Boris Hodi Z1119

PRIRODNI TERMOIZOLACIONI MATERIJALI

- Seminarski rad-

Novi Sad, 2014.

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

U NOVOM SADU

SADRŽAJ

1. UVOD...............................................................................................................................2

2. TERMOIZOLACIJA I TERMOIZOLACIONI MATERIJALI................................................3

2.1 Karakteristike termoizolacije.......................................................................................32.2 Materijali za termoizolaciju..........................................................................................3

3. PRIRODNI IZOLACIONI MATERIJALI.............................................................................5

3.1 Trska...........................................................................................................................53.2 Slama......................................................................................................................... 53.3 Pluta........................................................................................................................... 73.4 Konoplja......................................................................................................................73.5 Drugi materijali............................................................................................................8

4. PRIMERI KUĆA SA PRIRODNOM IZOLACIJOM............................................................9

5. ZAKLJUČAK...................................................................................................................15

6. LITARTURA...................................................................................................................16

1

1. UVOD

Temperatura je jedan od najznačajnijih faktora unutrašnje mikroklime.

Za zdrav boravak u unutrašnjem prostoru neophodno je da ga zaštitimo od hladnoće i prekomernog gubitka toplote zimi, odnosno od velikih vrućina u letnjim mesecima.

To se pre svega postiže pravilnom primenom odgovarajuće termoizolacije. Na taj način postiže se i značajna ušteda energije koja se troši na zagrevanje, odnosno hlađenje.

Ispravno postavljena termoizolacija sprečava pojavljivanje buđi i kondenzacije vode na zidovima. Unutrašnje površine zidova ostaju tople i smanjuje se neugodna cirkulacija vazduha.

Danas na tržištu postoji veliki broj materijala za termoizolaciju, kako prirodnih tako i veštačkih. Treba pre svega birati materijal koji je ekološki zdrav, a poželjno je da pored što boljih termoizolacinih svojstava istovremeno bude i dobar zvučni izolator, da se jednostavno ugrađuje i da ima dug vek trajanja.

Materijali za termoizolaciju mogu biti u različitim oblicima – u rinfuzi (perlit, drvena piljevina), meki (vuna u rolni, natron, bituminiziran papir), polutvrde i tvrde ploče. Izbor zavisi i od mesta ugradnje.

.

2

2. TERMOIZOLACIJA I TERMOIZOLACIONI MATERIJALI

Kada se kaže termoizolacija najčešće se misli u stvari na termoizolacioni materijal, čija je funkcija da zaštiti objekat od spoljašnjih toplotnih promena i održi konstantno prijatnu temperaturu u unutrašnjosti objekta. Da bi se jedan materijal mogao nazvati termoizolacionim, mora da ima nisku vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti koja se obeležava grčkim slovom λ (lambda).

Lambda izolacionog materijala mora da bude manja od 1 W/mK i što je niža, to je materijal bolji toplotni izolator.

2.1 Karakteristike termoizolacije

Termoizolacija predstavlja neizostavni elemenat gradnje svakog objekta i o njoj se mora razmišljati već pri projektovanju. Dobra termoizolacija ima sledeće karakteristike:

1. Obezbeđuje prijatnu temperaturu u unutrašnjosti objekta i zimi i leti (bez obzira da li je napolju +40 ili -15 C, temperatura u unutrašnjosti prostorije bi trebalo da bude⁰ konstantna

2. Omogućava da objekat ‘’diše’’, tj. da para koja se stvara unutar objekta nesmetano prolazi kroz fasadnu konstrukciju

3. Sprečava stvaranje vlage, kondenzacije i plesni

4. Mehanički štiti građevinu i produžuje vek njenog trajanja

5. Obezbeđuje energetsku efikasnost objekta - smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje i tako štedi novac i čuva okolinu

6. Utiče na stvaranje zdrave mikroklime za ugodan boravak ukućana unutar prostorija

7. Direktno utiče na vrednost nekretnine u koju je ugrađena, odnosno povećava je.

2.2 Materijali za termoizolaciju

Od prvih koraka čoveka na Zemlji do danas, ljudi su tražili i primenjivali različite prirodne materijale kako bi boravak u svojim staništima učinili prijatnijim. U jednom periodu su to bili materijali biljnog porekla poput slame, trske, granja, a potom i materijali veće gustine – zemja tj.blato, glina, kamen... 

