maxminus magazine (broj 48...no 48)..1.03.2013

70 godina Bitke na Neretvi, a fašisti su još uvijek tu, među nama

Redakcija / Editorial Board: Petar Lazić (Beograd, Srbija); Aziz Yavuzdoğan (Istanbul, Turkey); Goran Radosavljević (Beograd, Srbija); Enes Čelosmanović (Zagreb, Hrvatska), Marcos Ribeiro Mendes TUBA (Cachoeirinha, Brazil), Jože Kos Grabar (Maribor, Slovenija), Sanja R. Petrović (Novi Sad, Srbija), Samira Begman (Zurich, Švajcarska), Mirjana Marinković (Beograd, Srbija), Zlata Žunić (Tuzla, BiH), Andrej Glišić (Pančevo, Srbija), Ratko Orozović (Sarajevo, BiH), Suno Kovačević (Zenica, BiH), Ekrem Macić (Konjic, BiH), Boban Miletić Bapsi (Knjaževac, Srbija), Ivo Mijo Andrić (Zagreb, Hrvatska), Elvis Huremović (Travnik BiH), Jasmin Mrkalj Kadmus (Podlehnik, Slovenija), Zoran Spasojević Paske (Kragujevac, Srbija), Vladislav Pavićević (Bar, Crna Gora), Abdurahman Halilović (Rijeka, Hrvatska), Slobodan Žikić (Jagodina, Srbija), Vasil Tolevski (Skopje, Makedonija), Pavle Popović (Kruševac, Srbija), Ernest Bučinski (Banja Luka, BiH).

Editor in chief—Gl. i odg. urednik

MaxMinus magazin : Sabahudin Hadžialić,

Pošta/Mail: Sarajevo & Bugojno, Bosna i Hercegovina: Grbavicka 32, 71000 Sarajevo, BiH

E-mail za radove/Contribution E-mai: [email protected] dostavljeni poštom se ne vraćaju/Contributions send by

mail are not sending back to the authors.

Zamjenik glavnog i odgovornog urednikaMaxMinus nedjeljnika /Deputy Editor in chief of MaxMinus magazine:

Petar Pismestrović, Klagenfurt, Austria; [email protected]

Logo i design zaglavlja magazina/Design of the head logo of the magazine: Tošo Borković, Beograd, Srbija i Marcos Ribeiro

Mendes TUBA, Cachoeirinha, BrazilDTP– InDesign ARS Studio Sarajevo & Bugojno

NAPOMENA: Objavljujemo samo one radove koji budu dostavljeni na našu E-mail adresu. Za razliku od drugih, mi ne “skidamo” ništa sa društvenih mreža i/ili WWW stranica. REMARK: We publish only those contributions which are

delivered directly on our E-mail address. Comparing to others, we are not downloading anything from social networks and/or

WWW sites.

Prvi broj objavljen 1.9.2010.g. Izlazio mjesečno od 1.9.2010 do 1.5.2012. Od 1.9.2012. izlazi svaka tri mjeseca

First issue published 1.9.2010. Was published every month from 1.9.2010 and until 1.5.2012. As of 1.9.2012. published every three

months. Naslovnica/Cover page: Aziz Yavuzdogan, TurkeyPRILOGE ZA SLJEDEĆI BROJ - DO 25.05.2013.g.

CONTRIBUTION FOR THE NEXT ISSUE -. UNTIL 25.05.2013.

REDAKCIJA: SLOBODA IZRAŽAVANJA JE OSNOVNO LJUDSKO PRAVO.

Editorial Board:FREEDOM OF EXPRESSION IS THE BASIC HUMAN RIGHT!

MaxMinus

Verfügbarkeit Zugänglich im Internet

Schlüsseltitel

MaxMinus

Titel MaxMinus [Elektronische Ressource]

Verlag Küsnacht : Einhorn Verlag, S. Begman,

2010-Aktuelle

Erscheinung 4x jährl.

Zählung Broj 1 (02.09.2010)-

Anmerkung Titel von Homepage (gesehen am

01.10.2012)

Anmerkung Beschreibung und URL werden

nicht

aktualisiert ISSN 2296-0902

URI http://maxminus.weebly.com/

2 BLA BLA BLA Exero 01, 5555

Između dva broja magazina štošta se može desiti, ali i ne mora. U Bosni i Hercegovini upravo u tome i jeste problem. Što se ništa ne dešava. Pseudo događaji se smjenjuju jedan za drugim. Sa jedne strane mediji prozivaju političare kako uzimaju „bagerom“ jer su odavno „lopate“ ostavili nižim administra-tivnim službenicima. S druge strane političari koji vele kako je to udar na zeleni, crveni i/ili plavi narod ovih prostora jer ih se napada samo zbog toga što su pripadnici ovoga ili onoge. Gla, naroda. I tako već dvadeset i treća godina. Dvadeset i tri godine razvlačenja pameti (ako je uopšte ima) ovdašnjih praved-nika koji svi osjetiše. Osim onih 5 % koji posjeduju 95 % bogatstva. Begova, knezova i grofova tajkunskih. Ići ćemo i bez rukavica ako treba. Sramota me je da budem i Bošnjak (Musliman) i Hrvat (Katolik) i Srbin (Pra-voslavac) u zemlji gdje nikada više vjernika nije bilo a nikada više lopovluka. O tem-pora o mores! Kada to i izjavih na jednoj kablovskoj televiziji u Sarajevu, Anno domini još 2012.g., proljeća, niko se počešao nije. A kamoli preispitao značenje tih riječi. Ko sam ja, tamo anamo neki pisac, pa još ured-nik nekog, anamo onoga, njiha magazina...A napadaju nas i Srbi (pravoslavci) i Hrvati (katolici) i Bošnjaci (Muslimani) jer nismo dovoljno veliki ni jedni ni drugi, ni treći. Mi samo želimo biti LJUDI...Ovdje ljudi više ne postoje jer rulja koja hoda ovim prostorima, a među njima je i satiričara opterećenih svojim srpstvom, bošnjaštvom i hrvatstvom, i drugo ništa ne želi do biti mazohista vlastite sud-bine. To nije sudbina. To je izbor. Bolan je taj njihov izbor za mene i još, nadam se, makar 10 % onih što pokušavaju ljudima biti. I ne uspijevaju jer jedna zrela jabuka u društvu devet trulih ne može opstati. Ismijana bješe bačena na stratiše zlosutnih nadanja. Tješim se mišlju da ću sa ove zemlje otići kao neko nasmijana lica. Jer nisam želio uzeti ono što su mi nudili. Zauzvrat, uzeli su mi sve. Osim osmijeha. Samrtničkog ropca iskrenih namjera. Čovjeka. Da li?...

Danas, kada je demo(n)kratija na pijadestalu svemogućih usmjerenja, došlo je do promjena. Pred nama su novi ljudi. Kameleoni pret-postavljenih naznaka. Naime, spavajući na jastuku boje karanfila, iste večeri, pred spa-vanje se mole zelenom, plavom i/ili crvenom bogu.

A kakvi su pisci, njih 95 %? Potpuno istov-jetni navedenim. Prilagođavaju se, sarađuju sa crnim đavlom, samo da opstanu u nadi da će neko jednog dana o njima pisati kao o mogućim alternativima. U pisanju. Mrak nas je obujmio. Bez obzira bili plavi, zeleni i/ili crveni. Ja ne volim boje. Um kreira materiju a ne obrnuto. Zbog toga ću stvoriti novu boju. Misleću. I otići u mrak. Boja.

RIJEČ UREDNIKA - SAbAhUDIN hADžIAlIć

MaxMinus 48 Mrak boja

Exero 01, 5555 BLA BLA BLA 3

Igor braca Damnjanović DIb

lADAN bETON

Zaustaviše me jutros ovi sa loka-lne televizije da me pitaju o penzi-jama. Voditeljka, to jest, ona što vodi kamermana za sobom ko, bože me se prosti kera, mi poturi mikrofon pod usta.

- Kako komentarišete to što se period odlazka u penziju povećava ove godine?

- Nikako. Tek se pripremam da komentarišem.

- Šta ćete raditi, koliko još imate do penzije?

- Ću d’ umrem, života mi. Ja ću lepo da odem pred vladu ili nekog drugog ministra i da legnem na ‘ladan beton i tamo ću d’ umrem. Sve televizije će da prenesu moj čin samoumiranja.

- Da li to znači da ćete da se ubijete?

- P, p, daleko bilo. Ne, nego ću iz inata da legnem i umrem. Šta će mi tak’a penzija u sto godina?! Ima pre nego što legnem na taj ‘ladan beton... u stvari, ću poturim jedno parče stiropora, da se ne pre’ladim. Ali pre nego što legnem d’ umrem, ima da kažem tim ministrima...

- Je l’ ste spremili govor?- A?- Pa da li ste smisli šta ćete im

reći?- Slušaj ti mala. Tebi uplaćuju i

zdrastveno i topli obrok i zato nemo’ da me ometaš. Neću da te čujem. Dovodite na televizor, bre, svako-jaki banditi, našminkane gulanfere i političare koji bi majku za litar zajitina prodali, a ne dovodite, bre ovak’i ljudi, pošteni, sa žuljevi... je l’ oćeš da ti pokažem. Izvinjavam se gledalištu preko mali ekrani, ali ja moram da pokažem. Eve, ruke moje. Sve moj do mojega, žulj do žulja. Ja, brajko, a ti me pitaš da l’ sam smislio šta da kažem. Nema tu šta da se smišlja i razmišlja. Nisam

ja političar pa da sastavljam govori. Kako kome odgovara tak’a pitanja da im se postavljaju. Ej, muka mi piše govor, muka i ništa drugo. Ali, kao prvo, rek’o bi: „Dragi, ma kaki dragi, đubre ispod štale, e tako bi reko ministru koji prvi izađe. Pa što penziju da mi uskraćuješ, lebac moj crni znojom zarađeni. Nije ti tata kupio državu, pa da možeš da je gazi koj kako ‘oće. Bolje vam je minis-tri da uzete i da nam odma’ umesto penzija uplaćujete sa’ranu. Momen-talno! Da iz fabriku odem odma’ u grob. Da me iz fabriku iznesu u mrtvački sanduk. I ja svašta pričam. Iz koju fabriku kad ste sve prodali. Prodajete k’o da ste na pijac, bože me prosti. Ma, kak’i pijac. Da si ti to brajko sa deset prstiju zaradijo, ne bi ti tako dav’o đuture. Ja kad prodajem kravu, pa ja k’o da prodajem taštu. Eto tol’ko mi je teško da se sa nju rastanem. Očiju mi. Al’ da se vratim odakle sam doš’o. Ja se zalažem... ne lažem, nego zalažem za to da se svim ministrima ukine plata, pa da vidiš da l’ će ondak da dira narod.

- Zar ne mislite da ste malo preterali?

- Ja preter’o? Ja ne znam čija si ti, za koga radiš i ko ti uplaćuje pare na radnu knjižicu, ali reći ću ti u stvari, pitaću te, šta ćeš onda kad tvoji odu, reci ti meni?

- Ne razumem, gospodine pitanje i ja sam voditelj, ja pitam, a ne vi.

- Ako ćemo da se vređamo i ti si gospođa. Dobro, u redu, nećeš da odgovoriš, nema veze. Svi ste vi, brajko moj naučili preko veze. Ali neka, neka, kad ja odem pred skupštinu, biće svašta.

- Hvala. Doviđenja.- A, ne, ne. Nema doviđenja.

Još ćemo se mi videti. Kad izbije škandal, svi ćete vi novinari da trčite da me intervjuišete, ali evo vam ga

šipak. Jes, brajko moj, šipak, što ću da pričam sa vama.

- Izvinite gospodine, ali mi zaista više nemamo vremena.

- Nemam ni ja, ni ovaj narod, ovo je žuta minuta, minut do dvan-aest...

- Gospodine, stao vam sat, sada je tek pola deset.

- Nije meni stao sat, vidim ja koliko je sati, vrlo dobro, čak i odlično, četir plus, dioptrija. Odem ti ja kod doktora, a on kaže...

- Molim vas, nemojte o dok-toru.

- Aha, tu sam te uvatio, da izvinu gledaoci.

- Kraj, gotovo, gasi kameru.- Tako je, brajko moj, gasi,

gasi, al’ kad ja planem, ne mož’ ni vatrogasci da me ugase. Kad meni padne mrak na oči ima sve da ras-vetlim, sve da iznesem na videlo.

- Idemo kolega, idemo, ovaj je lud.

- Ohoho, ne brini, ja kad krenem, ima da vam zatvorim tu televiziju, radićeš na radiju.

Živi bili, pa videli.

ladislav babićMetamorfoze

Dan prvi

TV Dnevnik:

- Upravo se u pred Markovom crkvom održava svečana ceremonija proglašenja novog Predsjednika naše države. Uz mnogobrojne svečane uzvanike i narod, on ovog trenutka polaže svečanu prisegu kako će isključivo u interesu države i njenog pučanstva obnašati svoje dužnosti. Uključujemo našeg reportera sa lica mjesta…

Dan 396.

TV Dnevnik:Suno Kovačević

O vjeri i vlasti

U Bosni i Hercegovini nacija je vjera, vjera je nacija

Pripadnici naroda odlazak u bogo-molju prihvataju kao istinsko vjero-vanje u boga, što služi kao paravan, jer bogomolje sve više postaju pojavna mjesta podobnih. Tako vjera

i nacija postraju politika materijali-zovana socijalnim položajem.

Umjesto da smo odvojili vjeru-religiju od države, mi smo odvojili narode.

Ljudi se rado bore za svoju vjeru, a tako nerado žive po njenim zakon-ima. Borba za vjeru je življenje po njenim zakonima.

Sve je više svetaca, a sve manje ljudi.

Bogomolje su za grešnike,ali za grešnike vjernike. Zbog grešnika, ali ne i vjernika, vjernici ostaju izvan bogomolja.

Vlast je uvijek ista. Sve se daje za nju. Što se tiče vlasti, nema razlike između ateizma i teizma, postoji samo želja za vlašću.

Parlamenti su nam sastavljeni od vjerskih zajednica koje svoju suverenost ne unose u državotvornost zajednice.

Vlast je spiritualno povezana sa religijom.

U komunizmu religija je bila opijum naroda, a sada je višenacionalna droga.

Za vrijeme vladavine ateista bog

je davao svima. Sada za vrijeme vla-davine teista bog daje samo njima.

Ti isti, bivši ateisti, po stare dane posječuju bogomolje. Koriste kažu, došli tobe, posljednju šanu.

Sada kao vjernici su ubijeđeni da imaju pravo na popravni ispit na drugom svijetu

Nakon što su iz statusa druga prešli u gospodu, darivali su nam siromaštvo za spas vjere i naroda. Oni zastupaju tezu da je sirotinja naše bogastvo.

Uvodeći sebe i svoje u raj, uveli su nas i naše u pakao.

U Bosni i Hercegovini večina građana je siromašna. Predstoječim popisom će se utvrditi koliko je siromašnih muslimana, pravosla-vaca, katolika i ostalih.

U spoju vjere i vlasti stiće se bogatstvo.

U Bosni i Hercegovini religija nije odvojena od države. Takvoj državi samo dragi bog može pomoći.

Filozof Seneka odnos religije-vjere i vlasti je odredio izrekom:”Religija slovi za neuke ljude kao istinita, za mudre kao lažna a za vladajuće kao korisna.”

MaxMinus priče/eseji... Nihil illigitamus carboruNdum

Zbor građana:

- Naš voljeni Predsjednik, ne gledajući vlastite interese, suvereno vodi ovu zemlju naprijed. Slijedimo ga uvjereni u ispravnost njegovih prosudbi, jer samo moralna vertikala poput njega može izvući ovu zemlju iz krize u koju su je uvalili sebični interesi pojedinaca.

Dan 817.

Novinsko piskaralo:

- Naš časopis u posjedu je izvornih dokumenata koji dokazuju kako je Predsjednik ove zemlje, dok je obnašao dužnost presjednika Udruge likovnih umjetnika, pogo-dovao svom vjenčanom kumu pri-likom konstituiranja njegove firme. Detalje čitajte u tiskanom broju našeg časopisa…

Dan 820.

TV Dnevnik:

- U poslijednje vrijeme, pojavljuju se insinuacije od strane neprijatelja demokracije i ove zemlje, na mor-alni lik našeg voljenog Predsjednika. Kojekakva piskarala, čije pamflete prenosi žuta štampa, pišu o navod-nom sukobu interesa u kojem se Predsjednik nalazio dok je vršio dužnost predsjednika Udruge lik-ovnih umjetnika. Mišljenje naših građana o ovim uvredljivim, ničim dokumentiranim objedama, ispitao je naš reporter direktno na terenu…

Zbor građana:

- Nevjerojatno kako poraženi neprijatelji nezavisnosti naše domovine, a zna se iz kojih redova oni dolaze – da sad ne imenujemo nacionalnu manjinu kojoj pripadaju – ne miruju. Njihova srca mjesto da prožima istinska želja za suživotom sa većinskim narodom, prožima vjekovna mržnja spram njega. Par-lament bi trebao smjesta zabraniti sufinanciranje njihovih časopisa koji, umjesto da se bave manjin-skom problematikom, folklorom i narodnim običajima sebi uzimaju pravo da sude o našem voljenom Predsjedniku. Sramota!

Dan 845.

Novinsko piskaralo:

- Naš časopis u posjedu je novih dokaza u prilog, ne samo svojevre-menog sukoba interesa Predsjed-nika države, već i dokumenata koji govore o financijskoj koristi koju je iz toga izvukao. Radi se o svotama od više milijun Eura…

Dan 907.

TV Dnevnik, intervju sa Predsjed-

nikom Republike:


ALEKSANDAR BLATNIK

MaxMinus art

Nadal...Đole

NASTAVAK sa str.3.Zbor građana:- Voditelj: Gospodine Predsjedniče,

svjedoci smo kako u poslijednje vrijeme kojekava piskarala, naro-dni neprijatelji, osobe bez moralnog integriteta iznose u svojim manjin-skim časopisima – koje, moram to naprosto spomenuti, naš većinski narod velikodušno, unatoč strahota koje smo gotovo netom od njih doživjeli, financira – objede na vaš račun. Navodno, kažu ti polupismeni glasnogovornici svojih šefova koji, usput budi rečeno, sjede i u državnim strukturama, da ste svojevremeno bili u sukobu interesa. Možete li našim gledateljima konkretno objasniti i uvjerljivo demantirati ove monstruozne optužbe?

- Predsjednik: Kao što je svima poznato, ja sam na proteklim predsjedničkim izborima izabran uvjerljivom većinom građana ove zemlje. Zar sumnjate da bi me oni izabrali kada bi ma i na tren posum-njali u moje etičke kvalitete? Sva istraživanja javnog mnijenja, koja ste više puta predočivali svojim gledateljima, nepobitno pokazuju koliko je veliko povjerenje žitelja naše domovine – ne samo u mene kao čovjeka, već i kao najvišu insti-tuciju ove države. Stoga se ja nimalo ne osvrćem na insinuacije nepri-jatelja poretka i institucija sustava koje su građani golemom većinom svojih glasova demokratski izabrali. Naprosto ih ignoriram. Ipak, u pov-jerenju, mogu vam reći kako je taj „gospodin“ XY – piskaralo koje se usudilo uzeti na pik moju malenkost – svojedobno bio najobičnij kolabo-rant, znate već kojih snaga, koje su okupirale dobar dio naše domovine. I ne samo to, postoji o njemu i iscr-pni dosije dostupan našim tajnim službama, te ćete stoga razumijeti da ga ne mogu iznijeti u javnost, koji potvrđuje negovu kriminalnu prošlost.

- Voditelj: Hvala vam gospodine Predsjedniče na ovom iscrpnom konkretnom obrazloženju, kojim ste uvjerljivo demantirali sve montirane optužbe i falsificirane dokumente na vaš račun.

Dan 908.

TV Dnevnik:

- Dragi gledatelji, povodom sinoćnjeg intervjua Predsjednika naše domovine, naši reporteri su ispitali mišljenje građana. Evo priloga…

Zbor građana:

- Naš voljeni Predsjednik sasvim je jasno činjenično demantirao uvredljive insinuacije na svoj račun. Unutrašnji neprijatelj nikad ne miruje, to je valjda svima jasno, no – postavlja se pitanje zašto imamo zakone, gdje su organi represije, što radi sudstvo ove države? Zar kle-veta nije kažnjiva? Posebice kada je inspirirana neprijateljskim stavo-vima spram teritorijalnog integriteta i političkog sustava naše domovine. Takve pokušaje trebalo bi u korijenu zatrti, da nikada više ne padnu na pamet ovoj manjini, kojoj izgleda nešto nije jasno. Da je najobičnija manjina i kao takva se ima ponašati. Šutjeti i prihvatiti izbor goleme većine naših građana.

SERBIA

Dan 915.

TV Dnevnik:

- Kako javljaju agencije, piskar-alo opskurnog manjinskog lista, najpoznatijeg po objedama našeg dragog Predsjednika, pretučeno je jutros od još nepoznatog počinitelja. Piskaralo će – nakon bolničkog liječenja od otprilike mjesec dana uslijed lakših tjelesnih ozljeda koje je zadobilo – biti zadržano u prit-voru, zbog sumnji da je odgovorno za izazivanje incidenta. Istraga je u tijeku. Da čujemo naše građane…

Zbor građana:- Nikako ne podržavamo fizičke

obračune strane mentaliteu našeg naroda. Ipak treba primjetiti kako ga je dotična individua svojim opskurnim tekstovima teško uvri-jedila – stoga nije čudno kako neki ljudi iziritirani ovakvim pisanjem nisu u stanju obuzdati svoje emocije. U svakom slučaju, što je tražio to je i dobio!

Dan 2920.

TV Dnevnik:- Dragi gledatelji, upravo se u

pred Markovom crkvom održava svečana ceremonija proglašenja novog Predsjednika naše države… Time je završio mandat sada već bivšeg Predsjednika, koji je uz nepobitne uspjehe na unutrašnjem i međunarodnom planu bio popraćen i nikad potvrđenim tvrdnjama – pla-siranima iz, blago rečeno, sumnjivih medija – o njegovom navodnom svojedobnom sukobu interesa koji je ujedno i dobro naplatio. Što misle o njegovom proteklom mandatu naši građani, direktno sa terena…

Zbor građana:- Bivši Predsjednik Republike

uglavnom je dobro obnašao svoje dužnosti. Doduše, kružile su glasine o nekim nedozvoljenim radnjama koje je svojevremeno činio. Time bi se trebao pozabaviti i POSKOK i ispitati njihovu utemeljnost. U jednoj demokraciji kakvu gradimo svi bismo trebali biti jednaki. Usput, dajemo nepodijeljenu podršku našem novom, voljenom Predsjed-niku uvjereni u njegovu čast, etički i moralni integritet, da će kao moralna vertikala naše zemlje obnašati svoje dužnosti na radost svih građana domovine.

Dan 3516.

TV Dnevnik:- Dragi gledatelji, POSKOK je – na

prijedlog javnog tužitelja – pokren-uo inicijativu za predistražne radnje povodom sumnji u svojedobni sukob interesa bivšeg Predsjednika, koji je bio praćen navodno velikom materi-jalnom koristi. Istražuju se i indicije kako je Predsjednik nastavio sličnom praksom i tijekom vršenja svoje predsjedničke dužnosti. Evo našeg istraživanja među građanima…

Zbor građana:

- Dajemo punu podršku inicijati-vi javnog tužitelja. U krizi kakva potresa našu domovinu, a i inače, nedopustivo je svako ponašanje koje zaobilazi zakonske norme. Mito, korupcija, sukob interesa,… - sve su to pojave koje treba iskorijeniti.

Nitko ne smije biti nedodirljiv, ma o kome se radilo!

Dan 3824.

TV Dnevnik:

optužnicu protiv bivšeg Predsjed-nika ove zemlje. Ona se najvećim dijelom temelji na dokazima koje je prije nekoliko godina prikupi novinar cijenjenog manjinskog lista, koji je uslijed toga bio izvrg-nut šikaniranju nekih naših medija i

- Poštovani gledatelji, danas je javno tužiteljstvo podignulo optužnicu protiv bivšeg Predsjed-nika ove zemlje. Ona se najvećim dijelom temelji na dokazima koje je prije nekoliko godina prikupi novinar cijenjenog manjinskog lista, koji je uslijed toga bio izvrg-nut šikaniranju nekih naših medija i besprizornom fizičkom napadu. Sa terena, naš reporter…

Zbor građana:- Odmah nam je bilo jasno da je taj

tip najobičnija gnjida koja se koris-tila stranačkom podrškom i promo-cijom u svom preuzimanju najveće dužnosti ove zemlje, s namjerom da osigura i novostečenom pozici-jom zaštiti svoje bivše i tko zna kakve još nepoznate kriminalne djelatnosti koje je vršio obnašajući svoju dužnost. Sramotno! Za svaku osudu! Zahtijevamo najoštrije kažnjavanje!

Dan 4059.TV Dnevnik:- Štovani gledtelji, danas je na

općinskom sudu našeg glavnog grada započeo sudki postupak protiv bivšeg Predsjednika Repub-like. Tereti ga se za sukob interesa i materijalnu korist od više milijuna Eura koju je iz toga izvukao. Evo što misle naši građani…

Zbor građana:- Nevjerojatno kako je takva osoba,

najgori kriminalni šljam, uspio dočepati se tako visoke funkcije. Nama ni u kojem trenutku nije ni padalo na um da glasamo za takvu spodobu, trebalo bi stoga dodatno ispitati nije li se radilo o izbornoj prijevari. Oduvijek smo sumnjali, a to je potvrdilo i pisanje uvaženog piskarala našeg cijenjenog lista, u njegovu čistu prošlost. Da ovo nije uzorna demokratska zemlja, trebalo bi ga objesiti o prvo drvo. K’o što se s na Divljem Zapadu radilo s kon-jokradicama!

Dan 4600.TV Dnevnik:- Dragi gledatelji, slijedećeg

petka pogledajte u našoj popular-noh emisiji „Petkom u 13“ intervju sa bivšim Predsjednikom Republike protiv kojeg se već nekoliko godina vodi sudki postupak, zbog navodnog sukoba interesa i materijalne koristi koju je po sebe i svoju obitelj iz toga izvukao. Naš cijenjeni gost, odgov-orit će na sve optužbe, javno otkriti i demaskirati zaštićene svjedoke i nastojati uvjerljivo demantirati sve optužbe na svoj račun.

Dan 4607.Emisija „Petkom u 13“, Bivši

Predsjednik Republike:- Kao prvo, moram jasno i glasno

reći ono što je poznato cjelokupnoj našoj javnosti. Radi se isključivo o političkom procesu…

Dan poslijeZbor građana:- Sramota! Da se u demokraciji

dozvoljava medijska promocija ljudi optuženih za najgori kriminal. Nije u biti našeg naroda da to gledamo mirne duše, a da ne podignemo svoj glas prosvjeda. Naš narod je oduvijek cijenio poštenje i manire ljudskosti koje krase većinu. Istina, u svakom žitu ima kukolja ali njega treba na vrijeme uočiti, prosijati i istrijebiti. Da ne sramoti časno i pošteno narodno ime!

Sapunica se nastavlja. O njenom (eventualnom) kraju, najbolje će vas izvijestiti naša najobjektivnija medijska kuća, nacionalna televiz-ija na svom prvom i svim pratećim programima.


BORTă AMBROZIE OVIDIUROMANIA MaxMinus art

Nadal...Đole

Ball Brain copy-paste by BOA

Born politichal


HANNELORE GREINECKER-MOROCUTTIAUSTRIA MaxMinus art

Sabahudin Hadžialić

Samira Begman


HULE HANUŠIĆAUSTRIA MaxMinus cartoon

Milorad Dodik_Snješko Sulejman Veličanstveni

Rich und poor


HULE HANUŠIĆAUSTRIA MaxMinus cartoon

Island Referee

Exero 01, 5555 BLA BLA BLA 9“SVI DRUGI SU DOBRI, MI SMO DRUGAČIJI...MEĐUNARODNA SARADNJA”

AFORIZMI - MAXMINUS, SARAJEVO & LIGA DUHOVITIH, BEOGRADDinko Osmančević

Povoljno prodajem bubreg, kamenje ide gratis.

Narodi na balkanu su se najzad pomirili.

Sa zlom sudbinom.

Imamo razgranato podzemlje, ali jos nismo izgradili metro.

Nekada sam mislio, ljudi smo.

Onda su mi objasnili da nismo, već da smo Srbi, hrvati i bošnjaci.

bosna i hercegovina svoje prirodne ljepote i dalje čuva minskim poljima zaostalim iz rata.

Dugo ga je mučio zatvor, sve dok mu kao terapiju nisu doturili turpiju.

Darko Mihajlović

Čuda se događaju. živi smo!

Našalio bih se ja, ali bi me Mujo, haso i Perica shvatili ozbiljno.

Abdurahman halilović

Rasprodali smo sve utakmice… da isplatimo igrače.

Iz utakmice u utakmicu sve bolje igramo.

Jedva čekamo da postignemo taj prvi gol.

Sportski klub se pobrinuo za pojačanje.

Pojačali su ogradu oko igrališta.

U kući smo se dogovorili… biće kako žena kaže!

Golman im je bezobrazan.

Skinuo je sve naše lopte.

Publika nas je ponijela – toliko smo bili umorni nakon utakmice.

