Med i pčelinji proizvodikao prevencija i lek

Dr Đorđe InđićDom zdravlja “Dr J.J. Zmaj” Stara Pazova

III Festival meda u Staroj PazoviBela zgrada, Stara Pazova 27.12.2012.

Zahvaljujem se

Ekološkom pokretu EKO SAN i gospođi Mirjani Domonji na pozivu da uzmemučešća na III Festivalu medau Staroj Pazovi

Na početku

Smatram da je na “2 zašto” najbitnije odgovoriti na samom početku izlaganja

I Zašto “Med i pčelinji proizvodi kao prevencija i lek?

II Zašto je prisutnima bitno da čuju više na ovu temu?

“1. zašto”Zato što u naučnom svetu ne postoji dvojba o

lekovitosti meda i pčelinjih proizvoda.

Ipak teško da bi se naučnici izjasnili merom po pitanju kolika je lekovitost meda i pčelinjih proizvoda.

Lekovita dejstva su opisana, ali se proučavanje i istraživanje nastavlja, i novi naučni nalazi ne samo da potvrđuju poznato nego donose i nove činjenice u pogledu primene ovih proizvoda.

“2. zašto”

Danas ovu temu izlažem zainteresovanima za podsticanje razvoja pčelarstva u Opštini Stara Pazova.

Interes da saznaju više o medu i pčelinjim proizvodima kao prevenciji i leku imaju svi građani, ali nadasve pčelari koji ih i proizvode, te predstavnici vlasti, trgovina, banaka koji bi mogli i trebali da podrže razvoj pčelarstva i proizvodnje ovih proizvoda.

Apikultura

• Apikultura - proučavanje pčela i njihovih proizvoda više nije prepušteno statusu narodne medicine.

• Generalni interes u pčelinjim proizvodima za lečenje i preventivu raznih bolesti od strane medicinskih praktičara i laika takođe svedoči o validnosti pčelinjih proizvoda kao lekovitih sredstava.

Apiterapija

• Apiterapija od (lat reči apis - pčela) je komplementarna naučna disciplina tradicionalne medicine, najvećim delom, nastala na viševekovnom iskustvu iz naroda.

• Ona u sebi objedinjuje preventivne i terapijske metode koje se zasnivaju na primeni pčelinjih proizvoda: cvetnog praha, matičnog mleča, meda, propolisa, pčelinjeg otrova i voska u svrhu očuvanja i unapređenja čovekovog zdravlja.

Opširnije, u narednom izlaganju

će biti iznete neke zanimljive činjenice i korisni podaci o medu, ali i o:

• Propolisu• Polenu• Pčelinjem vosku• Matičnoj mleči• Pčelinjem otrovu• Pčelinjim larvama

Med

Najvažniji pčelinji proizvod, poznat u ljudskoj ishrani još od praistorijskog doba.

Lekovitost i značaj meda opisuju i potvrđuju spisi starih naroda (Rg-Veda, Biblija, Kuran,...)

Stari lekari i filozofi u medu

• Hipokrat (460 – 377 p.n.e) - “Jedem med i koristim ga u lečenju mnogih bolesti zato što je med dobar kao hrana i donosi dobro zdravlje”

• Aristotel (384 – 322 p.n.e) - “Jedenje meda produžava život”

• Dioscorides (40 – 90 n.e.) koji je bio vojni hirurg u starom Rimu u svojoj knjizi “De Materia Medica” koja je vekovima bila jedan od najboljih medicinskih udžbenika govori da se med može koristiti za lečenje stomačne bolesti, zagnojenih rana, hemoroida, kašlja...

Pećinsko slikarstvo 15000 p.n.e.

Pećina u blizini Valensije, Španija

Dioscorides “De Materia Medica”

A med je

gusta slatka sirupasta materija, proizvod medonosnih pčela (lat. Apis mellifera ili Apis mellifica) dobijen od sabranih voćnih i drugih sokova prerađenih u pčelinjem želucu. Izlučeni sok odložen poklopljenom saću hemijskim reakcijama pretvara se u med.

