memorija nasilja i snovi o bududnosti……1914-18 / 2014 · likovnih umetnosti u eogradu, na...
TRANSCRIPT
PRESS
Memorija nasilja i snovi o bududnosti……1914-18 / 2014 Istraživanja, međunarodna izložba, razgovori Mémoires de violence et rêves de futurs 1914-18 / 2014. Gewalt erinnern – Zukunft träumen 1914-18 / 2014. Memory of Violence – Dreams of the Future 1914-18 / 2014. Produkcija: Goethe-Institut Belgrad, L’Institut français de Serbie, Muzej savremene umetnosti Vojvodine Kustoskinja: Sanja Kojid Mladenov Podrška: Francusko-nemački fond (Elysée Fund)
IZLOŽBA
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, NOVI SAD, Dunavska 37, galerije N/S Svečano otvaranje izložbe: sreda, 19. novembar u 19:00 časova Trajanje izložbe: 19. novembar - 11. decembar 2014.
Na otvaranju govore:
Sanja Kojid Mladenov, direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i kustoskinja projekta, Jean-Luc GOESTER, Savetnik za kulturu ambasade Francuske i direktor Francuskog instituta u Srbiji, Matthias Müller-Wieferig, direktor Goethe-Instituta u Beogradu i Slaviša Grujid, potpredsednik Pokrajinske vlade i sekretar za kulturu i javno informisanje
Učesnici izložbe: Igor Antid (RS-FR), Igor Bošnjak (BA), diSTRUKTURA (RS) - Barbara Barbi Markovid (RS-AT), Robert Jankuloski (MK), Jelena Jureša (RS-BE), Thomas Köner (DE-FR), Nebojša Lazid (RS-US), Marianne Marid (FR), Anuk Miladinovid (CH-DE), Radenko Milak (BA), Vessna Perunovich (RS-CA), Magali Sanheira (FR) i Selman Trtovac (RS).
Filmski program: Beautiful Days 1914 / 2014, kustoskinja Luise Kloos (AU) – autori: Arion Asllani (SR), Admir Mujkid (BA), Sanjin Fazlid (BA), Igor Juran (HR), Josip Zanki (HR), Davide Skrelj (IT), Lotte Schreiber (AU), Lea Titz (AU)
Muzički program:
Boris Kovač New Ritual Trio Boris Kovač – drveni duvači, Slobodanka Stevid – klavir, Siniša Mazalica – kontrabas Tri kompozicije iz ciklusa 'Book of Happines' (12')
RAZGOVORI KM8, Kraljevida Marka 8, BEOGRAD početak razgovora: četvrtak, 20. novembar u 17:00 časova
Moderatorka: Gordana Nikolid
Učesnici: Igor Antid (RS-FR), Igor Bošnjak (BA), diSTRUKTURA (RS), Robert Jankuloski (MK), Thomas Köner (DE-FR), Nebojša Lazid (RS-US), Anuk Miladinovid (CH-DE), Radenko Milak (BA), Magali Sanheira (FR), Selman Trtovac (RS), Pierre Courtin – Gallery DUPLEX100m2, Sarajevo (FR-BA); Stefanie Böttcher (DE), Arion Aslani (RS)
Francuski institut u Srbiji i Goethe-Institut u Beogradu, u saradnji sa MSUV-om, pokrenuli su projekat Memorija nasilja i snovi o bududnosti, posveden obeležavanju stogodišnjice 1. svetskog rata, sedanju na turbulentne i nasilne društveno-političke prilike, na lične traume, migracije i snove, kroz savremeni i umetnički kontekst. Projekat Memorija nasilja i snovi o bududnosti okuplja umetnike i umetnice iz Evrope koji kao polazište koriste 100 godina evropske istorije, bez vradanja na „staru raspravu“ o nacionalizmu, imperijalizmu i pitanju ko je kriv. Svojim istraživanjima ukrštaju različite dimenzije, pristupe i pitanja, prošlost i sadašnjost, odnose između centara i periferija, aspekte kretanja/putovanja, migracije i egzila, kao i nove standarde u komunikaciji u savremenim lokalnim, regionalnim i evropskim dimenzijama, u vremenima u kojima je neophodno ispitivanje konstelacija i ideologija iz prošlosti zbog izgradnje položaja u multipolarnom svetu. Kroz kolektivnu umetničku praksu, van nacionalnih granica, prošlosti ili sadašnjosti, i van mentalnih stega, umetnici iz različitih mesta i konteksta imaju priliku da istraže i kreiraju nove standarde međusobnog priznavanja, uvažavanja razlika, umrežavanja i strategija protiv trajne degradacije znanja i kulturnog rada.
