medjunarodno

7/27/2019 MEDJUNARODNO

1/30

1. Sta je medjunarodno bankarstvo?

Banke koje posluju u Evropi daju zajmove u valuti koja nije domaca, vec jeu americkim dolarima ili jenima. Savremene banke primaju depozite i dajuzajmove u stranim valutama, cime poslovi vise nisu ograniceni na

domace valute i domace finansijske centre. Finansijske transakcije sevrse na lokacijama koje su daleko od maticne zemlje valute u kojoj se vrsioperacija.Pod medjunarodnim bankarstvom se podrazumeva bankarsko poslovanje uprekogranicnim relacijama i bankarsko poslovanje koje identifikujuoperacije medju valutama.

2. Sta je multinacionalno bankarstvo?

Razvojem mreze korespondenata i osnivanjem ogranaka i filijala uinostranstvu, bankarstvo se postepeno transformise u multinacionalnobankarstvo. To je visa faza medjunarodnog bankarstva, jer ona promovisepojavu i izgradjivanje, ne samo korespondentskih i kontokorentnih veza,vec i internacionalizovane mreze bankarskih jedinica, tj. razvoj mrezemultinacionalnih banaka dakle razvoj multinacionalnog bankarstva. Onopodrazumeva bankarske operacije koje se izvode iz vise razlicitih zemalja inacionalnih sistema. Ono obuhvata i off shore aktivnosti domacih banaka.Osnovni razlog za nastajanje multinacionalnih banaka lezi u ulozi banakakao vrsioca usluga multinacionalnim korporacijama koje posluju u raznimdelovima sveta.

3. Kako se vrsi medjunarodni transfer sredstava?

Vrsi se putem ekonomsko-finansijskih odnosa. Nakon odobravanja zajma,duznicka zemlja treba da apsorbuje uvozni visak, odnosno da formirasuficit u bilansu placanja, a samim tim i odgovarajucu anuitetnu sluzbu.Pod dejstvom monetarnog transfera, odvija se i odredjeni redosledekonomsko-finansijskih tokova koji obezbedjuje transfer u robnimvrednostima.Postoje 3 forme ostvarivanja transfera:

a) forma u kojoj su tokovi transfera specijalno definisani i zvanicnonavedeni npr. placanje dugova, ili kamata za koriscenje

kapitalab) forma u kojoj je transfer skriven i ne pokazuje se na zvanicnim

bilansnim listamac) forma nevidljivog transfera odliv mozgova i sverc

Postoje i transferi u obliku:a) zvanicne pomoci za razvojb) direktne privatne investicijec) davanje zajmovad) transfer tehnologije

4. Koji je mehanizam medjunarodnog finansiranja?

1


2/30

Ima nekoliko vidova osnovnih ekonomskih transakcija izmedju nacionalnihprivreda, koji zajedno cine celinu medjunarodnih ekonomskih odnosa. Tosu:

a) tokovi robe medjunarodna trgovinab) tokovi tehnologije i licenci - medjunarodni transfer tehnologije

c) tokovi radne snage medjunarodna migracijad) tokovi medjunarodnih novcanih sredstava medjunarodno

finansiranje

Medjunarodno finansiranje je najznacajniji instrument za restrukurisanjesvetske privrede, i on mnogo vise nego bilo koje drugo podrucje trpi uticajpoliticki motivisanih odluka. Problem celokupne strategije medjunarodnograzvoja je jaz izmedju akumulacije i investicija. Razlika izmedjuakumulacije i investicija potrebnih za dostizanje zeljene stope rastaiskazuje se u bilansima nacionalnih privreda kao deficit platnog bilansa.Prevazilazenje problema jaza je od kljucnog znacaja za postizanjedinamike njihovog razvoja. On se jedino moze savladati medjunarodnimtransferom u okviru sistema medjunarodnog finansiranja, i pre svegapodizanjem efikasnosti domacih investicija.Glavni cilj medjunarodnog finansiranja treba da bude pomaganjeautonomnog privrednog razvoja. Glavni problem medjunarodnogfinansiranja je odlucivanje u institucijama privatnim, drzavnim imedjunarodnim. Prvobitni cilj medjunarodnog finansiranja bio je profit, ane tempo razvoja. Medjunarodna banka za obnovu i razvoj je tek 60-ihgodina pocela ozbiljnije da se bavi razvojem kada je i dobila nazivSvetska banka. Njen glavni zadatak je ostao pomoc i dopunjavanje

privatnog medjunarodnog kapitala ali ne i njegovo prestruktuiranje ukapital za razvoj.Medjunarodno finansiranje nije sluzilo potrebama privrednog razvoja, vecpotrebi odrzavanja likvidnosti duznika. Pokazalo se da sredstva iztransnacionalnih bankarskih izvora, i po komercijalnim uslovimafinansiranja, nisu pogodna za podrsku autonomnom privrednom razvojuzemalja u razvoju. Mora se napustiti sistem koji duznicke zemlje drzi kaopodredjene. Treba spomenuti da dolazi do dramaticnog porastazaduzenosti zemalja u razvoju, i da medjunarodni finansijski sistem nijeprilagodjen potrebama privrednog razvoja ovih zemalja. Ova situacijanamece zemljama u razvoju dva strateska pitanja:

a) da li da se i dalje zaduzuju pod sve tezim finansijskim uslovima iuz povecanje zaduzenosti

b) da li da prosto odustanu od privrednog razvoja, a tako i odotplacivanja dugova, bez obzira na sve posledice po svetski finansijskisistem

Najtezi problem u medjunarodnom finansiranju nije veliki obim dugova,vec uslovi pod kojima se dobijaju krediti. Poslednjih decenija glavni izvormedjunarodnih finansijskih sredstava pomera se prema privatnimtransnacionalnim bankama. Pojava i jacanje transnacionalnog bankarstvaje glavna karakteristika medjunarodnog finansiranja tokom poslednjihdecenija proslog veka. Ucesce privatnih banaka u kreditiranju zemalja urazvoju je poraslo. Uporedo sa jacanjem privatnog transnacionalnog

2


3/30

bankarstva, pogorsavali su se i uslovi pozajmljivanja sredstava i kvalitetmedjunarodnog finansijskog priliva. Uz to, slabila je i javna, odnosnodrzavna pomoc razvijenih zemalja za potrebe razvoja. Povecavanjeprivatnog finansiranja privlaci i drzavno finansiranje u zemljama koje jeodabralo privatno bankarstvo. Cilj je zastita postojeceg transnacionalnog

finansijskog sistema, sto zahteva sve vece angazovanje javnog kapitala,kako bi se obezbedilo redovno otplacivanje dugova privatnom bankarstvu.Transnacionalni sistem privatnog bankarskog finansiranja nije pogodaninstrument za finansiranje razvojnih potreba zemalja u razvoju.Uslovljavanje medjunarodne finansijske saradnje u suprotnosti je saosnovnim nacelima medjunarodne ekonomske i politicke koegzistencije,nacelima jednakosti i neprimenjivanju sile. To je osnovna preprekaautonomnom razvoju nacionalnih privreda.

5. Kakva je osnovna struktura medjunarodnih transakcija?

Struktura medjunarodnih ekonomskih transakcija obuhvata: medjunarodnokretanje robe, ukljucivanje i dugorocnu kooperaciju, medjunarodnokretanje usluga, medjunarodnu migraciju radne snage, medjunarodnitransfer tehnologije sa poslovno-tehnickom saradnjom i medjunarodnokretanje novca i kapitala.Uvoz i izvoz su sastavni deo odnosa u drustvenoj reprodukciji svakezemlje, bez obzira na nivo razvoja, privrednu strukturu i drustveni sistemkoji ta zemlja razvija. Uvoz najcesce pokazuje koje su od domacihindustrija nedovoljne ili nekonkurentne da zadovolje odredjene domacepotrebe, a izvoz pokazuje u kojim industrijama i proizvodima domaca

privreda ispoljava komparativne prednosti u odredjenoj inostranoj privredi.Za sve zemlje je najvaznije da imaju trajnu i stabilnu izvoznu orijentaciju.Cilj izvoza je da se dobiju konvertibilne devize, kao i da se poveca trzisteradi porasta proizvodnje i ukupnog privrednog rasta. Izvoz i uvoz robeimaju tri osnovne forme:

a) redovan (slobodan) izvoz i uvozb) vezani poslovi to su specijalni spoljnotrgovinski aranzmani koji

dovode do kretanja robe i usluga izmedju zemalja, iskljucujucinovac kao sredstvo placanja; ovde se radi o robnim transakcijamaili o kombinovanim aranzmanima robe i usluga; najcesci vezaniposlovi su:

1) kompenzacije2) barter poslovi3) poslovi dorade i prerade4) lizing5) klirinski aranzmani

b) medjunarodna dugorocna proizvodna kooperacija ovde sepodrazumeva takva saradnja izmedju domacih i inostranihpartnera preduzeca, gde oni proizvode i medjusobno isporucujurazlicite delove, sklopove, podsklopove i slicno, radi njihoveugradnje u zajednicki proizvod u okviru dogovorenog razvojnogprograma

3


4/30

Medjunarodni promet usluga je u medjunarodni promet ukljucen paralelnosa robnim transakcijama. Danas usluge cine oko 1/3 ukupnihmedjunarodnih privrednih transakcija. Pod prometom usluga podrazumevase: medjunarodni transport robe i putnika, medjunarodna spedicija,osiguranje, turisticke usluge, izvodjenje investicionih radova u

inostranstvu, nauka, konsalting, informacije Posebnu i najznacajnijugrupu usluga cine medjunarodne bankarske usluge, gde postoje aktivne koje donose zemlji devizni prihod, i pasivne koje donose devizni rashod.6. Koji su glavni oblici medjunarodnog kretanja kapitala?

