JU Gimnazija Velika Kladua

MATURSKI RAD IZ HEMIJE ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA I ORBITALE

Mentor: Uenik: Izeta Pajazetovi ,prof. Belma Abdi IV 3

Velika Kladua, maj 2015

Sadraj:

1. UVOD............................................................................................................................................3GRAA ATOMA42.1 KVANTNI BROJEVI72.2 PERIODINOST PROMJENE STRUKTURE ELEKTRONSKOG OMOTAA83.ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA93.1 ENERGETSKI PODNIVOI ELEKTRONA (PODLJUSKE)10ORBITALNI NIVOI ILI ORBITALE113.3 ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE ATOMA I JONA153.4 VEZA IZMEDJU ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE I POLOAJA U PERIDONOM SISTEMU ELEMENATA18ZAKLJUAK19

1.UVOD Prije nego to ponem govoriti o orbitalama i elektronskoj konfiguraciji osjeam potrebu da se podsjetimo koraka prolosti koji su omoguili sadanje razumijevanje hemije. Hemija (arapski al-kimia, znai umjetnost preobrazbe) je nauka koja prouava ustroj, osobine, sastav i pretvrobu tvari. Savremena hemije se poela razvijati prije otprililke 200 godina iz drevnih uenja alhemiara prethodnih 2 000 godina. Hemija i alhemija su postojale zajedno sve do sredine XVII stoljea, onda je britanski hemiar Robert Boyle objavio knjigu The specialist chyminst koja je postavljala temelje hemije. Pojavom tvari javila se potreba da se napravi njihova podjela, pa je tako prvu tablicu jednostavnih hemijskih tvari dao 1789. francuski hemiar Antonie Laurent Lavoisier. Njegova tablica je sadravala 33 elementa podijeljena na etiri skupine. Daljim tokom vremena dolo je do daljeg razvoja nauke pa tako i ideje i predstave o atomu, pa tako su 1913. godine naunici Bor i Rederford predstavili grau atoma slinu sunevom sistemu. Tu se elektroni kreu po svojim putanjama oko jezgre. Daljim otkrivanjem elemenata javljala se vea potreba za adekvatnim prikazom elemenata u odnosu na druge elemente, pa je tako Mendeljejev predstavio periodni sistem elemenata koji se danas koristi. On je otkrio da se porastom atomskih teina ponavlja i najvanija hemijska osobina elementa- valencija. Valencija raste od 1 do 7. Tada se ponovo nailazi na jednovalentan element, iza njega slijede elementi ija valencija raste i do 7 i to se ponavlja. Daljim razvojem hemije ovjek je dobio uvid i mogunost opisa kompletnog sastava, unutranje strukture, energetskih stanja atoma i molekula to je omoguilo novi pristup i nove mogunosti. Takvo poznavanje je omoguilo ovjeku odreen stepen upravljanja atomom i njegovim procesima, u cilju iskoritavanja potencijalna atoma.

GRAA ATOMAKroz historiju postojalo je vie modela grae atoma, u zavisnosti od vremena i od uslova za njegova istraivanja. Kako je nauka dobijala sve vie zamaha, tako se i spoznaja o atomu produbljavala i prevazilazila prethodne modele grae atoma, tj. one su zastarijevale.

Sl.1 1804.godina-Dalton, atom je nedjeljiv

sl.2 1897.godina, Tomson, atom se sastoji od pozitivnih i negativnih djelia skupa povezanih

sl.3 - 1913.god. Bor i Rederford: graa atoma slina Sunevom sistemu:elektroni se kreu oko jezgre

Sl.41924. Godina- De Brolji: elektroni imaju talasna svojstva. Razliitih su energija, rasporeeni po razliitim energetskim nivoima oko jezgra atoma.1932.godina jezgro atoma je sastavljeno od protona i neutrona1969.godina- struktura jezgre je sloenija nego u prethodnom modelu.

