meridian bank credit agricole group a.d. novi sad izvestaji/2007/finansijski...3.1. prihodi i...

MERIDIAN BANK CREDIT AGRICOLE GROUP A.D.NOVI SAD FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA 2007. GODINU

Meridian Bank – Credit Agricole Group a.d., Novi Sad F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u S A D R Ž A J

Izveštaj nezavisnog revizora 1 Bilans uspeha za godinu koja se završila 31. decembra 2007. godine 2 Bilans stanja na dan 31. decembra 2007. godine 3 Bilans tokova gotovine za godinu koja se završila 31. decembra 2007. godine 4 Izveštaj o promenama na kapitalu za godinu koja se završila 31. decembra 2007. godine 5 Napomene uz finansijske izveštaje za 2007. godinu 6-52 Dodaci: G – Pismo o prezentaciji finansijskih izveštaja

Meridian Bank – Credit Agricole Group a.d., Novi Sad F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u

6

1. OSNOVNI PODACI O BANCI

Meridian Bank – Credit Agricole Group a.d. Novi Sad (u daljem tekstu : „Banka“) je osnovana 15. avgusta 1991. godine pod nazivom Yuco – Bank a.d. Novi Sad, u skladu sa Ugovorom o osnivanju i Odlukom Narodne banke Jugoslavije od 19. februara 1992. godine. Banka je registrovana kod Privrednog suda u Novom Sadu 3. marta 1992. godine. Od 20. septembra 2001. godine Banka je poslovala pod nazivom Meridian Bank A.D. Novi Sad, u skladu sa Odlukom Privrednog suda u Novom Sadu br. Fi. 2766/07. Od 13. marta 2006. godine rešenjem broj 110567-2006 Agencije za privredne registre Republike Srbije Banka je izvršila promenu naziva u : Meridian Bank – Credit Agricole Group Akcionarsko društvo, Novi Sad, i promenu skraćenog naziva u: MEBA – CA GROUP AD, NOVI SAD. Realizacijom XVIII emisije akcija u junu 2005. godine, Banka je postala deo Credit Agricole S.A. Paris, jedne od najvećih evropskih grupacija. Kranji matični entitet grupacije je SAS Rue La Boetie, Francuska. Banka je na sednici održanoj 26. januara 2007. godine donela Odluku o povećanju osnovnog kapitala iz neraspoređene dobiti po godišnjem obračunu za 2005. godinu i izdavanju XIX emisije akcija. Na istoj sednici doneta je i Odluka o distribuciji običnih akcija XX emisije bez javne ponude unapred poznatim kupcima, radi povećanja osnovnog kapitala. Takođe, Banka je na sednici održanoj 30. novembra 2007. godine donela Odluku o izdavanju običnih akcija XXI emisije bez javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala. U skladu sa Zakonom o bankama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana da obavlja sledeće poslove: 1. depozitne poslove (primanje i polaganje depozita); 2. kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita); 3. devizne, devizno-valutne i menjačke poslove; 4. poslove platnog prometa; 5. izdavanje platnih kartica; 6. poslove sa hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.); 7. brokersko-dilerske poslove; 8. izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao); 9. kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.); 10. poslove zastupanja u osiguranju, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije; 11. poslove za koje je ovlašćena zakonom; 12. druge poslove čija je priroda srodna ili povezana s poslovima iz tač. 1. do 11. ovog stava, a u skladu sa osnivačkim aktom i statutom Banke. Organi Banke su: Skupština banke, Upravni odbor, Izvršni odbor i Odbori. Banka obrazuje Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju), Odbor za nagrade i naknade, Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom, i posebnu organizacionu jedinicu Odeljenje za upravljanje rizicima. Skupština Banke bira i razrešava predsednika Skupštine Banke. Predsednika i članove Upravnog odbora Banke imenuje Skupština Banke na period od četiri godine, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije. Upravni odbor bira i razrešava predsednika i članove izvršnog odbora Banke. Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikara 4-6 i 98 filijala u svim većim gradovima Srbije (31. decembar 2006. godine – 103 filijala).


7

1. OSNOVNI PODACI O BANCI (nastavak) Banka je na dan 31. decembra 2007. godine imala 957 zaposlenih (31. decembar 2006. godine – 929 zaposlenih). Poreski identifikacioni broj Banke je 101697525. Matični broj Banke je 08277931. Na dan 31. decembar 2007. godine, Banka je većinski akcionar brokersko- dilerskog društva Meridian Invest A.D. Beograd (u daljem tekstu „Društvo“) sa sedištem u Beogradu u ulici Kolarčeva br. 7. Društvo je osnovano kao berzanski posrednik brokerskog načina trgovine „OLIT BROKER“ a.d. Beograd. Ugovor o osnivanju Društva je potpisan 21. novembra 2002. godine. Komisija za hartije od vrednosti je izdala Društvu dozvolu za rad 26. decembra 2002. godine - Rešenjem broj 5/0-02-975/-02. Trgovinski sud u Beogradu je 3. februara 2003. godine doneo Rešenje o upisu Društva u sudski registar. Od 19. aprila 2004. godine, Društvo posluje pod sadašnjim nazivom Meridian Invest a.d., Beograd. Po usklađivanju sa zakonskim propisima, Društvo je Rešenjem Komisije za hartije od vrednosti br. 5/0-12-902/12-03 donetim 15. jula 2004. godine, dobilo dozvolu za obavljanje brokersko – dilerske delatnosti. Preduzeće Meridian Leasing d.o.o osnovano je Odlukom o osnivanju privrednog društva od strane Meridian Bank-Credit Agricole Group a.d. Novi Sad na Skupštini akcionara Banke 10. maja 2007. godine, a dozvolu Narodne banke Srbije broj 8725 dobilo je 12. jula 2007. godine. Društvo je registrovano u skladu sa odredbama Zakona o finansijskom lizingu kao i u skladu sa drugim propisima donetim na osnovu tog zakona i obavlja isključivo poslove finansijskog lizinga (šifra delatnosti 65210). U registar Agencije za privredne registre Republike Srbije upisano je 20. jula 2007. godine pod brojem BD 78002/2007. Registrovani, upisani i uplaćeni osnivački kapital iznosi 1.000.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti od 78.666.700,00. Meridian Bank-CA Group a.d. Novi Sad sa 100% osnivačkog kapitala je jedini osnivač Meridian Leasing d.o.o Beograd. Poreski identifikacioni broj Meridian Leasing d.o.o je 105117875, a 27. avgusta 2007. godine počinje sa obavljanjem pravnog prometa. Sedište Društva je u Beogradu, ul. Kolarčeva br. 7. Društvo ima 8 zaposlenih na dan 31. decembra 2007. godine. Finansijski izveštaji Banke za godinu koja je završena na dan 31. decembra 2007. godine su usvojeni od strane Upravnog odbora Banke na sednici održanoj 28. februara 2008. godine. 2. OSNOVA ZA PRIPREMANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Finansijski izveštaji su pripremljeni u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji zasnovanim na Zakonu o računovodstvu i reviziji (Sl. glasnik RS, br. 46/06), Zakonu o bankama (Sl. glasnik RS, br. 107/05) i pratećom regulativom Narodne banke Srbije. Zakon o računovodstvu i reviziji i Zakon o bankama zahtevaju da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa Međunarodnim Standardima Finansijskog Izveštavanja („MSFI“) i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Međutim, imajući u vidu razlike između zahteva Međunarodnih Standarda Finansijskog Izveštavanja i određenih zahteva računovodstvenih propisa Republike Srbije i regulative Narodne banke Srbije, rukovodstvo Banke ne izražava bezrezervni iskaz o usaglašenosti finansijskih izveštaja sa zahtevima svih standarda i interpretacija izdatih od strane Odbora za Međunarodne Računovodstvene Standarde, koji čine Međunarodne Standarde Finansijskog Izveštavanja. Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanim Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke i druge finansijske organizacije (Sl. Glasnik RS, br. 8/07). Ovi finansijski izveštaji predstavljaju pojedinačne nekonsolidovane finansijske izveštaje Banke. Banka posebno prikazuje svoje konsolidovane finansijske izveštaje. U sačinjavanju finansijskih izveštaja za 2007. godinu Banka je primenila usvojene računovodstvene politike u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, koji propisuje da banke sačinjavaju finansijske izveštaje u skladu sa zakonom, profesionalnom i internom regulativom.


