Monitoring kvaliteta vazduha u Svrljigu

korišćenjem lišaja u periodu 2008 – 2014 god.

- MASTER RAD -

Kandidat: Mentor:

Jovana M. Mitić Prof. dr Slaviša Stamenković

Niš, maj 2015.

Univerzitet u Nišu Prirodno matematički fakultet Departman za biologiju i ekologiju

Jovana M. Mitić

Monitoring of air quality in Svrljig using lichens

during 2008-2014.

-MASTER THESIS-

Niš, may 2015

University of Niš Faculty of sciences and mathematics Department of biology and ecology

Biografija

Jovana Mitić rođena je 17. septembra 1990. godine u Nišu. U Svrljigu, 2005.

godine završava osnovnu školu Dobrila Stambolić odličnim uspehom. 2009. godine

završava Knjaževačku gimnaziju, prirodno-matematički smer.

Po završetku gimnazije, 2009. godine, upisuje osnovne akademske studije

Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu, na Departmanu za biologiju i

ekologiju. Osnovne studije završava 2012. godine sa srednjom prosečnom ocenom

7,78 sa zvanjem ,,Biolog’’. Iste godine upisuje master akademske studije na

Departmanu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, smer

Ekologija i zaštita prirode. Završava sve nastavne predmete 2014. godine sa

prosečnom ocenom 8,05.

Zahvaljujem se svom mentoru profesoru Slaviši

Stamenkoviću na velikoj pomoći, podršci i stručnim

savetima koje mi je pružio tokom izrade ovog rada.

Takođe se zahvaljujem svojoj porodici i

prijateljima koji su bili uz mene tokom studija i

podržavali me.

Sažetak

Master rad daje rezultate istraživanja aerozagađenja u Svrljigu, upotrebom

lišaja. Istraživanja zagađenosti vazduha u Svrljugu prvi put su rađena 2008. godine.

Utvrđivanje razičitih zona lišajske indikacije kvaliteta vazduha sprovođeno je

tokom proleća i leta 2014. godine, na području Svrljiga, s ciljem da ukaže na

zagađenost vazduha tog područja. Uzorci lišaja sakupljani su sa kore stabala na visini

između 1,5 m i 2m.

Analizom sakupljenih uzoraka zabeleženo je prisustvo 18 vrste lišaja iz 13

rodova. Među detektovanim taksonima dominantne vrste po učestalosti su Physcia

adscendens (Th. Fr.) H. Oliver, Xantoria parietina (L.) Th. Fr. i Phaeophyscia orbicularis

(Neck.) Moberg.

Kartiranjem lišaja obrazovane su zone lišajske indikacije aerozagađenja: zona

„borbe“ i „lišajske pustinje“, koja zauzima veći deo urbanog područja.

Prilikom prvog istraživanja, 2008. godine, bila je prisutna „normalna“ zona,

koje sada nema, a diverzitet vrsta je znatno manji. To govori o povećanom

zagađivanju vazduha u Svrljigu u proteklih šest godina.

Abstract

This Master thesis presents the results of air pollution by using lichens as

indicators of air purity in Svrljig. First investigations of air pollution in Svrljig are carried

out in 2008. Identification of different zones by lichen indications of air quality was

conducted at the spring and summer 2014. in the area of Svrljig. Lichen samples were

collected from the barks of the trees at a height of 1.5- 2 m.

The analysis of samples from described localities indicates presence of 18

lichens taxa from 13 genus. Most abundantly found taxons are Physcia adscendens (Th.

Fr.) H. Oliver, Xantoria parietina (L.) Th. Fr. and Phaeophyscia orbicularis (Neck.)

Moberg. After mapping, lichen air pollution indication zones were determinated.

Determinated zones are „struggle“ zone and „lichen desert“ zone which occupies most

of the urban area.

There was „normal“ zone before in 2008, but it isn't present anymore, and the

diversity of species is far more less. That alludes on increasing of air polluting in

Svrljig in six last years.

Sadržaj

1.Uvod ................................................................................................... 1

1.1. Vazduh (Atmosfera) .................................................................. 1

1.1.1. Zagađenje ............................................................................... 2

1.1.2. Aerozagađenje i izvori ............................................................... 3

1.1.3. Imisija, emisija i granična vrednost imisije (GVI) zagađujućih materija

u vazduhu .................................................................................................. 7

1.1.4. Posledice aerozagađenja ............................................................ 8

1.2. Praćenje kvaliteta vazduha .............................................................. 8

1.3. Biomonitoring i bioindikatori ............................................................ 9

1.4. Opšte karakteristike lišaja i njihova upotreba ................................... 10

1.5.Lišaji kao bioindikatori ................................................................... 11

1.6. Dosadašnja istraživanja lišajske flore u Republici Srbiji .................... 11

2. Klimatske i geografske odlike opštine Svrljig ......................................... 13

3. Materijali i metode ............................................................................. 16

4. Rezultati ........................................................................................... 18

5. Diskusija ........................................................................................... 24

6. Zaključak .......................................................................................... 27

7. Literatura .......................................................................................... 28

1

1.Uvod

1.1. Vazduh (Atmosfera)

Atmosfera je vazdušni omotač koji obavija Zemlju i zajedno s njom učestvuje u

njenim kretanjima. Atmosfera štiti Zemlju od prekomernog zagrevanja tokom dana i

prekomernog hlađenja u toku noći. Da nema atmosfere dnevno kolebanje

temperature na Zemlji iznosilo bi 2000 C, ne bi bilo vode a samim tim i života.

(Besermenji, 2007).

Vazduh predstavlja smešu gasova, vodene pare i čvrstih čestica. Sadrži

mnogobrojne gasovite sastojke, ali se u njegovom sastavu u najvećoj količini nalaze:

-azot (N) 78,09%

-kiseonik (O) 20,94%

- argon (Ar) 0,93 %

-ugljendioksid (C) 0,03%

Ostatak (0,94%) čine gasovi: neon, helijum, metan, kripton, vodonik

2

Tabela 1. Sastav vazduha

Gas Zapremina (ppmv-

parts per million)

%

Azot (N2) 780,840 ppmv 74,084%

Kiseonik (O2) 209,460 ppmv 20,084%

Argon (Ar) 9,349 ppmv 0,9340%

Ugljen-dioksid

(CO2)

383 ppmv 0,0383%

Neon (Ne) 18.18 ppmv 0,01818%

Helijum (He) 5.24 ppmv 0,000524%

Metan (CH4) 1.745 ppmv 0,0001745%

Kripton (Kr) 1.14 ppmv 0,000114%

Vodonik (H) 0.55 ppmv 0,000055%

Kiseonik je najvažniji sastojak vazduha za život viših organizama. Najveći deo

kiseonika u prirodi potiče od fotosinteze (biološkog je porekla). Proizvode ga primarni

producenti, najvećim delom suvozemne biljke (posebno šume), zatim alge i

fitoplankton.

U vazduhu je stalno prisutna vodena para. Stepen zasićenosti vazduha

vodenom parom izražava se kao relativna vlažnost vazduha (odnos između postojeće

i maksimalne količine vodene pare koju bi vazduh mogao da primi pod određenim

uslovima).

Čvrste čestice u vazduh dospevaju prilikom mnogobrojnih ljudskih aktivnosti,

ali i prilikom prirodnih pojava i procesa kao što su erupcije vulkana, peščane oluje,

prirodni šumski požari i drugo.(Đukanović, 1991).

