međunarodne ekonomske integracije

С Р Е Д Н Ј А Ш К О Л А

П Р Њ А В О Р

МЕЂУНАРОДНЕ ЕКОНОМСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ

М А Т У Р С К И Р А Д

Ментор: Ученик:Милован Којић, дипл.ек Милица Пејић

Прњавор, мај 2013. године

Meђународне економске интеграције

С А Д Р Ж А Ј

УВОД.................................................................................................................................3

ПРВИ ДИО

1. Европска унија .....................................................................................................4 - 51.1. Привредна снага европске уније ................................................................5 - 61.2. Трговинска политика Европске уније .......................................................6 - 81.3. Пољопривредна политика Европске уније ...............................................8 - 91.4. Монетарна политике Европске уније .....................................................10 - 121.5. Могуће проширење Европске уније .......................................................12 - 13

ДРУГИ ДИО

2. Интеграција земаља у развоју .........................................................................13 - 14

ТРЕЋИ ДИО

3. Остале интеграције у свјетској привреди3.1. Европска зона слободне трговине ( ЕФТА) ............................................15 - 163.2. Сјеверноамеричка зона слободне трговине ( НАФТА) .........................16 - 17

ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................... 18

ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................... 19

МИШЉЕЊЕ О РАДУ ................................................................................................... 20

2


У В О Д

Свјетска привреда је од почетка свога формирања имала тенденције ка интеграцији и тенденције ка дезинтеграцији. .Интеграција подразумијева организирање дијелова (елемената) у цјелину (структуру) која хармонично дјелује у постојању заједничких циљева, односно која садржи склад између по ј единачних и з а ј едничких циљева .Економска интеграци ја ј е повезивање земаља у једну цјелину првенствено с циљем укидања ограничења у међународној размјени,а даљи развој овиси о тежњама земаља чланица, а најчешћи мотиви за стварање интеграција су повећање тржишта, повећање конкуренције, постизање економије обима, смањивање или укидање ограничења међународној трговини, итд. Као најбољи примјер интеграције у свијету је Еуропска унија која уједно представља и потпуну интеграцију јер је Еуропска унија регионална интеграција еуропских држава кроз којучланице остварују заједничке циљеве, као што су уравнотежени привредни и друштвени развој, висока разина запослености, те заштита права и интереса грађана.У свијету су се креирале и бројне друге интеграције које су предмет овог матурскограда. Рад је подијељен у три тематске цјелине.У првом дијелу овог рада ће бити ријечи о појму Европске уније.Она представља регионалну интеграцију европских држава кроз коју чланице остварују заједничке циљеве, основана 18.априла 1951.године. Европска унија сада броји 27 чланица а прве земље које су ступиле 1958.год. у заједницу су Белги ј а , Фра нцуска , Њемачка, Италија, Луксембург и Низоземска. Преговоре за чланство у Европској унији воде Хрватска и Турска а потенцијални кандидати за преговоре су Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија. Опширније у даљем тексту.У другом дијелу биће ријечи о интеграцијама земаља у развоју.А трећи дио је предвиђен за остале интеграције у свјетској привреди.Tу ће бити ријечи о Европској зони слободне трговине (ЕФТА) која је основана на иницијативу Велике Британије Конвецијом у Стокхолму 4.јануара 1960.године. Њене чланице су постале: Аустрија, Велика Британија, Норвешка, Португалија, Шведска и Швајцарска, опширније у даљем тексту. Затим биће ријечи и о Сјеверноамеричкој зони слободне трговине (НАФТА), то је трговински блок у Сјеверној Америци чији су чланови САД,Канада и Мексико, који је ступио је на снагу 1. јануара 1994. Више о томе у даљем тексту.

3


1. Европска унија

Еувопска унија је регионална интеграција европских држава кроз коју чланице остварују з а ј ед нич ке циљеве као што су уравно теж ен при вре дни и друштв ени раз во ј , висока ра зина запослености, те заштита права и интереса грађана.Интеграције у Европи почеле су 18.априла 1951.године када је у Паризу шест земаља (Француска, Италија, Њемачка, Белгија, Холандија И Луксембург) потписало уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик (ЦЕЦА).Римским уговором закљученим 25.марта 1957.године основана је Европска економска заједница (ЕЕЗ) коју су сачињаваље блиске сусједне земље.Уговор је ступио на снагу 1.јануара 1958.године.У исто вријеме основана је и Европска заједница за атомску енергију (ЕВРОАТОМ).Чланице овог заједничког тржишта постале су земље раније царинске уније: БЕНЕЛУКС- Белгија,Холандија и Луксембург,те Француска,Италија и Њемачка. Заједница је споразумом потписаним у Бриселу 22.јануара 1972.године проширена уласком Велике Британије,Данске и Ирске.У Заједницу се,затим,укључују: Грчка 1979.године,Шпанија и Португалија 1986.године, Аустрија,Шведска и Финска 1995.године.Највеће проширење остварено је 2004. године. кад је у Унију ушло чак 10 нових држава међу којима су: Кипар, Чешка , Естонија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија, Летонија и Литванија.Ширење чланства ЕУ тиме није завршено. Кандидатуру су за сада предале и Хрватска и Македонија, а будући да ј е ЕУ отворена з а чланство свим еуропским државама ко ј е пошту ју еуропске вриједности - слободу, демокрацију, поштивање људских права и темељних слобода, те владавину права - могу се очекивати и нове пријаве за чланство.За успјех европске интеграције увелико су заслужне институције основане на европској ра з ини . Пол ити чку функци ју имају три институције:Еуропска комисија , Вијећ е министара и Еуропски парламент . Уз њих, све важнији политички покретач интеграције постаје Еуропско вијеће, тијело састављено од представника држава чланица на највишој разини.Европски парламент се бира сваких 5 година директним гласањем.Он је одраз демократске воље унијиних грађана.Он има 3 основне функције:

Дијели са савјетом моћ озакоњења тј. усваја европске законе

4

http://www.entereurope.hr/page.aspx?PageID=37









Заједно са савјетом руководи буџетом- утиче на трошкове ЕУ Има демократски надзор над комисијом

Европски савјет је главно тијело за доношење одлука у ЕУ.Он има извјестан број обавеза:

Он је законодавно тијело уније практикује законодавну моћ заједно са европским парламентом

Координира економским смијеровима земаља чланица Закључује међународне договоре у име ЕУ Руководи буџетом са парламентом Доноси одлуке за заједничку међународну и безбједоносну политику Координира активностима чланица

Европска комисија држи подупире општи интерес уније.Управитељи и чланови комисије се бирају од стране земаља чланица пошто су претходно одобрени од стране европског парламента.Комисија је управитељска снага унијиног институционалног система:

Има право да даје нацрте закона, а потом их представи парламенту и савјету

Као извршно тијело, одговорно је за имплементирање европског законодавства, буџет и програме усвојене од стране парламента и савјета

Понаша се као чувар поступака и заједно са судом правде увјерава се да се закон заједнице правилно примјењује

Представља унију на међународној сцени и преговара углавном на пољу међународне размјене и сарадње

1.1 Привредна снага Европске уније

Европска унија (ЕУ) има огромну привредну снагу. Прешла је дуг развојни пут да би израсла у свјетског пивредног гиганта. Бруто друштвени производ 25 земаља Уније у 2005.години износи око 15 024 милијарде долара (САД у истој години 12 455, а Јапан 4 506 милијарди долара).Доходак по глави становника износио је 2005.године 32 000 долара (САД око 45 000, Јапан око 39 000).Доходак по глави становника био би већи да 10 нових земаља није знатно сиромашније (око 500 милиона становника и потрошача) од старих земаља чланица.Учешће ЕУ у свјетском становништву износи 7%, а у БДП око 34%. Још је значајније учешће ЕУ у свјетској трговини. У 2005.години оно је износило 4 001 милијарду долара код извоза робе. То значи да заједница када се укључи међусобна трговина земаља чланица,учествује у свјетском извозу робе и услуга са око 39%. Међутим,када се искључи међусобна трговина земаља чланица,која износи око 60% укупне трговине Уније, онда је ЕУ учествовала у 2003.години са 1 902 милијарде долара у свјетском извозу робе и услуга,што износи 17% свјетског извоза.

5


Учешће спољне трговине у бруто друштвеном производу износи 25%, а ако се изузме међусобна трговина – свега 12%.Европска унија прошла је значајан пут интеграције од укидања међусобних царинаи увеђења заједничке царинске тарифе према трећим земљама, слободе у кретању технологије, радне снаге и капитала, увођења монетарне сарадње, па до комплексне економије, монетарне и политичке интеграције, укључујући и социјалну политику, унутрашњу безбедност и спољну трговину.Први Устав ЕУ, као највећи правни акт, усвојен је 18.јуна 2004.године, али није ступио на снагу јер није ратификован од свих земаља, на референдум у Француској и Холандији није добио потребну већину гласова.Он је на педесетогодишњицу оснивања, 2007, замијењен мање амбициозним споразумом о даљем развоју и функционисању Европске уније.

1.2 Трговинска политика Европске уније

Европска економска заједница у старту је формирана као Царинска унија. У члану XИВ царниску унију ГАТТ дефинише на следећи начин: ,,Под царинском унијом се подразумијева замјена двију или више царинских територија једном јединственом царинском територијом, када та замјена има за посљедицу:

да се царине и друга трговинска ограничења...укидају за највећи дио трговинске размјене између територија које сачињавају унију..

и да... царине и друге одредбе које сваки члан уније примјењује на трговину са земљама ван уније буду идентичне“

Циљеви трговинске политике укључују развој свјетске трговине, поступно укидањеограничења међународној трговини и смањивање царинских баријера.Елиминисање унутрашњих царина и контигената, као и успостављане заједничке тарифе, у Европској економској заједници је стварено 1.јула 1968,годину дана прије него што је боло планирано.Истовремено спољна трговина земаља чланица расла је много динамичније од раста свјетске трговине, а ни трговина са земљама ван Заједнице није заостала за трендом раста свјетске трговине. Ван земаља Заједнице највише се тргује са осталим развијеним земљама Запада (САД,Јапан,Канада), и то око 50%, са земљама у развоју Азије, Африке и Латинске Америке око 30%, са земљама у транзиције централне и источне Европе око 10%, са Кином око 5% и са свим осталим земљама у свијету око 5%.До 31. XИИ 1996. године закључила је укупно 131 споразум о сарадњи. По приоритетима сарадње и повластицама које Унија у сарадњи одобрава, постоје сљедеће групе спољнотрговиских споразума:

са земљама чланицама ЕФТА са земљама цетралне и источне Европе ( ЦИЕЗ) са Русијом и Заједницом Независних Држава

6


са медитеранским земљама са осталим земљама

Споразум са земљама централне и источне Европе, са Русијом и Заједницом Независних Држава и са медитеранским земљама су слични, осим што се нешто мањи уступци и повластице дају медитеранским у односу на двије друге групе земаља.Ови споразуми, у принципу, садрже одредбе о:

демократизацији друштвеног живота у одређеној земљи, као и о успостављану људских и мањинских права

регулисању тржишне привреде путем „четири слободе’’ кретања- робе,услуга,капитала и радне снаге, и успостављању зоне слободне трговине у што краћем року процесом ткз. Придруживања

слободи оснивања предузећа из придружених земаља на тржишту ЕУ, на принципу националног третмана; придруживањем земаља даје се рок до 10 година да прилагоде своје прописе

усклађивању законодавства ради постепеног стварања услова за евентуално касније укључивање у Европску унију

блиској сарадњу двије старне у низу економских и других области од заједничког интереса (индустрија, наука и технологија, заштита средине, инвестиције и патенти, туризам, телекомуникације,стандардизација, регионални развој, борба против монопола и сл.)

успостављању одређених институција ради лакшег остваривања сарадне (сусрети представника држава и влада, разни свјети и сл.)

Размјена Европске уније најзначајнија је за земље у развоју, посебно ако се има у виду да је преко 2/3 њихове спољне трговине везано за размјену са Унијом. Када је ријеч о извозу ових земаља у Европску унију, 80% отпада на сировине.Европска унија у ове земље извози око 85% готових индустријских производа.Да би ублажила негативне посљедице рестриктивног дејства њене трговинске политике на земље у развоју, Заједница је, под притиском Француске чије су бивше колоније биле у питању, потписала Конвенцију о придруживању 18 афричких земаља.Конвенција је потписана у главном граду Камеруна, Јаундеу, 20. јула 1963. године.По уласку у ЕЕЗ и Енглеска је инистирала да се слична конвенција потпише са њеним бившим колонијама. Тако је у Ломеу (Того) 28.фебруара 1975.године потписана конвенција Ломе И између Заједнице и 46 земаља Африке,Кариба и Пацифика (АЦП).Ова конвенција је ступила на снагу 1.априла 1976.године.Она садржи три поља сарадње:

отварање тржишта ЕЕЗ за земље у развоју, уз могућност повлашћеног третмана на нереципрочној основи

стабилизација прихода од извоза сировина које извозе земље у развоју и остваривање посебног фонда ради остваривања тог циља

пружање придруженим земљама помоћи за развој из потенцијала Европске инвестиционе банке и специјалних фондова

7


Конвенција је умногоме допринијела развоју придружених земаља, а посебно оних које су имале добре домаће развојне политике.Више пута је обнављана, а број земаља потписница се повећао, и то:

Конвенцијом Ломе ИИ, 31.октобра 1979.године на 58 земаља у развоју Конвенцијом Ломе ИИИ, 8.децембра 1984.годне на 66 земаља у развоју Конвенцијом Ломе ИВ продужена је новембра 1990.године до краја

2000.годне, а потписала ју је 71 придружена земља.Од 1.марта 2001.године Конвенција је прерасла у трајан споразум (АЦП-ЕЦ Партнерсхип Агреемент)

1.3 Пољопривредна политика Европске уније

Пољопривреда је од самог оснивања Еуропске заједнице била једна од главних тема к а о и ј е д н а о д г л а в н и х т а ч а к а Р и м с к и х у г о в о р а 1 9 5 7 . г о д и н е . Т а к а в н а г л а с а к н а пољопривреду стављен је због сјећања на несташице хране и пољопривредних залиха у Еуропинак он Дру гога св ј етског рат а .Године 1961. први пут је Европској економској заједници договорна заједничка цијена пшенице, што је представљало почетак заједничке пољопривредне политике које је усвојена 30.јула 1962.године.Циљ заједничке пољопривредне политике био је стимулисање домаћих произвођача како би Заједница стабилизовала пољопривредну производњу и постал највећим дијелом независна од увоза хране.Основни садржај заједничке пољопривредне политике су сљедећи:

издавање великих средсава из буџета ЕЕЗ за субвенционирање пољопривредне производње

заштита тржишта за домаће произвођаче договарање производних квота и цијена за поједине производе

Буџет Европске уније износио је 2005.године преко 106 милијарди евра.Од тога је за субвенције пољопривреди дато преко 40 милијарди евра.Просјечан ниво државних субвенција пољопривредним произвођачима износи око 48% вриједности производње или 12 000 долара по једном пољопривредном произвођачу годишње.На сваки долар извоза пољопривредни произвођачи ЕУ добијају скоро још један долар из буџета Уније.Највише се стимулише, али и штити, производња меса, житарица, пића, воћа те млијека и млијечних производа.Заштита тржишта домаћих произвођача, осим путем царина, обавља се и ригорозним прелевманима.Прелевмани су врсат дажбине на увоз пољопривредних производа, али много флексибилнија и ригорознија од царина.Наиме, пропише се минимална цијена која се често прилагођава,па ако је увозна цијена нижа, разлика до те минималне цијене уплаћује се у касу ЕУ у виду прелевмана.Заједничка пољопривредна политика се темељи на три начела (дефинисана још 1962.):

1. Јединствено тржиште које има два значења: - примјену (на пољопривредне производе) правила о слободном промету робе

8


измеђудржава чланица; - одређивање заједничких цијена и помоћи, без обзира на сједиште економског субјекта. Коректна примјена тог начела захтијева заједничко регулисање цијена, исплаћивања помоћи и правила конкуренције, хармонизацију прописа о здравственом осигурању и административним поступцима као и заједничку вањскотрговинску политику.

