materijal za testove i deo- momirovic

7/28/2019 Materijal Za Testove i Deo- Momirovic

1/14

Neboja Momirovi, eljko Dolijanovi, Oljaa Jasmina

1. Razlike izmeu ornice i oranice. Oranice i bate su kategorija korienja obradivogzemljita, a odnosi se na povrine koje slue za ratasku i povrtarsku proizvodnju. Ornicaje povrinski, najplodniji deo humusno-akumulativnog sloja zemljita koji je podvrgnut

permanentnoj obradi i u kojem se odvijaju intenzivni bioloki procesi.

2. Znaaj obrade zemljita ogleda se u tome to omoguava stvaranje povoljnih uslovaza rast i razvoj biljaka, u suzbijanju korova, insekata - prouzrokovaa bolesti i brojnihtetoina. Obraivanjem zemljita zaoravaju se etveni ostaci, unose organska imineralna ubriva, ime se poveava plodnost orninog sloja i pruaju povoljni uslovi zarazvoj korenovog sistema. Zemljite se rahli-rastresa, usitnjava-mrvi i na taj nain postieidealan odnos vode i vazduha, to pogoduje mikrobiolokim procesima i mineralizacijihraniva.

3. Zadaci obraivanja zemljita su stvaranje povoljnog fiziko-mehanikog stanja

orninog sloja putem njegovog rahljenja, ime se reguliu vodni, vazduni i toplotnireim zemljita. Obraivanjem se unitava prethodni biljni pokriva i korovi, ime sezemljite oslobaa za naredni usev. Zaoravaju se etveni biljni ostaci preduseva,organska i mineralna ubriva. U hemijsko-biolokom pogledu dolazi do stvaranja veihkoliina biljnih hraniva. Obrada posredno preko zemljita utie na prinos gajenih useva.Obradom se zemljite prevre, drobi, sitni i mea u odreenom stepenu.

4. Naini obrade zemljita: Obrada se moe podeliti na osnovnu i dopunsku. Nainobrade znai obradu zemljita odreenim oruem, npr: plug je orue, a nain obradeplugom naziva se oranje, ili tanjiraa je orue, a nain obrade je tanjiranje. Nainiosnovne obrade su: oranje sa i bez prevrtanja orninog sloja i posebni naini obrade:

obrada izel plugom, obrada kultivatorima, zatitna obrada, redukovana obrada, dubokameliorativna obrada, drugi specijalni naini obrade. Naini dopunske obrade su: brananje,ravnanje, kultiviranje, tanjiranje, drljanje, valjanje.

5. Delovi pluga su: Glavni delovi-Raonik (see plasticu u horizontalnom pravcu, izdieje i delimino mrvi); Pluna daska (ima zadatak da izdie plasticu, prevrne, pomeri ustranu i u nekoliko izmea); Crtalo (postavljeno je ispred plunog tela i slii za odsecanjeplastice po vertikali); Plaz (prima pritisak koji nastaje usled odbacivanja plastice iobezbeuje stabilan hod pluga). Pomoni delovi - Kozlac (nosi na sebi raonik, plnudasku i plaz); Pretplunik (pluno telo u minijaturi; upotrebljava se na zakorovljenomzemljitu i pri razoravanju ledina).

6. Naini oranja:a) Ravno oranje - kod koga se zemljite pri kretanju pluga bilo u jednom ili drugomsmeru, uvek prevre na istu stranu. Za ovu svrhu koriste se raonini plugovi obrtai kojiimaju parna pluna tela, odbacujui plasticu jedno u levo, a drugo u desnu stranu. Nakonprohoda pluga u jednom smeru, agregat se okrene na uvratini, a osovina pluga zarotira ina taj nain promeni pluno telo, tako da se umesto u desnu stranu, okretanjem plastice ulevu stranu prilikom kretanja u suprotnom smeru, plasticu slae na istu stranu.


2/14

b) Oranje na zagon - kod ovog naina oranja koriste se raonini plugovi ravnjaci kojiplasticu prevru uvek udesno. Podrazumeva dve razliite tehnike oranja:

- oranje na slog (naor) - dobija se slaganjem zemljita iz dve poetne brazde, takoto se nakon prethodnog razoravanja, obraeno zemljite oranjem u suprotnom smerunaore. Poinje iz sredine i kontinuirano kree ka bonim stranama parcele, tako to na

uvratinama (eonim stranama parcele) praznim hodom agregat prelazi na drugu stranu.- oranje na razor- razorom se naziva brazda dvostruke irine na sredini parcele,koja nastaje oranjem, kod koga se zemljite odbacuje ka bonim (podunim) stranamaparcele. Zapoinje uvek sa desne strane parcele, a po zavretku brazde (progoda) agregatpraznim hodom prelazi uvratinu i obradu nastavlja na drugoj strani parcele i vraajui seu suprotnom smeru ponovo plasticu odbacuje na desnu stranu.c) Figurno oranje- izvodi se kod parcela pravilnog kvadratnog ili krunog oblika(navodnjavanje mainama centar pivot) ili na enormno velikom parcelama nepravilnogoblika, kod kojih osaju neobraeni delovi (oplazine) pri emu to ne utie presudno nauspeh u poljoprivrednoj proizvodnji.d) Oranje na grebenove (humke)- se izvodi na tekim, hidromorfnim zemljitima gde

dolazi do estih pojava prevlaivanja povrine zemljita (ridge tillage) ali i u monsunskimpredelima gde se u vadama akumulira neophodna vlaga za suni period.e) Oranje na ureenim (sistematizovanim) terenima u ravnici (baule) i na nagibu (terase)f) Oranje na nagnutim terenima po izohipsama ili tzv. konturna obrada sa ciljemeliminisanja negativnog efekta erozije zemljita.