Kada transfer kapitala inicira pozitivna ili negativna trgovinska, odnosnotekuci platni bilans, govorimo o kompenzatornom medjunarodnomfinansiranju. To je, primarno, kratkorocno finansiranje, inicirano duznickimodnosima prema inostranstvu. Ono takodje ima i svoj dugorocni aspektuklanjanja negativnog efekta u platnom bilansu. Kretanje kapitala koje nijeinicirano odnosima u tekucem platnom bilansu, vec razlikama u ceniproizvodnih faktora i razlikama u kamatnim stopama, nazivamoautonomno finansiranje koje je, u osnovi, dugorocno finansiranje.Medjunarodni transfer kapitala u cilju finansiranja moze se odvijati udirektnom odnosu dva partnera (dve zemlje) ili preko medjunarodnihfinansijskih organizacija. U prvom slucaju radi se o bilateralnommedjunarodnom finansiranju, a u drugom o multilateralnommedjunarodnom finansiranju.Medjunarodne kapitalne transakcije mogu biti u obliku kratkorocnih,dugorocnih i srednjorocnih zajmova (prema kriterijumu vremena) iliinvestiranja na srednji i dugi rok, kao i privatni i javni (kriterijum vlasnickog

stanovista):

7. Sta je zajmovni kapital?

To je kapital kreditora zemlja koja raspolaze viskom kapitala (gde jekamatna stopa niza) u poredjenju sa zemljama u kojima je kapital relativnooskudan faktor (gde je kamatna stopa visa). Ove razlike u ceni kapitalastavice u pokret zajmovni kapital i on ce da se krece u medjunarodnimokvirima iz zemlje s nizom kamatnom stopom u pravcu zemlje s visomkamatnom stopom. To je pouzdan izvor za finansiranje razvoja zemalja usvetu.

8. Sta su strane direktne investicije i kako se realizuju?

Strane direktne investicije su vrsta medjunarodnog finansiranja, koja saelementima prava ucesca u donosenju odluka i kontrole u preduzecu ukoje je investirano, znace vise od obicnog medjunarodnog kretanjakapitala. Direktna inostrana ulaganja su jedan od oblika medjunarodnihkretanja kapitala cije dimenzije zavise od ponude iz sektoramultinacionalnih preduzeca. Ostvaruju se kupovinom akcija u stranojzemlji, kao i uzimanjem i davanjem zajmova na relaciji direktni investitori

preduzeca u inostranstvu.

4


5/30

9. Sta su medjunarodna zajednicka ulaganja i kako se realizuju?

Medjunarodna zajednicka poslovna ulaganja (joint international businessventures) su tvorevina novijeg razvoja medjunarodnog kretanja kapitala.Ona trebaju da olaksaju privredni razvoj, kao i da prosire trzista za

razvijene i nerazvijene zemlje. Ova ulaganja imaju znacajne prednosti naddirektnim investicijama. Pre svega, razvijene zemlje nalaze kroz ovu formumogucnost plasiranja kapitala na sigurniji nacin, jer ne nose sav rizikplasmana nego ga dele sa zemljom podela rizika. Strani kapital ne ulazi uzemlju na osnovu svojih autonomnih ciljeva nego na osnovu saradnjestrane i domace firme. Ciljevi postaju zajednicki i tako se i realizuju.

Kod ovih ulaganja se radi o medjunarodnom ulaganju kod koga:a) su ucesnici u poslu pripadnici dveju razlicitih zemalja, dakle

devizni rezidenti razlicitih nacijab) ulaganje je zajednicko oba partnera ulaz eu posao od koga

ocekuju korist, snose rizik zajednicki, odnosno dele dobitsrazmerno svom ulogu u projektu

Ovo je poslovni poduhvat trajnijeg karaktera izmedju razlicitih deviznihrezidenata na bazi zajednickog preduzetnistva trajno ujedinjavanjesredstava radi ostvarivanja zajednickih poslovnih ciljeva. Kod zajednickogposlovnog ulaganja radi se prvenstveno o zajednickom ulaganju kapitala,jer nijedan partner nema dovoljno kapitala da bi sam izveo s finansijsketacke gledista ceo poslovni poduhvat.

10. Sta su portfolio investicije?

Portfolio investicije predstavljaju ulaganja kapitala kroz kupovinu hartija odvrednosti. Osnovni cilj portfolio investiranja jeste sticanje odgovarajucegprinosa u vidu kamate ili dividende ili na bazi promene kursa hartija odvrednosti. Za razliku od direktnih investicija, koje idu u pravcu razvijanja iorganizovanja poslovne delatnosti u inostranstvu, sirenja trzista i sl., kodportfolio investicija ne postoji takva poslovna nastrojenost, vec pre svegamotiv zarade, i to po osnovu kamate kao fiksnog prinosa i dividende.

11. Sta je lizing, a sta BOT?

Lizing (leasing uzimati u zakup) metoda medjunarodnog finansiranjainvesticija putem koje se uzima u zakup investiciona oprema, primarnoindustrijska, kompjuterska i slicna skupa tehnika; vrste lizinga:

1) finansijski ugovoreni rok zakupa se ne moze raskinuti2) operativni ugovoreni rok zakupa se precizira, tj. moze da

se raskine

BOT (build-operate-transfer) model koji koristi privatne investicije zarazvoj infrastrukture; ovde je osnova tzv. projektno finansiranje, koje znacida zajmodavci vise polazu na priliv prihoda od projekta, nego na drugenacine obezbedjenja naplate; npr. privatna kompanija dobija koncesiju daizgradi i koristi objekat, koji bi u normalnim okolnostima izgradila i koristila

5


6/30

drzava (aerodrom, autoput sa naplatnom rampom), s tim da onapreuzima odgovornost za finansiranje projekta, i da po isteku periodakoncesije vlasnistvo nad objektom vrati drzavi

12. Sta je medjunarodni novac?

Medjunarodni novac je novac u medjunarodnom prometu koji ima svefunkcije novca. On vrsi sve poznate novcane funkcije: funkciju merevrednosti i merila cene, te funkciju prometa i zgrtanja blaga.Medjunarodni novac, odnosno medjunarodne monetarne medije umedjunarodnom monetarnom sistemu, uglavnom predstavljaju:

a) zlatob) dolar (i jake konvertibilne devize euro, funta, jen)c) specijalna prava vucenja kod MMF

Ekonomska i politicka dominacija SAD koja pocinje nakon II svetskog rata, ikoja traje i danas, inaugurisala je dolar u vodecu medjunarodnu valutu,koja ima vise funkcija: funkciju valute intervencije, funkciju valutemedjunarodnih obracuna i placanja, izvora medjunarodne monetarnelikvidnostiSkori razvoj monetarnih prilika i ekonomske moci evropskeintegracije konstituisao je novi jaki medjunarodni monetarni medij evro. Iovaj medjunarodni monetarni novac poseduje svojstva medjunarodnogmonetarnog medija poverenje u vrednost i prinos koji donosi vlasnicima,visok stepen konvertibilnosti, visok stepen likvidnosti potrazivanja stecenih

u toj valuti za sve nerezidente.

13. Sta su specijalna prava vucenja?

Specijalna prava vucenja (SDR) instrument medjunarodnih rezervi koji jestvorio MMF da bi ojacao aktivu postojecih rezervi. U skladu sa pravilimakoja je usvojio Fond, SDR mogu da se koriste u velikom broju razlicitihtransakcija i operacija medju imaocima.

14. Koje su osnovne vrste deviznih kurseva?

Devizni kurs je spoljna vrednost nacionalne valute iza koje stoji odredjenakupovna snaga na njenom domacem trzistu. Valuta jedne zemljepredstavlja na trzistu te zemlje zakonsko sredstvo placanja, a na trzistudruge zemlje obicnu robu cija se cena formira prema odnosima ponude itraznje. Postoje:

a) fiksni devizni kursevi iskljucuju kursna kolebanjab) fluktuirajuci devizni kursevi neograniceno kolebanje kurseva

prema odnosu ponude i traznje na trzistu

15. Koja su medjunarodna finansijska trzista?

To su:

6


7/30

a) novcana trzista (kratkorocne HOV) ziralnog novca, kreditno,primarno i sekundarno trziste kratkorocnih HOV

b) trzista kapitala (dugorocne HOV) kreditno-investiciono,hipotekarno, trziste HOV dugorocnog karaktera (efekti)

c) devizna

d) trzista inostranih novcanica i kovanog novca

16. Kako funkcionisu devizna trzista u svetu?

Danas se za sva medjunarodna finansijska trzista moze reci da su idevizna trzista. Ako bi, recimo, postojala jedinstvena svetska valutnajedinica, devizne trgovine ne bi uopste ni bilo. Devizno ili internacionalnotrziste novcanih sredstava na kome se vrsi kupovina i prodaja stranihsredstava placanja uskladjuje ponudu i traznju deviza i utvrdjuje kurs zadevize koje su predmet medjunarodnog poslovanja. Utvrdjivanje deviznihkurseva regulisu centralne banke, koje se obavezuju da ce na deviznomtrzistu kupiti neogranicene kolicine deviza ako se nude po donjemintervencionom kursu. Funkcionisanje devizne trgovine uslovljeno je nesamo privrednim prilikama i ekonomskim odnosima pojedinih zemalja sainostranstvom (cije bi valute mogle da budu predmet devizne trgovine),vec isto tako i prilikama koje vladaju u medjunarodnoj monetarnoj ifinansijskoj oblasti. Prilikom zakljucivanja bilo kakvih deviznih poslova sainostranim partnerima, neophodno je proceniti da li je ugovorna valutaeventualni kandidat za devalvaciju ili revalvaciju. Kupovina i prodajadeviza, odnosno inostranih sredstava placanja, vrsi se po utvrdjenim

deviznim kursevima. Ponuda i traznja deviza na deviznim trzistimamedjusobno su uslovljene. U vezi sa tim, od posebnog znacaja zamedjunarodne finansijske tokove su odnosi koji se formiraju na tri najvecamedjunarodna finansijska trzista americkom (New York), evropskom(London, Frankfurt, Paris) i japanskom (Tokyo).Savremeni sistemi tehnickih veza i medjusobnog komuniciranjaomogucuju stalno prisustvo predstavnika banaka na svim znacajnimdeviznim trzistima, sto ove lokalne podsisteme povezuje u jedinstvensistem svetskog deviznog trzista. Osnovu deviznih trzista i trgovanjadevizama predstavljaju medjunarodna trgovinska razmena i kretanjefinansijskih sredstava iz jedne zemlje u drugu. Medjunarodna devizna

trzista obuhvataju trgovanje svim svetskim valutama (koje imaju punukonvertibilnost). Procena velicine obima prometa deviznog trzista mogucaje na bazi posmatranja ukupnog obima trgovinske razmene (uvoz, izvoz,investicije) i deviznih rezervi kod centralnih banaka pojedinih drzava.