8

3. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA 3.1. Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata evidentiraju se u bilansu uspeha za sve kamatonosne finansijske instrumente. Prihodi i rashodi od kamata priznaju se u bilansu uspeha u periodu na koji se odnose u skladu sa načelom uzročnosti prihoda i rashoda, koji je definisan ugovorom između Banke i komitenta. Pomenuti prihodi i rashodi uključuju i zateznu kamatu i ostale prihode i rashode koji se odnose na kamatonosnu aktivu odnosno pasivu. Aktivne i pasivne kamate se obračunavaju mesečno i iskazuju se u okviru prihoda (rashoda) i aktivnih (pasivnih) vremenskih razgraničenja. 3.2. Prihodi i rashodi od naknada i provizija Za usluge koje vrši u okviru svoje delatnosti, Banka obračunava i naplaćuje naknade prema utvrđenoj tarifi. Naknade i provizije obuhvataju naknade od preduzeća i drugih klijenata za obavljanje poslova platnog prometa u zemlji i inostranstvu, administracije kredita, izdavanja garancija i akreditiva, kao i drugih usluga. Rashodi po osnovu naknada, uglavnom, obuhvataju naknade Narodnoj banci Srbije i bankama za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda. Naknade nastale kao rezultat procesa odobravanja kredita koje predstavljaju pokriće nastalih troškova Banke, po tom osnovu se priznaju u momentu naplate, dok se naknade po osnovu administriranja kredita razgraničavaju na period otplate kredita, bez obzira kada su naplaćene. 3.3. Preračunavanje stranih valuta Sredstva i obaveze iskazane u stranoj valuti, na dan bilansa stanja, preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije važećem na dan bilansa stanja. Dobici i gubici nastali po osnovu preračuna potraživanja i obaveza priznaju se u korist ili na teret bilansa uspeha. Transakcije u stranoj valuti preračunavaju se u dinare po kursu na dan transakcije. Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale obavljanjem poslovnih transakcija u stranoj valuti priznaju se u korist ili na teret bilansa uspeha kao dobici ili gubici po osnovu kursnih razlika. Dobici i gubici po osnovu preračuna vrednosti dinarskih kredita odobrenih sa valutnom klauzulom evidentiraju se u okviru prihoda/rashoda od promene vrednosti imovine i obaveza. Dobici i gubici po osnovu preračuna vrednosti dinarskih kredita odobrenih sa indeksnom klauzulom evidentiraju se u okviru prihoda/rashoda od promene vrednosti imovine i obaveza. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan bilansa stanja. Finansijski izveštaji su prikazani u hiljadama dinara (RSD 000).


9

3. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.4. Gotovina i gotovinski ekvivalenti U izveštaju o novčanim tokovima pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumeva se gotovina (žiro račun i blagajna), obavezna dinarska rezerva koja se izdvaja u okviru žiro računa kod Narodne banke Srbije, sredstva na tekućim računima kod drugih domaćih i stranih banaka. 3.5. Finansijski instrumenti Finansijski instrument je svaki ugovor po osnovu kojeg nastaje finansijsko sredstvo jednog pravnog lica ili finansijska obaveza ili instrument kapitala drugog pravnog lica. Prilikom početnog priznavanja, Banka vrednuje finansijsko sredstvo po njegovoj „fer“ vrednosti. a. Krediti i potraživanja Plasmani po osnovu kredita i slični plasmani kao i potraživanja koja proizilaze iz njih, vrednuju se u bilansu stanja u visini odobrenog plasmana, umanjenog za otplaćenu glavnicu i ispravku vrednosti. Nakon početnog vrednovanja, krediti i plasmani bankama i komitentima se iskazuju u neotplaćenim iznosima plasmana, uzimajući u obzir sve popuste ili premije prilikom sticanja, umanjenim za iznose ispravki vrednosti po osnovu obezvređenja. Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata i naknada. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od naknada tokom perioda trajanja instrumenta. Na dan svakog bilansa stanja Banka procenjuje da li postoje objektivni dokazi obezvređenja nekog sredstva ili grupe sredstava. Smatra se da su finansijska sredstva ili grupa sredstava obezvređeni ako, i samo ako, postoje objektivni dokazi obezvređenja koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti. Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova. Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja.


10

3. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.5. Finansijski instrumenti (nastavak) a. Krediti i potraživanja (nastavak) Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje na teret bilansa uspeha. Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja ili povećanja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se povećava ili smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti. Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala, umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala, bez obzira da li je verovatno da će doći do procesa realizacije kolaterala ili ne. U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika kao što su vrsta plasmana, industrija, geografska lokacija, vrste kolaterala, postojanje dospelih potraživanja i ostale relevantne faktore. Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka. b. Učešća u kapitalu Učešća u kapitalu sa sastoje od učešća u kapitalu zavisnog preduzeća i drugih pravnih lica, za koje ne postoji aktivno tržište i tržište vrednosti. Učešća u kapitalu vrednuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, se procenjuju kao razlika između njihove knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, priznaju se na teret bilansa uspeha i ne ukidaju do prestanka priznavanja sredstava.


11

3. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.6. Nekretnine i oprema Nekretnine i oprema se početno priznaju u visini nabavne cene uvećane za zavisne troškove nabavke i troškove dovođenja sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti, a umanjene za popuste i rabate. Naknadna ulaganja u nekretnine i opremu, koja utiču na poboljšanje stanja sredstva iznad njegovog početno procenjenog korisnog veka upotrebe, uvećavaju nabavnu vrednost nekretnina i opreme. Nakon početnog priznavanja, nekretnine i oprema se vrednuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupnu obračunatu amortizaciju i gubitke po osnovu umanjenja vrednosti. Amortizacija se obračunava korišćenjem proporcionalne metode u cilju smanjenja vrednosti nekretnina i opreme na njihovu rezidualnu vrednost tokom procenjenih rokova upotrebe. Primenjene stope amortizacije u 2007. godini su bile sledeće:

Građevinski objekti 2,5% Kompjuterska oprema 33,3% Nameštaj i druga oprema 14,3% Bankomati 10% Motorna vozila 20% Licence Ugovoreni period ili 20% Knjigovodstvena vrednost osnovnih sredstava se ispituje u pogledu obezvređenja, onda kada događaji ili promene u okolnostima ukazuju da knjigovodstvena vrednost premašuje njihovu nadoknadivu vrednost. Osnovna sredstva isknjižavaju se iz evidencije po otuđenju ili kada se ne očekuju buduće ekonomske koristi od upotrebe ili otuđenja tog sredstva. Dobici ili gubici po osnovu prodaje ili otpisa osnovnog sredstva (utvrđeni kao razlika između neto prodajne vrednosti i neto knjigovodstvene vrednosti) priznaju se u bilansu uspeha odgovarajućeg perioda. 3.7. Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina je nekretnina ili deo nekretnine, koju Banka drži radi ostvarivanja prihoda od izdavanja nekretnine ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog. Početno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti. Pri početnom merenju, zavisni troškovi nabavke uključuju se u nabavnu vrednost. Nakon početnog priznavanja, naknadno merenje investicione nekretnine vrši se primenom metode nabavne vrednosti umanjene za ukupnu obračunatu amortizaciju. Amortizacija se obračunava po stopama koje obezbeđuju nadoknađivanje vrednosti investicionih nekretnina u toku njihovog korisnog veka trajanja. Razlika između knjigovodstvene vrednosti i prodajne vrednosti investicionih nekretnina koje se prodaju, priznaje se u bilansu uspeha u periodu u kome je nastala, a potraživanje po osnovu prodate i razmenjene investicione nekretnine, inicijalno se vrednuje u visini njene fer vrednosti.