Proglasili su ga neuračunljivim, a sve je sračunato pokrao.

Nlegovi bračni problemi su duboki.

žena ga vara sa roniocem.

Šupljoglavi su neumorni …. u presipanju iz šupljeg u prazno.

Sredio je kuću kao apoteku … i razbolio se.

Rad je smorio čovjeka!

Sva je smotana… voli takvu pozu!

Na poslu sam pojačao budnost.

Spavam samo pola radnog vremena.

Uhvatila me panika… bar neko, ženskog roda.

Miodrag Tomić Stublinski

Obaveštajna služba nam je sve jača, prisluškivač prisluškuje prisluškivača.

Demokratija je vladavina moćnih naroda nad malim narodima.

Zakopali smo nadu, vreme je da iskopamo ratne sekire.

Čovek je naše najveće bogatstvo, zato neke najbogatije ljude treba čuvati iza rešetaka.

Perica Jokić

Došao je na vlast i odmah zasukao rukave.Onima što rade za njega.

Skupština je mjesto gdje se ne dangubi bez veze.Za to postoji dnevni red.

Moja tašta je pristala da je prisluškuju.Toliko je sigurna da o meni ništa dobro neće reći.

U cilju zaštite životinja, čovjeka smo stavili u kavez.

Prije nego pođe kući, pažljiv direktor provjeri da li je zatvorio sve pogone i ugasio firmu.

Politikom se bave samo oni koji su sposobni.Da slušaju svoje gluposti.

Savjetnik je stručno lice koje hrabri svog političara da ne klone u lažnim obećanjima.

Najdalje smo stigli na putu koji nikuda ne vodi.

Direktori bi bili sjajni vatrogasci.Koliko su samo preduzeća ugasili.

Reći da je politika kurva, velika je uvrjeda. Za kurve.

loše nam se piše.Za nepismenog je sasvim svejedno da li

ćirilicom ili latinicom.

Jedini sport u kojem ne bismo promašili je – pucanje u prazno.

Smijeh nam dobro dođe da bar malo zaboravimo na komičnu svakod-nevnicu.

Ne, to nije krematorijum.To je radna organizacija u kojoj se najviše izgaralo.

Niko nije savršen. Osim pojedinih idiota.

Aleksandar Simonović

Gde heroji lako umiru tu se pravda teško rađa.

Mile Gjorgjijoski

U mojoj zemlji nema političkih zatvorenika.Zatvori su za ljude.

Ne lažu, ne kradu, ne bave se kriminalom…

O mtvima sve najbolje.

Za impotentne političare i grupni seks je sumnjivo okupljanje.

Temeljno su prišli stvarima.Sišli su u podzemlje.

Naši političari ne misle na zemlju.Zato i obrađuju narod.

Goli smo i bosi, ali to kod nas nije nudizam, već sudbina.

Potcenili su neprijatelja. Stali su na njegovu stranu.

Na balkanu nema smrtne kazne.Tu smo svi na doživotnoj robiji.

Seks nije izmišljen na balkanu.Tu niko nikog ne jebe.

Odkako je primio novu sekretaricu ljulja mu se fotelja.

http

://w

ww.

ligad

uhov

itih.

com

/

http

://w

ww.

max

min

us.c

om

NOVEMBAR/STUDENI 2012 - FEBRUAR/VELJAČA 2013


Daliborka Šišmanović Kepčija

Teško da ćemo doživeti bolje sutra, a i zdravstvo će nam pomoći u tome.

Dnevna štampa je rasadnik laži.Ponekad sumnjam da je i datum tačan.

Pevačice skromnih glasnovnih mogućnosti se tako i oblače.Kada su gole bolje se čuju.

Jedino je broj aktivnih državnih kredita veći od beskonačnosti.

Kako su se nameračili da nam štrpnu joč neki deo zemlje, predlažem prisajedinjenje sa Kiprom.

Državna kasa nam je već tamo, a imali bi i more.

Nataša Gjorgjijoska

Kontrolišu glad. Ne daju nam usta da otvorimo.

I avangarda ima svoju avangardu – obezbeđenje.

Vođa partije je zakleti ateista. Ne priznaje da postoji drugi bog.

Znaju kakva smo stoka, zato nam i obećavaju brda i doline.

Pokazali su pravo lice. Okrenuli su leđa narodu.

Nekad smo jeli, a danas se jedemo tri puta na dan.

I ruka pravde radi u rukavicama.

I na balkanu ima kamikaza. To su oni koji idu glavom kroz zid.

lenče Stoimenova

Normalno je što imamo globalno zagađenje kad nemamo tri čiste.

Goran Radosavljević

Opijum za mase: molitveni doručak, bogovski ručak, tajna večera.

Pobedićemo i na sledećim izborima. Pametni se neće vratiti.

On je kriv. Ispravite me ako grešim.

Izgledam mlađe nego što jesam. Tako mi kažu i one koje nisam.

Nisam dvoličan. Ti si pijan.

Probao je da promeni istoriju, ali je zapeo kod akuzativa.

Mi smo u Evropi. Upalite svetlo i videćete nas.

biti zločinac je jedino rešenje da živiš slobodno, a ne budeš Srbin.

Sve je manje slobode. Nije ni čudo što ovoliko mudrujemo.

Tomaž Mahkovic

Kdor ne tuli z volkovi, je na volkulji. Kdor se nekaj gre, nikamor ne pride.

Mnogi s(m)o na pravi poti obrnjeni v napačno smer.Če želiš biti velik, moraš veliko požreti.

Julijan Kmet

Ob ponedeljkih se mi tudi vici ne zdijo smešni…

Sex je kot partija šaha, nešteto pozicij in veliko remijev…

Kje bi lahko nabavil rolerje z visoko peto, tudi moja žena bi se rada rolala…

ljiljana bralović

Vrlo smo duhovit narod.

Smeje nam se ceo svet.

Najveća sposobnost glupih je da budu u većini.

Mićo lukić

Kad vam kuca poslednji čas, ne otvarajte mu.

lepa sela, lepo gore! Naša se gase.

Vojkan Ristić

Prisluškuju me, ali ja lajem, pa oni ništa ne razumeju.

Nije tragedija što smo dotakli dno.

Problem je da se dogovorimo ko će da podigne sidro.

Nema više promena granica na balkanu, ali to se ne odnosi na – granice izdržljivosti.

Peko laličić

Ako se po jutru dan poznaje, vreme je za ustajanje!

Kod nas kriminal ne cveta. Ukorovio se.

Nekada su estradu činile zvezde. Danas je čini lajanje zvezda na zvezde.

Izgubljen je onaj ko nije sam.

Miladin berić

To što u Srbiji prisluškuju predsjednika najbolji je pokazatelj da je predsjednik ravnopravan sa svim ostalim građanima.

Sinan Sinanović

živim u Škotskoj – ovdje se niko ne pravi Englez.

Mihailo Radosavljević

Promenili smo sredinu. Igramo sa tri špica.

Maja David

Dnevi, tedni in meseci tako hitro minijo, leto pa se takoooooo vleče.

V banana republiki uspeva le ananas.

Sem na tekočem, da je suša.

Ernest bučinski

Prvo mi je udarala zabrane na ulazak, a ubrzo nakon toga i na izlazak.

Darovao sam joj srce – primila ga je tek pošto sam ga odnio na pozlatu.

Nikola Čd Pešić

Slušaj! Da te ne prisluškuju!

Pravo je kolosek pravde, ali je korupcija vodi putem sile!

Marjan Angelovski

Nije tačno da su političari poludeli. Oduvek su bili ludi.

Još verujem u bajke, a i predsednikov govor mi se dopao.

Rešio sam da se ozbiljno bavim politikom.Kupio sam i čarapu koja mi savršeno stoji na glavi.

Sa prošlom vlašću smo jeli hleb i so, a sa ovom luk i vodu. Stvar ukusa.

željko Marković

Sa demokratijom nismo dobili ništa. Postala je alibi za sve promašaje.

Progresivni deo čovečanstva jednak je statičkoj grešci.

Turci su nas nabijali na kolac.Evropljani kažu da smo nakrivo nasađeni.

Narode, izvini!Toliko o našoj odgovornosti.

http

://w

ww.

ligad

uhov

itih.

com

/

ht

tp://

ww

w.m

axm

inus

.com

“SVI DRUGI SU DOBRI, MI SMO DRUGAČIJI...MEĐUNARODNA SARADNJA”

AFORIZMI - MAXMINUS, SARAJEVO & LIGA DUHOVITIH, BEOGRAD

Exero 01, 5555 BLA BLA BLA 11“SVI DRUGI SU DOBRI, MI SMO DRUGAČIJI...MEĐUNARODNA SARADNJA”

AFORIZMI - MAXMINUS, SARAJEVO & LIGA DUHOVITIH, BEOGRADZoran Simić Zoks

Ko tebe kamenom ti njega hljebom iz robnih rezervi.

Porodičnog doktora mi biramo. Bolest dolazi sama.

U sve češćem ludilu, za sada, najbolje prolaze rijetke budale.

Nema čovjeka koji nema neku muku. Pa makar bila “ slatka“.

Ne uzimam ja vas, gospođice, za zlo – nego za ženu.

Slavica Jovanović

Da narod nema grbu, davno bi mu kičma pukla.

Nikako da uhvatim poslednji voz, zato i spavam na železničkoj stanici.

Šaljemo u vojsku sinove, da se pripreme za bratoubilačke ratove.

Igor Braca Damnjanović

On je tipičan Balkanac. Ne misli mozgom, već glavom!

Dobili smo demokratiju! Dajte nam uložak!

Jane Atanasov

Siti smo meda i mleka! Želimo hleb!

Milan Višnjić

Ko će ugoditi vlasti?Ljuti se kad je ne slušaju, a paniči kad je prisluškuju.

Nisu svi lopovi u zatvoru. Neki su i oženjeni.

Miodrag Stošić

Srbija zna gde su joj granice. U svakom trenutku.

U Skupštini su zavladali harmonični odnosi.Ali je ubrzo upalo obezbeđenje i izbacilo harmonikaša napolje.

Gojko Malbaša

Odavno više ne prelazim mostove. Bojim se da će pametniji popustiti…

Pravim se da sam normalan mada su mi rekli da sam paranormalan.Ja ipak tvrdim da sam normalan, jer nemam para.

Kažu dolazi smak sveta. Smaknuti smo mi odavno.

Srpska policija bi za krivična dela političarima trebalo da uzima otisak stopala. Toliko nas gaze…

Aco Gorgijev

Do vrata smo u dugovima. Sve ostalo nam je preko glave.

Konačno smo zakopali ratne sekire. Prešli smo na kalašnjikove.

Ljupka Cvetanova

Buduće generacije se neće svađati oko nasleđa. Ništa im nećemo ostaviti.

I ja ne bih pričala mnogo da sam više znala.

Poraz nam nije teško pao. Brzo smo prešli na pobedničku stranu.

Jelena Vučinić

Čim smo prešli granicu, prevazišli smo sami sebe.

Teško možemo da svarimo EU. Zato ćemo je dočekati praznog stomaka.

Zoran Spasojević

Bolje mogu da vas jašu kada ste savijeni.

Dalibor Drekić

Svi smo mi okupirani svojim problemima, pa i ne vidimo da je naš najveći problem to što smo okupirani.

Perica Jokić

Nikog nije prevario. Radio je i za jedne i za druge.

Pošto nemamo svoj cilj, odlučili smo da drugima budemo meta.

Postigli smo cilj. Ali njihov!

Motka je u njihovim rukama. Dakle, zna se ko mlati praznu slamu.

Za nas nema bezizlazne situacije.Pogrešan put nam je uvijek na raspolaganju.

Poznato nam je kakav red vlada u Skupštini.Ali znamo i za bolje organizovane nerede.

Ja sam lak muškarac. Mene može da ima svaka ljepotica.

Nije lako biti direktor dobrostojeće firme.Ona je problematična za likvidaciju.

Kako da se odlučim za koju sam stranku kad su sve podjednako dobre.Za izbjegavanje!

Eva s jeseni postaje nudista.

Nijesu ga primili u cirkus, već u političare. bio je patuljak, ali – moralni!


Jude se ne plaše gladi. Uvek će biti tajnih večera.

Iskoristio je prednost domaćeg terena.Pobedio je sebe.

Nisu dorasli funkcijama. Zato su nam se popeli na glave.

Ako je rad stvorio čoveka naši su se majmuni prošfercovali.


U politici ste popularniji ako se nikom ne zamerate.U satiri je obrnuto.

Kuvam odličnu kafu. Supruga kaže da mogu da se ženim.

Srbi su nаrod nаjstаriji. Sve znаju, аli ih niko ništа ne pitа.

Juče smo bili Evropa u malom. Danas smo malo sutra u Evropi.

Stiče se utisak da je to jedino što smo stekli.

Sаmo vi obećаvаjte. bolje nego dа ištа učinite zа nаs.

živimo u prošlosti. Ostаlo je istorijа.

Crni sine, pа ti si premаzаn svim bojаmа!

Nisu svi u politici loši ljudi. Imа tu i mаjmunа.

brinu o nаmа. Dа nije tаko, odаvno bismo pobegli iz zаtvorа.

Morаmo dа živimo bolje! Glаsаjte zа nаs!

bolesni ste. Morаćemo dа vаs menjаmo.

Zаigrаlа mečkа i pred nаšim vrаtimа.Konаčno dа neko igrа onаko kаko mi svirаmo.

Zoran Simić Zoks

Šešira je sve manje na glavi gospode, a sve više u ruci sirotinje.

Zbog vremenskih neprilika odgođen je smak svijeta do daljeg.

Ne tražite đavola. Ima neodložne poslove u vladi.

Peko laličić

Premazani svim bojama su najveće rđe.

Uozbiljimo se. život je jedan. Smejmo se

http

://w

ww.

ligad

uhov

itih.

com

/

http

://w

ww.

max

min

us.c

om


Peko laličić

Napravili smo ogromne pomake.I magarci su počeli da nam pametuju.

Ne znam kako je to u svetu, ali naši pacovi su neuništivi.

Marjan Angelovski

Šest dana se moli da nađeš posao, a sedmi posveti svome bogu.

bićemo kratki. Sledi izveštaj o radu Vlade.

Miodrag Stošić

Po novom zakonu na izborima više neće glasati samo oni koji su u zemlji. Već i živi.

Ja da uzmem mito? Ma daj!

Sneg ne ometa saobraćaj. Autobusi lete kao i ranije.

U Srbiji se najveće pare zarade reklamiranjem. Poslovnika.

Dinko Osmančević

Nekulturno je pljuvati po ulici, zato pljujemo jedni po drugima.

U bosni i hercegovini postoje četiri istine: srpska istina, hrvatska istina, bošnjačka istina. I istina!

Rodila se 1957., a umro je 2012.!


Narode, umesto što si izlazio na izbore, bolje da si pijančio do zore.Do sad bi se otreznio.

Nema ko da čisti sneg, jer su sve lopate na „Pinku“.

Jebo lud zbunjenog. Zato nam je potomstvo blesavo!

Julijan Kmet

Za naslednje demonstracije imam tudi jaz orožje, kuham pasulj…

Če prejemaš mito, še nisi mitološko bitje…

Miladin berić

Nema čestitije države od naše.

Onima koji su dali nogu za otadžbinu, otadžbina je uzvratila istom merom.

lako je danas napisati knjigu, nego ‘ajde ti nju pročitaj!

Marina Marković

Svet bi da nas stavi pod šljivu, a mi k’o da smo s kruške pali.

Možda mi je fitilj kratak, al’ mi je devetka duga.

Isključili su mi struju jer imam dug.Pa, posle neka neko kaže da veličina nije bitna.

Zahvaljujući ovom snegu, saznali smo da u Srbiji ima i sela, a ne samo seljaka.

Miroslav Damnjanović

U Srbiji vlada velika nezaposlenost.Zato su mnogi prinuđeni da gledaju tuđa posla!

Jelena Vučinić

Novi slogan gej parade: I nad popom ima pop.

Od svih saobraćajnih znakova žene najviše primećuju znak pažnje.

Ovih dana vladaju neki virusi.baš čudan naziv za političare na vlasti.

Jelena Vučinić

Sa tupima samo oštro.

Od mladosti mi je ostala samo ludost .

Imali su iskrivljenu sliku o nama u svetu. Onda im je otpao ekser.

željko Marković

Kad napišem aforizam na mestu, nemam mesta gde bih ga objavio.

Naša posla – nigde radnih mesta!

Sve je privatizovano. Vreme je da se izvrši nacionalizacija.

Rode nam donose decu, a čim deca odrastu postaju ptice selice.

Savremena srpska porodica ima tri člana: muž, žena i kućni ljubimac.

Mile Gjorgjijoski

I svinje imaju ukusa. Ne jedu pomije od ispranih mozgova.

Da smo samo dupetom radili ne bismo ovoliko usrali stvari.

Ima hleba bez motike! Stavite čarapu na glavu.

Najteže je sačuvati nevinost tamo gde niko nikoga ne jebe.

Kad oseti glogov kolac u krevetu, komšinica se odmah povampiri.

Evropa nas izaziva. Uvek nam okreće leđa.

ljubiša Mikulović

Da nije skinuo gaće, ne bih saznao da ima četiri ista obraza.

bili smo nebeski narod, a onda smo sišli sa drveta.

Na kocki sam izgubio taštu. Zato sam nastavio sa igrama na sreću.


Mislio sam da patim od šizofrenije, ali ipak ne patimo.


Svi naši političari imaju po nekoliko lica, ali nijedan obraz.

U toku su pregovori određivanja datuma za ulazak Srbije u EU.

Više bih volela da se odredi datum da nas ostave na miru.

Za nas je smak sveta odložen, pošto kasnimo nekih 20 godina za ostatkom Evrope.

U Srbiji radi mnogo stručnjaka. Stručno nas izradiše.

brojni pobornici evropejske demokratije imaju velike ambicije.Moraće da požure sa realizacijom, dok su na slobodi.

Aco Gorgiev

Dolgo vreme „rabotam“ na crno.Konečno nešto rusokoso.

Imao sam burnu noć sa ženom.Poturali smo lonce na mestima gde nam kuća prokišnjava.

Igor braca Damnjanović

Srbija po ovom snegu sigurno neće ući u Evropu.

Nisu joj stavili lance.

ljupka Cvetanova

Ne moraš biti princ da bi voleo kraljevu ćerku.

Dno određuju oni sa vrha.

Mićo lukić

Otkrili su lopove, i opet ih pokrili!

http

://w

ww.

ligad

uhov

itih.

com

/

ht

tp://

ww

w.m

axm

inus

.com




CARTOONS/ KARIKATURE ISMAIL KERA, CZECH REPUBLIC


Mićo lukić

Dan se po jutru poznaje. Nas poznaju po mraku.

Sazreo je trenutak, da neki oberu zelen bostan.

I bog je živeo na Zemlji dok nije stvorio čoveka.

ljiljana bralović

U snove mi se uselila naučna fantastika. Sanjam da jedem.

Stao je točak naše istorije. Zaglavio se u blatu demokratije.

Možda je čovek nastao od majmuna, ali Srbin je definitivno nastao od biljke! hrani se fotosintezom.

Vlada je održala predizborno obećanje da će smanjiti kriminal.legalizovala je pljačku.

Vojkan Ristić

haški tribunal je patentirao novi metod upokojenja Srba.žive nas sahranjuju o njihovom trošku.

Na našim granicama ludila psihijatri bi trebalo da budu carinici.

Gledali smo se preko nišana. bilo je to dovoljno za početak slepila.

I Srbi su deo istorije Amerike. Tretiraju nas kao Indijance.

Sistem ga je usrećio. lako je pronašao dobitnu kombinaciju.

Nikola živkovićOvaj kontejner nije dovoljno veliki za nas obojicu!


Ipak nije sve uspio dati na kocku – žena mu je pobjegla!

Kako bi joj njegova lova bila na dohvat ruke, poslužila se nogama!

bog je po nacionalnosti pravoslavac. Tri puta pomaže.

Vrag je u njoj. Mužu je nabila rogove.

Odbio je sve od sebe, ali opet mu se vratilo.

Tomaž Mahkovic

Mnogi s tujo modrostjo poveličujejo svojo neumnost.

Kdor se zadnji smeje, je ponavadi sam.

Milan Višnjić

Da bi bila stabilnija, svaka vlast mora da ima što dublji temelj, u podzemlju.

Maja David

Stežka je prišel v srce. A glej! Ne zna ven.

ljubezen je čustvo, ki se ga moramo učiti in – ostati nevedni.

Mirjana hnilička

Mora da smo vojna sila kad i sneg čistimo tenkovima?

lenče Stoimenova

‎Ima da nemam! Aktivno sam neaktivna.

On je totalan anonimus. To znaju apsolutno svi.

Sinan Sinanović

Ne solite nam pamet, nego ceste!

Gojko Malbaša

Mislim da treba da se ukine dečiji dodatak.Imamo platu koja na to liči.

Julijan Kmet

Moram se naučiti žvižgati, potem se bom lahko požvižgal na vse…

Radmilo Mićković

I život na visokoj nozi ima svoju Ahilovu petu!

Eva nije imala svekrvu, Adam nije imao taštu.To su prvi znaci rajskog vrta!

Peko laličić

Sve go lopov. A svi ugledni ljudi.

Više se ne radi na crno. Sada se crno radi na belo.

Nije demokratija kriva. Mi smo udarili na nju.

lenče Stoimenova

- Tata, šta je to perpetuum mobile? - To je sine kao narod koji ne jede, a živi.

Na kraju sam pogodila centar. Za socijalni rad.

Mićo lukić

Mladi brzo uče od starijih. Samo obećavaju!

Niko ne brine o sirotinji! brinu sami!

Nismo bez slobode govora, ali nije zgodno da se izražavamo.

Oštra reč pogađa moćnika, a probada autora.

Mi smo već pola u Evropi. Vozimo njihove polovne automobile.

Natasha Gjorgjijoska

Pravda je spora… zato je uvek na sporednom koloseku.

Vlast je obećala da će iskoreniti kriminal.Znači, onaj u vrhu ostaje!

Vladar je inspirativna ličnost, ali samo za dvorske budale.


Ne zamerte šo gtam slva. Gldan sam!

Uradite nešto za svoju sredinu! Najedite se.

život piše romane. Ono što piše aforizme, ne može se zvati životom.

I od goreg ima gore. To je ono što je najgore.

Đavo ne spava. Sadi tikve.

Neki su prešli na organsku hranu. Pojedoše nam džigericu!

Goran Jokić

Riješite se suvišnih kilograma. Doselite se u hrvatsku…

Ja sam iz dobrostojeće obitelji. Viagra nama nije potrebna…

živimo svaki dan ko da nam je zadnji. Zato se ne radujemo „boljem sutra“…

Gojko Malbaša

Preživeli smo smak sveta. Tako nam i treba…

Nedostatak inspiracije dovodi do ponavljanja, nedostatak inspiracije dovodi do ponavljanja, nedostatak inspiracije…

http

://w

ww.

ligad

uhov

itih.

com

/

ht

tp://

ww

w.m

axm

inus

.com




CARTOONS/ KARIKATURE ELSA PIEDAD TOBON RAMIREZ, COLOMBIA

Teatro

http://www.fenamizah.com/



Siti smo svega, zato smo gladni osvete!

Kako da verujem ateistima na reč za bolje sutra, kada oni ne veruju u čuda?!

Imam tako dobro pamćenje, da se ne sećam kada sam poslednji put nesto zaboravio.


Mnogo je srao, pa su mu zapušili usta.

Odlučio se za brak tek kad mu je na oči pao mrak,potom je do smrti provodio dane čekajući da mu svane!

Naše političare poštenje krasi, dok se svetlo ne ugasi.

Dok se muž opasuljio, komšija se omrsio.

Šta vredi što je radio na sebi kad su ga izradili!

Do datuma za pregovore, Srbija će izaći na Egejsko more.

Vojkan Ristić

Kod nas u Srbiji su uzetno povoljne vremenske prilike za sejanje panike.

Možda sam i čuvao ovce sa vama, ali nisam stoka.Ja sam član partije.

Toliko smo naoružani siromaštvom da bogati protiv nas nemaju nikakve šanse.

Kad izvučete deblji kraj budite sigurni da će vas lakše obesiti.


Svet ima ružnu sliku o nama.

lepi smo mi, njima su misli ružne.

Dobra nam je Vlada. Dobra nekoliko stotina miliona evra.

život je jeftin u poređenju sa troškovima pristojne sahrane.


Dok smo bili skupa živjeli smo od ljubavi, a ona i dan danas živi od toga.

Kad mi je rekla da su je pritisli bračni problemi – onda sam i ja!U seksu je kako ona hoće – a hoće svakako!

Rekli smo poslodavcu da se ubijamo od posla… donio nam je metke.

Vlasti zavode svoj režim – sve nam režu.

Vidi se svjetlo na kraju, ali ne možemo doći do tunela.

Jelena Vučinić

Ne vredi se opterećivati mesecima niti godinama, osim ako nisi na uslovnoj.

Mi o vuku a oni po Vuku.

Miodrag Stošić

Novogodišnje veče je prošlo apsolutno bezbedno.bez prebijenog dinara.

Ministar se na ručku snašao sa telećim jezikom kao da mu je maternji.

Srbi će u Evropu ući veoma brzo. beogradskim metroom.

U Srbiji kriminalci obavezno završe na sudu.Ali isključivo preko konkursa.

Mile Gjorgjijoski

Nije vreme za nove deobe. I stare dobro funkcionišu.

Mile Gjorgjijoski

Naši političari misle samo na svoju guzicu.Zato smo u govnima do guše.

U krevetu je makedonski olimpijac. Nikako da uhvati normu.

Imam redovan seks. Svake prve subote u mesecu!

Nisam za seks po svaku cenu. Mala mi je penzija.

Ušli smo u trag našim političarima. Sad smo u govnima do guše.

Napustio sam ženu iz zdravstvenih razloga. lud sam za komšinicom.

ljupka Cvetanova

Prešli su sa reči na pare. Dobili su izbore.

Individualno smo nesrećni. Kolektivno smo srećni.Raduje nas tuđa nesreća.

Nikola Čd Pešić

Što misliš danas ne ostavljaj za sutra, jer će sutra to nekom pasti na pamet!

Sve se više zadužujemo, kao da će sutra smak sveta!

Pa, i ako propadamo, barem ne stojimo u mestu!

Miladin berić

Mi smo jedina država u kojoj je uspjeh u životu direktno proporcionalan neuspjehu u školi.

Nikola živković

Priloge dajem samo svojim najmilijima, u skladu sa razlozima!

borislav Mitrović

Član faraonske stranke se lako ugradi u piramidu vlasti!

Sabahudin hadžialić

Socijalizam je bio truo sistem. Sa kapitalizmom je proces završen.

Socijalizam je bio religija ideologije, a kapitalizam jeste ideologija religije.

Milan Višnjić

Samo mi reci šta bih sve mogao da uradim za tebe i odmah ću znati koliko ti značim…

Uskoro će poskupeti struja. I svetlija budućnost ima svoju cenu.

Marjan Angelovski

Pre bih se družio sa crnim đavolom nego sa predsednikom.Zato se družim sa premijerom.

Dala mi je nogu kada sam joj zaprosio ruku.

Naši političari su tačni kao sat. Navijeni su.

Dinko Osmančević

Iz danasnje perspektive, Zagor i Čiko su vjerovatno ikone gej populacije.

Smrad se ponekad širi iz usta, ali se stvara u mozgu!

Dvolični ljudi nemaju lice!

Gorak život proizvodi šećer.

Zoran Simić Zoks

Država nas čerupa kao kokoš.Još malo, pa ćemo i bez „jaja“ ostati.

http

://w

ww

.liga

duho

vitih

.com

/

ht

tp://

ww

w.m

axm

inus

.com




CARTOONS/ KARIKATURE PETAR PISMESTROVIĆ, AUSTRIA

am boden

labyrinth copy


Sinan Sinanović

Zbijate šale na moj računar.

Srđan Kostić

Ni pun brushalter ne može sakriti praznu glavu.

željko Marković

Radnicima gori pod nogama. Preduzeća se gase.

Stisli smo zube. Odvajamo od usta.

Radimo kao konji, a poslodavci nas rade kao volove.

Suština njihovog programa je da stalno budu na televiziji.

Rat još nije prošao. Zaustavili smo ga na našoj teritoriji.

borislav Mitrović

Kad staroj godini budemo davali 40 dana poželećemo da se vrati.

Mirsad Šačić

Uhvatio sam sebe u laži. Odoh u političare!

Citirali ste ministra? Ma, ne pričajte gluposti!

Ostvarili su svoje snove. Sad se leče od nesanice.

ljudski je grešiti! Možda grešim?

Pitate me za korupciju u zdravstvu? Pa, kako se uzme…

Nisam lopov! Ali, poštujem program stranke.

hoćete da ozdravite? Nemate vi te pare!

Zoran Simić Zoks

Ako nemate pametnijeg posla, to ne znači da treba da se glupirate.

Gledam da što manje vidim.

Dajte narodu hljeba, dosta ste mu solili pamet.

Krem društvo čine oni koji su premazani svim bojama.

Pavica Jovanović Veljović

Muž: nužno Zlo u životu svake žene.

ljubavnik: puj, puj, da ne čuje Zlo.

Jane Atanasov

Muva bez glave je blaža varijanta čoveka bez para.