1.1.1. Zagađenje

Može se primetiti da u poslednjih nekoliko decenija raste socijalna briga o

kvalitetu životne sredine, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Postoji više

ubedljivih dokaza da zagađivanje životne sredine rezultira degradacijom pojedinih

ekosistema. Kada posledice zagađenja na životnu sredinu postanu vidljive, često je

3

kasno da se spreče. Hronične toksične efekte nemoguće je primetiti u početnoj fazi

procesa, jer se mogu manifestovati posle mnogo godina. Otrovne hemijske supstance

kao zagađivala iz raznih izvora zagađenja dospevaju u vazduh, vodu i žive

organizme. One postaju deo prirodnog biogeohemijskog ciklusa i akomuliraju se u

lancu ishrane.

Usled stalnog tehnološkog napretka prirodno okruženje prolazi kroz brojne

promene. Kvalitet životne sredine stalno varira, što često dovodi do poremećaja

ravnoteže između komponenti ekosistema. Tokom biološke evolucije živih organizama

formira se kompleks adaptacija i mehanizama odbrane, koji omogućavaju opstanak u

promenjljivim uslovima životne sredine. Organizmi se adaptiraju i prilagođavaju

specifičnim uslovima unutar svoje ekološke valence, do granice kada više nije moguć

njihov opstanak i kada nastupa smrt. (Gadzala- Kopciach et all, 2004).

1.1.2. Aerozagađenje i izvori

Pod zagađenjem podrazumevamo kvalitativne i kvantitativne izmene fizičkih,

hemijskih i bioloških karakteristika osnovnih komponenti životne sredine (vazduh,

voda, zemljište, hrana itd.) koje vode ka narušavanju ekosistema. (Cvijan,2000).

Zagađen vazduh je vazduh u kome su prisutni novi sastojci do tada nepoznati

u uobičajenom sastavu vazduha, ili enormno povećana koncentracija onih sastojaka

koji su već prisutni. (Đukanović, 1991)

Slika 1. Aerozagađenje u gradu tokom grejne sezone (http://www.ekoakcija.com)

Zagađujuće materije dospevaju u atmosferu u vidu gasa, pare, magle, čvrstih

čestica, prasine, dima. Mogu dospeti u vazduh i iz prirodnih izvora. Aerozagađenje

4

nastaje antropogenim delovanjem prilikom proizvodnje zagađujućih materija,

ispuštanjem proizvodnog dima i gasova u vazduh i prenošenjem zagađenja na velika

rastojanja vazdušnim strujama u odnosu na mesto izvora.

Posledice aerozagađenja su brojne. Neke od njih su :

- menjanje mikroklime gradova

- smanjena vidljivost

- oštećenje ozonskog omotača

- efekt „staklene bašte“

- pojava kiselih kiša

- sušenje šuma (posledica kiselih kiša)

- negativno delovanje polutanata iz vazduha na zemljište (osiromašena

pedoflora i pedofauna, više biljke, mahovine, lišaji)

-negativni uticaj na čoveka (razna respiratorna oboljenja) (Jevtić, 2013).

Usled razvitka industrije rasprostranjena je upotreba fosilnih goriva. Rezultat

toga je početak velikog i trajnog zagađivanja vazduha i životne sredine uopšte.

Fosilna goriva se koriste u saobraćaju, industriji, za dobijanje toplotne i električne

energije, izraženije u urbanim sredinama. Takođe i materije koje nastaju kao

posledica proizvodnje u hemijskoj i prerađivačkoj industriji dospevaju u vazduh.

Najteži oblik zagađivanja vazduha kao posledica modernog doba je radioktivno

zagađenje. Ovakvo najveće i nateže zagađenje se vezuje za prvu bačenu atomsku

bombu na Hirošimu 1945.godine, a desava se i danas neadekvatnom upotrebom

nuklearne energije.

Izvori aerozagađenja su mnogobrojni. Mogu biti prirodni i vestački.

Prirodni izvori: Erupcije vulkana, šumski požari, oluje, zemljotresi.

Veštački izvori: Individualna ložista, kotlarnice i toplane, termoelektrane,

nuklearne elektrane, industrijski objekti (u najvećem obimu metaloprerađivačka i

hemijska industrija), zanatski objekti, saobraćaj.

Najčešće zagađujuće materije koje izlaze iz nabrojanih izvora su: azotni oksidi,

ugljenikovi oksidi, jedinjenja sumpora, ugljovodonici, i čvrste čestice (čađ, prašina,

pepeo i druge). Takođe u specifične zagađivače vazduha spadaju i metali: olovo,

kadmijum, mangan, arsen, nikal, hrom, cink i drugi teški metali i organska jedinjenja

koji nastaju kao rezultat različitih aktivnosti. (Đukanović, 1991).

5

Tabela 2. Najčešće vrste zagađujućih materija u vazduhu i njihovi izvori

(Đukanović, 1991).

Vrsta zagađujuće materije Izvor zagađenja

CO2 Vulkani, sagorevanje fosilnih

goriva, životinje.

CO Motori sa unutrašnjim

sagorevanjem, vulkani, hemijske i

srodne industrije.

Jedinjenja sumpora Bakterije, sagorevanje fosilnih

goriva, vulkani, morski talasi, hemijska

industrija.

Ugljovodonici Motori sa unutrašnjim

sagorevanjem, bakterije, biljke.

Jedinjenja azota Bakterije, procesi sagorevanja,

atmosferska električna pražnjenja,

industrijski procesi.

Čestice Vulkani, dejstvo vetra, procesi

sagorevanja, industrijski procesi,

meteori, morski talasi, šumski požari.

CO2 – ugljen-dioksid je bezbojan gas, bez mirisa i teži je od vazduha. Nastaje

prirodnim putem, disanjem biljaka, životinja i ljudi, truljenjem organskog materijala i

razgrađuje se u fotosintezi. Veštački nastaje prilikom sagorevanja fosilnih goriva u

indstriji i saobraćaju i jedan je od glavnih uzročnika globalnog zagrevanja.

CO- ugljen-monoksid bezbojan gas je, bez mirisa i ukusa, lakši od vazduha.

Jako je citotoksičan za živa bića. Nastaje u bilo kom procesu nepotpunog sagorevanja

ugljenika, bilo u obliku njegovih jedinjenja ili ugljenika u elementarnom obliku. Kada

se unese u organizam vezuje se za hemoglobin u crvenim krvnim zrncima umesto

kiseonika. Izaziva trenutnu i opštu hipoksiju. Tosični efekat čak i pri niskim

koncentracijama nastaje brzo.

Od sumpornih jedinjenja najznačajniji zagađivač je SO2- sumpor-dioksid.

Obavezan je sastojak vazduha u urbanim sredinama. Dospeva u njega prilikom

sagorevanja fosilnih goriva, pri preradi ruda koje su bogate sumpornim jedinjenjima i

kao posledica proizvodnje sumnporne kiseline i drugih sumpornih proizvoda. U

6

vazduhu se nalazi u obliku gasa ili rastvoren u vodenim kapljicama. Kada je povećana

vlažnost vazduha, oksidiše i prelazi u sumpornu ili sumporastu kiselinu, obrazuje

kisele kiše i tako dospeva na tlo.

