menadzment informacioni sistemi

Menadment informacioni sistemi

8

dr Alempije Veljovi dr Miroslav Radojii

dr Jasmina Vesi

MENADMENT INFORMACIONI

SISTEMI

aak, 2008.

Univerzitetski udbenik

MENADMENT INFORMACIONI SISTEMI Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje

Dr Alempije Veljovi, red. prof. Dr Miroslav P. Radojii, red. prof. Dr Jasmina Vesi, docent

Recenzent: Dr Sinia Rani, red. prof

Izdava: Tehniki fakultet u aku

Za izdavaa: Prof. dr Jeroslav ivani, dekan

tampanje udbenika odobreno odlukom Nauno-nastavnog vea Tehnikog fakulteta u aku broj XII - 2044/22 od 10. 10. 2007. god.

Tira: 300 primeraka

tampa: tamparija Zapis u Aranelovcu

ISBN: 978-86-7776-050-2


10

PREDGOVOR

Ovaj udbenik usaglaen je sa programskim sadrajem predmeta Menadment informacioni sistemi koji se izvodi u VII i VIII semestru, sa fondom asova (2+2; 2+2), na smeru Industrijski menadment Tehnikog fakulteta u aku. Da bi se uspostavila veza izmeu teorije i njene primene koristili smo konkretne primere iz prakse.

Razmatrana materija u ovom udbeniku podrazumeva kompleksan pristup, poev od uvodnih postavki vezanih za optu teoriju sistema, informacioni sistem, organizaciju, menadment, strategiju i menadment informacioni sistem (MIS). Zatim se italac upoznaje sa problematikom odluivanja, pre svega akcenat se stavlja na problem menaderskog odluivanja, a zatim se izuavaju sistemi za podrku odliivanju (DSS), sa odgovarajuom softverskom podrkom i primenama u praksi. Dalje se izuavaju informacioni sistemi namenjeni izvrnim menaderima, kao i budui pravci razvoja MIS vezani za ekspertne sisteme, elektronsko poslovanje i upravljanje dokumentima.Istaknuta je potreba za izradom sistema oznaavanja, kao pretpostavke bilo kakvog rada, i predloeno je uvoenje jedinstvenog paralelnog sistema oznaavanja.

Dalja razmatranja vezana su za modeliranje menaderskih zahteva za informacijama i razmatranje transakcionog i analitikog procesiranja informacija. Poseban naglasak je dat na ogranienja vezana za tehniko-tehnoloku kulturu, spremnost rukovodilaca da prihvate MIS i sposobnost projektnog tima da napravi MIS prema definisanim zahtevima. Ovakav pristup zahteva sprovoenje reinenjeringa poslovnih procesa, kao i definisanje zahteva korisnika za informacijama, tj. prikazan je postupak funkcionalnog modeliranja korienjem standarda IDEF0 (Integration Definition Functional Modeling) CASE (Computer Aided System Engineering), alata BPWin (Bussines Process for Windows).

Kao posebna celina je dat proireni renik pojmova koji se koriste u oblastima prikazanim u ovom udbeniku kao i skraenice.

Na kraju dati su prilozi koji predstavljaju praktina reenja zadataka koji studentima mogu koristiti za izradu seminarskih i zavrnih radova.

Pri koncepcijskom i sadrinskom oblikovanju ovog udbenika, bilo je potrebno definisati ogranienja u izboru gradiva i tematskih celina, imajui u vidu kompleksnost i irinu oblasti informacionih sistema, to se pokualo prevazii upuivanjem italaca na korienu literaturu.

Nastojanja autora, kao to se vidi, bila su u tome da se dobije jedan kompleksan i dovoljno homogen udbenik za izuavanje menadment informacionih sistema. U tom smislu nastavna materija sistematizovana i rasporeena tako da postupno i jednostavno uvodi itaoca u ovu specifinu materiju, imajui pri tom u vidu odgovarajua znanja iz oblasti menadmenta, organizacije i informatike, kao i politehniku kulturu potencijalnih italaca, pre svega studenata industrijskog menadmenta, ali i studenata drugih fakulteta i drugih potencijalnih korisnika. Koliko se u tome uspelo treba da kau itaoci.

Imajui u vidu multidisciplinarnost i dinamian tempo razvoja izloene materije, a u pojedinim segmentima ak na nivou tehnolokih diskontinuiteta, autori su svesni moguih nedostataka u nekim delovima teksta ove knjige. Zato e sa panjom i zahvalnou, kao i do sada, prihvatiti svaku korisnu sugestiju i predloge za njihovo otklanjanje, to bi omoguilo da eventualno novo izdanje ove knjige bude proireno aktuelnim sadrajima i praktinim primerima primena u preduzeima.

Autori se zahvaljuju svima koji su svojim savetima pomogli da se drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje ovog udbenika pojavi pred itaocima.

Autori


12

S A D R A J

1. UVOD -------------------------------------------------------------------------------- 7

2. OPTA TEORIJA SISTEMA ------------------------------------------------- 10 3. INFORMACIONI SISTEM --------------------------------------------------- 13

3.1. Arhitektura informacionih sistema ---------------------------------------- 16

4. MENADMENT INFORMACIONI SISTEMI ---------------------------- 25 4.1. Potrebe menadera za informacijama -------------------------------------- 26

5. ODLUIVANJE I INFORMACIONI SISTEM --------------------------- 33 5.1. Interdisciplinarnost odluivanja -------------------------------------------- 37 5.2. Klasifikacija poslovnih odluka ---------------------------------------------- 39 5.3. Proces odluivanja ------------------------------------------------------------- 43

6. SISTEMI ZA PODRKU U ODLUIVANJU ----------------------------- 47 6.1. Struktura sistema za podrku odluivanju -------------------------------- 50 6.2. Klasifikacija sistema za podrku odluivanju ---------------------------- 54 6.3 Korisniki interfejs ------------------------------------------------------------ 57 6.4 Tipovi korisnika --------------------------------------------------------------- 61 6.5 Prednosti korienja DSS-a ------------------------------------------------- 62 6.6. Sistemi za podrku grupnom odluivanju -------------------------------- 63

Tehnologija videokonferencije -------------------------------------------- 65 6.7. DSS kao integrator informatikih i upravljakih procesa ------------- 73

7. IZVRNI INFORMACIONI SISTEMI -------------------------------------- 75 7.1. Karakteristike EIS ------------------------------------------------------------- 76 7.2. Uporeivanje i integracija EIS, MIS i SPO ------------------------------ 77

8. EKSPERTNI SISTEMI --------------------------------------------------------- 79 8.1. Inenjerstvo znanja ------------------------------------------------------------ 80 8.2. Komponente ekspertnog sistema ------------------------------------------- 81 8.3. Svojstva ekspertnog sistema ------------------------------------------------- 83 8.4. Razlika od konvencionalnih programa ------------------------------------ 84 8.5. Opravdanost izrade ekspertnih sistema ------------------------------------ 90 8.6. Oblasti primene ekspertnih sistema ---------------------------------------- 94

9. UPRAVLJANJE DOKUMENTIMA --------------------------------------- 96 9.1.Sistem za upravljanje elektronskim dokumentima ----------------------- 96

10. MODELIRANJE MENADERSKIH ZAHTEVA ZA INFORMACIJAMA --------------------------------------------------------- 100 10.1. Zablude ----------------------------------------------------------------------- 101 10.2. Pretpostavke ----------------------------------------------------------------- 101 10.3. Ogranienja ------------------------------------------------------------------ 102 10.4. Definisanje zahteva menadera za informacijama ------------------- 103 10.5.Tehniki preduslovi -------------------------------------------------------- 104 10.6. Reinenjering poslovnih procesa --------------------------------------- 106 10.7. Funkcionalno modeliranje ------------------------------------------------ 109

11. FUNKCIONALNI MODEL POSLOVA U PREDUZEU ------------ 121 11.1. Dijagram konteksta funkcionalnog modela poslova u preduzeu 122 11.2. Stablo poslova u preduzeu ---------------------------------------------- 124 11.3. Dekompozicioni dijagram modela poslova preduzea -------------- 125

12. TRANSAKCIONO I ANALITIKO PROCESIRANJE INFORMACIJA -------------------------------------------------------------- 168 12.1. Transakciono procesiranje informacija ---------------------------------168 12.2. Analitiko procesiranje informacija ------------------------------------ 191

Skladita podataka -------------------------------------------------------- 191 OLAP sistemi -------------------------------------------------------------- 225 Data mining - otkrivanje znanja ---------------------------------------- 239

13. MIS U E-COMERCEE OKRUENJU ----------------------------------- 257 13.1. Business-to-Customer ----------------------------------------------------- 258 13.2. Business-to-Business -------------------------------------------------------258

14. RENIK ------------------------------------------------------------------------ 267 15. SKRAENICE ---------------------------------------------------------------- 281 16. LITERATURA ---------------------------------------------------------------- 287 17. PRILOZI ------------------------------------------------------------------------ 295


14

1. UVOD

Izuzetno brz razvoj informacionih tehnologija doveo je do globalizacije svetskog trita, jaanja konkurencije, povezivanja, brzog toka informacija, stvaranja potpuno novih proizvoda to je uzrokovalo promenu svakodnevice u kojima menaderi donose strateke, taktike i operativne odluke.

Menadment kao proces planiranja, organizovanja i kontrolisanja rada ljudi u datim uslovima proet je odluivanjem, kao kreativnom finalizacijom procesa menadmenta.

Primarna obaveza svakog menadera je da svoje svekupne aktivnosti usmeri ka ispunjavanju ciljeva preduzea, pa je u tom smislu potrebno da koristi raspoloive mogunosti u ostvarivanju tih ciljeva. Naravno, sve te akcije treba da ini na racionalan, efikasan i odgovoran nain.

Razumljiva je teza o neodrivosti efikasnog funkcionisanja menadmenta preduzea bez blagovremenih i tanih informacija i nije sporno da je informisanje menadera u sredinama koje nisu kompjuterizovane, nedovoljno efikasno i sistematizovano. Dinaminost i kompleksnost savremenog poslovanja i privreivanja uslovljava potrebu adekvatnog informisanja menadera na svim hijerarhijskim nivoima. Vrlo esto uspenost obavljanja menaderskog posla moe zavisiti od valjanosti i pravovremenosti raspoloivih informacija na bazi kojih je potrebno doneti poslovnu odluku i preduzeti odgovarajue aktivnosti.

Razvoj informacionih tehnologija je kljuni faktor u omoguavanju implementacije novih prilaza poslovanju. Informacione tehnologije predstavljaju nezaobilazan faktor modernog menadmenta i kljuni resurs za donoenje stratekih poslovnih odluka, njihovu operacionalizaciju, kao i kontrolu uinka tako donetih odluka.

Primena informacionih tehnologija u poslovanju preduzea doprinosi ostvarivanju stratekih ciljeva preduzea, brem nalaenju reenja za svakodnevne probleme poslovanja i omoguava kvalitetnu i ekonominu podrku poslovanju.

U savremenim uslovima informacioni sistemi su dobili globalni karakter, ak do svetskog nivoa, u irokoj lepezi ljudskih aktivnosti i poslova. Kada se govori o globalizaciji informacionih sistema ne misli se na hipotetiki informacioni sistem, koji bi obuhvatio celokupne ljudske aktivnosti. Ogromna

koliina podataka, esto nevana za pojedinanog korisnika mogla bi znaajno da smanji efikasno korienje takvog informacionog sistema. Meutim, s druge strane, ma koliko bila uska oblast pojedinanih poslova, postoje situcije u kojima e biti potrebne informacije izvan linih okvira, to znai da informacioni sistemi zahtevaju odreeni nivo globalizacije.

Sve je to uticalo na pojavu specifine klase informacionih sistema prevashodno orijentisanih na potrebe menadera, poznatih kao menadment informacioni sistemi, a koji se mogu shvatiti kao skup postupaka za prikupljanje, uvanje, obradu i i davanje informacija potrebnih korisnicima, menaderima.

