mehmed pasa sokolovic

5/26/2018 Mehmed Pasa Sokolovic

1/23

MEHMED PAA SOKOLOVI

Ponosan na korene

U EST vekova dugoj istoriji Osmanske carevine, za vreme trideset i est sultana, izmenjalo se navlasti ukupno 210 velikih vezira. Meutim, turski istoriari se slau da samo jedan od njih zasluujeepitet najveeg. To je je Mehmed-paa Sokolovi, poreklom Srbin iz Bosne, koji je, dostojno veliini igeniju svog prvog gospodara i najveeg od svih padiaha, Sulejmana Velianstvenog, uzdigao imperijudo nesluenih visina, gde je neogranienom vladavinom i mudrou velikog diplomate i ratnika odrao iza vreme naslednika nedostojnih imena velikog Zakonodavca.U ovom radu proslediemo ivotopis i delo neogranienog upravitelja Turske carevine, kojem se

navrava 500 godina od roenja, pred kojim je, bezmalo ceo jedan ljudski vek, drhtala Evropa, ivelikog dravnika koji je nepogreivim instinktom nita manjeg vojskovoe i ratnika nametao mir

sabljom i topovima. Nekadanji atac i nesueni monah iz Mileeve, od njegovih rodnihSokolovia, preko jedrenskog saraja i Enderuna i najviih dravnih funkcija u Carigradu, iakopreobraen na islam i iskreno veran novoj religiji, nije nijednog trenutka zaboravljao svojeporeklo, to je pokazao svojom popustljivom politikom prema Srbima i, samo njegovom zaslugomobnovljenom Pekom patrijarijom, na ijem je elu ustoliio svog roenog brata Makarija.Pratei neprekidnu uzlaznu liniju dvorskog paa koji je, zahvaljujui svojoj otroumnosti isposobnostima, imao sreu da se bavi u najblioj blizini i bude u milosti velikog padiahaSulejmana, videemo njegov ivot i kao linog carevog sobara i oruara, admirala mornarice,rumelijskog beglerbega, komandanta vojne protiv Austrije i osvajaa Sigeta i Arabije i, napose,

pae sa tri tuga, koji je jedini od svih velikih vezira imao

ast da se odri u slubi

ak tri sultana.

Sokoloviev genij dravnika nije vidljiv samo po vrstom dranju dizgina osmanske vlastinakon smrti gospodara triju kontinenata - Sulejmana Velianstvenog, vei u njegovojambiciji da carevini proiri nove i nesluene vidike i uini je apsolutnim gospodaromsrednje Azije i Indijskog okeana, za ta se upustio u, za ono vreme fantastinu avanturuprokopavanja kanala Don-Volga, kojeg je trebalo da spoji sa morem, Kaspijsko jezero saCrnim morem, a odmah iza toga planirao jo vei poduhvat - probijanje Sueckog kanala.Mehmed-paa Sokolovije, slau se i turski i evropski istoriari, poiveo dovoljno da ostavi neizbrisivtrag u istoriji Osmanske carevine. Poginuo je tragino, kao rtva politike zavere, od ruke, ironijomsudbine, jednog dervia koji mu je poreklom bio zemljak iz Bosne. Bilo je to u 74. godini njegovogivota i, ini se u pravo vreme, da ne bi svojim oima video poetak naglog propadanja imperije, uijem je stvaranju moi i sam uestvovao, a nad kojom su se, bio je svedok, poslednjih nekoliko godinanjegova ivota poeli da nadvijaju tmurni oblaci, najavljujui carevanje svega onoga protiv ega sesvim silama borio - mita, korupcije i vladavinu harema imperijom.ivot Mehmeda Sokolovia nije lako pratiti, jer su istorijski izvori lieni opirnijih podataka onjegovom najranijem ivotu, pogotovo perioda koji je vezan za njegovo odvoenje u carski saraj uJedrenu i njegovo uspinjanje u dvorskoj slubi. Visoki i naoiti Bosanac pao je vie u oi turskim

1


2/23

istoriarima tek kada je, naprasno, bio naimenovan za vrhovnog kapetana mornarice. Od tadaga prate u korak, a sve ono to se dogaalo u njegovom najranijem dobu, ostavljeno je da secrpe iz turih pominjanja turskih istoriara i predanja srpskog naroda, ega se, izrazumljivih razloga, treba prihvatiti sa dunom rezervom. Zatim iz malobrojnih pisanih dela onjemu na srpskom jeziku i, na kraju, pedantne diplomatske prepiske dubrovakih ivenecijanskih ambasadora na osmanskom dvoru, koji su pomno beleili svake detalje vezane

za velikog vezira, od

ije je milosti zavisila i sudbina njihove trgova

ke moi u Sredozemlju.

Bez sumnje, jedno od najkompletnijih pisanih dela o najveem osmanskom veziru na srpskom jeziku jeknjiga Mehmed Sokolovi Radovana Samardia, koja je sa francuskog prevedena na turski, a vevie od decenije ne silazi iz vitrina turskih knjiara. U njoj je, izmeu ostalog, zabeleeno upravo onoto nedostaje turskim istoriarima - narodno predanje o odvoenju Baja Sokolovia u Jedrene.

NAOIT, PAMETAN MOMAKPOETKOM 16 veka, kada se za potrebe ouvanja proirenih granica turske carevine pojavilapotreba za sveim snagama u armiji, Osmanlije su jo vie pribegle ranije veoprobanoj praksipopune vojnog podmlatka putem tzv. devirme, koja je kod nas poznata kao danak u krvi.Pet-est godina poto je hercegovaki sandak-beg Skender Ornosovidobio zapovest iz

Carigrada da po Bosni i Hercegovini pokupi hiljadu ademioglana i dovede ih u saraje, uBosnu se iza 1520. uputio Jeilde Mehmed-beg, traei kao i njegov prethodnik, sposobnemladie za carsku slubu. Posle dugog obilaenja Bosne i susednih krajeva, Jeilde-bega putje naneo u selo Sokolovii kod Ruda u viegradskom kadiluku, gde je douo priu o naoitom ipametnom momku Baju koji je bio dat u monaku slubu kod njegovog ujaka u Mileevi.

Beleg velike sree

MISIJA jaja - bae, Jeilde Mehmed-bega, u kojoj je meu etrdeset deaka imladia iz Bosne pokupljen i Bajo Sokolovi, bila je ustaljena procedura koja se po

nalogu Porte odvijala povremeno i prema potrebi.

Janiare, tursku stajau peadiju i elitnu sultanovu vojsku, pretpostavlja se, osnovao je jo sultanOrhan u 14. veku. Devirmu, prikupljanje ivog vojnog poreza zapoeo je jo sultan Mehmed elebi uprvoj polovini 15. veka, ali je ona u pravom smislu institucijalizovana tek za vreme sultana MurataDrugog, da bi poseban zamah dobila u vreme sultana Mehmeda Osvajaa, a najea je bila u 17. veku.Za buduu janiarsku slubu, uzimana su, prvenstveno, deca i mladii iz hrianskih familija, a ukasnijim periodima, kada sepojavila potreba za ouvanjem proirenih granica i unutranjeg mira, i izredova Turaka, Cigana i Jevreja. Oduzimanje hrianske dece je bilo ukinuto 1638. godine. Povod za toje bilo nezakonito primanje novca koje su uzeli skupljai devirme u Rumeliji, Bosni, Albaniji i Grkoj.Uzimanje mita glavom su tada platili turnadibaa Dervi-aga (general-porunik janiara) i drugi

kupitelj dece, Kazhadi- zade, dok se trei Devedi Mustafa spasao na molbu velikog vezira. Ovouzimanje podanike dece bilo je poslednje koje spominje osmanska istorija, i tako je pod najveimosmanskim silnikom sultanom Muratom etvrtim bila ukinuta i ova nasilnika mera.

Najvie janiara, oko 54.000, u turskoj vojsci bilo je sredinom 16. veka. Sa opadanjem turske moi,janiari izazivaju bune i nerede i postaju opasniji za vlast sultana nego za neprijatelja. Mehmed Drugi je1826. uguio u krvi njihove pobune u Carigradu, ukinuo ih i uveo nizam, tj. redovnu vojsku, posle

2


3/23

ega je prestala i potreba za ubiranjem ivog vojnog poreza, odnosno devirme.

Halkondilas, savremenik Murata Drugog, kojem se pripisuje usavrenje i ureenje turske vojske,naroito janiara, opirno i verno opisuje sultanov tabor i ureenje njegove vojske, za koju kae dazbog visokog stepena reda i svrhovitosti izaziva svako potovanje. Sultanova porta se sastoji odest do deset hiljada peaka. Uhvaene deake alje u Aziju da bi tamo dve-tri godine nauili turski

jezik. Ako u dovoljnoj meri znaju jezik, alje dve-tri hiljade u mornaricu u Galipolje da uepomorstvo. Svake godine dobijaju odeu i sablju. Odavde su pozvani na sultanovu portu sa dosta

plate za uzdravanje, a neki dobijaju i vie. Oni tvore uski sultanov krug...

Prema turskim izvorima, devirmom su se kupila deca i mladii uzrasta od osam, deset, petnaest,osamnaest ili dvadeset godina, ali ponajvie oni starosti od 14 do 18 godina. Devirma jeprikupljana jednom u tri, pet ili sedam godina i skupljalo se, odjednom, izmeu dve hiljade i desethiljada dece koja su, uglavnom, bila birana po fizikoj snazi, pameti i lepoti.

Istorijsko pamenje danka u krvi, kako je meu hrianskom rajom nazvana devirma, urezano jepodjednako i meu Srbima, ali i Gruzijcima i Rusima. Samardi, pozivajui se na veliki broj istorijskih

beleaka, koje kazuju da su roditelji, u strahu za svoju decu, odvodili svu

eljad u planinu kad bi se

uloda nailazi skupljadevirme, navodi da su zbog toga itave porodice prebegavale u susednu dravu, a dasu pojedini roditelji radije svoju decu sakatili nego ih predavali Turcima u ruke.

Sauvane su i vesti da su neke majke ispisivale sinovima krst na elu ili na ruci sokom jedneotrovne trave, koji bi ostavio oiljak i tako ih zanavek odvajale od Turaka. Pribegavalo seponekad i ranoj enidbi, pa se nailazilo na deake privenane veu dvanaestoj godini. Ali,turske vlasti su se lako doseale ovakvim dovijanjima, tako da bi, umesto spasa, eeusledila njihova odmazda. Zbog toga je, kao najcelishodnije sredstvo ostajalo to da se deteotkupi ili haralija mitom odobrovolji, ali je bilo malo kua koje su takav troak mogle dapodnesu. Ponavljanje jedne pojave, bilo to i nasilje, ipak dovodi do navikavanja...

Kad je Jeilde Mehmed-beg pao u Sokolovie, Bajo se, verovatno, zatekao u oevoj kui ili je jaja-baa,doznavi kakvog sina ima domain Dimitrije, naredio da tia dovedu iz Mileeve. Ova druga pretpostavka seini verovatnijom, jer se pored oajnih roditelja pojavio i pomenuti kaluer, Bajov stric ili ujak, koji jepokuao da dete sauva. Stari Sokolovise, kau turski izvori, obratio uraku da mu pomogne novcem kakobi otkupio sina. Kaluer je, zaista, svim silama nastojao da pridobije ili potkupi jaja-bau, ponudivi mufaraonski novac za deaka, ali beg nije dozvolio da mu se isprljaju skuti.

