SADRAJ3UVOD

41.EKONOMSKA DIPLOMATIJA U POLITICI BOSNE I HERCEGOVINE

41.1.Organizacija ekonomske diplomatije u Ministarstvu spoljnih poslova Bosne i Hercegovine

61.2.Organizacija BiH ekonomske diplomatije u inostranstvu

81.3.Efikasan koncept BiH ekonomske diplomatije

102. MEUNARODNI MONETARNI FOND

112.1. Osnovni ciljevi i zadaci MMF-a

112.2. Organizacija MMF-a

122.3. lanstvo Bosne i Hercegovine u MMF-u

143.SPREMNOST MMF-A DA POMOGNE SLABIJIM EKONOMIJAMA

143.1.Spremnost MMF-a da pomogne BiH

164.MISIJA MEUNARODNOG MONETARNOG FONDA U BOSNI I HERCEGOVINI

164.1.Zatvaranje fiskalnog deficita

174.2.Finansijski aranmani BiH sa MMF-om

184.3.Procjena MMF-a o kretanju BiH ekonomije

20ZAKLJUAK

21LITERATURA

UVOD

Ekonomska diplomatija se bavi novim konceptom meunarodne ekonomske saradnje, ali i vezom izmeu ekonomske diplomatije i privrede, to znai da ona ima dodirnih taaka i u oblastima spoljne trgovine, finansija, industrijskih odnosa, pregovora i ugovora u politici kao i u biznisu.Razvoj efikasnog koncepta ekonomske diplomatije je sloen zadatak koji je u Bosni i Hercegovini dodatno optereen uslovima karakteristinim za zemlju u ekonomskoj krizi, koja ima sloenu unutranju strukturu. Zato odgovorno prihvatanje ovog izazova pretpostavlja izgradnju dovoljno visokog stepena unutranje koordinacije, ohrabrivanje domaih preduzetnika za nastup na svjetskom tritu i fokusiranje njihove panje na zemlje i regione na kojima bi mogli imati najvie anse za uspjeh.Koncept ekonomske diplomatije podrazumijeva podsticanje izvoza, ukazivanje na pogodnosti stranog investiranja u vlastitu zemlju, to bolje korienje pogodnosti koje prua lanstvo u meunarodnim organizacijama, kao i potpisani sporazumi u oblasti ekonomije sa drugim zemljama. Bitan aspekt ekonomske diplomatije nae zemlje je identifikacija mogunosti koje proizilaze iz regionalne i globalne saradnje.

Rad se sastoji iz etiri cjeline. Prvi dio se odnosi na ekonomsku diplomatiju u politici Bosne i Hercegovine, a samim tim na organizaciju ekonomske diplomatiju u Ministarstvu spoljnih poslova, u inostranstvu, kao i efikasan koncept ekonomske diplomatije u Bosni i Hercegovini. U drugom dijelu je objanjena sama definicija Meunarodnog monetarnog fonda, ciljevi, zadaci i organizacaja MMF-a, kao i lanstvo Bosne i Hercegovine u MMF-u. Trei dio je skoncentrisan na spremnost Meunarodnog monetarnog fonda da pomogne slabijim ekonomijama, prije svega Bosni i Hercegovini i same spremnosti da kreditira Bosnu i Hercegovinu. Posljednji dio se oslanja na misiju Meunarodnog monetarnog fonda u Bosni i Hercegovini, finansijske aranmane, kao i procjenu o kretanju ekonomije u Bosni i Hercegovini.1. EKONOMSKA DIPLOMATIJA U POLITICI BOSNE I HERCEGOVINE

1.1. Organizacija ekonomske diplomatije u Ministarstvu spoljnih poslova Bosne i Hercegovine

Od 2002. godine ekonomska diplomatija je promovisana kao prioritet spoljne politike Bosne i Hercegovine. Iz ministarstva spolnih poslova BiH upuuje se u Vaington grupa od dvadesetak diplomata, ranga ministara-savjetnika i savjetnika, koji su stekli specijalistika znanja u oblasti ekonomske diplomatije. Nakon toga je dio diplomata iz ove grupe rasporeen na mjesta ekonomskih savjetnika u BiH ambasadama, a dvoje diplomata je poelo raditi u Odsjeku za ekonomsku diplomatiju mVP-a BiH koji je osnovan 2003. godine.

Trenutno u ministarstvu spoljnih poslova BiH postoje dva odsjeka koja se bave ekonomskom diplomatijom. Odsjek za ekonomsku diplomatiju organizacijski pripada Sektoru za bilateralne odnose i ima osam diplomata. U svom radu kombinuje regionalni i funkcionalni pristup u praenju, analizi i promociji bilateralnih ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine i drugih zemalja. Odsjek vrlo blisko sarauje s diplomatskim misijama i konzularnim predstavnitvima i koordinie njihove aktivnosti.

Bilateralna dimenzija je sukus ekonomske diplomatije veine zemlja poput BiH, jer je to njihov realni doseg. Najvanije su aktivnosti bilateralno orijentisane ekonomske diplomatije fokusiranje na konkretna trita i situacije na njima, uspostavljanje bilateralne ekonomske saradnje i usresreivanje na B2B situacije, odnosno na konkretne projekte, kompanije, proizvode i usluge, kao i pojedinane investitore. Ovakavpristup zahtijeva angaman resursa u znatno manjem obimu, a pripreme za odreene poslovne aktivnosti i dogaaje su znatno krae jer su manje kompleksne. U praksi to podrazumijeva: rad na izgradnji alijanse BiH institucija, organizaciju privrednih foruma, investicionih konferencija, podrku ueu domaih privrednika na sajmovima, privrednim konferencijama i drugim privrednim manifestacijama u svijetu, obuku kadrova, davanje kvalitetnih instrukcija i informacija diplomatskim i konzularnim predstavnitvima u oblasti ekonomske diplomatije i usmjeravanje njihovog djelovanja u zemljama prijema, pa sve do rjeavanja konkretnih problema u praksi.

