

Panjeve i druge ostatke podzemne ili nadzemne drvene mase, umskog ra-stinja i ranije gajenih voaka, treba sakupiti i izneti sa parcela, kako bi se izbegla opasnost od zaraavanja maline trulenicom. Isto uiniti i sa krupnijim ostacima korovskih biljaka, a naroito onih viegodinjih koji se razmnoavaju rizomima i korenovim izdancima.

Oranje i kultivisanje zemljita

Oranje treba obaviti na dubini od 30 cm. Za jesenju sadnju treba ga obaviti tokom leta, a za prolenu tokom jeseni i zime. Kultiviranja zemljita frezira-nje ili tanjiranje, treba vriti neposredno pre saenja maline. Time se zemljite sitni, a i odstranjuju se neravnine i razori.

5

ubrenje pre saenja

Malina je veliki potroa hranljivih materija, pa je zato jo pre saenja po-trebno obezbediti njihove odgovarajue zalihe. Na osnovu analize zemljita, koju je neophodno uraditi, treba odrediti potrebne koliine organskih i mineralnih ubriva. Za ovu svrhu je najbolje kombinovano koristiti organska i mineralna ubriva. Od organskih ubriva prvenstveno koristiti dobro zagoreo stajnjak, u koliini od 40 do 50 t/ha. Stajsko ubrivo treba obavezno rasturiti pre dubokog oranja.

Posle otvaranja brazdi za sadnju, rasturiti po obodu i dnu brazdi 50kg EUROFERTIL TOP 34 (5:19:10) i 50kg PHYSIOMAXA na 1000 dunih metara brazde. Potom nagrnuti malo zemlje da koren sadnica ne bude u direktnom do-diru sa djubrivom. EUROFERTIL TOP 34 zbog svog sastava i specijalnih doda-taka, omoguava brzo ukorenjavanje biljaka i obezbeuje odlian prijem mladih biljaka i na kiselim zemljitima.

Neposredno pre sadnje, koren sadnica potopiti u 0,5% rastvor FERTIA-CTYL Startera (rastvor 1 lit. na 200 lit. vode). Koren sadnica ostaviti u rastvoru potopljen 5 do 10 minuta. Posle vaenja sadnica iz rastvora FERTIACTYL Star-tera, odmah izvriti sadnju i zatrpavanje sadnica zemljom.

Kada mladi izdanci sadnica niknu i formiraju 3 do 4 lista, neophodno ih je preprskati (folijarno tretirati) sa 1% rastvora FERTIACTYL Startera (1lit. na 100 lit. vode). Prskanje obaviti tako da ne doe do kapanja slivanja rastvora na zemljite. Vano je da rastvor FERTIACTYL Startera ostane na povrini listova mladih izdanaka maline.

Prskanje folijarni tretman FERTIACTYL Starterom ponoviti kada izdan-ci maline dostignu visinu oko 0,5m.

Prskanje FERTIACTYL Starterom obezbeuje dobar rast korena i nad-zemnog dela i pun rod maline ve u prvoj godini berbe.

Kalcifikacija

Ukoliko je zemljite jako kiselo (Ph u kcl ISPOD 4.5), neophodno je da se kalcificira, korienjem materijala bogatog kreom, kao sto su negaeni ili hidra-tisani kre (10001500 kg/ha) ili mleveni krenjak , u koliini od 2.000 do 3. 000 kg/ha). Istovremeno sa rasturanjem materijala za kalcifikaciju, treba obavezno i rasturiti stajsko ubrivo.

NAPOMENA: Tane koliine stajnjaka i materijala bogatim kreom, jedino se mogu utvrditi analizom zemljita.

6

Sadni material

Za visoko kvalitetnu proizvodnju maline neophodno je koristiti sadni ma-terial iz organizovane proizvodnje. Poetni (izvorni) material treba da obezebe-de specijalizovane naune institucije, a matrijal za dalje razmnoavanje u poseb-nim maticnjaima, obezbedjuju voni rasadnici i druge voarske organizacije, koje su struno i materijalno za to osposobljene. Neodrivo je da se koristi sadni material dobijen u rodnim zasadi-ma, jer je on najcee zaraen vi-rusima i drugim oboljenjima, sort-nom neist I nedovoljno razvijen, to se veoma nepovoljno reflektuje na produktivnost i duinu eksploa-tacije zasada. Sadnice maline treba da su zrele, sa dobro razvijenim, zi-lia