12

3. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.8. Operativni lizing Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca smatraju se i obuhvataju kao operativni (poslovni) lizing. Plaćanja zakupa po osnovu operativnog lizinga priznaju se kao rashod u bilansu uspeha tokom trajanja zakupa. Ulaganja u nekretnine uzete u dugoročni zakup se kapitalizuju kao nematerijalna ulaganja i amortizuju u toku trajanja ugovora o zakupu. 3.9. Nematerijalna ulaganja Nematerijalno ulaganje je sredstvo koje se može identifikovati kao nemonetarno, bez fizičkog obeležja i koje zadovoljava određene kriterijume iz Međunarodnih računovodstvenih standarda. Nematerijalna ulaganja se početno vrednuju po nabavnoj vrednosti, koja se sastoji od nabavne cene uvećane za direktne troškove. Nakon početnog priznavanja, nematerijalna ulaganja se vrednuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju. Ukoliko se oceni da je nematerijalno ulaganje značajno podcenjeno ili precenjeno, Banka može primeniti dozvoljeni alternativni metod što podrazumeva iskazivanje po revalorizovanom iznosu koji predstavlja njegovu poštenu vrednost na dan revalorizacije, umanjenu za ukupnu naknadnu amortizaciju i gubitke zbog umanjenja vrednosti. Nematerijalna ulaganja otpisuju se putem proporcionalne stope amortizacije u roku od 5 godina, osim ulaganja čije je vreme korišćenja utvrđeno ugovorom, kada se otpisivanje vrši u rokovima koji proističu iz ugovora. Osnovicu za amortizaciju nematerijalnih ulaganja čini nabavna vrednost ili cena koštanja po odbitku njihove preostale vrednosti.


13

3. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.10. Kapital i rezerve Kapital Banke obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, ostali kapital, rezerve i neraspoređeni dobitak/gubitak. Akcionarski kapital Banke obrazovan je iz uloženih sredstava osnivača Banke u novčanom obliku. a. Akcijski kapital Akcijski kapital Banke sastoji se od 4.692.227 običnih akcija koje se inicijalno i naknadno vrednuju po nominalnoj vrednosti na dan emisije. b. Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke obračunavaju se kao razlika između ukupnih ispravki vrednosti i rezervisanja procenjenih u skladu sa unutrašnjim aktom Banke i ukupne posebne rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki ( Sl. glasnik RS, br. 57/2006.), propisanom od strane Narodne banke Srbije. Nedostajući iznos za pokriće navedenih rezervi iskazuje se kao odbitna stavka kapitala u skladu sa navedenom odlukom. 3.11. Rezervisanja Rezervisanje je obaveza koja je neizvesna u pogledu roka i iznosa. Rezervisanje se priznaje kada: - postoji obaveza (pravna ili stvarna) koja je nastala kao rezultat prošlog događaja, - je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveza, - iznos obaveze može pouzdano da se proceni. Banka vrši rezervisanja na teret rashoda za preuzete potencijalne obaveze na vanbilansnim stavkama do nivoa potrebnih rezervisanja, a prema istoj metodologiji kao za kredite i plasmane. Banka vrši dugoročna rezervisanja za potencijalne gubitke po preuzetim potencijalnim obavezama, za potencijalne odlive po sudskim sporovima, za isplatu primanja zaposlenih po osnovu otpremnina i druge potencijalne obaveze ukoliko ispunjavaju uslove priznavanja, na osnovu odluke Izvršnog odbora. Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke. Iznos koji je priznat kao rezervisanje predstavlja najbolju procenu izdataka koji je potreban za izmirenje sadašnje obaveze na dan bilansa stanja. Rezervisanja se ispituju na dan bilansa stanja i koriguju tako da odražavaju najbolju sadašnju procenu. Ako više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavlja ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze, rezervisanje se ukida.


14

3. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.12. Penzijske i ostale naknade zaposlenima a. Kratkoročne naknade zaposlenima Banka obračunava i plaća doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopama utvrđenim zakonom na bazi bruto zarada zaposlenih. Troškovi doprinosa priznaju se u bilansu uspeha u istom periodu kao i troškovi zarada na koje se odnose. Banka nema dodatnih obaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu. b. Naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa Banka nema sopstvene penzione fondove niti opcije za isplatu zaposlenima u vidu akcija i po tom osnovu nema identifikovane troškove na dan 31. decembra 2007. godine. U skladu sa važećim zakonskim propisima Banka je dužna da zaposlenom isplati otpremninu prilikom odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Ove isplate se priznaju u bilansu stanja kao obaveza, u skladu sa procenom ovlašćenog aktuara u diskontovanom iznosu. 3.13. Porez na dobit a. Tekući porezi Tekuća poreska sredstva i obaveze za tekuću i prethodnu godinu vrednovana su u iznosu za koji se očekuje da će biti povraćen odnosno plaćen nadležnim poreskim organima. Primenjene poreske stope korišćene pri obračunu tekućih poreskih sredstava i obaveza su propisane poreskim propisima primenljivim na dan ili nakon datuma bilansa stanja. Tekući porez na dobit koji se odnosi na stavke prethodno priznate direktnim knjiženjem na poziciji kapitala priznaju se u kapitalu, a ne u bilansu uspeha. b. Odloženi porezi Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev:

a) ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja „goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak; i

b) na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom roku.


15

3. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.13. Porez na dobit (nastavak) b. Odloženi porezi (nastavak) Odložena poreska sredstva priznaju se na sve oporezive privremene razlike i prenos neiskorišćenih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev:

a) ukoliko su odložena poreska sredstva koja se odnose na privremene razlike nastala iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak;

b) na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima odložena poreska sredstva mogu se priznati samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na dan svakog bilansa stanja i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Odložena poreska sredstva i obaveze izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa na dan ili nakon datuma bilansa stanja.