17. Koje su osnovne operacije na deviznim trzistima?

To su:a) promptna (spot) trgovina devizama to su poslovi kod kojih se

placanja deviza izvrsavaju najkasnije u roku od dva dana odzakljucenja ugovora o kupoprodaji deviza

b) obicna terminska kupoprodaja deviza (outright deal) podrazumeva kupoprodaju deviza na taj nacin sto se placanje

7


8/30


9/30

Evrope, i danas se prostire po svim kontinentima. Takodje, ono ima i svojupodelu, svoje instrumente i specifican nacin poslovanja i funkcionisanja.Ono se deli na evrotrziste novca i kredita i evrotrziste kapitala.

20. Koji su segmenti i instrumenti Evrotrzista?

Evrotrziste je medjunarodno trziste, koje je odavno preslo granice Evrope, idanas se prostire po svim kontinentima. Takodje, ono ima i svoju podelu,svoje instrumente i specifican nacin poslovanja i funkcionisanja. Ono sedeli na evrotrziste novca i kredita i evrotrziste kapitala.

Funkcionisanje evrotrzista se moze analizirati po osnovu 4 glavna blokaposlova:

1) trziste evronovca2) trziste evrokredita3) trziste evroobveznica4) trziste evrozapisa

Takodje, postoji jos jedna podela Evrotrzista:1) primarno trziste obuhvata plasman novih emisija obveznica

prilikom njihovog pustanja u opticaj2) sekundarno trziste obuhvata kupoprodaju obveznica koje su vec

izdate

Na evrotrzistu posluju evrobanke banke koje trguju evrovalutama, areferentna kamatna stopa na evrotrzistu jeste LIBOR (London Interbank

Offered Rate). Evrotrziste omogucava da rezident jedne zemlje dodje dozeljene valute u svakoj zemlji gde postoje evrobanke, koje primajudepozite u raznim valutama, odnosno mogu da ih plasiraju u tim valutama.

21. Sta je evrovaluta?

Evrodevize/evrovalute predstavljaju medjubankarska finansijskapotrazivanja u stranoj novcanoj jedinici koja je transferisana izvan zemljenjenog porekla. Npr. potrazivanje neke nemacke banke prema nekojbritanskoj banci u iznosu od 5mil funti jeste obicno devizno potrazivanjeu obicnim funtama. Ali, ako nemacka banka transferise ovih 5mil funti

nekoj svajcarskoj banci, radi uglavnom povoljnije kamate ili nekih drugihrazloga, tada se britanska funta transformise u evrofuntu. Tako nastajuevrodolari, evrofunte itd. Jedna deviza dobija prefiks evro onog momentakada je nabavljena od strane banaka cija se aktivnost odvija van zemljeizdavaoca devize i kada se upotrebljava za davanje kredita.

22. Koje su osnovne karakteristike evroobveznica?

Medjunarodno trziste obveznica (international bond market) deli se natrziste evroobveznica i trziste stranih obveznica (foreign bond market).Evroobveznice glase na valutu jedne zemlje, a plasiraju se u vise zemalja.Vise od polovine evroobveznica obicno je sa varijabilnom kamatnomstopom, mada je bilo perioda (sredinom 90-ih) kada se zbog berzanskih

9


10/30

kriza menjao odnos u korist obveznica sa fiksnom kamatnom stopom.Evroobveznice se izdaju, distribuiraju i prodaju pomocu veceg brojabanaka koje formiraju konzorcijum, na cijem celu je banka sa dobrimrenomeom (npr. Morgan Guaranty Bank iz New York-a). Evroobveznice seizrazavaju u valuti koja ne mora biti ni valuta zajmoprimca ni valuta

zajmodavca, a mogu se istovremeno plasirati na dva ili vise trzista. Krajnjiduznik kod obveznica je iskljucivo neki neamericki rezident (dok je kodevrodolara uvek krajnji duznik neka americka banka), a za bonitetevroobveznice emitent garantuje celom svojom imovinom (dok kodevrokredita nema prakticno nikakve garancije). Jedna od prednostiplasmana evroobveznica jeste u tome sto se izbegavaju zakonskeobveznice i ogranicenja koja postoje na nacionalnim trzistima. Inace,emisija evroobveznica podrazumeva ucesce odredjenog brojamedjunarodnih posrednika to su prvenstveno evropske investicionebanke (Deutsche bank, Credit Suisse) koje organizuju primarno trziste(emisije evroobveznica) i uzimaju ulogu menadzera. Banka koja uodredjenoj emisiji obveznica ima ulogu menadzera, obicno kupi jedan deoemisije i garantuje izdavaocu emisije fiksnu cenu i tako preuzima na seberizik prodaje, uz naplatu odredjenog procenta za svoju menadzerskuulogu. Drugu vrstu posrednika cine prodavci koji vrse plasiranje nasekundarnom trzistu (kupovina i prodaja vec izdatih obveznica. Nakonprelaska na rezim plivajucih kurseva, na evrotrzistu kapitala javlja se novavrsta obveznice, koja smanjuje rizik od promene kurseva. Tako se javljajuevroobveznice sa fluktuirajucom kamatnom stopom. Naravno, i ova vrstaobveznice dosta zavisi od kretanja na nacionalnom trzistu one zemlje ucijoj je valuti izrazena.

23. Sta je primarno, a sta sekundarno trziste?

1) primarno trziste obuhvata plasman novih emisija obveznicaprilikom njihovog pustanja u opticaj; kada odredjena emisija dodje dokrajnjih korisnika, sve dalje transakcije sa obveznicama se odvijaju nasekundarnom trzistu

2) sekundarno trziste kupoprodaja obveznica koje su vec izdate

24. Koje su glavne kamatne stope na medjunarodnim trzistima?

To su:a) LIBOR (London Interbank Offered Rate) referentna kamatna

stopab) prime rate kamate za prvorazredne zajmove

25. Kakvi sistemi medjunarodnih placanja postoje?

Postoje:a) sistem multilateralnih placanjab) sistem bilateralnog nacina placanjac) sistem placanja/naplata u konvertibilnim valutamad) sistem kliringa

10


11/30

26. Kako banke realizuju medjunarodni platni promet?

Platni promet sa inostranstvom obavljaju (domace) banke koje suovlascene za te poslove preko deviznih racuna u zemlji, preko svojihtekucih racuna kod banaka u inostranstvu nostro racuni (nas racun), i

preko racuna stranih banaka i drugih stranih lica kod ovlascenih (domacih)banaka loro racuni (njihov racun). Placanje se vrsi i sa zemljama cijevalute nisu konvertibilne preko prvorazrednih banaka lociranih u vecimsvetskim finansijskim centrima. Posto se platni promet sa zemljama sakojima se vrse placanja u konvertibilnim valutama obavlja preko banaka,to domace ovlascene banke koje neposredno obavljaju platni promet sainostranstvom prethodno uspostavljaju korespondentske odnose sainostranim bankama sto podrazumeva dogovor o konkretnim bankarskimtransakcijama i uslovima pod kojima ce se obavljati odredjeni poslovi.

27. Sta su korespodentski odnosi, a sta kontokorentni odnosi?

Korespondentski odnos je odnos izmedju dve banke koji moze da otpocneonda kada su banke medjusobno razmenile svoja kontrolna dokumenta:listu (knjigu) specimena potpisa ovlascenih lica i sifru (ranije telegrafski,danas SWIFT kljuc). Putem korespodenstkih odnosa izmedju banaka, dolazido njihovog blizeg poslovnog povezivanja, boljeg upoznavanja i stvaranjauslova za medjusobno poslovno poverenje. Korespodentska banka jeduzna da zastupa i stiti poslovne interese svog bankarskog partnera kodsprovodjenja poverene bankarske transakcije.Kada banka kod stranih banaka otvori i tekuci racun, ona zasniva

kontokorentni odnos sa tim bankama, odnosno preko tih racuna obavljasvoje bankarske transakcije. Ovakvi korespondenti se nazivajukontokorenti ili direktni korespodenti banke. Njima banka poverava svojasredstva na cuvanje i raspolaganje. Sadrzina kontokorentnih odnosa je uotvaranju racuna kod kontokorentne banke, sto domacoj banci omogucavada neposredno obavlja poslove platnog prometa u inostranstvu.Onaj racun koji domaca banka ima kod svog kontokorenta u inostranstvunaziva se nostro-racun (nas racun). Racun strane banke kod domacebanke je loro-racun (njihov racun).

28. Koja su ovlascenja banaka za vrsenje medjunarodnog platnog

prometa?

Pored centralnih banaka, samo ovlascene banke mogu biti nosioci platnogprometa s inostranstvom, sto podrazumeva i posebnu odgovornost zapracenje izvoznih i uvoznih poslova svojih komitenata. Sadrzaj poslovanjakoji proizilazi iz ovlascenja da banka vrsi platni promet sa inostranstvom ikreditne poslove sa inostranstvom veliko ovlascenje, podrazumeva dabanka ima odgovarajucu korespodentsku i kontokorentnu politiku. To znacida izborom inostranih banaka, poslovnih partnera, domaca bankaobezbedi uslove za pouzdano obavljanje celine svojih poslova. Ona moravoditi racuna o primeni medjunarodnih pravila, obicaja i standarda.Ovlascena banka obezbedjuje placanja kod izvoznih poslova, otklanjakreditne i komercijalne rizike, radi na pripremi HOV koje glase na stranu

11


12/30

valutu radi plasmana u inostranstvu, inicira i pomaze uvodjenje ISO9000standarda kod svojih komitenata, posebno kod onih koji imaju nameru daizvoze, i gradi ponudu savremenih bankarskih proizvoda i inovacija iostvaruje najsiru medjubankarsku saradnju.