Projekat u sebi sadrži više tematskih celina koje se međusobno preplidu ukazujudi na ključne elemente koncepta. Prva je posvedena mitologizaciji individualnog čina i bavi se uticajima društvenog konteksta, kulturnog modela i kreiranih mitova na izgrađivanje socijalnih vrednosti pojedinaca. Problematizuje odnose unutar zajednice podređene nasleđenim obrascima ponašanja i tradicionalno izgrađenim vrednostima. Drugi segment projekta bavi se sedanjima i odnosima kolektivnog i pojedinačnog tokom velikih socijalnih trauma, kao što je rat. Ističe pojam žrtve, ličnog i porodičnog nasuprot militarizovanog i ideološkog. Tredi segment vodi dijalog između umetničkog i istorijskog sadržaja, kroz uključivanje istorijskih artefakata (film, fotografija, objekti, dokumenti i sl.), kao i prošlosti i sadašnjosti. Istražuje odnos umetničkih pozicija sa istorijskim kroz angažovanje avangardne umetničke prakse, kao pristupa u umetnosti koji je definisao poziciju progresivnog umetnika u istoriji umetnosti. Četvrti segment bavi se projekcijom socijalne plastike, sveobuhvatnog umetničkog dela, odnosno oblikovanja života unutar umetničkih eksperimentalnih praksi. Naglašava značaj izgrađivanja bududih pozitivnih vrednosti Evrope kroz problematizovanje zajedničke prošlosti, u kojoj je umesto dihotomije (pozitivno–negativno) naglašeno izgrađivanje mnogostrukih uglova posmatranja, kroz proširivanje i oslobađanje sopstvenih granica unutar umetnosti.
Svaki od učesnika/ca projekta polazište za svoja istraživanja nalazi u sopstvenoj umetničkoj poziciji, medijima rada, identitetu i kontestu okruženja. Pri koncipiranju i realizaciji dela neki su polazište našli u društveno-političkim aspektima i ulozi koju su Beograd ili Novi Sad imali tokom Prvog svetskog rata, dok je vedina krenula iz pozicije mesta u kojem žive i rade pronalazedi nove relacije (Pariz – Beograd, Beč – Sarajevo, Minhen – Novi Sad i sl.). Naglašavano je uspostavljanje geografskih relacija unutar projekta, kao i aspekt kretanja/putovanja, migracije i egzila. Nekoliko umetnika i umetnica je svojim poreklom i životom vezano za više zemalja ili trenutno živi u više gradova i područja, održavajudi ili ne održavajudi veze sa jednim i drugim. Ti principi su bitni s obzirom na to da se projekat bavi svetskim ratom koji možemo da posmatramo i kroz princip kretanja ljudi, mešanja stanovništva i kultura, što je rezultiralo različitim ljudskim sudbinama. U projektu Memorija nasilja i snovi o bududnosti istaknute su ne samo geografske ved i vremenske relacije, pa kroz pojedine radove umetnici ukrštaju različite dimenzije, pristupe i pitanja prošlosti i sadašnjosti, koristedi istorijske artefakte, mitove ili personalne priče, razvijajudi svoju umetničku praksu kroz različite medije, kao što su: slika, skulptura, grafika, fotografija, video, video i zvučna instalacija.
UMETNICI
Thomas Köner, Le Pale Signe, 2014
Magali Sanheira, Fleur bleue et
Rose blanche,2013
Marianne Marid, Tito thanks,
Sarajevo, 2012
Anuk Miladinovid, Ordinance,
2014
Davide Skerlj, AL-ENBYA 30, 2014
Jelena Jureša, Still, 2013
1.
2. Igor Bošnjak, If I hadn't done it,
2014
Vesna Perunovid, Splitting Up,
1998
Selman Trtovac, Crna ruka, 1996
diSTRUKTURA i Barbara Markovic,
Locus Suspectus, 2014
Igor Antid, Rat je svuda, 2014
Robert Jankuloski, Ostaci
memorije, 2014
Radenko Milak, Martha, last
Passenger Pigeon, died on
September 1, 1914, 2014
Nebojša Lazid, Benazir Bhutto,
2011
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
BIOGRAFIJE UMETNIKA I O RADOVIMA IZ KUSTOSKOG UGLA
Igor Antic ́je francusko-srpski vizuelni umetnik, rođen 1962. u Novom Sadu. Izlagao je svoje radove u
Remsu, Stokholmu, Moskvi, Parizu, Milanu, Berlinu, Kvebeku, Osaki itd. Dobitnik je nekoliko nagrada, među
kojima je i The Pollock-Krasner Foundation’s Grant (Njujork, 1999). Dela Igora Antida istražuju ekonomske i
političke sile koje dejstvuju na određenom mestu. On stvara slike, predmete i situacije kao vrstu „rešetke“
kroz koju se tumače društveni i kulturni konteksti izabrane lokacije i ujedno postavljaju pitanja o uslovima
produkcije umetničkog dela i o njegovoj upotrebi. Neke od poslednjih izložbi na kojima je predstavio svoje
radove su: Subdued Existence, NTMOFA, Tajčung (2014), Aos cuidados de Paris – A l’attention de São Paulo
(2014), Expérience Pommery #10, Villa Demoiselle, Reims (2012), Hypothesis verification, Laboratoria art &
science, Moskva (2010), The Open House, IASPIS, Stokholm (2009), 5x5Castelló09, Espai d’art contemporani
de Castelló (2009), Valeurs Croisées. 1e Biennale de Rennes (2008), L’emprise du lieu, Domaine Pommery,
Reims (2007), Anthology of art, Kunst und Ausstelungshalle, Bon (2006), Valeurs, ADDC, Perige (2005),
Playgrounds and Toys, Hangar Bicocca, Milano & Musée Océanographique, Monako (2005), Anthology of
art, Akademie der Künste, Berlin (2005), The Pontus Hulten’s collection, Moderna Museet, Stokholm (2004).