Atom je najmanja koliina nekog elementa. Atome zamiljamo kao veoma sitne loptice prenika stomilionitog dijela centimetra. estica od kojih je izgraen atom ima vie vrsta, a osnovne su: proton, elektron i neutron. Proton (p+) je pozitivno naelektrisana estica. Nosi jedinicu pozitivnog elektriciteta (+1). Masa protona priblino je jednaka masi atoma hidrogena. Elektron (e-) je negativno naelektrisana estica. Nosi jedinicu negativnog naelektrisanja. Masa elektrona je blizu 2 000 puta manja od mase protona. Neutron (n0) je neutralna (nenaelektrisana) estica. Masa neutrona je priblino jednaka masi protona.Svaki atom se sastoji od dva dijela: jezgra i elektronskog omotaa. Atomsko jezgro zamiljamo kao lopticu. Smjeteno je u sreditu atoma. Naelektrisano je pozitivno, a izgraeno od protona i neutrona. Protoni i neutroni neprestano trepere u jezgru. Elektronski omota takoer ima oblik lopte koja je mnogo vea od jezgre. Naelektrisan je negativnim elektricitetom. Omota ine elektroni, oni su rasporoeni u ljuskama ili slojevima. Svaki sloj moe da primi odreen broj elektrona. Elektroni se u omotau kreu oko jezgra i istovremeno trepere prema jezgru i od njega, tj. naizmjenino pribliavaju jezgru i udaljavaju se od njega pri obilasku jezgra. Poto je atomsko jezgro naelektrisano pozitivno, a elektroni negativno, oni se meusobno privlae. I pored toga, elektroni ne padaju u jezgro, jer se brzo kreu i time se odupiru privlanoj sili jezgra. Elektroni se stalno kreu oko jezgra na odreenim udaljenostima, tako da estice atoma ostaju na okupu sve dok na atom ne djeluje neka energija izvana. Elektroni koji su na priblino istoj udaljenosti od jezgra ine jedan elektronski sloj ili ljusku. Atom moe imati jednu ili vie ljusaka. Jednu ljusku imaju atomi prve periode periodnog sistema elemenata (PSE)- hidrogen i helijum, a drugi elementi imaju toliko ljusaka koji je broj periode u kojoj su smjeteni. Elektronske ljuske se obiljeavaju poevi od atomskog jezgra pa dalje brojevima od 1 do 7 ili slovima K,L,M,N,O,P,Q. Elektronska ljuska moe da sadri samo ogranien broj elektrona:z= 2 * n2z broj elektronan redni broj ljuskeSvaki elektron u atomu ima izvjesnu potencijalnu i kinetiku energiju, a ona je vea to je elektron dalje od atomskog jezgra. Svi elektroni jedne ljuske imaju priblino istu energiju, stoga se elektronske ljuske nazivaju i energetski nivoi. Najmanju energiju imaju elektroni K ljuske. Elektroni jedne ljuske se ipak meusobno razlikuju po koliini energije koju posjeduju. Na osnovu toga se elektroni jedne ljuske dijele na podljuske.Elektroni u atomu osciliraju prema atomskom jezgru i od njega u svim pravcima brzinom od oko 2000 km/s. Stoga se elektron skoro istovremeno nalazi svuda oko atomskog jezgra gradei elektronski oblak. Dio prostora oko atomskog jezgra u kojem je gustoa oblaka jednog elektrona najvea zove se orbitala. Elektron se obre i oko svoje osovine. To kretanje zove se spin elektrona.

2.1 KVANTNI BROJEVI

Da bi se moglo opisati energetsko stanje svakog pojedinog elektrona u atomu, uvedene su oznake nazvane kvantni brojevi. Postoje etiri kvantna broja:n glavni kvantni brojl - sporedni kvantni brojm magnetni kvantni brojs spinski kvantni broj

Kvantni brojOznaavaMogue vrijednosti

nPriblinu koliinu energije u odreenom energetskom nivou (ljusci)n= 1 2 3 4 5 6 7ljuska K L M N O P Q

lEnergiju elektrona u datoj podljusci i oblik orbitaleL=0 do n-l 0 1 2 3Podljuska s p d f

mOrjentaciju elektrona u prostoru pod uticajem magnetnog polja M= +l do -l

sSmjer obrtanja elektrona oko svoje osovineS= + i -

Dva elektrona u atomu koji imaju isti glavni kvantni broj (pripadaju jednoj ljusci), isti sporedni kvantni broj (pripadaju istoj podljusci) i isti magnetni kvantni broj ( pripadaju istoj orbitali), razlikuju se samo po spinskom kvantnom broju- jedan se okree u smjeru kazaljke na satu ( s= - ) a drugi obrnuto (s=+ ).