7. Odreivanje irine zagona: irina zagona zavisi od: oblika parcele i konfiguracijeterena (duina-irina), veliine radnog zahvata orua za osnovnu obradu zemljita,veliine agregata (traktor sa plugom ili oruem za osnovnu obradu) tj. njegovog radijusaokretanja na uvratinama.irina zagona mora biti pravilan umnoak irine radnog zahvatapluga/orua. Kod uobiajenih agregata obino je irina zagona 30-40 m. Primenjuje se namalim parcelama, ili se velike parcele se dele na zagone kako bi se umanjili praznihodovi i ekonomino troili energija, ljudski i mainski rad, ali i kako bi se smanjio brojrazora i slogova na velikim parcelama na polovinu

8. Prednosti ravnog oranja: Ravno oranje je najkvalitetniji nain oranja u pogleduuravnjenosti povrine zemljita, ujednaenosti dubine, veliine uvratina i stepenasabijenosti zbog lakeg manevrisanja prilikom okretanja (manje gaenje uvratina). Ovo jenajekonominiji nain oranja zbog velike utede ljudskog i mainskog rada, manjegutroka goriva, jer nema praznih hodova na uvratinama, kao kod oranja na zagon. Plugoviobrtai se agregatiraju na traktore velike snage i esto imamo mogunost automatizacijeoranja. Ostvaruju se i vee radne brzine, pa se kvalitetno oranje obavlja i u iremintervalu fizike zrelosti zemljita za obradu.

9. Fizika zrelost zemljita za obradu: Stanje vlanosti zemljita koje omoguujekvalitetnu obradu jeste interval vlanosti iznad granice plastinosti, a ispod granicelepljivosti (Attebergove konstante). Omoguuje utedu energije, ljudskog i mainskograda, kako u osnovnoj, tako i u dounskoj obradi koja se izvodi kasnije. Ako je zemljitesuvo, plastica se kida i odvaljuju se krupne grudve i nepravilni komadi i poveava vuniotpor. Ako je zemljite vlano, plastica se kaia i poveava proklizavanje. Agregati vee


3/14

snage poveanjem brzine kretanja smanjuju zavisnost od intervala vlanosti u okvirufizie zrelosti zemljita za obradu.

10. Sistem zasnivanja ornice: Oblagoroavanje ili antropogenizacija, podrazumevazasnivanje orninog sloja i prilagoavanje autohtonih karakterisitika odreenih tipoova

zemljita potrebama savremene poljoprivredne proizvodnje. Mada je najvei deopovrina zemljita gde to ima racionalno oravdanje ve preiveden kulturi treba znati dasistem podrazumeva raliite agrotehnike mere u prvom redu duboku meliorativnuobradu, unoenje velike koliine organske materije (humizacija), unoenje forfornihubriva na rezervu (fosfatizacija), neutralizaciju zemljine kiselosti (kalcizacija),meliorisanje alklnih i zaslanjenih zemljita i druge mere.

11. Melioracijski i drugi specijalni sistemi obrade zemljita: U sklopu irih zahvataureenja i sistematizacije poljprivrednog zemljita podrazumevaju se hidomeliorativnizahvati koje prate sloeni zahvati komasacije, arondacije, ureenja putne infrastruktureitd. Nakon kompletnog ili deliminog uklanjanja postojee vegetacije i ostataka panjeva,

obavljaju se mere duboke obrade u cilju razbijanja nepropusnih slojeva (vibracionorazrivaka ili podrivaka orua), meanja zemljinih slojeva razliitog mehanikogsasatava (obrada morskog dna na polderima), ili prevrtanje zemljinih slojeva kodrigolovanja u cilju pripreme za podizanje viegodinjih zasada vonjaka i vinograda.12. Sistemi obrade zemljita za prolene okopavinske useve: U ovom sistemu obradezemljita, operacije obrade su: obrada strnita; letnje plitko oranje; jesenje duboko oranje;dopunska obrada zemljita, koja se sastoji od: predzimskog zatvaranja brazdi brananjemili vlaenjem, ranoprolenog kultiviranja ili tanjiranja i predsetvene pripremekombinovanim oruem (setvospremaem) ili drljanjem. U pojedinim sluajevimapraktikuje se proleno (setveno) oranje: kanjenje u jesen ili do poetka zime, zemljita ubrdskoplaninskom podruju podlona eroziji, intenzivni usevi koji zahtevaju prorahljenozemljite (eerna repa, krompir), jako sabijanje zemljite tokom zime (peskovitazemljita nakon velikih snenih padavina).

13. Zadaci letnje obrade strnita:- ouvanje zemljine vlage- smanjenje zakorovljenosti

- podvrgavanje etvenih ostataka mineralizaciji

Zaoravanjem strnita preseca se kapilaritet i stvara izolacioni sloj koji je u stanju dasprei isparavanje vode iz zemljita, ali i dovoljno rastresit da primi padavine izatmosfere. Zaoravanjem se rasuto korovsko seme po povrini, kao i ono iz dubljihslojeva, stavlja u povoljne uslove za klijanje. Uz dovoljno vlage semena korova seprovociraju na nicanje, a potom narednim letnjim oranjem unitavaju. Zadrana vlagapodsticajna je i za rad mikroorganizama koji razlau etvene ostatke.

14. Sistemi obrade zemljita za ozime useve guste setveUspeh ovog sistema obrade zavisi od vremena kada e se pristupiti obraivanju, a ovoopet zavisi od vremena ubiranja (etve, berbe) prethodnog useva. Upravo zbog navedenih


4/14

razloga postoje razliite varijante obrade za ozime useve sa veim ili manjem brojemoperacija, ali se sve one mogu svesti na dve glavne:

- setveno oranje (obino se izvodi na manju dubinu)Ako su predusevi za ozime strnine soja, u manjoj meri suncokret, onda dubina oranja neprelazi 20 cm, dok je u sluaju kukuruza kao preduseva, zbog velike mase etvenih

ostataka, dubina oranja 25, ak i 30 cm. Ako je eerna repa predusev gajenju ozimihstrnina, onda se vrlo esto praktikuje redukovana obrada, jer je zemljite nakon vaenjarepe u vrlo rastresitom (poluobraenom) stanju.

- dopunska obrada do setveUglavnom se svodi na drljanje, ree obradu kombinovanim oruima i uvek je praenovaljanjem nakon setve u sluaju nedovoljne zemljine vlanosti i loije predstvenepripreme zemljita.