Dobar menader mora imati dobro organizovanu strunu slubu koja e prikupljati, obraivati i davati relevantne informacije. Dinamiana razvoj informatikih tehnologija, pored brojnih implikacija, odrazio se i na sveobuhvatnost i kvalitet informisanosti menadera. Oigledna je implikacija savremene informatike tehnologije u kontekstu primene i razvoja menadment informacionih sistema.

U cilju definisanja postavke vezane za menadment informacione sisteme (MIS), poi e se od karakteristika informacije koje su vezane za razmenu izmeu razliitih objekata, jednog koji prima i drugog koji alje. Ti objekti mogu biti razliiti: ovek-ovek, ovek-maina i obratno, maina-maina. Imajui ovo u vidu, potrebno je praviti razliku izmeu podatka i informacije. Podatak predstavlja injenicu koja se prima i predaje u izvornom, neobraenom obliku. Tek kada se tom podatku dodele neke osobine, on postaje informacija. Prema tome, moemo rei da je informacija "protumaeni podatak ili protumaeni skup podataka". Za podatke kaemo da su: tekstualni, alfanumeriki, numeriki, grafiki i sl., to podrazumeva da e informacija u datom trenutku biti prikazana razliitim kategorijama podataka, ili samo jednom kategorijom. Ovde treba istai da se esto pojmovi "podatak" i "informacija" koriste kao sinonimi, to ne bi trebalo da stvara zabunu.

S druge strane, osnova za MIS su i naune discipline kao to su: teorija sistema, teorija informacija, teorija telekomunikacija, automatika, kibernetika, neke discipline primenjene matematike, teorija programiranja i programskih jezika, teorija raunarskih sistema i tehnologija njihove izgradnje.

Na dananjem stepenu razvoja, dominantni su sistemi i modeli podataka o realnim sistemima i procesima u njima. Najnoviji pravci razvoja ukazuju na multimedijalnu dimenziju pojma informacije i na integraciju informacione i telekomunikacione tehnologije koja se bazira na digitalnim sistemima komunikacija.

Treba imati u vidu da je informacija, kao skup podataka, vezana uvek za neki sistem i procese u njemu. Ovo podrazumeva da moe biti u pitanju bilo kakav sistem, od tehnikog ureaja posmatranog kao sistem, preko organizacionog sistema, pa do biolokog sistema, kao, takoe, i bilo koji proces


16

u ovim sistemima. Ovde se pod informacijom podrazumeva na odreeni nain ureen skup podataka. Prema tome, automatizacija obrade informacija, kao predmet informatike, jeste opti pojam i vai za sve oblasti ljudske delatnosti.

Primenu savremenih naunih metoda i tehnika u izgradnji novih informacionih tehnologija, koje doprinose tehnolokom razvoju i prosperitetu drutva, prati skoro uvek interakcija sa drugim naunim disciplinama. Automatizacija obrade informacija pomou elektronskog raunara na hiljade puta poveava mogunosti u smislu prikupljanja, uvanja, pretraivanja, obrade i prikazivanja informacija u bilo kom obliku zapisa i na bilo kom mediju, kao to su: optiki diskovi, magnetni diskovi, magnetne trake, diskete i kasete.

Brzina i jednostavnost manipulacije velikim obimom podataka, u smislu prenosa, pristupa i ponovnog prikazivanja podataka pohranjenih na magnetnim medijumima personalnih i drugih elektronskih raunara, obezbeuje efikasno korienje operativnih podataka u procesu reavanja najrazliitijih zadataka MIS-a.

U smislu ovih mogunosti, u prvi plan se postavlja pitanje racionalnosti i efikasnosti korienja ukupnih resursa informacionog sistema kako raspoloivih podataka, tako i raunara kao sredstva, kao produene ruke menadera u okvirima menadment informacionih sistema.

Imajui ovo u vidu u daljim razmatranjima poi e se od opte teorije sistema.

2. OPTA TEORIJA SISTEMA Re sistema oznaava skup elemenata ili celinu sastavljenu od delova.

Opta teorija sistema predstavlja naunu oblast koja se bavi izuavanjem sistema i zakonitosti koje u njima nastaju [45]. Jedna od najvanijih karakteristika teorije sistema jeste u pristupu, a to je da se svaka celina posmatra kao deo neke vee celine. Drugim reima, sistem se izuava u povezanosti sa okolinom. Nastajanje opte teorije sistema dovelo je do stvaranja sistemskog pristupa, kao i do novih tehnika i metoda analize sistema. Kada smo upotrebili termin "sistemski pristup", time smo naglasili da se svi predmeti i pojave posmatraju u njihovoj dinaminosti i celovitosti u odnosu na okruenje.

Kao glavni objekat prouavanja teorije sistema istaknuti su fenomeni rasta i razvoja sistema. Naime, ovi procesi svuda prate iste zakonitosti, bez obzira da li se radi o problemima rasta u biologiji, demografiji, ekonomiji ili bilo kojoj drugoj naunoj disciplini.

Moderna teorija sistema ima svoje izvorite u optoj teoriji sistema; meutim, po obimu podruja istraivanja, saznanja i metoda, neto je ireg znaaja. Poznate su tako, naprimer, matematike teorije sistema, zatim teorija samotranscendentalnih sistema i druge.

Cilj opte teorije sistema je da slui kao jedinstveni metodoloki i pojmovno-kategorijalni okvir sporazumevanja ljudi razliitih specijalnosti. Takoe, njen cilj je da obuhvati i objedini fundamentalne istine i pojmove koji vae u svim specifinim sistemima i teorijama koje se njima bave. Imajui u vidu optu teoriju sistema, u daljem tekstu definisae se pojam sistema i njegove karakteristike.

Sistem se najoptije definie kao skup objekata (entiteta) i njihovih meusobnih veza. Objekti u sistemu mogu da budu neki fiziki objekti, koncepti, dogaaji i drugo. Objekti se u modelu nekog sistema opisuju preko svojih svojstava (atributa) i skupa relacija koje povezuju te objekte, kao i osobina tih relacija.

Dejstvo okoline na sistem opisuje se preko ulaza u sistem, a dejstvo sistema na okolinu preko njegovih izlaza, kao to se vidi na sledeoj slici.


18

Drugi sistemi

O k r u e n j e

S I S T E MPodsistemiProgramiProcesi i

Lica

ULAZNIELEMENTI

IZ ZNIELEMENTI

LA

ResursiTrokovi

RezultatDobit

CILJ

Slika 2.1. Grafiki prikaz realnog sistema

Dinamiko ponaanje realnog sistema standardno se predstavlja na sledei nain: ulazi u sistem menjaju stanja sistema. Stanje sistema se definie kao skup informacija o prolosti i sadanjosti sistema koji je potreban da bi se, pod dejstvom buduih poznatih ulaza, mogli odrediti budui izlazi. U stanju sistema koncentrisana je celokupna istorija realnog sistema. Izlazna transformacija definie neki nain merenja ili posmatranja dinamikog ponaanja realnog sistema i daje, na osnovu stanja sistema, njegove izlaze.

Sistem uvek predstavlja neku celinu, koja je eksplicitno odreena vezama elemenata. Izmeu elemenata sistema postoje odreene meuzavisnosti i, zahvaljujui tome, sistem postaje takva celina u kojoj su svi elementi u meusobnoj vezi, na neposredan ili posredan nain. Upravo zbog te injenice, sistem i njegove osobine se ne mogu shvatiti bez ovih meusobnih veza.

Svaki sistem mogue je dekomponovati na podsisteme i elemente. Istovremeno, svaki sistem je deo nekog ireg sistema. Hijerarhinost se mora uzeti u obzir prilikom istraivanja: ponaanja, funkcionisanja, razvoja i izgradnje i upravljanja sistemima.

Pod dinaminou sistema podrazumeva se da se veze izmeu elemenata sistema ostvaruju razmenom energije, materije i informacija izmeu njih. Ukoliko je ova razmena izmeu elemenata sistema znaajna za njegovo postojanje, tada se govori o dinamikim sistemima. Za razliku od njih, kod statikih sistema dinamika izmeu elemenata u unutar sistema nije primarna za njihovo postojanje.

Otvorenost predstavlja komunikaciju izmeu elemenata sistema i elemenata iz njegovog okruenja. Ova komunikacija ostvaruje se razmenom energije, materije i informacija. Odatle potie i podela na otvorene i zatvorene sisteme. Otvoreni sistemi imaju vezu sa spoljnim okruenjem, dok kod zatvorenih sistema postoji izvesna veza, ali ona nije znaajna za njihovo postojanje.

Upravljivost sistema oznaava mogunost njegove regulacije. To znai da se sistem ponaa u skladu sa zahtevima upravljaa. Polazei od mesta upravljaa, koji regulie ponaanje sistema, razlikuju se samoupravljivi sistemi i sistemi kojima se upravlja van sistema. Samoupravljive sisteme karakterie postojanje upravljakog podsistema koji regulie ponaanje sistema u celini.

to se tie sistema kojima se upravlja van njih, prisutna je relativnost u stepenu uticaja na regulaciju ponaanja, jer je odreeni stepen regulativnosti ponaanja sadran i u samom sistemu.

Predmet daljih razmatranja vezan je za definisanje informacionih sistema i menadment informacionih sistema.

Pitanja:

1. ta je to sistemski pristup ? 2. ta je cilj opte teorije sistema ? 3. ta je to sistem ? 4. ta mogu da budu objekti u sistemu ? 5. Kako se objekti u modelu nekog sistema opisuju ? 6. ta je to stanje sistema ?


20

3. INFORMACIONI SISTEM

Okosnicu informacionih sistema ini informacija. Informacija je svojstvena oveku i kao takva i postoji u okvirima ovekovih saznanja relevantnih elemenata o okruenju. U pokuajima da se definie informacija u moe se zapaziti polarizovanost. Sa jedne strane su Shanon i Weaver sa definicijom "Informacija je koliina smanjenja neodreenosti kada se prima poruka"1 sa vie ili manje istomiljenika i slinim definicijama po kojima je informacija ono to otklanja neodreenost.

Sa druge strane poznati pregaoci na podruju informacionih tehnologija za menadment Turban i saradnici daju definiciju "Informacija je podatak koji je tako organizovan da poseduje znaenje za primaoca"2. i sline definicije kao npr. Kroneke sa sardnicima "Informacija je podatak stavljen u kontekst"1. Sa ovakvom i slinim definicijama autori povlae potrebu objanjenja ta podrazmeva se pod pojmom podatak. U tom smislu Bulat i saradnici navode da se preteno u literaturi podatak definie kao injenica, fakt, injenino stanje (opirnije u korienoj literaturi [21]). U literaturi se mogu nai tumaenja da je podatak sirovina sistema koju ovaj dobija preko procedura i koja se koristi za kreiranje informacija. U literaturi uglavnom definicija informacije ukazuje na prisutnost oveka koji vri izbor, odluuje ili kao primaoca poruke [21]. Gledajui lokalistiki ka menaderskoj struci, a ova knjiga je i namenjena studentima menadmenta, moe se uoiti subjektivni momenat u vidu prethodnih znanja i iskustva u odluivanju i ostalih faktora to opredeljuje da li e primljena informacija izazvati adekvatno dejstvo.