Čak i danas se termoizolacija objekta svodi na iste grupe materijala, no razvitkom moderne tehnologije neki od ovih materijala su ‘’evoluirali’’ te sad umesto običnog kamenog bloka majstori izolacije koriste različite oblike mineralnih vuna – kamenu, staklenu i drvenu. Čak oko 80 odsto svih ugrađenih termoizolacioih materijala čine različite mineralne vune.

Na izbor adekvatnog materijala za zaštitu konkretnog objekta utiču gotovo isti faktori kao i kod svakog drugog građevinskog materijala: lokalni mikro i makro klimatski uslovi, popularnost proizvoda i tradicija gradnje, specifični zahtevi, i naravno cena. Iako niko nije zadovoljan kad mu cena diktira mogućnosti, u današnje vreme većina se pri izboru termoizolacije mora baš najviše oslanjati na nju.

3

Bez obzira na to, danas termoizolacija više ne zadovoljava samo svoju osnovnu namenu – da štiti od hladnoće odnosno toplote.

Ljudi moraju bti svesni da dobra termoizolacija treba odgovara i na neke dodatne zahteve:

1. Paropropusnost – da prostorije ‘dišu’, tj. da vlaga iznutra nesmetano može da izađe

2. Protivpožarnost – štiti građevine od požara, a ako do njega ipak dođe, sprečava njegovo širenje. Idealno je da termoizolacioni material nije zapaljiv, kao npr, kamena i staklena vuna

3. Dugovečnost – da traje sve dok traje i objekat

4. Otpornost na vlagu, insekte i hemikalije

5. Zvučni izolator – da pored svih ostalih karakteristika štiti i od buke između prostorija i od spoljne buke.

Sintetički termoizolacioni materijali

Termoizolacioni materijali na bazi sintetičkih masa, poput, stiropora I stirodura, imaju visoku toplotnu izolativnost zahvaljujući rvnomerno raspoređenim porama, koje zauzimaju I do 95% zapremine.

Ovi materijali odlikuju se i velikom čvrstoćom što ih čini pogodnim za izolaciju podova i tavanica i, kada je to neophodno, zidova sa unutrašnje strane. U ovu grupu spada I sunđerasta poliuretanska pena, koja se koristi za zaptivanje i eliminisanje toplotnih mostova kod ugradnje stolarije.

Vlaknasti termoizolacioni materijali

Vlaknasti termoizolacioni materijali na bazi drvene vune (traolit, heraklit, durisol) su takođe postojanog oblika i jednostavni za ugradnju. Dobijaju se uglavnom presovanjem smeše drvenih vlakana i cementne kaše.Tako dobijene ploče imaju dobre osobine u pogledu toplotne izolativnosti i difuznosti, nisu zapaljive i mogu se nabaviti u različitim debljinama.

Veštački vlaknasti termoizolatori, na primer mineralna i kamena vuna i bazaltna vlakna su odlični termički i zvučni izolatori, ali se pri njihovoj primeni savetuje oprez zbog mogućeg štetnog dejstva na zdravlje ljudi. Dobijaju se od šljake iz visokih peći ili granita, te stoga imaju povećan stepen prirodne radioaktivnosti. U slučaju požara nastaju veoma opasni produkti sagorevanja.Male čestice mineralne vune mogu prilikom udisanja da prodru u bronhijalni sistem, gde zabodene u tkivo mogu da izazovu promene i nekontrolisani rast ćelija.

4

3. PRIRODNI IZOLACIONI MATERIJALI

Prirodni materijali koji se najčešće koriste za termoizolaciju su trska, slama, kukuruzovina, proizvodi od ovčiejg runa, pluta, proizvodi od kokosovih vlakana, morske trave i drugi.

3.1 Trska

Trska je jedan od prirodnih materijala koji je ranije dosta korišćen u izgradnji, a danas ponovo dobija na popularnosti. Trskom su se pokrivali krovovi, naročito na području Vojvodine, a koristila se i kao armatura u zidovima od naboja.

Velike količine trske rastu u močvarnim predelima i nasuprot uvrženom mišljnju, eksploatacija trščanih polja ima pozitivan efekat na životnu sredinu. Ako se mlada trska ne poseče, često zaraste u korov i ne može se više koristiti, a vremenom trune i raspada se u vodama močvara i troši kiseonik neophodan ostalim stanovnicima močvare.