Sirotim roditeljima je jo jedino ostalo to da dete sakriju, da bega nekako zavaraju, da saekajupriliku kad e moda da ga pridobiju. Sakupljadanka u krvi nije bio samo neumoljiv. Razlogroditeljske nesree i oaja on je iskreno video u njihovoj zabludelosti i neznanju. Zbog toga jerekao Sokoloviima: Ej, neznalice i putnici po bespuima pakla! Zar ne znate da e ovaj siromahdeko u padiahovoj slubi postati estit? Kad on, nesumnjivim staranjem sultanovim, postigneveitu sreu, svaki od vas doi e do venog bogatstva i trajne sree. Jer, ova drava je Humaj-ptica, koja je pala na va soj, a vi je svojim glupostima odgonite i svojim rukama sopstvenu kuupalite! Na elu vaega sina beleg je velike sree, koji kazuje da e on u sultanovoj blizini, u slubidobrotvora, doi do veoma velikih poloaja...

Tako je mitoloka Humaj-ptica, koja veito srenim ini svakoga kome njena senka padne na glavu,

3


4/23

preletela i iznad sela Sokolovia. Uviajui da moraju da predaju sina, roditelji sudeaka izvukli iz skrovita i zamolili jaja-bau neka im ga dobro prigledaju. JeildeMehmed-beg je bio veoma zadovoljan to je izneo sokola iz gnezda.

Grupu od etrdeset deaka pokupljenih iz poznatih i plemenitih porodica, meu kojimaje bio i Bajo, Jeilde Mehmed-beg je pravo iz Sokolovia uputio u Jedrene, gde ih je

sultan Sulejman primio na huzur (u audijenciju) i, izjavivi kako mu se dopadaju, naredioda se upiu u tamonji carski saraj. U jednoj turskoj pesmi, koja govori o odvoenjumladog Sokolovia na sultanov dvor, posle svega, dolaze stihovi:

Iz kanda zlog gavrana istrgoh jednu divnu prepelicu, i ulovihjednog sokola pre saznanja ljubavi...

SAN UOI BOIADOK je jo sina nosila pod pojasom, Bajova majka je, govori predanje, uoi Boia usnila san da jojje nikao bor iz utrobe, pa granama svet natkrilio. Kad je to ispriala svekru, koji je, prema obiaju,svoj eljadi u kui trebalo da protumai snovienja u toj noi, starac je snahu dobro pogledao i

rekao joj: Daj boe, da bude sreno, moja snaho, ali mo

no da ti rodi zemlji gospodara.

Novo ime Mehmed

SA velikom se sigurnou zna da je Bajo Sokolovi, sa grupom od etrdeset mladia koje jeJeilde Mehmed-beg poveo sa sobom u Jedrene u periodu kada se u tom gradu i njegovoj okolini,izmeu ratnih pohoda, od novembra 1524. do marta 1525, odmarao Sulejman Velianstveni.Odabrani mladii su primljeni na huzur (u audijenciju) velikom padiahu koji je rekao da mu se

veoma dopadaju i od tog trenutka je po

elo njihovo komplikovano, sistematsko i neretkonemilosrdno vaspitavanje i poduavanje u raznim naukama i vojnim vetinama, iji je krajnjicilj bio da se od njih naprave sposobni i padiahu do groba odani dvorski slubenici,vojskovoe i dravni velikodostojnici koji e biti stub moi Osmanskoga carstva.Bajo Sokolovo, zajedno sa trideset devetoricom drugih mladia, statusom i pameu, imao jesreu da ga odmah upiu u ioglane, budue dvorske paeve koji su, samim tim, bilipredodreeni za napredovanje prema najviim dvorskim, dravnim i vojnim funkcijama. Zarazliku od njih, ostali mladii koji su takoe bili prikupljeni devirmom, bili su upisivani uademioglane, kategoriju buduih janiara koji su upuivani u anadolska sela za uenjeturskog jezika i elienje tekim seoskim poslovima, da bi tek nekoliko godina posle togapoinjali sa vojnom obukom i bili prikljuivani tzv. janiarskim ognjitima.U Osmanskom carstvu su postojala tri saraja: u Jedrenu, Galati i Carigradu. Sva tri sarajaimala su po trista deaka. To su, zapravo, bili kadetski zavodi, gde su pitomci bili obuavaniili za ratnu ili za dvorsku slubu. U njima je postojalo ukupno est soba. Prve dve su: velika imala soba, prva sa dve stotine, a druga sa stotinu pitomaca, i to su bile sobe za pripravnikeu slubi paeva, a etiri gornje su bile odreene za osobnu slubu.Najnia od ove etiri sobe zvala se seferli odaja, koja se brinula za sultanovo rublje. Ova soba je ujednobila kola pevaa, plesaa, brijaa i ranarnika u saraju. Bakulukdija je dva puta sedmino u srebrnojposudi prao muslin sultanova turbana, pri emu su ostali pevali pesme u punom zboru, tako da je pranje

4


5/23

turbana ujedno bila i veba u pevanju.TREA je soba bila kiler, tj. podrum ili zapravo pekara za slatkie i u njoj su se bavili iskljuivoizradom i uvanjem slatkia, ukuvanih plodova, slatka (halve), erbeta, sirupa, sredstava za jaanjei sokova svih vrsta. Uz to, paevi ove sobe isporuivali su svee za odaje i bogomolju saraja...Sledea u hijerarhijskom nizu je hazna odaja u kojoj su se ioglani, osim vebanju ujahanju i oruju, osobito poduavali da opsluuju sultana, podsecaju caru nokte, pomau

berber-bai i u

ili se savijanju turbana.

Poslednja, has odaja, u koju su dolazili samo najodabraniji i u prethodnim odajama prekaljenipitomci, bila je veodskona daska za visoke dvorske, dravne i vojne funkcije. Ioglanimaiz ove sobe je bilo povereno uvanje samog sultana, relikvija bogomolje, koja se nalazi dosultanove spavaonice, a u kojoj se nalaze ogrta, sveti steg i poslanikova sablja i luk, tesablje triju prvih halifa i nekolicine njegovih drugova... Poveravanje ovih dravnihdragocenosti, bio je najbolji znak da su ovi mladi preobraenici na islam u najveojpadiahovoj milosti i da e se, posle, u proseku petnaestogodinjeg vaspitavanja i obuavanjau jednom od ovih saraja, nai na najviim i odabranim vojnim i upravnim funkcijama carevine.Za Baju Sokolovia, kojem je prilikom preobraanja na islam nadenuto novo ime Mehmed,pretpostavlja se da je ostao u slubi u jedrenskom saraju 13 godina i da je kao pa,

pratei sultana u vojnim pohodima u

estvovao u Moha

koj bici 1526. godine, da je saturskom vojskom bio pod Beom 1529, a da je kasnije, kao pa, preao u slubu velikog

defterdara Skendera - elebije, u ijoj je sviti uestvovao u ratu protiv Persije.KADA je veliki defterdar, koji je, po tradiciji, kolovao paeve za najvie dravne i finansijske slubebio optuen od velikog vezira i sultanovog tienika Ibrahim-pae da je glavni krivac za zakasnelozauzimanje Bagdada, a zatim i javno pogubljen, svi njegovi telohranitelji, paevi i posluga bili supridodati carskom saraju. Meu tri stotine tih paeva, nalazila su se i sedmorica mladia koji su,prema svedoenju tadanjeg turskog hroniara Alije, postali prvi ministri ili veziri carstva: PertefMehmed-paa, Ahmed-paa, Pijale Mehmed-paa, Lala Mustafa- paa, Husejin-paa i Mehmed-paaSokolovi. Sve su to bili oni koji e, kroz ivot, pratiti Sokolovia decenijama, neki od njih i do smrti,da mu budu prijatelji, podrka u naporima ili, ee, ljuti dumani.Preuzevi svu njegovu pratnju, jer su najbolji od njih za dvor i obrazovani, sultan je izvesno bioobaveten koliko koji od njegovih vaspitanika vredi, pie Samaredi. Svi Sokolovievi biografipominju da je prva njegova sluba kada su ga doveli na Novi dvor u Carigradu bila finansijskeprirode. Radio je u carskoj riznici, dakle posao koji je uz Skender - elebiju izvesno mogaonajbolje da naui. Od tog trenutka, Mehmed je za deset godina promenio pet zvanja kaosultanov dvoranin: iao je tano onim putem koji vodi do visokih poloaja u dravnoj upravi ivojsci. U poslu je bio veran i pouzdan, kae njegov biograf: njegovo dranje i vladanje, kao iumenost i dovitljivost prilikom raznih ceremonija, sultanu su se posebno dopali.Prva Mehmedova sluba je bila rikabdar, zvanje koje se sastojalo u tome to je pomagao padiahukod uzjahivanja konja i pratio ga na putu, idui pored njega peice. Iza toga je postao ohardar,dostojanstvenik koji se brinuo o sultanovoj odei, nastupajui na sveanostima neposredno uznjegove skute. Uskoro mu je, meutim, dodeljeno zvanje koje mu je omoguilo da se jo vieistakne i pokae u punom sjaju. Postao je silahdar-aga, zapovednik carskih titonoa, ija jedunost bila da se brine o linom sultanovom naoruanju i da ga, prilikom javnih ceremonijapridruuje s desne strane, nosei o desnom ramenu njegovu sablju.Za Mehmeda Sokolovia, meutim, kau da prilikom obavljanja ovih slubi nije bio samo paradnidvoranin, veda je obavljao i mnoge druge poverljive poslove. Zbog toga je nagraen zvanjemenegir-bae, koji je vaio za jednog od najpouzdanijih sultanovih ljudi. Pratio je sultana na svimnjegovim putovanjima i pohodima i, upravljajui poslovima dvorskih trpezara, lino kuao jelo i pie

5


6/23

koje je bilo namenjeno sultanu.

PUT ZVEZDA

ZVEZDANI put Sokolovieve karijere koja e ga odvesti do najviih upravnih funkcijacarstva, nagoveten je u prolee 1543, kada je Sulejman postavio Mehmeda za velikog

kapidi-bau, najstarijeg me

u zapovednicima dvorSA velikom se sigurnou zna da jeBajo Sokolovi, sa grupom od etrdeset mladia koje je Jeilde Mehmed-beg poveo sa