2. Приоритетност Уније. Тим начелом осигуравају се активности на два степена: - давање приоритета пољопривредним производима из Уније пред увозним производима; - з аштитом унутрашњег тржишта од поремећа ј а иза званих неконтролисаним увозом пољопривредних производа с ниским цијенама, као и од поремећаја на свјетском тржишту.

3. Ф и н а н с и ј с к а с о л и д а р н о с т . Т р о ш к о в и к о ј и п р о и з л а з е и з п р и м ј е н е З а ј е д н и ч к е пољопривредне политике морају бити подијељени међу свим земљама чланицама, без обзира нањихов национални интерес.

ЦАП (Цоммон агрицултурал полицy) се финанцира из средстава Еуропскога фонда за јамства у пољопривреди (Еуропеан Агрицултурал Гуарантее Фунд - ЕАГГФ). Основан је 1962. године и састоји се од:

Јамственог одјела - Финанцира трошкове заједничких организација тржишта, то јест мјере за регулирање пољопривредног тржишта Уније, као и поврате од извоза у треће земље (куповина и складиштење пољопривредних вишкова и потицање извоза пољопривредних производа). Одјела за смјернице - Омогућује континуирано финанцирање заједничких и националних мјера за развој села на темељу Заједничке иницијативе за рурални развој (нпр. инвестирање у нова средства за рад и технологију).

Са закључењем ,,Уругвајске рунде’’ и формирањем Свјетске трговинске организације, а у прелазном периоду до шест година, предвиђена је промјена режима увоза пољопривредних производа, укључујући и ЕУ.Пољопривреда улази у нормалан царински режим.Укидају се прелевмани, минималне увозне цијене и контигенти, а путем ткз. тарификације сва ова ограничења претварају се у јединствену мјеру заштите пољопривредних производа – царине, које ће у почетку бити знатно повећане, чак и преко 100%.

1.4 Монетарна политика Европске уније

Мон ета рна пол ити ка ј е од централн ог зна ча ј а з а уку пну стр ате ги ју ек оно мск е и монетарне уније због контроле коју има над новчаном масом.

9

http://ec.europa.eu/agriculture/fin/index_en.htm

http://ec.europa.eu/agriculture/fin/index_en.htm


Контролисање стопе инфлације значи обезбјеђивање неопходних услова и оквира за постојан економски раст.Економска и монетарна уни ја (Ецономиц анд Монетарy Унион - ЕМУ) назив ј е пр оце са хар мон изаци је еко ном ских и монета рни х пол ити ка држ ава чланиц а ЕУ с циљ ем увођења заједничке валуте – еура.ЕМУ је уређена Уговором из Мастрихта из 1991. године, који уређује хармонизацијуу три фазе:

Прва фаза (од 1. јула 1990. до 31. децембра 1993.): слободно кретање капитала међудржавана чланицама, усклађивање економских политика и ближа сурадња економских политика и сурадња између средишњих банака.

Друга фаза (од 1. јануара 1994. до 31. децембра 1998.): конвергенција економских имонетарних политика држава чланица (с циљем осигуравања стабилности цијена и јавнихфинансија), оснивање Еуропскога монетарног института (ЕМИ) и оснивањеЕуропске средишње банке (ЕЦБ).

Трећа фаза (од 1. јануара 1999.): неповратно фиксирање курсева и увођење јединственевалуте на девизна тржишта и у електроничка плаћања, која прате увођење новчаница икованица еура од 1. јануара 2002. Трећа фаза ЕМУ-а уведена је 1999. у 11 државачланица, којима се двије године послије придружила Грчка. Еуро до данас нису увеле тристаре државе чланице - Велика Британи ја и Данска , ко ј е користе опт -оут клаузулу и Шведска, која је на референдуму у септембру 2003. године одбила увођење еура, тедесет нових држава чланица.