Od časne reči se ne živi. Zato je političari daju svakome.

Tapkanje u mestu nam ide od ruke.

NOVEMBAR/STUDENI 2012 - FEBRUAR/VELJAČA 2013

http

://w

ww

.liga

duho

vitih

.com

/

ht

tp://

ww

w.m

axm

inus

.com


AFORIZMI - MAXMINUS, SARAJEVO & LIGA DUHOVITIH, BEOGRAD MAXMINUS AFORIZMI...lEGI, INTEllExI, CONDEMNAVI

Danica Mašić

Na raskrsnici puteva Srbi uvek stradaju u centru.

Sloboda je uzrok svih zabrana.

Nema potrebe da vlast stopira narod. Ona je uvek spremna da ga vozi.

Ne sme vlast da ide toliko daleko. Ako istrebi sve svoje vaške, to će poprimiti razmere genocida.

Sudija primenjuje isti aršin za sve. Svakog optuženika odmeri od glave do pete.

Srbija ne može bankrotirati. Nedužan narod moda biti zadužen.

O prošlosti govori istorija, o budućnosti proroci, a o sadašnjosti slika bez reči.

Da veliki i mali mogu zajedno potvrđuje mozak.

Višestranački izbori daju neočekivane rezultate. Pobedili moji, a vladaju naši.

Nema više rada ispod žita. Uterivači duga javno iznose stvari.

Osetljivi predmeti se stavljaju van zakona. Ne bi izdržali pritisak.

Imamo mi ko će pokazati svetu zube. Samo da sačekamo dok im ponovo niknu.

Ne vrše zamenu polova samo ljudi. Očekuje se da to urade sever i jug.

Čoveka ne uzbuđuje ono što se često događa. Zato se ljudi zbog seksa razvode.

Svako zlo ima svoje dobro. Bela kuga će prekinuti zloupotre-bu rodbinskih veza.

Neprijatelji imaju opravdanje za masovne grobnice i krema-torijume. Tako ostaje više čiste zemlje.

Kontejneri su najveća konkurencija svetskim pretraživačima. Imaju više posetilaca.

Kontejneri su povlašćeni restorani. Niko ne plaća kaznu zbog trovanja hranom.

Nema zaštićenih u korupciji. Žrtve su očigledan dokaz.

Kriza je rupa bez dna. Eto prilike da niko ne dotakne dno.

Samo budan narod nikom slepo ne veruje.

Promašio je ljubav na prvi pogled. Streljao je očima.

Pored imena naše zemlje treba da stoji i njeno prezime. Da narod zna čiji je.

Postoje u zakonu rupe sa dnom, da korisnik više ne propada.

Detektor laži bilo šta da otkrije to je istina.

Ni svi besmrtnici nisu isti. Neki počivaju u Alejama velikana širom sveta, a drugima je

samo lik urezan u sećanje naroda.

Bilbordi su savremeni stubovi srama. Otkrivaju raskoš siromašne zemlje.

Tajkuni ne potcenjuju seljačku i radničku k(l)asu, ali ruke i novac redovno peru.

Prosjaci proveravaju sluh naroda. Prema prilogu zaključuju da mu nije do pesme.

Dok peva, vlast ne voli da je narod prati.

Svaki društveni sistem se na kraju raspadne. Baš kao i čovek kada umre.

Ekološki kontejneri ne zagađuju društvenu sredinu. Đubre direktno ide u zemlju i vodu.

Pljuvanje po svojoj zemlji putem štampe nije ekološko zagađenje.


rené BOusCHeT, France

MaxMinus Media suppOrT



PROVOKATORI

Provociraju me svakog Božjeg dana. Čine to otkako se probudim, pa sve dok ne zaspim. A vidim ih čak i u snu, i to onda kad na jedvite jade uspem da zapsim. Gnjave me, muče me, kinje me, stvaraju mi komplekse, iritiraju me... Nekad to rade suptilno, a nekad vrlo otvoreno i direktno. Bilo kako bilo, nikad me ne ostavljaju na miru. Taman kad malo zaboravim na njih, vidim ih ponovo i onda mi pokvare ionako raspoloženje. Nikako ne mogu da ih izbegnem. Ta njihova sveprisutnost je nešto što je neobjašnjivo. Dočekuju me na najneverovatnijim mestima. Bodu mi očni živac. Ponašaju se kao drski provokatori i kidaju mi živce. Ma, jedu mi dušu na kašičicu. Cede je na slamčicu. Prate me. To već prelazi u očigledno i svesno nerviranje. Reagovao bih odavno, ali imaju zaštitu. Ne smem na njih, jer će biti nesreće. Nekad stanem pred njih i pokušavam da pričamo. Ne vredi, samo ćute i nastavljaju po starom. Svašta im kažem, ali nailazim samo na njihovo hladno i prezrivo držanje. Šta god da preduzmem prema njima, odgovaraju na isti način. Na svaki moj potez odgovaraju istovetno. Kad gledam u njih vidim pokvareno stvorenje, nepošteno do srži, prevaranta, lažova, varalicu, demagoga, lihvara, mizantropa, prepotentnog tipa, lukavog političara. Posebno me izluđuje to što me oponašaju i imitiraju. Taj teror normalan čovek više ne može da trpi, ali, eto, ja sam trpeo sve do sada. E, ne mogu više da ih gledam. Biće krvi! Neka budem nesrećan godinama. Razbiću ih, kunem se. Krećem od ovog prvog ogledala ispred mene!Aleksandar ČOTRIĆ

POSTMODERNI PROSJAK

Jadna je država koja tjera umjetnike na ulicu. Šta je, zapravo, postmoderna? Vrijednost estetike nametnuta lucidnom grupnom civilizacijskom osjećajnošću? Nerealna, možda hibridna sa nepostojećim oznakama za aktivnost kojom sebe čovjek pokušava učiniti većim nego što jeste? Koliko god bilo skovano u ovu ili onu defineciju, nema onih centralnih ideja, ni okvira ni kraja. Danas je postmoderna postala biznis i ništa dugo. A biznis je profit sa zamislivim i nezamislivim ciframa koje se vrte i obrću oko onoga što zovemo umjetnost, dijelić nakrnjenog podsjetnika, ukrašen alarmom Iphone-a, o dekadentnom posrnuću civilizacije ovog vakta. Prava pomama vlada svijetom za ovim biznisom. A gdje ima biznisa ima i prosjaka. Tako umijeće postmoderne postaje i rizik i profit. I sreća i nesreća. Postaje opasni materijal za manipulaciju black sila koje nemaju granica. Na kraju, pretvara se u ironiju sa ciničkim pitanjem čovjeku: Ko su postmoderni prosjaci? U večerašnjem dnevniku, radijskoj emisiji koja se emituje za cijeli Balkan, u epizodi: „Postmoderni prosjak, mit ili stvarnost?“ pokušat ćemo da odgovorimo na ovo ali i na još jedno pitanje koje postavlja javnost: „Kako prosjak sagledava stanje postmoderne?“ Ovaj pristup, inače inovativan, po našim saznanjima nije našao svoju primjenu ni na dalekom Istoku a ni na Zapadu. Ipak, tamo su prosjaci samo prosjaci. Dakle, svi prosjaci su isti, jedino je pristup ispitivanja i sagledavanja postmodernih krpa različit i nepredvidljiv.U primjeni onih sekvenci čovjekovog sagledavanja socijalnog stanja pojedinca kroz oči prosjačkog pogleda na postmodernu dolazimo do uštede od po jednog lončića sitniša na postmodernističkog prosjaka po hefti. Štednja od po četiri lončića na mjesec, a četrdeset i osam lončića po prosjaku na godinu i to bez PDV-a. Napomenut ću svim slušaocima da u ovu statistiku nisu ušli državni i vjerski praznici. I na kraju uvoda u ovu običnu žurnalističku kurtoaziju, moramo istači prežvakani materijal iz kontenera pogodan za popunjavanje jednog dnevnika, jedne radijske emisije koji će već nekako dobiti primjese i atribute nebuloznog radijskog konglomerata bizarnosti. To mene kao urednika ove emisije i ovog dnevnika ne zanima previše, osim što želim da naglasim da je ovo podrška postmodernim prosjacima koje tjeraju iz Skenderije. 19:00 h -Dobro večer poštovani slušaoci! Devetnaest je sati i vi slušate Dnevnik postmodernističkog radija. U večerašnjem izdanju našeg dnevnika bavimo se aspektom stvarnosti koji je skriven daleko od javnosti i medija. Samo ste Vi naš slušalac... Večeras govorimo o najvećim zbirkama i remek djelima književnosti i slikarstva postmodernog prosjaka. Pretpostavka ili istina? Naklapanja ili tračevi prozeblih balkanskih ulica ili baratanje provjerenim činjenicama? Prve indicije o tome da se u našem šumovitom balkanskom brdu, u ovom gradu Z., dešava nešto neuobičajeno dobio sam prije nekoliko sedmica, sasvim slučajno. Imao sam poslovni sastanak sa rođakom mog rođaka koji se bavio istraživanjima u Engleskoj. Tu je stekao slavu na lokalnoj televizijskoj kući i sad je jedan od glavnih urednika History chanel televizije. Trenutno je u našem gradu gdje posjeduje vikendicu nevikendskog oblika. U njoj smo se i sreli tog popodneva dok je još pirio vjetar raznoseći zenički smog iz grada. Izgled njegove kuće odavno je poprimio, valjda od željezarskog dima, izgled kakav imaju tekije, neki manastiri ili kuće osobenjaka, samaca i boema koji su živili za jednu misao ili stvar. Znao sam samo da te kuće svak zaobilazi i zalazi u njih samo po nuždi. Izgleda i mene nužda natjerala, hahah... I dok smo tak ja i on, opušteno razgovarali uz burek ispod sača i flašu jogurta zeničke mljekare, dnevni boravak je izgledao po ambijentu londonskih birtija. Od osobe T. saznao sam fascinantne, pomalo iracionalne informacije. Rekao mi je da i prosjaci imaju svoju umjetnost, svog art-menadžera, odnosno prosjaka koji se bavi kupoprodajom umjetničkih prosjačkih djela. Najpoznatiji od svih njih svakako je prosjački kralj art-menadžer, Mark Cole, Englez koji se proslavio prije nekoliko godina kada je u jednoj istanbulskoj prosjačkoj galeriji pronašao i otkupio crteže armenskog postmodernog prosjaka Osmana. Poslje je te iste crteže prodao na aukciji, a potom osnovao svjetsku postmodernističku prosjačku fondaciju „NO LIMITS“. Iako živi raskošnim prosjačkim životom, reklo bi se luksuznijim od luksuznog, nije zaboravio svoju tradiciju i svoje porijeklo, te ga često možemo vidjeti vikendom na ulicama Londona u prosjačkim kutima. Uživa veliki ugled širom svijeta kod postmodernističkih prosjaka. Rekli bismo on je njihov IDOL. Saznao sam i najpoznatije postmodernističke prosjake Balkana. Spomenut ću samo trojicu, koji su i art-menadžeri i umjetnici. Iz Beograda to je prosjak Dejan K. koji je svoj postmodernistički prosjački ugled i slavu stekao kroz poeziju koja mu je ispisana po svim beogradskim parkovima i ulicama sumnjivog porijekla. Svoj postmodernistički prosjački ugled u Zagrebu stekao je prosjak Ivan B., čovjek profinjenih manira čiji se memoari čuvaju u balkanskom prosjačkom institutu za umjetnost. Već u poznim godinama opredjelio se za slikarstvo a njegove postmodernističke slike ironije i danas krase mnoge mostove isteklog roka trajanja, a nagrađivan je i za svoj humanistički prosjački doprinos u društvenoj prosjačkoj zajednici. I na kraju, jedan od najpriznatijih postmodernističkih balkanskih prosjaka, Enes K., boemske naravi i zeničke krvi koji se proslavio romanima: „Iznemoglost prosjaka“, „Osmjeh postmodernističke duše“ i novelama: „Mastilo prosjačkog umjeća“ i „Nastavak prosjačenja“ za koju je dobio prestižnu postmodernističku prosjačku knjiženu nagradu „Zlatni lončić prosjaka“. Važno je istači da su mu djela prevedena na nekoliko jezika i da je u planu snimanje filma po njegovoj knjizi „Krpe prosjačkog ponosa“. Ono što je privuklo moju pažnju bila je činjenica da se upravo tu noć održava postmodernističko prosjačko humanitarno veče za pomoć prosjacima oboljelih od sindroma gospode sa Balkana, te da je upravo počasni gost ove manifestacije Englez Mark Cole. Nakon razgovora sa T. saznao sam mjesto i vrijeme održavanja humanitarne večeri kao i postojanje balkanske nezavisne prosjačke fondacije „BNP“ sa sjedištem u Sarajevu. To je bila ustanova jedina takve vrste na Balkanu, a bila je zasnovana na osviještenom praznovjerju postmodernističkog društva. Tu su prosjaci Balkana mogli naći umirenje savjesti i dobiti pravni i svaki drugi savjet kako doći do postmodernističkih prosjačkih prava i interesa. Naravno, zaintrigiran time, krenuo sam na humanitarnu manifestaciju u potrazi za svakom dostupnom informacijom. Zanimljivo je kako je ta čudotvorna ceremonija o umjetničkoj senzaciji prosjaka u našem gradu privukla toliko prosjačkih duša da je to bilo za ne povjerovat. Bilo bi naporno i predugo sada iznositi sve detalje te večeri u kojoj sam se susreo sa svim mogućim prosjacima Balkana, ali i Evrope. Bilo je tu i razne sirotinjske djece, na oko sakate, nesretne od rođenja, sa naviknutom ispruženom rukom i nestalnim pogledima, ponekad zlim, ali pretežno bojažljivim i susretljivim pri svakom susretu sa neznancem. Bilo je tu i gluhonijeme postmodernističke prosjačke gospode ali i maloumnih ili unesrećenih prosjakinja koje po postmodernom općem shvaćanju ne treba da rade ni da stavljaju šminku, a naročito im se zabranjuju sapunice, zbog očuvanja duhovnosti i tradicije „naše“ prosjačke kulture. Njihovo je da idu od čovjeka do čovjeka, od auta do auta, od tramvaja do tramvaja, od ulice do ulice. Jednostavno, njihovo je samo da postmodernistički prose. Odmah sam se sjetio da na to veče krenem prerušen kao prosjak, jer su mi rekli da ne vole medije. Novinare su zvali „kontenerskim crvima“. Doista, orginalan naziv. Izgledao sam među njima iznemogao dok sam koračao, a opet nekako vedar, zarastao u bradu, u odjelu od samih zakrpi, sa torbom na leđima i štapom u ruci. Vjerujte mi, sam sebe nisam mogao prepoznati. Iskoristio sam trag prethodno citiranih sadržaja i odmah našao sve uglednije postmodernističke prosjake. Moram da priznam da sam se divio njihovim autima s kojima su pristizali, naročito Ivan B. koji se dovezao u prosjačkom Mustangu. Nažalost, zbog recesije koja vlada, vjerovatno su i sadake umanjene pa nisam vidio luksuznijeg odjela od marke „Boss“.Noć je protekla u pjesmama i citatima postmodernističkih balkanskih prosjaka, kako onih poznatih tako i mladih manje poznatih pisaca i književnika. Na samom kraju prisutnima se obratio art-menadžer Mark Cole, a potom je usljedilo prikupljanje sredstava za najugroženije prosjake i one mlade umjetničke duše. Prije nego sam se izvukao sa ovog skupa, odlučio sam da nakratko porazgovaram sa Enesom K. koji mi se dojmio jako prijatnim čovjekom. On mi je rekao jednu postmodernističku balkansku istinu koja se provlači kroz vrijeme, a i ovo je vrijeme predviđeno za kraj dnevnika, ove nadam se za tebe slušaoče poučne radijske emisije, te ću riječima Enesa K., mladog postmodernističkog bosanskohercegovačkog prosjaka završiti ovaj dnevnik: „Postmodernistički balkanski prosjaci su tokom proteklih dvadeset godina prikazivani kao nužna, ustaljena, drevna i neminovna društvena jedinka kojoj društvo udjeljuje sadaku na ime blagoslova, koji je postao prazna riječ. Mi smo prosjaci kojima je intertekstualnost ulica, a ironija milostinja.“

Dnevnik je završen u 20:00h.Armin Bolić


Petar lazić POlITIKA:

Gaj Cezar Kaligula postavio je u prvom veku konja za sena-tora i to je već počelo da daje rezultate.

Ima poštenih političara. Za sada se, doduše, ne sumnja ni na koga konkretno, ali...

U parlamentu treba da budu mali ljudi. Može više da ih stane.

Nije bilo potrebe za falsifikovanjem izbora. Glasači su poštovali uputstva.

Oni koji nemaju ništa protiv, neka glasaju.

Ispred srpske Skupštine nalazi se spomenik Tome Rosandića „Igrali se konji vrani”. Eto, tako se ulazi u našu Skupštinu.

Ne znamo gde nam je dupe a gde glava, ali će Parlament sve to okupiti na jedno mesto.

OTADžbINA:

Moja otadžbina je dete palih boraca. Siroče, dakle.

Naša zemlja je jedinstvena jer ludi i zbunjeni čine integralnu celinu.

INTElEKTUAlCI:

Filozofe! Streljački vod postrojen je tebi u čast.

Oslobođenje od sveta nužnosti filozof najkompleksnije doživljava u WC-u.

KUlTURA:

Vi ste idiot. Sa takvim kretenom, čovek moje kulture ne može da polemiše.

PISCI:Da li se prvo postaje živi klasik pa državni

pisac ili je sve postavljeno naglavačke?

Cezare, hoćete li da se prvo čuje reč književne kritike ili da autora odmah bacimo lavovima?

beogradske kafane su oduvek bile centar kulturnih zbivanja. Iz njih su redovno izbacivani pesnici.

Pijem kao Po, kockam kao Dostojevski... Toliko o mom doprinosu svetskoj literaturi.

SATIRA:

U kritici svega postojećeg dostigao je plafon. I sada visi kao luster.

STVARAlAŠTVO:

Sloboda stvaralaštva?! Nema problema. Samo bez asocijacija, molim.

Cenzora nije zbunilo ni klinasto pismo. Nije primetio razliku.

Predstava je bila toliko avangradna da publika još kašlje.

Da je kritičar pročitao i drugu knjigu u životu, upotpunio bi svoje gnušanje.

NOVINARSTVO:

Novinar koji zna svoj posao beleži samo uspehe.

Od kada je izmišljena televizija lovci na ucene ne moraju da koriste revolvere.

POlICIJA:Mnoge lepe osobine ostavio je policiji na čuvanje.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je raspisalo konkurs. Policiji su neophodni pošteni ljudi, na određeno vreme.

Unutrašnji organi se nalaze na takvom mestu da u svako doba mogu prebrojati sva rebra.

Kakvo fizičko zlostavljanje zatvorenika?! Nemamo dovoljno kadrova ni za one na slobodi.

Ekrem Macić

Izbori su česti. Uskoro se neće imati odakle birati.

Serijskog ubicu nije moglo prepoznati ni nekoliko žrtava.

Onima što vladaju švercerski lanac visi o vratu.

Nije mi krivo što nisu ispunili obećanja, nego su ih i zagubili.

Kilogram nekih proizvoda je premašio cijenu privatizovane fabrike.

Neznalice vladaju. Oni koji znaju, zna se gdje su.

Narod mora imati svoje tajne organe kao što su: bubrezi, jetra, rebra...

Podijeljeni smo. Jednima je pet do dvanaest, a drugima još nije ni svanulo.

birači su nam kruti, ali su najbolja odskočna daska.

Pojeo sam dvije kifle, a ostalo mi je nešto sitniša da kupim i jednu fabriku.

Sirotinja neplanski troši na hranu pa nema za luksuz.

Jeftina demagogija je najskuplja.

Ako pogledamo naše pećinske zapise vidjećemo da su demokratija i idolopoklonstvo naša tradicija.

Ko je naoružan do zuba u ovoj zemlji mu drugi organi ne trebaju.

Zadesio nas je cunami. Kadrovi su nam sve opuhali.

Pravosuđe je uzrok inflacije. Sudije su sve skuplje.

Pobijedila je umjerena struja. Plutamo.

Zar treba dozvoliti nekolicini mafijaša da podnesu ostavku da bi narodu bilo bolje?

Iskusan političar svoje poteze drži u tajnosti. Naročito bankovne račune.

Koliko vrijedi ova fabrika? - Za ponijeti ili ovdje?

Tek se na kraju mandata zna koliko je početak težak.

Pošto himna nije imala teksta ja sam ustao i bez riječi otišao.

Zaposlio sam se u policiji. hoću da se organizovano bavim kriminalom.

Kad su nas satjerali u ćorsokak, mi smo im postavili ultimatum.

Na informativni razgovor sam došao nespreman. Oni su poveli saradnike.

Promijeniću mobilnog operatera. hoću da me neko čestit prisluškuje.

Treba ponovo uvesti policijski sat. Da policija neometano može raditi svoj posao.

Stvari su najjasnije sa distance. Kad nestane svjedoka.

Prednjačimo za ulazak u EU. Imamo najviše masovnih grobnica u regionu.

U miru živimo kao stoka, a u ratu kao stočna hrana.

Neki narodi izmišljaju neprijatelja. Na sreću, mi s tim nemamo problema.

bijeda naših predaka danas sija punim sjajem.

Kad pogledam Skupštinu žao mi besposličara na birou rada.

Naši rafali ne mogu pratiti brzinu govora vašega jezika mržnje.

Privatizacija nam je kao njemačka odmazda: jedan novi proizvod na sto otpuštenih radnika.

Mladi su naša budućnost. Ako se drukčije ne naredi.

Da bi lakše došla po naše glasove mafija asfaltira puteve.

Volim unosne poslove. Obožavam sve što se može iznijeti.

http

://w

ww.

max

min

us.c

om

“SVI DRUGI SU DOBRI, MI SMO DRUGAČIJI”

MAXMINUS AFORIZMI...lEGI, INTEllExI, CONDEMNAVI



Dinko Osmančević

Život nam je sve više muzika, posmrtnog marša.

Ljudi su mnogo veći od djece, ali djeca su mnogo veći ljudi.

Pitaju me jesam li naš. A ja želim biti svoj.

Kad prelazite ulicu, pogledajte najprije lijevo, pa desno, ali nije zgoreg baciti pogled ka nebu i tiho se pomoliti.

Gdje god nađeš zgodno mjesto, tu zgradu posadi!

Početna cijena za moj glas na izborima je pedeset eura. Platiš dva, dobiješ tri, i mama i tata su voljni glasati.

Pred svake izbore sa bilborda nam se osmjehuju političari. A možda nam se i cerekaju.

Našim sugrađankama ili su se šorcevi smanjili ili su im guze porasle.

Nisu satanisti, ali mnogi studenti sanjaju šestice.

Dražen Jergović

Grafiti, aforizmi, parole...

Narod siromašan, a zemlja bogata... (zaostalim) minama.

Umjesto regresa – stalni stres.

Kad žena uzme stvar u svoje ruke, onda je to već velika stvar.

Sljedeće godine se očekuje rast... dugovanja.

Televizori sve tanji, gledatelji sve širi.

Umjesto masaže sa „sretnim završetkom“, dobivamo gaženje s „tužnim krajem“.

Svi smo na dužnosti. Dužni smo na sve strane.

Nema grijanja – nema smijanja.

Crkveni vjerodostojnici često znaju pomilovati svoje podanike nakon grijeha... za jaja.

Temperatura oko nule, računi debelo u minusu.

Ako radite za život, zašto se ubijate od posla?

Oni koji najmanje rade, ti su najčešće na godišnjem.

Pomaganja sve manje, zapomaganja sve više.

Umjesto zaostalih plaća, vrećica mandarina... za djecu.

Za naučiti se pameti je uvijek pravo vrijeme.

Vrijeme liječi sve! Zato se u ambulantama i bolnicama čeka satima.

Dan je sve kraći, ja sam sve luđi.

Ni lijevo ni desno, samo natrag.

Gripa kucka na vrata... a i računi za grijanje.

http

://w

ww.

max

min

us.c

om

MAXMINUS AFORIZMI...lEGI, INTEllExI, CONDEMNAVIJasmin Mrkalj Kadmus

E R O T I Z M I

Za ljubavni trougao ne važi Pitagorin teorem.

Iz ljubavi do svoga bližnjega je postao homoseksualac.

Zaljubljeni ne trebaju svedoke, osim ako se ne odluče za ženidbu.

žena kada digne ruke moli, a kad digne noge voli.

žena je najslobodnija ako zarobi bar dva muškarca.

Država nije baš izbirljiva nejvesta, kad vidim ko sve je prca.

Kada ženska klekne je već na pola puta do pobjede.

Svadba je vrhunac melodrame i početak tragikomedije.

Očevi novih država na balkanu ne plaćaju alimentaciju.

ljubav je nastala u raju uz pomoć zmije, a i danas je potpuno isto.

Dobre devojke su kao i dobri konji.Uvek imaju jahače.

Noćni bar je večernja škola slatkog života.

Sirota mati domovina, koliko Ojdipov je u njoj.

bezosjećajni ljudi su najbolji tumači užitaka.

Nema tako vruće ljubavi da je ženidba ne bi ohladila.

Adam je jedini čovek, koji nikako nije mogao biti bigamist.

Meni je draža gola ženska od gole istine.

Prva ljubav je kao premiera, kasnije ima puno repriza.

bio je patološko zaljubljen u svoju domovinu.Političar, kako to gadno zvuči.

U ratu su jedni nosili glavu u torbi, drugi su nosili marke, franke i dolare.

PRIČA, GlE

hamleti, Kapuleti, Montegi in Kakusi v deželi tej

Nadrobio sam različite junake, zato je pravo, da vam objasnim ko je ko. Hamlet je optuženi predsednik vlade dežele J.Janša, koji svako toliko teatralno reče, biti ili ne biti i stati ili opstati. Vsakokrat, ko se pogleda v ogledalo, si reče, da je najboljši hamlet v deželi tej. Edino mu strici nagajajo v opoziciji in njegovi kaoliciji. Kaolicija mu je razpadla zatadi njegove arogance do protiv korupcijske komisije, kojoj nije mogao objasniti odkud ima toliko keša. Isto važi i za opozicijskog vođu Z.Jankoviča, koji ima milijone ali ne zna odkud su se našli na njegovim računima. Montegi in Kapuleti su stranke u davna veronska vremena, kada su bile posvađani tukli so se do krvi. No i u RS su stranke stalno u konfliktu međ sobom a često i u konfliktu interesa. Kakus je bio u starom Rimu bog lopova i kradljivaca, koji je Herkulu ukrao stado ovaca. Ja sam nazvao sve one koji nam pokradoše i ukradoše državu i njeno bogastvo sa tim imenom. Neki ih zovu i tajkunima što nije pošteno do Japanaca. To su obični bleferi, koji su po kakusovo od stada svojih radnika uzeli sve in još malo od države i to je to da su sasvim pravi Kakusi

Po završenoj godini Jevropske godine kulture, je nastupila godina male mari-borske revolucije. Ustanak su digli digitalci i natjerali svog gradonačelnika u ostavku jer je prodavao salmu za mastne stotine hiljada eura. Kada se to dogodilo sada nastupaju po svim gradovima protiv svoje elite političke i Kakusove, jer su im ukrali i državu i život. Nekada su slovenceljni tvrdili, da nisu mogli ostati i obstati u staroj Jugi jer je bila dužna 20 milijardi dolara. A sada kada sve raspada u deželi tej-Sloveniji je slovenija sama dužna preko 6o milijardi. Niko ne zna kud se dade silni dug i silne pare. Predsjednik vlade je optužen za korupciju, i sada nema vremena za sud, i obilazi po svijetu najkorumpiranije vođe ala Alijev iz Azerbejdđana, Tačija u prištini i sada je zaredao i posjete u Južnoj Americi. Možda traži savjete od svojih.

Sve, koji su protestirali ovih dana protiv vlade i ostalih iz političke estrade je prezidente nazvao zombijima. Tako se je zahvalio svojim biračima, da je bila njegova stranka na drugom mjestu na izborima i sa svojim vještim manevrima je došao na predsjednički položaj. No sada ga i njegovi partneri u kaoliciji napuštaju i očekivati je, da ako ostane sam u vladi, da če obavljati sve funkcije ministara koji su dali ostavke.

Politička kriza raste, a naš Janša se nada, da če na vanrednim izborima ili mjenjati ustav ili biračko tjelo, samo da ostane gdje je. Na sud ne ide jer on ne priznaje ovaj sud, ko i Tito u svoje vrijeme. Drugačije je Slovenija u takvoj buli da je svejedno kome če dati na vanrednim izborima narod svoj glas opet če biti sve isto. Janša in kompani vladaju dalje.

Sam sam još prije drugog mandata o predsjedniku Janši napisao- smrt janšizmu sloboda narodu. Možda bi to narod i zaslužio.

Boban Miletić Bapsi

Vlast nemilosrdno hapsi lopove - koji nisu lojalni.

Za EU Rumuni i bugari su jeftina radna snaga , a ne kao mi - džabe.

Nisam vidovit , ali koliko vidim - NAJEbAlI SMO!

Prethodnu godinu pamtićemo po blAGOSTANJU - koje nismo imali .

SMAK SVETA je pokucao i na naša vrata ... i pobegao glavom bez obzira ...