Po definiciji, med je čisti proizvod u kome nema dodataka bilo koje druge supstance.

Sastav meda

Tipični sastav meda

Jedinjenje Količina

Fruktoza 38%

Glukoza 31%

Saharoza 10%

Voda 17%

Pepeo 0,17%

Ostalo 3,83%

Izvor: Sugar Alliance

Med je mešavina preko 70 raznovrsnih sastojaka, a prvenstveno ga čine dva prosta šećera fruktoza i glukoza.

Količina vode u medu utiče na njegovu viskoznost, težinu i kristalizaciju. Ukoliko je procentualno voda zastupljenija, med će biti viskozniji, a kristalizacija će kasnije nastupiti.

U medu ima vitamina posebno izB i E grupe, a ponajviše riboflavina.

U sastav meda ulazi i preko 20 kiselina procentualno zastupljene sa oko 0.50 %. Zastupljenost kiselina i njihova pH vrednost zavisi od vrsta bilja od kojih je med proizveden, ali i od geografskog lokaliteta.

Vrste meda

• Prema vrstama biljaka od koje se dobija, med se razvrstava u monoflorni (med dobijen od samo jedne vrste biljke, na primer, bagrema) i poliflorni med (med dobijen sakupljanjem nektara sa više vrsta biljaka, kao na primer, livadski med, šumski i dr.)

• Svaka vrsta meda ima karakterističan buket mirisa, ukus, boju, gustinu, način kristalisanja i - lekovita svojstva.

Različite vrste meda daju i različita lekovita dejstva

• Najpoznatije vrste meda kod nas su livadski, cvetni, šumski, te lipov, bagremov, kestenov, sunocokretov...

• A u svetu su poznati malteški (Malta duguje i svoje ime medu), zatim grčki, med iz Bretanje itd.

• Med tamnije boje obično je bogatiji mineralnim materijama od svetlijih vrsta meda, mada je za mnoge svetliji med privlačniji.

• Današnja medicina se slaže sa tvrdnjom da je med više nego poseban, ali samo ako ispunjava dva uslova: da je potpuno prirodan, bez dodataka, i da je ceđen na hladno, odnosno vrcan, a ne topljen.

Samo prirodan med je dobar med!

• Ako je med veštački, ne vredi trošiti reči o njemu čak ni kao o namirnici, a ako je previše zagrevan, dolazi do gubitka fermenata. Kada se to dogodi, med postaje samo kalorična namirnica, ali lek više nije. Svaki prirodni med se kristališe i to mu nije mana. Ako se po svaku cenu želi tečan med, onda se mora strogo voditi računa o temperaturi otapanja.

Livadski med

Snagom raznovrsnih sastojaka povoljno utiče na decu u razvoju, starije osobe, kao i sve one kojima je potreban oporavak i dodatna energija. Preporučuje se svakodnevna primena. Livadni med jeste med od raznog livadskog cveća pa mu je prema tome i delovanje široko.

Koristi se u dnevnoj prehrani, dece i starijih osoba. Sudeći prema količinama livadskog meda, livade su značajna paša za sve pčele iako i „prave“ livade gube bitku pred svakim danom sve jačom industrijom.

Bagremov med• izrazito je svetle žute boje, blagog ugodnog

mirisa i ukusa, lagan i ukusan, preporučuje se deci i rekonvalescentima, deluje protivupalno.

• Pomaže kod nesanice, umiruje previše nadraženi živčani sistem i otklanja posledice nagomilanog stresa.

• Bagremov med dobar je za umirenje, kod vrtoglavice, nesanice i sličnih smetnji. Preporučuje se uzimanje s čajem od kamilice, jer se tako pojačava delovanje meda i čaja. Takođe je preporučljivo uzimanje uveče pre spavanja.

Bagremov med

• Mesecima ostaje u tekućem stanju i jedan je od vrsta meda koji se vrlo sporo kristališe zato što u sastavu sadrži više fruktoze od glukoze. Same pčele dobro i uspešno prezimljuju ako im se osigura zimovanje na bagremovom medu.