16

4. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od kamata Povezane banke 25.888 79.613 Druge banke 52.838 13.591 Narodna banka Srbije 137.814 38.702 Preduzeća 1.052.888 711.943 Javni sektor 2.282 - Stanovništvo 627.732 322.142 Drugi komitenti 7.706 128.027 Ukupno: 1.907.148 1.294.018 Rashodi od kamata Povezane banke 197.341 204.039 Druge banke 88.262 105 Preduzeća 115.752 62.725 Javni sektor 1.574 97 Stanovništvo 520.721 323.036 Strana lica 3.419 1.240 Drugi komitenti 61.455 25.489 Ukupno: 988.524 616.731 Neto prihodi od kamata 918.624 677.287 Za obezvređena finansijska sredstva obračunata kamata se suspenduje iz prihoda i ista se naplatom priznaje u prihode. Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od kamata Gotovina i kratkoročna sredstva 41.868 20.088 Depoziti kod Narodne banke Srbije 121.834 23.843 Plasmani bankama 52.910 88.064 Plasmani komitentima 1.689.494 1.161.183 Ostalo 1.042 840 Ukupno: 1.907.148 1.294.018 Rashodi od kamata Depoziti banaka 120.121 13.757 Depoziti komitenata 702.921 409.587 Obaveze po osnovu kredita 165.482 193.387 Ukupno: 988.524 616.731 Neto prihodi od kamata 918.624 677.287


17

5. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od naknada i provizija Poslovi platnog prometa u zemlji 430.063 455.812Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 33.986 55.339Poslovi kupovine i prodaje deviza 6.526 6.059Kreditni poslovi 173.438 176.234Poslovi sa platnim karticama 110.400 60.906Garancijski i drugi poslovi jemstva 55.337 61.503Ostale naknade i provizije 28.067 36.828Ukupno: 837.817 852.681Rashodi od naknada i provizija Poslovi platnog prometa u zemlji 25.508 45.093Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 27.647 21.905Poslovi kupovine i prodaje deviza 1.901 4.110Poslovi sa platnim karticama 15.900 2.784Brokerske naknade i provizije 2.270 445Ostale naknade i provizije 29.767 7.289Ukupno: 102.993 81.626 Neto dobitak od naknada i provizija 734.824 771.055 6. NETO PRIHODI / RASHODI OD KURSNIH RAZLIKA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Pozitivne kursne razlike 5.930.195 2.734.068Negativne kursne razlike (5.935.133) (2.016.610) Neto prihodi od kursnih razlika (4.938) 717.458


18

7. OSTALI POSLOVNI PRIHODI 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od ukidanja ispravki vrednosti bilansnih pozicija: - Plasmani bankama u zemlji (Napomena 16) 66.483 - - Plasmani komitentima (Napomena 17) 1.253.991 207.880- Potraživanja za kamatu i naknadu (Napomena 15) 11.842 417- Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju (Napomena 18) 516 - - Ostala sredstava (Napomena 20) 6.630 840 1.339.462 209.137 Prihodi od ukidanja rezervisanja: - Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih (Napomena 24) 5.893 - - Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (Napomena 25) 192.915 30.929 - Ostali obračunati troškovi 27.900 - 226.708 30.929 Dobici od prodaje osnovnih sredstava 36.751 16.149 Prihodi od zakupnina 3.293 1.002 Naplaćena otpisana potraživanja 4.649 2.717 Ostali poslovni prihodi 8.332 7.812 53.025 27.680 Ukupno ostali poslovni prihodi 1.619.195 267.746 8. RASHODI INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Rashodi indirektnih otpisa plasmana: - Plasmani bankama u zemlji (Napomena 16) 66.061 422- Plasmani komitentima (Napomena 17) 1.713.397 557.625- Potraživanja za kamatu i naknadu (Napomena 15) 26.986 2.301- Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju (Napomena 18) 393 105 - Ostala sredstva (Napomena 20) 9.942 3.744 Ukupno rashodi indirektnih otpisa plasmana 1.816.779 564.197 Rashodi rezervisanja: - Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih (Napomena 24) 12.842 - - Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 24) 6.300 8.145 - Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (Napomena 24) 190.431 70.656 Ukupno rezervisanja: 209.573 78.801 Ukupno rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 2.026.352

642.998


19

9. OSTALI POSLOVNI RASHODI 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Neto zarade i naknade zarada 735.967 453.208 Porezi i doprinosi na zarade na teret zaposlenog 108.576 93.539 Doprinosi na zarade na teret poslodavca 325.921 230.767 Ostali lični rashodi 29.422 39.950 Profesionalne usluge 85.336 110.329 Donacije i sponzorstva 469 - Reklama i propaganda 221.992 508.086 PTT i telekomunikacione usluge 88.284 46.798 Premije osiguranja 86.376 60.799 Održavanje osnovnih sredstava 50.242 20.996 Amortizacija osnovnih sredstava 326.960 301.582 Amortizacija nematerijalnih ulaganja 44.073 30.769 Otpis nenaplativih potraživanja 41 5.455 Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 669 14.421 Ostalo 438.252 288.381 Ukupni ostali poslovni rashodi 2.542.580 2.205.080 U strukturi ostalih troškova dominantno učešće beleže sledeći troškovi: troškovi materijala i energije u iznosu od 124.817 hiljada dinara ili 28,47%, troškovi zakupnine u iznosu od 132.166 hiljada dinara ili 30,15%, drugi troškovi zaposlenih (prevoz, stručno obrazovanje) 42.976 hiljada dinara ili 9,80%, troškovi reprezentacije 14.182 hiljada dinara ili 3,23% i troškovi finansijske revizije 10.474 hiljada dinara ili 2,38%. 10. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od promene vrednosti finansijskih sredstava: - Krediti i plasmani bankama i komitentima – valutna klauzula 401.438 102.847 Prihodi od promene vrednosti finansijskih obaveza – valutna klauzula 20.729 33.838 Ukupno prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 422.167 136.685


20

11. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Rashodi od promene vrednosti finansijskih sredstava: - Krediti i plasmani bankama i komitentima – valutna klauzula 349.436 - Rashodi od promene vrednosti finansijskih obaveza – valutna klauzula 13.066 3.884 Ukupno rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 362.502 3.884 12. POREZ NA DOBIT

(u hiljadama dinara) 2007. 2006. Tekući porez - - Odloženi porez 26.074 12.461 Ukupno porez na dobit 26.074 12.461 Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha sa proizvodom iznosa dobitka/(gubitka) pre oporezivanja i propisane poreske stope: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada (Gubitak) pre oporezivanja (1.241.476) (276.473) Porez na dobit po stopi od 10% (124.147) (27.647) Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe 6.588 44.821 Poreski efekti oporezivih prihoda koji nisu uključeni u finansijskim izveštajima 1.144 - Poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (18.945) - Neiskazana odložena poreska sredstva po osnovu prenosivih poreskih gubitaka 101.224 - Neiskazana odložena poreska sredstva po osnovu prenosivih poreskih kredita -

(12.461)

Ostalo 8.062 - Poreske olakšice - (17.174) Porez na dobit iskazan u bilansu uspeha (26.074) (12.461)

Odložena poreska sredstva

Odložene poreske obaveze

Bilans uspeha

Odložena poreska sredstva

Odložene poreske obaveze

Bilans uspeha

2007. 2007. 2007. 2006. 2006. 2006.

RSD

hiljada RSD

hiljada RSD

hiljada RSD

hiljada RSD

hiljada RSD hiljada Privremene razlike na nekretninama, opremi i nematerijalnim ulaganjima - 5.000 7.129 - 12.129 - Neiskorišćeni prenosivi poreski krediti 208.754 - 18.945 189.809 - 12.461 Ukupno 208.754 5.000 26.074 189.809 12.129 12.461


21

12. POREZ NA DOBIT (nastavak) Na dan 31. decembra 2007. godine Banka nije priznala odložena poreska sredstva po osnovu neiskorišćenih prenosivih poreskih gubitaka u iznosu od 101.224 hiljada dinara (2006.: Banka nije imala neiskorišćene poreske gubitke) i neiskorišćenih prenosivih poreskih kredita u iznosu od 20.875 hiljada dinara. Prava na prenose neiskorišćenih poreskih gubitaka i kredita ističu u periodu od pet do deset godina nakon datuma bilansa stanja. 13. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada U dinarima Žiro račun 483.896 619.675 Gotovina u blagajni 574.433 361.613 Ostala novčana sredstva 1.800.000 - 2.858.329 981.288 U stranoj valuti Računi kod povezanih banaka 56.469 70.525 Gotovina u blagajni u stranoj valuti 311.284 337.040 367.753 407.565 Stanje na dan 31. decembra 3.226.082 1.388.853 Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 93/2007) koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopi od 10% (2006.: 15%) na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca. Izuzeto od ovoga banke obaveznu dinarsku rezervu obračunavaju po stopi od 45% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih depozita u prethodnom kalendarskom mesecu koji su indeksirani deviznom klauzulom, kao i na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja obaveza u dinarima u prethodnom kalendarskom mesecu po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva. Obračunata dinarska obavezna rezerva za novembar 2007. godine iznosila je 356.441 hiljada dinara, a za decembar 2007. godine iznosila je 889.548 hiljada dinara. Razlika izmedu prosečnog stanja za navedene mesece je posledica priliva na žiro račun zbog dokapitalizacije. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Na dan 31. decembra 2007. godine Banka je bila usaglašena sa propisima Narodne banke Srbije u pogledu obračuna i izdvajanja dinarske obavezne rezerve. Banka je na dan 31. decembra 2007. godine deponovala višak likvidnih sredstava u iznosu od 1.800.000 hiljada dinara kod Narodne banke Srbije po stopi od 7,5% godišnje.