Vlada se bavi ekonomijom - MARKETINGOM.

Svi će balkanci u raj. DEFINITIVNO! Pa ne može dva puta PAKAO ...

8Najbolji način za iskorenjivanje sirotinje je ISKORENJIVANJE SIROTINJE!

Inflacija obuzdana - divljaju cene!

Mi , bre , kakve smo sreće nama i ako krene u novoj godini - će namkrene kamenje iz bubrega!

Nama kako koja godina dođe , ono bolja - ona prethodna!

EPIGRAMI

TRANZICIJO , JEbEM TE U ČElO , NIT’ IMA ZA ‘lEbA , NITI ZA ODElO !!!

KAD GOD NA VlASTI IMA PREVARANTE , NAROD PRETURA KONTEJNERE I KANTE !!!

OD SRETENJA DO MITROVA DANA , IZbORI ćE bITI NAŠA GlAVNA hRANA ?! I bANANA ... I bANANA ...


+ Sabahudin Hadžialić

U bosni i hercegovini se kraj ne nazire. Početka.

Papa je dao ostavku. Crkva nikada neće.

Svi narodi bivših jugoslovenskih republika su od 1990.g. nezavisni. Od pameti!...

http

://w

ww.

max

min

us.c

om

AFORIZMI - MAXMINUS, SARAJEVO & LIGA DUHOVITIH, BEOGRAD MAXMINUS AFORIZMI...lEGI, INTEllExI, CONDEMNAVI

Božo Marić (1952-2013) - IN MEMORIAM

EPIGRAMI

PRIZNANJE

Ako bismo suprotno tvrdilidušu bi ogriješili;

Slobodom su nas dosad višenego uspješno tješili.

PREGNUćE

Složno su senapregnuli siti,

da nam složenijene može biti.

PRODOR

Postali smo članoviuvaženog kruga,

uvaljujući se u svjetskuraspodjelu duga.

ODlUČNOST

Glad i siromaštvoprijete kao lava.

Treba se oštro suprotstavitinosiocima takvih pojava.

ISTERN

Ni krivi, ni dužnipostadosmo svi,

„Za šaku dolara“„Ružni, prljavi i zli.“

PROMJENA

Nekada nam jeu krvi bio danak,

a danas dolar, evroi švajcarski franak.

SROZAVANJE

Ranije su nam stari psovaliSunce, boga, gromove i svece,

a mi danas našoj djecižvake, „kolu“ i perece.

SUMRAK

U poslednje vrijemesunce nam napadno,

zalazi nekakosuviše zapadno.

REDOSlIJED

Paja Patak,Miki Maus,koka-kola,

levi Štraus...

Igor Braca Damnjanović DIB

Otkrio sam istinu. Spalo mi ćebe.

O poljoprivredi nemaju pojma, ali su duboko zabrazdili.

Težak je život nas umetnika. Ugojio sam se.

Završio sam u ludnici. Dobio sam posao u struci.

Moraću da uzmem bolovanje. Zabole me za posao.

Obesio se o luster. To je njegova svetla budućnost.

Rekla mi je da oseća nešto prema meni. A, onda sam ja izuo čarape.

Znam da ti je stalo do mene. Zato kreni.

Dvorsku ludu i kralja razlikujemo samo po kapi.

Stali smo na noge. Piši propalo!

Izgubio sam pamet za njom. Molim poštene nalazače da se ne javljaju!

Policu sa knjigama držim iznad kreveta. Možda mi nešto padne na pamet?!

Osloni se na mene. Da padnemo zajedno.

Našao sam onu pravu. Zbog toga je mojoj bivšoj krivo.

Izašli su mu u susret. Dočekali su ga na nož.

On je čovek za primer. Zbog toga ga još nisu skinuli sa bandere!

Volim da čitam u autobusu. Ima zanimljivih grafita.

Na ovom svetu živi mnogo budala. Za onaj nisam siguran.

Nismo mi mala zemlja, već je to viša sila.

Svako ima svog favorita, ali naši konji uvek glasaju za istog jahača!

Nisam kriv, al se trudim da to što pre ispravim.

On je tipični balkanac. Ne misli mozgom, već glavom!

Tipična balkanka. Kad joj pomeneš venčanicu, ona te gleda belo.

Molio bih vas da je ne zovete ćurkom. Ona kokodače.

Tek kada sam počeo da živim sa devojkom, video sam kakav je fejsbuk raj.

On svet vidi drugačijim očima. Obesili su ga za noge.

I kralj bi ponekad mogao da se pokloni narodu. Neće mu pasti kruna sa glave!

Imali smo demokratske izbore. Prijavio se samo jedan kandidat, a pobedio je onaj bolji!

Pazi Ahile, za petama su ti!

Glava mu je u torbi, a torba na ramenima. Tako da mu dođe na isto.

balkanci iz posledenjeg rata su želeli da misle svojom glavom. Na kraju se ispostavilo da su im te glave bojeve.

lako je knez Mihailu. Na konju je!

Svi imaju neki strah u životu, ali strah od života je najgori.

Samo vi nastavite da radite ono što ste dosad radili. Ništa.

Opet su ga vratili u ćeliju. Njegova kućica, njegova slobodica.

Našoj ekipi nije bilo suđeno da pobedi!

Ne bežite ni od koga, ali uvek budite korak ispred svih!



Jasmina Šikić Jašiki

Što volim one što slikaju koze po Siciliji, a onih iz svog sela se stide.

IDEJA JE MAJKA ESTETIKE.

Podilaženje je najopasnija laž, jer dovodi u zabludu i slaganog i lažova.

Ipak je priroda najprirodnija.

Kad sa knjige imaš priliku da oduvaš mrava, čitaš na pravom mestu.

Ne leti se visoko s tuđim perjem.

Kad sipaš šećer u med, nećeš dobiti slađi šećer, a pokvarićeš med.

Sujetan čovek zaboravi na svoje delo i nameru , već njegova sujeta postaje sama sebi cilj.

Doći će dani kada će od snova biti veće, imati sa kime sanjati.

ljubav ga je jednom ubila. Od tada vampiriše opušteno.

Često reči zatrpaju osećanja. Treba čuti čoveka kada ćuti.

Čovek će jednom morati da se vrati prirodi. Ili će ga vratiti priroda.

IDEAlNA VEZA- Naći način da nekog prihvatiš, a sebe zadržiš.

Invaliditet tela, manja je nesreća nego ostati bez duše.

Plan ubija kreativnost.

Slaba sam da pokažem koliko sam jaka, a jaka sam toliko da ne pokažem svoju slabost.

Veština ljude često stavi ispred suštine.Nisu ovek oni vešti sušti. Samo umeju lepše da se izraze.

Što na um - odma DUM!!

Volim reke, one su ravnodušne na laskanja, samo teku, prelepe .

Gospodu su čudni putevi ljudski.

Nije opasno kad se kaže, opasno je kad se umota.

Od pedantnog možeš očekivati red.Od haotičnog i savršenstvo!

ludji smo mi što nismo ludi. Samo nemamo licencu.

Pusti me i ostaću.

Samo bez glume, molim, postoje pozorišta za to.

Improvizacija je majka opstanka.

Nepodnošljiva udobnost konačnosti.

Ma da smo mi živi i zdravi, a sve drugo ce samo doći.Samo nije reklo kad.

Toliko se izvanrednog prećutalo, jer su ljudi mislili da nije dovoljno dobro da kažu.

Moram pod hitno da se zaljubim-battery low!

Osim o tebi, druge su mi misli (i namere) imputirane.

Iskrenost je kao neki gas, ne vidi se, ali se oseti u vazduhu.

Nema smisla, ali ima nešto...

Red je najmanje važan da bude sve u redu.

Samo umetnost može čoveka da uteši i uznese i ponovo oživi.

Miloš Ristić

Kosovo je srce Srbije. I pejsmejker.

Hag više nije uslov za Brisel. Ali Zubin potok jeste!

Imam koliko hoćeš vremena za gubljenje vremena.

Evropa će nas konačno primiti. U svoju grobnicu.

Hleb je poskupeo, ali će zato kladionačarska lista i dalje ostati besplatna.

Ko kaže da su izbori pokradeni. Kupljeni su.

Plakao bih kad više ne bih pio ali pijem da ne bih mogao da plačem.

Kulturom dijaloga zovu klimanje glavom.

U Srbiji se sve grublje krše prava izdajica.

Patrijarh pozvao građane na izbore. Mesto u crkve.

I sedmog dana Bog stvori vladu.

Ne nalazimo se na geografskoj raskrsnici nego u slepoj ulici.

Kosovo ne smemo izgubiti - iz našeg pamćenja.

Dve hiljade dinara po glasu.Dve hiljade narkomana po uzrastu.

Javno pušenje će biti zabranjeno.Osim sekretaricama i asistentima.

PJESMA, GLE..

KONZUMENT JUGOSLAVIJE

Pijem makedonsko pijem crnogorsko pivoPijem slovenačko

Pušim hrvatske cigare

Pravi pravcati JugoslovenA nisam ni stigao da budem

Titov pionir . . .

***

EDIP I FROJD

Frojd: Za oca ti jesi li znao?!Edip: Nisam,majke mi,mene jao . . .

Frojd: A za majku jesi znao?Edip: Nisam,žene mi,jao mene . . .

Frojd: A za njihov brak, ‘si znao?Edip: Nisam,znaj,proter’o me Laj . . .

Frojd:Aj’ ne laj!Znaš li ti šta je tvoj kompleks?Edip: Valjda taj - što sam se rodio . . .

***

NAUČNIČKE REČI

Kontripunktna ferlonacija iz kerle enderlerijeskora da su skonderi skolerijei efelerije : mislem žele rele indua kerendemendelaje kesešemezoj al ših nor ac klen


Suno Kovačević

Imamo ekološku valst.Sve sami zelenaši.

Narod čine mali ljudi koji valstima služe za podkusurivanja.

Znamo koliko je sati. Čekamo sudnji čas.

Razumijem matematičku i dijalektičku logiku, ali nikako da razumijem i ženinu.

Čovjek je odsutan u rješavanju samo svoga problema.

Iz ove se kože ne može, tvrdi, zavaljen u fotelju, minister za boračka pitanja demobilisanom borcu,

koji je stambeno nezbrinut.

Stranački rad je omogućio stranačkim ljudima plate stranaca.

Makroekononska stabilnost je plod dobrog rada makroa.

Svojim radom makroi su dostigli zavidan nivo makroekonomske stabilnosti.

U Sportskom nogometno-rekreacionom centru FIF-e u Zenici,zahvaljujući vrsti aerozagađenja, naši nogometaši će se čeličiti.

Bosanskohercegovačka demokratija u višestranačju se može definisati citatom iz romana Tvrđava, Meše

Selimovića: “ Boj se ovna, boj se govna, kad ću živjeti”.


Vladislav Pavićević Vlast je kao šešir nekome na vrh glave

a većini ~dovde! Međed liči čovjeku! samo ređe napada! lakoje guslama za strune ima konja kolilo hočeš!

binjegđžija ostao bez ata. pa sad njega jašu!

Došlo je do grla. Ne talasaj! Kriva je sama vlast za svoju propast! Vo se leđima češe a muž rogovima! Milioni ljudi su mravi a rade za trutove!

Vlast je slas’. Puna gorčine.

Kad bi opoziciji vjerovali. Ni državu ne bi imali!


Vasil Tolevski

Kain je podneo zahtev da dobije naše državljanstvo.

Ispunjava sve uslove da bi bio Makedonac!

budale ne bi trebalo stavljati na glasačkim listićima!Pa, izbori su zbog toga da bi se od istih oslobodili.

Vođa je garant čovek iz epruvete!Jer takvog majka ne radža.

EU ne računa na nas Makedonce.Kažu da ne računaju na decimale!

Onaj ko tvrdi da konji najviše seru, taj ne zna za naše političare!

Većina građana ne zna ko su članovi vlade.Jer za njih oni kao i da ne postoje!

Kad konji kolo vode, narod ne sme očekivati da će mu konjska potkovica doneti sreču!

Kad sam čuo da se drvo na drvo oslanja, požurio sam da se oslonim na svoga poslanika!

Sa pištaljkama u ustima teško da ćemo nadglasati trube!

Put kojim ide Vođa posut je drvljem i kamenjem.Narod nije imao ništa drugo za gađanje!

Narod bi voleo da je Vđa kao hudini!Pa da ga vežu lancima i bace niz vodu!

Naša skupština nije javna kuća.U javnoj kući svi imaju uverenje da su zdravi!

Kad mi je teško, mome poslaniku skidam kapu.A kad mi je najteško ... i gaće.

Ministri kradu kao ludi i prave od nas budale!A posle pitate odakle su lud i budala braća?!

Gladovanje je ludom radovanje, kaže naša Vlada!A imamo sve više ljudi koji se sve više raduju!!

Vođa je sebi naručio spomenik od zlata.Zlato ne rđa kad se na njega pljuje.

Ako je svaka vlast data od boga, onda je bog naš najveći neprijatelj.

Kad bi narod birao vlast ravnoj sebi, ova koju kritikuje bila bi mu potaman!

Naš narod radi po sistemu Kaligule.Samo smo ga prevazišli u kvantitetu!

Poštansku marku sa njegovim likom niko ne liže.Svi je pljuju!

Masovni ubica ne mora da poznaje svaku žrtvu posebno.Takav je naš slučaj sa našim Vođom.

Tik uz narodnih kuhinja gradiće se i kapele!Takva je naša politička arhitektura.

Moramo sagraditi još jednu skupštinu,pa da i opozicija bude srećna!

Skupština bi mogla da bude i seksi-šop radnja!Rekvizite joj bar neće faliti!

Vlast je rešila da nas usreći, ali jednog po jednog.Svaki drugi način prelazi u grupni seks.

Ovakva vlast ni na lutriji ne može da vam padne!Jer nesreća nam uvek dolazi sama.

Vlada će preduzeti sve mere da narod ispliva iz krize.Već se organizuju kursevi plivanja!

Uvek sam u skladu sa stanjem u državi.Trenutno sam u neviđenoj krizi!


Moramo napraviti reformu azbuke.Za narod koji ne sme ni da pisne, imamo previše slova!

Narodu trebaju čvrste i stabilne ličnosti.Zato ideja o spomenicima i nije tako loša!

Oni koji tvrde da se danas živi loše da lošije ne može biti, nemaju blage veze šta ih sutra čeka!

Naša se drama ne može žanrovski odrediti.Scenario nam je tragedija a glumci - komedijanti!

Naš ministar ne može nakriviti kapu.On nosi čarapu na glavi.

Narod je za promene.Ali, osim gaće, za drugo nema šanse.

Ne znam ko je najveće državno telo, ali ako ovako produžimo da gojimo predsednika, znaću!

Meni je šporet frižider!Kad vidim šta se na njega kuva – smrzne mi duša!

Postoje idealni uslovi da Makedonac jede tri hleba na dan.Ima čovek apetita!

Samo što sam hteo da vlasti pokažem zube, objavili su tender za veštačke vilice!

Svi su morali da pevaju u jedan glas.Diregent je umesto palice imao pendrek!

I govedo može da postane uvažena ličnost.Samo ako pobedi na izborima.

Stočarstvo nam je važna grana.Ali imamo više goveda nego stoke!

Neki svoju zemlju vole kao što vole svoju ženu!Jedanput mesečno.

Mi smo zemlja koja brine o zajedništvu.Evo, pripremaju nam i zajednički sprovod!

bibliju čuvam u frižider!Molim boga da mi ga napuni.

Pošto nam poštanski saobraćaj sa Grčkom ne radi, Vardarom im šaljemo ono najbolje što je u nama!

Mi Makedonci opstaćemo kao narod.Jedino možemo postati nacionalna manjina!

Glasači su pomogli da davljenik izbije na površini.Sada se narod davi zbog njega.

Nema šanse da se kod nas organizuje korida.Naši bikovi imaju važnija posla!

Naša demokratija je kao kurva!Mogu je dobiti samo oni koji mogu da je plate.

Niko ne može tvrditi da će naš premijer prespavati mandat kao medved. Medvedi spavaju samo u zimskom periodu.

Tačno je to da će u svetu doči veliki glad.Evo, baš je krenuo od nas.

Najpre su zaveli narod.A potom je kobajagi zavedena i demokratija!

Kad izgubim glas pijem jaja.Kad dam glas – pojedem jaja.

Naši davljenici potopiše narod.

Mrzimo svakog ko je bolji od nas.Zato je kod nas mržnja masovna pojava.

Narod je spreman da prati Vođu i u blato do koljena.Jer je sada do grla u govna!

Pošto je Predsednik otac nacije,može da mi jebe mater ako još jedanput glasam za njega.


Arsen Gevorgyan, Armenia


Živojin Denčić

DUHOVNO ČEGRTANJE

Pitanje je da li možemo stići u bolje sutra pre mraka.

Došli bi oni k sebi, ali se boje da će tada imati posledice.

U matematici danas su dva i dva bednih četiri.

Rađanje dece je već eksperiment sa živim ljudima.

Po njihovoj računici dužni smo i ono što nam je bogomdano.

Ovoj sredini se i preparirani kameleoni teško prilagođavaju.

MISAONE NAPRAVE

Ni tuce prosečnih genija ne može nikad dostići misao jednog glupaka.

Pratite svađe istoričara, ako želite da saznate šta nam se događa.

Koliko je iverja odletelo daleko od naše klade, to ne zna ni policija.

Mnogo je šuma posečeno za hartiju, pa nije čudo šta sve ona trpi.

Jedino rezultati izbora pokazuju masovni heroizam.

Ako vas pamćenje vara, onda ne živite s njim.

Ko plaća glavom spreman je i unapred da plati.

Moja knjiga aforizama će izaći iz štampe na čist vazduh.

Posle pranja novca treba uvek ruke prati.

Trgovina ljudskim organima obavlja se po principu muda za bubrege.

Širokogrudi su veća meta.

Kad god pravda pobedi, postoji sumnja da je rezultat namešten.

Razgovaramo kao zreli ljudi koji su plai s kruške.

Ne bih voleo da uđem u istoriju. Otuda niko živ nije izašao.

Poklonu se ne gleda u zube, ali ni zubi se ne daju na poklon.

ljudi od uverenja idu glavom kroz španski zid.

Nema samoukih satiričara. Sve ih je društvo školovalo.

Glupostima se smejemo do suza zbog tragičnih posledica.

Praznoglavima je najlakše da dodju u sklad sa plimom i osekom.

lažni svedoci vremena brane se prećutkivanjem.

Za povećaje nataliteta nije sovoljno da dignemo samo svoj glas.

TUŽNI DANI ZABLUDE

Usmena priča nestaje u zaboravu, zato se na nju nikada ne možemo osloniti.

Sada se već više ne može pouzdano reći da li se to zbilo ili nije, jer čitava pripovest dogodila se u Gornjoj Klisuri tako davno da očevidaca iz tog vremena gotovo i nema. Priča mi se učinila toliko istinita da sam odlučio da je iznesem u pismenoj formi.

Bio je običan vruć dan, kao što biva u to doba godine – da li krajem jula, da li početkom avgusta – otprilike u to vreme. Olgica je predložila Milenku da odu na reku. On je predlog prihvatio. Ušli su u vodu do dubine negde iznad pojasa. Milenko je ponovo upitao Olgicu, bez ikakvog crva sumnje, da li ga je zaista prevarila za vreme dok je bio odsutan iz Gornje Klisure.

- Ej, nemoj – hitno ga zaustavi ona. – Sve sam ti rekla još za vreme zimskog raspusta kada si došao iz Beograda. Tada si mi pred svima udario šamar, ali sam ja prešla preko svih glasina jer znam da me voliš jednako kao i ja tebe od prvih dana.

Razgovor se pretvorio u glasnu raspravu, koju je slušao pecaroš udaljen nekih dvestotine metara uzvodno od njih. Poznavao ih je kao i svi žitelji Gornje Klisure, ipak nije dovoljno razaznao sve reči na toj udaljenosti, ali mu je do svesti dopre smisao onoga što je čuo.

U jednom trenutku ribolovac je gledajući više u njih nego u plovak, video da je Milenko udario Olgicu, okrenuo se prema obali, uzeo svoje stvari i otišao ...Ali, posle udarca nije više video Olgicu! Jednostavno je propala u vodu. Zurio je zabezeknut onim što se događa, ali ona nije izašla iz vode na obalu, niti je bila u vodi...Jenostavno, nije je bilo nigde.

Roditelji su uveče pitali Milenka gde je njihova kći. On je odgovorio da su bili zajeno na reci da se kupaju, da su se tamo posvađali i da ona njega više ne interesuje...i da ne zna gde je ona.

U policiji je Milenko sve ponovio, rekavši da je ‘’veza pokidana’’ kada je njemu Olgica ponovo rekla da ga nije prevarila, da je tada udario šamar, okrenuo se i izašao na obalu uzeo ‘’svoje prnje’’ i došao kući, da mu nije poznato šta je sa njom bilo i gde je ona. Odveli su ga na lice mesta i tamo našli samo njene odevne stvari na obali.

Ribolovac je potvrdio da je čuo raspravu, da je video kada je Milenko udario Olgicu, i izašao na obalu, da je uzeo ‘’svoje prnje’’, da Olgicu posle toga nije više video ni u vodi ni na obali za svo vreme dok je pecao.

Prošlo je mnogo dana iza svega, Milenku je određen pritvor iako je u sudu naveo u odbrani da je Olgici udario šamar dok su bili u vodi i odmah se okrenuo razočaran u svoje nade i svoju prvu i jedinu ljubav, očekujući da će tokom istrage sve biti utvrđeno valjano. Pa ipak, nije nestala igla u plastu sena već njegova jedina ljubav, njegova Olgica, iako su organi gonjenja znali da je imao motiv, da je bio zaslepljen uverenjem da Olgica njemu pripada...

Ali, ne...Veštak je na sudu tokom pretresa potvrdio svojim nalazom i mišljenjem da leš ne mora uvek da ispliva na površinu, da može da se u vodi zakači na neki predmet ili na drugi način ostane u vodi.

Optuženi Mlenko je oglašen krivim za krivično delo ubistva na kaznu zatvora u trajanju od dvanaest godina, a presuda je postala pravnosnažna pošto je njegova žalba odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Molba za pomilovanje je uvažena osuđenom i nakon izdržane kazne zatvora u trajanju od deset godina, Milenko se našao na slobodi. Za vreme izdržavanja kazne položio je ispit za poslove klasera energetskih kablova i veoma brzo našao posao u Fabrici kablova u Odeljenju energetskih kablova. Ne u Gornjoj Klisuri, nego u obližnjem gradu u kome je izdržavao kaznu zatvora proteklih deset godina.

Uprkos naučnim tvrdnjama kriminologa da leš ne mora uvek da izađe na površinu, tog popodneva kada je izlazio iz prve smene svega nekoliko dana nakon zaposlenja, na ulaznoj kapiji čekala ga je njegova Olgica raširenih ruku.

Poljubiše se tri puta i Olgica, mada to nije umela da radi, prekrsti Milenka koji je delovao potpuno izgubljeno, nezainteresovan za ova događanja, i koji je ulazio u mračne predele svoje duše, jedva izgovorivši:

- A....gde si ti do sada, ovih deset godina?- Kada si mi onog dana dok smo se kupali u reci ponovo udario šamar, ja

sam shvatila da mi nikada nećeš poverovati da te nisam prevarila, da on naše ljubavi neće biti ništa, zaronila sam u reku i tako roneći neko vreme izgubljena izašla na obalu i pošla preko njiva, izašla na ‘’carigradski drum’’, put kojim se ide iz Londona do Kalkute, onda su naišla neka kola stranih registracija, bili su to neki turci. Stali su i ponudli mi da uđem u kola, i tako...sve do granice, koju smo prešli bez problema jer su me smestili u gepek automobila...Pa sam uspela da se zaposlim u Nemačkoj u jenom malom mestu Kircheib...I pre nekoliko dana po prvi put došla u Gornju Klisuru, gde su mi rekli da radiš ovde u fabrici.

Na zidu između prozora dežurane FTO obezbeđenja kod ulaza bila je obešena jednocevka puška od 16 kalibara, koja Milenku nije bila poznata, niti je znao da li će opaliti ili slagati, i kada mu više ništa nije bilo poznato, dograbio je obešenu pušku i bez ikakovog saznanja opalio iz blizine u Olgicu – i za nju je tog trenutka nastao smak sveta.

Na osnovu zakona država je isplatila Milenku štetu za odležanu robiju zbog osude u zabludi, a sud ga je po zakonu osudio za krivično delo ubistva na mah na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, pri čemu mu je ranija osuda uzeta kao olakšavajuća okolnost.

Živojin Denčić


CARTOONS/ KARIKATURE ARSEN GEVORGYAN, ARMENIA


Angela mesi

CARTOONS/ KARIKATURE MILETA MILORADOVIĆ, SERBIA

ahti ahtisari Baba sera


STRIP/COMICS FRANJA STRAKA, SERBIA


CARTOONS/ KARIKATURE AZIZ YAVUZDOGAN, TURKEY


CARTOONS/KARIKATURE WINFRIED BESSLICH (BESS), GERMANY


DIMITAR I. VILAZORSKI

MAXMINUS PRIČE/ESEJI... NIhIl IllIGITAMUS CARbORUNDUM

Ivo Mijo AndrićPIVCE

Vreli je ljetni dan. Od ranog jutra sunce prži užareni asfalt i zidove zgrada skladno poredanih uz prugu što vodi od Glavnog kolodvora prema Zaprešiću, Brdovcu i Dobovi.

U omanjoj bašti kafića smještenog tik uz glavnu cestu na uglu Međimurske i Slovenske ulice sjedi stariji gospodin prosijede i dobrano prorijeđene kose. Leđima je oslon-jen na razgranato stabalce tuje zasađeno u betonsku žardinjeru koja je pločama od plexiglasa odvojena od uskog nogostupa. Taj je nogostup većim dijelom zauzeo vlasnik kafića, mimo rješenja nadležne gradske službe, kako bi pridodao dva nova reda stolova i stolica. Postupio je sukladno praksi kakva je raširena i u drugim dijelovima Zagreba, uključivo i glavni gradski trg i na tome mu se, po sili nepravde, nema što prigovoriti. Ako njegov postu-pak toleriraju lokalne vlasti, onda to mogu i građani koji se na jedvite jade provlače između stjenki plexiglasa i jurećih automobila.

Zadubljen u vlastite misli, prosijedi gospodin lagano uvlači dim cigarete koja mu visi na lijevoj strani otrom-boljene donje usne. Višak dima s van-jske strane cigarete vijuga poput zmije prema gostu koji sjedi za susjednim stolom. Već na prvi pogled primjet-no je kako mu taj dim smeta, ali on strpljivo i smjerno svakiput okreće glavu na drugu stranu kako bi izbje-gao pljesnivi smrad duhana. Naslon-jen na šank, konobar s nevidljivim podsmijehom prati tu neravnopravnu igru pušača s nepušačem, čudeći se u sebi zašto ovaj drugi ne promijeni mjesto i ne ode na drugi kraj bašte gdje ima nekoliko slobodnih stolova. Pristojnost mu ne dopušta tu vrstu samozaštite, zaključuje konobar na kraju, te se okreće poslu ispiranja čaša u malom priručnom sudoperu.

Tek što je prvu čašu stavio pod oštri mlaz vode, krajičkom oka primijeti novog gosta koji se, uz kolokvijalni pozdrav ‘bog’, zaputi prema pušaču, očito svome poznaniku. Pošto se smjesti na prazanu pletenu stolicu, razvi se uobičajeni susjedski dija-log.

„Opet se pije pivce, a sused. Domaće ili strano? Vidim krigla je puna.“

„Domaće, a čije bi drugo?“ - odgovara susjed, pridržavajući s dva prsta cigaretu da bi otresao višak pepela.

„Tako i treba. Domaće je najbolje. A i najkorisnije. Treba poduprijeti domaću proizvodnju. Dosta nam je uvoznog smeća i davanja novca strancima. Jel’ ‘žuja’ ili ‘karlovačko’, ako smijem pitati?

„Nije“ - mrzovoljno odgovara susjed, stavljajući ostatak cigarete u već napunjenu pepeljaru.

„Onda je sigurno ‘pan’. Ono je danas u modi. Puno se reklamira i sve više pije“.

„Nije ni ‘pan“ – odsečno uzvraća susjed i u istom tonu dodaje: „Zar je tako važno koje pivo pijem. Zaboga,

pa sva su piva ista. Istoga okusa. Iste boje i iste jačine“.

„ Jesu, jesu...“ – zbunjeno uzvraća pridošlica te nastavlja pomirljivim tonom: - „Ja zapeo, kao da je važno koje se pivo pije. Važno je da je domaće. Može biti i ‘osječko’. Sve-jedno.“

„Da, može biti i ‘osječko’“ – odgo-vara sjedokosi susjed i otpija kraći gutljaj piva.

„Znao sam ja da je ‘osječko’. Naše slavonsko. Domaće je najbolje. Nije važno je li s istoka ili zapada. Ili možda s juga. Važno je da je naše.“

„To je vama važno. Neka je naše pa ma kakvo bilo“ – poluironično odgovara susjed.