29. Koji su glavni instrumenti medjunarodnog platnog prometa?

Osnovni cilj instrumenata platnog prometa jeste da se zastite interesikupca i prodavca koji se nalaze u razlicitim zemljama. Glavni instrumentimedjunarodnog platnog prometa su:

a) bankarska doznakab) inkasoc) cekd) akreditive) menica

30. Kako se realizuje dokumentarna naplata inkaso?

Inkaso poslovi su takvi bankarski poslovi kod kojih banka preuzimaobavezu da ce po nalogu i za racun svog komitenta (prodavca,nalogodavca) naplatiti novcano potrazivanje koje ovaj ima prema trecemlicu (kupcu, trasatu), uz istovremenu predaju odredjenih dokumenata, dokse komitent (nalogodavac) obavezuje da ce za to platiti banci proviziju i

troskove koje je imala prilikom izvrsenja dobijenog naloga i instrukcija.Ucesnici poslova dokumentarnog inkasa su:a) nalogodavac koji angazuje svoju banku radi naplate

potrazivanjab) dostavna banka remitentc) inkaso banka duzna je da od trasata trazi naplatu

31. Sta je dokumentarni akreditiv i koje su njegove osnovne vrste?

Dokumentarni akreditiv je instrument robnog i platnog prometa pomocukoga se obavlja 80% medjunarodne trgovine. To je ugovor, sporazum na

osnovu koga banka koja otvara akreditiv po nalogu svog komitenta(nalogodavca) preuzima obavezu da ce izvrsiti placanje korisnikuakreditiva (trecem licu), ili pak da ce ovlastiti neku drugu banku da izvrsiplacanje uz podnosenje pismenog dokumenta.Vrste medjunarodnog dokumantarnog akreditiva:

a) nostro/lorob) potvrdjeni (konfirmirani)/nepotvrdjenic) prenosivi/neprenosivid) rotativni/akceptni dokumentarni akreditive) akreditiv sa odgodjenim placanjem/stand-by akreditiv

32. Sta je bankarska doznaka i kako se ona realizuje?

12


13/30

Bankarska doznaka je pismeni telegrafski ili SWIFT nalog jedne bankedrugoj banci za isplatu tacno odredjenog iznosa odredjenom licu korisniku doznake. To je najstariji i najcesce korisceni instrument umedjunarodnim (i robnim i nerobnim) placanjima, u situacijama kada

postoji puno poverenje izmedju ugovornih strana (ne postoji rizik zaugovorne subjekte).Bankarska doznaka se realizuje na sledeci nacin: nalogodavac iniciraplacanje prema inostranstvu i za tu svrhu se obraca svojoj poslovnoj banci(posrednik) koja izvrsava nalog ili samostalno ili preko bankekorespondenta da se sredstva isplate korisniku doznake.

33. Sta je bankarska garancija?

To je bankarski instrument cijom upotrebom poverilac nema potrebu daposeze za prinudnom naplatom svog potrazivanja jer se u svakomtrenutku moze obratiti banci i od nje zahtevati isplatu navedene sume.Bankarska garancija je sredstvo obezbedjenja placanja, i ovde je zasticenasamo jedna strana, bilo kupac bilo prodavac, tj. ona strana u ciju se koristgarancija izdaje.

34. Kako se vrse elektronska placanja?

Elektronska placanja se vrse upotrebom savremene tehnologije. Placanja

se uglavnom vrse putem ATM (Automatic Teller Machine)automata/bankomata, koji omogucavaju isplatu/uplatu gotovine, stanje naracunu, prenos, davanje izvodasto je sve dostupno korisniku kartice.Elektronska placanja se vrse i pomocu SWIFT tehnologije specijalizovanemedjunarodne bankarske kompjuterske mreze, kao i putem kliring kuca institucija za obracun sredstava koji omogucava izravnavanje.

35. Sta je SWIFT?

SWIFT (Society Worldwide Interbank Financial Telecommunication)

bankarski servis, svetski standard u bankarskom poslovanju, kojiomogucava razmenu standardizovanih poruka izmedju raznorodnihfinansijskih institucija: banaka, berzi, platnih sistema, brokera, dilerasame poruke se odnose na placanja, trgovinu, HOV i ostalo. SWIFT pruzakorisnicima sigurnost placanja, snizavanje troskova, upravljanje rizikom ipoboljsanje automatizacije.

36. Kako se odvijao razvoj medjunarodnog bankarstva?

Medjuzavisnost razvoja i jacanja medjunarodne trgovine i globalnihfinansijskih odnosa u svetskoj ekonomiji neposredno su uticali nakompleks pitanja vezanih za aktivnosti banaka u prekogranicnim

13


14/30

poslovima. Funkcionisanje medjunarodne privrede je determinisanoefikasnoscu poslovanja bankarske industrije. Zajmoprimci sada mogudobiti kredite od vise banaka, i banaka koje funkcionisu na teritorijimnogih drzava, i to u bilo kojoj novcanoj jedinici. Bankarski sistemirazlicitih drzava ne funkcionisu odvojeno, vec su u stalnoj medjuzavisnosti,

uzajamnom uticaju i delovanju. Razvoj medjunarodnih ekonomskih odnosaneizbezno dovodi do pojave inostranosti u nacionalnim bankarskimsistemima: prodor stranog kapitala u bankarski sektor domace drzave,razvoj medjunarodne i regionalne saradnje, formiranje vangranicnih trzistaza bankarske uslugeMedjunarodno bankarstvo je kompleks koji je pre svega u funkciji sistemamedjunarodnih placanja, sto podrazumeva redovno i blagovremenoobavljanje poslova medjunarodnog platnog prometa i uspostavljanje siromsveta medjubankarskih korespondentskih i kontokorentnih odnosa i veza.Savremeno medjunarodno bankarstvo dobija svoju pravu fizionomiju onogtrenutka kada banke koje su, recimo, poslovale u Evropi pocele da dajuzajmove u valuti koja nije domaca, vec je u americkim dolarima ili jenima.Savremene banke primaju depozite i daju zajmove u stranim valutama,cime poslovi vise nisu ograniceni na domace valute i domace finansijskecentre. Finansijske transakcije se vrse na lokacijama koje su daleko odmaticne zemlje valute u kojoj se vrsi operacija. Pod medjunarodnimbankarstvom se podrazumeva bankarsko poslovanje u prekogranicnimrelacijama i bankarsko poslovanje koje identifikuju operacije medjuvalutama.Jacanje medjunarodnog bankarstva nakon Drugog svetskog rata odrazilose preko velicine i rasprostranjenosti bankarskih operacija. Bankarske

mreze su znacajno prosirene, a ojacao je i stepen poslovnosti banaka.Sirenje obima tzv. off shore operacija i pojava evrotrzista, takodje suuticali na razvoj modernog medjunarodnog bankarstva. Banke se moguidentifikovati kao:

a) domaceb) banke koje poseduju/kontrolisu stranci

I domace i strane banke obavljaju poslove sa stanovnistvom i poslove kojise odnose na pravna lica. Kljucna razlika se svodi na razliku u valuti u kojojse aranzira bankarsko posredovanje. Sto se tice poslova medjunarodnogplacanja, tu se radi o poslovima u valutama koje nisu domace vec strane dakle slobodne od lokalnih ogranicenja i rezima monetarnih vlasti. Banka

je medjunarodna ukoliko koristi svoje operacije u cilju medjunarodnihplacanja. Ukoliko banke nude medjunarodne usluge i usluge na globalnojosnovi, one se stvarno svojim posrednickim uslugama ukljucuju umedjunarodnu trgovinu. Ako banka nudi svoje posrednicke uslugemedjunarodnih placanja, ona se ponudom tog servisa ukljucuje umedjunarodne trgovinske aktivnosti.

37. Kako se razvijalo multinacionalno bankarstvo?

Razvojem mreze korespondenata i osnivanjem ogranaka i filijala uinostranstvu, bankarstvo se postepeno transformise u multinacionalnobankarstvo. To je visa faza medjunarodnog bankarstva, jer ona promovise

14


15/30

pojavu i izgradjivanje, ne samo korespondentskih i kontokorentnih veza,vec i internacionalizovane mreze bankarskih jedinica, tj. razvoj mrezemultinacionalnih banaka dakle razvoj multinacionalnog bankarstva. Onopodrazumeva bankarske operacije koje se izvode iz vise razlicitih zemalja inacionalnih sistema. Ono obuhvata i off shore aktivnosti domacih banaka.

Osnovni razlog za nastajanje multinacionalnih banaka lezi u ulozi banakakao vrsioca usluga multinacionalnim korporacijama koje posluju u raznimdelovima sveta.

38. Sta su to sindicirani krediti?

Sindicirani krediti nastaju kada se vise banaka ugovorom udruze zazajednicku dodelu finansijskih kredita, narocito vecih. U njima ucestvujubanke iz vise zemalja, a glavni cilj je da se bolje rasporedi, omeksa iliumanji rizik, sto je u medjunarodnim poslovima odobravanja (velikih)kredita veoma znacajno.

39. Koji su savremeni bankarski proizvodi i usluge?

Novi bankarski proizvodi i usluge su:a) obrada informacijab) konsultativne uslugec) razvoj kompjuterskog softverad) kreditiranje stanovnistva

e) uzajamni fondoviBankarski proizvod je izraz nove poslovne filozofije u bankama, kojaprozima sve nivoe bankarskog poslovanja od poslova sa stanovnistvomdo medjunarodnog bankarstva. To je kombinacija i skup razlicitih usluga,blok kombinovanih usluga, koje resavaju probleme i potrebe klijenata nazadovoljavajuci nacin (za koje je on spreman da plati adekvatnu naknadu).

40. Koji su osnovni faktori razvoja medjunarodnog bankarstva?

Da bi se medjunarodno bankarstvo razvijalo, banke ce morati da imaju

kontinuirani rast svojih aktiva, tj. svog dohotka utemeljenog nakonkurentnim prednostima u okviru medjunarodnih finansijskih trzista. Dabi ostvarile ovako definisani glavni cilj svog razvoja, bankama ce bitipotreban jedan vazan faktor: medjunarodnim merama i proceduramauredjen okvir u kome se bankarski proizvodi mogu prodavati po cenamakoje na adekvatan nacin drze pod kontrolom rizike pri upravljanjukapitalom. Razvoj informacione tehnologije ce u bankama otvarati prostorza aktivnosti u globalnoj ekonomiji. Samo adekvatno pozicioniranje bankemoze stvoriti uslove i realne izglede za rast i pozitivan razvoj bankarskogpreduzeca. Takodje, vazni su i cvrsti eticki standardi, tj. posten odnosprema klijentima.

15


16/30

41. Sta je investiciono bankarstvo?

Investiciono bankarstvo obuhvata investicione aktivnosti koje banke cine usvoje ime i za svoj racun radi svojih poslovnih potreba, kao i investicioneusluge u oblasti HOV koje banke pruzaju privredi i stanovnistvu. Banke

obicno ulazu u akcije, drzavne zapise, obveznice, akcije Obavljanjemovih poslova, banke obezbedjuju sebi dodatne izvore prihoda.

42. Sta je off shore bankarstvo?

Off shore bankarstvo su bankarske operacije koje se sprovode uodredjenoj zemlji, ali u stranoj valuti. Radi se o poslovima znacajnog obimabankarskog posredovanja.43. Kako se formiraju bankarski konzorcijumi i koja je njihova svrha?