22

14. DEPOZITI KOD CENTRALNE BANKE 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada U dinarima Repo plasmani kod Narodne banke Srbije - 1.404.046 U stranoj valuti Obavezna devizna rezerva 5.803.955 4.752.566 Stanje na dan 31. decembra 5.803.955 6.156.612 Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 93/2007) koja propisuje da banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od 45% (2006.: 40%) na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca. Izuzetno od ovoga banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od 100% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava u prethodnom kalendarskom mesecu koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod Banke; po stopi od 20% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih subordiniranih obaveza u prethodnom kalendarskom mesecu; po stopi od 40% po osnovu obaveza po deviznoj štednji položenoj kod Banke. 15. POTRAŽIVANJA ZA KAMATU I NAKNADU 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada U dinarima Druge banke 372 362 Narodna banka Srbije 4.628 2.378 Preduzeća 14.252 2.420 Stanovništvo 72.707 11.377 Drugi komitenti 10 11 91.969 16.548 Ispravka vrednosti (17.445) (2.301) Stanje na dan 31. decembra 74.524 14.247 Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 2.301 651 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 26.986 2.301 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 7) (11.842) (417)Otpisi - (234) Stanje na dan 31. decembra 17.445 2.301


23

16. PLASMANI BANKAMA U ZEMLJI 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada U dinarima Kratkoročni depoziti 1.020.000 - Dugoročni krediti 30.642 55.274 Tekuća dospeća dugoročnih kredita 24.799 23.427 Ostali finansijski plasmani 1.973 22 Prelazni računi 19.061 (5.595) 1.096.475 73.128 U stranoj valuti Kratkoročni krediti 265.711 - Ostali depoziti kod Narodne banke Srbije 460 - Ostali finansijski plasmani 3.192 3.202 269.363 3.202 Ukupno plasmani bankama 1.365.838 76.330 Ispravka vrednosti - (422) Stanje na dan 31. decembra 1.365.838 75.908 Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 422 - Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 66.061 422 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 7) (66.483) - Stanje na dan 31. decembra - 422 Na dan 31. decembra 2007. godine Banka ima kratkoročne kredite bankama u dinarima u iznosu od 1.020.000 hiljada dinara i kratkoročne plasmane bankama u stranoj valuti u iznosu od 265.711 hiljada dinara. Krediti su plasirani do 7 dana. Dugoročni kredit je plasiran Panonskoj banci A.D., Novi Sad u inicijalnom iznosu od 120.000 hiljada dinara uz valutnu klauzulu, na period od 5 godina, uz godišnju kamatnu stopu od 5,5%. Na dan 31. decembra 2007. godine kredit je iznosio 55.439 hiljada dinara. Ostali plasmani u stranoj valuti odnose se na deponovana sredstva kod Centralnog registra u iznosu od 40.000 EUR ili 3.169 hiljada dinara, koja su garancija za saldiranje obračunskih računa u Centralnom registru, po poslovima trgovanja hartijama od vrednosti.


24

17. PLASMANI KOMITENTIMA 2007. 2006. Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada U dinarima Krediti i plasmani: - Preduzeća 6.129.919 7.054.916 13.184.835 3.758.053 3.256.596 7.014.649 - Stanovništvo 3.252.598 2.859.069 6.111.667 1.042.657 1.329.915 2.372.572 - Javni sektor - 36.574 36.574 4.356 23.184 27.540 - Strana lica - - - 2 - 2 - Drugi komitenti 19.797 110.129 129.926 404.279 124.998 529.277 Ostali finansijski plasmani 16.672 - 16.672 292 - 292 Tekuća dospeća dugoročnih

kredita i plasmana 3.041.157 (3.041.157) - 1.337.385 (1.337.385) - Ukupno u dinarima 12.460.143 7.019.531 19.479.674 6.547.024 3.397.308 9.944.332 U stranoj valuti Krediti i plasmani: - Preduzeća 10.833 - 10.833 10.868 - 10.868 - Strana lica - 70.906 70.906 2.374.160 26.144 2.400.304 Ukupno u stranoj valuti 10.833 70.906 81.739 2.385.028 26.144 2.411.172 Ukupno plasmani komitentima 12.470.976 7.090.437 19.561.413 8.932.052 3.423.452 12.355.504 Ispravka vrednosti (635.094) (334.258) (969.352) (335.184) (183.759) (518.943) Stanje na dan 31. decembra 11.835.882 6.756.179 18.592.061 8.596.868 3.239.693 11.836.561 Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 518.943 220.660 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 1.713.397 557.625 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 7) (1.253.991) (207.880)Kursne razlike (8.997) (50.053)Otpis - (1.409) Stanje na dan 31. decembra 969.352 518.943


25

17. PLASMANI KOMITENTIMA (nastavak) Banka je u 2007. godini odobravala kredite klijentima za sledeće namene: finansiranje nabavke osnovnih i obrtnih sredstava, uvoza i izvoza, finansiranje investicija, nabavku robe, repromaterijala kao i za održavanje tekuće likvidnosti. Kratkoročni krediti su, najvećim delom, odobravani sa rokom dospeća do 1 godine uz kamatne stope koje su se kretale od 0,5 do 1% mesečno. U strukturi kratkoročnih kredita, krediti sa deviznom klauzulom učestvuju sa 45% i iznose 4.229.386 hiljada dinara. Ostali dinarski kratkoročni krediti u iznosu od 5.166.389 hiljada dinara uglavnom se odnose na finansiranje tekuće likvidnosti, tzv. overnight krediti. Najznačajniji iznos kratkoročnih plasmana stanovništvu se odnosi na revolving kreditne kartice u iznosu od 2.113.033 hiljada dinara. Dugoročni krediti su odobravani sa rokom dospeća do 5 godina uz kamatne stope od 0,5 do 1% mesečno. U strukturi dugoročnih kredita dominantno učešće od 96,9% imaju krediti sa deviznom klauzulom i iznose 9.804.905 hiljada dinara. Banka je od juna meseca 2007. godine započela finansiranje kupovine stanova. Plasirani su dugoročni krediti osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita i krediti podržani sredstvima NKOSK -a uz šestomesečni EURIBOR uvećan za kamatnu stopu 1-2%. Tokom godine nastavljeno je odobravanje dugoročnih keš kredita sa rokom od 13-24 meseca, a znatna sredstva su plasirana i u gotovinske kredite uz kamatnu stopu od 8% - 12,95% godišnje. Deo plasiranih dugoročnih sredstava stanovništva odnosi se na finansiranje preduzetnika. Stanje ovih kredita na dan 31. decembra 2007. godine iznosi 680.456 hiljada dinara 18. UČEŠĆA U KAPITALU I HARTIJE OD VREDNOSTI 2007. 2006.