Korišdenje filmske arhive sačuvane iz vremena 1. svetskog rata bilo je osnova rada Rat je svuda Igora Antida,
realizovanom za projekat Memorija nasilja i snovi o bududnosti. Autor se opredelio za projektovanje scena
sa ratišta u netipičnom ambijentu gradskih ulica, svom neposrednom okruženju, kreirajudi na taj način neku
vrstu zastrašujude scenografije savremenog života koja upozorava da vojni sukobi mogu izbiti bilo gde i bilo
kada. Stvarajudi specifične situacije intervencijama u urbanom, javnom prostoru, koji čini njegovu
svakodnevicu, autor ukršta prošlost i sadašnjost, problematizuje nasilje i naš odnos ka njemu, a takođe i
istražuje percepciju i poziciju umetnosti u savremenom političko-ekonomskom kontekstu, kao što je
globalno obeležavanje početka Prvog svetskog rata.
Igor Bošnjak, rođen 1981. godine u Sarajevu. Diplomirao 2005. na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju.
Između 2007. i 2011. godine završava magistarske studije i pohađa doktorske Interdisciplinarne studije na
grupi za Teoriju umetnosti i medija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Istražuje u polju filma, videa,
instalacije i fotografije. Osnivač je bijenala namaTREba. Bavi se kustoskom praksom video-umetnosti i radi
kao freelance teoretičar. Trenutno radi u zvanju višeg asistenta na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju.
Igor Bošnjak u video-radu If I Hadn’t Done It…, koncipiranom u kontekstu velike proslave obeležavanja
godišnjice početka Prvog svetskog rata, problematizuje poziciju istorijske ličnosti, aktera atentata na Franca
Ferdinanda, Gavrila Principa, subjektivnim, psihoanalitičkim pristupom. Kamerom beleži svoje kretanje
ulicama Sarajeva u prvom licu, rekonstruiše događaje i mesto zbivanja, unosedi dramatizaciju scene svojim
komentarima i timecodeom sa vremenom koje nezaustavno prolazi. Akcija umetnika je izvedena u
centralnom mestu velike proslave – Sarajevu, mestu nasilne i traumatične društvene, političke i ideološke
prošlosti, u kojoj je svako ispitivanje istorijskih pozicija veoma bolno i problematično.
diSTRUKTURA + Barbara Markovid Milica Miličevid i Milan Bosnid su diplomirali i magistrirali na Fakultetu
likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku za slikarstvo. Od 2005. rade na zajedničkim projektima kao
umetnički par pod nazivom diSTRUKTURA. Mediji u kojima rade su uglavnom fotografija, slika, crtež i video.
Žive i rade u Beogradu.
diSTRUKTURA je učestvovala na preko 15 individualnih i više od 30 grupnih izložbi, kao što su Kargo East u
Tajčungu (Nacionalni muzej Tajvana, 2014), distURBANces u Luksemburgu (2013), u Beču i Bratislavi (2012),
48. oktobarski salon u Beogradu (2007), Štajerske jesenje svečanosti 2007 – next code: love u Gracu (2007)…
Barbara Markovid je rođena 1980. u Beogradu. Studirala je germanistiku u Beogradu i Beču. Radila je kao
lektorka u beogradskoj izdavačkoj kudi „Rende“. Godine 2009. je izašao njen prvi roman Izlaženje u
izdavačkoj kudi „Suhrkamp“ (original: „Rende“, 2006). Usledili su rad na nekoliko pozorišnih komada na
nemačkom jeziku za pozorište „Garage X“ u Beču, saradnja sa pozorišnom trupom „Theater im Bahnhof“ i
mnogobrojne kratke priče po narudžbini. Godinu dana (2011/12) je boravila u Gracu u okviru stipendije za
pisce „Grazer Stadtschreiber“. Poslednja njena samostalna knjiga je Graz, Alexanderplatz (Leykam, 2012).