„Naše, naše i samo naše. Što bi mi plaćali drugima kada su gotovo svi protiv nas? Kome smo to mi toliko dužni da mu moramo podizati profit na vlastitu štetu? Nikome! Ni talijanima koji nam sjebaše ZERP, ni austrijancima koji nam preko banaka izvukoše kapital, ni srbima koji nam razoriše Vukovar i druge gradove i sela, ni bosancima koji nam uvališe izbjeglice....“

„Šta je sa slovencima? Njih ne spominješ. Jesu li nam oni krivi za ZERP i druge nevolje?

„Jesu, nego šta?! Oni su nas ude-sili više od bilo koga drugog. Vidiš, molim te, dokle seže njihov bezobra-zluk. Jutros čitam u novinama kako traže izlaz na otvoreno more. Odbi-jaju svaki prijedlog međunarodne zajednice koji nije u njihovu korist. Ma, reci ti meni, tko može vući za nos Europsku uniju bez posljedica? Tko to može?“

„Mogu, eto, slovenci. Njima se to može. Oni su u Europskoj uniji i njihov glas se sluša. A tko smo mi, čovječe? Tko? Nitko i ništa. Kandi-dati za članstvo, jebo ga ti. Kao što su Turska ili Albanija. Obični kandidati koje nitko ne zarezuje.“

„Ma zarezivali bi oni nas da ovi naši političari znadu raditi svoj posao. Da znadu pokazati zube kad treba i reći im - ne!?

„Kako je Tito rekao Staljinu četrdesetosme“ – upada mu u riječ sused.

„Ma pusti ti Tita. Imao je on svojih pogreški prema nama Hrvatima. On nam je smjestio Blajburg i nije nam dao neovisnost i slobodu. Da nije bilo Tita davno bi mi bili u Europi. I ne bi nam zapad držao lekcije kakve nam danas drži.“

„Imao je Tito i dobrih stvari. Nemoj ti samo o greškama. Hrvatska je u bivšoj Jugoslaviji bila druga po raz-

vijenosti. Odmah iza Slovenije, a ispred Srbije.“

„Pusti Sloveniju. Nisu oni više naši prijatelji. Zabili su nam nož u leđa jer nam zbog pišljivog mora i lopovske banke ne daju u Europu“.

„Nemoj tako sused. Nije naše more pišljivo niti nam samo Slovenci prave probleme. Netko moćan stoji iza njih. Da nije tako već bi oni popustili.“

„Engleska! Misliš Engleska? Ona je uvijek vukla Srbima“.

„Nije samo Engleska. Tu je i Nizozemska. Ona nas nateže zbog Haga. Naši nevini generali ležali su godinama u njihovim zatvorima.“

„Da, da, u pravu ste. I oni nam stoje na putu zbog nekakvih topničkih dnevnika“.- potpiruje razgovor prosi-jedi susjed.

„Jebali ih topnički dnevnici. A zaboravljaju šta su njihovi vojnici radili u Srebrenici. Predali su krvo-loku Mladiću na tisuće Muslimana koji su kasnije ubijeni i nikom ništa. Kako su Englezi na kraju Drugog svjetskog rata predali ustaše i domo-brane partizanima“.

„Je li to baš sve bilo tako?“ – dosipa susjed ulje na vatru.

„Baš tako. No, nisu Englezi pobili hrvatske zarobljenike i mučenike već Titini partizani. Oni su bili egzekutori nedužnog naroda.“

„Nije samo naroda već i narod-nih neprijatelja. I ne samo hrvatske već i slovenske, srpske i sve druge koje su Englezi i Amerikanci vratili s Blajburga. Povijest je, dragi moj susjed, egzaktna kategorija i ne može se rastezati niti iskrivljivati kako se kome prohtije. U slovenskim šumama stradali su i drugi ljudi a ne samo Hrvati. Svima treba odati počast, ako su je zaslužili.“

„Zaslužili, nego šta. A Hrvati najviše. Mi smo najviše stradali. Ne Slovenci niti Srbi kako se priča. Srbe su Englezi pustili na zapad, a Slovenci su stradali jer su se zamjerili svome narodu.“

„I ustaše su se zamjerile svome narodu.“

„Ali ne kao Slovenci ili drugi. Ustaše su se borile za hrvatsku državu i za svoj narod. Nisu oni bili za fašističku Njemačku. Ne, ne, dragi moj sused. Tu se povijest vara.“

„Po tebi su izgleda svi su bili u krivu osim nas Hrvata. Samo smo mi znali za što se borimo i samo su naši ciljevi bili ispravni“.

„Baš tako. Znali smo to i tada, i sedamdesetprve, i devedesete. Zato smo dobili svoju državu. I nitko nam je više neće oteti. Velim vam nitko. Ni pedalj naše zemlje, ni kap mora ne damo Slovencima niti bilo kome drugom“.

„Zašto onda zemlju prodajemo strancima?“ – javlja se provoka-tivnim pitanjem susjed dok pali novu cigaretu.

„To je nešto drugo. To rade svi u svijetu. Ne možemo se ni mi zatvarati u svoje granice. Moramo osigurati

JA I PARE

Ja i pare smo dve različite stvari.Do mene se lako dolazi...

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja sam zlato...

Ja i pare smo dve različite stvari.Mene niko (ništa) ne pere...

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja nisam kurva...

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja se družim sa svima...

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja nikome ne nedostajem...

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja bih dao sve za njih. Oni za mene ništa.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja se zatvaram u sebi. Pare gvozdane avlije otvaraju.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja sam uvek čist. Pare samo kada su oprane.

Ja i pare smo dve različite stvari.Mene uvek peglaju. Pare su ponekad izgužvane.

Ja i pare smo dve različite stvari.Kada dođu do mene ljudi razgovaraju.Kad dođu do para, usta ne otvaraju.Ja i pare smo dve različite stvari.Kada ljudi ugledaju mene, zažmure.Kada ugledaju pare, širom otvore oči

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja sam uvek u pravom zagrljaju.Pare su uvek u pogrešnim rukama.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja dajem sve od sebe. Pare se štede.Ja i pare smo dve različite stvari.Ja se vrtim u krugu. Pare vrte svet.

Ja i pare smo dve različite stvari.Mene ponekad farbaju. Pare uvek mirishu na svežu farbu.

Ja i pare smo dve različite stvari.Pare uvek imaju prijatelje. Ja samo kada imam para.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja sam uvek svoj. Pare su uvek nečiji.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja sam mnogo zverke pripitomio.Pare su mnogo ljude pretvorili u zverove.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja otvaram oči ljudima. Pare ih zaslepljuju.


MAXMINUS PRIČE/ESEJI... NIhIl IllIGITAMUS CARbORUNDUM

reciprocitet. Ako mi kupujemo tuđu zemlju i nepokretnosti, onda i drugi mogu kupovati kod nas. To je nešto drugo, velim vam.“

„Nije to nešto drugo. To vam je sve isto. Slovenci kupuju našu zemlju i grade vile i vikendice na našem moru. Rade to i drugi. Bosanci, Mađari, pa čak i Srbi. Tko ih može u tome spriječiti. Nitko. Vlasti su donijele zakone koji im to omogućavaju i nitko ih u tome ne može zaustaviti. A za te vlasti glasali smo i ti i ja. I naša djeca.“

„Moja, boga mi nisu, a nisam ni ja – odgovara odlučno susjed.“

„A za koga su glasali ako ne za one koji su na vlasti?“ – provocira i dalje sjedokosi susjed dok otpuhuje guste duhanske dimove kroz nos i usta.

„Glasovali su za druge, zna se. Za desne.“

„Pa, desni su vam i ti, za koje velite: ‘zna se’.“

„E, nisu. Ima i od desnih, desnijih. Za njih mi glasujemo. Nismo mi za kolebljivce niti za one koji podilaze zapadu. Nema toga kod nas. Mi smo za svoje i niti za koga drugoga. Drugi sebi, mi sebi. Slovenci na svome. Mi na svome. Nema tu: ‘hoću izlaz na otvoreno more’. Hoću pravednost, a jebeš pravdu. I to međunarodnu. Pravda se mora poštovati a pravednost neka objese mački za rep. Pravednost su trebali tražiti u bivšoj državi. Što se tu nisu pobrinuli za svoje interese. Što tu nisu tražili Piranski zaljev i Savudriju. Nisu je mogli dobiti. Tito je odredio granice i u to se nije smjelo dirati. A sada bi htjeli ono na što nemaju pravo“.

„Maloprije ste rekli da ste protiv Tita. Ako ste protiv Tita onda ste i protiv njegovih granica“ – provocira ga i dalje susjed.

„Protiv Tita jesam jer je ubijao nas Hrvate. A, protiv granica nisam jer su zbog njih stradali Hrvati!“

„Stradali su i Slovenci. Malo prije ste to rekli.“

„Nisu stradali koliko mi Hrvati. Mi smo se borili za svoju državu a oni su čekali da im netko drugi daruje državu. A sad bi i naše more. Neće. Evo im ga“.

Dok izgovara posljednje riječi susjed mjeri desnom rukom od šake do lakta.

Konobar, koji je iz prikrajka, sa zanimanjem pratio dinamičan razgo-vor između dvojice susjeda, oprezno prilazi stolu i, nakon što je sačekao povratak ruke u raniji položaj, upita ljubaznim glasom:

„Šta gospoda želi popiti?“„Ja ću jedno pivo. Ali neka je hladno

i domaće. Niti slučajno uvozno.“ Ljubazni konobar se nakloni,

a onda upita prosijednog gosta: „A vi gospodine?“ „Isto, kao i ranije.“Pošto su šuteći ispratili konobara,

pridošlica primače stolicu susjedu, odbijajući dlanom guste oblake dima i kao u povjerenju nastavi započeti razgovor. „A onaj njihov premijer, on bi bokca ti razvuko slovensko more sve do Umaga. Da Slovenci mogu loviti ribu u našim vodama te da mogu kupovati prekooceanske bro-dove. Pa kroz naše more kao kroz svoje. E neće, dok sam ja živ, makar mi nikada ne ušli u Europsku uniju. Neka nas blokiraju koliko im volja, ali ni pedalj kopna niti kap našega mora neće uzeti. Ako treba ratovat, ratovat ćemo preko svih sudova u svijetu.“

„A kako bi bilo da im damo izlaz na otvoreno more?“ – upada pitanjem susjed, izbacujući kolut dima veličine kotača dječjeg tricikla.

„Niti za živu glavu. Šta će njima izlaz na otvoreno more kada se uglavnom voze gumenim čamcima i gliserima do pet osoba. Koji će im k...... otvoreno more kad nemaju niti jednu poznatu vaterpolsku ekipu. Neka idu u planine. Eno im Planica, Kranjska Gora. Tu se ionako bolje snalaze iako su i u skijanju slabiji od nas. Svi njihovi skijaši zajedno nemaju medalja koliko imaju naši Janica i Ivica. Velim ti, svi zajed-no“.

„Nije baš tako – ispravlja ga sje-dokosi susjed, otpuhujući mu novu salvu dima ravno u lice. „Slovenci su osvajali medalje kada mi nismo znali što je vrhunsko skijanje. Sjeti se samo Križaja. Pa Strela, Jure Franka i drugih. Franko ti je uzeo medalju na Olimpijadi u Sarajevu dok još Janica nije bila pošla u vrtić. Činjenice govore jedno, a mi možemo pričati što nam je volja. Ni meni se ne sviđa što nam Slovenci blokiraju ulazak u Europsku uniju, ali mi je jasno da moramo riješiti pitanje granica na kopnu i moru. I to ne samo s njima već i s drugim susjedima. Sa bosan-cima i Crnogorcima, na primjer.“

„S njima je sve čisto. Bosanci gotovo da i nemaju mora, a s Crnogor-cima smo se prije nekoliko godina dogovorili da idemo na Međunarodni sud u Hagu.“

„Pa... još nismo pokrenuli postu-pak“.

„Pokrenut ćemo. Ima vremena. Kad uđemo u Europsku uniju, lako ćemo riješiti te granične sporove.“

„Kako ih Slovenci rješavaju s nama. Jel’ tako? Ucjenama i pritiskom. Dragi moj susjed, ja mislim da sve sporove treba riješiti na vrijeme i u obostranom interesu. Sporazumno, kako priliči civiliziranom društvu. A ne samo putem suda. Lako je sudu predati vruć krompir. Zar ne bi bilo bolje i poštenije da ga pravedno podi-jelimo između sebe. Pa ako neki ‘griz’ više damo onima koji imaju manje od nas, nećemo propasti. Imamo mi mora kao blata i kamena i pošteno je da ga i drugi imaju barem za veći zaveslaj.“

„O, ne, ne, za ime boga dragoga. Nećemo mi nikome poklanjati naše more. Niti slučajno. Naše je naše, a njihovo je njihovo. Imali ga oni, ili nemali. Zašto bi svatko morao imati more. Nemaju ga ni Austrija niti Mađarska pa opet su mirne i bogate zemlje. Čak u nekim stvarima, bogatije od nas. Ne, nikome mi ne damo naše more!“

„Ni turistima?! – provocira i dalje raspušeni susjed, dok se dim cigarete vije na sve strane.

„Turisti su vam nešto drugo. Oni dođu i prođu. A Slovenci bi da zauvi-jek ostanu u našem moru. E, neće biti po njihovom makar ni nas ne bilo“

„Biće, biće. I po njihovom i po našem.“

„Po njihovom neće, po našem hoće. Ima za to sud u Hagu. On će presu-diti po pravdi, a ne po pravednosti. Jebeš ti pravednost koja nije u našu korist. Pravda je na našoj strani. I to međunarodna, velim ja tebi. Drukše ne može biti!“

„Biće kako se dogovorimo. Jel’ tako konobaru?“

U tom času konobar prilazi stolu spuštajući naručeno pivo. Dok izgo-

vara riječi ‘tako je’, sipa hladnu pijaču u čašu pridošlog susjeda. Potom to isto čini i na drugoj strani. Nakon punjenja krigli spušta na stol poluprazne boce piva te odlazi do drugog stola gdje su pristigli novi gosti.

Pridošli susjed podiže čašu piva nazdravljajući pušaču. Nakon ispi-janja podužeg gutljaja, zadovoljno briše pivsku pjenu s brade i brkova govoreći oduševljeno:

„Domaće je domaće! Uvozno, pih, jebeš uvozno. Neka ga piju oni u čijoj se zemlji proizvodi. Naše je najbolje.“ Zatim zagleda etiketu boce pred sobom i ushićeno govori. „Ožujsko, brate moj ožujsko. ‘Žuja’ je zakon. Nema boljeg niti pravednijeg zakona od ‘žuje’. Zatim zagleda etiketu na boci susjeda pušača. Najprije površno a onda pažljivo i s nevjericom.

„Pa ovo nije naše! Nije domaće!“ - Izgovara te riječi s gađenjem u glasu, gurajući bocu što dalje od svog dijela stola. „Ti piješ ‘laško pivo’. Slov-ensko piješ kod toliko domaćeg. Ne mogu vjerovat. Daješ novce za tuđe, a svoje ne kupuješ. Ne mogu vjero-vat!“

„Zašto ne možeš vjerovat? Ja to pivo pijem od malih nogu. Ne bih ga mijenjao ni za jedno drugo. Kvalitet je kvalitet!“

„A domaće? Kao da domaće nije kvalitetno. Kao da u njemu nema onoga što ima u ‘laškom’?

„Ima. U svakom su pivu isti sas-tojci. Ali aroma i okus nisu isti. Šmek je drugačiji. On privlači ili odbija. Pravi pivopija znade šta mu paše. I to uzima. Bez obzira čije je.„

„Baš ste me razočarali, sused. Ja mislio vi ste za nas, a vi ste, zapravo, na slovenskoj strani. Tko bi to rekao za tako ozbiljna čovjeka?“

„Zašto da ne. Svatko ima pravo piti što želi. I imati svoje mišljenje o svemu. Na kraju krajeva, ja to pivo plaćam svojim novcem!“

„A ja sam vas mislio častiti“ – nas-tavlja susjed razočarano. „Platiti i svoje i vaše. Sad ne mogu kad sam vidio što pijete. Niti slučajno ne bih mogao platiti tuđe pivo. Samo domaće i ničije drugo!“

„Recite mi čije vi pivo pijete? – kao nezainteresirano pita prosjedi susjed.

„Kako čije? Pa domaće, zna se“ – odgovara pridošlica.

„Biste li pogledali tko proizvodi to vaše domaće pivo?“ – smirenim tonom pita prosjedi susjed.

Pridošli susjed ponovo uzima flašu i zagleda u etiketu. Pokušava čitati poluglasno ali zapinje na sitnim slo-vima. Zatim zbunjeno odgovara na provokaciju riječima.

„Nisam ponio naočale. Sitna su slova, ne vidi se proizvođač. Ali, zna se, domaći je.“

„Vraga domaći“ – likuje prosijedi susjed. „Zagrebačka pivovara nije domaća. Ona je u stranom vlasništvu kao i ‘Karlovačka pivovara’. Sve je to strano, dragi moj susjed. Kao i mnogo čega drugog. Naša je država rasprodala sve što se moglo raspro-dati. Banke, poduzeća i sve što je vrijedilo. Ostalo nam je još zemljište ali i ono će brzo doći na red. Vama se samo čini da je nešto naše.

Umišljate da smo bogati i da smo svoji na svome. No, varate se dragi moj susjed. I vi i mnogi drugi koji od livade ne vidite travku. Vrijeme ne radi za vas. Brzo će te svi vi uvidjeti da je ova zemlja pod hipotekom.

Da smo dužni do grla i da će taj dug vraćati naši unuci i praunuci. Djeca ga već vraćaju i zadužuju se zajedno s nama starima. Tim se stvarima mi trebamo baviti, a ne susjedima Slovencima i njihovim izlazom na otvoreno more. Neka se oni bave tim problemom dok ti ispijaš belgi-jsko a ja slovensko pivo. Isto je to, moj susjed, samo što je u drugom pakiranju. Vas očigledno zanima to pakiranje, a mene zanima i sadržaj. Zato i pijem slovensko jer znam da je od susjeda. A vi pijete belgijsko a da ni neznate čije je. Živi mi i zdravi bili i uzbrdo brzi, što bi rekli bosanci. Ja ovu turu plaćam, a drugu ako želite poručiti, možete i vi. Neka nama naših Slovenaca. A i ljudi iz Belgije uvijek su dobro došli. Naročito ako su turisti i dobre gazde naših bivših radničkih tvornica. U zdravlje za nas i za našu djecu! Kao i za djecu njihove djece. Čast je čast, a dug je uvijek bio i uvijek će biti dug“.

Trenutak kasnije pridošli susjed brzim je korakom, bez pozdrava, napustio baštu kafića. Na njegovom dijelu stola ostala je neispijena čaša domaćeg belgijskog piva.

***

Ivo Mijo Andrić

AFORIZMI

Depresioniran sam stanjem u društvu.

Sve u svemu – svemu jednom

dođe kraj.

Nema neizlječivih bolesti.Postoje samo pacijenti koji se ne

mogu izliječiti.

U politiku Sam ušao iz uvjeren-ja...aa mi ona može pomoći u

životu.

Ne ubijajte se poslom.Raditeeee!

Ako je problem u meni, smatrajte

ga neriješenim.

Nisam nepogrješiv. Oprosti mi Bože.

Smrt u pravilu dolazi na kraju.

Čast izuzecima.

Sreća je da smo ludi od sreće. Dalmatinci uvijek iza utorka ulaze

u sridu.

Moj grijeh...moj grijeh...Moj slatki grijeh!

Lako ću ja izaći na kraj s vama.

Ali, kako će te vi izaći na kraj sa mnom?

Situacija je teška samo onda,

Kada je moraš nositi na leđima.

Političari tešku situaciju nose na savjesti,

A narod - na grbači.

Ćelav vuk dlaku ne mijenja.

Tko god se borio za pravdu, izgu-bio je pravo.


E-MAIL ART ZORAN SPASOJEVIĆ, SERBIA

zoran-spasojevic_ernesto-ce-gevara_ernesto-che-guevara_02zoran-spasojevic_danil-harms_daniil-kharms_02

zoran-spasojevic_dzon-lenon_john-lennon_03zoran-spasojevic_plasticna-srbija_plastic-serbia_02


Mirjana Marinković

KOMŠIJSKA

Isturio šiju komšija Ilijau avliju kod komšije Šimeda uz pomoć šije Šimu ušije, al’ mu se namahšija ukrutila, a bez šije Ilijebolje da i nije.

Videše komšijekako šija Iliju šije,pa mu za išijas rakijedadoše da popije,e ne bi li mušija popustila,šivenje omogućila i komšijama uživanje.

GOVEČE

Čuči goveče na čairu predveče,a čobanče čeka pomrčinuda navuče jelečei potrči uvečeda povrati goveče.

Čuj, čobanče,ne čekaj ti veče!Baci jeleče,trči, čoveče!Eno ti goveče,sa čaira uteče!

LA FEMME FATALE (Fatalna Fema)

Fema sam fatale,lepak za budalešto puštaju balei povazdan žvaleda mi ipak falebekrije i lole,tvrde da mi volei u kosi šnale,al’ bi ko od šalenašli druge malekoje bi im dalesve što neću, brale,ja, Fema fatale,vredna svake hvale,tebi od sabajlepijanom da dam!

PRCKO

Prcko dugo već se kurobeca.Prcne malo – pa dobije keca.

Prcku glavni bitno je da bude.Prcko nije za to da ga kude.

Kad ga prcnu, Prcko s’ ljuto pljuje.Zatim Prcko mesecima duje.

Prcku koji santimetar plače.Zato Prcko sa postolja skače.

Prcku barem frtalj metra fali.Jadni Prcko na kompleks se žali.

Prcko s prstom, k’o da je na struju,i kapčetom dopinguje “guju”.

Prcko? K’o sva razmažena deca.Jak mu razlog da se kurobeca.

MAXMINUS PJESME...ARbITER ElEGANTIAE


SVETSKA ZBIVANJA U MOJOJ PORODICI

“Juče se srušio avion... negde u Japanu, ili Indiji... tamo negde. Izgleda da nema preživelih.” – kaže moja majka, i značajno gleda prema televizoru, očekujući da on potvrdi njene reči.

Moj dvogodišnji sin uključuje i isključuje šporet, sa istom onom predanošću s kojom ga moja žena sklanja iz kuhinje, uz puno pretnji, vike i grdnje. Tako se valjda, u njenom rodnom kraju, vaspitavaju deca.

“Klintona opet saslušavali zbog one Levinske. Jadan čovek.” – nastavlja moja majka da se naglas preslišava Dnevnika koji je sinoć gledala.

“Aha...” – izvire iz mene mrzovolja zbog noćašnjeg pijanstva i jutrošnjeg mamurluka. Najgore je piti juče. Još je i nedelja! Mamurluk nedeljom je posebno naporan.

“Na Kosovu opet pucaju. Ima puno mrtvih. Nikada oni neće rešiti problem Kosova. A, izgledalo je kao da su se sve dogovorili.” – moja majka se trudi da održi kontinuitet razgovora.

Napolju proleće. Tačnije, samo što nije.

“Sutra zaseda vlada. Kažu da će biti reči i o penzijama. Ako se ovako nastavi i penzioneri će izaći na demonstracije.” – moja majka prelazi na teme od posebnog značaja za njen život, kao a i za našu malu zajednicu u celini.

Moj dvogodišnji sin skreće na sebe pažnju novim destruktivnim aktivnosti-ma, ovog puta u svojoj sobi, ali ne mogu da shvatim kakvim, što zbog histerije koju zajedno proizvode on i njegova majka, što zbog specifičnog stanja moje glave.

“Sinoć je neki ekonomista pričao da će ova godina biti prelomna. Samo da jednom krene. Znaš li koliko ljudi nema ni za hleb?” – moja majka je uporna. To je jedna od njenih najizraženijih oso-bina.

“Znam.” – odgovaram mahinalno i srčem svoju prvu kafu dok prelazim na televizoru s programa na program. Crtani filmovi, dečije emisije, emisije za poljoprivrednike, na I programu je nekakav piknik na Velikom ratnom ostrvu, kuvaju šarane i drže predavanja o povratku prirodi, pa onda red ekoloških tema, muzički spotovi... nabasao sam i na nekakav dokumentarni film. Uključio sam se u trenutku kada se rađa nova generacija nekakvih zmijuljina. Rađaju se tako što grizu utrobu majke i tako izlaze na svet. Samo mi još treba da to sanjam.

Po tišini koja dopire iz dečije sobe, zaključujem da su moj sin i njegova majka našli zajedniču zabavu. Ili, pak, ona drema a on mudro čeka da sasvim zaspi, da bi mogao da nastavi sa uobičajenom proizvodnjom haosa.

“Smeniće neke ministre. Tako se bar priča.” – kaže moja majka, koju politika nikada nije zanimala. Jedno vreme nije znala ni ko je predsednik države. Ni oni nisu znali za nju. To je im je bila dodirna tačka.

Napolju se još nije promenilo godišnje doba, ali priroda svim silama radi na tome.

“Rešiće i problem gradskog saobraćaja. Obećali su nam kredite.” – nisu, dakle, zanemarene ni komunalne teme u vid-okrugu moje majke.

“Kome?” – pitam, samo da usta ne bih držao zatvorena, kada se ona toliko trudi.

“Kako kome?” – sada već podiže glas, uverena da je razgovor konačno započeo – gradu, državi, nama – građanima.

“Ahaaa...” – i gledam onaj doku-mentarni film o zmiljuljinama sa istom pažnjom s kojom moja majka gleda

mene. Čak je količina razumevanja identična. Ženka u vreme parenja grize mužjaka dok ovaj ispušta seme. A mene probada leva slepoočnica. Mamurluk je bolest koju jedino vreme može da izleči. A ako čovek nema dovoljno vremena, onda je najbolji lek novo pijanstvo.

“Danas će padati kiša!” – zaključuje prepričavanje Dnevnika moja majka, vremenskom prognozom, logično.

Tajac je u sobi u kojoj se nalaze moj sin i njegova majka.

Tajac je u sobi u kojoj se nalazimo ja i moja majka. Ona samo s vremena na vreme uzdahne. Komentar na svetska ili domaća zbivanja, šta li je?!

To moja majka pokušava da razgovara sa mnom.

SVINJOKOLJ U SRBIJI

U oboru su se stiskale svinje kao u gradskom prevozu. Kada god bi moj stric ulazio da ih hrani, naletale bi na njega, žvalavile nogavice i zavlačile glave u kofu sa pomijama. Pokazivale su bez ikakvog zazora glad, na isti način na koji to rade i primitivni ljudi.

Jutros, kada je stric ušao u obor (kao i svako jutro, prljav, neobrijan, s kofom u ruci), istrčale su napolje tako da je potera za “izabranom” neuobičjeno dugo tra-jala.

“Predosećaju!” – kaže stric i s filozof-skim mirom oštri nož.

Dok jedna leži vezana, spremna za klanje, ostale svinje s nevericom prilaze hrani.

Ja ćutim. Logično. “I čovek je nekada imao to čulo.” –

nastavlja stric. Pali čak i cigaretu.“Koje čulo?” – pitam, tek da bih nešto

pitao. Ipak je meni ovo prvo klanje svinja. U svojstvu posmatrača.

“Kako koje?! Čulo za nesreću. Samo što je kod čoveka davno zakržljalo.” – zapanjen je stric mojom neosetljivošću za teorijski pristup svinjokolju. Meni se povraća. Ne znam da li je i to logično. S obzirom da mi je prvi put, verovatno jeste.

Stric kleči nad svinjom i kolje je profe-sionalno, odmerenim pokretima. Nežno. Svinja skiči, stric kolje li kolje, a ostale svinje mirno, u mimohodu prilaze hrani. Dok krv lipti iz majušnog zaseka ispod grla, nožice se trzaju a umesto skičanja sada se jedino čuje hropac negde, duboko iz stomaka. Prosto je neverovatno da život onolike svinje može da izduši kroz onolicnu rupu.

“Isto je ovako kada čoveka kolju.” – pali narednu cigaretu moj stric, i s mera-kom odbija dimove, kao posle bilo kog drugog, dobro, obavljenog posla.

“Pušenje je štetno!” – primećujem, jer me je sramota da pitam odakle on zna kako čovek skiči kada ga kolju.

“Mnogo je ratova bilo na ovim pros-torima.” – odgovara stric, jer i sâm zna, ne samo da je pušenje štetno, nego da mu je to zadovoljstvo lekar izričito zabranio. Klanje nije, ali pušenje jeste. Zbog srca.

“Svet je za nas otišao daleko. Tamo se još od onog rata ubija industrijski a kod nas sve mora ručno. Kod nas je klanje podignuto na nivo umetnosti. Još od turskih vremena.” – nastavlja stric ne bi li zaboravio svoju muku; savet – šta savet!? – naredbu lekara da ostavi duvan.

Dok stric čereči, netom zaklanu svinju, ostale hapljivo jedu. Jedna pije iz lokve krvi. Kao da nije bilo one strke i bežanije po dvorištu. Svaka od njih, svesna da je

jedva preživela, nastavlja život tamo gde je na trenutak jutos zastao.

“Znaš li da su Turci nabijali na kolac ljude tako da ne povrede nijedan vitalni organ. Na kocu se moglo živeti i po nekoliko dana.”

“Život na kocu!” – prolazi mi kroz glavu da je to odličan naslov za priču. Samo, o čemu pisati? Možda o tome, kako se za jedan dan nabijenom na kolac odvija u glavi film o uzaludnosti celok-upnog njegovog života. Nešto kao pri-povest toka svesti. Dobra ideja. Napisaću tu priču.