sobom u Jedrene u periodu kada se u tom gradu i njegovoj okolini, izmeu ratnih pohoda,od novembra 1524. do marta 1525, odmarao Sulejman Velianstveni.Odabrani mladii su primljeni na huzur (u audijenciju) velikom padiahu koji je rekao da mu seveoma dopadaju i od tog trenutka je poelo njihovo komplikovano, sistematsko i neretkonemilosrdno vaspitavanje i poduavanje u raznim naukama i vojnim vetinama, iji je krajnjicilj bio da se od njih naprave sposobni i padiahu do groba odani dvorski slubenici,vojskovoe i dravni velikodostojnici koji e biti stub moi Osmanskoga carstva.Bajo Sokolovo, zajedno sa trideset devetoricom drugih mladia, statusom i pameu, imao jesreu da ga odmah upiu u ioglane, budue dvorske paeve koji su, samim tim, bilipredodreeni za napredovanje prema najviim dvorskim, dravnim i vojnim funkcijama. Zarazliku od njih, ostali mladii koji su takoe bili prikupljeni devirmom, bili su upisivani uademioglane, kategoriju buduih janiara koji su upuivani u anadolska sela za uenjeturskog jezika i elienje tekim seoskim poslovima, da bi tek nekoliko godina posle togapoinjali sa vojnom obukom i bili prikljuivani tzv. janiarskim ognjitima.U Osmanskom carstvu su postojala tri saraja: u Jedrenu, Galati i Carigradu. Sva tri sarajaimala su po trista deaka. To su, zapravo, bili kadetski zavodi, gde su pitomci bili obuavaniili za ratnu ili za dvorsku slubu. U njima je postojalo ukupno est soba. Prve dve su: velika imala soba, prva sa dve stotine, a druga sa stotinu pitomaca, i to su bile sobe za pripravnikeu slubi paeva, a etiri gornje su bile odreene za osobnu slubu.Najnia od ove etiri sobe zvala se seferli odaja, koja se brinula za sultanovo rublje. Ovasoba je ujedno bila kola pevaa, plesaa, brijaa i ranarnika u saraju. Bakulukdija jedva puta sedmino u srebrnoj posudi prao muslin sultanova turbana, pri emu su ostalipevali pesme u punom zboru, tako da je pranje turbana ujedno bila i veba u pevanju.TREA je soba bila kiler, tj. podrum ili zapravo pekara za slatkie i u njoj su se bavili iskljuivoizradom i uvanjem slatkia, ukuvanih plodova, slatka (halve), erbeta, sirupa, sredstava za jaanjei sokova svih vrsta. Uz to, paevi ove sobe isporuivali su svee za odaje i bogomolju saraja...Sledea u hijerarhijskom nizu je hazna odaja u kojoj su se ioglani, osim vebanju ujahanju i oruju, osobito poduavali da opsluuju sultana, podsecaju caru nokte, pomauberber-bai i uili se savijanju turbana.Poslednja, has odaja, u koju su dolazili samo najodabraniji i u prethodnim odajama prekaljenipitomci, bila je veodskona daska za visoke dvorske, dravne i vojne funkcije. Ioglanimaiz ove sobe je bilo povereno uvanje samog sultana, relikvija bogomolje, koja se nalazi dosultanove spavaonice, a u kojoj se nalaze ogrta, sveti steg i poslanikova sablja i luk, tesablje triju prvih halifa i nekolicine njegovih drugova... Poveravanje ovih dravnihdragocenosti, bio je najbolji znak da su ovi mladi preobraenici na islam u najveojpadiahovoj milosti i da e se, posle, u proseku petnaestogodinjeg vaspitavanja i obuavanjau jednom od ovih saraja, nai na najviim i odabranim vojnim i upravnim funkcijama carevine.Za Baju Sokolovia, kojem je prilikom preobraanja na islam nadenuto novo ime Mehmed, pretpostavljase da je ostao u slubi u jedrenskom saraju 13 godina i da je kao pa, pratei sultana u

6


7/23

vojnim pohodima uestvovao u Mohakoj bici 1526. godine, da je sa turskom vojskom biopod Beom 1529, a da je kasnije, kao pa, preao u slubu velikog defterdara Skendera -elebije, u ijoj je sviti uestvovao u ratu protiv Persije.KADA je veliki defterdar, koji je, po tradiciji, kolovao paeve za najvie dravne i finansijske slubebio optuen od velikog vezira i sultanovog tienika Ibrahim-pae da je glavni krivac za zakasnelozauzimanje Bagdada, a zatim i javno pogubljen, svi njegovi telohranitelji, paevi i posluga bili su

pridodati carskom saraju. Meu tri stotine tih paeva, nalazila su se i sedmorica mladi

a koji su,prema svedoenju tadanjeg turskog hroniara Alije, postali prvi ministri ili veziri carstva: Pertef

Mehmed-paa, Ahmed-paa, Pijale Mehmed-paa, Lala Mustafa- paa, Husejin-paa i Mehmed-paaSokolovi. Sve su to bili oni koji e, kroz ivot, pratiti Sokolovia decenijama, neki od njih i do smrti,da mu budu prijatelji, podrka u naporima ili, ee, ljuti dumani.Preuzevi svu njegovu pratnju, jer su najbolji od njih za dvor i obrazovani, sultan je izvesno bioobaveten koliko koji od njegovih vaspitanika vredi, pie Samaredi. Svi Sokolovievi biografipominju da je prva njegova sluba kada su ga doveli na Novi dvor u Carigradu bila finansijskeprirode. Radio je u carskoj riznici, dakle posao koji je uz Skender - elebiju izvesno mogaonajbolje da naui. Od tog trenutka, Mehmed je za deset godina promenio pet zvanja kaosultanov dvoranin: iao je tano onim putem koji vodi do visokih poloaja u dravnoj upravi ivojsci. U poslu je bio veran i pouzdan, kae njegov biograf: njegovo dranje i vladanje, kao iumenost i dovitljivost prilikom raznih ceremonija, sultanu su se posebno dopali.Prva Mehmedova sluba je bila rikabdar, zvanje koje se sastojalo u tome to je pomagao padiahukod uzjahivanja konja i pratio ga na putu, idui pored njega peice. Iza toga je postao ohardar,dostojanstvenik koji se brinuo o sultanovoj odei, nastupajui na sveanostima neposredno uznjegove skute. Uskoro mu je, meutim, dodeljeno zvanje koje mu je omoguilo da se jo vieistakne i pokae u punom sjaju. Postao je silahdar-aga, zapovednik carskih titonoa, ija jedunost bila da se brine o linom sultanovom naoruanju i da ga, prilikom javnih ceremonijapridruuje s desne strane, nosei o desnom ramenu njegovu sablju.Za Mehmeda Sokolovia, meutim, kau da prilikom obavljanja ovih slubi nije bio samoparadni dvoranin, veda je obavljao i mnoge druge poverljive poslove. Zbog toga je

nagra

en zvanjem

enegir-bae, koji je vaio za jednog od najpouzdanijih sultanovihljudi. Pratio je sultana na svim njegovim putovanjima i pohodima i, upravljajuiposlovima dvorskih trpezara, lino kuao jelo i pie koje je bilo namenjeno sultanu.

PUT ZVEZDA

ZVEZDANI put Sokolovieve karijere koja e ga odvesti do najviih upravnih funkcija carstva, nagovetenje u prolee 1543, kada je Sulejman postavio Mehmeda za velikog kapidi-bau, najstarijeg meuzapovednicima dvorske strae. Time je Mehmed, ostavi jo uvek dvoranin, neposrednije uveden u gotovoredovno obavljanje drugih slubi: kapidi-baa je privodio strane izaslanike sultanu prilikom javnihaudijencija, obavljao razne poverljive misije, osobito diplomatske prirode, dostavljao tajna pisma i vaneporuke Porte namesnicima u provincijama, donosio svilene gajtane i katil fermane. Uticaj kapidi-bae nasultanovom dvoru i u vrhovima uprave carstva bio je tako osetan, da su ih Dubrovani unosili u spiskove,sasvim odmerene, onih turskih velikodostojnika koje treba obdariti.

7


8/23

Vezir odan sultanu

VELIKI iskorak Mehmeda Sokolovia na pozornicu osmanske imperije, dogodio se 1546, godine.Umro je Hajrudin Barbarosa, stari gusarski vuk za ije su ime vezane najslavnije straniceturske pomorske istorije i strah i trepet svega to plovi Sredozemljem. Na opte zgraavanje

njegovih saboraca i iskusnih pomorskih komandanata, za prvog oveka mornarice, kapudan-pau,imenovan je Mehmed Sokolovi, za kojeg se jedino znalo da nema nikakvog pomorskog iskustva!Tada je meu turskim hroniarima, koji e od tada pomnije pratiti svaki njegov korak, poeloraspitivanje za ovog, kako se tada mislilo, miljenika dvora.Istoriar Ismail Hami Danimend ak bljuje vatru na ovakvo Sokolovievo imenovanje,nazivajui to Kanunijevom grekom. Prema nekim turskim istoriarima, Sokolovije na tojdunosti bio etiri godine, od 1546. do 1550, dok M. Tajibokbilen u turskoj Islamskojenciklopediji, u tekstu o Mehmed- pai Sokoloviu, tvrdi da je dve godine vie bio na tojslubi, dok na Radovan Samardismatra da je on upravljao pomorskim poslovima Turskedo 1551. godine, kada je bio unapreen u zvanje rumelijskog beglerbega.Malo je ko od ovih kritiara razumevao dalekovidost Sulejmana Velianstvenog koji je imao velikog dara i

oseaja da odabire prave ljude za prave funkcije i koji je, nasuprot uvreenom miljenju da odbranusteenih pozicija na moru treba ostaviti nekadanjim gusarima, odabrao za admirala mornarice proverenogoveka koji e u njoj zavesti red i poredak i ija sudbina nee zavisiti od hirova, trenutnih raspoloenja iodmetanju sklonih gusarskih komandanata, kao to su bili uveni Hajredin Riobradi i njegov nesueninaslednik i nita manje proslavljeni gusarski kapetan Turgut Reis.

POSLE punih etvrt veka haranja Sredozemljem i totalne zavisnosti osmanske mornariceod severnoafrikih, egejskih i albanskih gusara koji su se stavili pod njenu zastavu,osmanska flota je, rukovoena mudrom rukom novog kapudan-pae Mehmeda Sokolovia,poela da dobija jednu sasvim drugu fizionomiju.Za etiri godine, koliko je Sokoloviproveo na ovoj funkciji, preureena i po svim vojnim pravilima

ustrojena turska mornarica je izrasla u veliku pomorsku silu koja je bila kadra i za mnogo veepoduhvate nego to su to bili kratkoroni piratski uspesi njenih dojueranjih gusarskih kapetana. Da bi

ostvario te svoje ciljeve, Mehmed-paa Sokolovije dao da se preurede i izgrade nova brodogradilita ipristupio izgradnji brodova odreenih tipova, vee zapremine i kvaliteta. Poetkompedesetih godina 16. veka, u Zlatnom Rogu, podignut je arsenal koji je imao sto trinaestsvodova, pod kojima je stalno radilo oko etiri stotine radnika. im se jedna galija porine umore, na istom mestu zapone gradnja druge... Za kratko vreme i uz silne napore, Turska jedobila veliki broj novih brodova, i to pre svega zaslugom novog kapudan-pae. Da bi seobezbedila sredstva za ovaj posao, preureen je poreski sistem u nekoliko provincija,najvie Grkoj, a pojedini rodovi vojske prilagoeni su za slubu u mornarici.Prema Radovanu Samardiu, ali i mnogim turskim hroniarima i istoriarima, Mehmed Sokolovise

nije uputao u okraje na moru, ali nije ostao isklju

ivo vezan za carigradski arsenal, gradnju brodovai podeavanje poreskog ureenja i vojnog potencijala potrebama pomorstva. Postoje nagovetaji da jeon vetada smiljao planove o turskom prodoru u podruje Indijskog okeana... Zbog nemogunostiprolaza Gibraltarom, kojeg je uvala, za to uvek ujedinjena hrianska flota, u njegovoj glavi se jotada raala ideja o prokopavanju Sueckog kanala, poduhvatu koji bi omoguio izlazak osmanske floteiz Sredozemnog jezera i uinio osmansku imperiju istraivaem i gospodarom novih mora i svetova.Poduhvat koji je on ostavio za docnija vremena, kada e kao veliki vezir imati moi da se uhvati u

8


9/23

kotac sa realizacijom jedne tako velike ideje i ideje o prokopavanju kanala Volga - Don.Posle ministra mornarice, Sokolovije, milou i voljom Sulejmana Velianstvenog, naznaen zarumelijskog beglerbega. To je bila funkcija koja je znaila prekretnicu u njegovom ivotu ikarijeri. Dobiti zvanje rumelijskog beglerbega, znailo je i neposredno pribliavanje najviojvlasti. Namesnici Rumelije, umesto u Sofiji, koja je bila njhovo sedite, stolovali su praktino uCarigradu i, dakle, bili u blizini dvora i uestvovali su na carskom divanu odmah posle vezira.