Slino je i sa definisanjem informacionih sistema (IS), po jednom objanjenju informacioni sistem je "sistem koji koristi hardverske resurse (maine i medije), softver (programi i procedure) i ljudske resurse (korisnike i specijalistike) radi sprovoenja aktivnosti ulaza, obrade, izlaza, memorisanja i kontrole, a koje treba da transformiu resurse podataka u informacione

1 Kroneke D., Hatch R., Management Information System, Mc Graw Hill,1994, str. 18,19

2 Turban E., McLean E., Wetherbe J., Information Tehnology for Management, New York, John

Wiley, 1996.,str. 60

proizvode"3. Pojam informacionih sistema u svojoj knjizi Lucas ih definie "IS je

skup organizovanih procedura, koje kad se sprovedu, obezbeuju informacije za podrku organizaciji"4

Bez pretenzija da damo sveobuhvatniji pregled razliitih definicija IS jer prostor i namena ove knjige to ne doputaju, to zainteresovane upuujemo na korienu i drugu referentnu literaturu.

Polazei od tumaenja pojmova "sistem" i "informacija", proizilazi definicija "informacionog sistema". Informacioni sistem se moe definisati kao sistem u kome su relacije izmeu objekata i relacije izmeu atributa objekata ostvarene prenosom informacija. Informacioni sistem nastaje preslikavanjem realnog sistema kao to je pokazano na sledeoj slici.

REALNI SISTEM

I FORMAC ONIN I SISTEM

AUTOMATIZOVANI INFORMACIONISISTEM

ULAZ

ULAZ

ULAZ

REALN SISTEMI

MODEL REALNOG SISTEMA

MODEL NOG SISTEMAINFORMACIO

IZLAZ

IZLAZ

IZLAZ

stanje sistematransformacije

proizvodnja

auriranje obrazacaodlaganje u kartoteke

izrada izvetaja

programi za auriranje baza podataka

programi za izvetavanje

informacije i tajizve

Slika 3.1. Model Informacionog sistema

Preslikavanje realnog sistema u informacioni sistem izvodi se postupkom modeliranja procesa i podataka.

Izgradnja informacionih sistema zasnovanih na primeni raunarske tehnologije znaila je automatizaciju osnovnih funkcija postojeeg

3 Leksikon menadmenta, FON, Beograd, 1993, str.71

4 Lucas C.H., Information System Concept for Management, Mc Graw Hill, N.Y., 1994, str.17


22

informacionog sistema. Zbog toga se najee takvi informacioni sistemi nazivaju automatizovani informacioni sistemi. Automatizovani informacioni sistemi nastaju fizikim modeliranjem podataka tj. definisanjem eme baze podataka i definisanjem korisnikog interfejsa.

Osnovu automatizovanog informacionog sistema ini baza podataka, jer ona predstavlja fundamentalne, stabilne, sporo izmenljive karakteristike sistema, objekte u sistemu i njihove meusobne veze. Ako je baza podataka dobar model stanja realnog sistema, ako programi za odravanje dobro modeliraju dejstvo ulaza na stanje realnog sistema, onda e se bilo koja informacija potrebna za upravljanje (izlazi), ak i one unapred nepredviene, moi dobiti iz IS. Time se dobrim delom zaobilazi kljuni problem u konvencionalnom pristupu razvoju IS, specifikacija zahteva za informacijama, postupak projektovanja se ne bazira na tim stalno promenljivim zahtevima, ve na modeliranju fundamentalnih, stabilnih karakteristika.

Informacioni sistem treba da bude usaglaen sa organizacijom kako bi obezbedio informacije koje su potrebne menaderima u razliitim funkcionalnim oblastima i na razliitim nivoima u organizaciji. Pri emu, menaderi moraju znati kako da koordiniraju i prilagode razliite informacione tehnologije i aplikacije poslovnog sistema kako bi obezbedili pravovremeno potrebne informacije za svaki nivo u organizaciji, kao i za organizaciju u celini. Odnos arhitekture informacionog sitema i odgovarajue infrastrukture informacionih tehnologija prikazan je na sledeoj slici, [55].

Strategijskinivo

Menadmentnivo

Nznanja

ivo

Operativninivo

Prodaja imarketing

Proizvodnja Finansije

P r o c e s i

P r o c e s i

Raunovodstvo Ljudskiresursi

IT INFRASTRUKTURA

Hard rve SoftverPodaci

tenja

i tehnologijaskladi

Mree

Koordinacija

Poslovnipartneri,korisnici

INFORMACIONAARHITEKTURA U

ORGANIZACIJIP r o c e s i

P r o c e s iKupci

Slika 3. 2. Arhitektira IS i infrastruktura IT Zbog svog znaaja, informacioni sistem je zauzeo veoma istaknuti

poloaj unutar nekog organizovanog realnog sistema, kao to se moe videti na sledeoj slici.

SPO

LJA

NA

SRE

DIN

AIZVRNI

ORGAN REALNOGSISTEMA

UPRAVLJAKIORGAN REALNOG

SISTEMA

INFORMACIONISISTEM

RESURSI

INFORMACIJA

CILJ

IZLAZ

Slika 3.3. Poloaj Informacionog sistema u odnosu na organizovani realni sistem

U organizacionom sistemu se uvek neto deava, odvijaju se radni procesi, troi se energija, materijalni resursi i informacija kao resurs da bi se stvorile nove vrednosti. Informacija kao resurs egzistira u raznim oblicima


24

dokumentacije, koja se tokom odvijanja procesa u organizacionom sistemu koristi i stvara.

3.1. ARHITEKTURA INFORMACIONOG SISTEMA

Arhitektura IS-a obezbeuje jedinstveni kostur po kome e razliiti ljudi sa razliitim pogledima organizovati i blokove razvoja informacionih sistema.

Razliiti ljudi imaju razliite poglede na sistem. Menaderi, ekonomisti, tehniari, svi oni e posmatrati sistem na razliit nain i sa razliitim nivoom detalja. Ove ljude nazivamo nosiocima informacionog sistema, odnosno stakeholders-ima. Oni se grubo mogu klasifikovati u etiri grupe:

Vlasnici sistema (System Owners) finansiraju razvoj i odravanje informacionog sistema. Oni poseduju sistem, postavljaju prioritete u sistemu i odredjuju politiku za njegovo korienje. U nekim sluajevima, vlasnici sistema mogu biti i korisnici sistema.

Korisnici sistema (System Users) su ljudi koji za obavljanje svojih poslova, koriste informacioni sistem. Danas korisnici sistema grade sistem korienjem CASE alata zajedno sa projektantima sistema.

Projektanti sistema (System Designers) projektuju sistem korienjem CASE alata kako bi izali u susret zahtevima korisnika. Oni modeliraju procese i podatke, projektuju baze podataka, ekrane, mree i programe. U nekim sluajevima, projektanti sistema mogu biti i graditelji sistema.

Graditelji sistema (System Builders) su struna lica koja konstruiu, testiraju i isporuuju sistem.

Kao to je prikazano na sledeoj slici, svaka grupa stakeholders-a je jedan red na arhitekturi IS-a i moe se videti, da generalno postoje etiri pogleda, a to su pogledi vlasnika, korisnika, projektanata i graditelja. Svi oni zajedno ine informacione radnike. Informacioni radnici su oni ljudi koji se bave kreiranjem, sakupljanjem, obradjivanjem, distribucijom i korienjem informacija.

Slika 3.4. Pogledi na IS

Razliiti stakeholders-i se mogu usredsrediti na razliite aspekte sistema. Na primer, jednom projektantu se moe dodeliti da projektuje bazu podataka, dok se drugom projektantu zadaje razvijanje programa. Danas se mogu identifikovati najmanje tri razliita fokusa sistema, a to su:

PODACI sirov materijal koji se koristi za kreiranje informacija. PROCESI aktivnosti koje izvravaju misiju poslovanja. INTERFEJSI pokazuju kakav je medjusoban uticaj sistema na ljude

i druge sisteme.

Preseci pogleda (redova) i svakog fokusa (kolona) definiu blokove


26

informacionog sistema (Slika 3.5). U zavisnosti od toga da li ste vlasnik, korisnik, projektant ili graditelj i u zavisnosti od toga na ta elite da se fokusirate, da li na podatke, procese ili interfejse, va pogled na arhitekturu sistema e se razlikovati od drugih pogleda. Projektant baze podataka vidi emu baze podataka, programer vidi aplikacije itd.

Blokovi IS-a ne egzistiraju izolovano, ve moraju biti sinhronizovani kako bi se izbegle nedoslednosti i nekompatibilnosti unutar sistema. Na primer, projektant baze podataka i programer imaju svoj sopstveni pogled na arhitetkturu sistema, ali ti pogledi moraju biti koordinirani i kompatibilni, da bi sistem bio uspean.

Kao to se vidi sa slike 3.5, razliiti stakeholders-i imaju razliite poglede na procese sistema.

Slika 3.5. Pogledi na procese sistema

Fokus na sistem podataka Kada inenjeri projektuju jedan proizvod, oni moraju da saine

sastavnicu tog proizvoda. Sastavnica ne govori o funkciji tog proizvoda, ve o njegovim sastavnim delovima, odnosno pokazuje koje su to sirovine, poluproizvodi i druge komponente koje uestvuju u izgradnji finalnog proizvoda. Ista analogija se koristi i za informacione sisteme. Podaci se mogu posmatrati kao sirovine koje se koriste da bi se proizvele informacije.

Podaci se mogu smatrati kao jedan od primarnijih fundamentalnih blokova razvoja informacionog sistema. Ovde je cilj prikupiti i uskladititi podatke korienjem tehnologije baze podataka, koja e znatno olakati njihovo uvanje. Pogled vlasnika sistema na sistem podataka

Prosean vlasnik sistema, obino nije zainteresovan za sirove podatke. Vlasnik je zainteresovan za resurse poslovanja, kojih ine kupci, proizvodi, oprema, zgrade, porudbine ili plaanja. Njegov domen jeste da za svaki objekat i relacije izmedju objekata identifikuje eventualne probleme, mogunosti, ciljeve i ogranienja. Zajedno ti podaci ine kompletan kontekst podataka za informacioni sistem.

Na primer, za jedan sistem prodaje, objekti su KUPCI, PROIZVODI, PRODAJNE PROGNOZE, PRODAJNI REGIONI, PORUDBINE I KOMERCIJALISTI. Za date objekte treba prikupiti i uskladititi podatke. Slino tome, relacije se mogu izraziti jednostavnim, deklarativnim reenicama kao to su:

Kupci dostavljaju porudbine. Porudbine specificiraju proizvode. Kupci su locirani u prodajnim regionima. Vlasnici sistema su veoma retko zainteresovani za detaljnije podatke u

vezi objekata i relacija, sem ukoliko nisu i korisnici sistema. Oni su zainteresovani za izvedene podatke i za to postoje tzv. OLAP sistemi ili analitike baze podataka. Pogled korisnika sistema na sistem podataka

Korisnici informacionog sistema su eksperti za podatke koji opisuju poslovni sistem. Oni kao informacioni radnici svakodnevno prikupljaju, skladite, obradjuju, uredjuju i koriste te podatke. Za njih su podaci smeteni po fasciklama, knjigama, organizovani po spreadsheets datotekama ili uskladiteni unutar baza podataka. Izazov je da se identifikuju i verifikuju zahtevi za podacima. Zahtevi za podacima su neophodni korisniki podaci koji se


28

predstavljaju u obliku objekata, atributa (svojstava), relacija i pravila. Korisnici sistema su neophodni sagovornici projektantima sistema da putem postojee dokumentacije i intervjua korienjem CASE alata izmodeliraju procese (npr. korienjem BPwin-a) i modeliraju podatke (npr. korienjem ERwin-a).

Razmotrimo sledei primer. Vlasnik sistema eli da ima sve podatke o objektu KUPAC. Korisnik sistema e nas upozoriti o tome da treba razlikovati POTENCIJALNE KUPCE, STVARNE KUPCE I NEAKTIVNE KUPCE, zbog razliitih tipova podataka koji opisuju svaki tip kupca. Takodje, korisnik sistema e nam rei koji su to podaci koji se moraju memorisati za svaki tip kupca. Na primer, objekat AKTIVAN KUPAC e imati sledea svojstva: ifra kupca, naziv, adresa, kredit i tekui bilans kupca. Za opisivanje zahteva za podacima koristi se model podataka.