15. Sistemi obrade zemljita za naknadne, postrne i meuuseve: Uspeh u prozvodnjinaknadnih i postrnih useva zavisi od maksimalnog korienja raspoloivih resursa uprvom redu energije sunca. Ako je izvodljivo na dan etve prethodnog useva (ozima

grahorica ili graak, ozimi jeam, ozima penica) treba zavriti sve operacije obradezemljita i samu setvu. Najee se izvodi kombinovanim oruima, ili se vei broj oruaagregatira u jedan ili svega par prohoda. Koristi se povoljno stanje vlanosti zemljita ipotuje injenica da ono brzo gubi fiziku zrelost za obradu. Intenzitet obrade je smanjen,kao i dubina izvoenja pojedinih operacija. Za meuuseve (uljana repica, ogrtica,slaica, stoni kelj, grahorice) neophodno je dobro pripremiti setvenu posteljicu da primirelativno sitno seme i obezbedi dobar kontakt semena i zemljita u uslovima variranjazemljine vlanosti krajem leta i poetkom jeseni.

16. Vreme setve. U uslovima umereno kontinentalne klime u kojima se nalazi i naazemlja, svi gajeni usevi po vremenu setve mogu se podeliti na:

Glavni periodi: Sporedni period:- ozime (setva u jesen) -letnja setva (postrni i meusezonski usevi)- jare (setva u prolee)- fakultativne (setva u jesen i u prolee)

17. Jesenja setva - setva ozimih useva: Vreme setve ozimih useva treba tako prilagoditi,da oni koristei dovoljno vlage i toplote mogu dobro da se razviju, ovrsnu i pripreme(kaljenje) za prezimljavanje na otvorenom polju. Meutim, ni svi ozimi usevi nisupodjednako otporni na niske etemperature, zbog ega je optimalno vreme setve razliito.Rani ozimi usevi koji se seju tokom septembra su: ozima uljana repica, ozima grahorica,ozimi stoni graak, ozima ra i ovas. Svako oklevanje sa setvom dovodi usev u opasnostod izmrzavanja.Kasniju setvu imaju: ozima penica i ozimi jeam, koje treba posejati tokom oktobrameseca i eventualno sa zakanjenjem do desetog novembra. Svaka setva posle rokaogleda se u smanjenju prinosa. Poevi od poslednje dekade septembra i prve dekadeoktobra se seju osetljivije sorte ozimog jema i u manjoj meri ozime penice sa manjenaglaenim stepenom ozimosti, a kasnije do kraja oktobra, one sorte koje bolje podnosezimske mrazeve.


5/14

18. Prolena setva setva jarih useva: Jari usevi imaju razliite potrebe za toplotom,kao i razliitu otpornost na eventualnu pojavu kasnih prolenih mrazeva. Zbog navedenihrazloga jari usevi dele se na dve grupe po vremenu setve:

- rane prolene i

- kasne prolene useveVreme setve ranih prolenih useva je od sredine februara do poetka marta meseca. Uove useve spadaju: usevi gustve setve: jara strna ita, (penica, jeam, ovas, ra) lucerka,crvena detelina, okopavinski usevi: eerna i stona repa, suncokret, ali i vani porvtarskiusevi: graak, crni luk i mrkva.Setva kasnih prolenih useva obavlja se uglavnom tokom aprila meseca. U ovu grupuuseva spadaju ekonomski najznaajniji okopavinski usevi: kukuruz i soja, ali i pasulj,sirak, proso, konoplja, pamuk, duvan, te ekonomski najznaajniji povrtarski usevi:paradajz, paprika, krastavac, lubenica, dinja i veina toploljubivih vrsta povra.

19. Letnja setva postrni usevi: Setva ovih useva obavlja se posle etve strnina ili

izmeu dve glavne sezone (prolee-jesen). Za ovu setvu obino se koriste usevinamenjeni stonoj ishrani (silaa), ljudskoj ishrani i neke povrtarske vrste (kukuruz, soja,pasulj, boranija, kukuruz eerac, kupus, karfiol, brokoli, cvekla, krastvci-kornioni).

20. Dubina setve zavisi od: krupnoe semena, osobina zemljita, vlanosti i raspodelevlage u zemljitu i od vremena setve.Krupnija semena seju se na veu dubinu iz sledeih razloga: imaju vie hraniva, veuenergiju klijanja, i vee potrebe za vodom koja se nalazi na veoj dubini.Na zemljitima teeg mehanikog sastava seme se seje na manju dubinu zbog injeniceda ova zemljita imaju dovoljno vlage ali nedostatak toplote i kiseonika za klijanje.Pored toga, zbijenija su te oteavaju probijanje klijanaca do same povrine.Na lakim, rastresitim zemljitima i u aridnoj klimi seje se dublje. U ovom sluaju, pliasetva nosi rizike od nedostatka vlage, a i klijanci mogu lako promrznuti.U sluaju setve izvan optimalnog roka treba setvu ozimih useva izvesti na veu dubinu,kako bi se klijava zrna zatitila od izmrzavanja, a takoe i jarih useva, jer vlaga upovrinskom sloju dosta oscilira pod uticajem visokih temperatura.

21. Naini setve: Nainom setve treba omoguiti geometrijski najpravilniji rasporedsemena na odreenoj povrini i po dubini, kako bi se semenu tj. buduim biljkama stvorioneophodan vegetacioni prostor za rast i razvie. Razlikuju se dva osnovna naina setve:

a) setva po celoj povrini (omana)

b) vrstana setva (setva u redove)

Runo se moe sejati po celoj povrini, pod motiku u redove, kuice, iza pluga u otvorenebrazde. Koristi se na manjim povrinama u ratarstvu i povrtarstvu.Mainska vrstana setva omoguava precizan raspored semena i praktikuje se na velikimpovrinama u ratarstvu.

