mere podrške korišćenju drvne biomase kao obnovljivog i ... · nacionalni plan za korišćenje...

Beograd, Decembar 2008

Mere podrške korišćenju drvne biomase kao obnovljivog i ekološki prihvatljivog izvora energije

Vasiljević Aleksandar

[email protected]


BIOMASA KAO EKOLOŠKI PRIHVATLJIVO GORIVO

Mere podrške korišćenju drvne biomase kao obnovljivog i

ekološki prihvatljivog izvora energije

•ekološki prihvatljivo gorivo koje može dati značajan doprinos u naporima da se smanji emisija CO2;

•obnovljiv izvor energije uz primenu mera održivog gazdovanja šumama;

•smanjenje zavisnosti od energenata koji se uvoze i

•obezbedjenje ekonomskog razvoja u seoskim područjima, što je od velikog značaja za svaku zemlju pa i Srbiju.

Ratifikacijom Kyoto protokola Srbija je preuzela obaveze u pogledu svog doprinosa smanjenju globalnog zagrevanja.


Primena drvne biomase na globalnom nivou

U razvijenom delu sveta razlozi za korišćenje obnovljivih izvora energije se nalaze u potrebi za korišćenjem ekološki prihvatljivih izvora energije kao i zbog veće energetske samostalnosti.

Globalna trgovina drvnom biomasom je u 2007.godini iznosila 11 miliona tona, što je dvostuko više u odnosu na 5,6 miliona tona u 2003.godini. (Wood Resources International. 2007.)

Učešće drvne biomase u globalnoj potrošnji energije se procenjuje na 14% što je veoma blizu učešću električne energije (15%) i gasa (16%) (IEA, 2003).



Ova vrsta energije posebno značajnu ulogu igra u nerazvijenom delu sveta i procena je da predstavlja primarni izvor energije za oko 2,4 milijarde ljudi (IEA,1998)


Primena drvne biomase kao goriva u Srbiji



Tradicija je da se šume u privatnom vlasništvu najvećim delom koriste za energetske potrebe, za grejanje i spremanje hrane.

Intenzitet koričćenja ovih šuma raste sa potrebama vlasnika, kao i sa njihovom pristupačnošću.

Danas u Srbiji postoji oko 1,45 milona hektara izdanačkih šuma, čiji je kvalitet i proizvodni potencijal daleko ispod optimalnog i koje se uglavnom koriste za proizvodnju ogrevnog drveta.

Krišćenje drveta kao izvora energije u domaćinstvima je izuzetno neracionalno.

Tradicionalnim načinom korišćenja drveta stepen njegovog iskorišćenja retko prelazi 40%.

Ovaj vid energije je stanovništvu i dalje najprihvatljiviji sa ekonomskog aspekta.

Tačan godišnji obim seča u privatnim šumama nije poznat.

Procenjujući ukupnu potrošnju drveta u Srbiji za energetske potrebe, uključujući drvo koje je posečeno i evidentirano u privatnim šumama, ono koje nije evidentirano, ogrevno drvo iz državnih šuma i drvo izvan šuma može se proceniti da ukupna godišnja potrošnja drveta za ogrev nije ispod 3,5 miliona m3.


Pravni okvir i podrška koriš ćenju drvne biomase u Srbiji



Postojeći pravni okvir u oblasti primene drvne biomase kao izvora energije ne pruža podršku intenzivnijem korišćenju ovog energenta.

Nacionalni program za energetsku efikasnost predviđa uvećanje korišćenja obnovljivih izvora energije sa 1,5% na 4,5% do 2010 godine. Međutim, i u ovom programu drvnoj biomasi nije dato adekvatno mesto.

U okviru šumarskog sektora značaj drvne biomase kao izvora energije sve više postaje predmet interesovanja.

Prvi strateški dokument koji je ovome posvetio značajnu pažnju je “Strategija razvoja šumarstva Srbije” koju je usvojila Vlada Republike Srbije 2006.godine.

- ”merama ekonomske politike stimulisaće se potrošnja drveta kao energetskog goriva i istovremeno omogućiti rešavanje problema šuma u kojima je ogrevno drvo glavni proizvod”;- ”značaj intenzivnih šumskih zasada kao održivih i ekološki ispravnih izvora obnovljive energije i sirovine za industriju, čime će se ublažiti pritisak na prirodne šumske resurse”;- ”pokretanje istraživanja o ulozi šuma u ublažavanju problema energetskog bilansa zemlje ” i- ”povećanje površine pod šumama podsticanjem aktivnosti i pružanjem pomoći na pošumljavanju zemljišta na kojima je ekonomski i ekološki opravdano gajiti šumu”


MOGUĆE MERE POLITIKE, PODSTICAJA I PODRŠKE KORIŠ ĆENJA ŠUMSKE BIOMASE



Još uvek ne postoji uradjena detaljna analiza stanja, mogućnosti i potreba na nacionalnom nivou.

Odredjeni projekti su realizovani uz podršku medjunarodnih donacija (USAID). Međutim, oni u suštini ne predstavljaju zvaničan državni dokument.