“Život je jači od svega!” – kaže moj stric, dok baca pogled na svinje koje halapljvo jedu, mada mi je još jutros rekao da je on na život oguglao. Zato ga valjda mnogo i ne zabrinjava pušenje.

Napisaću priču “Život na kocu”. Mora da je to nezaboravno iskustvo. Nabiju te na kolac i ti još živiš dan, dva, tri... sve zavisi od toga koliko je majstor dobro obavio svoj posao. Ali, kako ja kao pisac mogu da znam šta je taj nesrećnik mislio? Uloga sveznajućeg pisca? Ne... uloga obeznanjenog čitaoca. Neka čitalac lupa glavu nad tim problemom, moje je da napišem. Ionako, sve što pisac nije hteo ili nije umeo da napiše, kritika primeti da se nalazi između redova. U savremenoj literaturi više je napisanih dela između redova nego onih sa redovima.

Svinje se već valjaju po blatu. Na zuba-tom suncu. A moj stric odlaže poslednje tranžirano parče mesa. Uzima svinjsku glavu, iz koje se dobrano cedi krv, baca je u lavor i meni sa osmehom romori, kao da govori iz vode: “Povraćaj slobodno. Nije to sramota. Čovek se od gledanja klanja umori kao da je sâm klao.”

Odlazim u kuću. Iza mojih leđa ostaju režnjevi mesa koje moj stric počinje da usoljava, svinjska glava u lavoru, lokve krvi i blata u kojima se svinje zadovoljno valjaju, kao da je ovo poslednji svin-jokolj u Srbiji.

Svuda se oseća zadah krvi. Proteže se do večernjih sati i Dnevnika na državnoj televiziji. Dnevnik smo gledali zajedno. Klanje u Bosni, reke izbeglica, klanje na Kosovu i puno izbeglica (a šta bi drugo pratilo klanje?!), malo privrednih uspeha, novih fabrika i osvajanja novih tehnologija, malo događaja iz kulture (opera i tako to), potom sport pa vre-menska prognoza... Na sâmom početku Dnevnika stric se zavalio u fotelju, promrmljavši: “Da se čovek odmori!”

Pred kraj Dnevnika strina je otvorila rernu da vidi dokle je stiglo pečenje svin-jske glave. Moj stric se zagledao u svin-jsku glavu i preko volje je odbrusio: “Kao čovek!” Jedino to. Ni reč više. Potom je zaspao, umoran od celodnevnog rada...

Narednog jutra nije se probudio. Strina je kroz jecaje pričala kako mu je pušenje došlo glave. Ja sam ćutao, kao da nisam odavde. Kao da nisam iz Kosjerića, koji se i dalje nalazi negde u Srbiji.

ŽIVOT NA KOCU

Kako sam rođen, tako i umirem. Plačući. Svi oko mene kukaju, jauču... a ja samo plačem. Ne zato što boli. Boli, doduše, nije da ne boli, ali ne plačem ja zbog toga. Niti plačem zato što ću za dan-dva izdušiti. Plačem jer ne umem ništa drugo. Ceo život mi je prošao u plaču. A gde sam bio? Nigde. Šta sam radio? Ništa.

Turci su me nabili na kolac zajedno sa buntovnicima. Svi ti junaci sada arlauču od bolova a ja, kukavica, ološ kakvog u Serbiji nema, šljam da veći ne može biti – ni glasa nisam pustio. Jedino suze. Njih ne mogu da zaustavim.

Ovde sam greškom. Zatekao sam se na pogrešnom mestu. I rođen sam greškom. Na pogrešnom mestu. Sve je u mom

životu greška. Svaki zalogaj koji sam pojeo, svaki putnik koga sam orobio. Ni vazduh nisam disao kao ostali ljudi. Ja sam ga gutao. Greškom.

Boli, nije da ne boli. Ali nije toliko strašno, kao što sam se plašio. Najteže je na početku, dok te ne nabiju. Posle se čovek navikne. Ne znam kako je to Turčin izveo, ali da može onoliki kolac da protera kroz čoveka, a ovaj da ostane živ...?! Evo, svi se još mrcvarimo, niko da baldiše. Niko dušu da ispusti.

I ovo će proći. Za dan-dva najviše. Onda ćemo se pogledati u oči, na Onom Svetu. Svevišnji i ja.

Valjda na Onom Svetu nema ovakve bede.

E, koliko sam ja grešio?! To samo znamo On i ja!

Vodio sam život bogat jaucima. Tako i skončavam. Onaj tamo arlauče kao kad svinju kolješ. I taj je hteo na turskog cara da udari, ej! Koji kurac udaraš kad ne znaš da trpiš?! Život je takav, ili udaraš i tebe udaraju ili se vučeš kao govno. A ako si već govno, bolje da ćutiš i trpiš, kao ja, nego da zasmrdiš svaki put kada te zgaze. Sve je Sudbina, sve je davno negde zapisano, samo što to čovek nije u stanju da sazna. Auuu, što onaj arlauče?! Kao da jedino njega boli. Sve bih ja to podavio, samo ne mogu ovako nabijen.

Izgleda da će kiša. Dobro bi bilo da padne. Zemlja se mnogo ispostila. Kakvo li će žito biti ove godine?


Petar lazić


Graditelji

Statistika kaže da Srbija spada u najnerazvijenije države u Evropi. Ako je suditi po bruto društvenom proizvodu. Ništa bolja situacija nije ni kada se pogleda, recimo, potrošnja mesa po stanovniku, potrošnja voća, učešće kulture u ukupnim rashodima, troškovi za higijenu, broj lekara, procenat obrazovanih u ukupnom delu populacije...

Nisam ubeđen da je mnogo bolje ni u ostalim „bratskim“ državama, ali kao pristojan čovek neću da zavirujem preko tuđeg plota. Doduše, ako pogledamo količinu đubreta u srpskim grado-vima, posumnjamo u siromaštvo. Bezbrojne plastične kese, staklene boce, konzerve piva i ostalo smeće ne odaje utisak preterane bede. Isto tako ni mnoštvo automobila na ulicama, trotoarima, parko-vima, pred ulazima zgrada... Šta tek reći o prenatrpanim kafićima i diskotekama, splavovima, koji rade do ranih jutarnjih sati? I to ne samo za vikend, već svakog radnog dana! Tako nešto ne može se videti u Nemačkoj, Holandiji, Švajcarskoj.

Međutim, najviše začuđuje građevinarstvo. S jedne strane naselja (svejedno gradovi, varošice ili sela) odaju utisak kao da nas stalno i svakodnevno bom-barduje NATO pakt. Neupućen posmatrač može pogrešno da zaključi da rat nikako ne prestaje, ili, u najboljem slučaju, da kon-stantno traju građanske razmirice. Pravilnije bi bilo seljački ustan-ci! Oronule fasade, očerupane fabrike, zavodi, nedovršene višespratnice, izrovani putevi, pruge zarasle u korov, pokradeni poklopci sa šahtova kanalizacije usred grada, polomljene klupe u parkovima, poskidane ograde, oluci...Na drugoj strani, istina u manjoj meri, blistaju raskošne vile s bazenima, veličanstvenim ogradama, bujnim zelenilom, koje dobrim delom zaklanja „ergele“ moćnih četvorotoškaša, jahte, a neretko i istinske ergele. I sada pita se neupućeni znatiželjnik kakvo je to građevinarstvo, kakvi su to zidari (slobodni ili zavisni, nebitno) koji su mogli da načine ovakav kontrast? Jesu li to većinom nestručni ljudi? Možda su i strani plaćenici? Mislim, plaćaju ih naši neprijatelji da namerno sabotiraju srpske građevine. Zidaju građevine koje za godinu-dve dobiju patinu antike! Šta tek reći o urbanis-tima, arhitektama, građevinskim inženjerima, planerima, koji ne podižu glas protiv čuvenih „nehigijenskih“ ili „divljih“ naselja? I šta znači pojam „divlje“ naselje? Da li u takvim naseljima žive divlji ljudi? Moguće! Civili-zovan, pitom svet valjda ne bi ni gradio potleušice na svoju ruku po obodima uređenih gradova. Sma-tram da samo poludivljak može da napusti selo, u kome ima koliko-toliko uređen dom, nužnik, bunar, kupatilo, i da ode na preiferiju kakvog većeg grada, da bi tamo sazidao sebi rogobatnu kućerinu bez osnovnih pratećih sadržaja. Da se kupa u koritu, da se sam-ovlasno priključuje na vodovod, električnu mrežu i da gazi blato!

Ipak, ako je za utehu, impozantni građevinski radovi mogu da nam služe za ponos. Autoputevi, obilaznice oko velikih gradova, metro, grandiozni mostovi, sve je to za priču. Moguće i za neki drugi književni rod. Možda za komediju, mada bi pre ličilo na tragediju. Kolosalne građevine ne mogu na prečac da nastanu. To se ne gradi godinama, već decenijama. Pa čak i vekovima. Eto, beograd-ski metro u planu je već pedesetak godina. Završiće ga negde polovi-nom narednog veka! Autoputevi se grade danonoćno. Najviše pre izbora. I svake godine nikne koji kilometar moderne autostrade. Završetak mreže autoputeva, obilaznica i kapitalnih mostova i tunela predviđa se u roku približno kao i napred pomenuti metro. E, sada, može da nastane jedan problem. Čuveni graditelj, Mrka silni, čovek je u zrelim godinama. Gradio je taj još u ono Slobino vreme; bio je desna ruka velikog vođe. Gradi i danas neumerenom žestinom. Uprkos ozbiljnim godinama, čovek kao da se podmlađuje. Još uvek se zaljubljuje i to ni manje ni više nego u estradnu pevačicu. U Srbiji nisi postao veliki ako nemaš pevaljku za pokazivanje. Niti će pevaljka dostići zenit ako se ne spanđa s nekim vrlim pripad-nikom novokomponovane „elite“. Setimo se parova Ceca-Arkan, Boba Živojinović-Lepa Brena, Karleuša-neki fudbaler, još ranije Vesna Zmi-janac- direktor TV-a (ne mogu da se setim imena).

Zaljubljeni Mrka nije Metu-zalem. Teško da će doživeti hiljadu godina. Sumnjam da će moći da reali-zuje sve kapitalne zamisli. Nažalost čovek je jedini sposoban da uradi nešto u zemlji Srbiji. Mislim na grad-nju. Mi više ni građevinskih radnika nemamo. Neimari drežde na buvljim pijacama a po Srbiji rade strane firme. Austrijska „Alpina“ dobije posao, ne uradi na vreme ono što dogovori, a posle tuži državu Srbiju evropskom sudu u Strazburu. Traži mnogo veći novac nego što piše u ugovoru. Ja kao izuzetno naivan čovek očekivao bih da ta Alpina bude najurena iz Srbije kao kuče iz vinograda! Međutim, nisu čudni samo putevi gospodnji, čudni su i postupci Ministarstva za građevinu, kapitalne investicije, ministarstava za upropašćavanje narodne muke. Alpina dobije i drugi posao, odradi ga kako-tako, i ponovo traži duplo veći novac od pogođenog. Ponovo tužbe, arbitraže, suđenja, pregan-janja. A potom i treći sporan posao, i sve Jovo nanovo. Ko je ovde lud ne znam, ali narod je zbunjen. Pogrešio si na gradnji autoputa, ne bi mogao da dobiješ most kod Beške, tamo gde je Dunav najširi. Kad ono dobiše i obilaznicu na bugarskoj granici. A naivnom Mrki Bekuta na uvce gudi. Njemu je do pesme a mi smo svoje odsvirali!

Miodrag Tasić 1. Jugoslavija je zbilja bila

kilava država. Imala je tako malo Jajce!

2. Narod je bio zaveden obećanjima. Posle je lako bilo da ga sjebu!

3. Kad smo se zasitili radnih pobeda, okrenuli smo se ratnim!

4. Naši preci su uspevali da dot-eraju cara do duvara, a mi ni dvorsku budalu ne možemo da isteramo na čistinu! 5. Sreća je uvek na dugom štapu, ali nama štap svakako ne gine!

6. Alternativni način za stican-je plave krvi je da vas namodre od batina!

Miodrag TasićMAXMINUS PRIČE/ESEJI... NIhIl IllIGITAMUS CARbORUNDU

SLOGANI

Slogani su poput udica. Moraju biti tako dobri da bi se ljudi upecali. Evo nekih:

SPS (1990.) – “Sa nama nema neizvesnosti” (inflacija je izvesna)DS (1990.) – “Vreme je”, “Prelomite pametno” (ispade pogubno)SRS (1992.) – “Mi se nismo promenili”, “Mi dolazimo” (i stvarno dođoše,

doduše u novom ruhu)SPO (1992.) – “Sa nama nema sankcija” (ucene niko nije spominjao)DSS (1992.) – “Zrelo je” (pa sve puca)Ne treba brinuti, Srbi su svakako ribe na suvom te se lako pecaju… na

sve.

MENJAJTE SVET ILI SEBE

Od malih nogu nas savetuju da marljivo učimo, završavamo visoke škole i da težimo da se zaposlimo u nekoj državnoj firmi. Ono što prećutkuju je da ćemo i tako visoko obrazovani teško sastavljati kraj s krajem jer ćemo raditi za vlas-nike kompanija, za državu kojoj plaćaju porez i za banku kojoj otplaćujemo hipoteku i kreditne kartice. S druge strane posmatramo novopečene biznis-mene, koje krasi šturo obrazovanje ali i izuzetna umešnost u računovodstvo i investicije. Pardon, izostavila sam da naglasim njihovu sposobnost surfovanja po raznolikim političkim talasima i stomak koji sve vari.

Kažu da se vežbom i upornošću može sve. Da pokušamo. Sa ključem uspeha možemo da menjamo svet. Jedino me brine, s obzirom na naše sklonosti, da će pre on promeniti nas.

NOVI NAČIN POSLOVANJA – NOVI NAČIN IZRAŽAVANJA

U današnje vreme prekovremeni rad, kratki rokovi i nagomilane poslovne obaveze postali su svakodnevnica. Budućnost radnika je neizvesna jer njihova zamenljivost dovodi ljude do toga da su mnogo spremniji na žrtve, odriču se skoro svega zbog posla. Reč „ambicija“ je postala jako popularna. Poznato je da postoji nezdrava i zdrava ambicija. Novi način poslovanja forsira nezdravu ambiciju tj. gazi sve pred sobom. Ali ni to nije dovoljno dobro. Direktorica jedne direkcije, na prezentaciji poslovanja iste, u zanosu izlaganja je uvela novi pojam “fucking ambiciozan”.

Sada, pokušavajući da rezimiram prezentovani materijal, jedino što mi je u mislima je “fucking”.

SVAKO IMA SVOJ MENI

Prateći političku scenu, lako je uočiti očnjake predstojeće krize. Hipermar-keti će verovatno biti puni ali da li ćemo mi biti u mogućnosti da kupimo hranu.

S druge strane, sela su nam prazna, njive zapuštene. Možda bi trebalo svoju životnu strategiju usmeriti prema selu, da obezbedimo u sopstvenoj proizvodnji hranu. Tako gledano, za nas ima spasa.

Nego, muči me predstojeći stupanj gladi političara, kada nastane gromo-glasna grmljevina njihovih creva. I oni će se tada okrenuti selu što je u redu ukoliko se sami zemljoradnici ne nađu na njihovom Meniu.

TA SRBIJA

Mimo naše volje dovukoše nas kod hirurga na intervenciju. Žalimo se da nismo ni na pregledu bili, a oni se smeškaju, kažu da ne brinemo, poznaju nas bolje nego mi sami sebe. Predlažu kidanje donjeg dela tela odmah, neodložno. Za gornji će se postarati posle, kada rane malo zacele. Mada, kada bolje razmisle, postoji mogućnost da i sam otpadne, učiniće vreme.

Pa što nam deo tela sečete?! – pobunismo se, a oni će da drugome bolje pristaje.

Au, koliko smo već intervencija preživeli. Dokle ljudi, dokle?!Anestezija i skalpel su u njihovim rukama, mogu da rade šta hoće. Jedino

što nam sigurno neće dirati to je polni organ, odgovara im što smo ženskog roda. Tako da će i svaki budući susret delovati potpuno prirodno.

NEKI NA NEBU- NEKI NA ZEMLJI

Po običaju, budžet za kulturu je ispod svakog očekivanja. Kada su ljudi iz kulture digli glas rečeno je da će sve ustanove kulture moći, za razliku od ranijih godina, da same raspolažu sredstvima koje zarade, umesto da ih uplaćuju državi.

Hmmm.Verovatno umetnici žive u nerealnom svetu te nisu u mogućnosti da pravilno

sagledaju stvari, večito krstare nebom.Ali zato, naši političari su ljudi koji čvrsto stoje na zemlji. Ono što ih je za

istu prikovalo su sigurno puni džepovi.Kažu da bi druge bolje razumeo treba pokušati staviti se na njihovo mesto.

Umetnici bi vrlo rado napunili svoje džepove ali ne verujem da bi političari pokušali da isprazne svoje.

Nazirem li ja to zvuke pesme “Ja imam svoj mali svet, i oko njega kineski zid”?

Sanja R. Petrović


MAXMINUS PRESENTS...CUM GRANO SAlIS

Makhmudjon Eshonkulov. Uzbekistan


MAXMINUS PRESENTS...CUM GRANO SAlISMarian Avramescu, Romania



ZLOUPOTREBA PAMETI

Cijenjeni kolege i kolegice znanstven-ice,

Moj se istraživački rad bavi problema-tikom nagomilavanja parnih elemenata nožnih nazuvaka u višečlanom kućanstvu. Bez precizne identifikacije, znanstvene opservacije i razrade najefikasnijih metoda koje se primjenjuju u ovom segmentu sva-kodnevice, u današnje se vrijeme više ne može zamisliti normalno funkcioniranje višečlanih zajednica.

Moje znanstvene teze utemeljene na emprijskim spoznajama kroz razradu i primjenu u praksi uobličene su pod slijedećim nazivom:

“Metode selekcije i pridruživanja parnih elemena nožnih nazuvaka s refleksijom na svakodnevne empirijske spoznaje”

Problem s kojim se redovito susrećemo u svojoj praksi temelji se na tendenciji nagomilavanja navedenih elemenata što rezultira sveukupnim stanjem kaosa. Popratni efekti takvoga stanja, posebice kroz dulje razdoblje, rezultiraju nadalje psihičkim stanjima koja se iskazuju kroz nervozu, dezorijentiranost, pojačanu unu-tarnju frustraciju, otvorenu frustraciju kao slijedeći stupanj te napokon agresivnost različitih stupnjeva (determinirano indi-vidualnim crtama involviranih pojedi-naca).

S obzirom na sveobuhvatnost moga rada pokušat ću se ograničiti na temeljne postavke i obrazložiiti temeljne principe moje metodologije u nekoliko glavnih točaka.

Globalno se metode selekcije i pridruživanja parnih elemenata nožnih nazuvaka mogu podijeliti u slijedeće kat-egorije:

1. Selekcija elemenata2. Združivanje elemenata 3. Raspodjela združenih elemenata

prema korisnicima1. Selekcija elemenata može se realiz-

irati prema slijedećim kriterijima:1.a) prema boji; generalna podjela na

većinski zastupljene bijele i crne, zatim na jednobojne te šarene.

Kategorija šarenih elemenata, ukoliko se radi o prevladavajuće zastupljenoj kat-egoriji, može se nadalje selektirati prema uzorcima na: prugaste, točkaste, karirane, na cvjetiće, na zvjezdice, na patke i tako dalje...

1.b) prema strukturalnoj kvaliteti; elementi mogu biti od pamučnog materi-jala, od sintetičkih materijala ili od vune. Po tehnološkoj izvedbi svi su u pravilu štrikani, moguća je podjela na industrijsku i ručnu izvedbu što se danas pojavljuje samo u životnim zajednicima tradiciona-lnoga tipa s tendencijom prema arhaizmu i ruralnom menatalitetu.

1.c) prema amortizaciji; elementi se relativno dugo zadržavaju u funkciji pa se u praksi pojavljuju u stanju zaličitih stupnjeva istrošenosti. Generalno se može izvršiti podjela na nove, polunove i stare nožne nazuvke, s time da se kategorija starih može uvjetno podijeliti na izbli-jedjele, istanjene i elemente s rupom. Slijedeću podgrupu čine elementi s rupom a) na peti i b) na prstima.

1.d) prema oznakama proizvođača; selekcija elemenata prema ovoj katego-riji iziskuje svojevrsni intelektualni napor te podrazumijeva određeno predznanje. Kako se proizvođači elemenata ponekad koriste jasno utkanim ili otisnutim nazivom firme, a ponekad samo simboli-ma, važno je prilikom selekcije koristiti empirijsku podlogu iz djetinjstva kada se često primjenjivala igra traženja parova.

Po istom principu spajaju se elementi, koji su u pravilu parni, tako da se na oba elementa podudaraju utkane ili otisnute oznake, simboli ili nazivi.

U praksi se nerijetko događa da se pojedini elementi naprosto izgube u proceduri svakodnevne uporabe pa se, ukoliko se pojavi problem nemogućnosti spajanja parova prema navedenim kriterijima, raspareni elementi odlažu u posebne kutije ili vreće, te se uključuju u slijedeći krug selekcije.

1.e) prema sezoni; generalno vrijedi podjela na zimske i ljetne.

1.f) prema veličini; kako se u praksi oznaka veličine skida prije uporabe a ne utiskuje se na svaki pojedini element, određivanje velične prema kriteriju broja oslanja se na emirijsku spoznaju. Drugo značenje kriterija veličine podrazumijeva podjelu na produžene, polukratke i kratke. Rastegnute pripadaju drugoj klasifikaciji.

1.g) prema namjeni: prema ovom kriteriju elementi se mogu razvrstavati na sportske, za svakodnevnu uporabu i za svečanu uporabu.

Identifikacija i primjena nave-denih kriterija pokazala se u praksi kao izuzetno korisno pomagalo za selekciju velikih nakupina neizdifer-enciranih i neselektiranih parnih elemenata. Svaki subjekt može se prema vlastitome odabiru voditi jednim ili s pomoću više kriterija, paralelno ili pojedinačno, tijekom primjene metoda selekcije te time aktivirati vlastitu kreativnost. Osim razbijanja monotonije prilikom pro-cedure, primjena navedenih kriterija znantno olakšava i ubrzava postupak selekcije čime se kod subjekta koji je izvršava kao i kod daljnjih korisnika znatno smanjuje osjećaj bezizlaznosti, nervoza te agresivnost.

2. Združivanje parnih elemenata slijedeća je faza cjelokupnog postup-ka, a jednim je dijelom već obrađena pod točkom 1.d) koja se bavi selekci-jom prema oznakama proizvođača. Slijedeća varijanta združivanja uzima u obzir metodologiju korištenja nožnih nazuvaka te metodu odlagaja nakon svake pojedine uporabe. Ovdje se prvenstveno uzima u obzir navika korisnika da se oba elemanta pri-likom skidanja jednostavnim postup-kom izvrtanja svuku i ostave u tako izokrenutom stanju sve do ponovne uporabe. S obzirom da se elementi dokazano mogu uspješno prati i na pravoj i na izokrenutoj strani, većina korisnika koristi tu prednost i ne vraća elemente u prvobitno stanje.

Stoga se isto tako, nakon uspješne selekcije, elementi mogu združivati u parove po slijedećim principima;

2.a) na pravoj strani 2.b) na krivoj straniPrednost združivanja pod 2.a) je

u tomu što se jasno vide utkane ili otisnute oznake, natpisi ili simboli što pospješuje brzinu identifikacije i raspodjele na korisnike.

Nedostatak združivanja pod 2.a) sastoji se u tomu što se na združene elemente, pod uvjetom da se ostave na otvorenom prostoru kroz duže razdovblje skuplja prašina pa se smanjuje mogućnost njihove primjene za svakodnevnu, a posebice svečanu namjenu.

Prednost združivanja pod 2.b) je u tomu što se kroz deponiranje na otvorenome prostoru ne skuplja prašina pa se tako združeni elementi mogu uvijek i u nakon duljeg razdo-

Mirjana Grbac-pismestrović

blja upotrijebiti za odgovarajuću namjenu.

Nedostatak združivanja pod 2.b) sas-toji se u tomu što se prilikom primjene parni elementi prvo moraju izvrnuti na pravu stranu što može izazvati dodatnu frustraciju zbog dodtanog utroška vre-mena i energije.

3. Raspodjela združenih elemenata prema korisnicima podrazumijeva u praksi pohranjivanje već selektiranih i po parovima združenih elemenata. Pohranjivanje može biti;

3.a) nevidljivo pohranjivanje (u ormaru)

3.b) indirektno nevidljivo pohranji-vanje (izvan ormara u zasebnoj kutiji)

3.c) direktno vidljivo pohranjivanje (na krevetu)

Nevidljivo pohranjivanje ( 3.a) samo je na prvi pogled najidealnija forma pohranjivanja združenih elemenata. U praksi i primjeni iskazala je čitav niz nedostataka. Uglavnom se oni mogu reducirati na ostavljanje dojma da nožni nazuvci uopće nisu niti selektirani niti združeni, a još manje pohranjeni, jer nisu na oku.

Indirektno nevidljivo pohranjivanje ( 3.b) malo je blaža forma, jer je kutija smještena izvan ormara na vidljivome mjestu pa se prilikom interventnih situ-acija ili u normalnim okolnostima, ali uz znatno smanjenu koncentraciju, može onako usput pogledati u kutiju i tako brže doći do nazuvaka. Pri tome treba uzeti u obzir da je brzina pronalaženja željenih parnih elemenata obrnuto proporcionalna s veličinom kutije u kojoj su pohranjeni, ali je istovremeno njena veličina direktno proporcionalna s ukupnim utiskom urednosti prostora.

Kad govorimo o direktno vidljivom pohranjivanju ( 3.c) susrećemo se s paradoksalnom tezom da je najidealnije pohranjivanje velikoga broja združenih elemenata nožnih nazuvaka na krevetu. Empirijska istraživanja dokazala su da je preglednost direktno proporcionalna s veličinom kreveta te obrnuto proporcio-nalna s količinom združenih elemenata. Te da je frustracija znatno smanjena ako je krevet na kojemu su pohranjeni nožni nazuvci pospremljen.

Nadalje, empirijska istraživanja u velikom broju kućanstava dokazala su i slijedeće:

Kompleksnost primjene moje metode selekcije i združivanja parnih elemenata nožnih nazuvaka te vrijeme potrebno za izvršenje svih faza i postupaka;

upravno su proporcioni s:a. brojem članova obiteljib. brojem muškaraca u kućanstvuc. brojem članova obitelji koji se

rekreativno bave sportovimac. financijskim stanjem obitelji

a obrnuto su proporcionalni s:a. marljivošću kućaniceb. s brojem čarapa s rupama

Ovo je, dragi kolege i kolegice znan-stvenici, samo uvodno izlaganje o temi kojom ćemo se detaljnije baviti u nas-tavku ovoga kongresa. Meni je pripala ugodna dužnost da vas izvijestim kako smo upravo došli do isteka prvog dijela današnjega programa. Pauza za ručak i odmor će trajati do četrnaest sati, pa vas molim da se nakon toga u punom broju ponovno okupimo u ovoj dvorani kako bismo, na opću radost naših kolegica znanstvenica, mogli do kraja elaborirati ovu značajnu temu.


Gara je lipsao odavno

Mala moravska varoš dremala je na julskom suncu. Sve se živo zavuklo u hladovinu, samo se čuju debele zunzare kako besno lete okolo i oseća se jak miris zrelih dudinja koje povremeno padaju na put prekriven debelom prašinom.

Jedino je živo u dvorištu starog trgovca Teofilovića, gde svaki čas neko promakne preko dvorišta u kuću ili letnju kuhinju. Miriše sveže ispečen hleb i čuje se kako zvecka escajg koji se postavlja na sto u bašti zastrt uštirkanim stolnjakom. U donjem delu dvorišta, tamo gde već počinju njive koje izlaze na Moravu, za malim stolom na kojem je plastična mušema, ispod starog razgranatog bagrema, sedi glava kuće i lagano ispija kafu. Naiz-gled miran, onako ispod oka, kroz guste zasvođene veđe, nadgleda čeljad i skoro neprimetno daje instrukcije. Samo kad primakne šoljicu usnama ili kada pripaljuje cigaretu, može se videti da mu ruke blago podrhtavaju. Niko mu ne prilazi. Čak ni unuk koji se neprirodno umirio, jer oseća da se nešto važno dešava. Poslali su ga da stoji na kapiji i izviruje na ulicu ne bi li prvi ugledao i javio kada naiđu očekivani gosti. Žena mu se zavukla u kuhinju i ne proviruje. Vidi je s leđa kako stoji nagnuta nad sudoperom i zna da joj suze bez prestanka kaplju na mokre tanjire. Sin posluje oko pečenja a snaja u gostinskoj sobi, u debe-loj hladovini, raspoređuje sitne kolače po velikim tacnama.