Drugim re

ima, dunost rumelijskog pae dodeljivan je zvaninicima obi

no neposredno prednjhov ulazak u ministarsko vee. KAO rumelijskom beglerbegu, Sokoloviu se osmehnula srea da

se sa svojim sposobnostima jo vie nametne padiahu Sulejmanu. Mir koji je 1547. bio postignutsa Austrijom bio je pokvaren i pojavilo se kao sporno pitanje Erdelja. Erdelj je bio osmanskibegluk i osmanlije su traile njegovu predaju. Iz tih razloga poele su pripreme za rat koji jetrebalo da vodi rumelijski beglerbeg Mehmed-paa Sokolovi. U Islamskoj enciklopediji se navodida su 1551. Sokoloviu za taj rat pridodate snage smederevskog sandakbega Rustem- bega,jedan deo konjanika sa Krima i Dobrude, a iz Istanbula je stiglo i 2.000 janiara. Sokolovije zaovaj rat uzeo i druge snage: Mihaloglu Ali-begove akindije i Hadum-paine snage. Njegova vojskaje nadmaila 80.000, dok je neprijatelj, s druge strane, na tvraavama imao 50 topova.Za razliku od ovog vojnog pohoda, koji Sokolovinije uspeo da dobije diplomatskim putem, turskiistoriari istiu njegovo briljantno uee u padiahovom vojnom pohodu na Nahdivan, koji jeodran 1552. i 1553. godine. Sokolovije sa rumelijskom vojskom, pod komandom velikog vezira,otiao do Gruzije. Po zavretku vojnog pohoda doao je u Amasju, gde je, kako belee turskihroniari, na ratnom divanu, kojeg je 1554. odrao padiah, veuestvovao kao trei vezir.Sokolovije jo od prvog dana stupanja na vezirsku funkciju, osetio svu teinu njeneodgovornosti, predoseajui uz to sve prednosti, a jo ee mogue opasnosti koje senadvijaju nad topuzom vlasti, bilo zbog sultanovog nezadovoljstva nekim postupcimasvojih najbliih podanika, bilo zbog uplitanja harema u dravne poslove, koje je poeloda pokazuje svoje prve znake jo za vladavine Sulejmana Velianstvenog.Kao trei vezir, Mehmed-paa Sokolovise naao u sreditu vihora intriga najvoljenije Sulejmanove ene,sultanije Hurem, nekadanje Rokselane, koja je podstakla brau, prineve Selima i Bajazita nabratoubilaki obraun oko naslea za presto. Bajazit je bio sposobniji, ali je, po pravu naslea, prestopripadao Selimu. U bratskoj svai oko naslea, Sulejman Velianstveni je bio neumoljiv. Poslao je vojskuna mlaeg sina, a glavnu ulogu u njegovom porazu i izgonjenju u Persiju, odakle je na veliki pritisak Portemorao biti izruen i zajedno sa sinovima zadavljen, odigrao je upravo Mehmed-paa Sokolovi, koji senaao na strani princa Selima. Dostojanstveno dranje treeg vezira u tim dvorskim intrigama, a docnije ina bojnom polju, ostae duboko urezano u seanju jedinog preivelog princa i pretendenta na osmanskipresto, to mu potonji osmanski vladar, Selim Drugi, nee nikada zaboraviti.

SULTANOV ZETSOKOLOVIse uspeo do poloaja drugog vezira 1561. godine, posle smrti velikogvezira Rustem-pae. Na poloaj velikog vezira doveden je Semiz Ali-paa, dotadanjidrugi vezir, a njegovo mesto je zauzeo Mehmed-paa Sokolovi. Godinu dana iza toga,postao je i sultanov zet, oenivi esnaestogodinju Selimovu erku Ismihan (Esmu), tomu je sada, kao lanu porodice Osmanovia, definitivno odredilo dalju sudbinu.

9


10/23

Smrt sultana Sulejmana

MEHMED -paa Sokolovipostao je prvi vezir Porte u trenutku kada su se na prestolimazapadnih zemalja i u Rusiji odvijale krupne promene, a nove krunisane glave najavljivale danee jo dugo da trpe diktate Porte iza kojih su stajali autoritet i moostarelog

Sulejmana Velianstvenog. Veliki vezir Semiz Ali-paa, koji je vaio za mirovnjaka, umro jegotovo istovremeno kada su u Carigrad stigle vesti o turskom porazu na Malti. Sultan sebez dvoumljenja odluio da dravni peat poveri svom dotadanjem drugom veziru i zetusvog naslednika, Mehmed-pai Sokoloviu. Nije prolo ni deset dana, a iz careve kancelarijesu krenula nareenja mnogim begovima i paama, od Ohrida do ustendila i Nikopolja doTemivara, da budu u pripravnosti i da se polako primiu ka Sofiji, Smederevu i Beogradu.Novi veliki vezir, Mehmed-paa Sokolovipogaao je elje sultana da jo jednom, na samomizmaku ivota, krene u vojni pohod na zapad. Period mira koji su 1562. postigli Busbek i SemizAli-paa jo nije bio istekao, a veje bio povreen, jer su osmanski upravljai Erdelja bilizaposeli nekoliko mesta koja su pripadala Austriji. Austrijanci su se preko svojih poslanika uCarigradu alili na ovo Sulejmanu Velianstvenom, ali su istovremeno udarili na napadae. Sve

se ovo deavalo upravo kada je Semiz Ali-paa umro i kada je na njegovo mesto doaoMehmed-paa Sokolovi, koji se, kao ratnik, odmah odluio na objavu rata Austriji.Sulejman Velianstveni, koji je vladao osmanskom imperijom punih dvadeset pet godina i bioneprikosnoveni gospodar gotovo triju kontinenata, nasluivao je svoj skori kraj. Zaao je biou 72. godinu ivota i muila ga je teka kostobolja. Ipak, naviklom na blistave pobede,najtee od svega pao mu je turski poraz na Malti, a neprebolna rana mu je bilo neuspenoopsedanje Bea. Sa svetske istorijske pozornice hteo je da sie isto onako kako je na nju idoao: novom i efektnom vojnom protiv neposlune Austrije i pohodom na Siget, koji jetrebalo da bude predigra novom opsedanju, i po njegovim zamislima konanom zauzimanjuBea, koji je bio zadnji bedem za osmanske prodore u bogate zapadne hrianske zemlje.Ostarelog padiaha, koji je iza sebe, kao vojskovoa, imao pohode na Beograd, Rodos,

Moha

, Be

, Kieg, Bagdad, Krf, Su

avu, Budim, Gran, Tebriz i Nahdivan, na trinaesti iposlednji pohod, nagovorio je najvie netom ustolieni prvi vezir Mehmed-paa Sokolovi,koji je osvajanje Sigeta, a odmah potom i Bea, smatrao obavezom i krunom blistavevladarske karijere najveeg osmanskog padiaha, ali i svojim linim uspehom, koji bi ga,kako je smatrao, uvrstio u najodabranije osmanske velikane istorije osmanske imperije.U rat protiv Austrije polo se prvog maja 1566, a opsene pripreme i ceremonije koje supratile izlazak sultanove vojske iz Carigrada nadmaile su sjaj svih dotadanjih pohoda.U ime starog i onemoalog sultana, koji se samo formalno nalazio na elu vojske,komandovao je veliki vezir Mehmed-paa Sokolovi.Meutim, jo na prvom odmoritu se videlo da ostareli Sulejman nema snage da jae, paje najvei deo puta provodio u kolima ili nosiljci, pojavljujui se na konju samo u paradne

svrhe, kada je trebalo da ujae u naseljena mesta, Beograd na primer, pokazujui se kaopredvodnik jedne, po snazi i sjaju, do tada neviene vojne armade.

Sve konce pohoda na Siget, ija je opsada zapoela 5. avgusta 1566. drao je veliki vezir Sokolovi,zajedno sa najodanijim mu linim sekretarom Feridunom. etrnaestog dana po Sulejmanovom dolaskupod bedeme Sigeta, kojeg je branio uveni junak Nikola Zrinjski, postali su opsedatelji gospodarivanjske utvrde, dok se unutranja jo suprotstavljala. Obe strane su se junaki borile, a turskihroniari belee da je veliki vezir Mehmed-paa Sokolovi, ak tri puta, ludom sreom izbegao smrt.

10


11/23

Ujutro, 5. septembra, sve je usplamtelo i preraslo u silan poar, kao Sulejmanova mrtvaka baklja,jer je on u noi od petoga na estoga septembra umro, bilo od starake slabosti, dizenterije iliudara kapi. Nije mu dato da za utehu pred smrt vidi pad Sigeta ili da uje za predaju ule...Nestrpljiv zbog dugotrajne opsade Sigeta, pisao je sam Sulejman, jo kratko vreme pred smrtvelikom veziru: Zar se taj dim jo nije raziao, ne odzvanja li vetruba o osvajanju?

Sulejmanova smrt je preutana ne samo vojsci, nego i vezirima, a vlastoruno sultanovo pismo jeobjavljeno kao dnevna zapovest. Autor zapovesti je bio Dafer-aga, tadanji vrhovni titonoa kojegje jedinog s tajnim pisarom Feridunom veliki vezir uputio u dravnu tajnu o smrti. Oni su obojicaopravdali poverenje i kasnije e, za Selima Drugog, ili bolje rei za vladavine velikoga veziraSokolovia, prvi da postane njegov zet i janiarski aga, a drugi reisefendija. Opsada Sigeta jenastavljena, a da se ne bi posumnjalo u sultanovu smrt, navode tadanji turski hroniari, Sokolovijenaredio da se Sulejmanovo mrtvo telo balsamuje, a uz pomominke i oponaanja gestikulacije, nacarski presto posadi Imam Hasan-aga, koji je mnogo liio na padiaha.Varka je uspela, a mir u vojsci koja je jo vie kidisala na bedeme tvrave, ouvan. Poto je osvojenSiget, odran je sledeeg dana divan, a tri najvetija pera carstva: nekadanji niandija i sadanjimuteferika Delal-zade, reisefendija Mehmed elebi i sekretar Feridun-beg ispisali su pisma opobedi, koja su poslata svim namesnicima u carstvu, krimskom hanu, erifu Meke, persijskom ahu idrugim silama, a u sultanovo ime. Ujedno su podeljene nagrade i poviice plata, a Sulejmanova poslanicato ju je napisao vrhovni titonoa dafer, koji je znao da oponaa njegov rukopis, objavila je da jejedan deo vojske upuen na osvajanje Baboa, a drugi odreen za izgradnju sigetske tvrave.Objanjeno je dalje da je nemogue da se sultan zbog oteenih nogu javno pojavi, te da e on,nakon zavretka izgradnje sigetske damije, da obavi u njoj molitvu u petak i zahvalnicu za takosjajnu pobedu. Tako je dravna tajna o Sulejmanovoj smrti u potpunosti sauvana do dolaskanjegovog sina i prestolonaslednika iz Kutahije u Carigrad mudrou i oprezom velikog vezira.

DOEK SELIMUTEK kada je pao Siget, otpravi Mehmed Sokoloviaua Hasana prestolonasledniku Selimu u Kutahijus veu o Sulejmanovoj smrti, za koju vojska jo nije znala. Pismo je napisao Feridun, najpoverljivijisekretar velikog vezira, dok je auu usmeno reeno da sultan nee da krene nazad dok se Siget neobnovi za odbranu. au je jahao tako brzo da je osmog dana bio kod Selima. A, i ovaj je pohitao, te jesa svojim najpoverljivijim osobama bio vetreeg dana kraj Carigrada u Kadioju. Nakon malognesporazuma sa namesnikom Carigrada, Iskender-paom, koji o svemu nita nije znao, doe Selim scarskom galijom i uz topovske pozdrave u Uskudar, te tako i glavni grad sazna za sultanovu smrt.