Realizacija jednog značajnog nacionalnog projekta se očekuje tokom 2009. i 2010.godine uz podršku UNECE/FAO organizacije. Ovaj projekat će se realizovati pod pokroviteljstvom Valde, a konkretni nosiloci posla će biti Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za šume i FAO organizacija.

1. Analiza stanja i potreba u odnosu na korišćenje drvne biomase

2. Nacionalni plan za korišćenje drvne biomaseJasno odredjivanje nacionalnih ciljeva i rokova za njihovo sprovodjenje, utvrđivanje obima

potrebnih sredstava, njihovih izvora, nosioca poslova i drugih elemenata je preduslov za brži razvoj i intenzivnije korišćenje drvne biomase.

Nacionalni plan za korišćenje drvne biomase bi definisao državnu politiku, strategiju i akcioni plan.

Dokument mora biti izrađen uz učešće svih nosilaca nadležnosti u ovoj oblasti i potvrđen od strane Vlade Republike Srbije.

Plan treba da definiše neophodne institucionalne i zakonske okvire koji se moraju uspostaviti u cilju dostizanja postavljenih ciljeva.





- U Srbiji postoje mišljenja koja ne idu u prilog korišćenju drvne biomase (kao što su da zemni gas predstavlja ekonomski najisplativiji izvor grejanja, da je električna energija ekološki najprihvatljivija, da je primena ugalja i nafte jednostavna, a kada je drvo u pitanju da je to ekološki neprihvatljiv izvor energije jer utiče na devastaciju šuma.)

U cilju promene mišljenja insistirati na činjenicama kao što su:�primenom drvne biomase se ne utiče na devastaciju šuma uz uslov da se njima gazduje na održiv način;�drvna biomasa je ekološki prihvatljiv izvor energije;�drvna biomasa predstavlja domaći izvor goriva i njenom primenom se smanjuje zavisnost od uvoza;�cena primene drvne biomase za proizvodnju energije je prihvatljivija od mnogih drugih energenata;�primena drvne biomase za grejanje je jednostavnija (od ugalja, zemnog gasa) i manje opasna od drugih energenata posebno od zemnog gasa i nafte.

Ciljne grupe u promociji drvne biomase treba da budu:� lokalne samouprave; � individualna domaćinstva;� vlasnici šuma;� preduzeća za preradu drveta i� proizvodjači opreme.

3. Promocija korišćenja biomase





A. Podrška proizvodjačma opreme za proizvodnju energijeNjima najveći podsticaj predstavlja širenje tržišta koje značajno narasta primenom drugih mera subvencija. Značajna mera podrške koja se može sprovesti se odnosi na transfer znanja i tehnologija iz drugih zemalja.

B. Centralni sistemi za proizvodnju toplotne energijeOvi sistemi predstavljaju potencijalno najznačajnije potrošače energije od drvne biomase i samim tim najviše utiču na ekološke koristi od njenog korišćenja. Presudna je finansiska podrška države(EU). �Sistem bespovratnih subvencija neophodno uspostaviti što pre i u što je moguće većem iznosu.�Povoljna kreditna podrška investitorima.�Podrška stranim ulaganjima�Indirektna podrška se može sastojati u subvenciji proizvedene električne energije putem kogeneracije.

4. Podrška države kroz subvencije i olakšice





C. Subvencije za individualne sisteme grejanja

�Veliki broj domaćinstava nema mogućnost korišćenja toplotne energije iz sistema za centralno grejanje. �Postoji nekoliko proizvodjača peleta koji svoj plasman baziraju isključivo na izvozu!!!�Praktično se izvozi energija poreklom iz drvne biomase, dok se radi zadovoljenja energetskih potreba uvoze drugi, često ekološki nepoželjni energenti. �Stanovništvo ne poznaje pelet kao gorivo �Cena kotlova na pelete su daleko iznad cena kotlova na čvrsto gorivo i predstavlja nedostižnu investiciju za prosečno domaćinstvo u Srbiji. �Danas u Srbiji, osim možda u najvećim gradovima, nije moguće kupiti kotao na pelete, a još je teže naći stručno lice koje će ga instalirati i održavati.

Neophodna je i direktna finansiska subvencija države koja bi u prvim godinama morala da iznosi i do 50% od vrednosti investicije, kako bi se cena ulaganja u kotlove na pelete što više približila ceni kotlova na ugalj i drvo. Kasnije, rastom ekonomske moći građana, ova podrška se može smanjivati do nivoa od 30%, što je sadašnji iznos u nekim razvijenim zemljama





D. Podrška tržištu drvne biomase

Razvoj kapaciteta za potrošnju biomase mora da bude u skladu sa izgradnjom kapaciteta za njenu proizvodnju. U protivnom je neophodan uvoz ov ih energenata

Podrška i proizvodjačima drvne biomase:

�- subvencije za podizanje namenskih brzorastućih šumskih zasada;�- subvencije za konverzije izdanačkih sastojina u privremene brzorastuće namenske plantaže za proizvodnju biomase;�- poreske olakšice za isporučenu biomasu na domaćem tržištu;�- podrška privatnim vlasnicima šuma za proizvodnju biomase kroz fondove ruralnog razvoja;�destimulacija izvoza drvne biomase i proizvoda od drvne biomase i�davanje prioriteta u snabdevanju sirovinom (drvnom biomasom) za domaće potrošače biomase, od strane javnih preduzeća za gazdovanje šumama u držanom vlasništvu.