PAULIJEV PRINCIP

U JEDNOM ATOMU NE MOGU DVA ELEKTRONA IMATI ETIRI KVATNA BROJA ISTE VRIJEDNOSTI.

2.2 PERIODINOST PROMJENE STRUKTURE ELEKTRONSKOG OMOTAA

Teorija o strukturi atoma objanjava sutinski smisao periodnog sistema, zakon periodinosti, kao i poloaj i osobine pojedinih elemenata u periodnom sistemu. To se jasno ako se uporedi raspored elektrona po ljuskama kod prvih 19 elemenata u periodnom sistemu.

Struktura elektronskog omotaa

H HeK 1s1 1s2

Li Be B C N O F NeK 1s2 1s2 1s2 1s2 1s2 1s2 1s2 1s2L 2s1 2s2 2s2 2p1 2s2 2p2 2s2 2p32s2 2p4 2s2 2p5 2s2 2p6

Na Mg Al Si P S Cl ArK 1s2 1s2 1s2 1s2 1s2 1s2 1s21s2L 2s2 2p6 2s2 2p6 2s2 2p62s2 2p6 2s2 2p6 2s2 2p6 2s2 2p62s2 2p6M 3s1 3s2 3s2 3p1 3s2 3p2 3s2 3p3 3s2 3p43s2 3p5 3s2 3p6

KK 1s2L 2s2 2p6M 3s2 3p6N 4s1

Vodonik ima jedan elektron i on se kree u prvoj K ljusc, helijum ima 2 elektrona,oba u K ljusci. Time je K-ljuska popunjena a popunjena je i prva perioda elemenata u sistemu. Litijum ima tri elektron. Njegova 2 elektrona krue u K-ljusci, a poto u K-ljusku ne moe da stane vie od 2 elektrona, trei litijumov elektron krui sam na veoj udaljenosti od jezgra, u drugoj (L) ljusci. Njime poinje druga perioda elemenata. Porastom rednog broja elementa raste i broj elektrona u L-ljusci, od litijuma do neona. Neon ima 8 elektrona u L-ljusci. Time je druga ljuska popunjena, a popunjena je i druga perioda elemenata. Stoga, kod natrijuma, koji ima 11 elektrona, jedan elektron mora da ide u treu M-ljusku. Sa natrijumom poinje trea perioda. Porastom rednog broja elemenata u treoj periodi poveava se i broj elektrona u M-ljusci dok se ta ljuska kod argona ne popuni sa 8 elektrona. Tako je sa argonom zavrena trea perioda. Sljedei element- kalijum, iji je redni broj 19, ima 19 elektrona. Njegovi elektroni su razmjeteni tako da su u K-ljusci 2, u L-ljusci 9, a u M-ljusci 8 elektrona, a posljednji elektron prelazi u sljedeu- etvrtu (N) ljusku. Stoga sa kalijumom poinje nova, etvrta perioda, itd. Jasno se vidi identinost vanjskih ljusaka kod litijuma, natrijuma i kalijuma, kod ugljika i silicijuma, kod azota i fosofora, kisika i sumpora, fluora i hlora, neona i argona. Nakon svakih 8 elemenata sloijedi elemenat sa istom vanjskom ljuskom kao u onog prvog. Dakle, struktura vanjske ljuske se periodino ponavlja. Porastom rednog broja elemenata u jednoj periodi raste postepeno i broj elektrona u perifernoj ljusci od 1 do 8. Uporedo s tim, postepeno se mijenjaju valencija i ostale osobine elemenata- od metala do nemetala. Poveanje broja elektrona u vanjskoj ljusci dovodi do postepenog gubljenja osobina metala. Kad se vanjska ljuska popuni sa 8 elektrona, nastaje plemeniti gas- potpuna negacija metala. Meutim, dovoljan je jo samo jedan elektron pa da se sve izmijeni- da ponovo nastane metal.Plemeniti gas je negaija metala, a novonastali metal je negacija plemenitog gasa, kae se da je nastala negacija negacije. Novonastalim metalom poinje nova perioda elemenata. Poto osobine elemenata zavise od sastava njegove periferne ljuske, a on se periodino ponavlja porastom atomske teine, jasno je da e elementi sa istom vanjskom ljuskom imati i sline osobine i da e initi jednu prirodnu grupu elemenata.

ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA

Energetski nivoi elektrona (elektronske ljuske)Znamo da se elektroni kreu u prostoru oko jezgre velikom brzinom. Oni ine omota atoma. U neutralnom atomu postoji isti broj elektrona oko jezgre koliko i protona u jezgri. Svi elektroni u atomu nemaju jednaku energiju, te se ne kreu na istim odstojanjima od jezgre. Energiju elektrona u atomu predstavljamo preko ve spomenutih energetskih nivoa, n= 1,2,3,4,5,6,7 odnosno preko energetskih ljuski K,L,M,N,O, P i Q.

Sl.5 Energetske ljuske Sl.6 energetski nivoi

Kretanje elektrona u atomu moemo grubo uporediti sa odstojanjima preaga na molerskim ljestvama. Moemo zakoraiti na tano odreenu preagu a da ne padnemo, ali ne moemo stajati izmeu dvije preage. Tako se i elektroni u atomu kreu samo po odreenim energetskim nivoima (ljuskama). Najblia jezgru je ljuska K, rednog broja 1 (n=1). Tu je energija kojom jezgra privlai elektrone velika. Najudaljenije elektrone od jezgre u atomu predstavljamo ljuskom Q. To je stanje najvieg energetskog nivoa (n=7). Ovdje je energija kojom jezgro privlai elektrone mala.

3.1 ENERGETSKI PODNIVOI ELEKTRONA (PODLJUSKE)

Ni svi elektroni koji ine istu ljusku nemaju istu energiju. Zato se oni rasporeuju u energetske podnivoe ili podljuske, koje obiljeavamo slovima s,p,d i f. Energetski nivo n=1 nema podnivoa; energetski nivo n=2 ima dva podnivoa ( 2s i 2p); energetski nivo n=3 ima tri podnivoa razliite energije (3s, 3p, 3d) itd, (sl.7). Od broja moguih kombinacija etiri kvantna broja, zavisi broj elektrona u jednoj ljusci. Od broja moguih kombinacija kvantnih brojeva l,m i s zavisi broj elektrona u podljusci i to je:

Podljuska spdf

Broj elektrona261014

Sl.7 Energetski podnivoi

ORBITALNI NIVOI ILI ORBITALE

Svaki energetski podnivo sastoji se od odreenog broja orbitala. Oznake s,p,d,... za podnivoe istovremeno su i oznake za orbitale, odnosno za oblik dijela prostora u kome je najvea vjerovatnoa nalaenje elektrona. Dakle, orbitala je dio prostora odreenog geometrijskog oblika u kome je najvea vjerovatnoa nalaenja elektrona. U jednoj podljusci istu vrijednost magnetnog kvantnog broja mogu imati samo dva elektrona ( Paulijev princip). Ta dva elektrona ine jednu orbitalu. Prema tome, svaka podljuska ima odreeni broj orbitala:

Podljuska spdf

Broj orbitala 1357

Prvi energetski nivo (ljuska) je samo jedna orbitala (s), koja moe da primi maksimalno dva elektrona. Drugi nivo, ljuska L ine dva podnivoa (2s i 2p), koji zajedno mogu primiti maksimalno 8 elektrona. Naime: podnivo 2s ini jedna s-orbitala, koja se popunjava sa dva elektrona, a podnivo 2p ine tri orbitale i svaka moe primiti po 2 elektrona. Trei energetski nivo (ljuska M) sastoji se od tri podnivoa (3s, 3p, 3d). Podnivo 3s predstavlja jedna s-orbitala, podnivo 3p sainjavaju tri orbitale p i podnivo 3d sainjava pet orbitala d. Svaka orbitala d moe da primi dva elektrona. Znai, d-orbitala moe maksimalno da primi deset elektrona. Maksimalan broj elektrona na treem nivou je:u 3s-podnivou...... jedna s orbitala...2 elektronau 3p-podnivou...... tri p orbitale... 6 elektrona u 3d-podnivou ......pet d orbitala... 10 elektronaUsvojeno je da se orbitale oznaavaju kuicama , a elektroni strelicama.Jedna strelica u kuici znai da orbitala sadri jedan nespareni elektron, a dvije strelice znae da su dva elektrona sparena. sl. 8 Shematski prikaz elektronske konfiguracije Podnivoi se popunjavaju elektronima tako da se u svaku orbitalu stavi po jedan elektron istog spina (sve strelice na gore), a zatim se dodaju sledei. Ovo je posledica HUNDOVOG PRAVILA: orbitale istog podnivoa popunjavaju se elektronima tako da spin bude maksimalan (sve strelice na gore).