Orgije "utog" Selima

Dva dana po dojavi o smrti oca, Selim napusti Carigrad i u najveoj urbi uputi se ka granici.Desetog dana bio je u Beogradu, gde se nije zadravao, nego je odmah produio u Vukovar.Tamo ga zadra poruka velikog vezira koji mu je javio da bi mu bolje bilo boraviti uBeogradu nego se uputiti u tabor. Objanjeno mu je da bi mu ovde vojska, po staromobiaju, traila dar za ustolienje, a u taboru nema dosta novaca na raspolaganju. Buduisultan se na to okrene i ekao je dolazak vojske u Bajram-begovoj kui u Beogradu.Iz straha od nereda, Sulejmanova smrt se pred vojskom jo tajila i premda se proula vest o Selimovom

11


12/23

dolasku u Carigrad, ipak se sultanova smrt jo nije javno oglasila. Posle isteka prvog kvartalagodine isplaena je vojsci plata i ujedno je najstroe nareeno rumelijskom i anadolskombeglerbegu da ete raspuste kuama. Posle tri dana polo se uz uobiajeno slavlje dalje saatorom velikog vezira i sultanovim, uz klicanje aua, koji su im dali blagoslov.Sulejmanov le su nosili u uvijenoj nosiljci kao da je jo iv. Utrobu je Sokolovidao da se odmahpokopa na licu mesta, a to su uinili oni koji su bili upueni u tajnu i tamo je kasnije sagraeno

turbe.etiri postaje pred Beogradom, kona

no je Sokolovi

dozvao

ita

e Kurana i naredio im da unoi, etiri asa pre svitanja okrue nosiljku i naizmenice itaju Kuran te mole u ime boje.

SVA je vojska zapala u takvo jadikovanje i plada je stalo svako dalje napredovanje. Veziri su seokupili oko velikog vezira i alili zbog smrti, premda se za nju kriomice veznalo. Kada se razdanilo,proe veliki vezir gomilom i uputi joj ove rei: "Drugovi u oruju, zato stojite i zato neemo daljeii? Zar ne bi trebalo radije slaviti padiaha islama koji je tolike godine vladao nad nama, zar neemozauiti: Bog je jedan, slava Bogu!" On je Ugarsku uinio kuom islama i svakoga je od nas hraniodobroinstvima; zar da mu to bude nagrada, zar ne bi radije njegov le nosili na naim glavama njegovusinu koji vas eka kod Beograda da izvri poslednju volju svog oca, koji vam je oporukom ostaviodarove i poveanje plata?Budite odvani, dajte da itai Kurana izmole svoju molitvu i idite dalje.U tri etape stigli su do Mitrovice. Ovde su veziri poslali sultanu poniznu molbu da

izvoli primiti poklonstvo vojske na novom zlatnom prestolju koji su sa sobom poneli urat i da vojsci po starom obiaju obea dar prigodom dolaska na presto.Veliki vezir je sazvao da se novom sultanu ljubi ruka. U gradu je u meuvremenu veizbila guva,vojnici su tukli one koji su stigli s mrtvim telom sultana i grdili. auima je zbog toga nareenoda mrtvaca potajno odvezu u Carigrad. Zatim je tri dana dran divan za oficire eta kojima supodelili dar prigodom dolaska na presto. Janiari su negodovali da im nije dovoljno dato, ali sudobili odgovor da nije dosta novaca poneto. Petoga dana je vojska pola u Carigrad.Jozef fon Hamer, u svojoj Istoriji Osmanskog carstva, navodi jedan primer koji na najboljinain oslikava karakter mekunog i uivanjima sklonog Selima, koji nijednom svojom osobinomnije bio dostojan naslednik velikog mu oca i najveeg osmanskog padiaha Sulejmana: Nasmederevskoj ravnici jahala su dugo kraj sultana oba kazaskera (vojna suca), rumelijski, MevlanaHamid, i anadolski, Mevlana Perviz efendija. Bili su tako slobodni najponiznije prikazati sultanu,koji je voleo da popije, kako bi bilo poeljno da se u potpunoj strogosti odri zabrana toenjavina, to ju je izdao umrli sultan Sulejman. Kada su stigli u Smederevo, obojica su smenjena. USofiji i u Plovdivu bio je dan odmora, a Selim je u oba grada posetio kupalite. U Jedrenu jestigla vest da je Sulejmanovo mrtvo telo stiglo u Carigrad i da je pokopano.IAKO je u dotadanjoj osmanskoj istoriji bio obiaj da se za nove vladavine menja iministarsko vee, zajedno sa velikim vezirom, novi sultan, Selim Drugi, odluio se da nedira Mehmed-pau Sokolovia. Razloga za to je bilo vie: veliki vezir mu je bio zet, aprevagnulo je i njihovo dugogodinje drugarstvo i prijateljstvo, dokazano u trenucimakada je Selim bio odsudnu bitku sa svojim bratom, princom Bajazitom, oko prestola.Ipak, glavni razlozi su druge prirode: Selimu Drugom, koji je bio svestan svojenesposobnosti, bio je potreban ovek koji ga je tako trijumfalno doveo na presto.Oseajui se zatienim sposobnostima velikog vezira, Selim Drugi se malo baviodravnim poslovima, prepustivi se, umesto voenja imperijom, ulnim uivanjima.Sokolovije za Selimova doba bio veliki vezir blizu osam godina i skupio je za sve to vreme svu vlast usvojoj monoj pesnici, odravajui neogranienom samovlau Osmansku imperiju na vrhuncu slave, nakoju ju je ostavio veliki padiah Sulejman. Dok se uti Selim, kako su sultana zvali zbog njegoveplave kose vie bavio u haremu i bio poznat kao bludnik, prodrljivac i vinopija, pretpostavljajuidravnike obaveze sviraima i blagougodnim razgovorima sa pesnicima, Sokolovije vukao konce

12


13/23

rata i mira. Suprotstavljajui jedno drugom, i posle sedmomesenih pregovora, nateraoje 1568. Austriju ponovo na mir, a taj dokument u 25 taaka, od kojih je najvei deo biou korist Porte, kao i mnogobrojni specijalni pokloni koje su Austrijanci bili primoranidati, bio je diplomatsko delo velike Sokolovieve umenosti, koji se, dve godine iza toga,osvajanjem Arabije, ponovo dokazao i kao veliki ratnik.

STRAH OD VEZIRA

KOLIKA je bila movelikog vezira, ak i u oima samog sultana, oslikava jedan dogaaj kojegnavodi Jozef fon Hamer u Istoriji Osmanskog carstva, kada je Selim Drugi, na samomompoetku vladavine, povukao jedini svoj samostalni potez, bez saglasnosti sa jedinim gospodaromcarstva, Mehmedom Sokoloviem: On je imenovao svoga nekadanjeg vrhovnog dvorskogupravitelja Lala Mustafu, koji je bio u nemilosti, za zadnjeg vezira Kubeta; no njegova bojazan odvelikog vezira bila je tako velika da se nije usudio posebno ga pozvati k sebi, nego, da bi s njimbar po usvojenoj formi javno govorio, odrao je pri povratku iz lova divan na konjima, na kojem jepo redu govorio sa svim vezirima, a onda i sa novoumilostivljenim.

Turban novom sultanu

KAO neogranieni gospodar turske carevine ijoj je veliini i sam doprineo, Sokolovije sa velikomlakoom i umenou obavljao tekue poslove. Jedan od dogaaja koji pokazuje veliinu Sokolovia jeprojekat za spajanje Dona i Volge, prokopavanjem jednog kanala, sa ciljem da se izvri prebacivanjeflote s mora i vojske prema Srednjoj Aziji. Cilj spajanja dve reke bio je da se olaka muslimanima putna hadiluk, a onaj vaniji, geostrateki i politiki - da se Rusima presee izlaz na Volgu i Don.Za ostvarenje tog fantastinog poduhvata, kojim je rukovodio defterdar erkez Kasim-beg, trebalo jeprethodno da se zauzme Astrahan. etvrtog avgusta 1569. tri hiljade janiara i dvadeset hiljada konjanikapolo je prema Astrahanu, a petnaest galija sa pet hiljada janiara i tri hiljade radnika polo je u Azov.Trideset hiljada Tatara trebalo je da pomognu konjici pri opsadi Astrahana, a peacima pri kopanju kanala.Zajedno sa vojnicima koji su bili zadueni za opsedanje, na ovom projektu je bilo angaovano ukupno stohiljada ljudi. Meutim, petnaest hiljada Rusa kojima je zapovedao knez Serbjanov napalo je radnike irasprilo ih. Poslednja turska nada bila je tatarska vojska, ali su je Rusi zarobili i unitili. Drugi Tatari, kojesu Turci uzeli za vodie, namerno su ih zaveli u stepe i blata. Obeshrabrena vojska jo je u veoj merioneraspoloena time to su je hukali poverljivi ljudi krimskog hana. On je u sretnom ishodu ovog poduhvatavideo sigurno jamstvo za potpuno podjarmljivanje. Njegovi ljudi su radnicima i vojnicima prikazali kako uovim severnim krajevima zima traje devet meseci, a leti notraje samo tri sata, pa da e biti prisiljenizanemariti ili svoj mir ili verske dunosti, a te im nalau obavljanje veernje molitve dva sata nakonSuneva zalaska, a jutarnje u osvit dana.Ovo je lukavstvo uspelo. Pobunjene ete su se ukrcale kod Azova, ali ih je na moru snalabesna oluja i potopila. Samo je sedam hiljada ljudi stiglo u Carigrad. Razlozi ovog neuspeha,naeni su, izmeu ostalog, u linosti erkez Kasim-bega, za kojeg se ispostavilo da zbognedostatka vojnog iskustva nije bio dorastao ovako sloenom zadatku i poduhvatu kojeg suRusi, 383 godine kasnije, 1952. modernom tehnologijom, sami ostvarili.Neuspeh spajanja reka na severu nije, meutim, promenio dalekosene planove Mehmeda Sokoloviana jugu. Posle smirivanja pobune u Arabiji, nameravao je da prokopa suecku prevlaku da bi osmanskibrodovi nesmetano plovili iz Sredozemnog u Crveno more. Meutim zbog dogaaja koji e da uslede,

13


14/23

pre svega zbog planova Selima Drugog da, po nagovoru ostalih vezira, udari na Kipar,ove planove Sokolovinee da ostvari.Selim Drugi, koji je bio svestan da u istoriji Osmanskoga carstva nee - kao njegovi slavni preci - bitispominjan po velikim delima, prihvatio je hukanje ostalih vezira, koji su na elu sa Lala Mustafa-paom stvarali blok protiv Sokolovia, da se poe u osvajanje Kipra. Svestan da e jedan ovakoriskantni poduhvat da nave na Portu gnev itavog zapada i da e to da bude jo jedan, moda

najvei, povod za ujedinjenje hri

anske vojske na kopnu i moru protiv Turske, veliki vezir je bioprotiv ovog pohoda. Bio je, meutim, nadglasan, a presudan je bio glas muftije Ebusuuda.