22. Setva po celoj povrini (omana setva): Izvodi se obino na prethodno obraenoj ipripremljenoj povrini za setvu, mada moe i na neobraenoj, da bi se kasnije tanjiranjemili plitkim oranjem unela i sa zemljitem izmeala semena. Posle setve neophodno je


6/14

seme pokriti slojem zemljita, obino drljanjem, brananjem ili vlaenjem. Ovaj nainmoe se koristiti za setvu strnih ita, deteline, lucerke.Nedostaci omane setve su: obavlja se dvofazno (prvo setva a potom pokrivanje semena

zemljitem); neravnomeran raspored po povrini i neujednaena dubina setve; zavisi odspoljnih uslova (vetar je ometa);deo semena se ne pokrije i pod uticajem niskih

temperatura strada; potrebna je vea koliina semena za 20-30% od uobiajene mainske.23. Vrstana setva: Na ovaj nain dobija se ravnomerno nicanje i ujednaen usev kojiravnomernije koristi hraniva i vodu, mnogo konkurentniji u odnosu na korove.Omoguava istovremeni prelazak biljaka iz jedne u drugu fazu porasta i razvia, uzravnomerno stasavanje i sazrevanje.Varijante vrstane setve su:

1. Setva u uske redove (uskoredna setva)Varijante: a) unakrsna setva; b) u zbijene redove; c) u trake2. Setva u iroke redove (irokoredna setva)Varijante: a)setva u neprekidne redove; b) setva u isprekidane redove; c) u kuice

24. Koliina semena za setvu direktno utie na visinu i kvalitet prinosa gajenih biljaka,omoguava dobijanje predviene gustine useva (broj biljaka po jedinici povrine).Koliina semena za setvu zavisi od brojnih inilaca kao to su: vrsta useva, sorte (hibrida)i specifinih zahteva u poledu optimalne veliine i oblika vegetacionog prostora, da li susorte ozime ili jare, rane ili kasne, zatim klimatsko-zemljinih inilaca, odnosno u kojojmeri ovi faktori odsupaju od optimalnih vrednosti, a najvie od kvaliteta semena,odnosno njegove poljoprivredne vrednosti. Na koliinu semena utie u velikoj meri ciljodnosno namene proizvodnje (merkantilni usev, usev za silau, semenski usev), nainsetve i nivo tehnike opremljenosti (mehanika, precizna ili pneumatska sejalica), optegnivoa agrotehnike, vodnog reima (sa navodnjavanjem ili bez navodnjavanja) .

25. Podela ubriva: Po svom sastavu sva ubriva dele se na: organska, mineralna,organo-mineralna i mikrobioloka ubriva.Podela po njihovom agregatnom stanju: vrsta, tena i gasovita ubriva.Podela prema nameni: osnovna i dopunska.Podela prema rastvorljivosti i nainu delovanja: slaborastvorljiva (prave kiseline),rastvorljiva u citratima, vodorastvorljiva, sporodelujua i kotirana ubriva.

26. Mikro i makroelementi: Svi elementi koji se nalaze u biljkama mogu se svrstati udve grupe:

a) Neophodni biogeni elementi:(C,H,O,N,P,K,Ca,Mg,S,Fe,Mn,Cu,Zn,Mo,Co,B)b) Korisni elementi (Na,Cl,Si)

Neophodni elementi su oni bez kojih biljka ne moe da proe svoj ivotni ciklus i u ijemnedostatku se na biljkama pojavljuju karakteristini simptomi deficita obezbeenosti.Korisni elementi su oni bez kojih biljke mogu da zavre svoj ivotni ciklus, ali koji moguda deluju stimulativno na rastenje i razvie.Svi navedeni neophodni elementi ne nalaze se u biljkama u podjednakim koliinama pase zato dele na:- makroelemente (C,H,O,N,P,K,Ca,Mg,S,Fe); osnovni N,P,K, sekundarni Ca,Mg


7/14

- mikroelemente (B,Mn,Cu,Zn,Mo,Co)

27. Osnovno ubrenje deluje na odravanje i unapreenje plodnosti zemljita.Osnovnim ubrenjem popravljaju se struktura, fizike i vodne osobine zemljitaunoenjem ubriva organskog porekla (stajnjak, kompost, zelenino ubrivo) i

mineralnog porekla (sirovi fosfsti, Tomasovo brano). Osnovna ubriva moraju uzemljitu da pretrpe odreenu transformaciju kako bi dospela u hemijske oblike koji sudirektno pristupani biljkama.Meliorativno ubrenje je posebni oblik osnovnog ubrenja, iji je glavni zadatakpopravka nepovoljnih osobina i niske plodnosti zemljita. Prema materiji koja seprimenjuje meliorativno ubrenje se deli na: humizaciju, kalcizaciju, gipsovanje,fosfatizaciju, kalizaciju, a sve je deo sloenog sistema oblagoroavanja, odnosnozasnivanja ornice.

28. Organska ubriva su: vrsti i teni stajnjak, visokohumifikovana peletirana ubrivaivotinjskog porekla, osoka, razliite vrste komposta od biljnih i ivotinjskigostataka, od gradskog smea, produkata preiavanja otpadnih voda gradova iindustrije, zelenina ubriva, sapropel i dr.

29. Stajnjak je sastavljen od vrstih i tenih izluevina-ekskremenata domaih ivotinja iprostirke. Pored slame za prostirku se mogu koristiti kukuruzovina, piljevina, lie,paprat, treset. Smatra se potpunim ubrivom jer sadri sve neophodne elemente znaajneza ishranu biljaka. Ima veliki znaaj u poveanju plodnosti zemljita i prinosa gajenihbiljaka. Povoljno utie na fiziko-mehanike osobine zemljita. Sa njim se u zemljiteunosi znaajna koliina organske materije i mikroorganizama. Najcenjenije vrste vrstogstajnjaka su konjski, oviji i ivinski. Hemijski sastav zgorelog stajnjaka: N (0,50%);P2O5 (0,25%); K2O (0,60%); organska materija 20% , kao i mikrojedinjenja:

B,Mn,Co,Cu,Zn,Mo.30. Kompost predstavlja vrsto organsko ubrivo nastalo fermentacijom meavinerazliitih organskih otpadaka gazdinstva iz poljoprivrede, pre svega biljne proizvodnje,komunalnih otpadaka i industrijskih postrojenja. Za komposte je karakteristino da je kodnjih proces humifikacije iao do kraja tako da je organska materija u njima trajni humus.Prema izvoru organske materije koje se mogu kompostirati, ova vrsta ubriva deli se nasledee grupe: kompost od stajnjaka, slame i kukuruzovine, treseta, otpadaka mesneindustrije, drvne industrije, iz prerade voa i groa, komposti od gradskog smea.Koliina biljnih hraniva u kompostu zavisi od vrste otpadaka ali bi se proseno moglouzeti da sadri: Azota 0,35%, Fosfora 0,20%, Kalijuma 0,25%, Kalcijuma 3,7% i

organske mase do 75%. Lumbri humus (glistenjak) nastaje kompostiranjem sveegstajnjaka radom kalifornijskih glista. Ima znaajnu ulogu u ostrukturivanju zemljita.

31. Zelenino ubrenje (sideracija): Pod zeleninim ubrenjem podrazumeva sepostupak unoenja u zemljite svee (nadzemne i korenske) mase za te svrhe zasnovanihuseva. Od useva za zelenino ubrenje ne trai se rod nego imaju namenu da se koristeiskljuivo u svrhu ubrenja zemljita. Hranljivi elementi koji se nalaze u ovom ubrivunisu direktno dostupni biljkama, ve je neophodno izvesno vreme da se organska materija


8/14

razloi tj. mineralizuje pod uticajem mikroorganizama. Sideracijom se poveava sadrajorganske materije u zemljitu, poboljavaju se fizike osobine zemljita, poveava fondaktivne materije, jednom reju poveava se plodnost zemljita. Za ove namene seprvenstveno koriste biljke iz familije Fabaceae, koje imaju sposobnost azotofiksacije,zahvaljujui simbiotskom odnosu bakterija iz roda Rhisobium sp. Bakterije u kvricama

na korenu prevode atmosferski azot u nitratnu, lako dostupnu formu azota (grahorice,stoni graak, esparzeta i dr) Biljke iz familije Brassicaceae osim obogaivanja zemljitaimaju i alelopatski uticaj i fitosanitarnu ulogu: uljana repica, ogrtica, slaica.

32. Dopunsko ubrenje ima zadatak da gajene biljke, u pojedinim njihovim fazamaporasta i razvia, obezbedi dovoljnom koliinom hraniva u lako pristupanom obliku.Dopunska ubriva se prema agregatnom stanju dele na: tena, vrsta i gasovita, a premasadraju hraniva na prosta (pojedinana) i sloena. Pojedinana ubriva u svom sastavusadre jedan hranljivi element a sloena dva, tri ili vie biogenih elemenata. Za dopunskoubrenje koriste se uglavnom mineralna ubriva.

33. Mineralna ubriva sastavljena su iskljuivo od mineralnih materija i sadrehranljive elemente u neorganskom obliku, razliite rasvorljivosti i nejednakepristupanosti biljkama.Prema broju hranljivih elemenata dele se na:

1. Makroubriva koja mogu biti:a) prosta (pojedinana)- N,P,Kb) sloena: - dvojna (sadre dva hranljiva elementa)

- trojna (sadre sva tri hranljiva elementa)c) meana (nastaju fizikim sjedinjavanjem komponenti, najee prostih soli)d) kompleksna (nastaju hemijskom reakcijom ili nekim drugim postupkom)2. Mikroubriva- mogu biti sa jednim ili vie mikrohraniva (Fe,S,Mn,Cu,Zn,Mo)

34. Azot je vodei makroelement sa stanovita plodnosti zemljita i izrazito deluje navisinu prinosa gajenih biljaka. U zemljitu se nalazi u mineralnom obliku (amonijani initratni oblici azota) i organskom obliku (humati). Azot vezan u organskom obliku nijedirektno pristupaan biljkama, ve procesom mineralizacije pod uticajemmikroorganizama prelazi u mineralne oblike azota dostupne biljkama.

35. Fosfor: Prisustvo fosfora u zemljitu pozitivno utie na strukturu, nakupljanjehumusa, rad mikroorganizama. Fosfor utie na skraenje vegetacionog perioda biljaka,pospeujui cvetanje, zametanje i dozrevanje plodova. Kod zrnenih skrobnih biljaka utiena vei sadraj aminokiselina, na vrstinu stabljike to spreava poleganje, kod uljanihbiljaka na vei sadraj ulja, kod svih biljaka poveava otpornost prema spoljanjimuticajima.

36. Kalijum: Ovim elementom bogati su mladi, rastui delovi biljke, kao i biljni organibogati ugljenim hidratima i skrobom. Kalijumova ubriva deluju na porast i poboljanjekvaliteta biljnih proizvoda. Kod eerne repe poveavaju sadraj eera, kod krompira iita sadraj skroba, kod uljanih biljaka sadraj ulja, a kod povrtarskih useva na sadrajeera itd. Utiu na racionalno troenje vode od strane biljaka, kao i na otpornost biljakaprema izmrzavanju i bolestima, jer kalijum uestvuje u izgradnji velikog broja enzima.


