medjunarodni ekonomski odnosi

7/21/2019 medjunarodni ekonomski odnosi

http://slidepdf.com/reader/full/medjunarodni-ekonomski-odnosi-56da3d8fd2789 1/4

53.Međunarodne finansijske institucije (IBRD, IFC, IDA, MIGA, ICSID

IBRD

Ci!je"i radi koji# je osno"ana Banka su $

%da &o'one o)no"u i ra*"oj na teritorij'a *e'a!ja +!anica, o!aka"aju-i in"enstiranjeka&ita!a u &roi*"odne s"r#e uk!ju+uju-i tu i o)na"!janje &ri"reda koje su rato' &oruene,ra*orene i nji#o"o &ono"no &ri!aođa"anje &roi*"odnji 'irnodo&ski' &otre)a'a% da &odsti+e &ri"atne in"esticije u inostranst"u &ute' arancija i!i u+est"o"anja u *aj'o"i'ai!i drui' "rsta'a &ri"atni# in"esticija% da &o'a*e na dui rok sra+unto ra"no'jerno ra*"ijanje 'eđunarodne tro"ine i odr*a"anjera"note*e u )i!ansi'a &!a-anja &odsticaje' 'eđunarodni# in"esticija u ci!ju ra*"oja

&roi*"odni# ka&aciteta +!anica, do&rinose-i na taj na+in &orastu &rodukti"nosti i đi"otnostandarda% da do"ede u sk!ad *aj'o"e koje sa'a daje i!i *a koje arantuje sa 'eđunardni' *aj'o"i'ai* drui# i*"ora

% da "odi s"oje &os!o"e i'aju-i u "idu dejst"o 'eđunarodni# in"esticija na ekono'ske &oitike na teritorija'a +!anica.

/!anst"o u IBRD us!o"!jeno je is&unjenje' d"a us!o"a$0. &otre)no je da je *e'ja &ret#odno "e- +!anica Međunarodno 'onetarno fonda i1. drui *a#tje" odnosi se na &ri#"atanje o)a"e*e *e'!je da u&!ati ut"rđeni i*nos od u&isanoka&ita!a *e'!je +!anice 2 k"ote u roku i na na+in kako je ut"rđeno Statuto' Banke.

IFC

IFC direktno daje &o*aj'ice &ri"atni' fir'a'a, u!a*e u i*a)rane &rodukti"ne i &rofita)i!ne &rojekte i ne *a#tije"a arancije od "!ade *e'!je do'a-ina.Direktno u!a*e ka&ita! u &r"redu*e'a!ja u ra*"oju, 'o)i!ie na &ri)a"!janje dodatni# sredsta"a i &odti+e finansiranje drui#in"estitora s 'eđunarodno tr*ista ka&ita!a. IFCfinansira &rojekte i &okri"a ri*ik u *e'!ja'akoje ina+e ne 'ou do-i do do"o!jno sredsta"a i &od &ri#"atji"' us!o"i'a i* drui# i*"ora.IFC finansira osni"anje no"i# fir'i i &roirenje i!i 'oderni*aciju &ostoje-i# u ra*ni'sektori'a 2 od &o!jo&ri"rede, industrije, eneretike do rudarst"a. IFC daje &o*aj'ice,direktno in"estira i orani*uje u!aanja i finansiranje &ute' in"esticijski# instru'enata u )i!okojoj ko')inaciji koja se &oka*e o&ra"dano' da )i &rojekt od &o+etka i'ao finansijsku

&odrku.

IDADok IBRD "e-inu sredsta"a &ri)a"!ja na s"jetski' finansijski' tr*isti'a i &!asira i# *'!ja'au ra*"oju &o ka'ata'a neto ni*i' od ka'ata ko'ercija!ni# )anaka i u* du*e roko"e ot&!ate,IDA &o*aj'ice daje )e* ka'ata i u* jo du*e roko"e ot&!ate i!i +ak 54 )es&o"ratno. atoIDA ne &ri)a"!ja sredst"a s tr*ista ka&ita!a, neo do nji# do!a*i &ute' do&rinosa i ok!onara*"ijeni# *e'a!ja +!anica, 6oaj'ice IDA%e koriste sa'o najsiro'anije i kreditnones&oso)ne *e'!je. 7e!i+ine i*nosa &o*aj'ice koji seodo)ra"a ti' *e'!ja'a oderđuje se so)*iro' na "ei+inu *e'!je, do#oda &o !a"i stano"nika i us&jenost &ro"ođenja ekono'ske

&o!itike.