Sečena trska se šalje na mašinsko presovanje i dobija se proizvod u obliku tabli, čija je standardna debljina 5 cm, mada proizvođači mogu proizvoditi i table po narudžbini. Ovakve table predstavljaju odličnu toplotnu i zvučnu izolaciju, sličnu stiroporu, koji je danas u širokoj upotrebi u građevinarstvu. Tabla od presovane trske, debljine 5 cm ima koeficijent toplotne provodljivosti od 0,035 W/mK do 0,04 W/mK, a umanjenje buke iznosi 32 dB.

Izolacija od trščanih tabli izvodi se u vidu sendvič zidova, gde je debljina trske 10 cm, a u podove se ugrađuju tanje ploče, debljine 2-3 cm, a može se koristiti i za pokrivanje već gotovih fasada, kao dodatna izolacija. Za pokrivanje krovova koriste se različito presovane table ili snopovi trske. Ispod trščanih krovova nije potrebna nikakava dodatna izolacija, mada je moguća ugradnja i dodatnog sloja toplotne ili zvučne izolacije. Pre ugradnje, trska se mora zaštititi od vlage, što produžava njen vek trajanja i do 200 godina, što nije slučaj sa nekim modernim materijalima koji se danas primenjuju u izgradnji.

Trska takođe štiti i od glodara i insekata, jer su stabljike trske vrlo oštre i gusto zbijene, što onemogućava štetočine da se nasele u zidovima i podovima. Kao prirodan materijal u potpunosti je bezopasan po ljudsko zdravlje i okolinu.

Pored tabli, trska se pakuje i u razne druge građevinske elemente: ograde, nadstrešnice, dekorativne elemente... Mogućnosti su velike.

3.2 Slama

Slama je materijal koji se hiljadama godina koristio u građevinarstvu, a danas se čini da sve više dobija na popularnosti. Iako je neki osporavaju, tvrdeći da je leglo insekata, lako zapaljiva i da nije dovoljno stabilna, dosadašnja iskustva i testovi pokazali su drugačije.

Balirana slama dolazi u balama različitih dimenzija, a može se pakovati u četvrtaste ili valjkaste bale. Koji će tip bala koristiti graditelj zavisi samo od željenog krajnjeg efekta.

5

Bale se ugrađuju u unapred pripremljen okvir, koji čine noseći stubovi, najčešće od drvenih greda, koji su oslonjeni na betonskom temelju, a na kojima počiva standardna drvena krovna konstrukcija. Zatim se postavlja podloga za slamu: nasipa se šljunak, na koji se postavlja hidroizolacija. Bale se ugrađuju sistemom preklopa, kao i standardna opeka, a dodatno se povezuju klinovima ili vrpcama, kako bi se ostvarila stabilnija veza. Pored toga, danas na tržištu postoje i dodatno kompresovane bale, koje imaju daleko veću mehaničku otpornost od standardnih bala.

Na ovako pripremljenu osnovu nanosi se malter ili blato, kako bi se izravnale površine zidova. Mora se obratiti posebna pažnja da se pokriju sve slamčice, koje u suprotnom mogu poslužiti kao svojevrstan fitilj, prilikom požara. Takođe je moguće postavljanje i gipskarton ploča, ili nekih drugih elemenata, u zavisnosti od želje graditelja. Ovakvi zidovi mogu nositi bilo koji teret koji podnose i standardni zidovi od bloka, siporeksa, cigle ili panela.

Iako je slama lako zapaljiva, gusto upakovane bale slame imaju visoku otpornost na plamen: mogu izdržati od pola sata do dva sata izlaganja plamenu, u zavisnosti od rasporeda i pakovanja bala. U balama se najčešće nalaze stabljike različitih vrsta žitarica: pirinča, žita i dr. Same stabljike ne sadrže hranjive materije, pa nisu pogodno stanište za insekte. Iako se tokom uzgoja žitarica one često prskaju pesticidima, to je najčešće u razvojnom stadijumu žitarica, tako da je količina pesticida u  balama slame zanemarljiva. Takođe, za razliku od sena, u slami nema polena, tako da ne postoje alergeni koji bi predstavljali dodatnu neugodnost stanovanju.