9/14

37. Pojedinana azotna ubriva dele se na:- amonijana (azot u molekularnom NH3 ili katjonskom NH4+ obliku)- nitratna (azot u obliku NO3- anjona)- amonijano nitratna (azot u obliku NH4+ i NO3- jona)

- amidna ubriva (azot u amidnom NH2 obliku)38. Amonijana ubriva su:- Anhidrovani amonijak (bezvodni, gasoviti) predstavlja najkoncentrovanije azotnoubrivo sa 82,2% N ili 99,9% NH3. Ovo ubrivo je fizioloki kiselo.- Amonijana voda- dobija se rastvaranjem gasovitog amonijaka u vodi uz hlaenje.Najee su to vodeni rastvori sa 16,5%; 20,5% i 24,5% azota. ubrivo je fiziolokikisele reakcije.- Amonijakati (20-38% N) sadre azot u amonijanom NH 4, nitratnom NO3i amidnomobliku NH2 . Amonijakati se mogu predstaviti sl. formulama:- amonijakat na bazi NH4 NO3

- amonijakat na bazi CO(NH2)2- amonijakat na bazi NH4 NO3 i CO(NH2)2- Amonijum sulfat (NH4)2SO4 - ubrivo je fizioloki kisele reakcije. Moe se upotrebitiza ishranu svih useva, kako predsetveno tako i u prihranjivanju.- Amonijum hlorid (NH4Cl) Najkiselije azotno ubrivo

39. Nitratna ubriva- ilska alitra (NaNO3) Karakterie se velikom rastvorljivou tako da se vrlo lakoispira u dublje slojeve. Kao fizioloki alkalno ubrivo preporuuje se na zemljitimakisele reakcije.- Norveka alitra Ca(NO3)2 Sadraj azota kree se od 13-15%. Kalcijum-nitrat jealkalno ubrivo. Kalcijum iz ovog ubriva poboljava strukturu zemljita.

40. Amonijano- nitratna ubriva- Amonijum-nitrat ( NH4 NO3) Predstavlja najrastvorljivije azotno ubrivo. Sadri 34,7-35% azota, od ega je jedna polovina u nitratnom, a druga u amonijanom obliku. NH4NO3 je kisela so zbog toga to biljke apsorbuju bre amonijak od nitratnog jona. Poejnoje na karbonatnim zemljitima.- Kreni amonijum-nitrat (KAN) - NH4 NO3 + CaCO3.isti NH4 NO3 ima nepovoljne fizike osobine koje se mogu ukloniti sa CaCO 3. ubrivoje neutralne reakcije, sadraj azota u ubrivu menja se od 20-27% u zavisnosti odupotrebljene koliine krenjaka za neutralizaciju. Povoljno je za sva zemljita, posebnoza kisela. Moe se upotrebiti za prihranjivanje svih useva.

41. Amidna ubriva- Kalcijum cijanamid- CaCN2 je so prakaste strukture, manje rastvorljivosti u vodi.Sadri 18-22% azota. ubrivo je alkalne reakcije.- Karbamid (UREA) CO(NH2)2 Visoko koncentrovano azotno ubrivo koje sadri46% azota u amidnom obliku. Fizioloki je slabo kisele reakcije, poseduje velikurastvorljivost u vodi. Zbog postepene transformacije azota nakon upotrebe ureje, iz


10/14

amidnog, prvo u amonijani, a potom u nitratni oblik, gubici azota ispiranjem su manji uodnosu na ostala ubriva. Urea se moe primanjivati u vrstom i tenim stanju, priosnovnoj obradi, predsetveno i u prihranjivanju.

42. Prirodna fosforna ubriva

- Kotano brano sadr 22-30% P2O5- Sirovi fosfati (fosforit i apatit) -32-36% P2O5

43. Industrijska fosforna ubriva- Superfosfat-Ca(H2PO4)2 * 2CaSO4; (18-21% P2O5)Predstavlja alkalno ubrivo, rastvorljivo u vodi. Moe se primeniti u svako doba, alinajbolje rezultate daje ako se primenjuje pred setvu. Na ubrenje superfosfatom povoljnoreaguju strna ita, eerna repa, mahunarke.

44. Koncentrovani superfosfati- Dvostruki superfosfat (38-53% P2O5). Ima slabo kiselu reakciju

- Trostruki superfosfat (tripleks) Ca(H2PO4)2 * H2O. Sadri 40-50% P2O5- Precipitat CaHPO4 * 2H2O. Sadri 20-35% P2O5. Neutralne je reakcije- Termofosfat (19-20% P2O5)- Tomasovo brano Ca4P2O3 (16-22% P2O5). Bazne je reakcije

45. Prirodne, sirove kalijumove soli-Kainit (KCl * MgSO4 * 3H2O). Sadri 10-15% K2O i oko 40% hlora. Pogodan je zaprimenu na lakim i peskovitim zemljitima, naroito za ubrenje livada i panjaka. Manamu je niska koncentracija tj. treba ga 3-4 puta vie od koncentrovanih kalijumovih soli.- Karnalit (KCl * MgCl2 * 6H2O). Sadri 9-12% K2O.- Salvinit predstavlja meavinu KCl i NaCl. Sadri17-19% K2O i mnogo hlora. Sluikao sirovina za proizvodnju visoko koncentrovanih kalijumovih soli.- Tvrda so (MgSO4 * 7H2O). Sadri 16% K2O i dosta hlora.

46. Koncentrovane kalijumove soli- Kalijum-hlorid (KCl). Sadri 40-60% K2O. Ovo ubrivo nije pogodno za gajene biljkeosetljive na hlor (krompir, duvan, hmelj, povre, voe). Fizioloki kiselo ubrivo.- Kalijum-sulfat (K2SO4). Pogodan za primenu u usevima koji su osetljivi na hlor. Iako jefizioloki kiselo ubrivo, na zemljite ne deluje tetno jer se reakcijom u zemljitu javljanerastvorljivi CaSO4. Pogodan je za fertigaciju na alkalnim zemljitima. Takoe veomapoeljan u proizvodnji na jako humoznim zemljitima i u specifinim zasadima:borovnica, brusnica.- Kalijum-nitrat (KNO3). Sadri 46% K2O i 13% N-NO3. Upotrebljava se kao sirovina zameana vodorastvorljiva ubriva, za prihranjivanje u granulisanoj formi i za fertigaciju.Izuzetno doprinosi akumulaciji eera i skroba.- Kalijum-magnezijum sulfat (K2SO4 * 2MgSO4). Sadri 25-30% K2O, upotrebljava se naisti nain kao i kalijum-sulfat.- Biljni pepeo sadri 6-10% kalijuma, 3-5% fosfora i 30-35% krea. Najvei sadrajkalijuma ima pepeo stabljika suncokreta (40%), duvana (29%), heljde, pamuka, raene i


11/14

penine slame i drveta (10%). Pogodan je za ubrenje livada, panjaka, suncokreta,krompira, vonjaka, vinograda.

