medjunarodna kordinacija ekonomske politike

7/23/2019 Medjunarodna Kordinacija Ekonomske Politike

1/6

Meunarodna koordinacija ekonomskih politika

UvodJedno od sve znaajnijih podruja makroekonomske teorije jeistra.ivanje posledica makroekonomskih politika i na meunarodnomplanui posebno mogunosti meunarodne koordinacije ekonomskihpolitika.Iskustva OEC!a" E#" $!% i drugih ekonomskih asocijacija pokazujuda sena trajnoj ili ad hoc osnovi nacionalna makroekonomska politikaupotpunjava i meunarodnom dimenzijom ! meunarodnimdogovorom ookvirima unutar kojih e se kretati nacionalna politika. &ez obzirana meru u

kojoj su ti dogovori obaveza ili preporuka" makroekonomija na ovajnainsve vi.e postaje Otvorena makroekonomija.'ovom radu ukazaemo na (a) ukljuivanje meunarodnekomponente uve klasini I*!+, model i (b) ukazivanje na e-ekte monetarnogodnosnoskalnog .oka u takvom otvorenom modelu.Ovu teorijsku analizu upotpuniemo i nekim skora.njim podacima omonetarnoj odnosno skalnoj harmonizaciji u E#" kao primerumeunarodne koordinacije ekonomskih politika.

Osnove meunarodne koordinacije ekonomskih politika' poslednjih nekoliko godina" posebno od na-tnih .okova i nagla.enekolebljivosti kamata i deviznih kurseva iznova je postavljeno pitanjeteorijske osnovice i praktinih mogunosti koordinacije nacionalnihekonomskih politika. ' bli.oj budunosti ne mo.e se" meutim"oekivatistvaranje nadnacionalne zajednice koja bi suvereno propisivalapravila i/

sankcionisala pona.anje uesnika ! dr.ava. 0ije mogu ni povrataknabretonvudski sistem automobila sa dva .ofera, gde je jedan biousmeren kazlatnoj podlozi i ksnim deviznim kursevima" a drugi voennacionalniminteresima ka unilateralnim devalvacijama privlaiokapital. 1Internationaleconomic policy coordination" ur. 2. &uiter" 3. ,arston"Cambridge 'niversit45ress" 6embrid." /789.16oordinacija politika mo.e sagledavati u svetlu igre dva igraa" ili

kao (a)


2/6

nekooperativna ili (b) kooperativna igra: u sluaju nekooperativneigre svakisubjekt akcije partnera uzima za date i nepromenljive i reaguje nanjih" a usluaju kooperativne jedan uesnik igra ulogu lidera" a svi drugi ga

slede.#a meunarodnu koordinaciju ekonomskih politika kljuno jerazre.avanje dihotomije: (a) kruta nacionalna pravila i (b) labavadiskreciona prava na meunarodnom nivou. ,ultinacionalnakoordinacijazahteva jaanje institucija koje raspola.u diskrecionim pravima" i tozato .tokooperativno igranje dugo traje" igrai podle.u ogranienjima"procesusagla.avanja je slo.en" izuzetan je uticaj .okova i politikenestabilnosti.5rimer evolucije u pravcu meunarodnih diskrecionih prava suupravovalutni odnosi. o /7%/. meunarodni monetarni sistem temeljio senapravilima" a stvaranje Evropskog monetarnog sistema znaio jevelikadiskreciona prava njenih institucija. Ciljevi E,* su: stvaranje zonemonetarne stabilnosti u Evropi i koordinacija politika zemalja lanicauodnosu na tree zemlje.

#a meunarodnu zajednicu karakteristian je prelazak od liderskogmodela ka modelu nekooperativne igre: nijedan akter nemamogunosti damenja pona.anje drugih" pa ih uzima za date" nema dovoljno snagedanametne svoje ciljeve i politiku.+iderski model kooperativne igre poiva na argumentu o lokomotivirazvoja.; 5ozitivne e-ekate ekspanzije lidera opisuje sledea sekvenca:poveanazaposlenost i tra.nja poveaju zaposlenost i pobolj.avaju odnose

razmene idrugde: sada.nje blagostanje ne!lidera poveava se zbog realnoge-ekta" azbog nominalnog!in


3/6

smanjivanjem zaposlenosti" preduprede svoju buduu in ako je zemlja du.nik" stalni rast izdataka smanjuje njenu potro.nju ikamate" a poveava inostrano bogatstvo i potro.nju?> uticaj skalne politike na kamate zavisi od transmisionogmehanizma !rasta proizvodnje u svetu (transmisija je negativna u smislu veege-ektaskalne ekspanzije na kamate kada proizvodnja brzo raste)?> prolazna tekua skalna ekspanzija izaziva negativne e-ekte" jerprigu.uje i domai i strani privatni sektor" prolazno budue

poveavanjeporeza poveava inostranu potro.nju" a smanjuje domau. @o jepoznata3ikardova teorema o smanjivanju sada.njih poreza i poveavanjuprivatnogbogatstva" s tim da se u budunosti odnosi menjaju u suprotnomsmeru,onetarni impuls u meunarodnom okru.enju razraivao je 5.,in-ord.1The Eects of American Policies - a e! "lassical #nter$retation"