• Bagrem potiče iz Severne Amerike, a njegove se šume prostiru na području panonske regije. Voli peskovita tla. Šumari ga koriste u zasadima za zaštitu od erozija. Cveta u prvoj polovini maja. U zavisnosti od reljefa i klimatskih prilika može cvetati i mediti do kraja maja. Zbog svojih osobina ubraja se u najcenjenije vrste meda.

• Jakih i obilnih bagremovih paša za pčele nalazimo gotovo u svim kopnenim krajevima Srbije i okolnih zemalja u kojima je nekad sađen ili se proširio prirodnim putem kao vrlo prilagodljiva biljka.

Lipov med

bistar, gotovo proziran, ugodnog mirisa i vrlo blagogukusa.

Konzumiranje lipovog meda donosi olakšanje kod prehlada, upala dišnih i probavnih organa te nekih bubrežnih oboljenja. Neizmerno značenje ima u izbacivanju štetnih tvari iz organizma jer pospešuje metabolizam. Med od lipe smiruje grčeve, primenjuje se protiv bubrežnih bolesti. Protiv prehlade, pomaže pri iskašljavanju, podstiče preznojavanje.

Lipov med

• U Srbiji je poznato područje planine Fruške gore na kojoj se nalazi najveća površina lipove šume u Evropi. Tokom juna Fruška gora je vrlo posećena od strane pčelara.

• Mora se uzeti u obzir da se med od lipe ne sme davati osobama koje pate od bolesti srca i krvnih sudova, što isto tako vredi i za čaj od lipe.

Lavandin med

• bogatog i ugodnog ukusa, može biti tamniji ili svetliji. Posebno se preporučuje da ga skloni polenovim alergijama uzimaju svaki dan, da organizam pripreme za veliku prolećnu izloženost polenu.

• Ovaj se med dobija od hiljada raznih cvetova livadnog i grmolikog bilja. Specifična struktura biljnih vrsta, posebno planinskih gde klima i paša čine med prepoznatljivim, može obeležiti i ravničarski med.

Kaduljin med

• konzumira se protiv prehlada jer omogućuje lakše izbacivanje sluzi iz dušnika i bronhija, pa i iz želuca i jednjaka. Tako se bolesnik bolje oseća te mu se vraća apetit.

• Lekovitost žalfijinog (kaduljina) meda ubrajamo u vodeću grupu meda za lečenje respiratornih organa i puteva, kao i za jačanje imuniteta.

Kestenov med

Taman je, a tamna boja varira mu zavisno od podneblja i godine, prepoznatljivog je mirisa i izrazito karakterističnog, pomalo gorkog ukusa.

Snagom svojih ličnih svojstava povoljno deluje na celokupni probavni sistem. Podstiče rad creva, olakšava rad preopterećene jetre i žuči te štiti želudačnu i crevnu sluznicu. Kestenov med preporučuje se protiv bolesti probavnih organa: želuca, dvanaesnika, žuči i jetre. Med kestena ima izvanredno delovanje u oporavku kod žutice, posle operacije žuči i sl.

PRAVILNA UPOTREBA MEDA

Po mogućnosti koristiti određene vrste meda za određena oboljenja. 

Med je mnogo bolje piti razmućen u mlakom čaju i mleku, nego ga jesti, ne sme se zagrevati ili stavljati u čajeve i mleko na temperaturama iznad 40C, jer se uništava holing, eterična ulja i drugi korisni sastojci. Med treba što duže zadržavati u ustima, a ne odmah gutati. 

Sluzokoža želuca i crievnog trakta brzo i lako upija pčelinji med koji je prirodni “provodnik” kroz organizam raznih korisnih sastojaka, naročito vitamina i kalcijuma. Radi te njegove osobine “provodnika” u med se dodaju i drugi potrebni vitamini i drugi medikamenti, kako bi prirodnim putem bili uneseni u organizam.