DiSTRUKTURA (Milica Miličevid i Milan Bosnid) je prvi put u saradnji sa spisateljicom Barbarom Markovid,
koja živi u Beču, koncipirala i realizovala video-rad za projekat Memorija nasilja i snovi o bududnosti, koji se
bazira na interdisciplinarnom ukrštanju njihovih zajedničkih interesovanja i dosadašnjih
književno/umetničkih praksi. Video je rezultat istraživanja specifične lokacije – trga Alije Izetbegovida u
Sarajevu na kojem je izvršen atentat 1914. godine, u formi tekstualne prepiske svih slovnih zapisa
zabeleženih na datom mestu i u datom, savremenom trenutku. U pitanju je psihogeografska analiza
urbanog pejzaža izvedena kroz specifično autorsko „kodiranje“ mesta (i vremena), prvo u formi teksta,
zatim njegove oralne interpretacije i video-zapisa, krajnjeg rezultata istraživanja, koji se prezentuje javnosti
kao umetničko delo.
Robert Jankuloski , rođen je u Prilepu 1969. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek Kamera
(BFA), u Skoplju 1996. godine i na Univerzitetu audio-vizuelnih umetnosti – ESRA Pariz – Skoplje – Njujork, u
Skoplju, (MFA) na odseku Kamera, 2011. godine. Osnivač je Makedonskog centra za fotografiju. Trenutno je
profesor na Univerzitetu audio-vizuelnih umetnosti – ESRA Pariz – Skoplje – Njujork u Skoplju. Samostalno
je izlagao u Skoplju, Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, kao i Njujorku, Briselu, Budimpešti, Beču, Istanbulu,
Plovdivu, Strazburu i mnogim drugim gradovima. Neke od izložbi na kojima je predstavio svoje radove su:
Posljedice / Mijenjanje kulturnog pejzaža, Galerija „Klovidevi dvori“, Zagreb (2013), Pordenone (Italija),
Narodni muzej Slovenije, Ljubljana (2012), Tensionfield, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad
(2012), Ljubljana, Grac (2010), Fokus na fotografiji – Fotografije iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti,
Skoplje (2011), Photonski momenti 2006, „Photon galerija“, Ljubljana (2006), Context Europe (Impulse from
the Balkans), 12. Silver Soldiers, Lion (2003), Dialogues: L’art macédonien aujourd’hui, UNESCO galerija,
Pariz (2003), Dialoghi: L’arte macedone oggi, DARC – Direzione Generale per l’architettura e l’arte
contemporanee, Rim (2003), Ukrštanja – 10. bijenale vizuelnih umetnosti, Galerija savremene umetnosti,
Pančevo (2002), Sloboda i nasilje, Narodni muzej, Varšava (2001), Umetnik i izbeglice, Gradska galerija,
Sofija (1999), Zaustaviti nasilje, Akademija likovnih umetnosti i MAK, Beč (1998)… Dobitnik je više nagrada u
zemlji i inostranstvu.
Robert Jankuloski u radu Ostaci memorije, 1935–2014. koristi istorijske artefakte, studijske fotografije brade
Manaki nastale u periodu posle 1. svetskog rata, na kojima su zabeleženi stanovnici Bitolja, dok se kao deo
scenografije pojavljuju čaure od granata u neobičnoj ulozi ukrasnog predmeta. Kako se svojom geografskom
pozicijom grad nalazio na liniji fronta bio je izložen stalnom bombardovanju različitim eksplozivnim
napravama, prvo tokom balkanskih ratova, a zatim i u vreme Prvog svetskog rata. Posledice su bile
potresno vidljive u razrušenim objektima i nasilju nad stanovnicima. Od pronađenih granata zlatari su
izrađivali ukrasne vaze i druge utilitarne predmete, čuvali ih kao dragocenosti dostupne čak i danas na
buvljacima i u privatnim kudama. Rad prikazuje direktne i indirektne posledice rata posredstvom starih
fotografija i objekata – granata, ukazujudi na prodor i asimilaciju ratne situacije u svakodnevni život ljudi.