Hartije od vrednosti i

ostali plasmani kojima se

trguje

Učešća u kapitalu i

ostale hartije od vrednosti

raspoložive za prodaju

Hartije od vrednosti i

ostali plasmani kojima se

trguje

Učešća u kapitalu i

ostale hartije od vrednosti

raspoložive za prodaju

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Hartije od vrednosti i ostali plasmani koji se ne kotiraju na tržištu: - učešća u kapitalu - 91.325 - 12.536 - ostale hartije od vrednostii 428 - 426 - Ispravka vrednosti - - - - Neto stanje na dan 31. decembra 428 91.325 426 12.536


26

18. UČEŠĆA U KAPITALU I HARTIJE OD VREDNOSTI (nastavak) Učešća u kapitalu klasifikovana u okviru finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju koja se ne kotiraju na tržištu uključuju sledeća ulaganja u zavisna i pridružena pravna lica: % učešća 2007. % učešća 2006. RSD hiljada RSD hiljada Zavisna pravna lica Meridian Leasing 100% 78.667 - - Meridian Invest 88% 12.148 88% 12.085 Ukupno na dan 31. decembra 90.815 12.085 Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive

za prodaju

Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive

za prodaju RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 123 18 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 393 105 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 7) (516) - Stanje na dan 31. decembra - 123 19. OSNOVNA SREDSTVA, INVESTICIONE NEKRETNINE I NEMATERIJALNA ULAGANJA Promene na osnovnim sredstvima, investicionim nekretninama i nematerijalnim ulaganjima:

Zemljište i građevinski

objekti Oprema

Avansi i sredstva u

pripremi

Ukupno osnovna sredstva

Investicione nekretnine

Nematerijalna ulaganja

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Nabavna vrednost Stanje na početku godine 1.459.227 1.332.525 216.545 3.008.297 - 159.643 Povećanje 7.287 88.458 62.117 157.862 - 14.781 Prenosi 17.769 200.200 (217.969) - - - Otuđenja i rashodovanja (568.329) - (568.329) - -Ostalo (31.022) - - (31.022) 31.022 - Stanje na kraju godine 1.453.261 1.052.854 60.693 2.566.808 31.022 174.424 Akumulirana amortizacija i obezvređenje

Stanje na početku godine 25.164 316.787 49.601 391.552 34.893 Povećanje 32.994 290.138 - 323.132 3.828 44.073 Otuđenja i rashodovanja (132.553) (508) (133.061) - - Stanje na kraju godine 58.158 474.372 49.093 581.623 3.828 78.966 Neto sadašnja vrednost na dan 31. decembra 2007. 1.395.103

578.482

11.600

1.985.185

27.194

95.458

na dan 31. decembra 2006. 1.434.063

1.015.738

166.944

2.616.746

-

124.750


27

19. OSNOVNA SREDSTVA, INVESTICIONE NEKRETNINE I NEMATERIJALNA ULAGANJA (nastavak) Ukupna površina objekata u vlasništvu Banke je 13.174.00 m2, čija je sadašnja vrednost 1.422.297 hiljada dinara. Na dan 31. decembra 2007. godine, Banka ne poseduje odgovarajuće vlasničke listove za građevinske objekte čija sadašnja vrednost iznosi 431.116 hiljada dinara. Rukovodstvo Banke, kao i stručne službe, preduzimaju sve neophodne mere za uknjižavanje ovih nepokretnosti. Na dan 31. decembra 2007. godine Banka nema tereta na osnovnim sredstvima. Neto sadašnju vrednost opreme na dan 31. decembra 2007. godine najvećim delom čine računarska i telekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj i motorna vozila. Neto sadašnju vrednost nematerijalnih ulaganja na dan 31. decembra 2007. godine najvećim delom čine licence i softver. 20. OSTALA SREDSTVA I AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Potraživanja po osnovu prodaje 457.270 17.180 Potraživanja od zaposlenih 107 137 Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa osim poreza na dobit 500 108 Dati avansi 12.577 9.474 Ostala potraživanja iz poslovnih odnosa 79.511 23.350 Ostala sredstva - 28.185 Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu: - u dinarima 73.168 - Razgraničena potraživanja za ostale troškove: - u dinarima 4.342 11.496 Ostala aktivna vremenska razgraničenja: - u dinarima 1.139 - - u stranoj valuti 3.921 - Ukupno ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja 632.535 89.930 Ispravka vrednosti (6.448) (3.136) Stanje na dan 31. decembra 626.087 86.794 Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 3.136 232 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 9.942 3.744 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 7) (6.630) (840)

Stanje na dan 31. decembra 6.448 3.136 Potraživanja po osnovu prodaje odnose se na potraživanja po osnovu prodaje bankomata „Energodati“ u iznosu od 453.740 hiljada dinara. Prodaja je izvršena krajem 2007. godine. Ostala potraživanja se najvećim delom odnose na potra\ivanja po osnovu korišćenja kartica izdatih od strane drugih banaka na bankomatima Banke u iznosu od 31.606 hiljada dinara.


28

21. OBAVEZE PREMA BANKAMA

2007. 2006. Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 U dinarima Depoziti: - Druge banke - 139.575 - 139.575 - - - - - Narodna banka Srbije - - 359 359 - - - - - Finansijske

organizacije 967 - 1.315 2.282 - - - - - Osiguravajuće

organizacije 330.366 50.000 - 380.366 95.867 91.075 - 186.942 Ostale finansijske

obaveze - - - - - - 217 217 UKUPNO 331.333 189.575 1.674 522.582 95.867 91.075 217 187.159 U stranoj valuti Depoziti: - Druge banke 168 721.050 985 722.203 169 - 982 1.151 - Osiguravajuće

organizacije 142.470 146.588 269.403 558.461 83.475 358.977 165.900 608.352 Ostale finansijske

obaveze - - 157 157 - - - - UKUPNO 142.638 867.638 270.545 1.280.821 83.644 358.977 166.882 609.503 473.971 1.057.213 272.219 1.803.403 179.511 450.052 167.099 796.662

Depoziti po viđenju u dinarima i stranoj valuti uključuju depozite osiguravajućih i drugih finansijskih organizacija po kamatnoj stopi od 2% na godišnjem nivou. Kratkoročni depoziti osiguravajućih organizacija u dinarima su oročeni na period do jedne godine uz godišnju kamatnu stopu od 8,8 – 9,2%, a u stranoj valuti po kamatnoj stopi od 5,5% . Deo dugoročnih depozita u stranoj valuti se odnosi na depozite osiguravajućih organizacija u iznosu od 269.403 hiljada dinara, oročen na period do 3 godine, po kamatnoj stopi u visini kvartalnog EURIBORA –a uvećanog za 2,77% na godišnjem nivou.