OPŠTA PRAVILA U DOZIRANJU MEDA

Deci dati tri puta dnevno po kafenu kašiku meda. 

Odrasli i bolesnici uzimaju tri puta dnevno po jednu supenu kašiku. 

Oni koji nemaju dovoljno kiseline za varenje u organizmu, treba da uzimaju med pre jela.

Oni koji imaju višak kiseline (hiperaciditet), čiraši i drugi, treba da med uzimaju posle jela.

Lečenje pčelinjim proizvodima iziskuje brigu o količini unošenja ugljenih hidrata u organizam i individualno doziranje. 

Uopštena lekovita svojstva meda

• med dobro utiče na motoriku želuca i creva

• konzumacijom meda 120 grama dnevno tokom dvadesetak dana smanjuje se holesterol za oko 20% i povećava aktivnost leukocita za otprilike 7% i hemoglobina za 10 - 20%.

• redovna konzumacija meda uzrokuje poboljšanje krvne slike zbog sadržaja malih količina soli, gvožđa, mangana, bakra i kobalta. 

• Brže zarastanje i čišćenje rana, stimulacija obnove tkiva, regeneracije.

• Naučne studije sa Novog Zelanda (Manuka med) su pokazale blagotvoran uticaj kod infekcije H. Pilory (uspešno onemogućava rast navedene bakterije)

• Dejstvo prebiotika, dobri rezultati i kod bakterijskih gasteroenteritisa kod dece.

Uopštena lekovita svojstva meda

Novija istraživanja opisuju

• Med može sniziti vrednosti insulina u krvi, CRP i homocisteina i u zdravih ljudi i kod dijabetičara.

• Unos meda smanjuje simptome rinokonjuktivitisa

• Topikalni nanos meda je efektivno lečenje radijacijom indukovanog mukozitisa

• Redovan unos gvožđa povećava antioksidantnu koncentraciju plazme

Med kao afrodizijak

• Kroz istraživanje je pokazan uticaj meda na azotni oksid koji poboljšava erektilnu funkciju

• Na tom osnovu se i zasniva izraz “medeni mesec” koji je u starih evropskih naroda bio povezan i sa ispijanjem pića spravljenih od meda.

Popularna kombinacija za zdravlje

• Med i cimet se sve češće pojavljuju zajedno u raznim receptima

• Pominje se delotvornost na imuni sistemi, urinarne infekcije, bolesti probavnog sistema, nivo holesterola i bolesti srca, artritis, infekcije kože, gubitak sluha.

Sloveni i med

• Stari Sloveni su bili poznati pčelari. U njihovo vreme, tamo gde su se naseljavali, bila su ogromna šumska prostranstva. U njima je raslo razno medonosno drveće, tako da su postojali, bar što se paše tiče, skoro idealni uslovi za život pčela.

Sloveni i med

• Za Slovena med je bio ,moglo bi se reći, osnovna namirnica. Med je bio najbolja hrana i piće. Pored pisanih i usmenih dokaza za ovu tvrdnju, dokazi se nalaze i u samom jeziku.

• Reči hrana, hleb, sitost potiču od meda kao osnove života naših predaka. Med razblažen vodom nazivao sa “šćami”. Nekada se med koji pčele sakupljaju u saću nazivao hlebina. Otuda dolazi reč hleb. Od peludnomednih saća, pomešanih sa vodom, Sloveni su spremali glavno, svakodnevno jelo koje su zvali “hlebovo”, odakle je kasnije ime prešlo u hleb načinjen od pšenice.

• Od meda i samo od meda, naši preci cu pripremali radosne i lekovite napitke tj. medovaču.

Sloveni i med

Popularni recepti u nas

• Najčešće se kod nas koristi rakija sa medom radi apetita i varenja

• Takođe naši ljudi bolove u očima, krstima, kostima tretiraju pomoću meda

• Neprijatan zadah se otklanja tako što se nekoliko puta dnevno ispere usna duplja mešavinom meda i svežih višanja.