Pogled projektanta sistema na sistem podataka Dok korisnici sistema definiu zahteve za podacima, projektanti sistema

koirenjem CASE alata modeliraju procese (BPwin) i podatke (ERwin) i prevode te zahteve u baze podataka, koje e potom biti dostupne putem informacionog sistema. Projektanti sistema projektuju informacioni sistem pomou ve zadate informacione tehnologije. Najee su to ve standardizovani sistemi za upravljanje bazama podataka(SUBP) kao to su Oracle, DB2, SQL Server i dr. Konani rezultat projekta je pogled projektanta sistema na sistem podataka u obliku eme baze podataka koja se definie kao server strana.

Pogled graditelja sistema na sistem podataka Graditelji sistema su najblii korisnici tehnologije baze podataka. Oni

moraju da predstavljaju podatke u veoma preciznoj jezikoj formi. Najkorieniji standardni upitni jezik koji omoguava komunikaciju sa bazom podataka jeste SQL (od poetnih slova engleskih rei: Structured Query Language). Graditelji sistema kao prvi zadatak kada je sistem podataka u pitanju popunjavanje odgovarajuih ifarnika definisanih u okviru eme baze podataka.

Fokus na procese sistema Kada inenjeri projektuju nov proizvod, taj proizvod bi trebao da

obezbedi odgovarajui nivo funkcionalnosti ili usluge. Potencijalni kupci definiu eljenu funkcionalnost proizvoda, a inenjer projektan kreira dizajn proizvoda kako bi obezbedio datu funkcionalnost. Neke procese obavljaju ljudi, a neke maine, ukljuujui i raunare. Neki procesi se ponavljaju, dok se drugi

odvijaju ne tako esto ili ak retko. Cilj je da se automatizuju odgovarajui procesi pomou softver tehnologije.

Pogled vlasnika sistema na procese sistema Kao i obino vlasnici sistema su zainteresovani za grubu sliku, odnosno u

ovom sluaju za grupe procesa visokog nivoa nazvanih poslovne funkcije. Tipine poslovne funkcije su proizvodnja, pedicija, prodaja, usluge, raunovodstvo i druge. Projektni timovi esto ove funkcije izraavaju u obliku jednostavnog, hijerarhijski dekomponovanog dijagrama definisanih npr. u CASE alata BPwin kroz stablo aktivnosti. Vlasnici sistema e pruiti informacije o zapaenim problemima, mogunostima, ciljevima i ogranienjima funkcija. Takodje e eleti da diskutuju o trokovima i koristima oko projektovanja informacionog sistema.

Pogled korisnika sistema na procese sistema Korisnici vide odvojene poslovne procese. Poslovni procesi su odvojene

aktivnosti koje imaju svoje ulaze i izlaze, kao i vremena poetka i zavretka. Neki poslovni procesi se neprekidno ponavljaju, dok se drugi odvijaju povremeno ili ak retko. Poslovni procesi mogu da budu implementirani od strane ljudi, maina, raunara ili kombinacijom sva tri. Specifine politike i procedure obrazuju osnovu ovih poslovnih procesa. Politike su pravila koje se primenjuju na poslovne procese. Procedure su instrukcije i logika za ostvarivanje poslovnih procesa.

Mnoge kompanije bi trebalo da reprojektuju poslovne procese kako bi eliminisale redudansu i poveale efikasnost poslovanja. Reprojektovanje poslovnih procesa (Business Process Redesign - BPR) podrazumeva prouavanje, analizu i reprojektovanje osnovnih poslovnih procesa u cilju smanjenja trokova i poboljanja reyultata poslovanja. Izazov u sistemskoj analizi jeste da se identifikujuju, izraze i analiziraju zahtevi poslovnih procesa. Jedna od metoda sistemske analize, koja to omoguava, je model procesa koji se realizuje korienjem CASE alata BPwin.

Pogled projektanta sistema na procese sistema Projektant sistema zajedno sa vlasnikom i korisnikom sistema projektuje

funkcije i procese korienjem CASE alata BPwin. Na osnovu datih poslovnih procesa od strane korisnika sistema, projektant mora prvo da odredi koje procese treba automatizovati i kako ih automatizovati na najbolji mogui nain. Drugim reima, projektant svoju panju fokusira na aplikacionu emu. Aplikaciona ema je model koji govori o tome kako su i kako e biti implementirani poslovni procesi upotrebom raunara i programa.


30

Projektant priprema takvu specifikaciju koja e da prvo, ispuni sve poslovne zahteve korisnika sistema i drugo, obezbedi dovoljno detalja i konzistencije za prenoenje projekta raunarskih procesa graditeljima sistema.

Pogled graditelja sistema na procese sistema Graditelji sistema prikazuju procese pomou programskih jezika koji

opisuju ulaze, izlaze, logiku i kontrolu. Neki primeri programskih jezika su C#, Visual BASIC, Java i dr.

Neki sistemi za upravljanje bazom podataka obezbedjuju sopstvene ve ugradjenje programske jezike. Na primer, Visual BASIC for Applications (sadran je u Access-u) i PL-SQL (koga sadri Oracle). Svi ovi jezici se koriste za pisanje aplikacionih programa. Aplikacioni programi su jeziki-zasnovani, mainski-itljivi prikazi o tome ta bi raunarski proces trebao da radi ili kako bi raunarski proces trebao da ostvari svoje zadatke.

Fokus na interfejs sistema Zaponimo istim primerom kao i kod blokova podataka i procesa. Kada

inenjer projektuje jedan nov proizvod, taj proizvod bi trebao da se lako naui i koristi. Informacioni sistemi moraju da obezbede efektivan i efikasan interfejs korisnicima sistema i drugim poslovnim informacionim sistemima. Jedna od dosta primenjenih interfejs tehnologija jeste grafiko korisniki interfejs koji skoro moe da eliminie eventualne ljudske greke i intervencije. Kada se pogleda kolona interfejs sistema na slici 3.4., moe se videti da razliiti stakeholders-i imaju razliite poglede na interfejs sistema. Pogled vlasnika sistema na interfejs sistema

Vlasnici sistema su zainteresovani za globalnu sliku sistema i za njegove trokove i koristi. Oni formiraju model konteksta, koji dati sistem predstavlja kao jedini proces (koji se grafiki nalazi na sredini stranice) i prikazuje sve ulazne i izlazne tokove procesa sa korisnicima, poslovnim jedinicama, kupcima i dr. i za to se koriste odgovarajua sl;adita podataka tj. Datawerhaus. Pogled korisnika sistema na interfejs sistema

Korisnici sistema su zainteresovani za korisniki interfejs informacionog sistema. Korisniki interfejs definie kako korisnici sistema pristupaju informacionom sistemu da bi uneli podatke, pravili upite, dobili izvetaje i koristili help (pomo). Jedan od standarda korisnikog interfejsa jeste grafiko korisniki interfejs (GUI Graphical User Interface) koji se ogleda u tome to se svi elementi, odnosno objekti GUI-a koenjem Wizarda se crtaju u grafikom obliku, pri emu programer ne mora da razmilja o kodu koji se brine za njihovo kreiranje. Svim nacrtanim objektima mogu se podeavati razne

osobine, koje odredjuju njihovo pojavljivanje i ponaanje na ekranu. Pogled projektanta sistema na interfejs sistema

Donekle su pogledi projektanta i korisnika sistema slini, jer su i jedni i drugi ukljueni u dizajniranje ekrana, ulaznih i izlaznih podataka i konstrukcije. Medjutim, dok su korisnici sistema zainteresovani za oblik i sadraj, projektant sistema se bavi konzistencijom, kompletnou i korisnikim dijalogom.

Korisniki dijalog u interakciji sa aplikacionim programom, opisuje navigaciju tj.kako se korisnik pomera sa ekrana na ekran kako bi obavio zadatak. Projektant sistema crta interfejs emu, koja definie osobine interfejsa, stanja sistema, dogaaje koji menjaju stanje sistema i odzive na dogaaje. Pogled graditelja sistema na interfejs sistema

Graditelji sistema izgradjuju, instaliraju, testiraju i implementiraju korisnike i sistemske interfejse. Jezici kao to su Visual BASIC, Delphi i Powerbuilder omoguavaju izgradnju grafiki korisnikog interfejsa koji eliminie potrebu za programiranjem. Jedna od interfejs tehnologija koja je danas dosta popularna je middleware (midlwe(r)). Middleware je koristan softverski sloj koji se nalazi izmedju aplikacionog i sistemskog softvera, a slui da transparentno integrie razliite tehnologije kako bi one mogle da funkcioniu.

Jedan primer middleware jeste povezanost otvorenih baza podataka (Open Database Connectivity ODBC). ODBC alati dozvoljavaju aplikacionim programima da rade sa razliitim sistemima za upravljanje bazama podataka (Database Management Systems DBMS) bez potrebe da budu preraeni usled nijansi i razliitosti sistema za upravljanje bazama podataka.

Pitanja: 1. ta su to Informacioni sistemi ? 2. ta su to Automatizovani informacioni sistemi ? 3. Kako se izvodi preslikavanje realnog sistema u informacioni sistem ? 4. Kako se mogu klasifikovati nosioci informacionih sistema ? 5. ta su podaci ?


32

4. MENADMENT INFORMACIONI SISTEMI U poslovnom okruenju u kojem se nalazi, preduzee je suoeno sa

dinamikim uslovima poslovanja, sve je vea potreba za informacionim sistemima koji mogu zadovoljiti neoekivane potrebe menadera za novim informacijama.

Menadment informacioni sistemi osiguravaju menaderima izvetaje i direktan pristup podacima o sadanjem i prolom poslovanju preduzea potrebnim za efikasnije donoenje poslovnih odluka.

Menadment informacioni sistem predstavlja za preduzee vrlo veliki kvalitativni napredak; od informacionog sistema u kojem se samo prate poslovni procesi i aktivnosti do sistema koji se orijentie na poveanje efikasnosti menadmenta. Zbog toga menadment informacioni sistemi predstavljaju glavnu komunikacionu osnovu koja pomae smanjenju i neutralizovanju zavisnosti menadera pojedinih organizacionih celina od informacija iz drugih organizacionih celina u preduzeu. Informacija postaje svima dostupna i koristi se u svrhu optimalnog poslovanja celokupnog preduzea, a ne nekih njegovih organizacionih delova.

U pogledu definisanja menadment informacionih sistema postoje razlike izmeu pojedinih autora. Tako Kroenke i Hatch daju definiciju "MIS je informacioni sistem koji unapreuje menadment proizvodei definisane izvetaje na propisan nain i sa sistemskim upravljanjem"5.

Neto drugojaiju definiciju daju Turban i saradnici "Sistemi koji podravaju menadment u funkcionalnim podrujima nazivaju se MIS"6

Menadment informacioni sistemi (MIS) je termin koji mnogi autori koriste umesto termina sistemi za podrku u odluivanju (SPO). esto se meutim, ovaj termin poistoveuje i sa kategorijom optih informacionih sistema. Prema Poweru, Gordon Davis je 1974. godine definisao MIS kao "integrisani sistem ovek/oprema koji obezbeuje informacije za podrku operativnih aktivnosti, menadmenta i donoenja poslovnih odluka u

5 Kroneke D., Hatch R., Management Information System, Mc Graw Hill,1994, str. 51

6 Turban E., McLean E., Wetherbe J., Information Tehnology for Management, New York, John

Wiley, 1996.,str. 49

preduzeu. Taj sistem koristi kompjuterski hardver i softver, rune procedure, upravljake modele, modele odluivanja i bazu podataka". Oigledno je da ova definicija ukljuuje SPO sisteme kao kategoriju menadment informacionih sistema.