Azotni oksidi se javljaju kao posledica sagorevanja fosilnih goriva, nalaze se

u dimu toplana i termnoelektana, industrije, u izduvnim gasovima saobraćaja. Među

azotnim oksidima najtoksičniji je NO2- azot-dioksid. Biljke apsorbuju NO2 difuzijom

preko kutikule. Hronična oštećenja koja nastaju na biljci su u vidu hloroza i

defolijacija. Azotni oksidi mogu reakcijom sa sekundarnim aminima da daju nova

nitrozna jedinjenja koja su kancerogena. Jedno od najopasnijih takvih jedinjenja je

benzopiren. To je policiklicni aromatični ugljovodonik koji nastaje prilikom

nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Emisija azotnih oksida se u svetu stalno

povećavaju jer su im izvori mnogobrojni. (Jablanović, Jakšić, Kosanović 2003).

Čestice u vazduh dospevaju iz prirodnih, ali mnogo češće iz veštačkih

(antropogenih) izvora. To su prašina, čađ, razni aerosedimenti. Čađ nastaje kao

produkt nepotpunog sagorevanja goriva štetna je za biljni i životnjski svet. Sa

ostalim čvrstim česticama koje se nalaze u vazduhu predstavlja jezgra koja apsorbuju

pojedine gasne komponente iz vazduha (sumpor-dioksid, azotni oksidi, ugljen-

monoksid, kancerogeni policiklicni aromatični ugljovodonici). Aerosedimenti su čvrste

čestice koje se mogu naći u vazduhu urbanih područja. U određenim vremenskim

uslovima pod uticajem aerosedimenata javlja se zatamnjenje i zamućenost

atmosfere,pa se usled smanjenje vidljivosti smanjuje i bezbednost u saobraćaju.

Aerosedimenti i ugljena prašina u vazduhu doprinose pojavi takozvanih kiselih kiša.

(Đukanović, 1991).

Podela zagađujućih materija prema vremenu i načinu nastanka:

1) Primarne

2) Sekundarne zagađujuće materije

Primarne zagađujuće materije su stabilne, direktno izlaze u stabilnom

obliku iz poznatog izvora zagađenja, i ne raspadaju se lako. Primer ovih materija su

olovo iz izduvnih gasova saobraćaja, sumpor-dioksid iz dimnjaka, azot iz azotara i

fabrika vestačkih đubriva.

Sekundarne zagađujuće materije nastaju od primarnih u hemijskim

reakcijama, nihovim sjedinjavanjem i mešanjem. Sastav im je manje poznat, i njhovo

štetno delovanje je teže utvrditi jer deluju sinergistički. Tako nastaje fotohemijski

smog u troposferi iznad velikih gradova. Usled velikog aerozagađenja, visoke

temperature i odsustva vetra, kada je Sunčevo zračenje intenzivno iz azotnih oksida

7

u vazduhu pod delovanjem UV zraka stvara se O3 koji je jako oksidativan i ima

veoma negativne efekte po živi svet.

Industrijski smog (kiseli smog) se javlja u zimskim mesecima, kada se zbog

loženja povećava koncentracija dima i čađi pa i SO2, od koga nastaje H2SO4. Pored

slulfatne kiseline, u vazduhu nastaju i druge kiseline reakcijom kiselih oksida koji su

prisutni u smogu.

Kisele kiše su atmosferski kiseli talog u formi kiše. To su padavine koje imaju

manji pH, tj. veću kiselost od kiša koje padaju u nezagađenim regionima Zemlje.

Nastaje kada gasovi kao što su SO2, NOX i isparljive organske materije VOC (Volatile

organic compounds), reaguju u atmosferi sa vodom, kiseonikom i drugim gasovima

formirajući različita kisela jedinjenja. Sunčeva svetlost ubrzava ove procese.

Kiša u takvim uslovima vezuje ova jedinjenja iz vazduha, i na zemljište,

vodene površine, faunu i floru donosi razblaženu sumpornu, sumporastu i azotnu

kiselinu. Posledice kisele kiše na živi svet su brojne. Oštećuje šume i uništava ih,

oštećuje fasade građevina i istorijske spomenike, degradira plodno zemljište,

zagađuje površinske vode.

1.1.3. Imisija, emisija i granična vrednost imisije (GVI) zagađujućih materija u vazduhu

Emitovanje zagađujućih materija iz izvora (zagađivača) u okolinu naziva se

emisija. Brzina emisije je količina emitovane zagađujuće materije u jedinici vremena

g/sec. Može da se izrazi i zapreminski. Ukupna emisija je ispuštena količina

zagađujuće materije izražena u gramima ili kilogramima proizvoda. Imisija je pojava

čvrstih, tečnih i gasovitih materija u sloju vazduha neposredno iznad tla. Vrednost

imisije se izražava u koncentraciji tih materija u sloju vazduha od 0 do 2 metara

iznad površine tla. Ova vrednost zavisi od više faktora: vrste zagađivača, od brzine i

količine emisija iz okolnih izvora, od rasprostranjenja zagađujućih materija. Pošto

imisija predstavlja sastav svih zagađujućih materija koje se nalaze u vazduhu

ispuštene iz lokalnih izvora a i onih koje su vazdušnim strujanjem stigle iz drugih

udaljenih krajeva, njene vrednosti mogu biti veće od vrednosti emisije. (Đukanović,

1991).

Granica koja odredjuje maksimalno dozvoljenu količinu neke štetne materije u

jedinici zapremine vazduha naziva se granična vrednost imisije GVI (ranije MDK). GVI

predstavlja granicu toleraisanja koncentracije zagađujućih materija u otpadnim

8

gasovima iz stacionarnih i pokretnih izvora zagađenja koja može biti ispuštena u

vazduh u određenom periodu.

( http://www.efikasnost.com/2012/10/19/mali-recnik-pojmova-o-vazduhu)

1.1.4. Posledice aerozagađenja

Posledice aerozagađenja na globalnom nivou manifestuju se u vidu klimatskih

promena. Ove promene se dešavaju zbog smanjenja Sunčevog zračenja i pojave

efekta staklene bašte. U stratosferi na visini od 15-50 km iznad Zemljine površine se

povećava koncentracija gasova, ugljendioksida (CO2) i manje količine drugih : azotnih

oksida, ozona metana. Taj tanak gasni omotač deluje kao filter i propušta samo

kratkotalasno sunčevo zračenje i zadržava dugotalasne zrake koji se reflektuju sa

Zemlje. Ovo je takozvani "efekt staklene bašte", koji je ustvari prirodan efekt i bez

njega život na planeti Zemlji ne bi bio moguć. Zbog povećanja koncentracije gasova

staklene bašte u stratosferi dolazi do intenziviranja ovog efekta, pa dolazi do

negativnih posledica kao što su povišenje globalne temperature atmosfere što ima

negativan uticaj na ledeni pokrivač, koji se otapa i dolazi do porasta svetskog nivoa

mora. Sve to bi moglo dalje da ima dalekosežne posledice na klimu i živi svet. Teorija

koja je takođe logična i moguća ali mnogo manje aktuelnija od teorije globalnog

zagrevanja je teorija globalnog hlađenja. Po ovoj teoriji povećanje CO2 u atmosferi

dovelo bi do isparavanja velike količine vode sa površine svetskog mora i atmosfera

bi postala gušća. To bi dovelo do smanjenja Sunčevog zračenja koje dolazi do

površine Zemlje, pa bi se i prosečna globalna temperatura smanjila.

Lokalni efekti aerozagađenja se manifestuju u vidu promena mikroklime,

povećanoj količini oblačnosti i padavina, oštećenje ozonskog omotača, pojavi kiselih

kiša, posledicama po ljudsko zdravlje, posledicama po prirodu i posledica na

materijalna dobra.