Odsjek za ekonomsku multilateralnu saradnju i rekonstrukciju ima sedam diplomata i zaduen je za koordinaciju aktivnosti s multilateralnim finansijskim organizacijama, ekonomskim forumima, meunarodnim organizacijama i specijalizovanim agencijama. Odsjek mobilizuje strane donatore i koordinie meunarodnu pomo Bosni i Hercegovini.Da bi koncept ekonomske diplomatije bolje funkcionisao, dobro bi bilo da se ova dva odsjeka objedine u jedan sektor za ekonomsku diplomatiju kojim bi rukovodio pomonik ministra za ekonomsku diplomatiju, ime bi ekonomska diplomatija i organizaciono bila podrana kao prioritet spoljne politike BiH. Iako se zbog postojanja Agencije za promociju izvoza BiH i FIPA-e moe javiti dilema u pogledu preklapanja nadlenosti, paljivim postavljanjem nadlenosti Odsjeka za promociju izvoza i Odsjeka za privlaenje stranih investicija ta e dilema biti otklonjena jer je osnovni zadatak ovih odsjeka da koordiniu rad u navedenim oblastima izmeu BiH institucija, prvenstveno Agencije za unapreenje izvoza BiH i FIPA-e te diplomatskih misija i konzularnih predstavnitava.

Od polovine 2012. godine u ministarstvu spoljnih poslova BiH napravljena su nova kadrovska rjeenja, nakon ega se ine intenzivni napori da ekonomska diplomatija ne bude samo deklarativni, nego i stvarni prioritet spoljne politike BiH. Proaktivnom pristupu u radu daje se prednost u odnosu na dotadanji reaktivni pristup, komunikacija se znaajno ubrzava efikasnijim koritenjem informacijskih tehnologija, a koncept ekonomske diplomatije i teoretski se osmiljava. U novim uslovima diplomatske misije i konzularna predstavnitva BiH dobijaju odgovarajue instrukcije i podrku iz centrale(mVP-a BiH) u skladu s novim konceptom i nainom njegove implementacije. I pored oteavajuih okolnosti, a na osnovu vrste odluke da se da realan doprinos izgradnji efikasnog koncepta ekonomske diplomatije u Bosni i Hercegovini, te uz punu politiku podrku, teoretski je osmiljen i u praksi provoen koncept ekonomske diplomatije. Taj koncept nije potpuna novina u poreenju s onim to se radi u regiji i svijetu, ali je napravljen na novi nain i prilagoen uslovima u BiH. Promijenjen je nain rada Odsjeka, tako da se iz reaktivnog prelo u fazu proaktivnog pristupa, a napravljen je i niz aktivnosti ija je realizacija ekonomsku diplomatiju od deklarativnoga transformirala u stvarni prioritet vanjske BiH politike. Napravljen je zaokret prema sistemskom pristupu ovoj problematici, jer se ekonomska diplomatija do tada svodila na pojedinane uspjehe BiH diplomata koji su imali dovoljno sklonosti, elje, inicijative i snage da naprave ozbiljne aktivnosti u ovoj oblasti. Primjer takvog iskoraka je angaman ambasadora Ferhata ete u Libiji, koji se sa stanovita ekonomske diplomatije moe ocijeniti vrlo uspjenim.

Da bi u budunosti koncept ekonomske diplomatije istinski zaivio, potrebno je voditi brigu o kadrovskim rjeenjima i uvaavati miljenje efa Odsjeka pri izboru kadrova koji e raditi u njemu. Takoe je potrebno mnogo vie panje posvetiti njegovoj tehnikoj opremljenosti. U sljedeim fazama bit e potrebno izgraditi vre veze s poslovnim sektorom, ime e ekonomska diplomatija postati vie orijentisana na biznis.

1.2. Organizacija BiH ekonomske diplomatije u inostranstvu

Koncept ekonomske diplomatije u inostranstvu prvenstveno se temelji na radu diplomatskih misija i konzularnih predstavnitava Bosne i Hercegovine podranih radom poasnih konzula i poslovnih klubova ili poslovnih savjeta, kao i predstavnitava Spoljnotrgovinske komore BiH koja tek treba da budu osnovana.

Diplomatske misije i konzularna predstavnitva bez sumnje imaju najvaniju ulogu u konceptu ekonomske diplomatije u inostranstvu. U najvanijim BiH ambasadama, sa stanovita ekonomske diplomatije, treba da rjeenjem budu postavljeni ekonomski savjetnici iji e posao biti iskljuivo bavljenje ekonomskom diplomatijom. Oni treba da imaju dobar uvid u ekonomsku situaciju u zemlji prijema, dobro izgraene kontakte i u sreditu njihovog zanimanja treba da budu informacije o privrednim sektorima interesantnim za BiH izvoz, kontakti s potencijalnim investitorima, pravne norme koje se odnose na poslovanje u zemlji prijema, eventualne trgovinske barijere itd. Diplomatske misije i konzularna predstavnitva treba da budu u stanju dati praktine savjete o nainu poslovanja domaih kompanija u zemlji domainu. Takoe treba da budu u mogunosti davati prijedloge u vezi s tim koji proizvodi i na koji nain mogu pronai kupca na tritu zemlje prijema.