Jelena Jureša je vizuelna umetnica koja primarno koristi medij fotografije i videa. Njeno vizuelno
istraživanje oslonjeno je na ispitivanje reprezentacijskih (ne)modi „slike“: fokus njenog rada je portret u
najširem smislu, putem koga ispituje odnos posmatrača i posmatranog kroz ponuđenu mogudnost
razumevanja portretisanog subjekta i problematizovanja pitanja: Šta „slika“ govori, a šta ne? Njen
umetnički senzibilitet navodi je da u središte svog umetničkog koncepta postavlja pitanja rodnog,
socijalnog, klasnog i svakog mogudeg identiteta. Fotografska slika je polazište njenog kreativnog
promišljanja drugosti, bilo da se radi o mediju fotografije, videa ili o audio-vizuelnoj instalaciji. Izlagala je na
samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji, Austriji, Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, Grčkoj, Italiji, Francuskoj i
Sjedinjenim Američkim Državama. Tokom umetničkih boravaka u Parizu, 2004. i 2005. godine, realizovala je
radove iz serije Tourists. U poslednjim radovima, u kojima se bavi pitanjem rodnog, odnosno kulturnog
identiteta, narativ je u prvom planu i objedinjen je sa slikom u vidu teksta, audio-zapisa ili muzike (What it
feels like for a girl, 2005–2009; Mozarts, 2009; Notes on PMS, 2012; Mira: Study for a Portrait, 2012; STILL,
2013). Trenutno živi u Gentu (Belgija) gde radi doktorat na Fakultetu za umetnost i filozofiju Univerziteta u
Gentu i KASK konzervatorijumu.
Video-instalacija Still Jelene Jureše sastoji se od audio-snimka dečjeg hora Princes krofne, osnovanog 1993.
tokom opsade Sarajeva, zbog omogudavanja aktivnosti kojima bi se deca radovala svake nedelje, zatim
fotografije prostorije u kojoj hor održava probe u simbolično jugoslovenskom objektu zapaljenom 1992.
(nedavno renoviranom), te videa zapuštene prirodne okoline prepune otpada. Autorka se bavi simboličnim
slikama Sarajeva, mesta višegodišnjeg pretrpljenog nasilja, koje nije samo u vezi sa početkom Prvog
svetskog rata, ved i sa sukobima prouzrokovanih raspadom Jugoslavije, devedesetih godina 20. veka,
ukazujudi na problem nasilja i rata uopšte u kontekstu identiteta i svakodnevice ljudi.
Tomas Kener (rođen 1965. u Bohumu *Nemačka) studirao је na Muzičkoj školi u Dortmundu i CEM studiju
u Arnhajmu. Istaknuta je ličnost u oblasti savremene muzike i multimedijalne umetnosti. Njegov rad je
međunarodno priznat više od tri decenije, istakao se u svim oblastima umetničkog delovanja, dobitnik je
nagrada kao što su Golden Nica Ars Electronica (Linc), Transmediale (Berlin), Najbolji mladi umetnik na
ARCO-u (Madrid), i mnogih drugih.
Tomas Kener takođe pristupa konceptu izložbe Memorija nasilja i snovi o bududnosti razmišljajudi o nasilju
uopšte, kao konstantno prisutnom problemu savremenog društva, vidljivog u svim delovima sveta, pa tako i
na periferiji Buenos Ajresa. Njegov video-rad Le Pâle Signe odiše specifičnom atmosferom slutnje,
ispunjenom zvukovima prošlosti, dečjom igrom i dalekim razgovorima koje postepeno zasenjuju crni oblaci.
Način realizacije rada ukazuje na istraživački medijski pristup obrade i načina korišdenja audio-vizuelnih
impulsa
Nebojša Lazid je diplomirаo (1992) i mаgistrirаo (1996) nа Fаkultetu likovnih umetnosti u Beogradu, nа
odseku grаfike. Nаkon dvogodišnje specijаlizаcije nа Tаmаrind institutu zа litogrаfiju pri Univerzitetu Novog
Meksika (SAD) stekаo je zvаnje Mаster Printera (1995). Učestvovаo je nа brojnim grupnim i sаmostаlnim
izložbama u Švedskoj, Italiji, SAD, Bugarskoj, Nemačkoj, Turskoj i Srbiji. Dobitnik je Nаgrаde zа grаfiku, FLU,
Beogrаd (1991), Nаgrаde zа grаfiku iz Fondа „Petrа Lubаrde“, Beogrаd (1992), Nаgrаde zа grаfiku
„Perspektive“, Gаlerijа „Andridev venаc“, Beogrаd (1992), Nаgrаde zа grаfiku, 6. bijenаle studentskog
crtežа i grаfike, Kulturni centаr Studentskog grаdа, Novi Beogrаd (1993), stipendije Professional Printer
Training Program, Tаmаrind institut (SAD, 1993), stipendije Master Printer Training Program, Tаmаrind
institut (SAD, 1994), Prve nаgrаde zа grаfiku, 1. međunаrodno bijenаle grаfike, Istаnbul (2004).