Остваривање монетарне уније отпочело је 24.априла 1972.године увођењем међународних девизних курсева на бази прописаних маржи флуктуација.Свака валута слободно је флуктуирала према долару, а у међусобним односима валута ЕЕЗ одређене су марже флуктуација ± 2.25%.Маржа флуктуација за слабије валуте, као што је била италијанска лира, одређена је на ± 6%. Велика Британија, Грча и Португалија остале су изван монетарног система.Друга фаза у развоју европског монетарног система отпочела је 7.јула 1978.године када су Француска и Њемачка на самиту у Бремену предложиле успостављање Европског монетарног система ( ЕМС), чија је суштина увођење заједничке валуте земаља ЕЕЗ- екија. Заједничка валута еки (ЕЦУ – Еуропеан Цурренцy Унит), састављена од корпе националних валута, постаје европска обрачунска јединица. Европски монетарни сyстем на принципу екија почео је да функционише 13.марта 1979.године.Од 2.августа 1993.године маржа флуктуација ЕМЦ за слабе валуте повећане сун а 15%, што су многи стручњаци протумачили као прелазак на флексибилни девизни курс.Уговором у Мастрихту 7.фебруара 1992.године одлучено је да ЕЗ прерасте у Европску економску, монетарну и политичку унију.Предвиђено је успостављање јединственог монетарног система и увеђење јединствене новчане јединице евра. Замишљено је да се створи јединствена емисиона банка и Савјет министара еконимије и финансија, који ће чувати вриједност евра са имиџом најстабилније валуте у свијету.Стабилност валуте требало би да има ослонац на:

снажним привредама, равнотежи платних биланса и значајних девизним резервама

10


ниској стопи инфлације које не смије бити већа од 1,5 процентхин поена у односу на просјек три земље ЕУ са најнижом стопом инфлације

ниском степену буџетског дефицита (највише до 3% бруто друштвеног производа годишње) и укупном стању дуга државе од највише 60% БДП

фиксном или релативно фиксном девизном курсу (свака земља мора доказати, прије уласка у монетарну Унију, да је претходне двије године имала стабилан девизни курс, у границама дозвољених флуктуација, и да није девалвирала своју националну валуту у том периоду)

Координацији укупних мјера економске политике посебно каматних стоп (мора доказати да бар у једној години прије приступања монетарној Унији није у камати одступила са више од 2 индексна поена од просјека три земље ЕУ са најнижом каматном стопом)

Услови за улазак неке земље у ЕМУ, ткз. критеријуми из Уговора у Мастрихту, или критеријуми конвенције односе се на:

стопу инфлације, која не смије бити виша од 1,5% у односу на просјек стопа инфлације у триземље ЕУ са најнижом инфлацијом,

буџетски дефицит, који не смије прелазити 3% БДП, јавни дуг не смије бити већи од 60% БДП, обавезу земаља да прихвате механизам девизног курса ЕМС-а и да прије

уласка у унију не врше девалвације своје валуте у претходне двије године економску конвергенцију што је изражено преко дугорочних каматних

стопа, које током године не смију да одступају више од 2% у односу на стопе 3 најуспјешније земље

Почетак штампања новог новца и увођење монетарне Уније планирани су за 1.јануар 1999.године.Велика Британија за сада није прихватила улазак у нови монетарни систем и укидање фунте као националне новчане јединице, а такође ни Данска ни Шведска.У почетни старт уласка у монетарну унију услове је испунило 12 земаља а Словенија је почетком 2007.године постала 13-та земља чланица.Римским споразумом основана је и Европска инвестициона банка. Она одобрава кредите под тржишним условима првенствено земљама чланицама, али до износа од око 10% укупног кредитног потенцијала и придруженим земљама. До краја 2000.године ова банка је одобрила око 190 милијарди евра укупних кредита, а у 2000.години око 25 милијарди евра.Основани су структурни и кохезиони фондови.Структурни фондови су:

Европски фонд за регионални развој (ФЕД) Европски социјални фонд Европски фонд за гаранције и управљање пољопривредом Европски фонд за унапређење рибарства

Кохезини фондови су: Фонд помоћи заједнице за обнову и развој (ЦАРДС) Фонд помоћи за развој пољопривреде и рурални развој

11


Инструмент за структурну политику прије придруживања (ИСПА)

Н о в ч а н и ц е и к о в а н и ц е е у р а у в е д е н е с у 1 . ј а н у а р а 2 0 0 2 . г о д и н е и п о с т у п н о с у зам и је ниле нац ион алне валуте . 28 . феб руара 2002 . год ине з а вршило ј е пре лазно раздоб ље истодобног протока еура и националних валута. Данас је еуро јединствена валута за око 300милијуна грађана.

1.5 Могуће проширење Европске уније и сарадња са Србијом

Еуропска заједница за угљен и челик (Еуропеан Цоал анд Стеал Цоммунитy- ЕЦСЦ)основана је Паришким уговорима који су ступили на снагу 1951., док су Еуропска економсказаједница (Еуропеан Ецономиц Цоммунитy - ЕЕЦ) и ЕУРАТОМ основане Уговорима изРим а 195 8 . год ине .Та ј ј е процес з ап очело ше ст држ ава оснива чиц а : Белги ј а , Фра нцуска , Њемачка, Италија, Луксембург и Низоземска.Након тога услиједили су валови проширења чланства Еуропских заједница, и то прикључењем сљедећих држава: 1972. – Данска, Ирска и Велика Британија; 1979– Грчка; 1986 – Португал, Шпањолска; 1995– Аустрија, Финска и Шведска; 2 0 0 4 – К и п а р , Ч е ш к а Р е п у б л и к а , Е с т о н и ј а , Л а т в и ј а , Л и т в а , М а ђ а р с к а , М а л т а , Пољска, Словачка, Словенија; 2007 – Румунија и Бугарска. Након уласка Румуније и Бугарске, Европска унија има укупно 27 земаља чланица.Земље кандидаткиње за чланство у Европско ј уни ји су Хрватска и Турска ко ј е су з апочеле преговоре о чланству те Македони ја з а ко ју ј ош ни је одређен датум почетка преговора. Земље потенцијални кандидати су: Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија.Сарадња Европске економске заједнице са СФРЈ почела је доста рано. Први споразум о сарадњи потписан је 1970.године, са важношћу од три године. Други споразум потписан је 1973.године, са важношћу од пет година. Трећи споразум је потписан 2.априла 1980.године, а ступио је на снагу пошто су га ратификовале све земље ЕЗ 1.априла 1983.године. Он је регулисао:

Трговинске олакшице за увоз југословенских производа, првенствено индустријских

Олакшице у кретању радне снаге и технологије, као и у транспорт Финансијску помоћ коју је Јуславији, путем кредита, одобравала Европска

инвестициона банкаЗаједница је Југославији била први партнер: више од половине укупне робне размјене, прилива капитала, прилива од услуга, дознака радника и слично отпадало је на овај регион. Нажалост, новембра 1991.године ЕЕЗ је увела санкције према Југославији, које су укупне тек 4.децембра 1995.године. Зајденица је децембра 1997.године укинула раније уведене аутуномне преференцијалне мјере на увоз из Југославије, па је положај СР Југославије био неповољнији на овом тржишту од било које државе са територије бивше СФРЈ.Процес проширења Еуропске уније је успостављен Копенхагенским те Мадридским критеријума.

12


Копенхагенски критерији представљају услов које држава треба испунити како би постал кандидатом за чланство у ЕУ, односе се на:

стабилност институција које јамче демокрацију, владавину права, људска права и права изаштиту мањина;

тржишно господарство и конкурентност господарства; могућност преузимања обвезе чланства укључујући циљеве политичке,

економске имонетарне уније

Мадридски критерији представљају додатан увјет са састанкаЕуропскога вијећа одржаног у Мадриду у децембру 1995. године и односе се на могућност прилагодбе јавне управестандардима и нормама ЕУ.Свака од држава кандидаткиња саставља своје преговарачке позиције за преговоре засвако од 31 поглавља ацqуиса:

Ротирајуће предсједништвоВијећа министарасваких шест мјесеци издаје преглед тока преговора по поглављима ацqуиса постигнуто између Вијећа и челних људи у процесу преговора на разини министара или њихових замјеника.

Еуропска комисија је институција која предлаже заједничке преговарачке ставове ЕУ ит о з а с в а к о о д поглавља у надлежности ЕУ. ЊезинаОпћа управа за проширење у сталном је контакту с надлежном јавном управом у држави кандидаткињи.

Еуропски парламент континуирано је информиран о напретку постигнутом у процесу преговора те његови одбори да ју одобрења за приступне уговоре . За проширење надлежан је парламентарниОдбор за вањске односе . Свака од држава чланица требала би ратифицирати приступне уговоре, а то још једном захтијева одобрење Парламента

2.Интеграција земаља у развоју

Као прва интеграциона групација између земаља у развоју 1960.године је основана Централноамеричка зона слободне трговине ( ЦАФТА). Њене чланице су постале Костарика,Ел Салвадор,Гвадемала,Хондурас и Никарагва. Од тада до данас склопљена су 43 различита споразума о међународној сарадњи између ових земаља.Многи су везани за сарадњу у ужем географском локалитету, док је 11 споразума склопљено на међународној основи. У пракси се,углавном,своде на споразуме о зони слободне трговине или преференцијалним подручјима, а ниједан нема карактер дубоког степена интеграције, аналоган Европској унији.Према садржини тих споразума, регионалне интеграције између земаља у развоју треба да допринесу:

проширењу обима и садржаја технолошке и производне структуре путем квалитативног мијењања домаћих фактора производње (природних ресурса, снадбијевања сировинама и храном, подизању путева и пруга, регулисању

13

http://opt/scribd/conversion/tmp/scratch8/%20http:/www.europarl.eu.int/summits/mad1_en.htm




ријека, технолошког развоја и сл.) те заједничког планирања и усавршавања међусобне сарадње и помоћи

јачању суверенитета и преговарачке снаге земаља у интеграцији према оставлим земљама у свијету, првенствено развијеним

проширењу међусобне размјене и других облика сарадње, а тиме и ефикаснијем развоју, повећању богатства и животног стандарда становништва

Будући да су многе интеграције настајале и нестајале (гасиле се), овдје ће бити наведене само најзначајније које и данас постоје:

Централноамеричка зона слободне трговине (ЦАФТА), основана 1960.године (Костарика, Ел Салвадор, Гватемала, Хондурас и Никарагва)

Латиноамеричко интеграционо удружење (ЛАТА, на шпанском АЛАДИ), основано 1980.године назива се још и ,,Група Рио“ јер је споразум потписан у Рио де Женеиру (Бразил); његове чланице су: Аргентина , Боливија, Бразил, Чиле, Колумбија, Еквадор, Мексико, Панама, Парагвај, Перу, Уругвај и Венецуела. Настало је послије распада ЛАФТА-е, Латинско-америчког удружења слободне трговине

Ткз. Андска група, основана у Перуу (Лима) 1969.године; њене чланице су: Боливија, Колумбија, Еквадор, Венецуела и Перу