29

22. OBAVEZE PREMA KOMITENTIMA 2007. 2006. Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 U dinarima Depoziti: - Preduzeća 2.005.794 492.496 97.846 2.596.136 1.362.688 252.364 127.151 1.742.203 - Javni sektor 48.540 51.100 1.825 101.465 51.358 2.000 53.358 - Stanovništvo 1.009.566 53.833 114.626 1.178.025 675.791 31.471 199.799 907.061 - Strane banke 88 - - 88 - - - - - Ostala strana lica 40.515 - - 40.515 21.441 - - 21.441 - Drugi komitenti 132.781 - - 132.781 93.707 - - 93.707 Ostale finansijske obaveze - - 174 174 - - 174 174 UKUPNO 3.237.284 597.429 214.471 4.049.184 2.204.985 285.835 327.124 2.817.944 U stranoj valuti Depoziti: - Preduzeća 553.473 715.040 350.186 1.618.699 344.138 122.407 340.824 807.369 - Javni sektor 144 64.524 - 64.668 - - - - - Stanovništvo 1.463.175 7.352.057 629.591 9.444.823 1.042.511 9.149.803 479.690 10.672.004 - Strane banke 3.261 5.514.839 - 5.518.100 3.252 - - 3.252 - Ostala strana lica 237.864 55.567 21.552 314.983 198.675 65.281 - 263.956 - Drugi komitenti 19.902 - 115 20.017 42.384 3.950 - 46.334 Ostale finansijske

obaveze - - 34.349 34.349 - - 17.561 17.561 UKUPNO 2.277.819 13.702.027 1.035.793 17.015.639 1.630.960 9.341.441 838.075 11.810.476 5.515.103 14.299.456 1.250.264 21.064.823 3.835.945 9.627.276 1.165.199 14.628.420

Depoziti po viđenju preduzeća, drugih komitenata i stranih lica u dinarima su deponovani uz godišnju kamatnu stopu do 2%. Depoziti po viđenju i tekući računi fizičkih lica u dinarima su deponovani po godišnjoj kamatnoj stopi do 3,5%. Depoziti po viđenju preduzeća, drugih komitenata i stranih lica u stranoj valuti su deponovani po godišnjoj kamatnoj stopi do 2%. Devizni depoziti po viđenju fizičkih lica u stranoj valuti su deponovani po godišnjim kamatnim stopama od 2%, 1% i 0,5% za sredstva deponovana u EUR, USD i CHF. Oročeni depoziti preduzeća u dinarima do jedne godine su deponovani uz kamatne stope u rasponu od 3-12% godišnje, a u stranoj valuti od 3-5% godišnje u zavisnosti od perioda oročavanja. Kratkoročni i dugoročni oročeni depoziti fizičkih lica u dinarima i stranoj valuti su deponovani uz kamatne stope u rasponu od 5-11% godišnje, odnosno od 0,7 -7% godišnje, u zavisnosti od valute i perioda oročavanja.


30

22. OBAVEZE PREMA KOMITENTIMA (nastavak) Na dan 31. decembra 2007. godine depoziti uključuju iznos od 1.177.781 hiljada dinara (2006. godine – 1.169.336 hiljada dinara) koji se odnosi na sredstva položena kao obezbeđenje za odobrene kredite i garancije. U okviru obaveza prema bankama i komitentima najznačajnije učešće beleže obaveze prema Credit Agricole S.A., Pariz po osnovu kratkoročne kreditne linije do 7 dana u iznosu od 5.514.840 hiljada dinara po kamatnim stopama u rasponu od 3,77% do 4,08% godišnje. Obaveze po deviznoj štednji iz nedelje štednje iznose 4.356.628 hiljada dinara deponovani uz kamatnu stopu od 7% do 8,5 % u zavisnosti od perioda oročavanja. Ostale obaveze po deviznoj štednji građana iznose 2.960.003 hiljada dinara uz kamatnu stopu od 3% do 7% u zavisnosti od perioda oročavanja. Pregled stanja najvećih depozita pravnih lica i kamatnih stopa: (u hiljadama dinara)

Naziv Transakcioni

depozit Depozit po

viđenju Kratkoročni

depozit Dugoročni

depozit Ukupno Kamatna stopa Meridian Leasing d.o.o. Beograd 30 450.972 451.002 3,9% Eurobank EFG Štedionica a.d. Beograd - - 356.563 - 365.563 7% North Sea Finance Beograd - - - 316.945 316.945 0% Triglav Kopaonik a.d.o. Beograd 316.472 - - - 316.472 1% mesečno Wiener Stadtische Osiguranje a.d. Beograd 2.677 - - 269.403 272.080

3M EURIBOR + 2,77%

Credy banka a.d. Kragujevac - - 206.014 - 206.014 6,9% GP Planum a.d. Zemun 913 - 166.472 6.812 174.197 4% Credit Agricole Life a.d. Beograd 18.434 - 146.587 - 165.021 4,5 – 5% Metals banka a.d. Novi Sad 158.472 - - - 158.472 6,7% Gorenje d.o.o. Beograd 511 - 135.000 - 135.511 8,9% Arious ltd 110.759 213 - - 110.972 2%


31

23. OSTALE OBAVEZE IZ POSLOVANJA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Obaveze za neto zarade i naknade zarada 19.353 74.867 Obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine, osim poreza na dobitak 11.789 456 Obaveze prema dobavljačima 128.986 274.576 Primljeni avansi 35.969 10.294 Ostale obaveze 9.861 1.238 Stanje na dan 31. decembra 205.958 361.431 U okviru obaveza prema dobavljacima iskazanih na dan 31. decembra 2007. godine u ukupnom iznosu od 128.986 hiljada dinara, iznos od 55.674 hiljada dinara se odnosi na obaveze prema Peximu za kupljene bankomate. 24. REZERVISANJA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 34.879 27.930 Rezervisanja za sudske sporove 6.300 - Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 68.172 70.656 Ostala rezervisanja 960 - Stanje na dan 31. decembra 110.311 98.586 Promene na rezervisanjima tokom 2007. godine bile su sledeće: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih Stanje na početku godine 27.930 27.930 Povećanja na teret bilansa uspeha (Napomena 8) 12.842 - Ukidanje rezervisanja (Napomena 7) (5.893) - Stanje na dan 31. decembra 34.879 27.930 Rezervisanja za sudske sporove Stanje na početku godine - - Povećanja na teret bilansa uspeha (Napomena 8) 6.300 8.145 Iskorišćena rezervisanja - (8.145) Stanje na dan 31. decembra 6.300 - Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi Stanje na početku godine 70.656 30.929 Povećanja na teret bilansa uspeha (Napomena 8) 190.431 70.656 Ukidanje rezervisanja (Napomena 7) (192.915) (30.929) Stanje na dan 31. decembra 68.172 70.656


32

25. OSTALE OBAVEZE I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Pasivna vremenska razgraničenja Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu: - u dinarima 2.178 577 - u stranoj valuti 133.289 144.059 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode: - u dinarima 11.499 - Razgraničeni prihodi po osnovu naknada na odobrene kredite i garancije: - u dinarima 119.403 80.729 Razgraničeni ostali prihodi: - u dinarima - 27 Ostala pasivna vremenska razgraničenja: - u dinarima 4.603 693 270.972 226.085 Ostale obaveze Subordinirane obaveze 2.230.391 3.610.300 Stanje na dan 31. decembra 2.501.363 3.836.385 Ostale obaveze za kamatu u stranoj valuti u iznosu od 29.422 hiljada dinara odnose na obaveze po subordiniranom kreditu, a obaveze po kamati za deviznu štednju stanovništva iznose 96.339 hiljada dinara. Razgraničeni prihodi po osnovu naknada po kreditima i garancijama odnose se na razgraničene naknade po kreditima prema periodu trajanja kredita i garancija i avala. Subordinirane obaveze u stranoj valuti odnose se na subordinirani krediti od akcionara u iznosu od 2.230.391 hiljada dinara. Kredit je odobren u januaru 2006. godine na rok od 8 godina, uz godišnju kamatnu stopu u visini tromesečnog EURIBORA uvećanog za 2,2%.