47. Meana ubriva proizvode se obinim mehanikim meanjem dva, tri ili vuepojedinanih ubriva, pri emu ne dolazi do hemijskih reakcija izmeu upotrebljenih

komponenti (ubriva). Prema ukupnim koliinama aktivnih hraniva u 100 kg ubrivadele se na: obine koncentracije (do 25%); srednje koncentracije (25-30%) ikoncentrovana (vie od 30%). Ostatak do 100 kg je neaktivna materija: pesak, krenjak,gips. Ustaljene koncentracije su: 4:11:9 ; 3:10:11 ; 8:8:8 ; 10:10:10.

48. Kompleksna ubriva su prava sloena ubriva koja se proizvode razliitimtehnolokim postupcima. Sirovine delimino ili potpuno hemijski reaguju, dajui ubrivou kome su hranljive komponente, delimino ili potpuno meusobno hemijski povezane.Prava kompleksna ubriva su visoko koncentrovana sa sadrajem hranljive materijeizmeu 40% i 60%, najmanje dva ili tri hranljiva elementa i daleko manjim sadrajemneaktivnih materija. Asortiman naih fabrika sastavljen je od sloenih dvojnih i trojnih

kompleksnih ubriva, npr: NP (20:30:0 ; 20:12:0); NPK (15:15:15 ; 13:13:21 ; 8:4:24 ;8:16:24).

49. Razlika izmeu koliine ubriva i koliine hranivaKoliine potrebnih ubriva zavise od: iznoenja pojedinih hraniva prinosom glavnih isporednih proizvoda, obezbeenosti zemljita odreenim makro i mikro elementima,procenta usvajanja od strane useva i sadraja hraniva u ubrivu izraenom u procentima.Iz potrebne koliine hraniva za odreenu visinu prinosa, u datim uslovima, izraunava sepotrebna koliina ubriva.

50. Vreme primene organskih i mineralnih ubrivaOrganska ubriva slue za osnovno ubrenje, najee u jesen i zahtevaju transformacijuu zemljitu, tokom nnajmanje est meseci do setve/sadnje narednog prolea okopavinskihuseva.Mineralna ubriva koriste se za:- osnovno ubrenje pred osnovnu obradu zemljita (obino se unosi polovina fosforne ikalijumove komponente i 1/4 do 1/3 azotnih hraniva).- startno ubrenje u dopunskoj (predsetvenoj), obradi zemljita ili sa samomsetvom/sadnjom (obino se unosi ostatak fosfornih i kalijumovih hraniva i 1/4 do 1/3azota).- prihranjivanje, tokom obaveznih mera nege u vegetaciji (obino se unosi do 1/2 azotnihhraniva).Povrtarski usevi imaju drugaiju preraspodelu:- za osnovno i startno ubrenje se upotrebi do 1/3 potrebnih N,P,K,Ca,Mg hraniva aostatak se primenjuje u prihranjivanju putem sistema za navodnjavanje (fertigacija).

51. Osnovni elementi plodoreda su:- plodosmena i- poljosmena, kao i- odmor zemljita


12/14

52. Plodosmena se definie kao naelo prema kome se jedan usev smenjuje nekimdrugim, tj. naelo da se gajenje jednog useva prekida za jednu dve, ili vie godina,setvom i gajenjem nekog drugog, ili drugih useva na istom polju. Treba usvojiti takvuplodosmenu koja e omoguiti blagovremeno izvoenje obrade zemljita, ubrenje i

setvu u optimalno vreme narednog useva u plodoredu.53. Poljosmena se definise kao naelo prema kome se jedan usev iz godine u godinuuvek gaji na nekom drugom polju. Poljosmena je, u sutini, prostorno smenjivanje usevana plodorednim poljima. Smenjivanje useva po pojedinim poljima u toku jedne godinenosi naziv rotacija. Kada jedan gajeni usev obie sva plodoredna polja na koja jeproizvodna povrina gazdinstva podeljena, zavrava se jedna rotacija i poinje druga.Prema tome, rotacija predstavlja vremenski period posle koga jedan usev ponovo dolazina istu povrinu.

54. Odmor zemljita slui obnavljanju zemljine plodnosti. U poetku je zemljite

preputano spontanoj korovskoj vegetaciji da u kraem ili duem vremenskom periodu(parlog, prelog, zaleaj) povrati izgubljenu plodnost. Kasnije je praktikovan crni ugar(ugarenja), tokom kojeg se u trajanju od godinu dana zemljite obraivalo i ubrilo i timevraala izgubljena plodnost. Danas se ugari nakon etve penice, a neposredno predjesenje duboko oranje unosi se stajnjak sa istim ciljem.

55. Mesto strnih ita u plodoredu: Strna ita, kao usevi guste setve, spreavaju pojavukorova, a posle etve zemljite ostaje pod strnjikom, to prua mogunost suzbijanjanekih viegodinjih korova. U sluaju masovne zakorovljenosti divljim sirkom, nastrnitu se mogu primeniti herbicidi na bazi glifosata za suzbijanje ovog korova izrizoma.Strna ita treba sejati posle okopavinskih useva, jer dobro koriste produeno dejstvoduboke obrade i ubrenja. Ozimim strnim itima vie odgovaraju okopavine koje ranijenaputaju obradivu povrinu, jer ostaje dovoljno vremena za obradu i setvu u optimalnomroku. Jara strna ita uspevaju dobro i posle kasnih okopavina. Dobri predusevi su ijednogodinje leguminoze (soja, graak, grahorica), ali ne i viegodinje leguminoze(lucerka, crvena detelina, esparzeta) jer isuuju zemljite, a korenov sistem ita je slabijeusisne moi.Sama strna ita su veoma dobri predusevi za ratarske i povrtarske useve, kao imeuuseve, s obzirom da se njihova etva obavlja rano, krajem juna poetkom jula. Uuslovima navodnjavanja to omoguuje i vrlo uspenu postrnu setvu i 2 etve tokom jednevegetacione sezone

56. Mesto okopavina u plodoredu: Okopavinski usevi (kukuruz, suncokret, eernarepa, krompir, soja) zahtevaju intenzivnu agrotehniku koja podrazumeva duboku osnovnui intenzivnu predsetvenu pripremu i jako ubrenje osnovnim organskim i mineralnimubrivima. Iz navedenih razloga okopavine su dobri predusevi za veinu ratarskih usevakoji koriste produeno dejstvo duboke obrade i ubrenja.Dobri predusevi za okopavine su strna ita, viegodinje i jednogodinje leguminozeSoju ne treba gajiti posle suncokreta zbog zajednikih bolesti.