Dodatna prednost slame kao termoizolatora je i činjenica da se stabljike u balama međusobno povezuju i stvaraju čvrstu vezu između bala, a takođe i popunjavaju pukotine i rasede i ne postoje hladni mostovi, preko kojih bi se prenosila temperatura iz spoljašnosti u unutrašnjost.Nisu potrebi nikakvi dodatni vezivni, niti zaptivni elementi, mada se mogu upotrebiti po želji.

Nedostatak slame kao izolatora je vlaga.Stoga se pri izradi zidova mora voditi računa da se slama ne zatovri u potpunosti, kako bi mogal da otpusti višak vlage, koji ne bi smeo da se gomila u zidovima. Takođe opasnost predstavljaju i hidroinstalacije, iz kojih može doći do curenja i izlivanja, pa se cevi moraju postavljati izvan zidova, ili koristiti plastične cevi sa dodatnim sigurnosnim mehanizmima.

Ploče od slame sa kazeinskim vezivom

Kao vezivno sredstvo koristi se kreč kazeinsko lepilo, sa dodatkom balzam terpentina. Ova masa se doro izmeša, tako da se dobije gusta pena. Litar ove pene se pomeša sa 5 l vode, a zatim se smesa ubacuje u mešalicu od 120- 140 l, gde se meša i postepeno dodaje mineralizovana slama. Slamu treba dodavati dotle, dok se ne dobije potpuno ujednačena smesa, bez viška vode, a potom se vadi i ubacuje u određene kalupe, jako nabija i presuje.

Dimenzije ploče mogu biti različte, ali najpogodnije da to budu 50x 100 cm, debljine 5 ili 10 cm. Kasnije višak vode ispari, a ostaje vezivo koje je čvrsto, biološki zdravog porekl. Ove ploče imaju izvanrednu zvučnu i termičku izolaciju, tako da su u stanju da zamene u potpunosti bilo koji veštački materijal.

6

3.3 Pluta

Pluta je u potpunosti obnovljivi, prirodni materijal, koji se dobija od kore hrasta plutnjaka, koji raste u Španiji, Portugaliji, Italiji, Frnacuskoj, Alžiru, Tunisu i Maroku. Struganjem spoljnjeg sloja mrtve kore ne oštećuje se samo drvo, tako da se sa istog drveta slojevi plute mogu strugati svakih 9 do 15 godina, a ono nastavlja da raste. 

Pluta sadrži 40 miliona ćelija po kubnom centimetru i gotovo 50% se sastoji od vazduha, tako da čini odličnu zvučnu i termo izolaciju, ali je takođe elastična i ugodna za hodanje i stajanje. Neki proizvođači mešaju plutu sa recikliranim gumenim granulatom, što daje posebnu strukturu podovima. Podovi od plute uglavnom se proizvode u obliku ploča ili dasaka, koje se mogu lepiti na podlogu ili se izrađuju sa listovima i utorima kako bi se međusobno uklapali, poput laminata. Na ovaj način je lako ukloniti i zameniti oštećene ploče. Izvedba poda može biti fiksna, direktno na podlogu, ili plutajuća.

Pošto je pluta otporna na vlagu i ne upija prašinu, odlična je podna podloga u prostorijama u kojima borave osobe koje pate od alergija. Teško sagoreva, antistatična je, propušta vazduh, ne napadaju je insekti, a takođe je i dobar zvučni izolator.Ima gotovo identične termoizolacione karakteristike kao i stiropor, a može se koristiti i za vibracionu izolaciju.

Pošto je u potpunosti ekološki i biorazgradivi materijal, ne opterećuje životnu sredinu, a životni vek je i po više decenija.

Naravno pluta ima i svoje mane. U prvom redu to je relativno visoka cena ovog materijala, ali i potreba da se svakih 5 do 10 godina obnavlja zaštitni sloj, koji se obično izvodi od tankog filma poliuretana. Pre novog premaza potrebno je ukloniti stari vrlo nežnim šmirglanjem, kako se ne bi oštetila pluta.

Iako je pluta elastična, pa će tako manja oštećenja, poput onih nastalih udarcem alata ili noža, „zarasti“, veća oštećenja, koja često mogu načiniti kućni ljubimci, moraće se sanirati zamenom oštećenih ploča. Takođe nije preporučljivo postavljati plutu u kupatilima i sličnim prostorijama u kojima ima mnogo vlage, jer pluta, iako otporna na vlagu, vremenom može biti oštećena nakon višegodišnjeg izlaganja velikim količinama vlage.

