MEDIJI O ZDRAVSTVU

petak, 19. jul 2019.godine

VEČERNJE NOVOSTI: Vranje: Zdravstveni centar se oslobađa minusa

KURIR: Promene na bolje u Zdravstvenom centru Vranje: Povećane plate,otvoren novi hirurški blok

BLIC: Ebola pod kontrolom Ministarstva zdravlja

POLITIKA: Skrining na hipertenziju u trudnoći

DNEVNIK: Dajte krv, rezerve na minimumu!

Vranje: Zdravstveni centar se oslobađa minusa

Rešenje za dubiozu Zdravstvenog centra u Vranju moglo bi da se nađe do kraja ove godine. Očekuju da se dug ZC proglasi za javni, i na taj način omogući još bolji rad NAZIRE se skoro rešenje za finansijsku dubiozu, u kojoj se Zdravstveni centar Vranje nalazi godinama, najavila je direktorka ove ustanove dr Ljiljana Antić. Pozivajući se na izvore u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja (RFZO), dr Ljiljana Antić navodi da se traži sistemsko rešenje za ustanove sa velikim finansijskim opterećenjem. - Očekujemo da se dug ZC Vranje proglasi za javni dug i da nam se na taj način otvori mogućnost za još bolji rad. Nadam se da bi to moglo da se desi do kraja godine - rekla je dr Ljiljana Antić. Dug od preko 1,1 milijarde dinara i iznos blokade računa od 330 miliona dinara se poslednjih meseci ne povećava jer je menadžment ZC Vranje odlučan da se ponaša domaćinski, ističe direktorka. Problem neugovorenih lekara, koji je teško opterećivao ovu ustanovu poslednjih godina, rešen je ugovaranjem svih zaposlenih. - Naši prihodi, dva do tri miliona dinara mesečno, idu na ta stara utuženja. Tu su i tužbe dobavljača za naplatu starih potraživanja, ali novih tužbi nema - tvrdi direktorka. Direktorka Antić ističe dobru saradnju sa Ministarstvom zdravlja i RFZO, ali i podršku gradskog rukovodstva naporima da se poboljša zdravstvena zaštita žitelja juga Srbije i Kosovskog Pomoravlja koji se leče u ZC Vranje.

Zahvaljujući donacijama društveno odgovornih kompanija i pojedinaca, opremanje gotovo svih odeljenja ustanove je znatno poboljšano, tako da su smanjene liste čekanja, kao i broj pacijenata koji se upućuju u druge ustanove. BLISTAV PRIMER DOCENTA DIREKTORKA apeluje na sve da se uključe u donatorske akcije, ističući primer dr Dejana Antića, docenta na Filozofskom fakultetu u Nišu, koji je novčani iznos javnog gradskog priznanja od 50.000 dinara poklonio Odeljenju pedijatrije.

PROMENE NA BOLJE U ZDRAVSTVENOM CENTRU U VRANJU: Povećane plate, otvoren novi hiruški blok

Ovo je godina promene i kontrole svih dešavanja u Zdravstvenom centru u

Vranju, rekla je na konferenciji za novinare v.d. direktora te ustanove dr

Ljiljana Antić.

Antićeva se osvrnula na funkcionisanje ZC od kako je preuzela funkciju u avgustu prošle godine

napominjući da je ona prva žena direktor u istoriji te zdravstvene ustanove. Antićeva je

podsetila da je u vranjskom ZC, 1.276 zaposlenih i da aktuelna vlast na čelu sa predsednikom

Aleksandrom Vučićem posebnu pažnju obraća na zdravstvo u Srbiji.

“Zdravstvenim radnicima su povećane plate a novčana sredstva iz budžeta usmeravaju se ka

zdravstvu. Zahvaljujući svemu tome mi možemo da popravljamo situaciju u našem

zdravstvenom sistemu”, rekla je Antićeva i dodala da je kapitalna investicija u vranjskom

zdravstvu Novi hirurški blok površine šest hiljada kvadratnih metara sa osam operacionih sala.

Njegovo otvaranje je od velikog značaja sa ciljem da se što manji broj pacijenata šalje prema

drugim Kliničkim centrima”, napomenula je direktorka dr Antić navodeći da stvari mnogo bolje

funkcionišu u Vranju od kako je SNS na vlasti. Njegova izgradnja je koštala 7,5 miliona evra, a

nabavka opreme 1,5 miliona evra, rekla je direktorka dr Ljiljana Antić.