Izvjetavanje o privrednom sektoru zemlje prijema, koji je interesantan za izvoz iz BiH, treba da bude fokusirano na opis trita samo za taj specifian privredni sektor, proizvodnju i potranju proizvoda u okviru tog sektora, informacije o politici zemlje prijema u tom sektoru, procjenu ansi BiH privrednika u spomenutom sektoru, uslove i naine plaanja, podatke i procjene o konkurenciji, specifine ili ciljne sajmove, tendere i projekte koji treba da budu realizovani u tom specifinom sektoru.

Veina diplomatskih i konzularnih predstavnitava BiH ima dvije-tri osobe s diplomatskim statusom. Zato je takvim uslovima teko organizovati specijaliste koji bi kao diplomati bili posveeni samo poslovima ekonomske diplomatije. U svakom sluaju, rjeenjem o radnom mjestu mora se odrediti koja je osoba u diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu zaduena za poslove ekonomske diplomatije, kako bi se postigao kvalitet putem odgovornosti i mjerljivosti uinka. Takoe je vrlo bitno da se za ove poslove diplomatskoj misiji i konzularnom predstavnitvu odobri odgovarajui budet, jer ekonomska diplomatija koja nije podrana budetom postaje zmaj od papira. Procjena mogunosti ekonomske saradnje s nekom zemljom ne treba da bude presudna, ali bi morala biti jedan od vanih faktora u donoenju odluke o otvaranju ili zatvaranju diplomatskog ili konzularnog predstavnitva zemlje slanja u zemlji prijema. Posebnu podrku poslovnom lobiranju i umreavanju mogu pruiti poasni konzuli. Do sada je Vijee ministara Bosne i Hercegovine imenovalo 17 poasnih konzula u 13 zemalja, a imenovanje 46 poasnih konzula je u proceduri. Predsjednitvo BiH je u 2013. godini preuzelo imenovanje poasnih konzula. Da bi ostvarili rezultate u svome radu, poasni konzuli bi trebali proi obuku u trajanju od najmanje sedam dana u ministarstvu spoljnih poslova BiH, posebno u Odsjeku za ekonomsku diplomatiju, a potrebno je izgraditi sistem i nain izvjetavanja o njihovim aktivnostima, posebno u ekonomskoj oblasti. Prema postojeoj praksi, poasni konzuli jednom godinje podnose izvjetaj MSP-u BiH. Ponovno imenovanje poasnog konzula treba biti uslovljeno kvalitetom rada i izvjetavanja.

Pored partnerstva u okviru strateke alijanse BiH institucija, potrebno je graditi jo jedno znaajno partnerstvo partnerstvo s BiH dijasporom u svijetu. Niko bolje ne poznaje zemlju od onoga ko u njoj ivi i svakodnevno se bori za svoju egzistenciju i napredak svoje porodice. Diplomati dou i odu, a dijaspora ostaje da dijeli sudbinu sa svojim domainima. U principu su iskustva s BiH dijasporom veoma pozitivna, ali je potrebno popravljati stare i graditi nove odnose s njom. Bosanskohercegovaka dijaspora je po strukturi heterogena. Postoje BiH dravljani u inostranstvu koji su postigli veliki uspjeh u biznisu, nauci i umjetnosti. Iskljuivo su svojim radom i ponaanjem zasluili potovanje u zemlji domainu, a mnogi od njih tamo su i nagraivani. zbog toga posebnu panju treba posvetiti pri razvoju bilateralnih odnosa sa zemljama u kojima ivi brojna BiH dijaspora, prije svega da se zatite interesi BiH graana u tim zemljama, unapreuju kulturne veze, ali i da se dijaspora ukljuuje i u bilateralne ekonomske odnose. U tom je smislu jako dobar pristup da koncept ekonomske diplomatije u inostranstvu bude podran putem organizovanja mree poslovnih klubova ili poslovnih vijea. Poslovni klubovi treba da budu mjesto okupljanja poslovnih ljudi, ostvarivanja businessate poslovnih kontakata (B2B), brzo organizovanih poslovnih sastanaka i mjesto gdje e se poslovni ljudi druiti i razmjenjivati informacije. Posebno treba njegovati kontakte izmeu poslovnih ljudi iz Bosne i Hercegovine koji ive i rade u dravi prijema i BiH privrednika koji namjeravaju poeti poslovati u zemlji prijema.