3.4 Konoplja

Prirodna vlakna od konoplje vrlo su otporna i odlična su za izradu toplotnih izolacija. Izolacije od konoplje pokazuju veliku postojanost i otpornost na trganje

Izolacija od konoplje ne sadrži štetne materije niti alergene. Kako sve više ljudi ima alergijske tegobe ovakav tip prirodne izolacije svakako je preporučljiv. U vlaknima konoplje se ne nalaze hrnjive materije, takod a ih štetočine, moljci, glodari I drugineće napadati. Izolacija od konoplje ima dobra upijajuća svojstva zbog čega ne podleže truljenju. Za proizvodnju se koriste strugotine, usitnjeni komadići kore stabljike i niti konoplje.Strugotine mogu da se koriste za izolaciju pukotina koje treba da se ispune, a niti služe za proizvodnju izolacionih omotača.Vlakna se vežu, prže i prerađuju.Potporne niti doprinose stabilnosti oblika i poboljšavaju fleksibilnost.

Dodatak borne soli štiti od zapaljivosti, a materijal može da se seče ručnom ili električnom testerom. Izolacija je difuziono otvorena otporna na stvarane plesni, ali nije prikladna kod izolacije pod pritiskom.

7

Izolaciju od konopljese koristi kod izolacije krovova i potkrovlja, vanjskih zidova, prozora, kao i akustičnu izolaciju u podovima. Svojim tehničkim karakteristikama može zameniti korištenje kamene i staklene vune.

3.5 Drugi materijali

Pored predhodno navedeni, za izolaciju su pogodni I bambus, materijali na bazi soje, morskih trava, materijli na bazi gljiva, kao i ovčija vuna.

Bambus

Potoji oko hiljade različitih vrsta bambusa i oni se mogu naći u svim klimatskim uslovima. Efikasan je agens u otklanjanju CO2 i moćan izvor kiseonika. Za razliku od drugih vrsta drveta, veoma je lagan, zahvaljujući svojoj gustini, prilično je tvrđi u odnosu na mnoge vrste drveta. Ukoliko se koristi u spoljnim uslovima, neophodno ga je zaštiti od uticaja vlage, insekata i truljenja.

Soja

Zrna soje se koriste u različite svrhe, u novije reme i za dobianje ekološke pene za izolaciju. Nakon primene ova pena se veoma brzo širi i popunjava pukotine, i time onemogućava dalji prodor vazduha.

Morska trava

Ova biljka potiče od divljeg korena koji raste na poljima, ima dugo, oštro lišće koje se osuši na Suncu, tad postaje čvrst sirovina od koje se pravi mateijal otporan na habanje i veoma trajan.

Iako je sasušena, biljka zadržava fin zeleni ton, pa poseduje i estetsku lepotu.

Materijali na bazi gljiva

Micelijum gljiva, nalik na korenu, formira se ispod površine zemlje. Kada se osuši, može da se koristi kao super jak, vodonepropusan građevinski material, koji je odličan termički i zvučni isolator

Ovčija vuna

Dobar termoizolacioni material, male gustine, sačinjen od 75 % ovčije vune, 15 % recikliranog poliestera i 10 % vezivnog poliestera. Koristi se za toplotnu izolaciju tavana, potkrovlja, drvenih zidova i drvenih podova. Transportuje se u kompresovanom obliku, čime se smanjuje cena transport i štetnosti na okolinu. Ima dug vek trajanja (50- 500 godina). Prirodan je material, i posle upotrebe može da se reciklira.

8

4. PRIMERI KUĆA SA PRIRODNOM IZOLACIJOM

Eko kuća napravljena od industrijske konoplje

U Americi je napravljena prva kuća za čiju se izgradnju koristila prvenstveno industrijska konoplja.