U izgradnji je učestvovalo Ministarstvo zdravlja sa 3,2 miliona evra. Ona je najavila i

rekonstrukciju stare Bolnice čija je vrednost 6,2 miliona evra. Projekat rekonstrukcije stare

Bolnice je završen i već od septembra trebalo bi da krene rekonstrukcija. Zgrada stare Hirurgije

u kojoj će biti preseljene službe iz Bolnice biće sređena kako bi službe u njoj mogle da

funkcionišu”, kazala je Antić.

Ona je istakla da Odeljenju dečije pedijatrije stiže ultrazvučni aparat vredan 25.000 evra, a da je

odeljenje dobilo subspecijaliste kardiologije i nefrologije. Ona je istskla da je od kako je na čelu

ZC u Vranju zaposleno 20 ljudi među kojima je i 9 lekara.

“Zaposleno je devet mladih lekara, 10 medicinskih sestara i jedan vozač, a u skladu sa

kadrovskim planom, 18-oro ljudi radi na određeno vreme, od šest do 12 meseci, sve to je jako

poboljšalo rad u Zdravstvenom centru”,”kaže Antić i dodaje da je Ministarstvo zdravlja odobrilo

da u stalni radni odnos budu zaposlena još tri tri lekara koliko će otići u penziju do kraja godine.

Biće dodeljeno 14 specijalizacija I nadam se da ćemo uspeti da taj posao ovog

puta dovršimo do kraja.”, kaže diirektorka Antić.

Ona je govorila i o dugovanjima ZC napominjući da aktuelni menadžment ne dodaje nova

dugovanja. “Iznos blokade po izvršnim rešenjima je oko 330 miliona dinara, a ukupno

dugovanje premašuje milijardu dinara i to se nije promenilo od dolaska ovog menadžmenta.

Očekujemo da se dug ZC Vranje proglasi za javni dug i da nam se na taj način otvori mogućnost

za još bolji rad.

Vodim računa o novcu koji je opredeljen za ZC , domaćinski se ponašamo a ovaj menadžment

ustanove ne dodaje nova dugovanja”, istakla je v.d. direktora ZC dr Antić. Ona se osvrnula i na

značaj preventivnih pregleda koje je iniciralo Ministarstvo zdravlja, zahvaljujući kojima je na

području Grada Vranja pregledano 5.000 ljudi.

Ebola pod kontrolom Ministarstva zdravlja

Ministarstvo zdravllja saopštilo je danas da u komunikaciji sa Svetskom zdravstvenom

organizaciom (SZO) stalno prati situaciju u vezi sa rizikom od širenja ebole u regionu

Demokratske Republike Kongo i preduzima sve neophodne mere za sprečavanje eventualnog

unosa tog virusa u našu zemlju.

Na osnovu podataka dobijenih od SZO, Ministarstvo zdravlja preporučuje građanima Srbije da

se uzdrže od putovanja u zahvaćene zemlje (DR Kongo, Uganda i Ruanda), a ako se vraćaju sa

tih područja vraćaju u Srbiju, potrebno je da se odmah jave nadležnom institutu/zavodu za

zaštitu javnog zdravlja, radi zdravstvenog nadzora.

Iz tog resora ukazuju da u ovom trenutku ne postoji opasnost za zdravlje građana Srbije, s tim

da Ministarstvo zdravlja u saradnji sa SZO i ECDC i dalje nastavlja intezivno praćenje situacije,

procenu rizika i shodno tome će odlučiti o potrebi primene novih mera.

Preduzimanje mera za sprečavanje unosa virusa ebole u našu zemlju, inače, između ostalog

podrazumeva pojačanu sanitarnu kontrolu na prekograničnim prelazima, pre svega

aerodromima i obavezno stavljanje pod zdravstveni nadzor svih osoba koje se vraćaju iz ebolom

pogođenih zemalja.

Inače, Ministarstvo je od SZO i Evropskog centra za kontrolu bolesti (ECDC), ranije danas dobilo

informaciju prema kojoj je do 16. jula ove godine u DR Kongo, prijavljeno 2.522 slučaja ebola

virusne bolesti i da je u navedenom periodu bilo 1.698 umrlih od ove bolesti, te da je obolelo i

136 zdravstvenih radnika, od kojih je 41 umro.

Navedeno je i da se u poslednjih tri nedelje bolest pojavljuje i u oblastima DR Konga, u kojima je

do sada nije bilo i da postoji mogućnost širenja na susedne zemlje, preduzete su sledeće

mere: Ministarstvo zdravlja navodi da stalno prati situaciju i u komunikaciji sa SZO, ECDC i

Evropskom komisijom koordiniše aktivnosti.