Na elo pohoda na Kipar stali su veziri Pijale i Lala Mustafa-paa, koji su, posle dugotrajneopsade i krvavih borbi, ostvarili pirovu pobedu, rtvujui ak 20.000 vojnika. Sokolovievoprotivljenje vojnom pohodu na Kipar moe da se tumai jedino strahom od Krstaa koji suzapretili osmanskoj imperiji jednim velianstvenim pohodom, zbog ega je njena iroka obalaiznenada zapala u tekoe. Senka opasnosti se nadvijala nad imperijom, ali je drava bilavrsta, a Sokolovinepokolebljiv. Teili su se: Sa velikim vezirom kao to je Sokolovistvariopet idu pravim putem. Padiah Selim Drugi uzdao se u svog zeta. Da bi nadoknadio gubitkeiz borbi sa Mleanima, veliki vezir je dao da se izgradi 200 brodova, 600 lenger jedrenjaka idrugih plovila i poslao je mornaricu u pohod. Posle ovoga je sklopljen mir sa Venecijom.Sultanu Selimu Drugom nije, meutim, bilo sueno da due od osam godina uiva u svojoj prividnojvlasti. U saraju je bilo zavreno novo kupalite, nazvano kusur-hamam. Sultan ga je posetio jo prenego to se osuilo; da odagna zle pare, ispraznio je bocu vina. Zbog vinskih isparenja, koja su gaomamila, okliznuo se na glatkom mramoru kupalita i pao. Digli su ga, on je legao u krevet i nakonjedanaest dana umro... Ovakvom pripovedanju Jozefa fon Hamera pojedini turski piscisuprotstavljaju tezu, koju je, istina, teko potvrditi, ali koja moe da ima uporite u nainu njegovaivota - da je razbludni sultan nastradao na isti nain, ali trei za robinjama oko bazena!Kada je Selim Drugi ispustio duu, pored njegove postelje je bila njegova ena, haseki (miljenica)sultanija Nurbanu, koja je odmah naloila da se pozove veliki vezir Sokolovi. Selimova smrt je trebaloda se odri u tajnosti sve dok njegov najstariji sin, princ Murat, koji se nalazio u sandakbegu uAmasiji ne doe u Carigrad. Ta mera predostronosti je bila neophodna, jer je on imao jo brae, kojisu svi iveli u saraju, tako da je moglo da doe do nereda ukoliko bi oni uli za smrt oca.Mehmed-paa Sokolovije ponovio manevar skrivanja smrti sultana, koji je osam godina pre togaimao sa Sulejmanom Velianstvenim. Tajno je sklonio mrtvog sultana u dvorsku ledaru, koja jesluila za rashlaivanje erbeta, a istovremeno je uputio svog poverljivog oveka Hasana avua uAmasiju sa pismom Muratu da hitno doe u Carigrad i preuzme carski presto.Dok je dvorska ledara krila tajnu o smrti i telo mrtvog osmanskog vladara SelimaDrugog, veliki vezir Sokolovije preduzeo sve neophodne mere da bi preduprediodinastiki obraun meu braom za carski presto.Hasan avu je galopirao ka Manisi sa pozivom najstarijem sinu Muratu za preuzimanjecarskih insignija. Istovremeno je, po nareenju Sokolovia, uzburkanim Mramornimmorem jedrio i admiral flote, KiliAli-paa, sa zadatkom da saeka novog sultana sa

jednim velikim brodom na obali Mudanije.

SERDADA ZA MURATA- DOLI smo za tadanje ustolienje na skelu u Mudaniji, ali nismo naili na brod koji je bio poslatza naeg cenjenog padiaha, jer je on ekao na drugom mestu... Tamo smo jedino nali prazanjedrenjak Feridun-bega i popeli se na njega i krenuli. ak smo imali i veliku oluju. Svi su dobili morskubolest. Poto sam odrastao pored obale, samo ja nisam pao u ovakvo stanje. Padiah je legao na mojekoleno. Neprestano sam mu trljao glavu i brisao lice. Konano, kada je oluja utihnula, stigli smo pred

14


15/23

Ahirkapiju i odazvali se kako bi se ona otvorila. Dobili smo odgovor: "Nama je reeno,ako doe laa, da je poaljemo na Bahekapiju." Odatle smo otili tamo. Nije prolokratko, kada je amcem stigao sadrazam (veliki vezir) i stupivi na breg prostro sedadui zamolio potovanog sultana da izae, zabeleio je istoriar Peevija.

Surovi Murat trei

PRINC Murat je primio pismo od Hasana avua sa velikim uzbuenjem. Sa njim su bilinjegov uitelj Sadedin efendija, silahdar Ibrahim -paa, ohardar Derah Mehmed-paai njegov rikabdar Kirjaki Hasan-paa. U utorak uvee, 21. decembra 1574, kada je poeloda se smrkava, dospeli su na obale Mudanije. Kirjaki Hasan-paa je posle o ovomdogaaju priao poznatom turskom istoriaru Ibrahimu Peeviju efendiji:Velianstveni sultan je bio uznemiren, prepriava dalje istoriar Peevi. Moda je venjegovdrugi brat doveden na presto? Kada je istupio s brodia, sagnuo se da poljubi ruku velikom veziru.Ovaj je to, meutim, spreio i sam se sagnuo i poljubio mu ruku. I, dok se Bahekapija nijeotvorila i doli konji, sultan je sedeo na sedadi, a nasuprot njemu sami veliki vezir na kolenima.Posluili su ga sa aom erbeta. Kada je Ibrahim- paa hteo da ga poslui, veliki vezir je zatraioposudu, popio malo, da bi dokazao da nije otrovno i onda pruio sultanu.Do tada su stigli i konji, tako da su se popeli i zajedno stigli u saraj, gde ga je veliki vezir, uhas odaji, postavio na presto i, kleknuvi pored njega dugo nasamo sa njim priao. Sledeegdana, petorica sinova Selima Drugog, a Muratove brae, su zadavljena. Sahranjeni su svi,posle oevog pogreba, pored njegovih nogu, u Svetoj Sofiji. Ova katastrofa koja se dogodilaza vreme Ramazana pobudila je veliku alost i revolt u narodu.Ovo svedoenje Peevije, na najbolji nain odslikava razloge netrpeljivosti novog sultana,koju je on jo od prvih trenutaka poeo da pokazuje prema velikom veziru. Murat Trei,naime, nije nikako mogao da zaboravi prvi susret sa Sokoloviem kod Bahekapije, gde se ustanju smetenosti i strahopotovanja, sagnuo da velikom veziru poljubi ruku.Nikako nije mogao to da svari i prebrodi, i zbog toga se vremenom pretvorio u vezirovogneprijatelja. Ali, zato to je bio sklon svom rahatluku, zato to nije eleo da izlazi izsvog saraja i zato to je eleo da ivi u uivanju i zabavi uzdignute glave, ostavio je, kaoi njegov otac Selim Drugi, dravne poslove Mehmed-pai Sokoloviu.Meutim, to vie nije bila ona vlast koju je Sokoloviimao sa neogranienom sultanovom podrkomkao u vreme ostarelog Sulejmana, pa i njegovog sina Selima. Krug neprijatelja velikog vezira se izdana u dan sve vie irio, a u dvorske spletke i intrige je veopasno poeo da se uplie i harem, saoiglednim ambicijama da vri uticaj i uestvuje u najbitnijim odlukama i dravnim poslovimaimperije. Pogubno uplitanje ena u bitna pitanja imperije, koje je zapoelo jo za Sulejmanova doba,kada je njegova ena, sultanija Hurem, podstakla obraun prineva za naslee, a nastavljeno zavreme Selima Drugog, jo je vie dolo do izraaja za vladavine Murata Treeg.Od ena, Muratom je prvenstveno vladala njegova majka Nur Banu (svetlosna ena), zatim prva njegovaena Safije, roena Venecijanka iz kue Bafo, koja je na putu za Veneciju bila oteta od gusara i isporuenaza harem. Muratova majka i sestra Esmahan, udata za Mehmed-pau Sokolovia, bilo iz straha da e dabudu manje mone, bilo da zbog veeg broja dece poveaju jemstvo za sigurnost nasleivanja prestola,nisu mirovale dok je nisu jedno vreme potisnule pomou jedne plesaice, Ugarke, a kada je Murat kasnije upromeni toliko uivao, da je za nomenjao dve do tri, Safije, kao

15


16/23

majka prvoroenog Mehmeda, sauvala je svoj odluujui uticaj, posebno posle smrti sultanovemajke. Svima njima, i haremu i dvoru, okrenutom intrigama, mitu i korupciji, koji su poeli da seire kao zla kuga, smetao je ponajvie nepotkupljivi i pravdoljubivi veliki vezir. Uveis i emsi-paai drugi, koji nisu mogli da podnesu Sokolovia i svi oni koji nisu mogli da zbog njegove estitostipune depove nelegalnim putem, stalno su ga napadali i panjkali pred padiahom. Uinivi daMurat Trei jednog dana i sam uzme mito, otvorili su na taj nain kapiju mita i korupcije, koja e

na kraju da potkopa temelje moi, do tada nepotkupljive piramide najvie osmanske vlasti.

Ovima se pridruio i rumelijski Kadiasker Kadizade Ahmed emsedin efendija, koji jedoao na mesto Sejhulislama, koji je uvek govorio sultanu da ne potuje vezira. MuratTrei je bio neprijatelj Sokoloviu, ali nije hteo ili nije smeo da ga dira, sve dok nedozna neku njegovu krivicu, a takvo neto se nije nikako dogaalo.Jedna velika grupa formirala je front protiv Sokolovia i van saraja. Nije bilo vojnih pohoda nitipobeda. Ruvet (mito), koji je poeo da uzima padiah, dobio je maha. Nad nebom imperijenadvijali su se crni oblaci. Ako je bio potreban vojni pohod, sklapao se mir. Mir je sa Venecijom(1775) i Austrijom (1557) ponovo obnovljen. Ovog puta je to uraeno i sa Poljskom. Padiah kojise odao piu i enama, nastavio je da vie iskazuje potovanje nekim svojim miljenicima, negovelikom veziru. ak je i nekoliko njegovih bliskih prijatelja stvorilo podlogu da se on izoluje.Murat Trei nije usliio molbe Sokolovieve ene, a svoje sestre Ismihan. Bilo je sasvim oiglednoda je Sokoloviizgubio uticaj. Neki veziri i drugi znaajni slubenici za koje se smatralo da su naSokolovievoj strani, promenili su stav, a jedan deo je nepravedno uklonjen. Da bi se Sokolovieveruke i grane potkresale, trebalo ga je ostaviti samog.To je zapoelo sa uklanjanjem njegovih najpoverljivih ljudi koji su mu decenijama bili desnaruka u rukovoenju imperijom. Prvi oblak oluje, to se od nekog vremena skupljala protiv moiMehmed-pae Sokolovia, provalio se na njegovom visoko poverljivom slubeniku, dravnomsekretaru za potpis Feridunu, premeten je za sandak-bega u Beograd. Zatim su bilepogubljene njegove kethude (stareine konaka), a posle je sa slube bio maknut njegovkapidibaa Sinan-aga i janiarski aga Digala zade, koji su bili Sokolovievi ljudi.

NALOG DELATIMANAJTEA rana zadata je, konano, velikom veziru, iste godine kada je pogubljen njegovstrievi, budimski namesnik Mustafa-paa, kojega je na tu dunost postavio joSulejmanVelianstveni i koji je kao beglerbeg Budima bio okretan i poten upravitelj, alije nasuprot injenici da nije imao nikakve krivice, zavrio u delatovim rukama.Murat, zamoren od neograniene vlasti velikog vezira, kao i uticaja svoje majke, zamiljao je dasam vlada; to su iskoristili njegovi ljubimci, a pre svih emsi-paa i Lala Mustafa-paa, osvajaKipra, obojica protivnici Mehmeda-pae Sokolovia, podstiui sultana na samovoljne postupke.