Koristeći proizvod poznat pod imenom Hempcrete koji je mešavina industrijske konoplje, kreča i vode, tim od 40 dobrovoljaca, podizvođača i projektanata je nedavno završio izgradnju kuće od konoplje koja se nalazi u Ašvilu, u Severnoj Karolini. Unutrašnjost ove kuće od konoplje je obložena panelima od recikliranog papira poznatog pod imenom PurePanels. On je obložen sa proizvodom Magnum Board koji je prirodna zamena za gipsane ploče, a za lepljenje se koristio organski lepak. Paneli se spajaju preklopom, brzinom od oko pet panela na sat koristeći lepak i četiri vijka koji se postavljaju u pod i plafon. Vrata su napravljena od istog materijala, a obložena su tvrdim furnirom. Ona su vatrootporna i neverovatno laka. Prozorski okviri u kući su reciklirani iz srušenih kuća sa težim i bolje izolovanim staklom koje je zamenilo stara okna.

Sveukupno je timu bilo potrebno devet meseci da izgradi kuću, ali se ipak smatra da će budući projekti trajati duplo kraće. Duži period izgradnje je bio zbog nepovoljnih vremenskih uslova i neiskustva tima u korišćenju konoplje.

Slika 1: Kuća od industrijske konoplje

Izvor: (http://www.ekokuce.com/arhitektura/primeri/eko-kuca-napravljena-od-industrijske-konoplje) decembar 2014.

9

Moderna kuća sa izolacijom od morske trave na danskom ostrvu

Danski arhitektonski studio Vandkunsten i neprofitna organizacija Realdania Byg izgradili su modernu kuću na malom danskom ostrvu Læso. Ono po čemu je ova kuća karakteristična je jednostavna drvena konstrukcija prekrivena izolacionim slojem od morske trave.

Iako je ideja o korišćenju morske trave za izolovanje i zaštitu kuće danas neobična, arhitekte iz studija Vandkunsten nisu prvi koji su osmislili ovaj koncept.

Slika 2. Kuća sa izolacijom od morske trave na danskom ostrvu

(Izvor: http://www.ekokuce.com/arhitektura/primeri/moderna-kuca-sa-izolacijom-od-morske-trave-na-danskom-ostrvu) decembar 2014.

Kuće od morske trave su nekada bile uobičajen prizor na ostrvu Læso, i tokom 19. veka više stotina ovakvih kuća se moglo videti. Danas je, međutim, ostalo samo oko dvadeset prvobitnih kuća od morske trave, i podsetnik su na deo jedinstvene danske arhitektonske istorije

Novosagrađena moderna kuća od morske trave nije samo kopija tradicionalnih kuća, već nova savremena i održiva kuća inspirisana ovom idejom. Kuća površine 100m2 je namenjena za život dve porodice i uključuje veliki centralni porodični boravak sa kuhinjom. Na oba kraja kuće nalazi se dodatni životni prostor koji poseduje podignuto potkrovlje za smeštaj gostiju.

10

Unikatna eko kuća od prirodnih materijala u Pensilvaniji

Ova veličanstvena kuća površine 370m2 sagrađena je od bala slame, koba, bambusa, plute, kamena i drveta. Zbog debelih zidova i izuzetne termalne mase kuća tokom zime zadržava toplotu, a leti hladan vazduh, pa je u njoj uvek prijatna temperatura, bez obzira na godišnje doba.

Sva toplotna energija dolazi od Sunca. Tokom zime veliki i široki prozori na južnoj strani kuće omogućavaju sunčevim zracima da prodru u unutrašnjost, a tamno obojeni zidovi apsorbuju toplotu, čuvaju je i ispuštaju kada je to potrebno, tj kada unutrašnja temperatura vazduha postane niža od temperature zidova. Tokom leta ne dolazi do pregrevanja, jer na prozorima postoje nadstrešnice koje se spuštaju po potrebi.

Kuća je otvorenog plana, jedino se na spavaćim sobama i kupatilima nalaze vrata. Za strukturni okvir kuće koristilo drvo. Za ispunu zidova koristile su bale slame koje su se nakon postavljanja omalterisale krečom bogatim kalcijumom kako bi slama mogla da diše. Nakon malterisanja, svi zidovi su se prekrili kobom, tradicionalnim materijalom koji se pravi mešanjem gline, peska i slame.

Pojedini delovi krova su prekriveni pustinjskim biljkama koje ne zahtevaju puno nege i ne rastu visoko.

Slika 3. Eko kuća od prirodnih materijala u Pensilvaniji

Izvor: (http://www.ekokuce.com/arhitektura/primeri/unikatna-eko-kuca-od-prirodnih-materijala-u-pensilvaniji) decembar 2014.