Nebojša Lazid se kroz grupu grafičkih listova bavi problemom atentata, kao prelomnog istorijskog događaja
prožetog složenim političkim motivima i aspiracijama, oblika promišljenog nasilja koje ne može biti slučajno,
ni banalno, ali vremenom podložno različitim tumačenjima i viđenjima. Njegov projekat Assassinated sastoji
se od portreta osoba nad kojima je izvršen atentat, kao mitskih ikona određenog vremena, čija uloga je
iznenadno prekinuta menjajudi tok istorije. Među portretima se nalaze državnici, političari, političarke i
umetnici iz celog sveta i različitih istorijskih perioda, među kojima su: Franc Ferdinand, Džon F. Kenedi,
Zoran Đinđid, Osama bin Laden, Benazir Buto, Džon Lenon i Endi Vorhol, ukazujudi na univerzalno prisustvo
zločina u vremenu i prostoru.
Mariana Marid se bavi vajarstvom, koreografijom, filmom, ali pre svega fotografijom. Rođena i odrasla u
Alzasu (Francuska), Marianne odlazi na studije u Dablin, gde diplomira na NCAD-u (National College of Art &
Design), a potom je pozvana da bude počasni gost u čuvenoj Les Arques umetničkoj rezidenciji u Lotu
(Francuska). Marianne vidi ljudsko telo kao vrstu arhitekture – njeni radovi se redovno igraju sa simbolima.
Dekonstrukcijom stereotipa, sa ciljem da se usavrši postojede, ona svoje bliske prijatelje koristi kao modele
(videti La Lettre de la Photographie sa izložbe SELLING SEX u Londonu, mart 2012). Njena visokoocenjena
serija fotografija Lamp Girls (Devojke lampe) bila je izložena i u SHOWstudiju Nika Najta u Londonu (omoti
albuma Joy Division, Bjork, itd.), i u Musée Galliera (Muzeju mode) u Parizu. Njeni radovi su prikazani u više
navrata: tokom grupne izložbe Reversibility (Reverzibilnost) u CAC Bretanja, Printemps de Septembre na
Nofoundu i na Art Paris. Kao konceptualni umetnik, Marianne Marid uživa, igrajudi se simbolima, u stvaranju
novih oblika. U njenoj umetničkoj foto-biografiji možemo pronadi rane fotografije u S7 Photopoche pod
nazivom Place de la Réunion, razgovore sa Vili Ronis i Džefom Valom, kao i asistiranje Martini Barat i Olivjeu
Roleru. Njeni radovi su prikazani u publikacijama kao što su Reporteri bez granica, WAD magazin i u Njujork
tajmsu – Marianne voli da se poigrava i sa političkim granicama odlaskom na ugrožena područja. Njen omaž
beskudnicima su mali nastupi u pariskom metrou, ona oblači pevačicu grupe The Dø u ogledala, daje prljavo
ogledalo Lidiji Lanč da ga liže, stilista je Džesiju Evansu, nalaže direktoru Eurorkeennesa (muzičkog festivala)
da zaroni u ledeno jezero, njen rad je bio izvor inspiracije najnovijeg muzičkog spota grupe Bat For Lashes.
Sva ta stvarnost joj služi kao ogroman studio. Ona razbija stereotipe i koristi ih na najbolji način. Njeno
rešenje je sređen nered.
Svoj projekat Rose Sarajevo Marianne Marid je realizovala tokom boravka u Sarajevu, mestu kojeg se nije
sedala, a za koje ju je vezivala bolna porodična istorija, naročito sedanja na njenu tragično preminulu stariju
sestru. Svojim putovanjima kroz različita mesta umetnica je beležila fotografijom prirodne predele,
arhitekturu gradova, memorijalna mesta, militarističke objekte i mlade devojke koje su je podsedale na
sestru. Specifičnom arheologijom mesta, koje je prožeto traumatskim posledicama rata, sklapala je
postepeno sopstvenu istoriju vezanu za porodični identitet. Veoma ličnim projektom skriveni segmenti
memorije su se nadovezivali i prepoznavali .
Anuk Miladinovid , rođena je u Bazelu 1984, a studirala na AdBK u Minhenu. Master likovnih umetnosti
postala 2012. Docent na AdBK u Minhenu od 2011. Živi i radi u Bazelu i Minhenu. Učestvovala je na brojnim
izložbama, kao što su IV moskovski međunarodni bijenale mladih umetnika 2014,
MONUMENTUM_InsideOut u Berlinu 2014, Arkuiteturas, filmski festival u Lisabonu 2014, u Galerie der
Künstler u Minhenu 2014. Dobitnica je mnogobrojnih priznanja, između ostalih i Medijske nagrade za
umetnost u Frankfurtu 2013, stipendije za likovnu umetnost regionalnog glavnog grada Minhena 2012,
Debitantske nagrade Bavarske vlade, Minhen, 2012.