1.2. Praćenje kvaliteta vazduha

Za čoveka i čitav živi svet kvalitet vazduha je veoma važan parametar. Zato je

praćenje kvaliteta vazduha, sprečavanje zagađenja i saniranje već zagađenog

vazduha važan zadatak za čovečanstvo. Prvi korak u cilju održavanja vazduha

nezagađenim, je razrađivanje strategije zaštite. U urbanim i industrijskim područjima

neophodno je istraživati i pratiti kvalitet vazduha u cilju zaštite životne sredine a

samim tim i zaštite zdravlja ljudi. Sve veći broj zemalja u svetu, među kojima je i

9

Srbija započele su neprekidan monitorning stanja kvaliteta vazduha kojim se

procenjuju trenutno stanje i nastale promene. Cilj je da se sanira već nastalo

zagađenje, da se spreči dalje zagađivanje vazduha i time se izbegne katastrofalan

scenario po živi svet planete Zemlje.

Monitoring predstavlja sistem sukcesivnih osmatranja elemenata životne

sredine u prostoru i vremenu. Cilj je prikupljanje podataka kvantitativne i kvalitativne

prirode o prisustvu i distribuciji zagađivača, praćenje imisija i emisija, izvora

zagađenja i njihovog rasporeda, transporta polutanata i određivanje njihovih

koncentracija na određenim mernim tačkama.(Stamenković, 2002)

Kvalitet vazduha prati se na lokalnom, globalnom i nacionalnom nivou. Lokalno

praćenje kvaliteta vazduha podrazumeva praćenje na urbanim područjima

(gradovima) i njihovoj užoj i široj okolini. Na nacionalnom nivou monitoring kvaliteta

vazduha obavljaju države, a monitoring na globalnom nivou pojedine međunarodne

organizacije.

Neki od najvažnijih indikatora kvaliteta vazduha su: temperatura vazduha,

smer i jačina vazdušnih struja, nivo ozona, koncentracija azotnih oksida, struktura i

veličina čestica u vazduhu, koncentracija benzena, koncentracija ostalih hemijskih

materija u vazduhu. Merenja i praćenja ovih parametara obavljaju se u

meteorološkim stanicama i zavodima za javno zdravlje. Ova metoda ubraja se u

fizičko-hemijske metode praćenja kvaliteta vazduha koje se zasnivaju na fizičko-

hemijskom merenju i izračunjavanju količine i koncentracije određenih zagađujućih

supstanci u vazduhu u jedinici vremena. Primenom ovih metoda postoji rizik da je u

trenutku merenja koncentarcija izmerenih zagađujućih supstanci ili veoma visoka ili

veoma niska što može dovesti do pogrešnih rezultata i zaključaka. Biološke metode

se zasniviaju na registraciji i praćenju promena koje su nastale pod uticajem

polutanata na nekom od nivoa biološke organizacije živih bića. Ove metode se

zasnivaju na realnom odgovoru živih bića na negativno delovanje polutanata u

ekosistemu kroz vreme. Prednost bioloških metoda indikacije u odnosu na fizičko-

hemijske metode jeste taj da živi organizmi pokazuju efekat akumulacije polutanata

u tkivima i organima tokom dužeg vremenskog perioda. S druge strane, fizičko-

hemijske metode daju preciznije podatke, ali su oni dostupni samo u tačno

određenom trenutku vremena.

10

1.3. Biomonitoring i bioindikatori

Bioindikatori su organizmi koji nam daju informaciju o stanju sredine u kojoj

žive. Ti organizmi su osetljivi na zagađenje u svom okruženju, pa ako je zagađenje

prisutno organizmi indikatori menjaju svoju morfologiju, fiziologiju, ponašanje ili

izumiru iz okruženja. Bioindikacija je moguća vršiti na svim nivoima organizacije živih

sistema i gotovo svaki organizam može biti upotrebljen kao indikator samo je

potrebno dobro poznavati biologiju i ekologiju datog organizma.

Bioindikacija aerozagađenja je jednostavna, pouzdana i jeftina metoda kojom

se relativno brzo može ispitati kvalitet vazduha nekog područja. Organizmi indikatori

koji se koriste za bioindikaciju aerozagađenja su: vaskularne biljke, mahovine i lišaji.

Najčešće se kao indikatori koriste lišaji. (Stamenković, 2006.)

1.4. Opšte karakteristike lišaja i njihova upotreba

Lišaj je zajednica koju obrazuju gljiva (mikobiont) i alga ili cijanobakterija

(fotobiont). Mikobiont je u najvećem broju slučajeva gljiva iz podrazdela

Ascomycotina (98%), a može biti iz podrazdela Basidiomycotina i Deuteromycotina.

Fotobionti su alge iz reda Chlorophyta (zelene alge) ili cijanobakterije. Ovakav

organzam predstavlja obligatni mutualizam, u kome heterotrofni mikobont pribavlja

vodu i mineralne materije, dok fotobiont fotosintezom stvara organske materije.

Vegetativno telo lišaja naziva se talus. U morfološkom pogledu razlikujemo

sledeće tipove talusa:

- Korasti talus- priljubljen uz podlogu na kojoj se razvija. Nekada u manjoj ili

većoj meri prožima podlogu. Ne može se odvojiti bez oštećenja. Primer: Buellia

punctata.

- Listasti talus- talus koji je jednim svojim delom pričvršćen za podlogu a

drugim se izdiže iznad nje. U obliku je ljuspica, sitnijih ili krupnijih listića. Lakše se

odvajaju od podloge. Primer: Xantoria parietina.

- Žbunasti talus- talus koji izgleda kao žbun, razgranat. Pričvršćen za podlogu

samo na jednom mestu koje se naziva gomfa. Lako ih je odvojiti bez oštećenja.

Primer: Evernia prunastri.

Lišaji se polno razmnožavaju askosporama koje nastaju u apotecijama gljive.

Vegetativno razmnožavanje je:

- fragmentima talusa,

11

- soredijama koje su sastavljene od ćelija algi obavijenih hifama gljive

- izidijama, štapićastim strukturama na površini talusa.

Upotreba lišaja je mnogostruka. Koriste se u medicini od davnina zbog lišajskih

kiselina koje imaju lekovita i antibakterijska svojstva. U industriji su se ranije koristili

za bojenje tkanina i izradu lakmus papira. Životinje koje žive na severu, u tundrama,

gde je vegetacija oskudna koriste ih za ishranu. Vrste Cetraria islandica ili Lecanora

esculenta ponekad i ponegde se koriste u ishrani ljudi jer su bogate skrobom.

(Vujnović, 2013).

1.5.Lišaji kao bioindikatori

Osobinu lišaja da reaguju na zagađen vazduh prvi je primetio finski naučnik

William Nylander. On je zapazio osiromašenje lišajske flore 1866. godine u

Luksemburškom parku u Parizu, a nakon trideset godina 1896. primetio je potpuni

nestanak lišaja sa stabala. To doba bilo je doba industrijske evolucije. Masovno se

koristio ugalj umesto drveta za zagrevanje domaćinstava. Nylander je zaključio su

lišajevi nestali zbog zagađenja u vazduhu koje je nastalo od dima.