Smrt velikog vezira

SOKOLOVIje vebio navrio etrnaest godina vezirovanja. Obruoko njega se neumitno stezao, te sustizali signali da je bolje da sam ode, nego da bude oteran. Vreme je neumitno isticalo, neprijatelji nisumirovali. Ovo je bila najava smrti koju je Sokolovi, pomiren sa sobom i sudbinom, oekivao. Mehmed-paaje, kau, mnogo voleo knjievnost, a posebno istoriju. Turski hroniari jo dodaju da je potovao prveosmanske sultane. U toku noi bi se budio, uzimao abdest i klanjao se, a onda nalagao

16


17/23

svom haznedaru, Hadum Hasan-agi, da mu ita osmansku istoriju.

U nedelju, 11. oktobra 1579. Hasan-aga mu je u biblioteci pripovedao istoriju iz prvih godina Carstva.Hroniari tvrde da je posebno traio da mu pripoveda o Kosovskom boju. itajui, ovaj je stigao i doonog dela u kojem je srpski junak Milo Obiliprobo noem sultana Murata dok je posle bitke obilaziobojno polje, u kojem se navodi: ... Dok je sultan, udei se, posmatrao mrtva razbacana tela, jedan

nevernik, hrabri vitez po imenu Milo Kobili, koji je u razgovoru sa Lazarom bio obe

ao da

e ubitigospodara Turaka, iako ranjen i u krvi, bio se sakrio u hrpi mrtvaca. Kada je Murat han krenuo prema

njemu, ovaj se uspravio i ustremio ka sultanu. Kada su avui hteli da ga spree, Murat je rekao:`Pustite ga. Ima neku elju. Neka kae.` A, prokletnik je imao skriven bode i poljubivi uzengijusultanu, zabo mu je no. I, sultan je osetio bol. Smrt mu je bila tamo suena. Odmah mu je dua, kaoanelu, u raj odletela. Kao borac postao je ehit. Odmah su tog nevernika raskomadali. Ubrzo su prekosultana rairili jedan ator i odmah doveli sultana Jildirima Bajazita pod zastavu.

Hroniari dalje navode da Sokolovii pored toga to je mnogo puta sluao i aknapamet znao tu istoriju, na tom mestu nije mogao da zadri suze. Uzdigavi ruke je

rekao: Daj boe i meni ovako juna

ku smrt.

Ovako pripovedanje osmanskih hroniara simbolian je uvod u ono to e da se dogodinarednog, 12. oktobra. Mehmed-paa Sokolovije posle prvog divana u carskom saraju imaoobiaj da tokom dana, posle podne, dri jo jedan divan u svom saraju, koji se nalazio naprostoru kod dananjeg At-mejdana. Sokolovije ovu praksu u poslednje vreme sve eeupranjavao. Posle svretka poslova u vladi, primao je posete u svom vlastitom saraju, gde jesluao nevoljnike koji su dolazili da mu se poale na razne nepravde,Najzad se, prema Samardievom miljenju, pojavio i taj udnovati dervi, islueni vojnik, koji je,ostavi bez timara, obukao hrku s kapuljaom i poeo da opseda njegov dvor. Traio je da mu se vratitimar i, kao bednik na koga niko ne obraa panju, ispitivao prolaze kojima e da doe do vezira.Mehmed-paa ga je svakog puta primao, ali mu je umesto berata davao milostinju.Tog predveerja, kapidije nisu pustile na divan sumanutog dervia, ali se on, znajui unutranjiraspored painog dvora, uvijen u kostret, s kapuljaom preko lica, ipak privukao Sokoloviu, poniznopred njega kleknuo i poeo da ispod hrke izvlai molbu koju je i pre podnosio. Zamoren, klonuo,pomalo i otupeo od posla, i starac je poeo da ponavlja pokrete koje je, u susretima s derviom, vepo navici inio: stao je da prebira po kesi i vadi redovnu milostinju za svog dosadnog posetioca.

Prilikom opisa samog ina atentata, Radovan Samardicitira izvesnog francuskog gospodinaiea, koji se tada zatekao na divanu, jer je tu doao da zatrai dozvolu za povratak u Francusku:Dervi je, u trenutku paine zauzetosti kesom, odjednom iz nedara trgnuo no i zadao Sokoloviutakav udarac u grudi da mu je presekao sranu venu i probio srce. Oseajui da je proboden, paase die i, onako visok i snaan, htede da krene na ubicu. Ali, udarac je bio takav da ga je krv,obilno lijui, zaguila. On samo jednom zakorai, unapred i pade na lea...Prema turskim hroniarima, Mehmed Sokolovije, smrtno ranjen, prenet u unutranjeodaje i, dok se u saraju hvatao mrak, dozvan je hirurg da mu na ranu stavi melem. Starivezir je izdahnuo kada je sa Svete Sofije odjeknuo glas veernje molitve.Smrt je, po prianju jedne minijature posveene neobinom Mehmed-painom ivotu i stradanju,ustanovio crni kizlar-aga, koji je Murata Treeg obavestio da je tragedija zavrena. Sultan se, kauhroniari, za trenutak rasplakao. Carigradski uenjaci su zakljuili da je Mehmed Sokoloviistinski

17


18/23

ehit, ovek koji je pao za veru i carstvo Osmanovia i koji je, svojim podvizima i rtvom,konano oien, pa njegove ostatke ne treba kupati da bi se sahranili. S takvom odlukomjedino se nije sloio emsudin Ahmed-efendija Kadizade, veliki muftija i jedan odnajljuih vezirovih neprijatelja, koji je na taj nain pokuao i mrtvom da se sveti.

Ubica je, za osmanske hroni

are, nema dileme, bio, kao i Sokolovi, ro

eni Bosanac, to tvrdi usvojoj Istoriji osmanskog carstva i Jozef fon Hamer. Pripadao je dervikom redu Hamzevija,

koji je, iako zaet u Bosni, u naoj literaturi malo ili gotovo nimalo rasvetljen, isto kao i motiviatentata njhovog pripadnika na Sokolovia, koji nisu nikada do kraja razjanjeni.

Dok jedni turski istoriari tvrde da je ubica, odmah nakon izvrenog atentata iseen na komade, kakose ne bi saznalo zato je poinio to delo, dotle drugi, kojima se pridruuje i Jozef fon Hamer tvrde daje bio izloen tekim mukama i da je, poto nije priznao nita, narednog dana, naredbom samog sultana,rastrgnut s etiri konja na carigradskim ulicama. Bez obzira na tu injenicu, svi se oni uglavnom slauda su razlozi zbog kojih je ovaj luckasti dervi digao ruku na velikog vezira politike prirode i da jeatentat nad Sokoloviem rezultat zavere njegovih neprijatelja sa dvora i iz harema, na elu sanjegovim ljutim neprijateljom i daljim roakom iz rodnih Sokolovia, Lala Mustafa-paom, nazvanimgulikoa i jo nekolicine sultanovih ankoliza i udvorica.Meutim, sasvim se osnovano pretpostavlja, da je iza atentata stajao Murat Trei, rastrgnut izmeusve veih linih prohteva za ulnim uivanjima, vinom, opijumima i nelegalnim bogaenjem s jedne, iuzvratnih zelja harema s druge strane, ali i pokuaja da se oslobodi kompleksa nesposobnog vladara,koji ga je pratio za sve vreme Sokolovievog vezirovanja, koji je vrsto drao vlast u svojim rukama.

ZAVERA

SULUDI dervi nije bio sluajno izabran za egzekutora nad velikim vezirom. Igrom sudbine,kada se sloe kockice ovog mozaika, iza neposrednih izvrilaca atentata zatvara se bosanski

krug koji po

inje sa Sokolovievim zemljakom, Lala Mustafa-paom, koji je u to vreme, kaoserasker, bio zauzet ratom protiv Persije, ali za koga se pretpostavlja da je zaverenicima,

kao svog oveka, preporuio dotinog dervia, koji je poreklom takoe bio Bosanac.

Atentator bez imena

Atentator, kojem turski hroniari ni ime ne znaju, vezuje se za jednu versku sektu nazvanuHamzevije, iji je osnivaizvesni Hamza Bali, koji se u naoj literaturi pominje jo i kao HamzaOrlovi. U turskoj enciklopediji verskih sekti i pravaca u Islamu, izmeu ostalog, stoji da suHamzevije filijala dervikog reda Bajramija, kojima je pripadao i njihov osnivaHamza Bali. ZaHamzu Balija se jo kae da se posle smrti jednog od Melami - Bajramskog ejha, kojem je biojako privren, vratio u Bosnu, gde je poeo da iri hamzevijska ubeenja, koja su se kosila saerijatskim principima. Iao je po mehanama i odvraao narod od pia, govorei:Zato pijete ovo. Kakve radosti ima u vinu koje je ejtanova mokraa. Zakunite se daneete da pijete i doite kod mene. Ja u da vas napijem vinom boje ljubavi, tako daete do sudnjeg dana da budete opijeni Bogom.

18


19/23

Zbog sve veeg broja pristalica ove sekte i njihovih pravila koja su se kosila sa erijatom,versko svetenstvo Bosne se alilo na njega, tako da je ejh Hamza doveden u Carigrad i safethom Ebusud-efendije tajno pogubljen 1561. Hamzevijstvo, meutim, nije moglo da budeugaeno. Nasilnom smru, za koju se ipak doznalo, Hamza Bali je u oima svojih pristalicapostao veliki muenik, a njegovo uenje posebno popularno meu janiarima.Protiv ove jeretike sekte, estoku borbu je poeo jo Sulejman Velianstveni, a sa njima se

posebno obra

unavao i njegov i njegovih naslednika veliki vezir Mehmed-paa Sokolovi. Kasnijeje ova iitska sekta, kojoj su u prvom planu bili ljubav prema Muhamedu i njegovoj porodici,

posebno postala popularna kod esnafa i zanatlija. Bili su jedna tajna zajednica i podravali se dote mere da su funkcionisali kao vlada u vladi, ustajui povremeno i protiv same vlasti.Docnije su, kao proizvoai pekira, bili potpuno odvojeni od ostalog esnafa i neodoljivo supodseali na organizaciju masona. Kua Idriza Muhtevije u okolini Sultan Selimove damije,zajedno sa mnogobrojnim duanima za pekire na Fatihu i At-pazaru, bila su mesta gde su seokupljale Hamzevije. Jedno od poslednjih takvih mesta bio je jedan han u Krkemeu, ali je ion 1908. izgoreo, tako da je hamzevijstvo od tada ostalo samo u seanju.Ovaj ekskurs o Hamzevijama je bitan zbog toga to se atentat nad Sokoloviem dogodiou vreme bezmilosnog obrauna sa pristalicama ejha Hamze, ije su hiljade pristaa

tokom noi tajno bacane u Bosfor, a

ije se u

enje irilo kao kuga me

u jani

arima, kojisu u svojim dervikim hrkama ili janiarskim dolamama podbadali ulinu gomilu i narod.

Bezimeni dervi je naredbom sultana Murata Treeg rastrgnut konjima dovoljno brzo da senikada ne dozna njegov pravi identitet, niti pravi motivi njehovog dizanja ruke na velikogvezira. Sve je, dakle, trebalo da se svede na linu osvetu jednog, nezadovoljnog isluenogvojnika, zaslepljenog dervikim uenjem, kako bi se sakrili stvarni naruioci atentata -dvorska vrhuka okupljena oko dokazanog Sokolovievog neprijatelja, sultana Murata Treeg,koji e, oslobodivi se senke monoga vezira, da stane na elo prvih turskih sultana koji eosmansku carevinu, sa vrhunca njene moi, da povedu na put sunovrata.