11

Kuće na Baliju izgrađene samo od bambusa

Zeleno Selo na Baliju je zajednica prelepih kuća izgrađenih u potpunosti od bambusa, delo arhitektonskog biroa Ibuku. Izgradnja sela je započela 2010. godine, i ono nastavlja svoj rast sa dodatkom još tri prelepe kuće ove godine. Izgrađene sa lokalnim materijalom i tradicionalnim građevinskim tehnikama, Zeleno Selo se uklapa savršeno sa okolnim prirodnim pejzažom svete reke Aiung na Baliju.

Izgrađene na isti način kao i obližnja Zelena škola, jedinstvene kuće su izgrađene oko radijalnog klastera stubova od bambusa na kojima su ploče od bambusa i slamnate nadstrešnice prikačene.

Bambus je korišćen i kao konstruktivni element i kao dominantni element enterijera - zidovi, stepeništa, podovi i namšetaj su takođe izgrađeni od ove biljke. Fleksibilnost bambzsa omogućava stvaranje jedinstvenih formi koje (uz zadržavanje noseće uloge) mogu biti integrisane u prirodne kamene temelje. Razigrana i lagana struktura se povezuje sa prirodnim okruženjem ne uznemiravajući ga.

Slika 4.Kuće na Baliju izgrađene samo od bambusa

(Izvor: http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/4560/820/tri-predivne-ku%C4%87e-na-baliju-izgra%C4%91ene-samo-od-bambusa) decembar 2014.

Energetski efikasna kuća na farmi sa izolacijom od ovčije vune

Na severozapadu Škotske nedavno je završena gradnja farmerske kuće koja se lepo uklapa u okruženje, i savršena je kombinacija prirodnih materijala i održivog dizajna.

Za gradnju kuće korišćeni su kamen i ploče od hrastovine koje su sadašnji vlasnici godinama unazad skupljali iz komšiluka. Jednim delom je ukopana u padinu a krov je prekriven travom, pa gledano sa daljine, kuća se stapa sa lokalnom prirodom. Veliki prozori sa trosrtukim zastakljenjem obezbeđuju dovoljnu količinu dnevnog osvetljenja. Najzanimljivije u vezi gradnje ove kuće je što su za kompletnu izolaciju koristili vunu od svojih ovaca sa farme

12

Slika 5. Energetski efikasna kuća na farmi sa izolacijom od ovčije vune

Izvor: http://www.ekokuce.com/arhitektura/primeri/energetski-efikasna-kuca-na-farmi-sa-izolacijom-od-ovcije-vune)

Kuće od slame u Srbiji

Zdrave kuće od slame koje projektuje i gradi Lehel Horvat, građevinski inženjer iz Subotice.

U ovakve kuće se izgrađuju isključivo prirodni materijali, a pošto u Vojvodini ima dosta slame, te je to obnovljiv izvor, upravo je ona osnov kuća kakve je Horvat sa saradnicima već gradio na severu Bačke. Za temelje se uzimaju bagremovi trupci, dužine od jednog metra i prečnika 20 centimetara. Tretiraju se prirodnim preparatima protiv insekata i truljenja, a potom se zabijaju 80 cm u zemlju. Na njih ide podna konstrukcija, u koju se kao toplotna izolacija ugrađuju koštice od voća, najčešće višanja i trešanja, koje u sebi sadrže zatvorene globule vazduha i funkcionišu identično kao stiropor.

Kostur kuće se pravi od drveta, slično kao u klasičnoj gradnji, a potom se zidovi prave od 50 cm debelih presovanih bala slame. Njena izolaciona moć je fantastična i ima isti efekat kao klasičan zid sa toplotnom izolacijom od stiropora, a cena gradnje je za četvrtinu manja. Sa unutrašnje i spoljne strane zidovi od slame se oblažu troslojnom  mešavinom blata, koje uglavnom čine mlevena slama i žuta zemlja, a koja na kraju daje isti efekat kao klasičan zid, a dugovečnija od njega. Zabluda je da su ovakve kuće nestabilnije. Ovakav zid, obložen blatom, na osnovu dokazanih istraživanja, trpi čak dva sata temperaturu od 1.000 stepeni. Naravno uslov za to je da se gradi na adekvatan način, odnosno da u toku gradnje u samu slamu ne dospeju voda ili vatra. Čak ne postoji ni opasnost od insekata, jer oni ne mogu da svare celulozu, pa slama nije na njihovom meniju.