Isto" str.8A ! /B8.1 Osnovu modela ine sledei odnosi:; tra.nja privatnog sektora za razliitim oblicima imovine u -unkciji jebogatstva i realnih prinosa?; ponuda novca i bud.etsko ogranienje opisuju pona.anje dr.ave?; ekasna nansijska tr.i.ta izjednaavaju prinose na nacionalnom imeunarodnom planu?; ponuda je izvedena iz -unkcije cena" a cene iz naela zidanjatro.kovaD?; sindikalizovano tr.i.te rada?; platni bilans je u -unkciji deviznog kursa.

5olazei od jednakosti I* krive i krive cena pp koje odreuju (/)ravnote.u dohodak ! devizni kurs i +, krive koja odreuje ravnote.u(=)dohodak ! cene" 5.,in-ord analizira e-ekte skalne i monetarneekspanzije.(/) iskalni .ok: poveavaju se kamate ! vi.e na nacionalnom nivou"poveava se domaa proizvodnja" verovatno i cene" raste deviznikurs.B

0a ovakvo pona.anje lidera sledbenici mogu dvojako da odgovore:prvo"

mo.e se poveati proizvodnja" ako je monetarno!kreditna politika


4/6

ekspanziona" ili drugo" poveavae se kamate" ako je restriktivna.3emeti seravnote.a na tr.i.tu novca" rastu cene" pa je u krajnjoj instancismanjendru.tveni proizvod i povi.en devizni kurs.

(=) ,onetarni .ok: ekspanziona monetarna politika podi.e cene" aliproizvodnja i u zemlji i inostranstvu raste" pa u zemlji lideru vi.uproizvodnju prati ni.i devizni kurs? u inostranstvu ! koje reaguje naove.okove ! vi.a je proizvodnja i devizni kurs.,in-ordovi op.ti zakljuci glase:; predvidivost vladine politike je dobrodo.la?; .okovi poveavaju tro.kove?;$olitika lokomotive deluje na in


5/6

%lika +.9

' ovom sluaju prvo se u domaoj zemlji pomera +, kriva u polje !udesno (+, na +,.)" njih slede vi.e cene (55 nsa 55.)" a zatim sesaobra.ava i skalna politika (I* na I*.). 1Isto" str. 7A.1

(/) E-ekat u domaoj zemlji:; vi.i dohodak (4; na 4;/)?; ni.i devizni kurs (od e; na e;/)?(=) E-ekat u stranoj zemlji.; ni.e cene (od p- na p-/)?; vi.i dohodak (od 4- na 4-/)?; ni.i kurs (od e;- na e;-/).Makroekonomska koordinacija u EZ3elativno visok stupanj integrisanosti unutar E# je pouan primer zaistra.ivanje svih e-ekata (a) transmisije monetarnih i skalnih .okovasa

nadnacionalnog nivoa na (b) dr.ave ! lanice.Osnovna naela dogovora iz ,astrihta (decembar /77/)" kojim sepredvia stvaranje *jedinjenih dr.ava Evrope" posle ratikacija unacionalnim parlamentima sa krajnjim rokom /. januar /77B"su: (/)prerastanje ekonomske unije u monetarnu i politiku uniju? (=)okonavanjemonetarnih i nansijskih re-ormi. 1rom sin!le market toeuropean union"6omisija E#" &risel" /77=." str. /B.1@imnovim dogovorom predvia se:; uvoenje evropske valute EC' najkasnije do /777?

; prerastanje nacionalnog dr.avljanstva u dr.avljanstvo Evropskeunije?; dalje .irenje odgovornosti E# na domene za.tite potro.aa"zdravstveneza.tite" izgradnju telekomunikacione" saobraajne" energetskein-rastrukture" voenje industrijske politike" za.tite prirodne sredine"voenje socijalne politike? .irenje ovla.enja evropskog parlamenta?; aktiviranje zajednike spoljne i odbrambene politike.5rvi stupanj stvaranja evropske monetarne unije (E,') zapoeo je u

junu /77G. ukidanje kontrole kretanja kapitala" u drugom stupnju(/77A!7%"

sa moguno.u produ.enja do /77%) predvia se daljaharmonizacijaskalnih i monetarnih politika (ujednaavanje in


6/6

devalvacija nacionalnih valuta. 6rajem /779. lanice e procenitirezultate iprei e se u trei stupanja ! stvaranje evropske centralne banke"kaoemisione banke za EC'. 'koliko" pak" kriterijumi" ne budu

zadovoljeni periodse produ.ava za dve godine i krajnji rok je /. januar /777. 5ritom eseper-ormanse procenjivati na osnovu pet kriterijuma./) in

medjunarodna kordinacija ekonomske politike

Documents