Mere za otklanjanje uzroka saobraćajnih nezgoda

Mihajlo Laćarac

Kovin 2013.

Mere koje postoje

Mere su:

1. Preventivne2. Normativno-regulativne3. Represivne4. Mere na poboljšanju sistema Č.V.P.O.5. Mere na internacionalnom nivou

Preventivne mere

U Preventivne mere za otklanjanje uzroka saobraćajnih nezgoda spadaju:

Obrazovno-vaspitne Mere poboljšanja obuke Mere rekonstrukcije i izgradnje putne mreže Mere poboljšanja voznog parka (nova i savremenija vozila) Savremenije regulisanje saobraćaja

Obrazovno-vaspitne mere predstavljaju osnovu za razvijanje saobraćajne kulture. Ove mere sprovode roditelji (porodica), školske ustanove, sredstva javnog informisanja, usko-specijalizovane ustanove. Veliki uticaj na učesnike u saobraćaju može se ostvariti akcijama i kampanjama koje se sprovode preko sredstava javnog informisanja iliti medija.

Normativno-regulativnemere

U oblasti bezbednosti saobraćaja najviši pravni akt je Zakon o Osnovama bezbednosti Saobraćaja (ZOBS). Ovim zakonom su definisani opšti pojmovi i pravila u bezbednosti saobraćaja (rad autoškola, registracija vozila, zdravstveni pregled vozača, pravila saobraćaja, saobraćajna signalizacija, …) su detaljno regulisana pravilnicima. Uz svaki pravilnik ide i objašnjenje pravilnika. Lokalne samouprave (gradovi i opštine) mogu donositi uredbe koje moraju biti u skladu sa ZOBS-om i pravilnicima i važe samo za teritoriju grada odnosno opštine.

Represivne mere

Da bi preventivne mere davale željeni rezultat, istovremeno treba uvesti dobar i efikasan sistem represivnih tj. kaznenih mera. Veoma je važno da se sakncionišu svi počinioci prekršaja i krivičnih dela. Vreme od trenutka činjenja prekršaja do izricanja kazne je potrebno maksimalno skratiti, kako bi kazna imala željeni efekat. U našoj zemlji se koriste sledeće kaznene mere:

Novčana kazna (za fizičko, odgovorno i pravno lice); Kazneni poeni (ukupno 18); Zabrana upravljanja;

Zatvorska kazna.

Mere na internacionalnom nivou

Najznačajniji zadatak međunarodnih organizacija koje se bave problemom bezbednosti saobraćaja je da standardizuju način evidentiranja saobraćajnih nezgoda da bi se rezultati analiza i istraživanja mogli upoređivati. Modeli bezbednosti saobraćaja se ne mogu prenositi iz jedne zemlje u drugu jer postoje različiti ekonomski, geografski, kulturni, klimatski i drugi uslovi. Zbog toga, inostrana iskustva treba prihvatiti u opštem načelu, a zatim ih prilagođavati našim uslovima i potrebama.