Menadment informacioni sistem (MIS) je skup postupaka za sakupljanje, obradu, memorisanje i diseminaciju informacija, koji treba da omogui menaderima i analitiarima brz, razumljiv i konzistentan uvid u informacije relevantne za donoenje poslovnih odluka, predvianja i prognoze. Ponekad se ovi sistemi zovu i Executive Information System EIS, o emu e kasnije vie biti rei.

Sedamdesetih godina, MIS je generisao periodine upravljake izvetaje. Kada je ovaj termin definisan, on se uglavnom odnosio na sistem upravljakog izvetavanja koji obezbeuje unapred definisane, periodine, strukturirane papirne izvetaje.

Razvoj MIS (Management Information Systems) je, pored ostalog, obezbedio potrebne alate za upravljanje bazama podataka. Uz to, meritorni su doprinosi sa podruja istraivanja organizacionog ponaanja: bihevioralna i kognitivna istraivanja obezbeuju izvore informacija o nainu ljudskog i organizacionog procesiranja informacija. Dakle, oigledno se radi o visoko interdisciplinarnom podruju istraivanja.

Potreba za informacijama menadera u preduzeima vezana je za interne i eksterne informacije radi donoenja valjanih i pravovremenih odluka.

Interne informacije su definisane u okviru preduzea i njima se omoguuje adekvatna cirkulacija podataka i informacija izmeu svih zaposlenih u preduzeu.

Eksterne informacije su nametnute okruenjem i vezane su za dravne organe (npr. poreski), kao i zahtev za informacijama u materijalno finansijskoj sferi (zavrni raun).

4.1. POTREBE MENADERA ZA INFORMACIJAMA Menadment je kao relativno mlad fenomen koji je u svom razvoju

prolazio kroz razliite periode, najpre u poetnim fazama period nepoverenja i osporavanja a u noviji vreme kvalitativne i kvantitativne promene u tehnologiji, ekonomiji, privredi i celokupnom okruenju znaajno su ubrzale punu afirmaciju menaderskih znanja i vetina.

Uloga menadera u preduzeu prema poznatom teoretiaru menadmenta H. Mintzbergu je viestruka, od preduzetnika, korektora, alokatora resursa do pregovaraa.

Menader kao preduzetnik ispituje razne mogunosti kako bi svoje preduzee usmerio u novom smeru u okviru svojeg podruja delatnosti npr.


34

razvojem novih proizvoda ili usluga, nastupom na novom tritu itd. Menader tada podstie i vodi promene u preduzeu te slui kako primer ostalima kako bi se ta mogunost mogla ostvariti. Kao korektor menader podstie i sprovodi korektivne akcije i mere ako se preduzee suoi s problemima u poslovanju. Kao alokator resursa menader odreuje gde e preduzee upotrebiti svoje raspoloive resurse: ljude, maine, kapital itd. Menader kao pregovara predstavlja preduzee u pregovorima sa sindikatima u reavanju problema, meusobnim odnosima s ostalim preduzeima u okruenju npr. o zajednikom ulaganju (engl. joint venture), kao i drugim institucijama (bankama, osiguravajuim drutvima itd.).

Saglasno nivou menadera sadraja rada i rasporeenih obaveza po hijerarhijskim nivoima, proizilazi sledea struktura angaovanosti po menaderskim funkcijama slika 4.1. ([22], str.14).

Vrhunski menad er

M e n a d e r i srednjeg nivoa

Menad eri prve linije

Pl

anira

nje

Org

an

izo

van

jeK

ontr

olisa

nje

Slika 4.1. Struktura angaovanosti po menaderskim funkcijama

U zavisnosti od hijerarhijhskog nivoa, pozicija i obaveza menadera na slici 4.2 dat je grafiki prikaz distribucije pojedinih kategorija znanja, sposobnosti i vetina ([22], str.15).

Slika 4.2. Distribucija kategorija znanja, sposobnosti i vetina

Kompleksnost problematike poslovanja i proizvoenja odreuje potrebe za specifinim strunim znanjima po pojedinim oblastima to je prikazano na

slici 4.3. Uz napomenu da je ovaj prikaz radi ilustrativnog karaktera ogranien samo na navedena podruja: marketing, razvoj, tehnike, kadrovi i finansije ([22], str.15).

Vrhunski menad er

M e n a d e r i srednjeg nivoa

Menad eri prve linije

M

arke

ting

Ra

zvo

j

Tehn

ika

Kad

rov

i

Fin

ansije

Slika 4.3. Specifina struna znanja menadera po pojedinim oblastima

Imajui prethodno reeno u vidu, u centru panje MIS-a je identifikacija potreba menadera za informacijama, zbog uloge, sadraja rada i zadataka menadera. Informacija je podatak koji je tako organizovan da ima znaenje za menadera, pri emu treba imati u vidu da je podatak injenica ili fakt.

Ne sme se izgubiti iz vida da je koliina obraenih podataka u stalnom porastu i u senci kvaliteta tj. tanosti i postupnosti dostupnih podataka.

Informacije su menaderu potrebne da bi mogao da donosi odluke i prati njihovo sprovoenje, upozna se sa ciljevima, prati stanje izvrenja tekuih zadataka i prati tok donetih odluka. Druga strana potrebe menadera za informacijama vezana je za informisanje o relevantnim pojavama, kao to su praenje stanja poslovno-proizvodnih elemenata, praenje kapaciteta, zaliha, proizvodnje i dr. Takoe, menaderu su potrebne informacije i o meuljudskim odnosima, kao i stanje u organizaciji i okruenju.

Pritom se ne sme zaboraviti na to ta menadment eli. Menadment eli korienje "svee" informacije, sa bilo kog mesta, u bilo koje vreme, i pritom da doe do neprimetne integracije u postojei sistem. Takoe, menadment eli jedinstven i integrisan izvor podataka, da samostalno pravi izvetaje i da ima jednostavan alat za podrku odluivanju.

Menaderi u svakodnevnim aktivnostima donose razliite odluke uglavnom interdisciplinarnog karaktera. U zavisnosti od hijerarhijskog nivoa menadera odluke koje oni donose mogu biti strateke, taktike i operativne. Karakteristike menaderskih odluka i potreba za informacijama mogu se i ilustrativno prikazati slika 4.4. [72].

Pet karakteristika potrebnih informacija za donoenje odluka najviih rukovodilaca po Parkeru i Case [72] su: pomanjkanje strukture, visok nivo neizvesnosti, projekcija ka budunosti, visok nivo saetosti i neformalni izvori


36

informacija.

Strategijskimenadzment

Taktickimenadzment

Operativnimenadzment

Karakteristike odluka i potrebe za informacijama

Manjestruktuiraniproblemi i odluke

Veca potrebaza sazetiminformacijama

Vece potrebeza eksterniminformacijama

Duzivremenskihorizont

Strategijskimenadzment

Taktickimenadzment

Operativnimenadzment

Karakteristike odluka i potrebe za informacijama

Manjestruktuiraniproblemi i odluke

Veca potrebaza sazetiminformacijama

Vece potrebeza eksterniminformacijama

Duzivremenskihorizont

Slika 4.4 Karakteristike menaderskih odluka i potreba za informacijama

Menadment treba uvek da ima u vidu devizu "Biti na usluzi kupcima", to znai da treba odrati korak sa konkurencijom, a za to je potrebno omoguiti donoenje odluka u realnom vremenu.

Na dobijanje kvalitetnih informacija prema potrebama menadera, sa jedne strane utie stepen organizovanosti i sreenosti preduzea, a sa druge strane primena savremenih softverskih alata (npr. OLAP alata) koji omoguuju formiranje skladita podataka (Data Warehaus) kao specifinih analitikih baza podataka. O ovim alatima e kasnije biti vie rei.

Potrebe menadera za informacijama mogu se podeliti na objektivne i subjektivne.

Objektivne i subjektivne potrebe za informacijama Identifikacija objektivnih potreba za informacijama vezana je za

koncepciju organizovanja poslovnog sistema [22, 23]. Tako se definie: Makro organizaciona struktura, gde se definiu organizacione jedinice

sa dodeljenim ciljevima i zadacima, i gde je uloga menadera definisana kontinuumom poslovnih procesa

Mikro organizaciona struktura, gde se izvodi opis zadataka za radna mesta (RM) u okviru organizacione jedinice (OJ) i uloga menadera vezana za fino doterivanje funkcionisanja poslovnih procesa.

Info-organizaciona struktura treba da povee sve poslovne procese i za to je potrebno opisati poslovne procese (IDEF0 grafiki jezik, zahtev standarda ISO9000:2000), izraditi matricu OJ RM i formirati komunikacione linije kojima se ostvaruju poslovni procesi. Uloga menadera vezana je za fino doterivanje poslovnih procesa i njihovu

vezu sa OJ. Menader treba da doprinese skladnom funkcionisanju organizacije

preduzea u svim njenim segmentima, imajui u vidu menadment procesa i ulogu menadera.

Menadment je proces planiranja, organizovanja i kontrolisanja rada ljudi u datim uslovima radi postizanja ciljeva [22]. Imajui to u vidu, proces menadment je komuniciranje, motivacija, voenje i odluivanje koji se mogu podvesti pod upravljanje i rukovoenje, to je subjektivna podrka menadera u ostvarivanju radnih sadraja procesa menadmenta.

Upravljanje treba da da odgovor na pitanje ta da se radi, tj. potrebno je: Projektovanje ciljeva, gde se definie veza cilj eljeno stanje top

menadment Planiranje projektovanje sistema ciljeva u vremenu i prostoru sa

razradom puteva i mera koje treba preduzeti da se preduzee prevede u eljeno stanje, u skladu sa ciljevima.

Organizovanje dodela zadataka, uspostavljanje odnosa, obezbeenje, rasporeivanje i aktiviranje svih resursa, posebno ljudskih, radi sprovoenja plana, uz adekvatnu koordinaciju.

Kontrola (sa regulisanjem) praenje izvrenja, uporeivanje sa oekivanim, te preduzimanje mera da bi se otklonila odstupanja.

Rad sa ljudima, tj. motivisanje i komunikacija sa ljudima, voenje i odluivanje.

Rukovoenje treba da odgovori na pitanje kako se ciljevi ostvaruju, preko kontrole i regulisanja.

Opte uloge menadera su da predstavlja preduzee, prua informacija o preduzeu i ponaa se kao preduzetnik.

Subjektivne potrebe za informacijama su posledica individualnih svojstava pojedinaca, odnosno njihove inteligencije, moi shvatanja, koncentrisanosti i moi zapaanja, sa naglaskom na zahtev za informacijama, tj. sklonost uoptavanju ili detaljisanju.

Na osnovu definisanih postavki, nivoi definisanja informacija vezani su za strateki, taktiki i operativni nivo.

Strateki nivo treba da odgovori na pitanje ta treba raditi i tu se definiu ciljevi i resursi. Taktiki nivo treba da odgovori na pitanje kako treba da se radi, i gde se upravlja resursima i za to se definiu postupci i uputstva.

Operativni nivo treba da odgovori na pitanje ko treba da uradi i tu se prati izvoenje i kontrola aktivnosti i vri izrada izvetaja.

Dakle, na stratekom nivou daje se prikaz koji objedinjuje sve znaajnije ciljeve to ini dugoroan okvir, taktiki nivo omoguuje prilagoavanje aktivnosti na ostvarivanju ciljeva strateskog nivoa i to je ui vremenski i


38

prostorni zahvati i operativni nivo gde se sprovode definisani zadaci tj. izvodi neposredna realizacija. U zavisnosti od hijerarhijskog nivoa kojem su namenjeni razlikuju se i informacioni sistemi koji se koriste pri odluivanju. Polazei od toga da strukturu jednog preduzea ine etiri osnovna nivoa koje opsluuju razliiti informacioni sistemi, kao to su: strateki nivo, upravljaki i operativni nivo, te nivo znanja. Dalje se organizacija deli na funkcijska podruja kao to su prodaja, marketing, proizvodnja, finansije, raunovodstvo i ljudski resursi. Razliiti poslovi u preduzeu zahtevaju razliite informacione sisteme za podrku odluivanju na razliitim hijerarhijskim nivoima, kao to je prikazano na slici 4.5. [55].