MIGA

8sno"na funkcija o"e aencije je o)e*jeđi"anje neko'ercija!ni# ri*ika kd dr*a"a +!anica, ukoje u)raja'o$% nekon"erti)i!nost "a!ute

% naciona!i*aciju% 'oratorij ot&!ate duo"a, dr*a"na *a)rana &!a-anja% rato"i, dr*a"ni udari, &rirodne katastrofe i s!i+no8sno"ni ci!j osni"anja o"e aencije je &odsticanje i u)r*a"anje &ri!i"a &ri"atni# nostrani#in"esticija u *e'!je u ra*"oju, o)e*)jeđenje' *atite o"i# in"esticija &roti" neko'ercija!ni#ra*!ika. Aencije 'ou )iti one *e'!je koje su +!anice S"jetske )anke,a one su &odje!jene ud"ije ru&e$

9 *e'!je i*"o*nice ka&ita!a ( u+est"uju sa oko :;4 u uku&no' ka&ita!u Aencije9 *e'!je u"o*nice ka&ita!a ( u+est"uju sa oko <;4 u uku&no' ka&ita!u Aencije

ICSID

8"aj centar i'a 3 osno"na ci!ja $

0. o)e*)jeđuje ar)itra*u i*'eđu +!anica i in"estitora 1. o)e*)jeđuje ar)itra*u u s!u+aje"i'a kada nisu s&orne sa'o in"esticije,"e- kada su s&orne itransakcije koje se ra*!ikuju od o)i+ni# ko'ercija!ni# transakcija3. rjea"anje s&oro"a

6ristu&anje i +!anst"o ICSID u &ot&unosti je do)ro"o!jno, a!i kada stranke &ristanu naar)itra*u nijednaod nji# ne 'o*e da &o"u+e datu sa!asnost. =e*a"isno od toa da !i sustranke u s&oru i!i ne, du*ne su da se &ridr*a"aju i da s&ro"ode ar)itra*ne od!uke ICSID%a6ro"i*ija *a ar)itra*e reu!ie se dred)a'a i*'eđu *e'a!ja +!anica i in"estitora i* drui#*e'a!ja.

54. MMF

S"aka *e'!ja je du*na da 154 s"oje k"ote u&!atiti u *!atu i!i u nekoj kon"erti)i!noj "a!uti,dok ostatak sreds"a 'o*e da u&!ati u do'acoj "a!uti. =a osno"u o"ako &riku&!jeni# sredsta"a

fond daje kredite u o)!iku stand%)> aran*'ana. ? sustini *e'!ja je 'ora!a da doka*e da je &redu*e!a s"e ra*u'ne 'jere, a da se njen s&o!jotro"inski deficit, i&ak nije 'oaoneutra!isati u du*e' "re'ensko' &eriodu. @ratkotrajni s&o!jnotro"inski deficiti i od!i"de"i*a, koji oni &rate, nisu 'o!i )iti koriteni kao ra*!o *a na&ustanje &ostoje-e de"i*nokursa i *e'!ja je 'ora!a da a )rani, a ako )i joj &onesta!o sredsta"a o)ra-a!a se *a kreditMMF%u.Ro)ert rifin je *a&a*io da siste' koji &o+i"a na jednoj "a!uti, kao to o"aj siste' &o+i"a nado!aru, &ostoji suko) i*'eđu &otre)e *a odr*a"anje' 'eđunarodne !ik"idnosti i &o"jerenja utu "a!utu. ednosta"no, da )i do!ar 'oao )iti 'eđunarodna "a!uta, oni koji a tre)aju,'oraju i'ati 'ou-nosti da dođu do njea. edini na+in *a to je da SAD i'aju kntinuirans&o!jotro"inski deficit. S drue strane, taka" deficit )i duoro+no !edano, &odrio &o"jerenje

u do!ar jer kada )i SAD do!arska duo"anja aku'u!irana toko' odina &re'ai!a a'eri+ke*!atne re*er"e do!r )i ostao )e* konkretno &okri-a.



8"aka" &o!o*aj je SAD o)e*)jeđi"ao i oro'ne &rednosti tk*. ,, )es&!atan ru+ak *)o +ea, )ar dije!o', &redsta"nici SAD nisu )i!i "o!jni da &rekinu o"aj siste',iako su )i!i s"jesninjeo"e s!a)osti.6okuaji da se s&asi o"aka" siste' u :;%ti' su s!jede-i$9 *a)rana a'eri+ki' dr*a"!jani'a da dr*e *!ato u inostranst"u,&rora' una&ređenja i*"o*a,

u"ođenje o)a"e*e da korisnici a'eri+ke &o'o-i ku&uju a'eri+ke &roi*"ode9&o"e-anje k"ota MMF%a u 0:1. /i'e )i se Fodu sta"i!a "e-a sredst"a na ras&o!aanjekoji'a )i 'oao da inter"enie a *e'!je koje "e- i'aju "iko"e do!ara o"a sredst"a ustu&i!afondu.9 FED st"ara fondo"e u !a"ni' *a&adni' "a!uta'a u 0:1. @ako )i 'oao da otku&!jujedo!are )e* koritenja *!ata9 o&ti doo"or o &o*aj'!ji"anju i* 0:1. @oji' se ne dira u k"ote a sa'i' ti' ni u !asa+ka

&ra"a Fondu se o)e*)jeđuje dodatna sredst"a *a inter"enciju9 st"aranje S&ecija!ni# &ra"a "u+enja (SDR u 0: (i a'and'an na statut Fonda.