Bankarski konzorcijumi ili multinacionalne banke, su specijalizovanekreditne institucije koje su zajednicko vlasnistvo banaka iz razlicitihdrzava. To su banke koje su osnovane od strane nekoliko finansijskihinstitucija, obicno iz razlicitih zemalja (npr. osiguravajuca drustva, banke,penzioni fondovi, osiguranja) radi udruzivanja sredstava. Glavnaaktivnost jeste davanje zajmova u evrovalutama glavnim klijentima,multinacionalnim kompanijama, kao i javnim korporacijama u zemljama urazvoju. Drugi znacajan razlog osnivanja je da te banke pruzaju svojimklijentima mogucnosti za kratkorocna ulaganja, nude raznovrsne rokovedospeca za depozite i pruzaju brojne mogucnosti u oblasti deviznogposlovanja. Konzorcijske banke su u stanju da brzo donose odluke u

pogledu kreditiranja i ispoljavaju vecu fleksibilnost u vezi sa uslovimakredita. Njihova sposobnost da prikupe znatne iznose na evrovalutnomtrzistu je pojacana ugledom i kreditnom sposobnoscu njihovih osnivaca.Potreba za takvim osloncem je glavni faktor zbog koga su evropske bankenastojale da osnuju konzorcijume zajedno sa americkim bankama. Akonastane vanredna potreba za dolarima, i bude tesko da se oni dobiju uodgovarajucim iznosima i po razumnom kursu, od americkih akcionara seocekuje da priskoce u pomoc i obezbede neophodna sredstva iz svojihsopstvenih izvora.Specificna struktura bankarskog organizovanja je bankarski konzorcijum.To je oblik bankarskog organizovanja koji pruza institucionalne okvire i

mogucnosti za saradnju na ostvarivanju odredjenih ciljeva razvoja izmedjudomacih i stranih banaka. Vidovi saradnje mogu biti:

a) kreditni aranzmani pomocu kojih se daje podrska plasmanupojedinih vrsta robe u medjusobnoj razmeni zemalja cije su bankeclanice konzorcijuma

b) proizvodna kooperacija, zajednicka ulaganja i drugi visi oblicisaradnje u ekonomskim odnosima sa inostranstvom

c) zajednicki nastup privrednih subjekata iz zemalja cije su bankeclanice konzorcijuma na trecim trzistima u svetu, kao isporukaopreme, izvodjenje investicionih radova

44. Kako se upravlja rizikom u bankama?

16


17/30

Bankarstvo na veliko karakterise manji broj velikih komitenata (javnapreduzeca, vlade, multinacionalne kompanije). Banke ovog tipa seobezbedjuju od rizika nelikvidnosti primenom tzv. principa uskladjivanja,odnosno koncepcijom koja kratkorocne izvore sredstava uskladjuje sa

bancinim potrebama za drzanjem kratkorocnih sredstava uz svodjenje naminimum. Tako svaka banka snosi parcijalni rizik. Banke koje su u paketu,odnosno banke koje daju zajmove, mogu se smatrati nosiocimakombinovanog rizika. U medjunarodnom bankarstvu, velike rizike pokrivamnostvo nezavisnih nosilaca rizika (nekoliko hiljada banaka za velikezajmove) koji ucestvuju u aranzmanu. Specificna vrsta rizika je rizik zemljeu koju se investira (platno-bilansni deficiti, finansiranje razvoja zemalja urazvoju i tranziciji).Postoji i hedzing, poslovno-finansijska strategija sa ciljem da se izbegne iliumanji rizik kod jedne operacije preduzimanjem druge, odnosno nekogdrugog kompenzatornog rizika.

45. Koje su strukturne promene u medjunarodnom bankarstvu?

Strukturne promene u bankarskom sektoru su neminovne. Dolazi do novihfuzionisanja banaka, u funkciji ekonomije obima bankarskih aktivnosti.Banke ce napustati periferne aktivnosti i koncentrisati se na one kojedonose konkurentske prednosti na trzistu. Najbolje banke ce jacati svojekreditne i druge standarde, i u skladu sa novim zahtevima svojih klijenatapoboljsavati adekvatnost kapitala i svojih aktiva. Rast svetske privrede i

medjunarodnih trgovinskih tokova ce takodje zahtevati inoviranebankarske proizvode. Savremena tehnoloska dostignuca kao sto jeelektronsko bankarstvo ce omoguciti da bankarske jedinice mogu vrsitiusluge sirom sveta bez mreze filijala, sto ce imati uticaj na nacinorganizacije poslova i zaposljavanja u bankama. Medjunarodna bankarskatrzista danas karakterise visok stepen konkurencije. Barijera za ulazak naodredjena trzista skoro da nema. Domaca bankarska trzista su uglavnominternacionalizovana. Postoji veliki broj diferenciranih proizvoda i niskihcena usluga, odnosno proizvoda velikog obima. Ovako ostvarivanjekonkurentnih prednosti na trzistu bankarskih usluga moze imati realnuosnovu i dobre izglede za pozitivan razvoj. Problemi mogu biti posebno

naglaseni kod multinacionalnih banaka, gde filijale u razlicitim zemljamasu zaista skupe za odrzavanje, a povlacenje sa odredjenih lokacija stetirenomeu banke.

46. Sta je medjunarodni monetarni sistem i koje su njegove osnovneinstitucije?

Medjunarodni monetarni sistem je skup medjunarodnih sporazuma iinstitucija kojima se uredjuje medjunarodna likvidnost, konvertibilnostjedne valute u drugu i u sredstva rezervi, kao i procedure kojima se

17


18/30

regulise postizanje eksterne ravnoteze (preko promena deviznog kursa ilidrugim merama). To je skup medjunarodnih sporazuma o strukturimedjunarodnih placanja, te skup medjunarodnih institucija imedjunarodnih pravila koje ta placanja omogucuju ili olaksavaju. Ciljevimedjunarodnog monetarnog sistema:

a) uravnotezen razvoj medjunarodne trgovine doprinos jacanju iodrzavanju odredjenog stepena zaposlenosti i realnog dohotkakao izvornih ciljeva ekonomske politike

b) stabilnost valutnih kurseva odrzavanje valutne ravnoteze iizbegavanje konkurentnih depresijacija kursa

c) ostvarivanje multilateralnog sistema placanja za redovnaplacanja medju clanicama i uklanjanje valutarnih ogranicenja kojastoje na putu razvoja svetske trgovine

Tri su kljucne institucije medjunarodnog monetarnog sistema:a) MMF Medjunarodni monetarni fondb) Evropski monetarni sistem sa Evropskom centralnom bankomc) Banka za medjunarodna poravnanja u Bazelu

47. Sta je Evropska monetarna unija?

Evropski monetarni sistem EMS, jeste politicki i pravni okvir ostvarivanjamonetarne saradnje izmedju evropskih zemalja. Ciljevi EMS: uspostavljanjeveceg stepena monetarne stabilnosti u EZ, podrska trajnom i stabilnomrastu, ujednacavanje zivotnog standarda i smanjenje regionalnih razlika uEZ. Druga faza razvoja EMS-a jeste Evropski monetarni fond.

U okviru EMU funkcionise Evropski monetarni institut, koji je imao zazadatak da pripremi osnove za jedinstveni evropski novac i dobre vezeizmedju nacionalnih centralnih banaka i Evropske centralne banke. 1996gdoslo je do stvaranja jedinstvenog evropskog novca eura, ciju politikuvodi Evropska centralna banka, a to je ujedno i zavrsna faza razvoja EMS-a.Evropska centralna banka je institucija koja definise i sprovodi evropskumonetarnu politiku, upravlja kursnim operacijama i obezbedjuje dobrofunkcionisanje sistema placanja. ECB i centralne banke zemalja EU cinenovu institucionalnu celinu nazvanu Eurosistem.

48. Koja je uloga i znacaj MMF-a?

MMF je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija sa sedistem uVasingtonu, sa preko 180 zemalja clanica. Osnovni ciljevi MMF:

a) razvijanje medjunarodne monetarne saradnjeb) razmatranje problema iz oblasti funkcionisanja medjunarodnog

monetarnog sistemac) odrzavanje stabilnosti deviznih kursevad) podsticanje multilateralizacije sistema placanja po tekucim

transakcijamae) otklanjanje deviznih ogranicenja radi povecanja obima svetske

trgovine

18


19/30

f) pruzanje finansijske pomoci zemljama clanicama radiprevazilazenja platnobilansnih neravnoteza

g) podrzavanje ravnomernog rasta medjunarodne trgovine, cime sedoprinosi odrzavanju visokog nivoa zaposlenosti i realnog dohotkau svetu

Mere ekonomske politike jedne zemlje su predmet diskusija prilikomredovnih konsultacija koje Fond obavlja sa svakom zemljom clanicom. Akotom prilikom Fond konstatuje da je neka mera suprotna ciljevima Fonda,obicno sledi njegova reakcija, koja ide do uskracivanja mogucnostiodnosnoj zemlji da koristi sredstva kod Fonda. Da bi clanica Fonda koristilasredstva, ona mora da ga ubedi u racionalnost mera koje zeli dapreduzima za prilagodjavanje u privredi ili ne treba da se obraca Fondu sazahtevom za koriscenje sredstava. Fond je u stanju da utice na ekonomskupolitiku neke zemlje clanice samo kad ona koristi njegova sredstva. Fondima veoma raznovrsno podrucje aktivnosti. Pored finansijske, pruzatehnicku i drugu strucnu pomoc, predstavlja centralnu institucijumedjunarodnog monetarnog sistema i angazuje se na brojnim pitanjima izoblasti trgovine i razvoja.