Lišaji nemaju zaštitni sloj na površini pa zagađujuće materije lako prodiru

unutar talusa i negativno deluju na simbiozu gljive i alge. Usvajaju vodu i mineralne

materije iz vazduha, pa sa njima i polutante. Za razliku od vaskularnih biljaka koje

odbacuju svoje delove, lišaji nemaju mogućnost odbacivanja delova talusa dako da

sve štetne materije koje su usvojili zadržavaju. Sporo rastu, dugo se zadržavaju na

podlozi i imaju aktivan metabolizam cele godine. Nisu sve vrste podjednako osetljive

na stepen zagađenja i vrstu polutanata. Po pravilu, otporniji na zagađenje su lišaji

čija je površina talusa manja. Lišaji sa korastim tipom talusa su najotporniji, a lišaji

sa žbunastim tipom talusa najosetljiviji. Sve ove osobine ih čine pogodnim za

bioindikaciju aerozagađenja. (Stamenković, 2006)

12

1.6. Dosadašnja istraživanja lišajske fungije u

Republici Srbiji

U Srbiji se lišaji prvi put pominju sredinom 19. veka u radovima Josifa

Pančića.

Simić započinje prikupljanje lišaja na području Srbije u periodu od 1888. do

1890. godine i navodi 88 taksona, što ujedno predstavlja i prvi prilog za floru lišaja u

Srbiji. (Stamenković, 2013).

,,Prodromus lišajeva Jugoslavije” je zbirka najvećeg dela lihenoloških radova

koji su objavljeni 40-tih godina prošlog veka. (Kušan,1953)

Murat Murati je u više navrata i sa više lokaliteta ispitivao lišajsku floru Srbije.

(Murati, 1992).

Krajem XX veka počelo je znatno intenzivnije korišćenje lišaja kao

bioindikatora na teritoriji republike Srbije (Stamenković 1992,2002,2006;

Stamenković i Cvijan 1996,2003,2004,2010).

Dosadašnja upotreba lišaja kao bionidikatora u Srbiji zasniva se na parcijalnim

i neintegrisanim naučnim radovima, koji se objavljuju ili kao zasebne studije, ili kao

referati na pojedinim naučnim i stručnim skupovima (Novković, 2013).

Na području Svrljiga istraživanje ovog tipa prvi put je rađeno 2008. godine

(Marković, 2008)

13

2. Klimatske i geografske odlike opštine Svrljig

Slika 2. Panorama Svrljiga (http://www.svrljig.info/mladinovinari/svrljig)

Severoistočno od Niša na udaljenosti od 25km nalazi se Svrljig. Svrljiška

opština zauzima površinu od 492km2 i na toj površini se nalazi opštinski centar-

urbano naselje Svrljig i 38 seoskih naselja. Prema podacima popisa iz 2011. u

Svrljigu živi 7 553 stanovnika. Opština Svrljig teritorijalno pripada nišavskom

regionu. (http://www.svrljig.rs/svrljig/)

Svrljiška kotlina smeštena je između planinskog venca Svrljiških planina

(Zeleni vrh 1334m) na jugu, ogranka Paješkog kamena

(1074m) na istoku, planine Tresibabe (786m) na

severu, i Kalafata i njegovih ogranaka (839m) na zapadu. Na severu je

ograničena knjaževačkom kotlinom, na severozapadu predelom Golak, na istoku

Zaglavkom a na jugu Belopalanačkom kotlinom, Sićevačkom klisurom i Niškom i

Aleksinačkom kotlinom na jugu i jugozapadu. Planine koje okružuju Svrljišku kotlinu

ometaju prodor vazduha iz susednih oblasti. Zbog slabe areacije i odsustva

14

vertikalnih strujanja magle su česte a ponekad i svakodnevne naročito tokom jeseni i

zime. Iako je ograničena relativno visokim obodom, naročito na strani Svrljiških

planina, kotlina nije potpuno zatvorena. Otvorena je na zapadu i severozapadu

prema Aleksinačkoj kotlini i predelu Golak i na jugoistoku prema Timoku. Svrljišku

kotlinu preseca dolina reke Svrljiški timok. Ovo je područje brdsko-planinskog tipa jer

70% teritorije opštine čini visija.

Slika 3. Položaj opštine Svrljig na teritoriji Republike Srbije

(http://www.svrljig.rs/svrljig/)

Geološka podloga ovog područja je raznovrsna i ima složen tektonski

sklop. Reljef je kraški i fluvijalan. Klima je umereno kontinentalna sa srednjom

količinom padavina.

15

Tabela 3. Srednje mesečne i prosečne godišnje temperature vazduha za period

duži od 20 godina (Petrović,2001.)

Mesec

J

F

M

A

M

J

J

A

S

O

N

D

God. Amp.

T 0C

-0,6 1,2 5,4 11,2 16,1 19,7 22 21,6 17,5 11,6 6,4 1,8 10,7 22,7

Jul i avgust su najtopliji meseci u godini a januar i februar najhladniji.

Prikazane srednje mesečne temperature se odnose na dno Svrljiške kotline.

Na planinskim stranama i u delovima sa višom nadmorskom visinom

temperature opadaju sa porastom visine u proseku za 0,500C na svakih 100m.

(Petrović,2001.)

Godišnje količine padavina su u porastu sa povećanjem nadmorske

visine. U Svrljiškoj kotlini prosečna količina padavina je 633mm. Najviše se

padavina izlučuje u junu a najsušniji mesec je avgust. Česta je pojava

pljuskova sa gradom tokom letnjih meseci.

Tabela 4. Srednje mesečne i godišnje količine padavina prema podacima

Saveznog hidrometerološkog zavoda za period 1951-1990.godine (Petrović,2001.)

Mesec J F M A M J J A S O N D GOD.

Padavine 54 47 47 51 70 71 52 43 49 45 54 60 633

Kao i u ostalim područijma u dolini Timoka i u Svrljiškoj kotlini najčešći vetar je

košava. Košava duva iz severoistočnog pravca zimi i tokom prve polovine proleća 3-7

dana ili tri nedelje. Vetrovi koji duvaju iz jugozapadnog pravca na dodiru hladnijih i

toplijih vazdušnih masa donose padavine. Zimi najčešće duva severac poznat kao

gornjak i kozomor, a krajem zime i početkom proleća duva razvigor iz jugoistočnog

pravca. (Petrović, 2001.)

16

3. Materijali i metode

U biološkoj indikaciji aerozagađenja koriste se epifitski lišaji koji nastanjuju

koru drveća. Za istraživanje manje su pogodni epilitski lišaji jer se razvijaju na

podlozi koja je bogata karbonatima i koja delimično može da neutrališe štetan efekt

zagađujućih gasova. (Stamenković, 2002).

Terenski rad obuhvata prikupljanje, determinaciju i kartiranje lišaja na

istraživanom području. Potreban materijal na terenu je mapa istraživanog područja

(plan grada), olovka, dnevnik rada, mreža kvadrata (2x5 dimenzija 10x10cm), lupa,

skalpel, papirne koverte za prikupljanje uzoraka. Istaživanje počinje od centra grada

ka periferiji. Na mapi se upisuje istraživana tačka kao broj. Posmatraju se stabla na

lokalitetu da bi se uočili lišaji. Mreža se postavlja na stablo na kome je uočena

populacija lišaja 1m iznad tla da bi se odredila pokrovnost lišaja na kori stabla. U

dnevnik rada beleže se podaci o pokrovnosti, visini na kojoj je lišaj pronađen i vrsta

stabla na kome je pronađen. U slučaju da vrsta lišaja ne može da se determiniše na

licu mesta skalpelom se uzima uzorak, stavlja u koverat i obeležava. Uzorak se

determiniše u labaratoriji uz pomoć mikroskopa, lupe, ključa za determinaciju i

hemijskih reagenasa. Svaki postupak se beleži u dnevnik rada. Po završetku

terenskog rada, prikupljanja, mapiranja i determinacije lišajskih vrsta formira se

spisak konstantovane lihenoflore istraživanog područja. Dobijeni podaci se koriste za

izračunavanje indeksa atmosferske čistoće IAP (Index of Atmospheric Purity). Indeks

atmosferske čistoće izračunava se prema formuli:

IAP = 1/10 ∑ⁿ1 ( Q x f )

Gde je:

Q - ekološki indeks svake vrste

f - koeficijent pokrovnosti svake konstatovane vrste na svakom istraženom

mestu (izražava se vrednostima 1-5).