Ako su u orbitali dva elektrona, oni su suprotnih spinova i grade jedan elektronski par- dublet. U hemijskim reakcijama uestvuju samo elektroni a atomsko jezgro se ne mijenja. Hemijske osobine elementa ovise od broja elektrona u spoljanjoj ljusci atoma. Elektroni u orbitalama se razlikuju prema spinu. Orbitale se popunjavaju elektronima sljedeim redom: 1s, 2s, 2p, 3s,3p,4s,3d,4p,5s itd.Dva elektrona u npr, K-ljusci, odnosno u s-orbitali moemo predstaviti ovako:

Znai, jednu orbitalu ne moe zauzeti vie od dva elektrona sa suprotnim spinom. Odnosno, s-orbitalu maksimalno popunjavaju dva elektrona. Na L-ljusci elektroni u orbitali s zauzimaju nie energetsko stanje od elektrona u tri orbitale p. Elektroni p-orbitala jedne ljuske imaju jednake energije. Popunjavanje tri p-orbitala elektronima vri se tako da svaku orbitalu prvo zauzme samo po jedan elektron, dakle, broj nesparenih elektrona mora biti maksimalan. sl. 9 Shema popunjavanja orbitala

Svaka s- orbitala ima oblik lopte, a njen poluprenik zavisi od glavnog kvantnog broja. Svaka p- orbitala ima oblik elipsoida suenog u sredini, a sve tri su orjentisane okomito jedna na drugu.

sl.10 p-orbitala

Sl.11 Prikaz s-orbitale

Oblici d i f orbitala su sloenijeg oblika. Shematski prikaz orbitala predstavlja samo graninu povrinu unutar koje elktron provede 90 do 95% svog vremena. To je prostor tzv.velike vjerovatnoe nalaenja elektrona. Samo je s-orbitala sferno-simetrina i prostorno neusmjerena, dok su ostale orbitale usmjerene u prostoru. Poto elektron ima i estina i talasna svojstva, amplituda talasa elektrona je funkcija triju koordinata: x,y,z.