1.3. Efikasan koncept BiH ekonomske diplomatije

Efikasna organizacija ekonomske diplomatije u inostranstvu podrazumijeva sistemski pristup s tano definiranim aktivnostima. Organizacija poslovnog foruma u inostranstvu predstavlja proaktivan pristup ekonomskoj diplomatiji, jer BiH diplomatija preuzima inicijativu analizom i preciznim lociranjem zemalja s potencijalom za daljnji razvoj ekonomske saradnje.Poslovni forumi se zasnivaju na ideji da se poveanje izvoza i poveanje obima priliva stranih investicija moe realizovati ostvarivanjem neposrednih kontakata izmeu poslovnih ljudi. Na taj nain se stvara i prijateljsko okruenje za poslovne ljude iz obje zemlje.U prvoj polovini 2013. godine ministarstvo spoljnih poslova BiH je u saradnji s Spoljnotrgovinskom komorom BiH i FIPA-om organizovalo est poslovnih foruma u inostranstvu, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Indiji, Austriji, Velikoj Britaniji i Rusiji.Imajui u vidu visoku cijenu nafte, prepoznati su potencijali investiranja u zemlje koje je prodaju i time ostvaruju veliki priliv novca. S obzirom na to da BiH sa zemljama zaliva ima i jako dobre politike odnose, onda je vrlo logino da su UAE i Katar bile i prve zemlje u kojima su 2013. godine odrani privredni forumi. Slijedili su privredni forumi u Indiji i Rusiji, zemljama koje imaju velika trita. O intenziviranju aktivnosti BiH ekonomske diplomatije govori podatak da je broj privrednih foruma organizovanih u inostranstvu u prvoj polovini 2013. godine vei od broja privrednih foruma odranih u prethodne tri godine.Za svaki poslovni forum Spoljnotrgovinska komora BiH, u saradnji sa ministarstvom spoljnih poslova BiH, objavljuje javni poziv, to praktino znai da svaka BiH kompanija koja je lanica ove komore moe biti lanica dravne delegacije, to je svojevrsna inovacija u odnosu na raniju praksu. Firme iz BiH idu na osnovu iskazanoga vlastitog interesa i svaka sama snosi trokove putovanja i boravka svojih predstavnika u zemlji u kojoj se odrava poslovni forum. Diplomatska i konzularna predstavnitva, zajedno s domainom, dakle institucijama zemlje prijema, na poslovni forum nastoje dovesti respektabilne partnere iz zemlje prijema, tako da su BiH kompanije u poziciji da ostvare kvalitetne kontakte. Organizacija poslovnog foruma se vee za posjetu visokog i najvieg nivoa, tako da se ostvaruje sinergija politike i ekonomije. tokom svake posjete u koju je ukljuena i organizacija poslovnog foruma predvia se i potpisivanje sporazuma sa zemljom prijema kako bi se otklonile eventualne prepreke privrednoj saradnji i privlaenju stranih investitora.Poslovni forum poinje uvodnim obraanjem visokih dunosnika, najee ministra vanjskih poslova BiH, zatim slijede prezentacije dotadanje trgovinske saradnje i mogunosti ulaganja u nau zemlju. Vaan dio poslovnog foruma je vrijeme za B2B kontakte i okrugli sto. Na kraju bude uprilien prijem na kojem poslovni ljudi, u neformalnoj atmosferi, mogu razmijeniti informacije i produbiti ve uspostavljene kontakte. Nakon odravanja poslovnog foruma diplomatske misije i konzularna predstavnitva Bosne i Hercegovine daju podrku BiH kompanijama za daljnji angaman na tritu drave prijema.

2. MEUNARODNI MONETARNI FOND

Postoje razliita definisanja MMF-a. Neki tvrde da je to jaka politika institucija koja se slui manipulacijama, drugi je poistovjeuju sa Svjetskom bankom i tako dalje. MMF nije ni jedno ni drugo.MMF je meunarodna kooperativna institucija koju cine 182 zemlje, dobrovoljno ulanjene, jer prednost vide u zajednikom dogovaranju u okviru ove institucije, a sve u cilju postizanja to stabilnijeg meunarodnog sistema poslovanja.MMF je meunarodna organizacija zaduena za nadzor globalnog finansijskog sistemanadziranjemkamatnih stopa i bilansa plaanja, kao i za pruanje tehnike I finansijskepomoi.Takoe, MMF je institucija koja pozajmljuje novac svojim lanovima koji imaju probleme sa finansijskim obavezama, ali samo pod uslovom da preduzmu mjere za eliminisanje tih potekoa. MMF nema nikakav autoritet nad domaom ekonomskompolitikom svojih lanova.Do potrebe za organizacijom kao to je MMF dolo je poslije velike ekonomske krize 30-ih godina prolog vijeka. Veliki broj drava sa Velikom Britanijom naelu moralo je da naputa zlatno pravilo. Taj sistem je nailazio na potekoe u vrijeme nastajanja monopola I koncentracije kapitala. Dolo je do opadanja ivotnog standarda. Neke drave su teile skoro potpunom eliminisanju upotrebe novca a druge su prodavale svoju valutu ispod realne cijene da bi smanjile poslovanje drugih zemalja. Odnos izmeu novca i vrijednosti roba je postao nejasan. Ovakva praksa je poznata pod nazivom kompetitivna devalvacija.Cijene dobara na svjetskom tritu su pale za 48%, a vrijednost meunarodnog poslovanja za 63%. Tokom 30-tih godina dolazi do nekoliko meunarodnih konferencija sa ciljem da sesprijee monetarni problemi.Trebalo je stvoriti sistem koji e se baviti monetarnim pitanjima i rjeavanju monetarnih problema. Zahtjev za takvim sistemom su zatraili Harry Dexter White iz SAD-a i John Maynard Keynes iz UK. Meunarodna zajednicaje prihvatila ovaj sistem a dogovor o uspostavljanju Meunarodnog monetarnog fonda se desio u gradu Bretton Woods, New Hampshire, USA, 22. jula 1944. godine. Dogovoru su prisustvovali 44 delegata raznih zemalja. MMF je poeo zvanino sa radom u Vaingtonu maja 1946. godine sa 39 lanova.2.1. Osnovni ciljevi i zadaci MMF-a

Osnovni ciljevi MMF-a su:

Unapreenje meunarodne saradnje kroz konsultacije i zajedniko reavanje monetarnih problema.