Dok se nekadanji atac Bajo iz Mileeve, potonji Mehmed-paa Sokolovi, u osmanskoj istorijiubraja u one najodabranije velikane koji su uzdizali i podupirali njenu modo nesluenih visina, upredanju i istorijskom seanju srpskoga naroda ostae kao veliki zatitnik svog roda, pravoslavnecrkve i graditelj mostova izmeu razliitih svetova, koji e, kao jedini materijalni ostaci, poputuprije na Drini, da svedoe o njegovoj neprolaznoj veliini.Mehmed Sokolovise, jo kao mladi dvoranin, vrsto drao svoga roda, dovlaei u nizu ili jednogpo jednog, svoje najblie roake iz Sokolovia, da mu u danima nadolazee slave, kada e da budeizloen mnogim iskuenjima, budu desna ruka i glavni oslonac u njegovim politikim zamislima.

Jo dok je bio silahdar-aga kod Sulejmana Velianstvenog, doveo je iz rodnih Sokolovia svog ocaDimitrija, kojeg je preveo u islam i kao Demaludina Sinan-bega naznaio mutevelijom jednogvakufa kojeg je utemeljio u Bosni, zatim majku, te srednjeg i najmlaeg brata, koji su preranoumrli kao pitomci carskog saraja u Carigradu, ne doekavi da dostignu slavu njihovog strievia, inajomiljenijeg Mehmed-painog tienika Mustafe, koji je dogurao i do vezirskog poloaja inamesnika Budima, funkcije za koju se procenjuje da je imala teinu jednog kralja Ugarske.Tu su, zatim, bili i Ferhad, Alija i Dervi i njegov imenjak Mehmed, svi roeni Sokolovii, koji e, ujednom trenutku, oko 1570. gotovo svi, zajedno sa njegovim sinom hercegovakim sandakbegomKurdom, da se nau na poloajima krajinika izmeu Budima i Hercegovine. U Carigrad je dola ijedna od Sokolovievih sestara od strica, koja se udala za Dafer-bega, sina bosanskog alaj-bega i

19


20/23

prela s njim u Peuj, gde joj se rodio i sin Ibrahim, kasnije poznati turski hroniar Peujlija.I, dok se Mehmed-paa, jo pre nego to je postao veliki vezir, okruivao svojima iz Sokolovia,pokuavajui da makar na taj nain sauva sliku i uspomenu na rodni kraj, nije mu se posreilo daiza sebe ostavi veliki porod. Deca su mu, jedno za drugim, umirala jo u kolevci, a najstariji sinKurd umro je jo na poetku slave u Hercegovini. Mlai, Hasan, naoit, ponosan vitez, junak saTiflisa i docniji namesnik ama, bio je zbog svojih tenji prenaglaenom sjaju i raskoi, do kraja

briga o

eva. To su bila deca iz njegovog braka sa ranijim enama, od kojih je on, kao i od svojihmnogobrojnih robinja, morao da se otkae u trenutku kada je uzevi za enu malenu i zdepastusultaniju Esmu, postao carski zet. Dok jedni turski hroniari navode da on sa roenom sestromSelima Drugog nije imao dece, drugi navode da mu se iz ovog braka rodio sin Ibrahim-han, kojegje Sokolovimorao dugo da skriva, jer zbog sigurnosti ouvanja zakona o nasleivanju prestola,carske keri, udate za vezire, nisu smele da imaju muke dece.

PAA PRE MEHMEDA

IAKO je izmeu Deli Husref-pae i Lala Mustafa-pae, s jedne, i Mehmed-pae, okruenog svojimnajbliim roacima, s druge strane, zasada nemogue utvrditi, sem najljueg neprijateljstva, bilo

kakav drugi odnos, posebnu panju zasluuje

injenica da je jedan od Sokolovia, bez obzira na to odkojeg ogranka ili mesta, pre Baja odveden u saraj i, do njegovog dolaska, vepostao paa s tri tuga.

Poklon rodu uprija

I, DOK se reka novih i novih Sokolovia, iz rodnog Mehmed-painog sela usmeravala ka Carigradu, ugodinama kada je on krio put ka funkciji sadrazama, odnosno velikog vezira, a verovatno jo i pretoga, poela je u njegovoj glavi da se raa ideja o obnavljanju rada Peke patrijarije, koja e bitikrunisana sultanovim hatierifom iz 1577. godine. To se dogodilo iskljuivo linim nastojanjemMehmed-pae, koji je u to vreme bio trei vezir kubeta i koji je za ostvarenje ovakve namere

pridobio velikog muftiju i svog velikog prijatelja, ejh-ul-islama Ebusuuda el Amadija.

Na elo obnovljene Peke patrijarije postavljen je Makarije, tadanji arhimandrit manastiraHilandara, za kojeg, iako je nesporno da je od Sokolovievog roda, ne postoje nikakvipouzdani istorijski podaci da mu je bio roeni brat, kako to belei predanje. Prema turskimhroniarima, koji sudbinu dvojice Mehmed-paine brae sa sigurnou prate do carskogsaraja u Carigradu, Makarije je, najverovatnije bio strieviili, u najmanju ruku, neki daljirod iz loze Sokolovia, koji e, zakljuno sa Savatijem, postrinikom trebinjskog manastira ihercegovakim mitropolitom, drati prestol Srpske crkve do 1586. godine.

Motivi obnavljanja Peke patrijarije, kada se uzmu u obzir tadanje istorijske okolnosti, bez velikih

napora, daju se naslutiti. Srpski suverenitet je davno pre toga bio okonan, ali su se Srbi u svimnekadanjim srpskim zemljama, sa svojim vojnim potencijalima, uveliko nalazili u planovima Osmanlijaza njihove dalje iskorake prema zapadnim hrianskim zemljama i Austriji. Uz to, u graninimprovincijama imperije je bio potreban mir. Srbima je ponueno obnavljanje crkvenog organizma, kojie biti vezan za Portu, koja e postavljati i odobravati srpske patrijarhe u Pei, a sama Crkva bitipodlona turskim zakonima. Meutim, za Srbe, kojima je poelo da bledi seanje na ranije kraljeve idespote, ovo je, na jedan nain, makar i prividno, bila zamena za izgubljeni dravni

20


21/23

mehanizam i instrument za ouvanje verske i nacionalne samobitnosti, koji su se,zauzvrat, morali plaati lojalnou padiahu u Carigradu.

NE treba sumnjati da je svega ovoga, pa ak moda i namera Porte da pokua da ga iskoristi utom smislu, bio svestan i sam Mehmed-paa Sokolovikoji je, igrajui veto gambit izmeu jednihi drugih, razmiljao korak dalje, utirui na taj nain puteve za irenje Osmanske imperije preko

njenih zapadnih granica. Njegova dela govore da u takvoj igri nije bio neiskren ni prema jednim, niprema drugima. Ipak, ostae zabeleeno da mu je, nepotistikom politikom u podeli visokihdravnih funkcija i, napose, postavljanjem ljudi svojeg soja na presto Peke patrijarije, zatimumerenom i popustljivom politikom prema Srbima i Dubrovanima, od kojih su ga ovi zadnji draliza oveka njihove krvi i jezika, uspevalo da za sve vreme svoje duge vladavine vrsto dri svekonce u svojim rukama, pa ak i onda kada je morao da trpi aoke svojih neprijatelja i protivnika.

Najvei od svih velikih osmanskih vezira Mehmed-paa Sokololovi, koji se na funkcijisadrazama, za vreme vladavine triju sultana, zadrao 14 godina, 3 meseca i 15 dana, sahranjen jeu jednoj skromnoj zgradi na Ejubu u Carigradu. Od jedne razruene crkve u Kadirgi u Istanbulu,napravio je damiju, a irom imperije na mnogo mesta mnoga dela: damije, medrese, adrvane,

imarete, hanove,

esme, mostove, hamame i mnoge druge gra

evine.U svom rodnom selu, Mehmed-paa je jo kao mlad dvoranin sagradio damiju, mekteb,musafir hanu, imaret, vodovod i esmu. Od svega toga, na najveeg od svih Sokoloviapodsea jedino jo njegova esma. Sokolovise, meutim, svom rodnom kraju oduio tekkada se vinuo do najveih dravnih funkcija i postao veliki vezir Porte. Kao uvod unajznaajnije arhitektonsko delo, koje nosi peat njegove narudbine, uprije na Drini, uViegradu se, na desnoj obali Drine, 1566. pominje kao izgraen njegov karavan saraj, zakojeg Evlija elebija svedoi da je velik kao tvrava i da moe da primi do deset hiljadakonja, kamila i mazgi, da ima lepo kupatilo i esme s tekuom vodom i tri stotine duana.

`Kameniti han` u Viegradu, kao i imaret, gde e se hraniti radnici, koji su definitivno porueni 1914.godine, podignut je u vreme koje je neposredno prethodilo utemeljenju Sokolovievog mosta na Drini,pie Radovan Samardi. To su bili objekti koji e, neophodni putnicima, jednog dana sainiti celinu smostom, ali bez kojih se gradnja uprije, godinama duga, nije mogla zapoeti.

Gradnja mosta, kojeg je u svom delu Na Drini uprija zanavek ovekoveio Ivo Andri, bila jepoverena tadanjem prvom arhitekti carstva i, po mnogim ocenama, najveem neimaru kojeg jeosmanska imperija ikada imala: Mimaru Sinanu, nekadanjem hrianinu, koji je preao isti putkao i Sokolovi, odavi se graditeljstvu u kojem je iza sebe ostavio najznaajnija arhitektonskadela svoje epohe. Pogrbljeni osamdesetogodinji starac, duge, bele i neuredne brade zapoeo jebitku sa zahuktalim vodama Drine 1571. Taj trenutak je hronostihom, koji je kasnije uklesan na

kamenoj plo

i, zabeleio je sarajevski pesnik Nihadi, a koji glasi:

"Podie most kome na svetu ravna nema.Nemoj rei da je propalo blago dato na ovako dobro delo."

Gradnja mostova, nije za Sokolovia bila samo puko premoavanje zahuktalih voda i spajanjenepristupanih i dalekih obala. To je za njega bila simbolika spajanja razdvojenih svetova i ilakucavica ekonomske moi imperije, koja nije mogla imati tu mobez prohodnih puteva. Jo jedan

21


22/23

takav most, na Trebinjici, kod Trebinja, podignut je zaslugom i u slavu Mehmed-paeSokolovia, izmeu 1572. i 1574. godine. Pretpostavlja se da nosi potpis, takoe velikogosmanskog arhitekte Hajrudina, ije je delo Stari most na Neretvi u Mostaru.

BEOGRAD KAO MISIR

SOKOLOVIA je u Beogradu novi sultan jo jednom proglasio za velikog vezira i ovaj grad

e muoduvek biti u posebnom seanju, to je potvrdio i izgradnjom velikog karavansaraja, koji je, kako je

zabeleio Stefan Garlah 1578, vebio u funkciji. Evlija elebija e 1660, nazivajui Beograd zbognjegovog obilja Misirom (Egiptom) Rumelije, zabeleiti da je u ovom gradu najznaajnija graevinaMehmed-pain karavansaraj: On ima ezdeset prostorija na spratu i u prizemlju, sa odacima,ognjitima, stajama za kamile, s konjunicama i dvoritima, a sazidan je od tvrdog materijala kao kakvatvrava. Ima gvozdenu kapiju. Njegovi vratari i noni uvari svake veeri zalupaju u bubanj, pa ondazatvore kapiju. Nad kapijom je uklesan hronostih koji filozofski svedoi o prolaznosti vremena:

"Otili su svi koji su konaili u ovom karavansaraju."

Ovi stihovi su dobili novu teinu, ali u drugom zna

enju posle austrijskog osvajanjaBeograda 1688, kada je karavansaraj nepovratno izgoreo.

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com


23/23

22

mehmed pasa sokolovic

Documents