49. Koji su oblici finansijskog angazovanja MMF-a?

Osnovni vid finansijske aktivnosti Fonda je odobravanje finansijskihsredstava zemljama clanicama koje imaju privremene kratkorocneplatnobilansne teskoce i finansijska podrska ekonomskom stabilizacionomprogramu zemlje clanice kojom ona namerava da prevazidje teskoce u

bilansu placanja. Programe prilagodjavanja Fond podrzava svojimsredstvima ili kataliziranjem iz brojnih izvora. Ocena Fonda da jestabilizacioni program jedne zemlje clanice razuman stvara uslove zadodatno zaduzivanje te zemlje na trzistu kapitala. Program stabilizacijekoji je dogovoren sa Fondom predstavlja za komercijalne banke programkoji smanjuje rizik. Uslovi u pogledu ekonomske politike zajmoprimca surazliciti od obima sredstava koja se koristi kod Fonda. Ako iznos nepremasuje polovinu kvote, uslovi su relativno blagi, a preko toga su sveostriji. Pored monetarno-kreditne politike i politike kursa, tipican programukljucuje mere fiskalne politike (smanjenje javnih rashoda, povecanjeoporezivanja), povecanje domacih kamatnih stopa i cena proizvodjaca do

realnih nivoa, politiku povecanja investicija i poboljsanja njihoveefikasnosti, liberalizaciju spoljnotrgovinskog i deviznog rezima iogranicavanje nadnica (licnih dohodaka). Procedure i politika Fonda kojase odnosi na koriscenje njegovih sredstava poznate su kao uslovljenost.Konkretni uslovi za koriscenje redovnih sredstava kod Fonda, u pogleduekonomske politike zajmoprimca, razliciti su za svaku kredinu transu. Njihima 4, a svaka odgovara cetvrtini kvote zemlje clanice. Veoma je ostrauslovljenost ako se koriste tzv. vise kreditne transe, posebno treca icetvrta. Fond resava povoljno ovakve zahteve kad se uveri da podrzavazdrav program kojim se namerava uspostavljanje ili odrzavanje trajnijestabilnosti platnog bilansa zemlje clanice, uz realan kurs. Stoga jepotrebno da zemlja clanica prezentira program ozdravljenja privrede, kojiukljucuje mere ekonomske politike koje ona namerava da sprovodi u

19


20/30

periodu u kome koristi sredstva. Kod koriscenja sredstava po visimkreditnim transama, Fond utvrdjuje dinamiku koriscenja i svaku ratuuslovljava izvrsavanjem preuzetih obaveza od strane zemlje clanice upogledu sprovodjenja ekonomske politike koja cini osnovu stabilizacionogprograma, dogovorenog sa Fondom. Kriterijumi koje je Fond najcesce

primenjivao za spoljni sektor kod koriscenja sredstava po visim kreditnimtransama, odnose se na: devizna, trgovinska ili uvozna ogranicenja; nalimitiranje deficita tekuceg bilansa; limitiranje deviznih rezervi ukonvertibilnim valutama; limitiranje zaduzivanja u inostranstvu. Ostrauslovljenost je razlog sto su zemlje u razvoju koristile sredstva kod Fondau relativno malom obimu.

50. Koja je uloga i znacaj Evropske centralne banke?

ECB je institucija koja definise i sprovodi evropsku monetarnu politiku,upravlja kursnim operacijama i obezbedjuje dobro funkcionisanje sistemaplacanja. ECB je najuze povezana sa evrom novim novcem EU. Saprojektom monetarne unije rodjen je novi novac evro, a sa njim i novacentralna banka, cija primarna funkcija je da se posveti evru, da budecuvar njegove vrednosti ali i bezuslovni, neprikosnoveni i nezavisniprotagonist njegove mocne upotrebe. ECB i centralne banke zemalja EUcine jednu novu institucionalnu celinu nazvanu Eurosistem. Uporedo saovim sistemom i dalje funkcionise i evropski sistem centralnih banaka kojiobuhvata svih 25 drzava EU. On ima produzenu svrhu zbog otvorenogprocesa prosirenja EU novim drzavama. Glavna karakteristika nacina rada

ECB je potpuna nezavisnost u ispunjenju njene misije. ECB:a) definise i sprovodi monetarnu politiku u zoni evrab) vodi operacije kursa, odrzava i upravlja deviznim rezervama

drzava u zoni evra, emituje novcanice u zoni evrac) promovise dobro funkcionisanje sistema placanja u zoni evra

Glavni cilj Eurosistema je da odrzi stabilnost cena u zoni evra. Nacionalnecentralne banke imaju za zadatak sprovodjenje mera monetarne politikedogovorene u ECB.

51. Koja je uloga i znacaj Banke za medjunarodna poravnanja?

Najstarija medjunarodna finansijska institucija Banka za medjunarodnaporavnanja, osnovana je u Bazelu 1930g gde se raspravljalo o Nemackimobavezama za reparacije posle Prvog svetskog rata. Glavne ucesnice ratau dogovoru sa vladom neutralne Svajcarske odlucile su da se osnujemedjunarodna banka u Bazelu, u kojoj bi samo centralne banke bileclanice. BIS (The Bank for International Settlements) je trebao da snosiodgovornost za poravnanja vezana za reparacije. Primarni cilj banke jebio uspostavljanje saradnje izmedju centralnih banaka. BIS je trebalo daodigra vaznu ulogu u obnovi normalnih tokova placanja u posleratnojEvropi. Kada se medjunarodni novac americki dolar nasao pod pritiskom,BIS je organizovala medjusobne kreditne linije (poznate kao svoparanzmani) izmedju centralnih banaka. Ove linije su mogle da se koriste za

20


21/30

odrzanje deviznog kursa i cene zlata. BIS vise nije tretirana kao privatniklub evropskih centralnih banaka, vec kao glavni medjunarodni forum zakonsultacije i saradnju izmedju centralnih banaka. Najvazniji sektori u BIS-u su monetarni, ekonomski i bankarski sektor, koji obavlja trzisne ifinansijske transakcije. BIS je osnovana kao centralna banka centralnih

banaka, ali u mnogim aspektima ona funkcionise kao komercijalna banka.Centralne banke daju depozit BIS u vidu svojih zvanicnih rezervi i ona ihponovo investira na evrotrzistu ili na nacionalnim trzistima. Bankarskafunkcija koju obavlja BIS ukljucuje i davanje kredita za likvidnostcentralnim bankama. Ovo je direktna posledica najvaznije funkcije BIS unapredjenja saradnje izmedju centralnih banaka. BIS je mesto mesecnihsastanaka guvernera centralnih banaka i njihovih najblizih saradnika. To jeodlicna prilika za razmenu ideja o trenutnoj situaciji na trzistu novca istranim deviznim trzistima. Banka prikuplja mnoge statisticke podatke zacentralne banke, narocito o medjunarodnim trzistima kapitala imedjunarodnim kreditima. BIS je izgradila najvecu bazu statistickihmonetarnih podataka u svetu. BIS izvestava o znacajnim trendovima iskrece paznju na moguce poremecaje i nepravilnosti. Od 1982ginteresantni su krediti za premoscavanje nelikvidnosti organizovane odstrane BIS. Ovakvo finansiranje se odobrava zemljama u razvoju kojeimaju velika dugovanja i probleme sa likvidnoscu, a prihvatile su programprilagodjavanja IMF (International Monetary Fund). BIS ima jedinstvenu iveoma nezavisnu poziciju medju medjunarodnim finansijskiminstitucijama.

52. Koja je uloga i znacaj Svetske banke?

Svetska banka formirana je 1945g kao jedna od dve Bretonvudskeinstitucije. Imala je za cilj da doprinese podizanju zivotnog standarda uzemljama clanicama. Ona je taj cilj ostvarivala, odnosno jos ga ostvaruje,na 2 nacina:

a) dugorocno finansiranje obnove u ratu razorenih privredaevropskih zemalja osnovna aktivnost Banke do sredine 50-ihgodina

b) dugorocno finansiranje privrednog razvoja zemalja u razvojuclanice Banke osnovna aktivnost Banke od sredine 50-ih godina

na daljeMedjunarodna banka za obnovu i razvoj poznata, jos kao Svetska banka,osnovana je istim sporazumom kao i IMF (International Monetary Fund), naKonferenciji u Bretonvudsu. Banka je osnovana za oblast medjunarodnogsrednjorocnog i dugorocnog finansiranja. Osnovni ciljevi Banke se moguidentifikovati:

a) pomaganje obnove i razvoj proizvodnje u privredno nedovoljnorazvijenim zemljama clanicama, tj. podsticanje privatnihinvestitora za ulaganja u projekte ovih zemalja

b) davanje garancija ili participacija u zajmovima, vlastitim ilipozajmljenim sredstvima za projekte u zemljama u razvoju

21


22/30

c) podrska u razvoju medjunarodne trgovine i odrzavanje ravnotezeu platnim bilansima podsticanjem medjunarodnih investicija radirazvoja proizvodnih snaga zemalja clanica

Za zemlje clanice interesantni su i drugi poslovi koje obavlja Banka:analiticko sagledavanje ekonomskih problema i tehnicko-tehnoloskih

resenja ili edukacija kadrova za ekonomska, finansijska i tehnicko-tehnoloska pitanja (u tu svrhu Banka je osnovala Institut za ekonomskirazvoj i obucavanje kadrova). Formiranje kapitala Banke determinise:ucesce zemalja clanica, sredstva koja Banka mobilise sa medjunarodnogtrzista kapitala, otplate ranije datih kredita i sredstva iz ostvarene dobiti izposlovanja Banke. Najveci deo potrebnih sredstava Banka osiguravazaduzivanjem na medjunarodnom trzistu, odnosno kod vlada pojedinihzemalja, njihovih centralnih banaka, kod poslovnih banaka putem kredita iemisijom HOV. Odobravanjem kredita (srednjorocnih i dugorocnih) idavanjem garancija Banka realizuje svoju poslovnu politiku. Bankaodobrava zajmove prvenstveno za finansiranje konkretnih projekata, aretko i za opste razvojne potrebe. Banka odobrava kredite i daje garancijeza one investicione projekte koji imaju svoje ekonomsko opravdanje i kojice nakon stavljanja u pogon svojom rentabilnoscu omoguciti urednoservisiranje kredita.

53. Koja je uloga i znacaj Evropske banke za obnovu i razvoj?

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD European Bank forReconstruction and Development) ciljevi osnivanja Banke su fokusirani

na zemlje bivseg socijalistickog bloka odnosno zemlje Centralne i IstocneEvrope da bi se podstakao prelazak na otvorenu trzisnu privredu i pomoglonjihovo ukljucivanje u medjunarodnu ekonomiju. Banka ima 59 clanica,ukljucujuci i 2 institucije EU i Evropsku investicionu banku. Clanice Bankesu i neke vanevropske zemlje, ali je uslov da budu clanice MMF. Bankaodobrava kredite vladama pojedinih zemalja, lokalnim vlastima i privatnimfirmama, direktno ili posredstvom domacih finansijskih organizacija(poslovnih banaka). Krediti se uglavnom daju srednjim i malimpreduzecima, za podrsku procesu privatizacije i za zajednicka ulaganja.Banka takodje osigurava strane investicije, daje garancije i pruza savetepri ulaganju kapitala. Banka je spremna i sposobna da snosi rizike sto je

rezultat njene akcionarske osnove. Banka ima slican pristup projektnimpostupcima: da bi se mogao uzeti u obzir, projekat mora biti komercijalnoodrziv. Cene njenih proizvoda i usluga se odredjuju na komercijalnojosnovi. Banka obezbedjuje direktno finansiranje za projekte u privatnomsektoru, restrukturisanje i privatizaciju, kao i za finansiranje infrastrukturekoja bi trebalo da ih podrzi. Banka posebnim aktivnostima podstice drugeinvestitore da ucestvuju u projektu cime povecava ukupno raspolozivasredstva za finansiranje izabranog projekta.