Proirivanje meunarodne trgovine, rast zaposlenosti, dohotka i proizvodnje.

Stabilizacija deviznih kurseva I spreavanje konkurentskih depresijacija

Multilateralizam u meunarodnim plaanjima za tekue transakcije I uklanjanje deviznih ogranienja koja sputavaju rast meunarodne trgovine.

Obezbeenje finansiskih sredstava za pomo zemljama lanicama u uravnoteenju platnog bilansa.

Smanjenje platnobilansnih neravnotea. Zadatak MMF-a nije smo reavanje problema pojedinih zemalja ve i funkcionisanje meunarodnog monetarnog sistema kao celine. Njegovi lanovi zajedno rade na uspostavljanju stabilnog svetskog rasta. MMF radi na pronalaenju naina da se preduhitre, kontroliu i reavaju finansijske krize. 2.2. Organizacija MMF-a

Organi upravljanja u Fondu su:

Odbor guvernera

Odbor izvrnih direktora

Generalni direktor fonda

Na vrhu hijerarhijske lestvice nalazi se Odbor Guvernera i ine ga po jedan guverner i njegov zamjenik iz svake zemlje lanice koje potpuno slobodno imenuju guvernere i zamjenike. Oni su obino guverneri centralnih banaka ili ministri finansija zemalja lanica. Oni su predstavnici svojih vlada i govore u njihovo ime. Upravni odbor guvernera se sastaje jednom godinje,a guverneri svoje ideje i elje prenose izvrnom odboru koji ih predstavlja.

Odbor izvrnih direktora se nalazi u Vaingtonu,a sastavljen je od 22 izvrna direktora,od ega:

5 direktora imenuju zemlje sa najveim kvotama

15 direktora biraju ostale zemlje lanice na dve godine

1 direktora (21.-og) imenuje zemlja iju valutu Fond koristi u znaajnijem obimu (Saudijska Arabija)

direktora (22.-og) imenuje NR Kina

Uloga izvrnog direktora je:

da zastupa interese zemalja koje su ga izabrale

on predstavlja kanal komuniciranja zemalj lanica i FondaOdbor izvrnih direktora, najee, odluke donosi konsenzusom, iako je to mjesto sa najvie sukoba onteresa. Generalni direktor Fonda (Managing Director) je predsjedavajui Odbora izvrnih direktora. Ta funkcija obino pripada evropljanima.2.3. lanstvo Bosne i Hercegovine u MMF-uBosna i Hercegovina je, kao jedna od zemalja sukcesora bive Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, postala lanica Meunarodnog monetarnog fonda 1995. god. U skladu sa tim, Bosna i Hercegovina je za lanstvo u Meunarodnom monetarnom fondu preuzela prava i obaveze bive Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije po alokacijskom kljuu u iznosu 13,2%. Preuzeta kvota, odnosno upisani kapital iznosio je 121,2 mil. SDR, a dospjele obaveze prema Meunarodnom monetarnom fondu u iznosu od 25 mil. SDR izmirene su tzv. kreditom premoenja(bridge loan) za postkonfliktne situacije odobrenim u iznosu od 30 mil. SDR.

Poetna kvota Bosne i Hercegovine je 1998. god. poveana na 169,1 mil. SDR. Broj glasova svake lanice zavisi od iznosa njene kvote, odnosno udjela u kapitalu. Kvota Bosne i Hercegovine iznosi 169,1 mil. SDR, to je 0,08% uea u ukupnom kapitalu Meunarodnog monetarnog fonda. Izvrne direktore imenuje pet zemalja koje imaju najvee kvote. Ovo pravo imaju i dvije lanice sa najveom kreditnom pozicijom u dvije godine koje prethode izboru. Ostale zemlje lanice su svrstane u izborne grupe konstituence. Svaka izborna grupa bira svog izvrnog direktora. Bosna i Hercegovina je u izbornoj grupi, odnosno konstituencisa: Jermenijom, Bugarskom, Hrvatskom, Kiprom, Gruzijom, Izraelom, Makedonijom, Moldavijom, Holandijom, Rumunijom i Ukrajinom. Holandija je predsjedavajui grupe, pa se i izvrni direktor grupe bira iz Holandije. Ova pozicija trenutno pripada Holananinu Jeroen Kremers-u. Cijela grupa ima 105.412 glasova ili 4,86%.

Centralna banka Bosne i Hercegovine je preuzela ulogu fiskalnog agenta Bosne i Hercegovine prema Meunarodnom monetarnom fondu 27. decembra 2002. god. od Ministarstva finansija i trezora u Savjetu Ministara Bosne i Hercegovine. S obzirom na to, da Centralna banka Bosne i Hercegovine djeluje na principu valutnog odbora, njena uloga fiskalnog agenta Bosne i Hercegovine prema Meunarodnom monetarnom fondu je specifina u smislu da, iako je Centralna Banka Bosne i Hercegovine fiskalni agent, sopstvene mjenice (promissory note) izdaje Ministarstvo finansija i trezora u Savjetu Ministara Bosne i Hercegovine. Finansijska pozicija Bosne i Hercegovine za lanstvo u Meunarodnom monetarnom fondu iskazuje se u mjesenom bilansu Centralne banke Bosne i Hercegovine, a konsolidovani bilans lanstva u kvartalnom i godinjem finansijskom izvjetaju koji se objavljuje na zvaninoj internet stranici Centralne banke Bosne i Hercegovine.