Na osnovu dobijenih vrednosti izračunavanjem indeksa, na mapi se linijom

povezuju tačke sa istim ili približnim vrednostima IAP-a. Iste ili približne vrednosti

indeksa ukazuju na to da vrste koje su pronađene na tim tačkama indukuju isti ili

sličan nivo aerozagađenja. Tako se dobijaju zone sa različitim stepenom

aerozagađenja. Najčešće se izdvajaju tri zone:

17

Zona ,,lišajske pustinje''- područje na kome nema epifitskih lišaja. Na

kori stabala može se primetiti zelena alga Pleuroccocus viridis. Koncentracija

SO2 je u većem delu godine veća od MDKSO2 =150 μg/m3.

Zona ,,borbe''- karakteriše se pojavom prvih epifitnih lišaja.

Koncentracja SO2 je od 50-70 μg/m3.

,,Normalna'' zona- prisutni su lišaji koji su relativno osetljivi na

aerozagađenje, lišajska flora je gotovo neizmenjena, vazduh je relativno čist.

Koncentracija SO2 od 0,0 do 30-40 µg/m3 (Novković, 2013).

18

4.Rezultati

Terenski rad za ispitivanje kvaliteta vazduha u Svrljigu uz pomoć lišaja

kao bioindikatora obavljen je u proleće i leto 2014.godine. Istraživanjem je

konstantovano 18 vrsta lišaja iz 13 rodova na 23 istraživane tačke. Iz rodova

Lepraria, Melanelia, Parmelia, Physconia i Physcia konstatovane su po dve vrste,

ostali rodovi predstavljeni su sa po jednom vrstom. Najzastupljenija vrsta lišaja je

Physcia adscendens sa zastupljenošću od 100%, zatim Xantoria parietina sa 86,9%, i

Phaeophyscia orbicularis 73,9% (tab.6.).

Tabela 5. Konstatovane vrste lišaja sa procentima zastupljenosti

Vrsta %

Physcia adscendens (Th. Fr.) H. Oliver 100

Xantoria parietina (L.) Th. Fr. 86,9

Phaeophyscia orbicularis (Neck.) Moberg 73,9

Amandinea punctata (Hoffm.) Coppins & Scheid 34,7

Parmelia sulcate Taylor 30,4

Physcia aipolia (Ehrh.ex Humb) Furnr 30,4

Hypogymia physodes (L.) Nyl. 26,08

Evernia prunastri (L.) Ach. 21,07

Lepraria incana (L.) Ach. 17,3

Parmelia tiliaceae (Hoffm.) Ach. 17,3

Candelariela xantostigma (Ach.) Th. Fr. 13,04

Lecidea elaeochroma (Ach.) Ach. 13,04

Melanelia experata (De Not.) Essl. 13,04

Physconia enteroxanta (Nyl.) Poelt 13,04

Candelaria concolor (Dicks.) Stein. 4,3

Lepraria aeruginosa (F.H.Wigg) Sm. 4,3

Melanelia experatulla (Arch.) Tell 4,3

Physconia distorta (With.) 4,3

19

Slika 4. Najčešće lišajske vrste u Svrljigu

Physcia adscendens

Phaeophyscia orbicularis

Xantoria parietina

20

Tabela 6. Istraživane tačke, lišajske vrste, koeficijent pokrovnosti (f), procenat nalaženja svake vrste i vrednosti indeksa atmosferske čistoće (IAP)

Istraživana tačka

/vrste /koeficijent f 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 %

Amandinea

punctata

2

3 2 1 2

1 1 1 34,7

Candelaria concolor 2 4,3

Candelariella

xanthostigma

2 1 3 13,04

Evernia prunastri 1 1 1 1 1 21,7

Hypogymnia

physodes

1 1 2 2 1 2 26,08

Lepraria aeruginosa 2 4,3

Lepraria incana 2 2 2 2 17,3

Lecidea elaeochroma 2 1 1 13,04

Melanelia exasperata 1 1 1 13,04

Melanelia

exasperatula

1 4,3

Parmelia tiliacea 1 1 1 1 17,3

Parmelia sulcata 2 1 2 1 2 2 2 30,4

Phaeophyscia

orbicularis

3 3 2 2 3 1 2 2 1 1 1 2

2 3 3 2 1 73,9

Physconia distorta 2 4,3

Physconia

enteroxantha

1 1 2 13,04

Physcia aipolia 2 1 2 2 3 1 1 30,4

Physcia adscedens 4 2 3 3 2 3 3 3 2 2 3 2

2 1 3 1 3 2 2 2 2 2

2 100

Xanthoria parietina 2 1 3 1 2 1 1 1 1 1 1 1 2 1 2 1 3

2

2

2

86,9

IAP 6 4 4 3 3 6 5 4 3 2 4 2 3 2 3 3 5 6 3 4 4 3 2

21

Tabela 7. Konstantovane vrste lišaja i istraživane tačke na kojima su pronađene

Vrsta Istraživana tačka

Amandinea punctata 1,2,4,5,7,11,18,20

Candelaria concolor 18

Candellariela xantostigma 3,4,6

Evernia prunastri 5,19,20,21,22,23

Hypogymnia physodes 2,6,8,17,18,21

Lepraria aeruginosa 18

Lepraria incana 6,7,16,18

Lecidea elaeochroma 1,8,11

Melanelia experata 6,8,13

Melanelia experatulla 7

Parmelia tiliacea 15,20,21,22

Parmelia sulcata 9,11,12,15,17,22,23

Phaeophyscia orbicularis 1,

3,4,5,6,7,8,9,10,11,13,14,15,16,17,

18,22

Physconia distorta 7

Physconia enteroxanta 11,13,20

Physcia aipolia 13,14.17,19,21,22,23

Physcia adscendens 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15

,16,17,18,19,20,21,22,23

Xantoria parietina 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15

,16,17,18,19,20,21

22

Tabela 8. Drvenaste vrste biljaka sa istraživanim tačkama na kojima su nađeni

lišaji

Biljna vrsta Istraživana tačka

Acer tataricum 2, 3, 4, 5, 6, 21

Betula pendula 15

Fraxinus excelsior 3, 7, 8, 16

Juglans regia 5, 20, 22

Malus domestica 12, 19

Pinus silvestris 21

Populus alba 23

Prunus avium 10, 18, 20

Prunus domestica 5, 11, 12, 22

Robinia pseudoacacia 9, 10, 14, 16, 18

Salix alba 5

Salix babylonica 1, 7

Tilia platyphyllos 1, 3, 4, 6, 8, 11, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 22

Drvenasta vrsta koja je najzastupljenija u urbanom zelenilu Svrljiga je Tilia

platyphyllos. Nalazi se na 13 od 23 istraživane tačke. Sledi je vrsta Acer tataricum na

6 od 23 tačke. Zatim Robinia pseudoacacia koja se nalazi na 5 od 23 tačke kao

samonikla vrsta koja se samostalno raširila. Fraxinus excelsior je prisutan na 4 tačke,

kao i Prunus domestica. Vrste Prunus domestica, Prunus avium (3), Malus domestica

(2) i Juglans regia (3) se nalaze u privatnim dvorištima, uzimane su za

reprezentativne usled nedostatka javnog zelenila na određenim tačkama. Najmanje

zastupljene vrste su Salix babilonica (2), i Salix alba, Pinus silvestris, Populus alba

Betula pendula koje se nalaze na po jednoj istraživanoj tački.