54. Koja je uloga i znacaj Evropske investicione banke?

22


23/30

Evropska investiciona banka je najstarija evropska banka. Ona jefinansijska institucija EU, a finansira investicione projekte kako bi doprinelauskladjenijem razvoju regiona Evrope. EIB (European Investment Bank) sefinansira iz pozajmica na trzistu kapitala. Zahvaljujuci tome, u mogucnostije da mobilise pod vrlo konkurentnim uslovima znacajnije obime

finansijskih sredstava, neophodnih za podrsku investiranju. EIB funkcionisebez profitnih ciljeva. Poslovna politika banke pociva na kriterijumima:finansiranje pre svega projekata koji povecavaju konkurentnost evropskimindustrijskim granama, pomazu i unapredjenju aktivnosti malih i srednjihpreduzeca, omogucavaju stvaranje trans-evro mreze (transport,telekomunikacije i prenos energije), doprinose zastiti prirodne i gradskeokoline ili poboljsavaju situaciju u zdravstvu, obrazovanju i informatickihtehnologija. Takodje, Banka vodi racuna da se projekti prioritetnoostvaruju u manje razvijenim regionima. Znacajni deo svog finansijskogpotencijala Banka usmerava u zemlje koje imaju status kandidata zaulazak u EU.

55. Koje su vanevropske regionalne razvojne banke?

Vanevropske regionalne razvojne banke su banke zemalja americkog,africkog i azijskog kontinenta, ciji je cilj unapredjenje regionalnog razvojatih zemalja. To su:

a) interamericka banka za razvojb) africka banka za razvojc) azijska banka za razvoj

d) islamska banka za razvoje) istocnoafricka banka za razvojf) arapska banka za privredni razvoj Afrikeg) medjunarodna banka zemalja Zalivah) arapski monetarni fondi) fond OPEC-a za medjunarodni razvoj

56. Koje vrste banaka postoje u svetu?

To su:

a) depozitne (komercijalne)b) investicionec) univerzalned) mega poslovnee) specijalizovane i granskef) hipotekarneg) lombardneh) regionalne poslovne

Banke se mogu identifikovati kao:c) domaced) banke koje poseduju/kontrolisu stranci

23


24/30

57. Koje su najvece medjunarodne i multinacionalne komercijalne banke?

Najvece svetske komercijalne banke su:a) japanske Mizuho Holdings, kao i Sumitomo Mitsui Banking

Corporation, Bank of Tocyo-Mitsubishi i Norinchuikin Bank

b) americke JP Morgan Chase, Citigroup, Bank of America i MorganStenley Dean Witter

c) nemacke Deutsche Bank i Bayerische Hipo-und Verieinsbankd) francuske UBS i BNP Paribase) britanske HSBC, Royal Bank of Scotland i Barclays Bank

Najvece evropske banke su one iz Nemacke, Francuske, Velike Britanije,Italije, Holandije i Spanije; u centralnoj Evropi to su banke iz Poljske,Madjarske, Ceske Republike i Slovenije.

58. Kako nastaju finansijski konglomerati?

Finansijski konglomerati su specificne organizacione forme. Ove se radi oinstitucijama za potpuniji finansijski servis, za svaku individualnu potrebu.Sama organizaciona struktura je razlicita, a moze obuhvatiti: komercijalnebanke, osiguranje, mrezu robnih kuca, hipotekarne banke, investicionebankeradi se o integracijama i akvizicijama razlicitog tipa.

59. Kako se kontrolise kretanje kapitala?

Kontrola transakcija kapitala, koja obuhvata unutrasnje i spoljasnjekretanje kapitala, obicno se uspostavlja da bi se ojacali neki ciljeviekonomske politike. Radi se o dugorocnim ciljevima koji se odnose namakroekonomsku politiku. Kontrola moze imati za cilj da se kapitalprivrednih jedinica, banaka i stanovnistva lokalno investira, ili da odredjenividovi ekonomske aktivnosti budu rezervisani delimicno ili potpuno zadomace klijente. Kontrola kretanja kapitala je usko povezana sa ostalimmerama monetarne politike, koje su kreirane tako da uticu na rezervekratkorocnih monetarnih i finansijskih instrumenata. Ciljevi kontrole su i:izbegavanje nezeljenih precenjivanja ili obezvredjivanja valute, smanjenjepromenljivosti deviznog kursa i sprecavanje promasaja domacih

monetarnih ili fiskalnih mera usmerenih na nivoe investiranja ili sveukupnetroskove, kroz nadoknadu priliva ili odliva spoljasnjeg finansiranja. Uslucajevima inostranog direktnog ulaganja (FDI), kao i kod srednjorocnih ilidugorocnih investicija u HOV, kontrola moze imati:

a) oblik procedure licenciranjab) oblik poreza uvedenih na nabavku HOV u inostranstvu od strane

domacih rezidenatac) oblik dva devizna kursa

Kontrola na kratkorocnim kretanjem kapitala raspolaze veoma velikimbrojem metoda. Na kratkorocna kretanja kapitala ne uticu uvekkratkorocni finansijski instrumenti. Kontrola kratkorocnih kretanja kapitalamoze obuhvatiti tehnike koje su aktuelne u slucajevima stranog direktnogulaganja (FDI) i srednjorocnih i dugorocnih ulaganja u HOV. Ona takodje

24


25/30

mora biti usmerena na nacine u kojima pojedinci i preduzeca dajuzajmove, obezbedjuju investicije, daju pozajmice ili na drugi nacinzauzimaju finansijske pozicije na kratak rok. Kontrola spoljasnjih kretanjakapitala nemoguca je bez opstih mera devizne kontrole kao sto su: zahteviza zvanicno odobrenje za otvaranje racuna stranih banaka, ogranicenje u

visini i upotrebi svojine u valuti u inostranstvu, ogranicenja kod deviznogiznosa koji putnici mogu podici u inostranstvu, regulative koje se odnosena fizicki izvoz i uvoz vucenih menica, HOV, polisa osiguranja i novcanicaKontrola unutrasnjeg kretanja kapitala ukljucuje one mere koje suusmerene na kretanja srednjorocnog i dugorocnog stranog ulaganja.Ogranicenja u kretanju mogu se prosiriti na druge finansijske instrumentekao sto su kratkorocne menice i papiri sa utvrdjenim dohotkom i sarelativno kratkim dospecem. Ostale mere obuhvataju: zabranu da bankeplacaju kamatu na depozite nerezidenata ili negativne kamatne stope naovakva salda, ogranicenja pasive banaka Alternativni pristup kontroli istimulisanju kretanja kratkorocnog kapitala su promene kamatnih stopa.

60. Koji su medjunarodni bankarski standardi i kodeksi?

To su:a) Principi za nadzor bankarskih organizacionih delova u inostranstvub) Medjunarodni dogovor o merenju kapitala i kapitalnim

standardimac) koji se odnose na transparentnost fiskalne, monetarne i

finansijske politike

61. Koja je uloga Bazelskog komiteta za bankarski nadzor?

Bazelski komitet je mehanizam medjunarodne koordinacije bankarskihpolitika. Cilj njegovog delovanja je: harmonizacija standarda za poslovanjebanaka, nadzor nad radom banaka i saradnja sa drugim medjunarodnimmehanizmima za koordinaciju finansijskih politika. Posebno se naglasavasaradnja i koordinacija mera sa Medjunarodnom organizacijom komisija zaHOV. Osnovna ideja ovog tela je bila u tome da standardi i smernice kojeutvrdjuje i objavljuje Bazelski komitet budu prihvaceni od strane nadzornih

organa ucesnika, odnosno da predstavljaju neobavezujuce konvencionalnesporazume za druge zemlje. Dva su glavna cilja Bazelskog komiteta:

a) jacanje zdravlja i stabilnosti sve vise medjuzavisnogmedjunarodnog bankarskog sistema

b) smanjenje postojecih nejednakosti u konkurenciji izmedju banakaosnovanih u razlicitim zemljama zbog razlike u propisima

Bazelski komitet ima zadatak da stalno unapredjuje efikasnost kooperacijei saradnje na pitanjima efektivne komunikacijske veze.

62. Koja je uloga MMF-a u koordinaciji bankarskih politika?

25


26/30

Svoj odnos prema potrebama medjunarodne koordinacije MMF je izrazio iutvrdio Kodeksom o transparentnosti u monetarnoj i finansijskoj politici.Radi se o Deklaraciji o principima, koju je Fond utvrdio u saradnji saBankom za medjunarodna poravnanja. Kodeks utvrdjuje pozeljnu praksutransparentnosti za centralne banke u vodjenju monetarne i finansijske

politike. Transparentnost podrazumeva:a) razumljiv, pristupacan i blagovremen nacin saopstavanja ciljeva

politikeb) odluke o politici moraju biti pracene odgovarajucom

argumentacijom, te podacima i informacijama koji se odnose namonetarnu i fiskalnu politiku

c) mora biti propisana odgovornost organa i agencija

Kodeks polazi od stava da transparentnost monetarne i finansijske politikemoze da se ojaca ako su ciljevi i instrumenti politike poznati javnosti i akoorgani vlasti mogu da preuzmu obavezu dace ih ostvariti. Stavljanjem naraspolaganje sto vise informacija o monetarnoj i fiskalnoj politici, dobrapraksa transparentnosti stimulise i mogucu efikasnost trzista.Transparentnost zahteva da centralne banke i finansijske agencije buduodgovorne tamo gde je monetarnim i finansijskim vlastima dat visokstepen autonomije. Transparentnost treba da doprinese efikasnostiodredjene finansijske politike. Ucesnicima na finansijskom trzistu trebaomoguciti da bolje procene kontekst finansijskog trzista i kontekstponudjene finansijske politike, te da tako smanje neizvesnost u pogledudonosenja odluka. Transparentnost pomaze u dobrom kreiranju politike, atime i celini finansijske i sistemske stabilnosti. Transparentnost nije sama

po sebi cilj, niti je zamena za teznju ka zdravoj politici. Transparentnost izdrava politika se dopunjuju. Kodeks MMF-a je podeljen na dva dela:a) na dobru praksu u monetarnoj politici centralnih banakab) na dobru praksu transparentnosti u finansijskoj politici finansijskih

institucija

63. Koja je uloga Banke za medjunarodna poravnanja u bankarskojkoordinaciji?

Banka za medjunarodna poravnanja (BIS Bank for International

Settlement) je jedna od najstarijih institucija na podrucju bankarstva.Osnovna ideja osnivanja Banke bila je u koordinaciji mera za placanjenemacke naknade stete iz Prvog svetskog rata, tj. za poravnanjafinansijskih potrazivanja izmedju evropskih zemalja. Ona je tehnicki agentza obracun potrazivanja i dugovanja zemalja ucesnica u posleratnomEvropskom programu za oporavak. Ona koordinira poslove centralnihbanaka Evrope, SAD, Kanade, Japana, Australije i Juzne Amerike. Takodje,neke centralne banke drze kod ove banke depozite, koje BIS koristi zatrgovinu vrednosnim papirima. Inace, BIS nekim centralnim bankamaodobrava i (kratkorocne) pozajmice i kredite.