3. SPREMNOST MMF-A DA POMOGNE SLABIJIM EKONOMIJAMAMMF trenutno raspolae sa 250 milijardi dolara, a najavljenim poveanjem utrostruila bi se finansijska sredstva kojima bi ta institucija pomagala posrnulim ekonomijama u svijetu. Japan i EU ve su najavili da e izdvojiti 100 milijardi dolara, a slinu svotu su spremne ponuditi i SAD. MMF i Svjetska banka e podvrgnuti reformama, koje e oslikavati novu strukturu moi u svjetskoj ekonomiji. Trenutno je MMF zaduen, da proda zlatne rezerve u vrijednosti od nekoliko milijardi dolara kako bi se obezbijedio dodatni novac za pmo siromanim zemljama.3.1. Spremnost MMF-a da pomogne BiH

ef Misije Meunarodnog monetarnog fonda izjavio da je MMF voljan da pomogne BiH, ali da e odobravanje novog stand-by aranmana i iznos sredstava zavisiti od cjelokupnog upoznavanja o makroekonomskoj situaciji na svim nivoima zemlji.

Prvo se mora procijeniti makroekonomska situacija u BiH, a iznosi koje ta finansijska institucija daje nekoj zemlji zavise od njenih potreba te od toga koliko e biti jak program koji e ta zemlja realizovati. Postoje odreeni limiti koji su u vezi sa udjelom koji zemlja ima u sredstvima MMF-a. U okviru tzv. normalnih limita sredstava, neka zemlja moe da se zadui do dva puta iznosa kvote koju ima godinje. Konkretno, udio BiH u MMF-u iznosi oko 200 miliona eura. Zavisno od duine i perioda aranmana zavisie i iznos sredstava.

Visina novca koju MMF daje zavisi od veliine zemlje i njenih potreba, ali i od kvaliteta programa koje vlada te zemlje provodi i koje bi trebale biti podrka MMF aranmanu. Ekonomski analitiari procjenjuju da BiH nije potrebno novo zaduivanje jer zemlja ima oko milijardu i po KM slobodnih rezervi, a isto toliko novca iz kredita koji nisu potroeni, a zbog ega drava uzalud plaa kamate. MMF odobrava sredstva za uravnoteenje platnog bilansa, dakle za finansiranje deficita platnog bilansa. Opet se procjenjuje da BiH nije u situaciji da se zaduuje za finansiranje deficita platnog bilansa jer to nije dug drave, nego dug poslovnih subjekata i banaka. 3.2. Spremnost MMF da kreditira BiHO tome kakve e uslove MMF staviti pred domae predstavnike vlasti jo uvijek je neizvjesno, ali prema rijeima ekonomista, je smanjenje dravne potronje. Kredit MMF je jako povoljna za nae uslove poslovanja. Glavni kriterijum je fiskalna disciplina i koji su trokovi u bruto drutvenom proizvodu. Evidentno je da su u FbiH ti trokovi visoki. Kako bi ispunila uslove o zakljuenju stand-by aranmana sa Meunarodnim monetarnim fondom, BiH e morati budete smanjiti na svim nivoima za 696 miliona KM. Toliko iznosi minimalni konsolidovani deficit budeta u BiH. Procjena je da je iznos od 500 miliona donji prag, mada je deficit puno vei. MMF-u je potrebno ponuditi proceduru provoenja svih potrebnih radnji da bi se dolo do traenog iznosa za utede. Osim toga, treba usaglasiti koji dio utvrenog GAP-a e podnijeti kantoni i optine i utede u federalnom budetu. Normalno je da e se mjere odnositi, prije svega, na administraciju i pratee trokove, a onda i ostale transfere. MMF nee prihvatiti manji iznos za zakljuenje stand by aranmana. I s MMF-om i bez MMF-a federalni budet biti usklaen sa realnim prihodima.

4. MISIJA MEUNARODNOG MONETARNOG FONDA U BOSNI I HERCEGOVINICostas Christou izjavio da je MMF voljan da pomogne BiH, ali da e odobravanje novog stand-by aranmana i iznos sredstava zavisiti od cjelokupnog upoznavanja o makroekonomskoj situaciji na svim nivoima u zemlji. Prvo se mora procijeniti makroekonomska situacija u BiH, a iznosi koje ta finansijska institucija daje nekoj zemlji zavise od njenih potreba te od toga koliko e biti jak program koji e ta zemlja realizovati. Postoje odreeni limiti, koji su u vezi sa ueem koji zemlja ima u sredstvima MMF-a. U okviru tzv. normalnih limita sredstava, neka zemlja moe da se zadui i do dva puta iznosa kvote koju ima godinje. Konkretno, udio BiH u MMF-u iznosi oko 200 miliona eura. U prvoj godini aranmana zemlja bi mogla da se zadui maksimalno do 400 miliona eura. Zavisno od duine i perioda aranmana zavisie i iznos sredstava. Ukoliko je to dvogodinji aranman, u drugoj godini zemlja moe da se zadui za jo 400 miliona eura. Ali to je maksimalan limit za koji zemlja moe da se zadui.4.1. Zatvaranje fiskalnog deficita

Razlika izmeu zahtjeva za finansiranjem i raspoloivog finansiranja procijenjena jena nivou od priblino 9 procenata BDP-a. Razgovori o programu sa misijom MMF-a u aprilu 2009. godine imali su za fokus utvrivanje kombinacije vjerodostojnih mjera politike na svim nivoima vlasti i dodatnih izvora finansiranja, koji bi omoguili zatvaranje deficita u finansiranju. Tabela prikazuje kako je situacija prvobitno izgledala za 2009. godinu (prvi stubac), kako ju je dogovoreni program pokuao ispraviti (drugi stubac), te kako je izgledao stvarni ishod (posljednji stubac).