Atomi ostalih elemenata su sloenije grae. U jezgru imaju vei broj protona, a u omotau isto toliko elektrona. Osim protona u jezgru tu su i neutroni. Na primjer, atom nitrogena ima u jezgru 7 protona i 7 neutrona, a u omotau 7 elektrona. Prva dva elektrona su u sloju blie jezgru, a ostalih pet elektrona se kreu u sloju koji je na veoj udaljenosti od jezgra.Atom kisika u jezgru ima osam protona i osam neutrona, a u omotau oko jezgra krue 8 elektrona. U prvom sloju se kreu dva elektrona, a u drugom sloju est elektrona. Elektroni su i u atomima ostalih elemenata takoer rasporeeni po slojevima ili ljuskama. U atomu moe biti najvie sedam elektronskih slojeva. Elektronski slojevi oznaavaju se brojevima od 1 do 7. Razmotrimo grau atoma metala natrijuma i nemetala hlora. Atom natrijuma u jezgru ima 11 protona i najee 12 neutrona, a u elektronskom omotau se nalazi 11 elektrona rasporeenih u 3 sloja. U prvom sloju su dva elektrona, u drugom je 8 elektrona, a u treem sloju je jedan elektron. Atom hlora u jezgru ima 17 protona i najee 18 neutrona, a u elektronskom omotau 17 elektrona rasporeenih u 3 sloja. U prvom sloju dva elektrona, u drugom osam, a u treem sedam elektrona.Za hemijske promjene najvaniji su elektroni iz vanjskog sloja.Osnovna razlika meu atomima raznih elemenata je u tome to u jezgru sadre razliit broj protona. Broj protona u atomu naziva se atomski broj elemnta, tako na primjer atomski broj hidrogena je 1, nitrogena 7, oksigena 8 itd. Svaki hemijski element je izgraen od svojih atoma. Tako, na primjer, komad sumpora, estica praha sumpora ili bilo koja koliina sumpora izgraena je od atoma sumpora. Istovrsni atomi, tj. atomi jednog odreenog elemnta imaju isti broj protona u atomskom jezgru, a takoer i isti broj elektrona u elektronskom omotau, to znai da imaju isti atomski broj. Na primjer, svi atomi hidrogena imaju u jezgru jedan proton, a u omotau jedan elektron, prema tome atomski broj hidrogena je 1; svi atomi nitrogena u jezgru imaju 7 protona, a u omotau 7 elektrona, prema tome atomski broj nitrogena je 7; svi atomi eljeza u jezgru imaju 26 protona, a u omotau 26 elektrona, pa je atomski broj eljeza 26.Svi atomi jednog hemijskog elementa imaju ista hemijska svojstva jer imaju istu grau atoma. Hemijski element je skup istovrsnih atoma, tj. atoma koji u atomskom jezgru imaju jednak broj protona, a u omotau jednak broj elektrona.

3.3 ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE ATOMA I JONA

13Al - aluminijum ima redni broj 13, a to znai da ima 13 protona. U atomu je broj elektrona i protona isti, tako da u atomu aluminijuma ima 13 elektrona. Elektronska konfiguracija atoma aluminijuma je prema tome:

13Al 1s22s22p63s23p1Osim toga postoje nepravilne elektronske konfiguracije, elemenata 24Cr, 42Mo,29Cu, 43Te, 46Pd, 47As, 45Rh, 78Pt, 79Au24Cr 1s229Cu 1s241Nb 1s22s2 2p62s2 2p6 2s2 2p6 3s2 3p6 3d53s2 3p6 3d10 3s2 3p6 3d10 4s44s2 4s2 4p6 4d4 5s2

79Au 1s247As 1s242Mo 1s2 2s2 2p62s2 2p6 2s2 2p6 3s2 3p6 3d103s2 3p6 3d103s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f144s2 4p6 4d104s2 4p6 4d5 5s2 5p6 5d105s15s1 6s1

43Te 1s2 45Rh 1s246Pd 1s2 2s2 2p6 2s2 2p6 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 3s2 3p6 3d10 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d6 4s2 4p6 4d8 4s2 4p6 4d10 5s15s1

78Pt 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d9 6s1"Najvaniji" nivo u atomu je poslednji energetski nivo, to jest VALENTNI nivo. Za aluminijum je 3s23p1. Elektronska konfiguracija tri puta pozitivnog jona aluminijuma bi bila elektronska konfiguracija sa 10 elektrona, jer ovaj jon ima tri elektrona manje od atoma: 13Al3+ 1s22s22p6 K+1s22s2 2p6 3s2 3p6Negativni joni atoma imaju vie elektrona od atoma za toliko koliko iznosi naelektrisanje datog jona. Na primer: jon 16S2- ima 18 elektrona: 1s22s22p63s23p6 F-1s2 2s2 2p6Cl-1s2 2s2 2p6 3s2 3p6Elementi ije se elektronske konfiguracije atoma zavravaju sa f podnivoom nazivaju se f- elementi. Elementi ije se elektronske konfiguracije atoma zavravaju sa s - s-elementi itd... Elementi sa d- podnivoom: 23V 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d1 - valentni nivo ovih atoma je 4s2 3d1