64. Koje su Evropske bankarske direktive?

26


27/30

To su:a) Prva i Druga direktivab) direktive koje predstavljaju dopune/izmene navedenih osnovnih

direktiva direktiva o vlastitim fondovima, dirketiva o koeficijentu

solventnosti, preporuke o izlozenosti kreditnom rizikuc) bankarske preporuke i standardi koje donosi Evropski parlamentd) uputstva koja su vezana za usvajanje i prakticnu primenu

odredjenih propisa

65. Eticki kodeks kao oblik medjunarodne koordinacije banaka?

Etika je skup moralnih principa/vrednosti koji vode moralnoj duznosti; to jetakodje pridrzavanje visokih profesionalnih standarda. Snazna liberalizacijai jacanje medjunarodne bankarske aktivnosti su stvorili potrebu zauspostavljanjem etickih pravila za uredjivanje odnosa banaka sa njihovimklijentima, kao i izmedju sebe. Cilj je bio da se uspostave standardi zazdravu bankarsku praksu, ili detaljnije:

a) poboljsanje transparentnostib) postenje u poslovanjuc) jacanje poverenja u medjubankarskim odnosima, kao i u

poslovima sa komitentimaPostovanje i primena etickih vrednosti u poslovanju banaka determinisekoncepciju dobre poslovne etike. U toj projekciji, od ponasanja pojedinaca,tj. zaposlenih u finansijskim institucijama, naspram klijenata zavisi kvalitet

i nivo poslovne etike, a i ugled institucije u finansijskoj i privrednojjavnosti. Kvalitet poslovne etike zavisi od prirodnog ponasanja pojedinacanaspram ostalih ucesnika na finansijskom trzistu. Poslovni odnosi izmedjuucesnika na finansijskom trzistu su pre svega odnosi dva ravnopravnapartnera, od kojih jedan kupuje da bi zadovoljio svoje potrebe, a drugiprodaje da bi tom poslovnom operacijom obezbedio sebi odredjeneprihode ili uvecanje svoje imovine. Cilj je da operacija kupovina-prodajadonese korist za oba poslovna partnera. Uspesno partnerstvo na trzistu,koje podrazumeva obostrano isplative i korisne operacije, u stvari je bitnaeticka vrednost, prema kojoj oba partnera moraju imati isti odnos. Glavnieticki principi i standardi:

a) princip obostrane koristi i interesa nijedan od partnera se nesme osecati prevarenim ili izigranim; eventualne greske u proceniposla, ako se dosledno sledi princip obostrane koristi i interesa,mogu se jedino pripisati sebi, a ne poslovnom partneru

b) princip medjusobnog poverenja ima poseban znacaj za dobrofunkcionisanje finansijskih trzista; cesto se znacajni poslovniaranzmani i poslovi vecih vrednosti zakljucuju na rec; partnerikoji neguju ovu praksu realno drze do neprikosnovenog etickogprincipa koji se identifikuje kao medjusobno poverenje

c) princip dobrih namera podrazumeva da ucesnik na finansijskomtrzistu prema svom partneru (drugom ucesniku na trzistu)pristupa dobronamerno, sto znaci da nema namere da ga prevari,

27


28/30

izigra ili osteti, dakle da se ne ucini svom partneru nista sto ne bizeleli da se dogodi njima

d) princip poslovnog kompromisa i poslovne tolerancije podrazumeva dobar odnos prema partneru u fazi usaglasavanjasuprotnih interesa kupca i prodavca

e) princip demonopolizacije svog polozaja podrazumevaredukovanje dominantnog i monopolskog polozaja odredjenogucesnika na trzistu

f) princip konfliktnosti sopstvenih interesa determinisan je stavomo nemogucnosti spajanja zajednickih sa licnim interesima

g) princip poslovnog promasaja i tudjih gresaka najboljedemonstrira eticku snagu partnera u poslu, odnosno odlucan stavda se ucinjena greska ili poslovni promasaj prihvati kao rezultat isvojih cinjenja i ponasanja u fazi gradjenja poslovnog aranzmana

Primena medjunarodnih bankarskih standarda, tj. standardizacija ikodifikacija, kao i visoki profesionalizam, su glavni instrumenti u primeni iocuvanju etickih vrednosti i etickih principa.

66. Sta je Pariski klub i kako on funkcionise?

Pariski klub je neformalna grupa kreditora cija je uloga da koordinirajuresenja za probleme servisiranja otplate dugova od strane zemaljaduznika. Pariski klub je neinstitucionalizovana formacija, koja funkcionisetako sto se zemlje kreditori sastaju 10-11 puta godisnje (po potrebi icesce), i u diskusijama/sesijama predsedava zvanicnik zemlje domacina

Francuske. Prvobitni zadatak Pariskog kluba je bio obezbedjenje garancijaza izvozne kredite zemljama izvoznicama, pri cemu je problem neplacanjaposmatran i resavan kao problem nelikvidnosti. Preduslov koriscenjaolaksica je sticanje statusa prezaduzene zemlje, sto se dobija na baziinformacija dobijenih od strane zemlje duznika, MMF-a i drugihmedjunarodnih institucija. Merenje dubine duznicke krize se vrsi na osnovuvise indikatora:

a) analiza stanja bilansa tekucih transakcijab) priliv kapitala iz privatnih izvora (IMF, IBRD, medjunarodne

institucije)c) promena stanja monetarnih rezervi

d) sve ovo se poredi sa iznosom obaveza po osnovu otplate dugaStatus prezaduzene zemlje imaju one zemlje koje su prestale daotplacuju svoje dospele obaveze, ili postoji opasnost da nece biti umogucnosti da vrse otplate, i da ce prestati da placaju svoje dugove.Uslovljenost sadrzi obavezu zemlje duznika da prihvati i sprovodidogovorene aktivnosti, prvenstveno da uredno izvrsava buduca dospelaplacanja. Glavni principi u radu i delovanju Pariskog kluba su:

a) sesije/rasprave i donosenje odluka se odvijaju od slucaja doslucaja (case-by-case)

b) odluke se donose putem konsenzusac) zamlja se uslovljava implementacijom programa reformi koje su u

funkciji otklanjanja problema placanja (slicno kao i IMF)

28


29/30

Po pravilima i konvencijama Kluba, razmatraju se samo dugovi javnogsektora, i to srednjorocni i dugorocni dugovi.

67. Sta je Londonski klub i kako on funkcionise?

Londonski klub je neinstitucionalizovano udruzenje komercijalnih banakakoje razmatra pitanja od interesa za zajednicki nastup prema duznicima.Osnovna razlika izmedju Pariskog i Londonskog kluba je u tome stoLondonski klub servisira iskljucivo komercijalne kredite, dok se Pariskifokusira iskljucivo na kredite javnog sektora, tj. kredite vlada imedjunarodnih banaka. Londonski klub svakom problemu prilazi nadrugaciji nacin, imajuci u vidu specificnost i individualnost svakogkonkretnog slucaja (case-to-case study). On fokusira paznju iskljucivo naglavnicu duga, za razliku od Pariskog kluba koji u proces restrukturisanjaukljucuje i kamate. Procedura restrukturisanja dugova u Londonskom kubuse pokrece objavom zemlje duznika da nije u mogucnosti da isplacujedospele obaveze i da predlaze obustavu placanja tih obaveza ta objavaje poznata kao objava moratorijuma. Ona zaustavlja zajmodavce dapreduzimaju pravne mere protiv zemlje duznika, jer se dalji koraciocekuju u okviru Kluba:

a) zemlja duznik formira svoj pregovaracki timb) zemlja duznik se obraca svojim najvecim poveriocima radi

formiranja Savetodavnog odbora sprega izmedju zemlje duznika i njenihpoverilaca

c) Klub formira svoj Komitet za pregovored) organizuje se preliminarni informativni sastanak dogovara sedinamika sesija, vodi se rasprava o opstim uslovima reprogramiranja,raspravlja se o troskovima aranzmana, kamatama i kamatnim periodima

e) zakljucuju se ugovori o refinansiranju dugova

68. Koji je postupak medjunarodnog bankarskog kreditiranja?

Na evrotrzistu postoje kratkorocni i srednjorocni krediti, u zavisnosti oddospelosti placanja. Oni se dodeljuju u zaokruzenim iznosima od 10.000 do

10mil dolara. Evrokrediti spadaju u grupu diskrecionih kredita, jerzajmodavac ne zna ko ce biti krajnji korisnik kredita, u kojoj zemlji i zakakvu svrhu ce se on koristiti. Postoje krediti koji imaju klauzulu kojomzajmodavac ima pravo otkaza kao i oni koji imaju pokrice od kursnihrazlika (usled kursnih kolebanja). Ne evrotrzistu, najzanimljiviji suWindows dressing krediti krediti za uredjenje izloga, koji se uzimajuna rok do nedelju dana i to da bi banke krajen poslovne godine prezentiralidrzavnim organima sto bolji zavrsni racun i bilans (znaci ne uzimaju se zadalja plasiranja). Najpopularniji su Roll over krediti koji imaju funkciju dapopune prazninu izmedju kratkorocnog i dugorocnog finansiranja putemobveznica. Vazna karakteristika ovih kredita je to sto se bankama dajepravo na obnavljanje kredita (roll) svakih pola godine u zavisnosti odmogucnosti da se pribave potrebna sredstva na trzistu radi daljeg

29


30/30

medjunarodno

Documents