Anuk Miladinovid na izložbi predstavlja dva rada. Prvi je video-rad Ordinance, koji se sastoji od nekoliko
sekvenci različitih situacija koje se smenjuju bez naglašenog početka i kraja, kao i narativne priče koja bi ih
međusobno povezala. Scene su snimljene u različitim ambijentima, stvarajudi iluziju nestvarnih ili iskrivljenih
situacija, u kojoj su reakcije aktera isprekidane, kao u slikama podsvesti koja izaziva nelagodnost kod
posmatrača. Video stvara atmosferu psihološkog iščekivanja događaja, zbunjenosti, strepnje od
nepoznatog, nervoze i straha zbog nedorečenog, snažnih emocija koje razdiru pojedince prepuštene
sudbinama drugih. U drugom radu markira prostor Savamale u Beogradu i Muzeja u Novom Sadu
reklamnim bilbordima postavljenim u javnom prostoru sa ilustracijom pištolja kojim je Gavrilo Princip izvršio
atentat, aludirajudi na mogude prisustvo „kapisle“ koja svakog časa može da eksplodira svuda.
Radenko Milak je rođen 1980. u Travniku, a završio je Akademiju umetnosti u Banjaluci, smer slikarstvo.
Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu magistrirao je 2006. Direktor je Centra za vizuelne
komunikacije Protok i Bijenala savremene umetnosti SpaPort. Kao kulturni aktivista, 2005. godine je sa
grupom umetnika iz Banjaluke pokrenuo umetničku asocijaciju Protok, sa kojom počinje da deluje u široj
regiji. Trenutno radi kao profesor na Fakultetu informacionih tehnologija i dizajna u Banja Luci. Među
samostalnim izložbama izdvajaju se: Kunsthalle, Darmštat; Galeria Priska Pasquer, Keln; Galerie Patricia
Dorfmann, Pariz (2014); DUPLEX100m2, Sarajevo; Muzej savremene umetnosti, Beograd (2012) i Muzej
savremene umetnosti Republike Srpske, Banja Luka (2007). Tokom 2014. izlagao je na slededim grupnim
izložbama: Motorenhalle, Drezden; 4th International Canakkale Biennial, Turska; Kunsthalle Mulhouse;
Galerie Bernhard Bischoff & Partner, Bern; La Graineterie; DUPLEX100m2, Sarajevo; Museum of
Contemporary Art Banja Luka; Galerie du jour agnès b., Pariz…
Radenko Milak u svom projektu Never Ending Stories koristi stranice dnevnih novina, kao što je The Daily
Mirror, u periodu od početka 1. svetskog rata do njegovog kraja i proslave u Londonu, ukazujudi na značajne
političke događaje i ličnosti. Osim atentata u Sarajevu, posebno mesto u njegovom projektu zauzima serija
akvarela posvedena istraživanju jednog od ratnih kurioziteta – golubovima pismonošama, koji su prenosili
informacije i snimali fotografije iz vazduha specijalno osmišljenim aparatima. Autor se bavi ispitivanjem
medija komunikacije tokom rata, načinima prenošenja poruka, beleženja zapisa, mogudnostima plasiranja
informacija i medijskom manipulacijom, ali iz ugla savremenog analitičara koji shvata značaj komunikacije.
Vesna Perunovid je vizuelna umetnica rođena u Jugoslaviji, a živi u Torontu. Emigrirala je u Kanadu 1988.
godine, gde je potom razvila opsežnu interdisciplinarnu praksu. U karijeri dužoj od 25 godina izlagala je na
mnogobrojnim izložbama, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou – imala je više od 70
samostalnih izložbi i posebnih projekata. Izlagala je radove u okviru međunarodnih bijenala na Kubi, u
Albaniji, Engleskoj, Portugaliji, Jugoslaviji i Grčkoj i bila gost međunarodnih umetničkih akcija u Pekingu,
Njujorku, Berlinu, Bursi i kanadskom Banfu.
Vesna Perunovid ličnim pristupom intimnosti doma, zebnji i mogudem stradanju, koristi svakodnevni
element doma – krevet koji simbolično konstruiše od prozračnih crvenih niti koje razdire snažna testera.
Element sigurnosti i stvaranja postaje njihova sušta suprotnost, mesto nasilja, zločina, straha i razaranja u
instalaciji Splitting Up iz devedesetih godina 20. veka, reakciji umetnice na društveno-političke okolnosti u
bivšoj Jugoslaviji. Instalacija ukazuje na krhkost ljudskih odnosa i porodičnih veza, izazvanu rušenjem
multietničke sredine i zemlje koja je nekad bila model tolerancije, i prožetu ličnim odnosom ka porodici,
emigraciji i emancipaciji u turbulentnom vremenu.