Prije mjeraProgramIshod

Prihodi44,945,644,6

Rashodi52,850,350,2

Bilans-7,9-4,8-5,7

Finansiranje7,94,85,7

Domae finansiranje-2,20,41,8

Spoljno finansiranje0,84,33,8

Od ega: MMF0,02,52,9

Deficit u finansiranju9,30,00,0

Tabela 1. Zatvaranje deficita

Program je predvidio da se deficit u finansiranju za 2009. godinu premosti putem kombinacije (a) mjera usmjerenih na prihode i rashode, (b) dodatnog domaeg finansiranja i (c) dodatnog vanjskog finansiranja s priblino podjednakim ulozima. U sklopu fiskalnih mjera, rashodi bi podnijeli tereta prilagodbe, dok bi mjere usmjerene na prihode podnijele . U konanici, poreski prihodi su opali vie nego to je projektovano, te je deficit dostigao nivo od 5,7 procenata BDP-a (1 procenat BDP-a vie u odnosu na prvobitni cilj). To je, zajedno sa kanjenjem u povlaenju sredstava po osnovu nekih vanjskih zajmova, znailo da je domae finansiranje moralopodnijeti relativno vei dio tereta. BiH je takoe iskoristila priblino 300 miliona KM u obliku optih i posebnih alokacija SDR-a, to joj je pomoglo u kompenzaciji jednog dijela deficita u spoljnom finansiranju. 4.2. Finansijski aranmani BiH sa MMF-om

Do sada je Bosna i Hercegovina koristila samo Stand-by aranman. Po definiciji Meunarodnog monetarnog fonda, Stand by aranman je finansijska pomo koja se lanici odobrava iz optih izvora do odreenog iznosa i u odreenom vremenskom periodu, pod uslovom da lanica ispotuje odredbe Sporazuma. Odobrava se zemljama lanicama sa poremeajima u platnom bilansu na osnovu njihovog Pisma o namjerama i Memoranduma o ekonomskoj i finansijskoj politici.

Stand by aranman se obino realizuje u periodu od jedne godine i uobiajeno se odobrava u etiri trane. Na zahtjev lanice moe biti produen i do tri godine. Aranman se otplauje sa periodom mirovanja (grace period) od dvije godine i tri mjeseca, nakon ega slijedi otplata u osam jednakih kvartalnih anuiteta. Povlaenje trani su transakcije kupovine (purchase), a otplate su transakcije reotkupa (repurchase) vlastite valute.

AranmanDatum odobravanja sredstavaKrajnji datum angaovanja sredstavaOdobreni iznosAngaovani iznosOtplaeni iznosOstatak duga

I stand-by aranman 1998-0129.5.1998.19.5.2001.94.420.00094.420.00094.420.0000

II stand-by aranman 2002-042.8.200229.2.2004.67.600.00067.600.00067.600.0000

III stand-by aranman 2009-128.7.20097.7.2012.1.014.600.000338.200.000159.800.000178.400.000

IV stand-by aranman 2012-1426.9.2012.25.9.2014.338.200.000211.375.0000211.375.000

Ukupno:1.514.820.000711.595.0000321.820.000389.775.000

Tabela 2. Stand by aranmani BiH sa MMF-om4.3. Procjena MMF-a o kretanju BiH ekonomijeMeunarodni monetarni fond je ocijenio da rast cijena prehrambenih proizvoda u BiH moe negativno uticati na ekonomski rast i perspektive zapoljavanja. U makroekonomskoj analizi misija MMF-a u BiH tvrdi da je mogue da vie cijene uspore ekonomiju BiH jer kako se iznos novca za osnovne prehrambene proizvode poveava, tako se smanjuje iznos novca koji domainstva imaju za druge robei usluge, a to dovodi do smanjenja ukupne potronje. MMF istie da se ovo posebno moe obistiniti u Bosni i Hercegovini gdje je upravo potronja kljuni pokreta ekonomije. Pored toga, domainstva, kojima ostane manje novca nakon to podmire trokove za hranu, mogu biti u manjoj mogunosti da servisiraju svoje kreditne obaveze, dovodei banke u situaciju a smanje odobravanje novih kredita.

Trea negativna posljedica rasta vijena je da kao odgovor na poveanje cijena hrane, rast plata bude bri u odnosu na rast produktivnosti, moe doi do opadanja konkurentnosti BiH na meunarodnom tritu to e svakako uticati na industrijsku proizvodnju i zaposlenost.

MMF smatra da pozitivno gledano, vee cijene hrane mogu stimulisati domau poljoprivrednu proizvodnju i supstituciju uvoza pomaui odreenom ublaavanju negativnih efekata poveanja cijena hrane. U analizi MMF-a se zakljuuje da iako je u posljednjih nekoliko godina Bosna i Hercegovina realizovala odreene vane reforme, bila bi spremnija da se suoi sa nedavnim poveanjem cijena, da je imala djelotvorniju politiku plata u javnom sektoru i ciljan sistem socijalne zatite.