Propolis

• Propolis je pčelinji proizvod koji predstavlja mešavinu smolastih materija koje pčele sakupljaju sa lisnih pupoljaka drvenastih biljaka i prirodnog pčelinjeg voska. Tačnije, to je crvenkastožuta, lepljiva smola, prijatnog aromatičnog mirisa, koja u toplim rukama lako omekša.

• Pčele ga sakupljaju u toku cele pašne godine a najviše pred nastupajuću jesen i zimu. Prikupljaju ga s raznog drveća, najčešće sa topole, vrbe, kestena i konifera.

• Propolisom (grčki: pro - ispred i polis - grad) pčele zatvaraju, štite svoju košnicu.

Propolis

Propolis sadrži više od 300 različitih supstanci. One su raspoređene u 55% smola i balzama, 30% voska, 10% eteričnih ulja i 5% polena.

Sadrži sve poznate vitamine sem vitamina K, i ima 15 minerala koje ljudsko telo treba da normalno funkcioniše (ne sadrži sumpor).

Svojstva propolisa

• bakteriološko,• antivirusno,• biostimulativno i• lokalno - anestetičko

Njegov sastav i osobine pokazuju velike mogućnosti u primeni u ginekologiji, stomatologiji, dermatologiji, kozmetici i dr.

Najčešće je propolis u upotrebi u vidu propolisnih kapi (rastvor propolisa u alkoholu ili eteru).

Propolis kapi

• Kapima se postižu dobri rezultati jer vrše dezinfekciju unutrašnjih organa :grla i krajnika, sluzokože tankih i debelih creva, pomažu lečenju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, pomažu pri varenju i obezbeđuju miran san,smiruju napetost živaca i obezbeđuju dobar rad srca, pomažu �u bržem zalečenju rana kod opekotina i posekotina.

Propolis

• Propolis se upotrebljava u obliku tinkture kao premaz protiv gnojnih zapaljenja.

• U stomatologiji propolis se upotrebljava za dezinfekciju sluzokože i neutralisanje neprijatnog zadaha iz usta.

• Dokazano je da je propolis čist prirodan antibiotik koji ne izaziva rezinstenciju, niti izaziva štetne reakcije u organizmu. Pošto su u upotrebi sve više sintetički preparati na koje se organizmi brzo privikavaju, propolis dobija sve veći značaj kao prirodan čist preparat.

Propolis

• Preosetljivost na upotrebu propolisa praktično ne postoji stoga što su mnogi sastojci u njemu zastupljeni u minimalnim količinama i što je delovanje tih sastojaka u idealnom međusobnom odnosu.

• Propolis je najprirodniji antibiotik koji je čovek ikad otkrio.

Polen

• Cvetni prah (polen) je prah sa prašnika biljaka, koga pčele sakupljaju i donose u košnicu. Značaj cvetnog praha za dobro prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva toliko je veliki da od njega zavise i rekordni prinosi meda.

• Takođe je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu ljudi, ubrzava oporavak posle preležanog gripa, suzbija nervozu i stvara fizičku otpornost organizma.

• Pčele sakupljaju cvetni prah zato što sadrži belančevine, masti, šećere, vitamine i druge korisne supstance za negovanje legla.

Primena polena

• Cvetni prah sa medom se koristi u ljudskoj ishrani kao sredstvo za usporavanje starenja, za revitalizaciju, za jačanje odbrambene sposobnosti organizama, u lečenju prostate, anemije kod dece i drugo.

• Poslednjih godina cvetni prah koristi se i u kozmetici za spravljanje pomada koje osvežavaju kožu i daju lepši izgled licu

Pčelinji vosak

• Vosak je proizvod pčela, a istovremeno i reprodukcioni materijal u pčelarstvu. To je proizvod mladih pčela koje ga luče iz svojih voštanih žlezda.

• Uslov za lučenje voska je toplo vreme i dobar unos kako nektara tako i cvetnog praha.

• Medicinska upotreba je prisutna u zubnoj medicini i farmaciji.