Na osnovu dobijenih vrednosti indeksa atmosferske čistoće (tab.7.) na teritoriji

Svrljiga izdvojene su dve zone lišajske indikacije kvaliteta vazduha (sl.5). To su zona

"lišajske pustinje" i zona "borbe".

23

Slika 5. Lišajske zone u Svrljigu prema istraživanju 2014. godine

24

5.Diskusija

Na osnovu rezultata istraživanja utvrđeno je postojanje samo dve zone lišajske

indikacije zagađenosti vazduha na teritoriji Svrljiga. Zona ,,lišajske pustinje’’ koja

obuhvata veći deo teritorije i ,,zona borbe’’ na manjem delu teritorije dok ,,normalne’’

zone nema. Prisutne su dve odvojene zone ,,borbe’’. Prva zona ,,borbe’’ se nalazi u

delu naselja gde se nalaze i Dom zdravlja, osnovna i srednja škola, vrtić, i sportski

centar Pastirište. Druga zona ,,borbe’’ se nalazi u zapadnom delu naselja duž ulice

Vase Albanca do periferije. Ostali delovi naselja spadaju u zonu ,,lišajske pustinje’’.

Ovakvi rezultati su bili očekivani s obzirom da je lihenoflora u Svrljigu siromašna i da

je gradsko zelenilo oskudno.

Glavni izvori zagađenja vazduha u Svrljigu su drumski saobraćaj i domaćinstva

koja tokom hladnog perioda za ogrev koriste drvo i ugalj. Put koji povezuje Istočnu

Srbiju sa Timočkom krajnom prolazi kroz Svrljig, pa je saobraćaj intenzivan. U

poslednjih par godina saobraćaj se intezivirao zbog izgradnje puta ka turističkom

lokalitetu "Babin Zub" na Staroj planini. Industrija je nerazvijena. Kao industrijski

zagađivač može se izdvojiti fabrika ,,MIN Svrljig’’ i manja privatna tekstilna

preduzeća.

Procena kvaliteta vazduha i bioindikacija aerozagađenja u Svrljigu prvi put je

izvedena 2008.godine (Marković, 2008). U tom istraživanju potvrđeno je prisustvo 14

rodova u okviru kojih je 25 vrsta na 26 ispitivanih tačaka. U rezultatima istraživanja iz

2014. godine konstantovano je 18 vrsta lišaja iz 13 rodova na 23 istraživane tačke.

Vrste koje su pronađene u istraživanjima i 2008. i 2014. Su Candelariella

xanthostigma, Evernia prunastri, Hypogymnia physodes, Lecidea elaeochroma,

Lepraria incana, Melanelia exasperata, Melanelia exasperatulla, Xanthoria parietina,

Parmelia sulcata, Pheophyscia orbicularis, Physcia adscendens, Physcia aipolia.

Vrste koje su pronađene u predhodnom istraživanju ali ne u ovom su Buelia

punctata, Flavoparmelia caperata, Lecanora argentata, Lecanora allophana, Lecanora

carpinea, Lecanora pulicaris, Lecanora sp., Melanelia acetabulum, Melanelia

glabratula, Melanelia subaurifera, Physcia stellaris, Physcia tenella, Physconia grisea.

Vrste koje su pronađene u istraživanju 2014. a u predhodnom ne, su

Amandinea punctata, Candelaria concolor, Lepraria aeruginosa, Parmelia tiliace,

Physconia distorta, Physconia enteroxanta. Iz navedenih podataka se vidi da je

diverzitet lišaja smanjen u proteklih 6 godina koliko je prošlo između ova dva

istraživanja. U periodu od 2008. do 2014. godine u Svrljigu je rađeno popločavanje

trotoara duž glavnih ulica i seča starih stabala gradskog zelenila. Stara stabla

25

zamenjena su novim sadnicama na čijoj kori se još nisu razvili lišaji. Kora stabala koja

nisu posečena tretirana je krečom, pa su lišaji redukovani ili ih nema. Može se

zaključiti da je ovo jedan od razloga smanjenja lišajskog diverziteta na području

Svrljiga u odnosu na istraživanje vršeno 2008.godine

U istraživanju 2008. godine dobijene vrednosti IAP kretale su se od 1 do 27,

dok 2014. vrednost IAP se kreće od 1 do 6, što su znatno manje vrednosti. Veća

vrednost indeksa ukazuje na bolji kvalitet vazduha dok manje vrednosti indeksa

ukazuju na vazduh lošijeg kvaliteta. Iz ovoga se može zaključiti da je vazduh značajno

lošijeg kvaliteta danas nego pre 6 godina, čemu ide u prilog i smanjenje zona lišajske

indikacije kvaliteta vazduha u ovom periodu. 2008.godine postojala je i ,,normalna’’

zona, dok u poslednjem istraživanju postoje samo zona ,,borbe’’ i zona ,,lišajske

pustinje’’.

26

78 6 5 4 3 2 1

2 4

2 3

1 7

1 8

1 9

2 1

2 2

2 01 61 51 41 31 211

2 6

2 5

1 0

9

Slika 1 šajske indikacije kvaliteta vazduha u Svrljigu

A šajska pustinja

B - zona borbe

C - normalna zona

: Ispitivane ta

- li

čke i zone li

C

B

B

A

Slika 6. Lišajske zone u Svrljigu prema istraživanju 2008.godine

Upoređivajem mapa primećuje se da su zone ,,borbe’’ na istim položajima, s’

tim što su se znatno ,,smanjile’’ u periodu od 2008. do 2014. godine. Područje

,,lišajske pustinje’’ se proširilo. Nekadašnju ,,normalnu zonu’’ sada zamenjuje

,,lišajska pustinja’’.

27

6. Zaključak

Svrljig je malo naselje u jugoistočnoj Srbiji u Nišavskom okrugu. Prema popisu

stanovništva iz 2011. godine u Svrljigu živi 7 553 stanovnika. Industrija u Svrljigu je

nerazvijena pa su glavni zagađivači vazduha motorni saobraćaj i domaćinstva. I

pored toga, vazduh na ovom području je lošeg kvaliteta. U poslednjih nekoliko godina

je porastao nivo zagađenja vazduha.

Biološka indikacija kvaliteta vazduha uz pomoć epifitskih lišaja kao

bioindikatora na teritoriji Svrljiga prvi put je rađena 2008. godine (Marković, 2008).

Drugo istraživanje obavljeno je 2014. godine i rezultati tog istraživanja predstavljeni

su u ovom radu. Konstantovano je 18 vrsta lišaja iz 13 rodova na 23 istraživane

tačke. Iz rodova Lepraria, Melanelia, Parmelia, Physconia i Physcia konstatovane su

po dve vrste, ostali rodovi predstavljeni su sa po jednom vrstom. Najzastupljenija

vrsta lišaja je Physcia adscendens sa zastupljenošću od 100%, zatim Xantoria

parietina sa 86,9%, i Phaeophyscia orbicularis 73,9%.