Teofilović čeka sina koga nije video deset godina. Tačno je toliko proteklo od kada je sa ženom i tek rođenom ćerkom protiv nje-gove volje otišao u Kanadu. To mu je bio prvenac i mezimac. Spremao ga je da ga nasledi i bude četvrta generacija trgovaca u porodici. Oni su već mnogo godina dobro poznati i cenjeni, ne samo u varoši, nego u celom kraju. Legende su se prepričavale još od njegovog dede o poštenju, časti i radinosti Teofilovića. Kada je pomislio da će lagano da se povuče i prepusti poslove nasled-niku, poče ono ludilo od ratova, bede i svakakve nesreće. Jedne večeri sin i snaja mu saopštiše da su dobili kanadske vize i da odlaze već za nedelju dana. Dugo je gledao u njih ne shvatajući o čemu oni to pričaju. Kome može da padne na pamet da tek tako napusti svoju kuću, gde su mu se i preci rađali, porodicu, tradiciju, ustaljeni način života, koji je po njemu bio večan i nepromenljiv baš kao i Morava koja je lenjo tekla tu pored varoši. Reč po reč, poče svađa između njega i sina, padoše teške reči, one koje se retko izgovaraju i dugo pamte. Zalud je starac praskao i pretio, sin ga je gledao ravno u oči nep-okolebljiv u svojoj odluci. Nakon nekoliko dana otišao je bez očevog blagoslova. Stari Teofilović zabranio je svima u kući da pred njim pominju njegovo ime i nije hteo da čuje nijednu reč o njemu. Znao je da se majka i brat čuju sa njim i da im je rekao kako im je tamo dobro, ali se pravio da ne

zna ništa i da on za njega više ne postoji.

Prolazile su godine, a njegova gorčina je samo rasla. Gledao je mlađeg sina koji je bio dobar i poslušan, ali nije u njemu bilo one vatre i vulkanske snage, one smelosti da rizikuje, želje za razuzdanim pro-vodom, za životom, koje je izgleda svom svojom silinom preručio u prvog sina. Zato je ponekad bio osoran i grub prema ovom drugom bez razloga. Znao je to, ali začudo nikada ga nije grizla savest. Smatrao je da je njemu nanesen najveći bol i da i svi drugi moraju bez gunđanja da ispaštaju zbog toga. Posle tri godine žena mu je prvi put sa snebivanjem saopštila da sin želi da dođe, da ih vidi i da se pomiri sa ocem. Nije joj dao ni da završi. Obrecnuo se na nju i rekao joj da mu saopšti, kad već krišom govori sa njim i ne poštuje volju svog muža, da je ta priča za njega završena, da on sada ima samo jednog sina i da mu niko drugi ne treba.

Znao je da je to došlo do njega i da će ga darnuti u živac. Poznavao ga je kao što poznaje sebe, bili su isti. Hteo je da mu nanese bol, da ga kazni za ono što je on njemu uradio, što ga je ostavio zarad nekog, po njemu, boljeg života. Gluposti, mislio je, nema boljeg života nigde gde je čovek stranac. Bez obzira na sve, on je morao da ostane ovde jer je tu rođen i stvoren da živi upravo u ovoj varoši i nigde drugde. Znao je takođe da on tamo nije i ne može biti srećan, ali da se iz ponosa neće vratiti. Nikada.

Proteklo je još neko vreme, a njega je sve više počinjala da plaši pomisao da će umreti a da sina više nikada neće videti. Počeo je da se budi usred noći sa razarajućim bolom u prsima. Tada je ustajao, šetao po dvorištu i dozivao ga gušeći se u suzama. Svi u kući su sa strepnjom i strahom krišom komentarisali te njegove noćne šetnje, dok se on ujutru trudio da opet bude jak, nepokolebljiv i suvereni vladar porodice.

Godine su neumitno tekle, leta su dolazila i prolazila, a on je sve više vremena provodio za stolom ispod starog bagrema leti ili u kuhinji pored šporeta zimi. Sin i žena su ga gledali kako kopni i krenuli su u otvorenu borbu da konačno popusti i doz-voli otpadniku da dođe. Nije više bio tako tvrd kao nekada. Dopuštao je da mu prepričavaju razgovore i pisma, novosti iz njihovog života u Kanadi i njegove pozdrave „svima“. Nije ništa komentarisao ali su znali da guta svaku reč i da krišom čita pisma koja je majka uredno ređala u prvu fioku nathasne u dnevnoj sobi. Jednog dana, dok je severac napolju brijao zaleđena polja a oni sedeli pored peći, on je ne gledajući ni u koga, nego pravo u vrh svoje zažarene cigarete rekao onako, kao za sebe: „Pa neka dođe već jednom, ako hoće da me vidi živog“. Nakon te reči koje su svi čekali toliko godina, ostalo je završeno brzo. Od sina je stigla vest da dolaze početkom leta i da se nada da će ih „sve zateći žive i zdrave“.

I evo, leto je došlo, on sedi ispod bagrema a od susreta sa sinom ga dele samo minuti. Ne zna kako da se ponaša i zato ispija i treću kafu namrgođen i mrk, dok čvrsto steže šake i sakriva ih ispod stola da niko ne vidi kako mu ruke drhte. Senke su već počele da se izdužuju kada je

Nebojša MilosavljevićMAXMINUS PRIČE/ESEJI... NIhIl IllIGITAMUS CARbORUNDU

začuo unuka koji se proderao viseći na kapiji:

„Eno ih idu! Idu!“Odmah zatim naišao je raštimovani

zvuk jednog od tri taksija u gradu, a posle toga video je kako se automobil zaustavlja u oblaku prašine, a iz njega izlaze njih troje. Pripremao se za ovaj trenutak i znao je da sada ne sme da zaplače ili pokaže bilo kakvu slabost. U dvorištu je zavladala cika, vriska i opšte veselje. Gledao ga je kako grli majku, brata, kako se pozdravlja sa snajom, diže na ramena bratanaca. Video je kako se sve vrti oko njega, kako je i dalje centar sveta svuda gde se pojavi. Kako širi radost i energiju koja prelazi na druge. Onda su im se pogledi sreli. Sin je spustio dete na zemlju i lagano krenuo prema malom stolu ispod bagrema.

Ostao je da sedi i čeka da mu priđe. Kada je seo preko puta njega nisu se rukovali, samo su posmatrali jedan drugog, svako u svojim mislima. Sin je sa nevericom gledao u starca koga je pamtio kao snažnog i energičnog čoveka, dok je otac zurio u svoj odraz od pre tridesetak godina. Tišina je zavladala u celom dvorištu. Mlađi čovek je skrenuo pogled i pažljivo razgledao dobro poznate stvari. Zamagljenu čašu sa ledenom bunar-skom vodom, šoljicu za kafu sa okrn-jenom tacnom, kockastu mušemu na mnogo mesta izgorenu žarom ciga-rete... Oči su mu lutale okolo kao da traži zašta bi mogao da se uhvati. Čovek preko puta njega čvrsto je stezao ruke ispod stola.

„A gde vam je Gara?“, progovori napokon sin.

„Lipsao je Gara. Odavno“.„Pa, kako?“„Eh, kako. Bila matora džukela pa

lipsala. Eto kako. Zavuko se tamo u dno bašte, nismo ni znali gde je dok ga sutradan neko nije našo kako leži. ‘Oćeš da ti pokažem to mesto?“

Ustali su i krenuli kroz nepokošenu travu. Dva čoveka, sa leđa indentična, stajali su na ivici dvorišta dok je star-iji pokazivao da je baš na tom mestu, eto, lipsao Gara pre nekoliko godina. Dok je pričao, ruka mu, kao slučajno, dotaknu sinovljevu mišicu, a onda ga u trenutku iznenada zgrabi i zagrli tako snažno i tako silovito kao da ne želi više nikada da ga pusti u taj prok-leti svet i kao da hoće da ga zaštiti od svega kao nekada kada je bio mali i kada je ceo život bio pred njima.

Večernji povetarac nailazio je sa Morave a starac je čvrsto držao svog sina. Oči su mu bile suve i nasme-jane.

Peko Laličić

Ugаsićemo sve аgencije.Menjаmo tаktiku prаnjа novcа.

Svi smo zа ulаzаk u EU iаko je i onа u krizi.

Svejedno nаm je gde ćemo glаdovаti.

Depolitizovаli smo sve.Ostаle su još nаrodne kuhinje.

Odаvno bismo mi bili nа konjudа nije Mаrko polа Šаrcu dаv’o.

POKVARENA SUDSKA VAGA

Pokvarena sudska vaga,u sudnici strašnog Haga.Od sudije, do porote,protiv Srba sve urote.

A na vagi pravde slepeološi se svetske lepe,pa pretežu tas nepravdea na štetu Božje pravde.

Zločinci se nagrađuju.Slobodu im poklanjaju.Otvoriše zle tamnicei pustiše sve ubice.

A poštene ostaviše.Za njih pravde nema više.U tamnici dalje trunui nepravdu hašku kunu.

Razlog svega , ovog to je:Zašto Srbi još postoje?-Najstariji narod Sveta.To izgleda svima smeta!?

LEKOVITO PIVO

Za mene nije imala leka,ama baš nijedna apoteka.Od lekova sam pio sve živo,al` me, verujte izleči pivo!

Poručujem zato svima:„Ne trujte se lekovima!Neka ste mi zdravo-živo,pijte samo `ladno pivo!“

LJUDI – MRAVI

Neko mnogo kradeneki mnogo grade.Drugi mnogo jadesve badava rade.

Prvi žive slatkoali vrlo kratko.Drugi rade vredno ali žive bedno.

MUKE PO MENI

Gledam setno u kalendar,prvi mi daleko.U svom veku ja sam uveknešto lepo ček`o.

Računi mi komunalnipristigli na vremei na moja kriva plećapadoše k`o breme.

Od tereta toga teškogpritisak mi skače,jer kad stigne penzija mitek tad mi se plače.

Svak uzima ono svoje,ja cehove platim.Tu izbora nemam drugogveć život da skratim.

Aforizmi: -Koliko je pametnih da budala ne

poveruje?!

-Udružili se besposleni i nezapos-leni, pa ne znaju šta da rade?!

-Svaki optuženi političar u nekoj aferi, tvrdi da je žrtveno jagnje.

Oni koji u to poveruju su ovce!

Veselin Milićević


MAXMINUS VIJESTI/NEWS ...IZMEĐU DVA bROJA/bETWEEN TWO ISSUES

http://www.cwn-news.com/festivals/1374--1st-international-festival-of-cartoon-sarajevo-bosnia-and-herzegovina-2013


Petar Lazić NAPOLJU PADAJU SATARE

Napolju padaju satarealigatori crveni i vračareNapolju istorija prokišnjavapločnike savesti lišavaNapolju padaju satare

Napolju satare padajuskeleti mesu se nadajuNapolju datumi bačeni ležedan bi danu grlo da prerežeNapolju satare padaju

Napolju padaju satarenišči dušama džepareNapolju vetrovi ko zastavepepelom zaprašuju glaveNapolju padaju satare

Napolju satare padajuoblaci venama plaćajuNapolju zemlja se prelivaiz šume u kriglu pivaNapolju satare padaju

DUŠA PRODANA HORDI

I cele noći ispadaju iz ruku veneZabijaju se u patos ko u loš štit kopljeSlaže se za dobrobit duše crveno snopljeDok čeka da horda u nove pohode krene

A VOZOVI STIŽU NEMILICE

Iz ovog voza istovaraju kopljaiz onog buzdovane i sekireiz onog tamo trupla i mačeve

Kada stignu ruke i noge hordu će sastaviti – moćnu horduako li šlemove s glavama nekako spoje

IZGNANICI

Izgnanici umehu da stradajui ruke ispod ruže da poseju,Pandemonijumom držahu mise

Na vešalima ne znahu da visetakvom znamenju drugi se spremahu,Izgnanici behu skloni drvetu

Božićnu jelku ukrasiše svetuna domaćem da ostanu ognjištu,i da glave svoje pod miškom nose

Izgnanici umehu da prkoseduše svoje u nosu odgajiše,za okolni svet oni ne mariše

samo se klatiše, klatiše, klatiše…

MAXMINUS PJESME...ARbITER ElEGANTIAE


Srboljub Rusimović, Serbia


služe!? Iznenadite se! Galsajte! Imajte smisla za humor, bavite se sportom, otvorite se ka novinama, makar vas podsećale na nasisane matorce, budite avanturisti, osetite adrenalin, red bul neka vam podari krila, drmnite jednu s nogu i – plajvaz u šake... I konačno stavite taj krst!!!

Dok će početnici padati na ispitu u auto-školi, misleći da je Štrumpf vertika-lni saobraćajni znak, iskusniji i trezveniji vozači će da staju u šoku na papučicu gasa, pokušavajući da skrate muku i ubrzaju stvar. Oni drugi, iskusniji i opušteniji, sa venčićem hmelja na glavi, uspeće će da pročitaju tek drugi bilbord po redu, a ovaj će im poručiti – da ako čovek ima mogućnost da učini nešto za svoju vlast, to mu je i dužnost!!! Ukratko – otkriće pešacima u duši –Ameriku, onu koja im je ponovo uvela vize i ujela ih za podaničko srce. Na kočničare će se kan-didatski osvrnuti tek kad mu dođe iz čaše u glavu. Ti će dobiti po gasu, čipovima i nožnim prstima od saobraćajne policije. Pokaraće ih da mogu da izazovu lančani sudar koji neće da doprinese redu, miru i matriksu. Ne sme se podsmevati ljudima sa mentalnim, telesnim i govornim manama, pa ni usred tekućeg militantnog humanizma iz same srčane pretkomore demokratije! Ko je to video – crtati rogove na skupim plaka-tima?! A onda se smejati... Pre rogova još – đene, đene, ali posle njih...

U stvari, možda bi svaki Kandidat trebalo da ima Kandidu, svoju bolju polovinu? Možda bi tad bilo bolje i zdravije, čak i za narodne mase... Nešto kao Jin i Jang? Har-monije, zabave, hormona, svrbeža, dijalek-tike, Alzhajmera radi? Da Kandidat i njemu slični ipak nađu neku razonodu? Stvarno se čini da nešto bitno nedostaje... Nekakvo mestašce sa jakim obezbeđenjem koje i doli-kuje Napoleonu sa nokširom na glavi? Ili – zar pravi Kandidat Štrumpf nije zaslužio da ima Kandidu Štrumpfetu? Kakav bi to fet... Odnosno – kakav bi to klizački par bio?! Trostruki aksl i dvostruki rihtberger...

Ko bi znao šta sledi?! Ukoliko to nije jedno te isto i ovoga puta?! Ali ukoliko nije isto... Majka priroda će morati da se probudi jednog dana i da pokaže mesto svojoj deci. Možda baš onda kad Štrumpf bude najslađe spavao na svom radnom zadatku u krevetu na stolici po meri, sanjajući najbolju pro-tivkandidatsku ribu koja mu javno govori ,,Ne!’’. Onda kada je bude pozvao na koktel smućkan po njenom ukusu...

Gledano Ovako, iz dalekog podnožja zlat-nog brega Evropskog parlamenta, i s maštom po strani, izvesno je da će mnogo piva proteći iz kristalne čaše Kandidata i kandidata u tuđe zamućene krigle kroz koje se slabo vide banke sa lažnim imenima, proćerdane fabrike i sumnjivi savetnici-investitori – ti čistokrvni mešanci, kolekcionari slovenskih zemalja u večitoj tranziciji sa bilborima plaćenika pored svih puteva koji vode pod led...

Hotel Gledajući u zagonetni papir pred

sobom, recepcioner, samo u prvih par minuta zvani Konsijerž, jednolično-polaganim ritmom je odmahivao glavom. Kada se zaustavio, ledeno je i sa visoka pogledao u svoju žrtvu sa druge strane papira. Izmučeni gost hotela, kako se žrtva zvala, ili – IGH, prebirao je po glavi svoj položaj. Znao je da nije nužno da bude to što jeste, da ima lepših hotela i inicijala, ali – da je ovo hotel koji je rezervisao pre X meseci, a da bi za lepše inici-jale morao da se obrati ovom tipu sa spuštenim kapcima i okruglim obraz-ima – nedokučivom Mister Ka-u! Do tog trenutka IGH je uspeo da shvati, na stranom jeziku, da je zakasnio ceo jedan dan, pri čemu se misli na noć, i – da nije došao onda kada ga je Mr.Ka očekivao! Možda sa celom porodi-com na svečanom ručku?! Pozvao je čak i verenicu koju je jedva ubedio da mu to postane... Razočarao je čak i njegovu prgavu buduću taštu i obru-kao ga pred bogatim stricom u dese-tom kolenu?...Mogao je da razmišlja IGH, kada bi mu bilo dozvoljeno da razmišlja o veličini svog prestupa. Bio je i trebalo je da ostane manji od zrnca peska i zauvek sa druge strane barikade i pulta uvređenog Mr.Ka-a!

Pošto je Sve upropastio, IGH sagne glavu i unapred ponizno pristane da plati vremensku razliku između dva kontinenta, dva kalendara, tri jezika i četiri neprijateljska aerodroma sa užeglim kroasanima. Čak i da oriba leđa Mr. Ka-u! Ali Mr.Ka mu je bez reči dao na znanje da više nema nazad, da nema biranja, a da ima – Nema! Čist govor već oribanog tela! IGH je shvatio da i toga što ima i toga što nema Ima tek ako narednih par sati bude klečao na kukuruzu pred tim momkom koji je tu glavni. Ipak pokuša i iz tako niskog stava da otvori srce i gane Mr.Ka-a, te konačno izmami osmeh pomirenja na njegovom licu. Nije slutio da će sve što kaže biti upotrebljeno protiv njega i da je Mr.Ka strastveni sledbe-nik akcionih filmova bez Džeki Čena, inače – drugara iz klupe njegovog dede, kome je deda bez problema udarao čvrge. IGH je ponovo pristao da prizna i koliko je sati i koliko se plaća, i zamolio za SOBU kako je glasila rezervacija – na nižem spratu hotela i sa pogledom na bučnu ulicu. Da, ali Mr.Ka nije bio lak muškarac! Tvrdio je pazar, armiranog pogleda tražeći na ekranu kompjutera ono što ne želi da nađe, da bi nakon podužeg ćutološkog mudrovanja IGH-u ipak dao ključeve od sobe na jedanaestom spratu i, ubrzo će se ispostaviti, bez ikakvog pogleda! IGH se sa koferima i kao IIGH s dvostrukom mučninom u stomaku spustio s ptičije visine da bi pao još niže, pa još niže, te najponiznije otklečao daljih pola sata na kukuruzu, dok je neumoljivi Mr.Ka ispočetka ponavljao svoj kapoovski ritual. IIGH-u je glava već klonula na grudi od umora i baš kada je počeo da tone u slatki san oslobođenja Mr.Ka ga kucne po temenu ključevima nove sobe. IIGH, korakom zom-bija, sa zabodenim zrnima kuku-ruza u kolenima, krene ovaj put u beznađe petnaestog, pretposlednjeg sprata hotelske zgradurine. Mr.Ka ne bi bio pravi glavati bucko kada ta soba ne bi bila za pušače, s tim što je ova prevazilazila sve prepunjene, neoprane pepeljare dvadesetmilion-

skog grada, ujedinjene u svetskoj pušačkoj kontrarevoluciji. Pošto je ostao pri svesti i na nogama i posle ovog udarca ispod pojasa, IIGH je pokušao da stvari ipak pogleda sa lepše strane, pa se uputi ka prozoru. Iza teških zavesa se prvo ukazala nalepnica sa natpisom – Čuvaj se psa, a onda i magla ispod oblaka i prozori natmurene prljave zgrade preko puta. Ovaj put odluči da situaciji priđe na svežiji način i da čim dođe k sebi u znak opšteg mira, kad već nema lulu, nahrani ptice kukuruzom sa svojih kolena. Nakratko je zatvorio oči, a kada ih je ponovo otvorio u pepel-jari pored kreveta ugleda papirić! Na papiriću je pisalo – da su prozori neotvorljivo zatvoreni kako se ne bi otvarali, zbog mera bezbednosti, a ko hoće da diše – ima erkondišn... Ni pomena o otrovnom smogu i pticama ubicama u čije opasne namere bi naivni gost još i mogao da poveruje! IIGH je slegao ramenima, ali mu se pred oči vrati Mr.Ka, i on shvati da je to zamka! Na prve znake panike koja je počela da ga obuzima, IIGH se seti časopisa u avionu, onog pored kesice za povraćanje, koji su sigurn-ost grada dizali u samo svetsko nebo, a kriminal u sajns fikšn ili – nema ga IČ, samo dođite! ,,Eeeeeeeeee...’’

IIGH prvo u sobi odbaci jedno veliko I, a u liftu i drugo, pa se kao pravi GH pojavi u lobiju. U prolazu pored pulta sa ukrasom od rastvorenih čeljusti Mr.Ka-a, radi čiste situacije i kako ne bi dugovao, GH elegantno šutne ono nešto kukuruza koje je iza sebe ostavio i produži do udobnog, velikog troseda. Prvo odloži prtljag na jednu od dve široke fotelje, a onda pogleda oko sebe. Dan je bio sunčan, a vazduh čist! Pušenje je bilo zabran-jeno, a prozori ogromni i sa pogledom pravo na ulicu! Zadovoljan i hladan kao špricer GH izvadi iz kofera budi-lnik, prugastu pidžamu i toaletni pribor. Sa peškirom preko ramena on se uputi ka kupatilu. Ubrzo se vrati osvežen, u pidžami i sa mrežicom za kosu na glavi, neophodnoj zbog stručnog visinskog tretmana Mr.Ka-a. I konačno se zavali u trosed!!! Pre nego što je zaspao, navio je budilnik i ostavio ga na niski sto na koji će mu sobarica ujutro ostaviti Dejli njuz. Ili naredne noći... jutra... ?!

Kandidat Štrumpf i moja škola vožnje

Leptir mašne sa tufnama na podlozi boje zlata imaju mala, ali snažna krila. Postao je to kupusarski znak raspozna-vanja za sve one što lete na dugačkom lastišu uvezanom ispod grla! Šta sve taj lastiš može pokazuju crtani filmovi, a koliko je dugačak i izdržljiv, pokazuje taj najcrtaniji – evropski izbori. Na jednom od međusobno ionako neraspoznatljivih izbora, a sudeći po ko zna odakle doduvanim ubeđenjima stanovnika – najvažnijim sporednim, nastupila je stara faca s novom ambicijom – Kandidat Štrumpf! A da dotičnog nema u toliko svetskih kopija, zaista bi ga vredelo nacrtati! Sve je to deža vi i slično, ali ko bi odoleo diskretnom šarmu buržoazije u utrci, ukoliko je to ikada pre imao priliku da vidi?!

...Izdužena elegantna čaša sa penušavim belim vinom što počiva u nalakćenoj ruci sa dijamantskim dugmadima na manžetama, a uz laku koverzaciju sa još jednim indolent-nim mužekom iz iste elitne stranke, pa sve to pred kamerom i u mikrofon, dok Kandidat štrumpfira jednim okom kupus, a drugim meso... Ležerno obučen, van radnog vre-mena, jer drugo vreme ni ne poznaje i jer – on i sad drži banku... a ta je: ,,Ono što mi u politici fali jeste – zdrav seljački razum!’’ Srk!

Da li je to Štrumpf hteo da bude origi-nalan? Srk! Šta fali njemu, a šta politici? Misli li to on na onaj razum koji treba da pre-pozna svoje ponizno mesto spram Štrumpfa i štrumpfova? To je nekakav poseban razum među razumima? Ma, da nije počeo da misli svojom glavom?!... Srk!... Ako jeste – šta će mu bilo čiji razum?... Malinkonija? Srrrk!

Kandidatski štucovani Srk-brk bivšeg Senatora i Ministra, sigurno dobro Odozgo gnojen na političkom putu, nije prestao da raste, ali ni da se kreše. Isti, smešten pod ružičastim i malo otromboljenim napuderi-sanim frnjakom, a oba ispod dva opuštena kapka i jednom uzdignutom obrvom, maher-ski se smeška sa velikih panoa pored svih glavnijih puteva i auto-puteva. Nezaobilazno se smeška u oba pravca, kao da zna Čemu. A možda to što je smešno samo on vidi, sa svojih alpskih visina? Možda se predozirao kiseonikom? Možda se namuzao krava? Možda skija u mislima, jodluje i štipka instruktorku skijanja za čvrsto dupence? Ili upravo uživa u tajlandskoj masaži... Ili se priseća bezobrazne sobarice Štrumpfete i njihove zajedničke strasti prema kubanskim cigarama – Paso doble? A svi misle da i kad se smeška misli najozbiljnije? Pa kako i ne bi kad i senator i ministar u njemu, oba rah-metli, konačno mogu da odahnu, a on da se opusti za obojicu! Sada može da bude onaj koji jeste – Štrumpf mašnom i brkom, da se u spotrskom duhu zevzeči na sopstveni račun, dokazujući usput svoju veličinu kroz bil-borde, samokritiku i dvojno državljanstvo.

Čudan neki svat! Nikad nikog ne kritikuje, a i kako bi kad ne zna šta se u zemlji zbiva?! A o sebi – na sva usta! I sve cmokće usput i oblizuje se! A kad god neko zglajza iz nje-govog kluba, a neki reporter se saplete u to doba, naleti na njega, te ga iz čiste učtivosti priupita za mišljenje, robinhudovski brani pale kamarade, kao da su oni sapleteni, a ne štampa. Činio je i činiće to laičkim jezikom i plemićki plemenito mnogo puta za svoje sap-lemenike, a onda će se sa guštom vratiti na sebe, posvećujući se samoljubivoj samokrit-ici koja ukratko glasi: ,,Takav sam kakav jesam!’’ Naročito kad mu nešto treba, a za to su dušu dali upravo Izbori na kojima svaki Ciga svoga konja hvali, ali ne i Štrumpf!

Kao zlatasto pečeni Kandidat posipaće se ceo mesec jesenjim, izbornim lišćem, takvim kakvim jeste, u slou moušnu, i svim ostalim zlaćanim stvarcama, ne birajući mesto, pošto se ne radi o samo jednoj stvari i smokvi-nom listu. Zlatna je, na njegovu radost, boja sezone. Mada – on stvarno ništa nema sa panevropskim Otkupom zlata na svakom ćošku. Majke mu! Njemu to stvarno nije potrebno! On se nakupovao i nakupovao... Elem, Štrumpf, naoko konačno zreo i izgrađen, u zlatnim sedamdesetpetim, u top formi i Top stranci, sa teškim naoružanjem u banci i genima vlastelina u krvi, a zemljišnim tapijama u džepu kojima duži zemlju po kojoj hoda, tuđim radnim danom će skliznuti sa osvojenih vrhova pravo u blatnjavu glasačku nizinu. Glasači će momentalno doživeti svoj prvi vrhunac, počašćeni njegovom pažnjom, jeftinim kobasicama i trapavo osmišljenom animacijom za njihovu decu – držače za papirnate zastavice s bojama stranke. Onda će da dožive još jedan vrhunac zbog nje-gove Običnosti, iako po krvi ima pravo na neobičnost, hipertenziju i još par nobl boleština. Ne, on će sve ostale nepoznate mu obaveze da ostavi po strani i da skromno siđe među podanike – da ispije tešku kriglu piva sa par zatečenih kmetova u seoskom bircuzu, dok kamera snima... čak i da zapali jednu s njima, iako je pušenje odavno zabranjeno...

U jednom drugom još promućurnijem kadru njegova ionako velika glava biva proračunato uvećana tačno devet puta, piljeći iz samog izbornog klimaksa sa velikog bil-borda i poručujući – da iako ga ponekad ne razumeju šta govori, on ipak ima jasan stav i uvek potrefi!!!

Na nekoj dasci se nalazi šifrarnik za njegov stav?! Ali – kojoj? Onoj sa nacrtanom metom za pikado? Onoj koja fali? Onoj sa razu-mom?! No, valjda zato zagonetke i izbori i


Jadranka Čavić

BarosoNada za budućnost

Putin


CARTOONS/ KARIKATURE KETI RADEVSKA, MACEDONIA


MAXMINUS VIJESTI/NEWS ...IZMEĐU DVA bROJA/bETWEEN TWO ISSUES

zbunjen deda Mraz


CARTOONS/ KARIKATURE KETI RADEVSKA, MACEDONIA

VreMeplOV karikaTure/TiMe MaCHine OF THe CarTOOn.. .alea iaCTa esT


Predrag Koraksić Corax Koraksić was born in Čačak in 1933. His father, one of the Partisan Movement leaders, was killed during the World War II by Chetniks. Corax spent four years as a refugee.After the war Corax graduated from grammar school in Zemun and studied architecture in Belgrade. Corax started his professional cartoonist career in 1950 in newspaper Jež. Afterwards, Corax worked forVecernje novosti, from which he was expelled after the court process in 1993.Since 1989, Corax worked for the independent newspaper Borba, but moved to Danas, where he still works, when Borba was taken over by the Serbian government. From 1990 until 2005 he was working for magazine Vreme, where he was a member of the editorial board. In October 2004, he was rewarded French Légion d’honneur.

Predrag Koraksić writes his nickname Corax using Latin characters and spelling.

Predrag Koraksić Corax je politički karikaturista rođen u Čačku 1933. godine. Njegovog oca, partizana, ubili su četnici tokom Drugog svetskog rata, a Corax je proveo četiri godine u izbeglištvu.Nakon rata Corax je matirurao u Zemunu i studirao arhitekturu u Beogradu. Započeo je profesionalno da se bavi karikaturom 1950. godine u novinama Jež. Nakon toga je radio u Večernjim novostima, odakle je izbačen 1993. godine posle sudskog spora.Od 1989. Corax je radio za nezavisne novine Borba, ali je prešao u Danas kada je tadašnja srpska vlast preuzela Borbu. Od 1990. godine radi i za magazin Vreme, gde je član uredničkog odbora. Oktobra 2004. godine mu je dodeljena francuska Legija časti.