Strategijskinivo

Topmenaderi

Menadmentnivo

Menadmerisrednjeg nivoa

Nznanja

ivo Strunjaci,profesionalci

Operativninivo

Operativnimenaderi

Prodaja imarketing

Proizvodnja Finansije Raunovodstvo Ljudskiresursi

FUNKCIONALNEOBLASTI

GRUPE ZAPODRKU

TIPOVIINFORMACIONIH

SISTEMA

Slika 4.5. Informacioni sistem i hijerarhijska struktura preduzea

Operativni nivo - Informacioni sistemi operativnog nivoa pomau odluivanju operativnih menadera praenjem osnovnih aktivnosti i transakcija u organizaciji, kao to su prodaja, izdaci, depozit, kreditiranje, tokovi materijala, i sl. Glavna primena takvih sistema na operativnom nivou je odgovaranje na rutinske upite i praenje tokova transakcija kroz organizaciju. Kao odgovor na takve upite informacioni sistem mora pruiti lako dostupne, pravovremene i valjane informacije.

Nivo znanja - Sistemi na nivou znanja obezbeuju potrebnim informacijama i podravaju rad strunjaka u preduzeu. Pod pojmom strunjak smatraju se ljudi sa formalnim visokim obrazovanjem, odnosno u tu kategoriju spadaju inenjeri, projektanti, advokati i sl. Njihov posao se uglavnom sastoji

od stvaranja informacija i znanja, te implementiranja novih ideja u poslovanje preduzea. To ine upravo uz pomo knowledge work sistema. Svrha takvih sistema je pomoi preduzeu u integrisanju novih znanja u poslovanje uz organizovanje i praenje papirologije u poslovanju. Sistemi na nivou znanja su danas, posebno na podruju uredskih sistema, najbre rastui poslovni informacioni sistemi u svetu.

Upravljaki nivo - Informacioni sistemi na upravljakom nivou slue za nadziranje, kontrolisanje, donoenje odluka i administrativne aktivnosti srednjih menadera. Takvi sistemi po pravilu vie pruaju periodine izvetaje nego promptne informacije o aktivnostima. Neki sistemi na upravljakom nivou podravaju nestrukturirano odluivanje, t.j fokusiraju se na nestrukturirane odluke koje se ne donose esto, i kod kojih nije uvek jasno koje informacije treba iskoristiti. Za odgovore na upite menadera esto je podatke potrebno potraiti izvan organizacije, ili su potrebni podaci koje nije mogue dobiti od sistema na operativnom nivou.

Strateki nivo - Sistemi na stratekom nivou pomau viim nivoima menadmenta u donoenju odluka i reavanju vanih pitanja vezanih za dugorone ciljeve i strateka pitanja u preduzeu i u njegovom okruenju. Njihov najvaniji zadatak je usklaivanje promena na tritu sa postojeim organizacionim kapacitetima. Neka od pitanja koja se javljaju na ovom nivou odluivanja su: Kakav e biti nivo zaposlenosti u preduzeu za pet godina? Kakvi su dugoroni trendovi trokova u naoj industrijskoj grani i kako se nae preduzee u to uklapa? Koje proizvode emo proizvoditi za pet godina?

Prosena organizacija ima sisteme na sva etiri nivoa za svaku poslovnu funkciju u preduzeu. Na primer, prodajna funkcija ima prodajni sistem na operativnom nivou koji belei dnevnu prodaju i procesuira narudbine. Na upravljakom nivou se belei mesena prodaja po prodajnim podrujima i kreira se izvetaj o padu ili porastu prodaje na odreenom podruju. Sistem za predvianje prodajnih trendova kroz pet godina slui na stratekom nivou.

Pitanja: 1. ta je to Menadment informacioni sistem ? 2. ta je to Makro organizaciona struktura ? 3. ta je to Mikro organizaciona struktura ? 4. ta je to Info-organizaciona struktura ? 5. ta je to homogeni tip ? 6. ta je to nehomogeni tip ? 7. ta je to strateki nivo definisanja informacija ? 8. ta je to taktiki nivo definisanja informacija ? 9. ta je to operativni nivo definisanja informacija ?

10. ta je to upravljanje ?


40

11. ta je to rukovoenje ? 12. ta je to kontrola ? 13. ta je to regulisanje ?

5. ODLUIVANJE I INFORMACIONI SISTEM

Sloeni uslovi poslovanja i velika dinaminost okruenja nameu potrebu za kontinualnim, efikasnim i kvalitetnim poslovnim odluivanjem. Proces donoenja optimalnih odluka podrazumeva respektovanje saznanja i dostignua savremene nauke i obaveznu primenu naunih metoda i modela za njihovo konano uobliavanje.

Donoenje poslovnih odluka predstavlja vaan segment poslovanja koji se odvija svakodnevno na svim organizacionim nivoima i podrujima poslovanja. Da bi se menaderima olakalo donoenje poslovnih odluka danas se primenjuju razni informatiki sistemi, programi i alati. Cilj im je pruanje pomoi donoenju kvalitetnih i pravovremenih odluka. Kvalitetne i pravovremene odluke zasnivaju se na kvalitetnim informacijama te na raznim modelima koji pomau definisanju alternativa i izboru najbolje alternative, odnosno reenja. Zato je primena informacionih sistema i informacione tehnologije vrlo vana u podrci poslovnom odluivanju. Uopteno govorei, informacioni sistem upravlja tokom podataka i informacija od mesta njihovog nastajanja do menadera koji e ih koristiti.

Donoenje poslovnih odluka predstavlja kompleksnu aktivnost zasnovanu na kombinaciji znanja i vetina. Odluka se moe shvatiti kao izbor izmeu vie alternativnih mogunosti i obino predstavlja odziv na neku konkretnu potrebu ili reakciju na neto.

Odluke na svim hijerarhijskim nivoima u preduzeu treba da se donose na osnovu odgovarajuih, blagovremenih i pouzdanih informacija. Ako ne postoje odgovarajue informacije, odluke koje se donose mogu imati negativan uticaj na poslovanje preduzea. Da bi donoenje poslovnih odluka bilo efikasno potrebno je da donosilac odluke raspolae informacijama o prolim, sadanjim i buduim aktivnostima, dogaajima i uslovima relevantnim za posmatrani problem. Dobar menader, pre svega, mora imati dobro organizovanu strunu slubu koja e prikupljati i obraivati relevantne informacije, istraivakim postupkom utvrditi vie moguih reenja, rangirati ih, uz odgovarajui komentar i obrazloenja i dostaviti menaderu. Menader, koristei svoja znanja i intuiciju, svoje iskustvo i poznavajui prilike u uem i irem okruenju, vodei rauna o ciljevima i utvrenoj poslovnoj politici, strategiji poslovanja i


42

razvoju preduzea, vri izbor iz ponuenih moguih alternativa i to reenje formulie kao odluku. U tom smislu Tolbert W. navodi: Umetnost odluivanja je u tome da se odluke ne donose o trenutno nebitnim pitanjima, da se ne donose prerano, da se ne donose odluke koje se ne mogu izvriti i da se ne donose odluke koje drugi treba da donesu1.

Prema istraivanju koje je sprovela agencija Harbridge House u Bostonu, sposobnost donoenja tekih odluka rangirana je kao prva po vanosti. Oko 6500 menadera u vie od 600 kompanija, ukljuujui velike korporacije ije akcije karakterie mali rizik i velika sigurnost sticanja profita, odgovaralo je na pitanje koliko je vano da menaderi primenjuju odreene postupke u upravljanju. Takoe im je postavljeno pitanje sa kolikim uspehom, po njihovoj proceni, menaderi izvravaju ove postupke. Na osnovu statistike obrade odgovora, agencija Harbridge je rangirala kao najvaniji od deset postupaka pri upravljanju donoenje jasnih i preciznih odluka kada je to potrebno. Kao drugo po vanosti, rangirano je prodiranje u sr problema za razliku od bavljenja sporednim pitanjima. Veina od osam preostalih postupaka pri upravljanju vezani su, posredno ili neposredno, za donoenje odluka. Istraivai su takoe otkrili da samo 10 procenata menadera smatra da se upravljanje obavlja veoma dobro za svaki dati postupak, uglavnom usled tekoa za donoenje odluka. Zato menaderi treba da naue kako da koriste nove alate i postupke koji im mogu pomoi pri donoenju odluka [91].

U inostranoj i domaoj literaturi postoji vie razliitih definicija pojma odluka. U Ekonomsko - poslovnoj enciklopediji odluka je definisana kao "izbor jednog reenja (poteza, alternative) iz mnotva koja nam stoje na raspolaganju u datoj situaciji"2. Prema Schermerhorn-u3 "odluka je izbor izmeu vie alternativnih mogunosti za reavanje problema". upi i Tummala istiu da je "odluka rezultat izbora jedne, iz skupa moguih alternativa, odnosno akcija, koje donosiocu odluke (pojedinanom ili grupnom) stoje na raspolaganju".4 Donoenjem odluke eli se postii neki cilj, odnosno eljeno stanje sistema.

U korienoj referenci5 se navodi da je odluka konkretan pojam koji ima pet osnovnih elemenata, i to:

- strategiju ili pravac akcije pod kontrolom donosioca odluke; - mogua stanja koja nisu pod kontrolom donosioca odluke, ali utiu na

postizanje ciljeva;

1 Boin M., Radojii M., Organizacija i upravljanje, Tehniki fakultet, aak, 1996., str. 246

2 Ekonomsko- poslovna enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1994., str. 960

3 Schermerhorn, J.R., Management and Organizational Behaviour, John Willey, N.Y., 1996, str.194

4 upi, M., Tumala, Savremeno odluivanje, metode i primeri, UBK, Beograd, 1994, str.424

5 Jovanovi, T., Operaciona istraivanja, Mainski fakultet, Beograd, 1998., str. 323

- pojavu (efekat) koji nastupa kada se neki specifini pravac akcije primeni uz pojavu nekog mogueg stanja;

- predvianja nastupanja svakog mogueg stanja, odnosno verovatnoe moguih stanja i

- kriterijum odluivanja koji propisuje izbor jednog pravca akcije. Harrison [38] pod odlukom podrazumeva intelektualni rezultat u

jednom tekuem procesu evaluacije alternativa koji se sprovodi radi postizanja odreenog cilja, u kome oekivanja od specifine akcije primoravaju donosioca odluke da izabere akciju koja najverovatnije rezultuje postizanjem postavljenog cilja. Pri razmatranju problematike odluivanja panja je, uglavnom, usredsreena na proces odluivanja, donosioca odluke i na samu odluku.

Pojam odluivanja je vieznaan, ali se preteno upotrebljava za oznaavanje procesa izbora jedne od vie alternativnih akcija radi postizanja postavljenog cilja.

Autori upi i Tummala odluivanje definiu kao proces koji se sastoji iz niza koraka, koje treba preduzeti da bi se izvrio izbor najbolje akcije (alternative)." Isti autori u referenci [26] istiu da je odluivanje izbor izmeu moguih alternativa aktivnosti. Koontz [53] definie odluivanje kao izbor nekog smera delovanja izmeu vie alternativa. Prema Bulatu6, odluivanje je proces u kome se vri izbor izmeu vie alternativnih mogunosti za promenu stanja sistema radi postizanja cilja.

Kako odluivanje u sutini predstavlja proces reavanja problema, to donoenje poslovnih odluka podrazumeva proces izbora najpovoljnijeg reenja od vie moguih, dok viekriterijumsko odluivanje upuuje na nain tog izbora. Barakai definie poslovne odluke kao odabrane akcije koje se odnose na odreivanje vektora proizvod/trite.7 Menadersko odluivanje je kompleksan proces reavanja problema koji od donosioca odluke, menadera zahteva kombinaciju razliitih znanja i vetina. Odluivanje proima svaku od funkcija menadmenta i predstavlja najvaniji element njihovog sprovoenja.