МЕРЦОСУР, основан 1991.године; чланице су: Бразил, Аргентина, Парагвај и Уругвај. Са изузетком за шећер и аутомобиле, ова интеграција има карактер царинске уније

Источноафричка унија, основана 1969.године; њене чланице су: Кенија, Танзанија и Уганда; године 1977. ова унија се распада, да би поново била основана у мају 1994.године

Западноафричка економска заједница (ЕЦОWАС), формирана уговором у Абиџану (Обала Слоноваче) 1975.године; њене чланице су: Обала Слоноваче, Сенегал, Мали, Мауританија, Нигер, Горња Волта, Бенин, Буркина Фасо, Западнортска Острва, Гамбија, Гана, Гвинеја, Гвинеја Бисао, Либерија, Нигерија, Сијера Леоне и Того

Централноафричка царинска и економска унија (УДАЕЦ), основана је 1964.године, а споразум ступио на снагу 1.1.1966.године; њене чланице су: Камерун, Централноафричка Република, Чад, Конго, Екваторијална Гвинеја и Габон

Удружење земаља југоисточне Азије (АСЕАН), основано 1967.године у Бангкоку (Индонезија); њене чланице су: Индонезија, Малезија, Сингапур, Филипини, Брунеи- Дарусалим, Тајланд, Вијетнам, Камбоџа, Лаос и Мијанмар. Либерализована је трговина, а инвестиције унутар интеграције имају национални третман.

3.Остале интеграције у свјетској привреди

1.1.Европска зона слободне трговине ( ЕФТА )

14


Ова интеграција основана је на иницијативу Велике Британије Конвецијом у Стокхолму 4.јануара 1960.године.Њене чланице су постале: Аустрија, Велика Британија, Норвешка, Португалија, Шведска и Швајцарска. Еуропска заједница је 1973. године са ЕФТА-ом закључила Уговор о слободној трговини. Од 1994. на снази је еуропски господарски простор између држава еуропске заједнице и држава ЕФТА-е. Након п р и с т у п а њ а Ф и н с к е , Ш в е д с к е и А у с т р и ј е Е У 1 9 9 5 . г о д и н е , Е Ф Т А о б у х в а ћ а с а м о ј о ш Лихтенштајн, Норвешку, Исланд и Швицарску. Циљ ЕФТА-е био је стварање подручја слободне трговине међу њезиним чланицама теуспостава господарске уније. Све су дан ашње чланиц е ЕФТА-е , осим Шви царск е , у ј едно и чла ниц е Еуропског а привредног простора. Активности сувремене ЕФТА-е усмјерене су на мониторинг и управљањеодн ос има међ у држ ав ама чла ницама ЕФТА-е тем ељ ем Кон вен ци ј е из Стоцкхолм а , на управљање споразумом о Еуропском господарском простору у контексту ЕФТА-е, те накоординацију односа с трећим земљама.Тијела ЕФТА-е су: Секретаријат, Надзорни одбор, Суд, Вијеће и одбори задужени за поједина питања.Касније су пуноправни чланови постали Финска, Исланд, а 1991.године и Лихтенштајн.Сâм појам зона слободне трговине најбоље је дефинисао ГАТТ у члану XИВ: ,,Под зоном слободне трговине се подразумијева група од двије или више царинских територија између којих се царине и друга трговинска ограничења... укидају за највећи дио трговине производима који су поријеклом са територија које сачињавају зону слободне трговине. При томе свака земља води аутономну спољнотрговинску политику према трећим земљама“. То је главна разлика зоне слободне трговине у односу на царинску унију.

У другом члану Конвенције наведени су следећи циљеви оснивања ЕФТА: Проширење економске дјелатности Пуна запосленост Повећање продуктивности Рационално коришћење расположивих ресурса Побољшање животног стандарда Финансијска стабилност

Када је била у пуном саставу, ЕФТА је представљала значајну снагу у свјетској привреди. Сада су све земље, осим Швајцарске, Норвешке, Исланда и Лихтејнштајна, иступиле из ЕФТА и постале равноправне чланице Европске уније. И поред тога што су привреде Швајцарске и Норвешке значајне, посебно Швајцарске, ова интеграција нема више неки већи значај у свјетској привреди. У свјетском извозу, као и у увозу, данас учествује са око 3%.

По учлањењу у ЕЕЗ Велика Британија није била некоректна према својим ранијим партнерима у ЕФТА. Инсистирала је да се закључи споразум о зони слободне

15


трговине између двије интеграције, што је и учињено ткз. Луксембуршком декларацијом закљученом септембра 1974.године.

У Порту је касније потписан Споразум о јединственом европском економском простору, које је ступио на снагу 1.1.1994.године. Према овом споразуму, кад је у питању економска сарадња, земље ЕФТА практично су изједначене са земљама Европске уније.Поред укидања царина и одређене хармонизације трговинске политике, обједињена је сарадња и у областима саобраћаја, науке и технологије, енергетике, информатике, животне средине, обуке и образовања, социјалне политике, туризма, аудиовизуелне технологије, превосуђа и законодавства и слично. Разлика је остала само код монетарне уније, политике унутрашње безбиједности и споље политике.