Matična mleč

• gusta neprozirna masa bele do bledo žućkaste boje. Ima karakterističnu aromu i oštar kiseo ukus sa slatkim akcentom.

• Kompleksne je hemijske strukture koju proizvode mlade pčele negovateljice kao hranu za larve.

• Iako nije tako dobro poznata kao pčelinji polen, matična mleč je jednaka polenu po lekovitosti.

Matična mleč

• Bogata vitaminima i proteinima• Studije pokazuju učinkovitost matične

mleči za sledeće: umor, nesanicu, anoreksiju, uznemirenost, bronhijalnu astmu, hepatitis, pankreas, artritis, kostobolju, arterosklerozu, bolesti bubrega, stomačni čir, jajnički nedostatak, obrtanje procesa starenja, stimulisanje i regeneraciju nervnog sistema, za ubrzavanje zarastanja i konsolidacije slomljenih kostiju, kožna oboljenja, promoviše seksualno podmlađivanje.

Pčelinji otrov

• Pčelinji otrov je čist proizvod organizma pčele. To je sekret žalčanog aparata, čija je biološka namena da štiti pčelinje društvo od neprijatelja.

Dejstva pčelinjeg otrova• Štiti kapilare, povećava priticanje krvi ka

bolesnom organu i smanjuje bolove. • Lekari kliničari ističu takođe da pčelinji otrov

blagotvorno deluje na hemopoetični sistem: povećava količinu hemoglobina, povećava broj belih krvnih zrnaca, kako lokalno tako i uopšte.

• Pčelinji otrov ima povoljno dejstvo na srčanu muskulaturu, snižava krvni pritisak, deluje na izmenu materija; ima povoljno dejstvo na opšte stanje bolesnika: povećava mu opšti tonus i radnu sposobnost, poboljšava san i apetit. Efikasan je naročito kada su u pitanju reumatske i alergijske bolesti.

Pčelinje larve

• Generalno, pčelinja larva je beba iliti mladunče različitih vrsta pčela. Imamo posla sa mednom pčelinjom larvom, ili preciznije, muškom larvom i to prvenstveno kratko posle izleganja. One izgledaju kao mesnati crvi čiji sluzavi izgled zavarava jer su, sudeći po ljudima koji su ih probali, veoma ukusne (Kina, Japan...)

Pčelinja larva• Pčelinja larva sadrži sve osnovne amino kiseline (8

vrsta za odrasle i 9 vrsta za decu) , kojima je jedini izvor unos hrane, kako je telo u nemogućnosti da ih proizvede. Takođe, pčelinja larva obiluje vitaminima i mineralima, koji pomažu u održavanju i regulisanju tela, posebno gvoždje koje je delotvorno protiv anemije, cink koji poboljšava čulo ukusa, i takođe cink i selen koji su poznati zbog duboke veze sa muškom seksualnom sposobnošću.

• Nutriciona vrednost ishrane pčelinjim larvama nije mala, puna je vitamina A, slično kao u govedini, kao što riba obiluje proteinima, dok vitamina D ima 10 puta više u ribi.

Pčelinja larva

• Pčelinja larva može ojačati telesne funkcije, smanjiti pritisak, izlečiti bolest, rešiti umor, zaustaviti opadanje kose, vrtoglavicu, lumbago, bol u ramenu itd.

Obrok sa pčelinjim larvamana dalekom istoku...

Umesto zaključka

• Sve napred iznete činjenice vezane za lekovito dejstvo pčelinjih proizvoda zahtevaju dalji zajednički pristup pčelara proizvođača te lekara, naučnika istraživača.

• Deo posla medicinske struke je uključivanje apikulture u oblasti naučnog dokazivanja kroz standardizovane medicinske studije kako bi apiterapija u budućnosti mogla da stane u red priznatih i opšte prihvatljivih medicinskih grana.

Umesto zaključka

Hvala na pažnji!

III Festival meda u Staroj PazoviBela zgrada, Stara Pazova 27.12.2012.

• Dr Đorđe InđićDom zdravlja “Dr J.J. Zmaj” Stara Pazova