13/14

Od povrtarskih useva, dobri predusevi krompiru su: krastavac, povre iz porodiceleguminoza (Fabaceae), luk, a loim se smatraju paradajz i paprika zbog zajednikihbolesti i tetoina. Rani krompir dobar je predusev za kupusnjae koje se gaje kaomeuusevi.

57. Znaaj i prednosti jednogodinjih leguminoza u plodoredu: Leguminoznipredusevi ostavljaju rezerve azota u zemljitu, imaju dubokohodan korenov sistem, veeusisne moi. Na taj nain usvajaju tee pristupana hraniva i iznose ih iz podorninogsloja zemljita u ornini (ascedentno kretanje). Predusevi kraeg vegetacionog perioda sobzirom na vreme etve (berbe), pruaju vie mogunosti za sve agrotehnike mere dosetve narednog useva, ime se obezbeuje potovanje optimalnog roka setve.Jednogodinje leguminoze (soja, pasulj, graak, grahorica, bob, lupina) su odlinipredusevi za ozimu penicu, a dobri za okopavine i jara ita. Sa druge strane ita iokopavinski predusevi dobri su predusevi za viegodinje i jednogodinje leguminoze.

58. Prava plodoredna trojka

Osnovne jedinice iz kojih je sastavljen plodored su:- pravi lan (plodoredna trojka)- krnji lan (plodoredna dvojka)

Prava trojka sastavljena je iz tri useva, po jedan iz svake grupe (strna ita-okopavine-leguminoze). Meutim, plodoredna trojka moe biti sastavljena od dva useva iz iste grupei jednog iz preostale dve. U tom sluaju nosi naziv po dominantnim usevima u trojci:

- itna trojka sastavljena iz dva strna ita i okopavine- okopavinska trojka sastavljena iz dve okopavine i jedne strnine- krmna trojka sastavljena iz dve samostabilne leguminoze i jedne okopavine

Plodoredna dvojka naziva se krnjim lanom jer mu nedostaje jedan usev iz tri navedenegrupe.

59. Samopodnoljivi usevi i kratkotrajna i viegodinja monokultura: Gajenje istoguseva iz godine u godinu na istom polju naziva se monokultura. Stalnom monokulturomzemljite se jednostrano iskoriava, iscrpljuje, zakorovljava, nagomilavaju se patogenetetoine, a prinosi znaajno opadaju. Opadanje prinosa, kao posledica uzastopnoggajenja useva na istom polju naziva se'' malaksalost'' zemljita. Iz rezultata prouavanjauticaja dugogodinje monokulture, kod svih ispitivanih kultura dolo je do opadanjaznaajog prinosa i sa trajanjem ogleda prinosi su bili sve nii.Uzroci pojave malaksalosti zemljita mogu biti:

- nedostatak hraniva i mikroelemenata- fitosanitarni razlozi- toksina teorija- bakterijska teorija- alelopatija

Samopodnoljivi usevi podnose ee vraanje na isto polje, pa ak i gajenje umonokulturi bez znaajnijeg smanjenja prinosa.Prema stepenu samopodnoljivosti ratarske kulture svrstane su u etiri grupe:1. samopodnoljivost (ra, kukuruz, soja, bob, pirina, sirak)2. umerena samopodnoljivost (krompir, pasulj, graak, lupina, grahorica)


14/14

3. manja samopodnoljivost (jeam, penica)4. samonepodnoljivost (lan, suncokret, lucerka, crvena detelina, eerna repa, ovas,graak, uljana repica).ak i kod kukuruza dugogodinja monokultura dovodi do manjeg opadanja prinosa. Iznavedenog razloga a posebno zbog pojave kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera

virgifera), koja napada samo kukuruz u monokulturi, treba ovaj usev gajiti u smeni sadrugim vrstama.eernu repu i suncokret ne treba vraati na istu povrinu 5-6 godina. Soju ne treba gajitiposle suncokreta zbog zajednikih bolesti.

60. Dvopoljni plodored: Najee praktikovan plodored u Srbiji jeste balkanskodvopolje u kome se naizmenino na istoj povrini smenjuju kukuruz i penica. To jeplodored sa najmanjim brojem polja koji je u prednosti u odnosu na monokulturu, ali imai neke nedostatke: setva hibrida kukuruza due vegetacije onemoguava blagovremenoizvoenje osnovne obrade, predsetvene pripreme i setve penice, posebno u sluajunepovoljnih klimatskih uslova u septembru i oktobru mesecu.

61. Tropoljni plodored (evropski i ameriki): Evropski tropoljni plodored imamo kadasoja prethodi penici, a ameriki kada soja prethodi kukuruzu.Evropski: (kukuruz - soja - penica)Ameriki: (kukuruz - penica - soja)Tamo gde se u svrhu odravanja zemljine plodnosti svake tree godine unosi stajnjak,uglavnom se praktikuje evropski tropoljni plodored. U nedostatku stajnjaka, na farmamakoje se bave samo ratarskom proizvodnjom, glavnom usevu kukuruza obino prethodisoja (ameriki tropoljni plodored). Soja kao predstavnik vrste fam. Fabaceae, obogaujezemljite azotom, zahvaljujui simbioznim azotofiksatorima, koje ive na korenovomsistemu ove biljke. Deo azota koji gajena biljka ne iskoristi ostaje za naredni usev inadomestak je redovnom unoenju stajnjaka.

materijal za testove i deo- momirovic

Documents