Перспектива ове интеграције није њен дуг опстанак, већ утапање у Евроску унију. До сада је два пута био рефереднум: у Швајцарској и у Норвешкој. Чим рефереднуми успију, ова интеграција ће нестати.

3.2 Сјеверноамеричка зона слободне трогвине ( НАФТА )

Сједињене Америчке Државе раније су биле одбојне према интеграцијама у Америци, сматрајући да је боље да се свом својом привредном снагом залажу за јединствену свјетску интеграцију, односно јединствено свјетско тржиште. Међутим, примјер Европске уније промијенио је мишљење САД-а, па оне сада сматрају да се до јединственог тржишта може доћи и путем регионалних економских интеграција. То је био разлог да покрену стварање сјеверноамеричке интеграције, а потом и њено проширење на Средњу и Јужну Америку.Северно амерички уговор о слободно ј трговини (Тхе Нортх Америцан Фрее Траде Агреемент) скраћено НАФТА, је трговински блок у Сјеверној Америци чији су чланови САД, Канада и Мексико, који је ступио је на снагу 1. јануара 1994. Циљ интеграције јест успостава највеће зон е сло бодне трг ови не у сви ј ету ко ј а би дуг оро чно требала обухв атити ци ј елу з а пад ну хемисферу. Тако је настало огромно тржиште са 1 500 милијарди долара у извозу и 2 300 милијарди долара у увозу, све у 2005.години. У свјетском извозу земље ове интеграције учествују са са 12,3 %, а у свјетском увозу са 20,2 % у 2005. години.Ова интеграција има перспективу и за међусобну сарадњу и за ширење. Њен напредак једино кочи заостајање Мексик у развоју у односу на друге двије земље и миграција великог броја његових радника и грађана у САД. Наиме, у 2005.години доходак по глави становника износио је у САД-у 43 740 долара, у Канади 32 600 долара, а у Мексику 7 200 долара.НАФТА је отказала већину тарифа на робу која се размењује између САД, Канаде и Мексика и постепено укинула друге тарифе у периоду од 15 година, и то је замишљено да се навећину индустријских производа царине и квантитативна

16


ограничења укину у периоду од 5 година. Рестрикције су уклоњене из многих категорија, укључујући моторна возила, компјутере, текстили пољопривреду. Уговор такође штити права интелектуалне својине (патенте, ауторска права изаштитне знакове) и истиче укидање инвестиционих ограничења између три државе потписнице.Сви споразуми у склопу НАФТА-е осим пољопривреде су трилатерални. Пољопривреда је једино подручје на којем су споразуми између САД-а, Канаде и Мексика билатерални. Док билатерални споразум између САД-а и Канаде садржи бројне рестрикције и царинске квоте на пољопривредне производе, споразумом између САД-а и Мексика потиче се знатно већалиберализација у трговини пољопривредним производима.Додаци у вези са заштитом радника (НААЛЦ) и животне средине (НААЕЦ) су ступили наснагу касније. НАФТА има позитивне учинке за Мексико јер је довела до смањења стопе сиромаштваи раста реалног дохотка.Ова интеграција има перспективу и за међусобну сарадњу и за ширење. Њен напредак једино кочи заостајање Мексика у развоју у односу на друге двије земље.

Закључак

П р и в р е д н е и н т е г р а ц и ј е ј е д н о г б р о ј а з е м а љ а с а с т о ј и с е у ц е н т р а л и з а ц и ј и , н а супранационаналном нивоу, гдје власт превазилази националне границе, националну власт и интересе. Постоје различите врсте циљева које проистичу из интеграције, те сваки од тих циљева, или само један, утиче на прихватање те интеграције.Облици интеграције се пружају од зоне слободне трговине до потпуне интеграције, лако је закључити да је подручје слободне трговине најлабавији облик међународне интеграције, а потпуна интеграција најчвршћи облик, a примјер потпуне интеграције представља Еуропска унија. Еуропска унија прешла је значајан пут интеграције од укидања међусобних царина и увођења заједничке царинске тарифе према трећим земљама, слободе у кретању технологије, радне снаге и капитала , увођења монетарне сарадње , па до комплексне економске , монетарне и политичке интеграције, укључујући и социјалну политику, унутрашњу безбједност и спољну политику. Јачањем Еуропске уније на простору Еуропе све је мањи утицај осталих интеграција у Еуропи, неке су скоро при нестајању док су неке потпуно и нестале. Поучени искуством Еуропске уни је у сви ј ету ј е све више интеграци ја ко ј е има ју з а циљ да што више оснажу ју одређене регионе свијета. Глобализацијом и свјетским привредним интеграцијама мултинационалне компаније постале су најмоћније економске институције, а уједно и средишњи судионици међународног пословања и темељни носиоци свјетске привреде.Иако су бројни негативни фактори који произилазе из мултинационалних компанија, али не би требало да се заборави чињеница да за развој

17


неразвијених земаља управо је заслужна сарадњатих земаља са мултинационалним компанијама.

Литература

1. Основи економије за ИВ разред економске школе ( Милорад Унковић, Београд 2008.године)

2. Међународни економски односи ( Др. Гордана Ченић Јотановић)3. Интернет ( www.интеграцијасвјетскепривреде.цом)

18

http://www.integracijasvjetskeprivrede.com/


Мишљење о раду

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

19


20

međunarodne ekonomske integracije

Documents