IZUZETAK

Atomi d elemenata koji bi trebalo da imaju elektronske konfiguracije valentnih nivoa: na primer 4s23d4, 5s24d4, 6s25d4 nemaju takvu konfiguraciju ve jedan elektron "prebacuju iz s u d, da bi d-orbitale bile POLUPOPUNJENE (stabilnije su d5 konfiguracije od d4) Njihove konfiguracije su onda 4s13d5, 5s14d5, 6s15d5 Zato 24Cr nema konfiguraciju: 1s22s2 2p63s2 3p64s2 3d4 ve 1s2 2s2 2p63s2 3p6 4s1 3d5Na slian nain i elementi sa 4s2 3d9, 5s2 4d9, 6s2 5d9 prelaze u 4s1 3d10, 5s1 4d10, 6s15d10Tako 29Cu nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d9 ve 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d10 Postoje i druga odstupanja ali to prevazilazi nivo ovog kursa. Ukoliko se atomu dovede odreena koliina energije njegova elektronska konfiguracija se moe promijeniti na razliite naine, ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva etiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina).

3.4 VEZA IZMEDJU ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE I POLOAJA U PERIDONOM SISTEMU ELEMENATA

Periodni sistem elemenata ima 7 perioda (horizontale) koliko ima i nivoa.Grupa u periodnom sistemu (vertikale) ima 2x8. Ima 8 glavnih grupa i oznaavaju se sa Ia - VIIIa (elementi iz ovih grupa zavravaju se sa ns1 ili ns2 ili ns2np1 do 6) i 8 podgrupa (10 kolona u periodnom sistemu, jer se jedna grupa prostire na tri kolone, a to je VIIIb grupa). Npr:s-elementi mogu biti u Ia i IIa grupi: Na 1s22s22p63s1 - u Ia grupi jer ima jedan valentni elektron,Be 1s22s2 - u IIa grupi jer sadri 2 valentna elektrona IZUZETAK:2He 1s2 - trebalo bi da bude u IIa grupi, ali poto ima popunjen 1-nivo nalazi se u VIIIa grupi zajedno sa ostalima koji imaju 8 valentnih elektrona! p-elementi mogu biti od IIIa do VIIIa grupe:8O 1s22s22p4 ima 6 valentnih elektrona pa je u VIa grupi, 13Al 1s2 2s2 2p6 3s2 3p1 ima tri valentna elektrona pa je u IIIa grupi.32Ga 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p1 takodje ima tri elektrona na etvrtom, valentnom nivou pa je u IIIa grupi. d-elementi: kod ovih elemenata je neto drugaije - inae su svi u podgrupama od Ib-VIIIb. Prvo, kao valentni nivo uzima se i s i d-podnivo,na primjer 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d10 , valentni nivo je 4s1 3d10Drugo, grupa se odreuje, veinom, kao zbir elektrona na valentnom nivou,osim kod: 4s23d6 ili 4s23d7 ili 4s23d8 - gde je zbir redom 8, 9 i 10, a svi su u istoj grupi VIIIb grupi! To se naziva trijada elemenata VIIIb grupe. 4s13d10 - kao to ima bakar, zbir je 11, a bakar je u Ib grupi. 4s23d10 - kao to ima cink, zbir je 12, a cink je u IIb grupi. ZAKLJUAK: za d elemente :ako je zbir 8, 9 ili 10 - element je u VIIIb grupi,zbir 11 - Ib grupa,zbir 12 - IIb grupa!F - elementi su izdvojeni u posebna dva reda oni elementi koji se zavravaju sa 4f su LANTANOIDI oni elementi koji se zavravaju sa 5f su AKTINOIDI, a zajedno se nazivaju RIJETKE ZEMLJE (rijetko se nalaze u prirodi i uglavnom su radioaktivni) Veza izmedju periodne i elektronske konfiguracije je uvijek ista - NAJVII NIVO - PERIODA!

ZAKLJUAK

Radei ovaj maturski rad, prisjetila sam se stvari koje smo radili u prvom razredu kada smo obraivali ovu temu, te sada svoje znanje proirila i utvrdila. Uvidjela vanost elektronske konfiguracije, odnosno rasporeda elektrona, i openito sveprisutnost hemije i njenih zakona. 4.1 LITERATURA

KOMENTAR____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Datum odbrane rada: ___. ___. 2015. godine

Ocjena: ________________________________

lanovi Komisije:1._______________________________________2._______________________________________3._______________________________________