13

Slika 6. Građenje kuće od slame

(Izvor: http://www.subotica.com/vesti/gradi-kuce-od-slame-blata-i-kostica-iz-voca-id19763.html) decembar 2014.

Trščare, kulturno blago u Srbiji koje samo što nije palo

Čuvene novosadske trščare, često opisivane kao retko blago koje svedoči o nekadašnjem izgledu grada, već godinama propadaju i predstavljaju ruglo iako su zaštićene zakonom. Zbog katastrofalnog stanja u kojem se nalaze, trščare su postale opasnost za prolaznike, ali i za vlasnike koje u njima žive.

Ambiciozan plan da se na mestu gde se nalaze jedine četiri kuće sa trščanim krovom napravi etno-centar usvojen još 2008. godine. Umesto centra, svake godine gradska građevinska inspekcija donosi rešenja da se postavi upozorenje pešacima da ne prolaze pored trščara jer su sklone padu, a prošle godine je čak i zabranjen život u njima.

Slika 7. Trščare u Srbiji

14

Izvor: (http://www.24sata.rs/novi-sad/vesti/vest/trscare-kulturno-blago-koje-samo-sto-nije-palo/116269.phtml) decembar 2014.

5. ZAKLJUČAK

Da bi zadovoljili današnje propise i gradili u skladu sa savremenim smernicama energetske efikasnostiosti, sve vanjske konstrukcije potrebno je toplotno zaštititi. 

Termoizolacija ako je nedovoljna, dovodi do povećanih toplotnih gubitaka zimi, hladnih obodnih konstrukcija, oštećenja nastalih kondenzacijom, kao i pregrejavanja prostora leti. Posledice su oštećenja konstrukcije, kao i neudobno i nezdravo stanovanje i rad. Zagrejavanje takvih prostora zahteva veću količinu energije, što dovodi do povećanja cene korištenja i održavanja prostora, ali i do većeg zagađenja okoline. Poboljšanjem topltno izolacionih karakteristika građevine moguće je postići smanjenje ukupnih gubitaka toplote od 40-80% prosečno.

Dobro poznavanje toplotnih svojstava građevinskih materijala jedan je od preduslova za projektovanje energetski efiksnih zgrada. Toplotni gubici kroz građevinski element zavise od sastava elementa, orijentaciji i koeficijentu toplotnee provodljivosti. Bolja toplontna izolacija se postiže ugradnjom materijala niske toplotne provodljivosti, odnosno visokog toplotnog otpora. Toplotni otpor materijala povećava se u odnosu na debljinu materijala

Toplotna izolcija prirodnim materijalima u svetu doživljava svoju ekspanziju, i u današnje vreme se sve češće grade kuće na bazi istih.

Ovakva vrsta građenja, ima niz prednosti u odnosu na konvencionalnu gradnju.

Prave se od otpadnog proizvoda koji se mogu gajiti na održiv način u kratkom vemenskom periodu, biorazgradivi su i mogu svojom upotrebom pomoći pri više ekoloških problema. Lako se modifikuju, dovoljno su fleksibilni da se koriste na više načina, a opet dovoljno čvrsti i vremenski izdržljivi, i laki za održavanje. Pored toga, ne zahtevaju skupe i komplikovane alate ili specijalizovanu radnu snagu, lako se nabavljaju i pristupačne su cene u većini delova sveta.

U kontrast tome, moderni građevinski materijali mogu biti teški za izradu, da zahtevaju specijalne alate i radnu snagu, biti skupi, posedovati malo estetskog karaktera, često biti toksični i proizvoditi značajne količine zagađenja i otpada pri procesima proizvodnje, održavanja i uništavanja.

15

6. LITERATURA

Dr Slobodan Krnjetin, ‘’Prirodni materijali u graditeljstvu’’, Novi Sad 2014.

http://www.ekokuce.com, decembar 2014.

http://www.gradjevinarstvo.rs, decembar 2014.

http://www.casopis-gradjevinar.hr, decembar 2014.

http://www.politika.rs, decembar 2014.

http://www.24sata.rs , decembar 2014.

http://www.konoplja-izolacije.hr , decembar 2014.

http://www.subotica.com , decembar 2014.

16