Za svaku istraživanu tačku izračunat je IAP, pa su povezane tačke sa istim ili

približnim vrednostima IAP-a. Tako su dobijene dve zone sa različitim stepenom

aerozagađenja. Zona ,,borbe’’ na manjoj teritorijii naselja i zona ,,lišajske pustinje’’

koja obuhvata veći deo teritorije. Vrednosti IAP-a se kreću od 1 do 6.

U poređenju sa predhodnim istraživanjem iz 2008. godine može se zaključiti da

je diverzitet vrsta lišaja smanjen, primećuje se nestanak ,,normalne’’ zone pa se može

zaključiti da je kvalitet vazduha opao u proteklih 6 godina. Iz tog razloga potrebno je

preduzeti mere zaštite vazduha a prvi korak u zaštiti predstavlja upravo praćenje

kvaliteta vazduha. Ovaj rad predstavlja doprinos u monitoringu aerozagađenja

odnosno kvaliteta vazduha u Svrljigu.

28

7. Literatura

Besermenji, S. 2007: Zagađenje vazduha u Srbiji.- Geographical institute

“Jovan Cvijic” SASA, Collections of papers 57: 495-501.

Đukanović, M., 1991: Ekološki izazov.- Elit, Beograd.

Gadzala-Kopciach, R., Berecka, B.,Bartoszewicz, J., Bazewski, B., 2004: Some

considerations About Bioindicators in Enviromental monitoring.- Polish Journal of

environmental Studies 5: 471-429.

Jablanović, M., Jakšić, P., Kosanović, K., 2003: Uvod u ekotoksikologiju. -

Prirodno - matematički fakultet Univerziteta u Prištini, Kosovska Mitrovica.

Jevtić, M. 2013: Promene lišajskih zona biološke indikacije kvaliteta vazduha u

Vlasotincu u periodu 2002 – 2013. god., Master thesis, - Prirodno-matematički

fakultet Univerziteta u Nišu, Niš.,

http://www.pmf.ni.ac.rs/pmf/master/biologija/doc/2013/2013-10-30-jm.pdf

Kušan, F. 1953: Prodromus flore lišaja Jugoslavije.- Posebna izdanja odjela za

prirodne nauke – knjiga II, Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb.

Marković, A., 2008: Lišajska indikacija kvaliteta vazduha u Svrljigu, Master

thesis, - Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu, Niš.

Murati, M., 1992: Flora lišajeva Slovenije, Hrvatske, Vojvodine, Bosne i

Hercegovine, Srbije, Kosova i Makedonije I. Univerzitet u Prištini, Priština

Novković, V. 2013: Lišaji kao pokazatelji kvaliteta vazduha u Lebanu, Master

thesis, - Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu, Niš.,

http://www.pmf.ni.ac.rs/pmf/master/biologija/doc/2013/2013-09-11-nv.pdf

Petrović, J. 2001: Priroda Svrljiške kotline – PMF Novi Sad, Novi Sad

Stamenković, S. 2002: Indikacija aerozagađenja u urbanim centrima južne i

jugoistočne Srbije korišćenjem lišaja kao bioindikatora, PhD Disseratation, - Biološki

fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.

Stamenković, S. 2006: Bioindikacija stepena zagađenosti vazduha urbanih

sredina korišćenjem lišaja kao bioindikatora, (manuscript), Niš.

Vujnović, M. 2013: Epifitski lišajevi u dendroflori Sveučilišnog kampusa u

Osjeku, Diplomski rad, - Sveučilište Josipa Jurija Rossmagera u Osjeku, Osjek.

http://biologija.unios.hr/webbio/wpcontent/uploads/2014/diplomski/znanstveni

/maksima.vujnovic.pdf

http://www.efikasnost.com/2012/10/19/mali-recnik-pojmova-o-vazduhu

http://www.ekoakcija.com –Aerozagađenje u gradu tokom grejne sezone

http://www.svrljig.info/mladinovinari/svrljig - Panorama Svrljiga

29

http://www.svrljig.rs/svrljig/- Položaj opštine Svrljig na teritoriji Republike

Srbije

Прилог 5/1

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: монографска Тип записа, ТЗ: текстуални / графички Врста рада, ВР: мастер рад Аутор, АУ: Јована Митић Ментор, МН: Славиша Стаменковић Наслов рада, НР:

МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У СВРЉИГУ КОРИШЋЕЊЕМ ЛИШАЈА У ПЕРИОДУ 2008 – 2014 год.

Језик публикације, ЈП: српски Језик извода, ЈИ: енглески Земља публиковања, ЗП: Р. Србија Уже географско подручје, УГП: Р. Србија Година, ГО: 2015 Издавач, ИЗ: ПМФ Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33. Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога) 29 стр. ; 7 поглавља; 6 слика; 8 табела Научна област, НО: биологија Научна дисциплина, НД: Заштита животне средине Предметна одредница/Кључне речи, ПО: Мониторинг, биоиндикација, лишај, Сврљиг,

аерозагађење УДК 504.3.054 : 582.29 + 546.271(497.11) "2008/2014"

Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: Мастер рад даје резултате истраживања аерозагађења у Сврљигу употребом лишаја. Истраживања загађености ваздуха у Сврљигу први пут су рађена 2008. године. Картирањем лишаја образоване су зоне лишајске индикације аерозагађења: зона ,,борбе'' и ,,лишајске пустиње'', која заузима већи део урбаног подручја. Приликом првог истраживања, 2008. била је присутна ,,нормална'' које сада нема а диверзитет врста је знатно мањи.To говори о повеђаном загађивању у Сврљигу у протеклих шест година.

Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник: Члан:

Члан, ментор: Образац Q4.09.13 - Издање 1

Q4.16.01 - Izdawe 1

Прилог 5/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: monograph Type of record, TR: textual / graphic Contents code, CC: Master thesis Author, AU: Jovana Mitić Mentor, MN: Slaviša Stamenković Title, TI: MONITORING OF AIR QUALITY IN SVRLJIG USING

LICHENS DURING 2008-2014

Language of text, LT: Serbian Language of abstract, LA: English Country of publication, CP: Republic of Serbia Locality of publication, LP: Serbia Publication year, PY: 2015 Publisher, PB: Faculty of Sciences and Mathematics Publication place, PP: Niš, Višegradska 33. Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes) 29 pages. ; 7 chapters; 6 pictures; 8 tables

Scientific field, SF: biology Scientific discipline, SD: Environmental protection Subject/Key words, S/KW: Monitoring, bioindication, lichen, Svrljig, air pollution

UC 504.3.054 : 582.29 + 546.271(497.11) "2008/2014"

Holding data, HD: library

Note, N:

Abstract, AB: This Master thesis presents the results of air pollution by using lichens as indicators of air purity in Svrljig. First investigations of air pollution in Svrljig are carried out in 2008. Determinated lichen air pollution indication zones are „struggle“ zone and „lichen desert“ zone which occupies most of the urban area. There was „normal“ zone before in 2008, but it isn't present anymore, and the diversity of species is far more less. That alludes on increasing of air polluting in Svrljig in six last years.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: Defended on, DE: Defended Board, DB: President: Member: Member, Mentor:

Образац Q4.09.13 - Издање 1