Kao osnovne dimenzije menaderske odluke mogu se izdvojiti: organizacija, hijerarhijski nivo, signifikantnost, racionalnost, strategija, rezultat (ishod), neizvesnost. [38], to je prikazano na sledeoj slici.

6 Bulat V., Industrijski menadment, ICIM, Kruevac, 1997., str. 245

7 Barakai, Z., Odluivanje o poslovnim strategijama, Svjetlost, Sarajevo, 1987., str. 24.


44

Menadeodluivanje

rsko

Signifikantnost Racionalnost

Strategija

Rezultat

Neizvesnost

Organizacija

Nivo

Slika 5.1 Osnovne dimenzije menaderskog odluivanja

Organizacioni ciljevi predstavljaju osnovu za donoenje menaderskih odluka. Menaderi donose odluke koje imaju uticaja na postizanje postavljenih ciljeva. U zavisnosti od hijerarhijskog nivoa na kojem se nalaze menaderi razlikuju se i tipovi odluka koje donose. Strateke odluke donose menaderi na najviem nivou, dok menaderi niih nivoa donose uglavnom rutinske, programirane odluke. Signifikantnost kao dimenzija menaderske odluke odnosi se na to da najveu panju menaderi treba da usmere na donoenje vanih odluka, odluka koje doprinose razvoju i prosperitetu celokupne organizacije. Donoenje menaderskih odluka podrazumeva racionalnost, u smislu orijentisanosti na najvanija podruja poslovanja. Oekivani rezultat odluke menadera je ostvarivanje ciljeva koji su pokrenuti u procesu donoenja odluke. Menaderske odluke su povezana sa neizvesnou, koja moe biti smanjena primenom razliitih metoda i koncepata u procesu odluivanja.

Prilagoavanjem teorije odluivanja vieatributivnim posledicama, autori Keeney i Raiffa su obezbedili teorijski vrstu integrisanost neizvesnosti sa buduim posledicama i ciljevima. Glavna pretpostavka koja je sastavni deo teorije odluivanja je, po istim autorima, da donosioci odluke ele da budu koherentni u odluivanju, odnosno da ne bi smiljeno donosili odluke koje protivuree jedne drugima. Teorija se proiruje na pojam koherencije ili stalnost prioriteta i predlae neke jednostavne principe koherentnog prioriteta kao to je princip prelaznosti.

U referenci [26] se navodi da treba razlikovati odluivanje na nivou pojedinca (individualno), grupno odluivanje, organizaciono i globalno

(metaorganizaciono) odluivanje. O grupnom odluivanja i mogunostima njegove primene pri reavanju razliitih poslovnih problema dosta je pisano u korienim referencama.

Grupno odluivanje, kao posebna klasa procesa odluivanja, predstavlja proces dolaenja do reenja baziran na povratnim informacijama svakog od uesnika ovog procesa. Osnovni zadatak, grupe menadera, tokom procesa odluivanja jeste posmatranje vie alternativa i ideja, u sistemu razliitih kriterijuma, radi donoenja najprihvatljivijeg reenja u grupi. Ovakav nain odluivanja je kljuna komponentna funkcionisanja preduzea, poto perfomanse preduzea ukljuuju mnogo vie od aktivnosti pojedinaca.

Dobro razraena metodologija podrke grupnom odluivanju obezbeuje:

mogunost generisanja veeg broja alternativa; detaljno sprovedenu analizu problema; kritiko vrednovanje svih evidentiranih alternativa; blagovremenu ispravku svih uoenih greaka; veu usredsreenost na reenje zadatka. Prednosti grupnog, u odnosu na individualno odluivanje, prema upiu

[36] su: postojanje velikog kvantuma informacija i znanja; generisanje velikog broja alternativa za reavanje problema; priprema dodatnih uslova za prihvatanje reenja; interakcija meu lanovima grupe dovodi do boljeg razumevanja problema i sl.

Nedostaci grupnog odluivanja se ogledaju u tome da esta dominacija autoriteta pojedinih lanova grupe moe uticati na aktivno uee ostalih lanova grupe, kao i da pritisak grupe moe spreiti izbor objektivno najprihvatljivije alternative itd.

5.1. INTERDISCIPLINARNOST ODLUIVANJA

Odluivanje, tj. izbor najbolje iz skupa raspoloivih alternativa, sa procesima koji ga prate, je interdisciplinarnog karaktera. Na odluivanje imaju neposredan uticaj pojedine naune discipline, to dovodi i do razliitih pristupa reavanju problematike odluivanja.

Nauni okvir odluivanja koji su dali Klein i Methlie, podrazumeva integraciju bihevioristikog, kvantitativnog i informatikog pristupa (slika 5.2). Polazei od interdisciplinarnog karaktera, teorije odluivanja mogue je podeliti na: normativnu, deskriptivnu i preskriptivnu teoriju odluivanja, koje proima informatiki aspekt.

Normativna teorija odluivanja zasniva se na ekonomiji, matematici i statistici. Bavi se utvrivanjem kako idealna, racionalna osoba treba da misli i deluje. Predstavlja potpunu racionalnost donosioca odluke, odnosno racionalni


46

model odluivanja. Deskriptivna teorija odluivanja opisuje ta se dogaa u realnoj situaciji

odluivanja bez stvaranja vrednosnih sudova o kvalitetu odluke. Jedna od karakteristika ove teorije je esto korienje eksperimenta. Ne postoji jedinstvena deskriptivna teorija, ona je doprinos vie naunih disciplina psihologije, sociologije, i sl., sa osnovnim ciljem da se razume, objasni, predvidi, i pobolja stvarno ponaanje ljudi u odluivanju.

K O G N I T I V N AP S I H O L O G I J A

R E [ A V A N J E P R O B L E M A

E K S P E R T N I S I S T E M I S I S T E M I Z A P O D R [ K UO D L U ^ I V A N J U

S I S T E M I Z A P O D R [ K UO D L U ^ I V A N J U B A Z I R A N I

N A Z N A N J U

L J U D S K I I Z B O R

S O C I J A L N E N A U K E E K O N O M I J A

O I / N A U K A OU P R A V L J A N J U

M E T O D O L O G I J AO D L U ^ I V A N J A

O D L U ^ I V A N J Eb a z i r a n o n a p o n a { a n j u

V E [ T A ^ K AI N T E L I G E N C I J A

S t r u k t u r a m e m o r i j e

H e u r i s t i ~ k o p r e t r a ` i v a n j e

R e { a v a n j e p r o b l e m s P o d r { k a

P o d r { k a

O c e n a p r i n e i z v e s n o s t i

I n t e r a k c i j a g r u p e T e o r i j a k o r i s n o s t i

M o d e l i r a n j e

L o g i ~ k e p r o c e d u r eP r o c e s o d l u ~ i v a n j aP r e d s t a v l j a n j e z n a n j a

M e n t a l n e o p e r a c i j e

P r o s t o r p r o b l e m a

P r a v i l a z a k l j u ~ i v a n j a P o d a c i i m o d e l i

P o d a c i , m o d e l i , p r a v i l a

H e u r i s t i k e ip r i s t r a s n o s t i

S o c i j a l n i p r i t i s c i S u b j e k t i v n e v e r o v a t n o } e

O p t i m i z a c i j a

M o d e l i p r e f e r e n c i j e r i z i k aO g r a n i ~ e n a r a c i o n a l n o s tT e h n i k e p r e t r a ` i v a n j a

U ~ e n j e

E k s p e r t i z a

D o m e n z n a n j a D i j a l o g k o n t r o l i s a n o d k o r i s n i k a

K o r i s n i ~ k a k o n t r o l a

M o } M a k s i m i z a c i j a k o r i s n o s t i

R a ~ u n a r s k e t e h n o l o g i j e

T e o r i j a v e r o v a t n o } eZ a d o v o l j a v a n j eO r g a n i z a c i o n o o d l u ~ i v a n j eZ a k l j u ~ i v a n j e i l o g i k aS i m b o l i ~ k o p r o c e s i r a n j e

N A U K A O P O N A [ A N J U / D E S K R I T I V N E T E O R I J E P R E S K R I P T I V N E T E O R I J E

Slika 5.2 - Nauni okvir odluivanja [26] Preskriptivna teorija odluivanja razvijena je sredinom XX veka kao

proirenje normativne teorije u podruju reavanja realnih problema odluivanja. Savladava jaz izmeu teorije u odluivanju i stvarnog ponaanja ljudi prilikom donoenja odluka.

Informatiki pristup podrazumeva primenu informatikih nauka u procesu odluivanja, kako bi se sam proces uinio brim i efikasnijim. Razvojem i usavravanjem ekspertnih sistema i sistema za podrku odluivanju, odnosno njihovom integracijom razvija se pristup inteligentne podrke odluivanju.

Uzimajui u obzir osnovne karakteristike i prednosti navedenih pristupa moe se naglasiti da samo kombinacija bihevioristikog, kvantitativnog i informatikog pristupa predstavlja dobru podrku procesu odluivanja.

5.2 KLASIFIKACIJA POSLOVNIH ODLUKA

Menaderske odluke mogu se klasifikovati na razliite naine. Prema [90] Simon odluke deli na programirane i neprogramirane. Programirane odluke su rutinske, stalno se ponavljaju i moe se definisati procedura koju treba koristiti za njihovo donoenje, dok su neprogramirane odluke nove (nesvakodnevne), nestrukturirane.

Pored programiranih i neprogramiranih odluka Barakai u [8] razlikuje i intuitivne odluke, gde preciznije definie sva tri tipa odluka. Tako pod programiranim odlukama smatra one odluke za koje su poznati svi elementi razmatranog problema ili se mogu objektivno proceniti. U sluajevima kada pri reavanju nekog problema poslovnog odluivanja nedostaje jedan ili vie elementa, ali se mogu subjektivno proceniti re je o neprogramiranim odlukama. Dok pod intuitivnim odlukama podrazumeva odluke u sluajevima kada donosilac odluke nije u mogunosti ni objektivno ni subjektivno da proceni neki element modela odluivanja.

Odluke prema hijerahijskom nivou na kom se donose mogu biti: strateke koje donosi top menadment, a odnose se na planiranje i

programiranje razvoja, a osnovni kriterijum njihovog vrednovanja je efektivnost sistema;

taktike - koje donose menaderi srednjeg nivoa, obezbeuju realizaciju stratekih odluka, dok je osnovni kriterijum njihovog vrednovanja efikasnost sistema;

operativne koje donose menaderi prve linije, odnose se, uglavnom na svakodnevne odluke.

Prema [22] odluivanje je okarakterisano odreenom situacijom


48

problemskom ili rutinskom. Pri emu istie da sve problemske situacije nisu ekstremno kompleksne, kao i da sve rutinske nisu tako jednostavne. U referenci [26], pored ostalih podela, navodi se i podela po kojoj treba razlikovati: rutinske, kreativne i pregovarake odluke.

Odluke, uglavnom nisu ni potpuno programirane niti potpuno neprogramirane ve predstavljaju njihovu kombinaciju. Veinu neprogramiranih odluka donose menaderi viih nivoa, reavajui uglavnom, nestrukturirane probleme odluivanja. Odnos odgovarajueg nivoa menadmenta i prirode problema i odluivanja prikazan je na sledeoj slici, [53].