Meunarodni monetarni fond napominje da rast cijena nije jedinstven samo za BiH. Cijene rastu irom svijeta zbog rasta ekonomije Kine i Indije koje sada troe vee koliine hrane, a s druge strane nepovoljni vremenski uslovi su smanjili proizvodnju. Drugo, pritisak industrijski razvijenih zemalja da promoviu korienje bio-goriva od kukuruza, to je dovelo do skoro dvostrukog poveanja cijene kukuruza.

Upravni odbor Meunarodnog monetarnog fonda je podrao poveanje sredstava Fonda za 250 milijardi dolara, kroz hitno finansiranje od zemalja lanica. MMF je olabavio uslove za posuivanje, ukljuujui novu Fleksibilnu kreditnu liniju i tzv visoko pristupane aranmane iz predostronosti. Takoe dolo je do udvostruenja normalnog pristupnog limita za sve posuivae. Kada je rije o odgovoru na aktuelnu globalnu finansijsku krizu, predanost MMF-a je u preduzimanju dodatnih akcija nunih za privredni oporavak, ukljuujui: preuzimanje dodatnih, usklaenih akcija kako bi se osiguralo zdravlje institucija vezanih za sistem, obnovilo finansijsko zdravlje banaka, domae kreditiranje i meunarodno kolanje kapitala. Takoe, ulau se sistemski fiskalni naporu nuni za obnovu privrednog rasta, zadravanje ekspanzivne monetarne politike, gdje je to primjereno i sve dok je potrebno, te razvijanje vjerodostojnih izlaznih strategija za opsene vladine mjere, kako se kriza bude povlaila.ZAKLJUAKMeunarodni monetarni fond je institucija bez koje bi dananja ekonomija izgledala nezamislivo. MMF postoji da predvidi i rijei sve probleme i potekoe na kojem meunarodni monetarni sistem nailazi. Sukobljavanja u finansijskom pogledu izmeu zemalja nikada nisu nita dobro donijela. Zbog toga su se dogovori, saradnja, konsultacije i kompromisi unutar jedne organizacije pokazali kao dobro reenje u savladavanju svih finansijskih potekoa. Dakle, za MMF se moe rei da je najvanija i najvea meunarodna monetarna institucija i treba joj pridavati najvei znacaj. Moglo bi se rei da lanstvo neke zemlje u MMF-u znai da e ta zemlja pomagati drugim lanicama, ali i da e njoj biti pomognuto u sluaju nekih njenih i unutranjih i vanjskih finansijskih potekoa.

Uslovi za kreditni aranman MMF-a su izrazito otri i jako utiu na ekonomski i socijalni ivot drave, a slue za potporu platnog bilansa drave. Za dodjelu kredita nekoj zemlji MMF trai smanjenje trokova drave, socijalna davanja i postizanje pune sigurnosti otplate inostranih dugova, tj. predoavanje odgovarajuih makroekonomskih programa koji se veoma strogo ocjenjuju. Odobrenje kredita MMF je znak drugim bankama da mogu ulaziti u kreditne aranmane, i upravo stoga je vanost stand-by aranmana velika.Stand-by aranman je kratkoroni kredit koji od MMF dobijaju zemlje lanice kako bi premostile spoljne likvidnosti. Novac koji se odobrava nikad ne odlazi u budet, nego iskljuivo slui za jaanje spoljne likvidnosti zemlje, odnosno deviznih rezervi sredinje banke i odbranu kursa. lanovi Fiskalnog vijea BiH postigli su dogovor sa MMF-om o trogodinjem stand-by aranmanu u iznosu 1,2 milijarde eura. Dvije treine sredstava e pripasti FBiH, a treina RS-u. Vlada Federacije Bosne i Hercegovine mora utedjeti 414 miliona maraka, Vlada Republike Srpske 146 miliona, Vijee ministara 40 miliona i Vlada Brko distrikta 10 miliona konvertibilnih maraka. Sredstva MMF-a u iznosu od milijardu i 200 miliona eura e biti rasporeena na godinjem nivou po 400 miliona eura. Ukoliko BiH ispuni obaveze iz dogovora sa MMF-om do kraja juna ( jo 15 dana) , prvih 400 miliona eura se oekuju tokom nekoliko narednih mjeseci.LITERATURA1. Dombi Ilija: Ekonomski odnosi BiH sa inostranstvom, Univerzitet za poslovni inenjering, Banja Luka, 2010.2. Mile Sandak, Mirza Pai: Ekonomska diplomatija izazov viskog prioriteta za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo, 2013.3. Grupa autora: Diplomacija BiH realnosti i potrebe, Analiza uzroka krize identiteta vanjske politike i diplomacije BiH, Vanjskopolitika inicijativa BiH, Sarajevo, 2005.

4. Dombi, Ilija: Ekonomska diplomatija Bosne i Hercegovine, Univerzitet za poslovni inenjering i menadment, Banja Luka 2008.

Internet linkovi:

1. www.cbbh.ba2. www.imf.org3. www.mft.gov.ba4. www.ceppei.ba5. www.un.ba Mile Sandak, Mirza Pai: Ekonomska diplomatija izazov viskog prioriteta za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo, 2013.

Mile Sandak, Mirza Pai: Ekonomska diplomatija izazov viskog prioriteta za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo, 2013.

HYPERLINK "http://www.imf.org" www.imf.org

HYPERLINK "http://www.cbbh.ba" www.cbbh.ba

Dombi Ilija: Ekonomski odnosi BiH sa inostranstvom, Univerzitet za poslovni inenjering, Banja Luka, 2010.

HYPERLINK "http://www.ceppei.ba" www.ceppei.ba

20