8rina!ni s&ora*u' je &odra*u'je"ao o)a"e*nu &ro'jenu fksno, dodue

&ri!aod!ji"o,de"i*no kursa dok je danas s"akoj *e'!ji osta"!jena 'ou-nost da s!o)odnoi*a)ere siste' de"i*no kursa. I&ak MMF 'anji' *e'!ja'a o)i+no &re&oru+uje neki o)!ikfiksno de"i*no kursa, a!i to nije for'a!na o)a"e*a. edina &reosta!a o)a"e*a su konsu!tacijekoje 'isije MMF%a s"ake odine "re sa *e'!ja'a +!anica'a u ci!ju ra*'atranja odr*i"ostii*a)rano siste'a u kontekstu ekono'ske situacije u datoj *e'!ji.

? orina!no' s&ora*u'u je &ostoja!o 5 k!asi+ni# trani &o 154 k"ote (uku&no 0154 k"ote ukoji'a je MMF sta"!jao centra!noj )anci na ras&o!aanja određena sredst"a i to isk!ju+i"o *aod)ranu de"i*no kursa i ta su sdst"a 'ora!a )iti "ra-ena u roku od 3%5 odina. Danas MMF

&o*a'!juje i do <;4 k"ote u o)!iku ra*ni# s&ora*u'a kao sto su kon&en*atorne o!akice,o!akice *a for'iranje ta'&on *a!i#a, o!akice *a strukturno &ri!aođa"anje, a u no"ije"rije'e se naja"!juju i no"e "rste,kao to su f!eksi)i!ne kreditne !inije.MMF je &o+eo da &o"re'eno &o*a'!juje sredst"a od *e'a!ja sa s&o!jotro"inski' suficito'(&rije s"ea a&ana, =je'acke, Saudijske Ara)ije i u skorije "rije'e i @ine i ra*"ijeniji#*e'a!ja. 1;;.odine naj"ie sredst"aMMF%u na ras&o!aanje sta"i!a @ineska k"ota u MMF%u, a sa'i' ti' i njen uticaj.

6rakti+an &ostu&ak &o+inje kada u *e'!ju stine ti' MMF%a. 8"aj ti' se sastoji od <%:+!ano"a i* ra*!i+iti# odsjeka Fonda. 8)i+no se una&rijed sasta"i odeređeni u&itnik, *a koji )itre)a!o da ti' saku&i odo"araju-e infor'acije, 'ada s o)*iro' da je sadrina o"ak"i#u&itnika i e!jeni &ara'etri u!a"no' &o*nati, naj+e+e se 'isija koncentrie na te#ni+ke

as&ekte tj. na &rocjenu "rijednosti &os'atrani# &ara'etra u saradnji sa "!asti'a doti+ne*e'!je.=ara"no, &ostoje određene s&ecifi+nosti *a"isnosti od #istorije *e'!je u ot&!ati kreditai "rsti kredita o koje' se radi u doti+no' s!u+aju. 8so)!je )anke, nakon ra*'atranja situacijeu *e'!ji, koja o)i+no nije do)ra, +i' se *e'!ja o)rati!a MMF *a &o*a'!ji"anje sredsta"a,daje 'akroekono'ske &re&oruke koje &o &ra"i!i'a MMF%a ne )i tre)a!e da )udu konkretne.8"o *)o toa sto Fond &o statutu ne s'ije da se 'ijea u &o!iti+ku situaciju u *e'!ji, &a jena+in *a dosti*anje e!jni# ci!je"a &re&uten sa'oj *e'!ji. Mjere *a dosti*anje ci!je"a, ako i#

&ri#"ati oso)o!je na terenu MMF%a, &redsa"!ja kona+an re*u!tat &reo"ora i one se &reci*irajuu 'e'orandu'u ( &is'u o na'jera'a koje &ot&isuju *"ani+nici *e'!je koja trai sredst"a.8"aj 'e'orandu' se &odnosi enera!no' direktoru *ajedno sa &ot&isano' 'o!)o' *afinansijsku &o'o-.



55. Dužnička kriza (uzroci krize, posljedice visokih javnih dugova)

medjunarodni ekonomski odnosi

Documents