Prema dostupnim podacima, može se reći da je rizik širenja u zahvaćenom regionu veliki (DR

Kongo,Uganda i Ruanda),dok je realna procena za region Evrope vrlo mali.

Skrining na hipertenziju u trudnoći

Ginekološko-akušerska klinika „Narodni front” pokrenula je skrining na preeklampsiju, težak oblik visokog krvnog pritiska u trudnoći koji je jedan od vodećih uzroka obolevanja i umiranja trudnica i ploda. Prema rečima dr Barbare Damnjanović Pažin, specijaliste ginekologije i akušerstva iz GAK „Narodni front”, skrining je pregled koji uzima u obzir veći broj faktora, na osnovu kojih se proračunava individualni rizik svakog pojedinačnog pacijenta da tokom trudnoće ispolji povišen krvni pritisak. Vreme za skrining na preeklampsiju je između 11. i 14. nedelje trudnoće, računajući od prvog dana poslednje menstruacije. On uzima u obzir podatke iz anamneze pacijenta, parametre ultrazvučnog pregleda, srednji arterijski pritisak meren na specifičan način i parametre iz krvi trudnice. To omogućava da se veoma rano, krajem trećeg meseca trudnoće kada se ovaj skrining program sprovodi, dođe do informacija o tome koje trudnice imaju povećan rizik da se kod njih ispolji preeklampsija. Time se stiču uslovi da se odgovarajućim nadzorom nad trudnicom, blagovremeno započne lečenje, čime se komplikacije mogu odložiti, a u značajnom procentu i sprečiti. Dr Damnjanović Pažin ukazuje na to da trudnoća može da dovede do pojave hipertenzije ili da pogorša već postojeći povišen krvni pritisak. Uz krvarenja i infekcije, povišen krvni pritisak, a posebno preeklampsija, najčešći je faktor rizika za život i zdravlje trudnice i ploda. Ukoliko se na vreme ne prepozna i ne leči, mogu da se jave ozbiljne komplikacije u trudnoći, ali i teški hronični poremećaji zdravlja, kako kod žene, tako i kod deteta.

– Najčešće komplikacije koje nastaju kao posledica visokog krvnog pritiska jesu slabo napredovanje ploda, potreba za prevremenim porođajem zbog ugroženosti ploda ili trudnice, komplikacije usled nezrelosti novorođenčeta uzrokovane prevremenim rađanjem, prevremeno odvajanje posteljice i smrt ploda u materici. U najtežem obliku, poznatom kao eklampsija, može da dovede i do smrtnog ishoda trudnice – ističe dr Damnjanović Pažin. U faktore visokog rizika za preeklampsiju spadaju hipertenzivna bolest tokom prethodnih trudnoća, hronična hipertenzija, hronične bubrežne bolesti, šećerna bolest, autoimune bolesti (antifosfolipidni sindrom i sistemski lupus eritematodes). Umereno povećan rizik imaju žene koje imaju više od 40 godina, one kojima je to prva trudnoća, trudnice kod kojih je interval od prethodne trudnoće veći od 10 godina, gojazne osobe kod kojih je indeks telesne mase (BMI) veći od 30, one kojima su majka ili rođena sestra imale preeklampsiju u trudnoći. Zdrav životni stil, koji podrazumeva redovno bavljenje fizičkom aktivnošću, uz adekvatnu ishranu, kontrolu telesne težine i njenu optimizaciju, izbegavanje pušenja, redovne kontrole i pridržavanje preporučene terapije kod hroničnih bolesnika, jesu mere koje svaka trudnica može da preduzme pre nego što planira trudnoću i time doprinese smanjenju svog individualnog rizika da u trudnoći ispolji povišen krvni pritisak. U samoj trudnoći redovne kontrole krvnog pritiska najbolji su način da se na vreme otkrije hipertenzija. Takođe, veoma je važno da trudnice vode računa o ishrani, i to u smislu adekvatnog kalorijskog unosa, koji u trudnoći nije značajno povećan, i time spreče prekomerni porast telesne težine u trudnoći. Preporučuje se i bavljenje umerenom fizičkom aktivnošću ukoliko za to nema medicinskih kontraindikacija.

Dajte krv, rezerve na minimumu

BEOGRAD: Zavod za transfuziju krvi Srbije pozvao je građane da se odazovu pozivu za davanje

krvi jer su rezerve na minimumu.

Zavod dodaje da je broj organizovanih akcija davanja krvi tokom leta smanjen, kao i odziv

građana zbog sezone godišnjih odmora, školskog raspusta i visokih temperatura.

Najpotrebniji su davaoci A+, A-, B- i AB- krvne grupe.