Prepared by: Petar Pismestrović



Predrag Koraksić Corax


MAXMINUS ART PHOTOSHOP ENES ČELOSMANOVIĆ, ZAGREB, HRVATSKA

Ako ne znamo što nam je cilj, onda je svaki put kojim krenemo dobar put.

Kraj Drugog svjetskog rata bio je samo vojna pobjeda. Fašizam je preživio i sada se vraća čak i tamo gdje je bio pobijeđen.



McDonald’s uskoro i u Banja Luci

Metastaze



Odlazi raja, ostaje Zlaja. Posljednje mahanje Lagumdžiji...

Veliki umovi raspravljaju o idejama, srednji umovi raspravljaju o događajima, sitni umovi raspravljaju o ljudima

Više vrijedi vojska magaraca koju predvodi lav, nego vojska lavova koju predvodi magarac



Mi smo protiv medicinski potpomognute oplodnje. Mi smo za direktni kontakt i to rado činimo u tuđe ime

Bellucci Monica, psi rata i harmonika



Bogznanić - Komandire Šamile, i moji biskupi pozivaju na terorizam i rušenje vlasti, hajmo se udružiti

Bravo Zoki, raspravom o kondomima, jointu i cenzuri Hrvatsku uspješno izvlačiš iz gospodarske krize



Demonstracije demobilisanih boraca ispred Parlamenta BiH

Hićo - Amerika, Europa i sud u Haagu svim Bosancima pišaju po glavi, a govore im da to u stvari pada kiša. Vas pojedinačno osudiše, a vašu genocidnu tvorevinu pravno ozvaničiše i nagradiše



I, što reče Balašević - Ja sam dete sa paorskim korenima i savršeno razlikujem seljake od seljačina...

Identificirati, locirati, uhititi i transferirati



Jebat zemlju koja nema piramide... i ovakve govnare koji odlučuju o tuđim životima

Krst na Zlatištu


MaxMinus priče/eseji, ali i pjesMe... Nihil illigitamus carboruNdum

Živojin Denčić

ZAHTEV

Međunarodni sud za krivično gonjenje osoba odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije, kako sam obavešten, odbio je da razmatra moj zahtev za brisanje iz imenika ugroženih osoba, uz obrazloženje da nije nadležan da odlučuje o tome, obzirom da je u njegovoj nadležnosti odlučivanje o onima koji ugrožavaju ljudska prava.

Zato Odboru za ljudska prava opštinske nevladine organizaci-je Pokret sa margine podnosim ovaj zahtev za brisanje iz imenika ugroženih na balkanskom području iz razloga haotičnog stanja u pravosuđu, neorganizovanosti, nekopetentnosti i nestručnosti institucija, odsustva nji-hove nezavisnosti, kao i prisutnosti istih i sličnih pojava u redovima nev-ladinih organizacija. Iz tih razloga smatram da u postojećim uslovima više ne mogu ostvarivati ciljeve čoveka, pre svega efikasne zaštite ljudskih prava. Takođe, za ovih deset zadnjih godina bavljenja ovim prob-lemom, konstatujem da je sa svih strana narušen položaj građana, čemu se oni nažalost nisu uspeli supros-taviti, pa su bez ikakvog zakonskog razloga, kako tvrde, pritvarani, a to se desilo i mnogim novinarima, dok je pritisak politike na sudije i tužioce kulminirao zahtevima za razrešenja.

Za preuzimatelja svojih prava, radi okončanja preostalih poslova na ovom polju, predlažem da imenujete osobu iz vaših redova.

Molim blagovremenu odluku kako bih od dana brisanja počeo ostvarivati ljudska prava u drugoj oblasti, ovo

tim pre što je ostvarivanje ljudskih prava u mom slučaju bespredmetno.

Naime, u međuvremenu pogrebnici su pogrešili - bio sam mrtav pijan.

Ivan Rajović SOKRAT

Ti nisi hteo ništa manjedok ti se smrt u oko ceri,već da mladima znanjeuliješ po sopstvenoj meri.

Umesto da budeš nosač lovora,mudrosti dugoveki kovač,rekoše da si držač govora,usamljeni masovni trovač.

Mogli su moj brate, Sokrate,da te spare sa zmijom ljutom,za umnu glavu da te skrate,bez zdravice smešnom kukutom.

A oni ti dug smisliše kraj,umesto da omastiš šiljke,umro si mirno srčući čaj,spoznavši bit opake biljke.

DOBROTA

Ne znam kojem je to skotutaj ludi gaf na um pao da nam izmišlja dobrotukad je čovek vrlo zao.

U svetu želja opakihmodela razumnih bića,grubost je vrlina jakih,a blagost crta slabića.

Ko nema petlju ni voljeda od početka životapredstave pravi boljepreostaje mu dobrota.

U vreme sjajnog ološakoji se uspravno krećesamo nas namera lošavodi do predvorja sreće.

Iz toga pravilo sledida trice pribavljaš bilom,a sve što nečemu vredimora se oteti silom.

Zato sve protuve ljutedosegnu čar blagodeti,a dobri poslušno ćutedok se Bog i njih seti.

Po glavama im se motažvaka u omotu finomda se ljudska dobrotasmatra časnom vrlinom.

A ludi svet dalje hrlika nekom zadatom ciljusa slabima što su vrlii zlima u izobilju.

Svako svoje hipotezebrani sa sebične tačke,jedni se drugima kezepa sve dubi naglavačke.

Ne da se skršiti za noćbitisanja princip goli,da šljamu pripada moć,a dobrima oreoli.

Jer te kliconoše zloćepod maskama ljupkih zveri,otimaju sve što hoće,

prave svet po svojoj meri.

LOMAČA

Oduvek su snage jačekoje bi moć i vlast stisle,hladno na put do lomačeslale ljude koji misle.

A slobodno misleći um,čak i kad ga sasvim satru,iza sebe ostavi šumda zgaslu podstakne vatru.

OBRAZINA

Postoje ljudi obraznikoji baš nisu na ceni,postoje i bezobraznikoji su uvek na sceni.

Na to svi dobro pazeod Afrike do Aljaske,da obrazni nose obraze,a bezobrazni maste maske.

Da bi obrazima znatnoviše mogli da kazuju,obrazni se još dodatnolickaju i podmazuju.

Postoje mnogi dokazi,zreli k’o plodovi voća,da obrazne krase obrazia bezobrazne grize zloća.

A koga je božjim daromukrasila ruka mekatrebalo bi da sa žaromnosi zgasli lik čoveka.

STRAŠILO

Iza poznate obrazinesamo sebe je prestrašilobezopasno, sve dok ne zine,umiljato, ljudsko strašilo.

Pojava nikad sitasebe, zloće i laži,maznim se šapatom pita:Šta, do vraga, tu traži?

Poput slepca u gorkoj moripriroda je često neveštapa umesto stvora da stvorina brzinu sklepa koješta.

I pusti to bez nade u bolje,svesno večne dileme:Zašto li je bez svoje voljeotpravljeno u krivo vreme?

ŠKART

Neka su bića gadnarazbila naprsle ljuske,podigla se sa dnapa nama sad dele pljuske.

Hteo bih samo da mogu,oči mu motreći smelo,upit da postavim Bogu:“Jel’ ovo tvoje delo?”

Moglo bi biti da mu jeu toku ciničnog smeška,dok u zvezdama samuje,promakla vrla greška.

Pa je na samom startuu toj mitološkoj pričion dao običnom škartuda se ludilom diči.

EVO ČOVEKA

Bez oreola i togagoli su zemljom puzilii pred licem moćnog Bogado smrti su se guzili.

Sit slika debelog mesa,te kreature uboge,gazda zemlje i nebesa uzdigao je na noge.

A onda je tvorački sudrešio, uz dosta žvake,da im malo dotera ćudi da im obrije dlake.

Kikot se golih smejačaorio u Rajskom vrtupa im ukapa kap plačau tu karakternu crtu.

Dodade tvoračka silajoš straha u vidu leka,trn čežnje, grumen ludilai eto, nama čoveka!

Pijući nektar dragi Bogsad tužno posmatra ćutkete kreacije uma svogsrećne i lepe k’o lutke.



Lagumdžija - Daj da potpišem, a vi požurite da dovršite ono što ste započeli ‘92. godine

Marša-l-ulema dr Mustafa ef Cerić - Mi Bošnjaci moramo stvoriti svoju državu na Balkanu. (Jebem i takvu državu, i onoga ko je stvara.)



Erdogan basol, Turkey



Oni se i dalje zaklinju u domovine i otadžbine, a mi od toga imamo samo zastave, grbove i himne. U tome je malo kalorija, ali ipak dovoljno da nahrani primitivce i nacionaliste.

Pipl mast trast as



Erdogan basol, Turkey


MAXMINUS REFLECTIONS / ODSJAJI - ODABRAO: PAVLE POPOVIĆ, SRBIJA & BIH

DOGAĐAJDogađaj je kao otpevana pesma.

ZBIR Sve propuštemo se zbraja !

OBMANAistina obmanjuje lažove.

PREDVIĐANJEKo razmišla o povratkuneka ne kreće na put !

POSLEDICENići ćemo tamo

gde nas nisu posadili.

USLOVOpametiće se snaga,kada ojača pamet.

ISTRAJNOSTIstrajnost je

snaga strpljenja...

PROMENAPromenile su se posledice

od istih uzroka...

PUSTINJAPustinja je budućnost

rajskog vrta....

OBOŽAVANJEObožavanje je najviši stupanj

zavisti.

ZAVIDLJIVACZavidljivac u tuđem napretku

vidi svoj nazadak.

NEDRANedra su umetničko ime

za zmijsko gnezdo.

SREĆARazumnom treba

koliko ima !

NALIČJEDo grudi se nalazinaličje medalje !

MRTVIMrtvi su bliži

majci zemlji ...

OBRAZOVANJENisam pohađao muzičku školua toliko sam se puta usvirao !

STRUČNOSTSebičan je ko čini

dobra dela radi sebe...

POŠTENJEPoštenje je postalo

veština...

NADOKNADADa bi nešto otvrdnulonešto mora da omekša.

PREOKRETNe muzu više građani državunego je došlo do preokreta.

VANZEMALJCI

Vanzemaljci su nebeski narod...

NEPOVERENJENepoverenje nijeodlika poštenja.

GNEZDOLoše misli savijaju gnezdo

iz koje izleće loše delo.

RASPODELAKo nije plakao od radosti

smejaće se od tuge.

PROMENAU carstvu snova došlo je do promene društvenog

uređenja.

SAMOČASamoća je puna sebe.

OTPISANITeško onome kome niko

ništa ne brani.

ZANATKad bi istina umela da

laže bila bi najbolja u tomzanatu !

ISTINAIstina je zajedničkiimenitelj stvarnosti.

VRLINAVrlina nosi košulju od stida....

ISPRAVKA U porodici mi nko nije pio,

ali ja sam ispravio tu grešku !

TREZVENJACITrezvenjaci su ljudi koji seuvek sastanu da proslavekad neko od njih prestane

da pije !

DANGUBADanguba je vesnik dosade.

GLUPOSTGlupost je hraniteljka

lukavstva.

POUZDANOSTPouzdaniji je znoj od suza...

ZABLUDAZabluda leti

na krilima sreće.

RAZLIKASanjalica zavarava sebe,

a varalica obmanjuje druge.SPAS

Spasili ste se onogakoji vas izbegava....

VREMEkada vreme postane skupo

znači da ga je malo preostalo.

ŽELJAŽelja je detinjstvo volje.

POSTOJANJEBudi više od svoga imanja.

KUPACOnaj ko sve kupuje,moraće sve da plati.

NEPRIJATELJ

Neprijatelj voli naše uspavanke...

LOPOVLopov se brine za tuđu imovinu.

ŠTROKAŠtroka je sirotinjska zaštita.

SVOJINAOstaće tvoje ono što nikome ne

treba....

MISAOMisao ne baca senku,ali stvara hladovinu.

PRIMERENONiko ne psuje sunce preko zime..

PODSMEVANJEPosmevanje je naličije sažaljenja.

VEČNOSTVečnost je udruženje trenutaka.

SEĆANJESećanje na pokojnika jekao odjek koji se gubi.

RAZLIKANovorođenče ne zna šta dobija,

ali smrtnik zna šta gubi.

SLEDU početku čovek može

više nego što zna,a kasnije više ne zna

nego što može...

PROMENADok smo stigli na odredište,neko nam je promenio cilj !

VREME Kad nisu požurile godine,

požurio sam ja.

ISTINAU istini je pomalo svako,

a istina je potpuno u svima.SPREG

Ko nas je nagradio kaznom,neka nas kazni nagradom.

STAROSTStarost ne može biti

dublja od rake...

BEZNAĐEBeznađe nosi

ogrtač od hrabrosti.

SKRETANJESvako skretanje

je nova raskrsnica....

DOGAĐAJDogađaj je kao otpevana pesma.

ZBIR Sve propuštemo se zbraja !

OBMANAistina obmanjuje lažove.

PREDVIĐANJEKo razmišla o povratkuneka ne kreće na put !

POSLEDICENići ćemo tamo

gde nas nisu posadili.

USLOVOpametiće se snaga,kada ojača pamet.

ISTRAJNOST

Istrajnost jesnaga strpljenja...

PROMENAPromenile su se posledice

od istih uzroka...

PUSTINJAPustinja je budućnost

rajskog vrta....

OBOŽAVANJEObožavanje je najviši stupanj

zavisti.

ZAVIDLJIVACZavidljivac u tuđem napretku

vidi svoj nazadak.

NEDRANedra su umetničko ime

za zmijsko gnezdo.

SREĆARazumnom treba

koliko ima !

NALIČJEDo grudi se nalazinaličje medalje !

MRTVIMrtvi su bliži

majci zemlji ...

PREOKRETVišak nepotrebnih dovodido manjka neophodnog.

VREMENAKo je juče davao,sutra će da nudi.

BUDUĆNOSTBudućnost sebi u prošlosti

zida kuću od zaborava.

MIlJENKO žUbORSKI, beograd, Srbija


MAXMINUS ANEGDOTE - ODABRAO: PAVLE POPOVIĆ, SRBIJA & BIH

BACKON

Francuzi su poslali na dvor engleskog kralja Jakova I veoma nespretnog poslanika, čovjeka velika stasa koji se nije držao pravi-la ponašanja. Kralj ozlovoljen upita Francisa Backona što misli o novom poslaniku.

- Veoma je velik i lijepo ugojen. - izbjegnu Backon odgovor.

- Ne, ne, ne mislim tako! Ja vas upitah što mislite o njegovim duševnim sposobnostima?

- Velicanstvo, neki ljudi su kao kuće višekatnice kod kojih je najviši kat najlošije opremljen.

Jednom prilikom, čuvenog engleskog pesnika Dž. G. Bajrona na večeru su pozvali poznanici kod kojih nikada ranije nije bio u kući. Tamo se okupilo veliko i ugledno društvo književnika. Na pitanje domaćina da li bi mu najpre prijala supa, Bajron je rekao glasno kako bi ga svi čuli:

„ Ja nikada ne jedem supu! “„ Volite li ribu? “„ Ne, ja nikada ne jedem ribu! “„ Možda bi vam prijalo pečenje? “„ Ne, ja nikada ne jedem pečenje!

“„ A bar čaša vina? “„ Nikada u životu nisam okusio

vino ! “ - grmeo je pesnik.Nemajući više kud, domaćin je

upitao pesnika šta obično jede za večeru.

„ Samo dvopek i vodu ! “ - odgo-vorio je pesnik.

Na žalost, nisu imali dvopek, pa je popio vodu u koju je sipao malo sirćeta. Potom je ljutito otišao. Zabri-nuti domaćin sreo je posle nekoliko dana bliskog Bajronovog prijatelja i upitao ga:

„ Zašto me niste upozorili kako se hrani lord Bajron? Otkad je na onako strogoj dijeti ? “

„ Otkako ste vi to počeli da primećujete ! Njegovo ponašanje imalo je za cilj pre svega da privuče pažnju prisutnih. I da znate: posle večere otišao je pravo u obližnju krčmu gde se najeo pečenja i napio vina ! “

BARI DŽEJMS METJU (Autor Petra Pana)

Barijev prijatelj nije mogao a da ne primeti kako ovaj iz dana u dan za ručak naručuje prokelj. Kada ga je upitao zašto to čini, Bari je odgo-vorio: ¨Sam naziv tako lepo zvuči da prosto ne mogu a da ga ne naručim¨.Jednom je na nekoj večeri sedeo pored Džordža Bernarda Šoa kada su čuvenom piscu doneli njegov uobičajeni vegetarijanski obrok koji se sastojao od zelene salate i nekog preliva. Bari se sagnuo, zagledavši se

prvo u salatu, a potom u Šoa upitavši onako u poverenju,

¨Reci mi jednu stvar Šo, jesi li ti to već jeo ili ćeš tek sada da počneš?¨

BALZAK

Balzak je uhvatio svog podvornika u laži. Stoga ga je ovako poučio:

- Laž je najružnija od svih mana. Zapamti: svog bližnjega ne smijemo nikada slagati.

- A zašto onda, gospodine, izjav-ljujete uvijek, kada dolazi sudski izvršitelj, da vas nema kod kuće? - upita podvornik.

- Sudski izvršitelji nisu naši bližnji.

Kad je bio potpuno gluv, Beethoven je takođe stvarao, pa su tako nas-tala mnoga značajna muzicka dela. Jednom je rekao:

„Mnogi misle da se sluša samo ušima. Ja sve tonove čak i vidim !“

U društvu nekih političara razgo-varalo se o ratu i miru, a neko je nabrajao šta bi sve trebalo učiniti za očuvanje mira. Beethoven, koji je čuo ovaj razgovor, upadne:

„Gospodo, verujte mi, muzika je efikasnija od bilo kakve politike kad se radi o tome da narodi zavole mir ! “

Džeri Belouz sedeći za svojim stalnim stolom u krčmi priča o doživljajima u korejskom ratu:

“Jedva da sam i video Korejce u Koreji”, kaže on.

“Samo bi nedeljom dolazila neko-licina da nas posmatra za vreme borbe.”

A kada je Betovenu (1770-1827) njegov brat, koji se naglo obogatio špekulacijama poslao vizit-kartu na kojoj je pisalo “Johan van Betoven, posrednik nekretninama”, kompozi-tor mu je odgovorio sa “Ludvig van Betoven, posrednik mozga”.

BENET ARNOLD

Pisac je bio neurotični ekscen-trik koji je sve radio po specijalno određenim pravilima. Kada bi nje-gova kućna pomoćnica stavila čaj u prokuvanu vodu, gledao bi na sat i tačno četiri minuta kasnije izdao uputstvo da mu se čaj sipa.(Piščev kraj bio je ironičniji od kraja bilo kojeg njegovog romana. Umro je od tifusa koji je dobio pošto je u Parizu ispio čašu vode kako bi dokazao da je ista bezbedna za piće.)

BENDŽAMIN FRANKLIN

Bendžamin Franklin bio je protiv toga da pravo glasa imaju samo poreski obveznici. Povodom toga jednom je rekao:

- Imam lijepog magarčića za kojeg plaćam porez, dakle imam pravo glasa. Kada mi životinja bude uginu-

la, neću više plaćati, i prema tome neću više biti glasač.

A sada bih zaista želio znati ko je zapravo glasač: ja ili moj magarac?

Beethoven, Ludwig Van - njemacki kompozitor (1770-1827)

Svoju gluvocu pred kraj života, Ludwig van Beethoven nije smatrao bolešću. Jednom prijatelju je rekao:

- Ko samo sluša muziku taj je, nara-vno, mora i čuti. Moja muzika se rađa s mišlju i ja je vrlo dobro osjećam.

Kad je bio potpuno gluv, Beethoven je takode stvarao, pa su tako nas-tala mnoga značajna muzička djela. Jednom je rekao: - Mnogi misle da se sluša samo ušima. Ja sve tonove čak i vidim.

U društvu nekih političara razgo-varalo se o ratu i miru, a neko je nabrajao šta bi sve trebalo učiniti za očuvanje mira. Beethoven, koji je čuo ovaj razgovor, upadne:

- Gospodo, vjerujte mi, muzika je efikasnija od bilo kakve politike kad se radi o tome da narodi zavole mir.

Zamoljen da da svoj sud o Sebas-tianu Bachu, Beethoven je rekao:

- On nije potok, već more! (Na njemackom jeziku Bach znaci potok).

Budući da gotovo mjesec dana Beethoven nije dolazio u kafanu, jedan kolega ga upita, nije li slučajno bio indisponiran za izlaske.

- Ne ja - odgovori muzicar - već moje cipele. Kako nemam nego jedan par, a popravak se otegao, morao sam čekati trenutak da ih podignem. Obućar mi je tek danas odobrio kredit!

Branko Ćopić – Ala laže

U jednoj seoskoj školi dočekalo Branka Ćopića puno djece zbijene u prostranoj učionici. S puno pažnje, u potpunoj tišini, slušali su onu maštovitu Ćopićevu priču o dječaku koji leti na zmajevim krilima.

U tom jedan od zanesenih mališana glasno reče:

“Ala laže!”Učitelji oštro pogledaše i zaprijetiše

dječaku, a Branko nastavi da čita.

BRIŽIT BARDO

- Sedamdesetjednogodišnju slavnu francusku filmsku glumicu Brižit Bardo novinar Francuske televizije upitao je koji je bio najlepši dan u njenom nesumnjivo uzbudljivom životu. Posle kraćeg razmišljanja glu-mica koja je šezdesetih godina važila za jednu od najprivlačnijih na svetu, odgovorila je:

• Najlepši dan? Čini mi se da je to ipak bila - noć!

Pri donošenju bilo koje odluke, privatne ili poslovne, prihvatamo uvek neku “meru nesigurnosti” za ostvarenje očekivanog. Nikakve “posebne mere”, koje se preduzim-aju, ne mogu to promeniti. O tome govori sledeća anegdota, čiji su sude-onici američki predsednik Buš i ruski predsednik Putin.

Putin se obraća Bušu:„Gospodine Buš, imam strašan

problem. Imam 100 telohranitelja, znam da je jedan od njih izdajnik, ali

ne znam koji. To je prevelik rizik za moju bezbednost. ! ”

„Nije to ništa, gospodine Putin. Pomislite koliki je moj rizik kada moram da saslušam najmanje 100 ekonomista pre nego što donesem i najbezznačajniju odluku. Samo jedan od njih govori istinu, a to nikada nije isti čovek. I što je najgore, od te odluke ne zavisi samo moja bez-bednost, već i budućnost američkog biznisa !”, odgovara Buš. ”

Caruso, Enrico - italijanski oper-ski pjevac (1873-1921)

U vrlo žučnoj diskusiji matematičara oko beskrajnosti svemira učestvovao je jednom sasvim slučajno i Caruso. Vidjevši da to neće skoro prestati, reče on najbližem diskutantu:

- Ja idem, a vi me pozovite kad oni izmjere taj svemir.

Vrlo rado - odgovori sasvim ozbiljno matematičar, ne shvativši upadicu.

Caruso je imao običaj da pjeva ulicom. Jednom, dok je tako pjevao, priđe mu neki čovjek i reče:

- Mladiću, šteta što ne školujete svoj glas; evo vam moja posjetnica, pa ako se odlučite, mogu za vas nešto učiniti.

Caruso, koji je tada već bio čuven u čitavom svijetu, zahvali se i reče:

- Gospodine, to ste mi već rekli prije deset godina.

(Bio je to Enzo Sanzio, tada čuveni pedagog, ali strahovito rastrešen čovjek).

Zapovednik pariskih barikada 1848. godine Caussidiere za jednog svog borca, koji je bio hrabar ali nedisci-plinovan, rekao je:

„Françosi Raquien je čudan čovek! Prvog dana vredi kao čitava četa; već drugog dana trebalo bi ga streljati !“

CICERON

Svome zetu Lenturu, političkom neistomišljeniku, koji se volio kititi oružjem jednom je prilikom rekao:

- A tko te privezao za mač?

Chopin, Frédéric - poljski kom-pozitor (1810-1849)

Nakon jednog koncerta koji je izveo na klaviru sam Frédéric Chopin, neki bogati čovjek mu priđe i reče:

- Čestitam, vaša muzika me je divno zabavila.

Oh, jadan ja! - usklikne Chopin. - ako moja muzika samo zabavlja, tada treba da je se što pre odreknem.

Jedna naivna dama, nakon koncerta koji je priredio Šopen, rekla je umjet-niku:

Vi ćete ovdje napraviti dobar posao.

Nisam ni političar ni trgovac: oni prave poslove. Ja stvaram muziku! - odgovorio je.

ANEGDOTE O POZNATIM


CARTOONS/KARIKATURE JUGOSLAV VLAHOVIĆ, SERBIA


CARTOONS/KARIKATURE JAKŠA VLAHOVIĆ, SRBIJA


MAXMINUS VIJESTI / NEWS...IZMEĐU DVA BROJA/BETWEEN TWO ISSUES


III SATIRIČNA POZORNICAANDREJ GLIŠIĆ 2012.

“Ljepota različitosti unutar modernog besmisla opstojnosti na Balkanu.”

KONKURS

pod nazivom

“Ljepota različitosti unutar modernog besmisla opstojnosti na Balkanu.”

Svim satiričarima Bosne i Hercegovine, ex-YU republikama, cijeloj dijaspori i onima koji se ne osjećaju krivim za sadašnje bezumlje koje nas okružuje.

Pravo učešća imaju svi afirmisani i neafirmisani autori satirične riječi. Svakom kome uspije da to uobliči u tradicionalnu, savremenu, modernu, ili demode formu u obliku aforizma (epigrama, epitafa), satirične pjesme i priče, a zatim pošalje na E-mail: [email protected] (može se obavjestiti i na tel. 00387 63 111 052 ), kandidovao se za narodnog poslanika/zastupnika Satire

Šaljite, 10 aforizma, 1 pesmu i 1 priču (do jedne kucane strane). Svaki rad kucati u posebnom dokumentu. Sve radove poslati pod punim imenom i prezi-menom, dostaviti svoju kraću biografiju i fotografiju.

Konkurs je otvoren Non-Stop!

No, to nije sve...Još dvije kategorije unutar Konkursa postoje!

Najbolja knjiga objavljena na prostoru ex-YU, etc…za 2012.g.

1. Knjige koje konkurišu dostaviti poštom na adresu Sabahudin Hadžialić, Grbavička 32, 71000 Sarajevo do 25.2.2013.g. Ako knjige pristignu i iza toga datuma, nije problem, jer je konkurs otvoren Non-Stop ali nećete igrati za 2011.g. već za sljedeću..i sljedeću…Ako, pak, niste u mogućnosti iz jasnih, finan-sijskih razloga, dostaviti poštom, dovoljno će biti E-mailom poslati pdf. pripremu preloma vaše objavljene knjige.

2. Najbolji tekst napisan o satiri na prostoru ex-YU, etc…za 2012 g. Tekstove dostaviti E-mailom na adresu [email protected]

Nagrade: Tapšanje po ramenu! Šalu na stranu, nastavite čitati!

Rezultati konkursa 1.3. 2013. tri nagrade u svakoj kategoriji, u vidu web prezentacije u E- magazine MaxMinus-u i WWW sajtu, majstora humora, satire i karikature. Svi nagrađeni radovi i oni koji zadovoljavaju kriterijume biće prezentovani na sajtu http://maxminus.weebly.com , ali i u posebnom izdanju Max-Minus E-magazina pod nazivom

III SATIRIČNA POZORNICA ANDREJ GLIŠIĆ MaxMinus plus.

NAGRADE SU: DIPLOME ZA SVE NAGRAĐENE AUTORE, ali i....:

Za najbolju knjigu: Kompletna priprema, prelom i obrada nove knjige za štampu autora od strane MaxMinus magazine uz objavu Elektronskog izdanja nove knjige.

Godinu dana prikazivanja bannera autora sa linkom ka njegovoj ili njenoj stranici koju izrađuje MaxMinus.

Tri najbolja rada u kategoriji aforizma, pesme, i priče dobijaju nagradu u vidu diploma, elektronskog izdanja knjige u okviru Biblioteke MaxMinus, naravno, ukoliko nam prvonagrađeni dostave rukopise do avgusta 2013.g.

Tri najbolja rada u kategoriji aforizma, pesme, i priče dobijaju nagradu u vidu diploma, elektronskog izdanja knjige u okviru Biblioteke MaxMinus, nara-vno, ukoliko nam prvonagrađeni dostave rukopise.

Žiri III SATIRIČNE POZORNICE MaxMinus 2012 će biti određen do 1.6. 2013.g.

Bit će dodijeljene i specijalne nagrade MaxMinus magazina...: Nagrada ORWELL; Nagrada DON QUIXOTE i Nagrada START.

PRVA: http://maxminus.weebly.com/i-satiri268na-pozornica-maxminus.html

DRUGA: http://maxminus.weebly.com/ii-satiricna-pozornica-maxminus.html


zoran-spasojevic_zabrinuti-carli_concerned-charlie-chaplin_02

maxminus magazine (broj 48...no 48)..1.03.2013

Documents