Magali Sanheira je rođena 1977. godine, živi i radi u Parizu. Masterske studije završila je na ENSA Paris-
Cergy 2003. godine. Samostalne izložbe: 2014. – Nature amplifiée, Festival de M.A.I, Le Salon, Nica; 2013. –
Paradox Landscape, kustos Tredi Beograd, Urban Incubator – Goethe Institut program, Galerija „Osmica“,
Beograd; 2011. – Ode au metal, kustos Artaïs, Dani evropske baštine, bivši Arhitektonski fakultet, Nanter
(Francuska). Grupne izložbe: 2014. – Disgrâce 2, kustos Žerom Dekre, Le Générateur, Gentilly (Francuska).
2013. – The End, kustos DERIVA, Galerija See Studio, Pariz; 2012. – Sonores – Kustoska laboratorija, kustos
Juan Šardone / Soopa Collective, ASA fabrika, Evropska prestonica kulture, Gimarais (Portugalija).
Magali Sanheira u svom radu Fleur bleue et Rose blanche koristi plavu i belu ružu koje u prostoru pridržava
specijalna dugačka igla, nalik iglama za pravljenje ikebana. Suptilnim pristupom prostoru,
multidisciplinarnim postupkom, umetnica kombinuje jednostavne elemente prožete simbolikom istorijskih
događaja, ličnosti, psihologije, filozofije i književnosti, u cilju isticanja važnosti ljubavi, sna o izgubljenom
raju, komunikaciji i balansu sa prirodom, kao utopističke težnje ka napretku i postizanju idealne životne
ravnoteže. Sa druge strane, u pitanju je i simbolički podsetnik blizine smrti, kao stalnog bremena koje nas
svakodnevno razjeda.
Selman Trtovac, rođen 1970. u Zadru, SFR Jugoslavija. Od 1990. do 1993. godine studirao je slikarstvo na
Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U vajarsku klasu Klausa Rinkea na Umetničkoj akademiji u
Diseldorfu prešao je 1993. godine, gdje je 1997. godine proglašen za majstora. Član IKG-a (Internacionalni
umetnički gremijum) postao je 2003. godine. Kreator je i pokretač Umetničkog centra Univerzitetske
biblioteke „Svetozar Markovid“, gde je od 2008. do 2012. godine uređivao umetnički program. Kreator i
suosnivač Nezavisne umjetničke asocijacije Tredi Beograd (www.trecibeograd.com). Kreator i suosnivač
Istraživačke stanice za savremenu umetnost Perpetuum Mobile. Doktorirao je 2012. godine na odseku za
skulpturu Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na mnogobrojnim samostalnim i grupnim
izložbama u zemlji i inostranstvu. Živi i radi u Beogradu.
Selman Trtovac je svojim objektom Crna ruka reagovao na nasilje koje je u periodu ranih devedesetih,
tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, činilo našu svakodnevicu i koje je na specifičan način karakterisalo
istorijsko-politički element nasleđa koji nas je pritiskao. Identitet slovenskih naroda Balkana može se
posmatrati kroz militarističko-ratnički kulturni kod, koji je veličao nasilje kao element pobune, borbe za
slobodu, a u tom smislu je opravdavao i mitologizirao atentat. Iako se može dovesti i u kontekst Prvog
svetskog rata i poslednjeg rata devedesetih godina, Crna ruka je izvedena kroz mnogo ličniji pristup
umetnika. U pitanju je odlivak u metalu stvarne ruke jednog stvarnog ubice, do kojeg je umetnik došao
nizom različitih okolnosti, pri tome insistirajudi na istinitosti prilikom sprovoĎenja ranije ustanovljenog
koncepta.
--------------------
Goethe-Institut Sunčica Šido Koordinatorin Kulturprogramm Goethe-Institut Belgrad Knez Mihailova 50 11000 Beograd Tel. direkt: + 381 11 44 27 109 Fax: + 381 11 2636 746 [email protected] www.goethe.de/belgrad
--------
Institut Francais
Branislav Glumac Menadžer projekata Institut français de Serbie Zmaj Jovina 11, 11000 Beograd T +381 11 302 36 16 [email protected] www.institutfrancais.rs
--------
M.Sc Sanja Kojid Mladenov
Direktorka, kustoskinja
Centar za intermedijsku i digitalnu umetnost
+381 666 505 514 / [email protected] ----------------------------------------------------------- Muzej savremene umetnosti Vojvodine Dunavska 37, Novi Sad www.msuv.org
Danijela Halda Odnosi sa javnošdu +381 666 505 507 / [email protected] ----------------------------------------------------- Muzej savremene umetnosti Vojvodine Dunavska 37, Novi Sad www.msuv.org