Operativni menadment

Takti ikmenadment

Strategijskimenadment

Nivo menadmentaPriroda

problemaPriroda

odluivanja

Strukturiraniproblemi

Nestrukturiraniiproblem

Neprogramiraneodluke

Programiraneodluke

Slika 5.3 Priroda problema i odluivanja i nivoi menadmenta

Prema klasinoj teoriji odluivanja, u zavisnosti od injenica, stanja prirode, odnosno situacije, odluivanje moe biti:

- u situacijama izvesnosti, - u situacijama rizika i - u situacijama neizvesnosti. Po izloenoj podeli izvesnost u odluivanju podrazumeva poznavanje

relevantnih injenica i stanja vezanih za pojavu o kojoj se odluuje. Situacije kada se o stanjima prirode pojave, o kojoj se odluuje, kao i o njihovoj uestalosti ne zna, oznaavaju se kao situacije neizvesnosti. Odluivanje u situacijama rizika je sluaj kada se stanja prirode ne poznaju, ali se zato mogu tim stanjima dodeliti pripadajue verovatnoe pojavljivanja. O emu je opirnije dato u korienoj literaturi [9], [20], [37], [131].

Kategorizacija odluka moe da se vri na osnovu stepena njihove vanosti, uestalosti i stepena strukturiranosti [113, str. 143]. Vane odluke zaokupljaju najveu panju menadera, jer sve odluke nemaju podjednaku vanost. Mada menaderi prirodno nastoje da poboljaju kvalitet svojih odluka,

oni ipak provode suvie vremena fokusirajui se na nevana podruja. to se tie uestalosti moe se rei da se neki tipovi menaderskih odluka donose periodino i uglavnom na uobiajeni nain, a drugi se donose na specifian nain - moda samo jedanput u karijeri. Isti autori smatraju, "Strukturirane odluke su one odluke koje se donose na osnovu specifinih pravila. Nestrukturirane odluke ukljuuju manjak predhodnih slinih iskustava i zahtevaju kreativnost i intuiciju. Polustrukturirane odluke kombinuju komponente i strukturiranih i nestrukturiranih odluka." [79]

Primeri strukturiranih, polustrukturiranih i nestrukturiranih odluka mogu se pronai na sva tri nivoa menadmenta (Tabela 5.1). Dok su problemi sa kojima se susreu menaderi visokog nivoa esto vie nestrukturirani nego oni kod menadera nieg nivoa, sva tri stepena strukturiranosti mogu se pojaviti na svakom od ova tri nivoa. to je vii hijerarhijski nivo odluivanja to su: manje strukturirani problemi, manji stepen preciznosti i pouzdanosti informacija, vea potreba za eksternim, a manja potreba za internim informacijama, manja potreba za detaljnim informacijama, a vea potreba za saetim, itd. Oigledno i razumljivo je najtee donositi strateke odluke, a da je znatno lake to initi na niim hijerarhijskim nivoima. Naravno, kod niih nivoa odluivanja postoji vii nivo preciznosti ulaznih informacija, to omoguava laku primenu metoda i tehnika viekriterijumskog odluivanja.

Tabela 5.1 Tipovi odluka Nivo

odluivanja Strukturirane Polustrukturirane Nestrukturirane

Strategijski Analiza uspenosti preduzea Odreivanje proizvodnih mogunosti

Odluke o novim proizvodima

Taktiki Analiza budeta Kratkorone prognoze Oglaavanje

Operativni Prihvatanje finansijskih rauna Upravljanje zalihama Rasporeivanje poslova

Izvor: [79] str.143

Problem odluivanja je dobro strukturiran u onoj meri u kojoj su donosiocu odluke bliske i poznate sve komponente problema, kao to su sadanje stanje (raspoloivi resursi), proces transformacije (alternative, operatori), eljeno (konano) stanje (cilj). Dobro strukturiran problem omoguava donosiocu odluke da u njegovom reavanju primeni iskustvo iz prolosti. Rutinske odluke donose se uz primenu standardnih procedura. To mogu biti postupci s konanim brojem logiki poreanih koraka koji dovode do oekivanog reenja. Takoe, to mogu biti i heuristike ili "pravila palca" (rules


50

of thumb) koja se mogu uspeno primeniti u traenju reenja. Meutim, takva pravila ne garantuju uspeh.

U kojoj meri je problem odluivanja slabo (loe) strukturiran odreeno je time koliko su sve tri (ili neka od njih) komponente problema odluivanja nepoznate donosiocu odluke. U reavanju takvog problema donosilac odluke orjentisan je na onu komponentu koja mu je najbolje poznata;

ako poznaje samo sadanje stanje, on e pomake raditi na osnovu provere da li ide u smeru poboljanja performansi,

ako zna konano (eljeno) stanje, pokuae povratnom dedukcijom identifikovati transformacije koje bi to stanje povezale s polaznim,

ako su mu poznati samo postupci (transformacije) kojima se moe menjati stanje sistema o kome odluuje, on e pokuati da specificira poetno i konano stanje tako da moe primeniti ono to zna.

Slaboj strukturiranosti problema odluivanja najvie doprinose uslovi iz okruenja, kao to su: nesigurnost, neizvesnost, kompleksnost, konflikt i sl.

Svakom nivou odluivanja, odnosno tipu odluke (strukturiranom, polustrukturiranom, nestrukturiranom) odgovaraju razliiti informacioni sistemi. (slika 5.4)

Strategijski

Takti ki

Operativni

Nivoodlu ivanja Tip odluke Podrka informacionog sistema

Izvrni informacioni

sistemi

Ekspertni sistemi,Sistemi za podrku

odlu ivanju

Modeli operacionihistraivanja,modeliodlu ivanja, modelira unovodstva i sl.

obrade transakcija,

NESTRUKTURIRANE

POLUSTRUKTURIRANE

STRUKTURIRANE

Slika 5.4 Tipovi odluka i podrka MIS-a [59, str.150]

Adekvatnu pomo pri reavanju nestrukturiranih problema na najviem nivou pruaju izvrni informacioni sistem, odnosno ekspertni sistemi i sistemi

za podrku odluivanju. Na niim nivoima odluivanja, gde su problemi bolje strukurirani, odgovarajuu podrku pri njihovom reavanju mogu dati, modeli operacionih istraivanja, modeli odluivanja, modeli obrade transakcija, raunovodstevni model i sl.

5.3 PROCES ODLUIVANJA

Mnogi autori su definisali proces odluivanja na razliite naine, sa veim ili manjim brojem faza jednog takvog procesa. Kod veine autora polaznu osnovu predstavlja Simonov model (slika 5.5) kao osnovni model procesa odluivanja. Prema Turbanu [90], Simon definie proces odluivanja kroz tri faze: formulacija, projektovanje i izbor.

Faza formulacije predstavlja prvu fazu procesa odluivanja i sastoji se iz identifikacije problema i prikupljanja potrebnih podataka. Identifikovanje problema se svodi na procedure pretraivanja i snimanja postojeeg stanja tj. prikupljanje relevantnih podataka. Problem se zatim prema stepenu strukturiranosti klasifikuje u jednu od definisanih kategorija. Ukoliko je re o kompleksnom problemu, on se najee u ovoj fazi deli na nekoliko manjih. Reavanjem manjih, najee strukturiranih problema, dolazi se do reenja glavnog, nestrukturiranog problema. U ovoj fazi se utvruju i oni koji su u organizaciji odgovorni za reavanje odgovarajueg problema tj. definie se domen odluke.


52

Faza formulacije

Faza projektovanja

Faza izbora

Implementacija

P r o c e d u r e p r e t r a ` i v a n j aP r i k u p l j a n j e p o d a t a k aI d e n t i f i k a c i j a p r o b l e m aK l a s i f i k a c i j a p r o b l e m aO d r e | i v a n j e d o m e n a o d l u k eP o s t a v k a p r o b l e m a

R a z v o j m o d e l aD e f i n i s a n j e k r i t e r i j u m aD e f i n i s a n j e a l t e r n a t i v aP r o c e n j i v a n j e a l t e r n a t i v a

R e {a v a n j e p o m o } u m o d e l aS e n z i t i v n a a n a l i z aI z b o r n a j b o l j e a l t e r n a t i v eP l a n i m p l e m e n t a c i j e

Realna situacijaodlu~ivanja

P o s t a v k a p r o b l e m a

A l t e r n a t i v e

V a l i d a c i j a m o d e l a

V e r i f i k a c i j a i t e s t i r a n j e i z a b r a n e a l t e r n a t i v e

O d l u k a

O d s t u p a n j a

P o j e d n o s t a v l j e n j eP r e t p o s t a v k e

Slika 5.5. - Simonov model procesa odluivanja [90]

Faza projektovanja, kao sledea faza procesa odluivanja podrazumeva odreivanje, generisanje i analizu alternativa. Ova faza ukljuuje aktivnosti kao to su razumevanje problema i ispitivanje i ocenjivanje moguih reenja, generisanje odgovarajueg modela za odluivanje kao i njegovo testiranje i validaciju. Za ocenu i komparaciju alternativa, potrebno je predvideti budue rezultate svake od alternativa. Situacija odluivanja je najee uslovljena time koliko donosilac odluke zna ili vjeruje predvienim rezultatima.

Faza izbora, kao trea faza procesa odluivanja podrazumeva izbor najprihvatljivije alternative. Ova faza je najee isprepletana sa fazom projektovanja, jer se najee u toku procenjivanja i izbora ponuenih alternativa vie puta vraa na ovu fazu. Dobijeno reenje je reenje modela, a ne samog problema. Sa aspekta modela reenje predstavlja skup vrednosti varijabli odluivanja u selektovanoj alternativi. Predloena solucija e biti reenje problema jedino ako je ona uspeno primenjena na problemu koji je razmatran. Proces ocenjivanja i izbora najpovoljnije alternative se moe realizovati kroz senzitivnu analizu, koja omoguava proveru uticaja promene ulaznih podataka ili parametara na izabranu alternativu. Ovakva analiza

omoguava fleksibilnost tj. adaptacije na promene uslova i zahteva u razliitim situacijama odluivanja.

Faza implementacije u okviru koje se odluka primenjuje i nadziru rezultati te primene je kasnije svrstana kao poseban korak.

Ovom modelu Simon je dodao i doprinose bitnih naunih disciplina koje u pojedinim fazama odluivanja igraju znaajnu ulogu: menadment informacioni sistemi, elektronska obrada podataka, teorija upravljanja i operaciona istraivanja.

Osnovne faze procesa menaderskog odluivanja su prema [38]: postavljanje menaderskih ciljeva, pretraivanje alternativa, komparacija i evaluacija alternativa, postupak izbora, primena odluke, praenje i kontrola.

Postavljanje ciljevamenadmenta

Praenje i kontrola

Pretraivanjealternativa

Implementacijaodluke

Komparacija ievaluacija alternativa

Izbor

Ponovno ra matranje

ciljeva z

Korektivneakcije

Pivanje

onovno pretra

Slika 5.6 Proces menaderskog odluivanja

Poetna faza u procesu odluivanja je evidentiranje, odnosno identifikacija problema, koji predstavljaju nepoeljne pojave koje treba prevazii, razreiti. U okviru ove faze teite treba da bude na otklanjanju pravih uzroka ovih neeljenih pojava, jer otklanjanjem uzroka nestaju i posledice.

Posle identifikacije postojanja problema, sledi jedna od najbitnijih faza u procesu odluivanja, a to je definisanje problema. U okviru ove faze treba najpre izvriti dekompoziciju problema, zatim odrediti nivo detaljisanja sa kojima e problem biti reavan, kao i kriterijume u odnosu na koje e se meriti efektivnost reenja. Nakon ega je potrebno izvriti prikupljanje potrebnih informacija. U tu svrhu treba najpre proceniti stepen dovoljnosti raspoloivih informacija relevantnih za uoeni problem. Za kompleksne probleme sa dugoronim posledicama, odnosno za menadere na najviem nivou hijerarhijske strukture, treba obezbediti vie informacija.

Kako je preduslov za donoenje sloenih poslovnih odluka kvalitetna,


54

dostupna i blagovremena informacija sa jedne strane

menadzment informacioni sistemi

Documents