Institucionalni okvir mora da bude jasno definisan, efikasan i bez preklapanja nadležnosti. Mora biti uspostavljen na takav način da najveći broj nadležnosti pripada jednoj državnoj instituciji. Pored nivoa Republike, neophodno je uspostaviti i efikasane regionalne institucionalne okvire.

Postojanje interesnih udruženja i nevladinih organizacija koje se bave ovom problematikom (udruživanje proizvodjača opreme, energije ili biomase u klastere i asocijacije) zahteva značajnu podršku.

Koordinacija svih subjekata u okviru državnih organa, opština ili organizacija se mora sprovoditi centralno od strane tela koje imenuje Vlada. Ovo telo treba da pokrene programe izgradnje kapaciteta svih institucija u okviru institucionalnog okvira.

Aktivnosti u više različitih nivoa kao što su:�stanovništvo koje treba da ima dovoljno saznanja o drvnoj biomasi, vrstama i pogodnostima za grejanje kako bi je podržalo;�republički organi i lokalne samouprave;�obrazovne institucije (fakulteti, instituti, škole) ;�proizvođači opreme i drvne biomase.

5. Institucionalna izgradnja





Nedostatak znanja u ovoj oblasti je i dalje izražen u Srbiji. Posebno u oblasti proizvodnje drvne biomase, izbora vrsti drveća i staništa za podizanje namenskih plantaža. Odgovornost za razvoj istraživanja u ovoj oblasti podjednako dele naučne institucije i država. Prvi da prepoznaju problem i pokrenu inicijativu, a drugi da obezbede finansisku i svaku drugu podršku.

6. Istraživanja u oblasti proizvodnje i korišćenja biomase

7. Lokalna inicijativa

Lokalna inicijativa je generator realizacije konkretnih projekata i može biti presudna u razvoju nekog područja. Lokalne samouprave, nevladine organizacije, interesna udruženja grañana, zemljoradnika, vlasnika šuma i drugih razloge za primenu drvne biomase mogu da nadju u korišćenju svojih lokalni energetskih kapaciteta, zdravijoj životnoj sredini, lokalnom i ruralnom razvoju.

Uloga opštinskih organa se ogleda u izradi i realizaciji planova zamene postojećih toplana na ugalj i mazut, pronalaženju investitora ili partnera, obezbedjenju lokacija za gradnju pod povoljnim uslovima, podršci udruživanju poljoprivrednika i šumovlasnika radi zajedničke proizvodnje i plasmana biomase, promociji korišćenja drvne biomase i drugog.

U okviru lokalnih ekoloških planova lokalne samouprave, kao nosioci izrade ovih planova i istovremeno lokalnog razvoja, trebaju da daju prioritet ovakvim investicijama u odnosu na druge.





Jedan od ciljeva savremene primene drvne biomase je podizanje nivoa energetske efikasnosti.

Godišnja potrošnja od preko 3,5 miliona m3 ogrevnog drveta, se utroši u pećima sa veoma niskim stepenom iskorišćenja, ne većim od 40%, dok se se u savremenim kotlovima na biomasu on kreće i preko 80%.

Zaključak se sam nameće.

8. Energetska efikasnost





Mere podrške podrazumevaju ne samo direktnu finansi sku podršku ve ć i uspostavljanje institucionalnog i pravnog okvira za njihovo sprovo ñenje. Mere podrazumevaju i neophodnost izrade studija sta nja i potreba koriš ćenja, izradu Nacionalnog plana koriš ćenja drvne biomase, institucionalnu izgradnju i ja čanje kapaciteta, promociju koriš ćenja biomase i direktnu podršku Vlade kroz subvenci je i olakšice.

Mere direktne podrške mogu biti veoma razli čite i usmerene na svakog od u česnika u lancu.

Merama podrške posebnu pažnju treba usmeriti na izg radnju centralnih sistema za proizvodnju toplotne energije, privatna doma ćinstva kao i na proizvodja če drvne biomase.

Lokalna inicijativa je zna čajan generator u definisanju i realizaciji projekat a i zaslužuje posebnu podršku.

ZAKLJUČCI


Beograd, D

ecembar 2008

HVALA NA PA

ŽNJI

Vasilje

vićAleksandar

acavas@

ptt.rs

Mere podrške korišćenju drvne biomase kao obnovljivog i ekološki prihvatljivog izvora energije

Vasiljević

Aleksandar

mere podrške korišćenju drvne biomase kao obnovljivog i ... · nacionalni plan za korišćenje...

Documents