33

26. KAPITAL 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada

Akcijski kapital – obične akcije

6.099.895 2.375.974 Emisiona premija 1.523.079 - Statutarne rezerve 14.787 14.787 Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke 1.172.453 805.796 Nedostajući iznos rezervi iz dobiti (1.090.782) (724.125) Akumulirana dobit iz poslovanja 165.224 589.141 Gubitak prethodne godine (264.012) - Gubitak tekuće godine (1.215.402) (264.012) Stanje na dan 31. decembra 6.405.242 2.797.561 Akcijski kapital Banke formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija. Skupština akcionara Banke je na sednici održanoj 26. januara 2007. godine donela Odluku o povećanju osnovnog kapitala iz neraspoređene dobiti po godišnjem obračunu za 2005. godinu. Po navedenom osnovu sprovedena je XIX emisija akcija čime je osnovni kapital povećan za iznos od 423.917 hiljada dinara, izdavanjem 326.090 običnih akcija nominalne vrednosti 1.300 dinara po akciji. Na istoj sednici doneta je Odluka o distribuciji bez javne ponude običnih akcija XX emisije unapred poznatim kupcima radi povećanja osnovnog kapitala u iznosu od 1.072.500 hiljada dinara. Banka je distribuirala 825.000 komada akcija nominalne vrednosti 1.300 dinara. Akcije su prodate unapred poznatim kupcima po emisionoj ceni po 1.900 dinara, odnosno uz emisionu premiju u iznosu od 600 dinara po akciji. Na osnovu Odluke Skupštine akcionara od 30. novembra 2007. godine Banka je realizovala XXI emisiju akcija 27. decembra 2007. godine u ukupnom iznosu od 2.227.504 hiljada dinara tj. 1.713.465 komada akcija nominalne vrednosti 1.300 dinara. Akcije su prodate unapred poznatim kupcima po emisionoj ceni po 1.900 dinara, odnosno uz emisionu premiju u iznosu od 600 dinara po akciji. Akcijski kapital Ukupan broj odobrenih akcija Banke na dan 31. decembra 2007. godine iznosi 4.692.227 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300 (2006.: 1.827.672 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300). Upisani i uplaćeni kapital Banke na dan 31. decembra 2007. godine se sastoji od 4.692.227 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300 (2006.: 1.827.672 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300). Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan 31. decembra 2007. godine je sledeća:

Broj običnih

akcija Učešće Credit Agricole S.A. 4.394.351 93,65% Sopar Serbia 297.876 6,35% Ukupno 4.692.227 100,00%


34

26. KAPITAL (nastavak) Banka nema otkupljenih sostvenih akcija Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti forimirane su u skladu sa propisima za procenjene gubitke, rezerve za opšte bankarske rizike i druge rezerve iz raspodele dobitka, u skladu su sa statutom i drugim aktima Banke, Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke u iznosu od 1.172.453 hiljada dinara (2006.: 805.796 hiljada dinara) obračunate su kao razlika između ukupnih ispravki vrednosti i rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi i ukupne posebne rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa Odlukom o klasifikaciji Bilansne aktive i vanbilansnih stavki (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 57/2006) propisanom od strane Narodne banke Srbije. Na dan 31.decembra 2007. godine nedostajući iznos rezervisanja za potencijalne gubitke po bilansnoj i vanbilansnoj aktivi klasifikovanoj u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije iznosi 1.090.782 hiljada dinara (2006.: 724.125 hiljada dinara), 27. VANBILANSNE POZICIJE 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Poslovi u ime i za račun trećih lica 60.403 36.542 Garancije, jemstva, imovina za obezbeđenje obaveza i preuzete neopozive obaveze 9.944.374 5.760.425 Ostale vanbilansne pozicije 5 1.400.007 Stanje na dan 31. decembra 10.004.782 7.196.974 Poslovi u ime i za račun trećih lica: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Kratkoročna potraživanja 22.581 35.892 Dugoročna poraživanja 37.822 650 Stanje na dan 31. decembra 60.403 36.542 Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica najvećim delom se sastoje od kratkoročnih i dugoročnih kredita odobrenih stanovništvu iz sredstava primljenih od Fonda za razvoj poljoprivrede u iznosu od 21.732 hiljada dinara, dok se iznos od 37.381 hiljada dinara odnosi na sredstva primljena od Nacionalne korporacije za obezbeđenje stambenih kredita.


35

27. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak) Garancije i ostale preuzete i potencijalne obaveze 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Garancije, avali i akcepti menica Izdate plative garancije za otplatu kredita 1.055.111 645.652 Izdate druge plative garancije 1.330.499 - Činidbene garancije 708.782 719.735 Dati avali i akcepti menica 403.548 598.391 Nepokriveni akreditivi 463.684 245.227 Ukupno garancije, avali i akcepti menica 3.961.624 2.209.005 Preuzete neopozive obaveze 5.982.750 3.551.420 Stanje na dan 31. decembra 9.944.374 5.760.425 Preuzete neopozive obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogu jednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima, višenamenske okvirne kredite i ostale preuzete neopozive obaveze. Preuzete neopozive obaveze obično imaju fiksne datume kada ističu, ili druge odredbe u vezi isteka. Pošto preuzete neopozive obaveze mogu isteći pre povlačenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoren iznos ne predstavlja neophodno buduće gotovinske odlive, Banka prati ročnost preuzetih neopozivih obaveza po osnovu neiskorišćenih odobrenih kredita jer dugoročne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoročnih preuzetih obaveza. 28. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA Naknade članovima Izvršnog odbora, ostalom ključnom osoblju u 2007. godini su iznosile 119.497 hiljada dinara (2006.: 84.388 hiljada dinara). Poslovni odnosi sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem Banka ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem i sa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja, koji su bazirani na uobičajenim tržišnim uslovima. Stanja na kraju godine su prikazana u sledećoj tabeli: Stanje na dan 31. decembra Stanje na dan 31. decembra 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Minusi na tekućim računima, kreditne kartice, gotovinski i potrošački krediti 645 200 Ostali krediti - 537 Ostali plasmani i potraživanja 630 446 Ukupne ispravke vrednosti plasmana 6 - Depoziti 4.912 7.381


36

28. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak) Ostala povezana lica - fizička lica Potraživanja i obaveze prema ostalim povezanim licima u skladu sa članom 2 Zakona o bankama (Službeni glasnik RS, br. 107/2005) na dan 31. decembra 2007. godine prikazani su u sledećoj tabeli:

Stanje na dan 31.

decembra Stanje na dan 31.

decembra 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Minusi na tekućim računima. kreditne kartice, gotovinski i potrošački krediti 139.888 28.960 Stambeni krediti 163.239 - Ostali krediti 1 39.237 Ostali plasmani i potraživanja 143.868 16.742 Depoziti 147.392 123.781 Efekti transakcija sa povezanim licima – pravna lica Strane sa smatraju povezanim ako jedna strana ima mogućnost da kontroliše drugu stranu ili ima značajan uticaj preko drugih strana u donošenju finansijskih i operativnih odluka. Transakcije sa povezanim stranama su deo svakodnevnog poslovanja Banke. Lica povezana sa Bankom u skladu sa Osnovnim odredbama Zakona o bankama su: članovi bankarske grupe, članovi Upravnog i Izvršnog odbora i članovi njihovih porodica, zaposleni u Banci, lica sa učešćem u Banci i učešćem u licima koja su članovi bankarske grupe. Bankarske transakcije se obavljaju sa povezanim licima kao deo redovnog poslovanja Banke. Takođe, Banka ulazi u poslovne odnose sa licima koji imaju značajan uticaj na Banku i na koje Banka ima značajan uticaj. Sledeća tabela prikazuje stanja potraživanja i obaveza, kao i odgovarajuće prihode i rashode od kamata po osnovu poslovnih odnosa sa ostalim povezanim licima, zaključno sa datumom bilansa stanja:

Prihodi Rashodi Potraživanja Obaveze Finansijske

garancije RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Subjekti od značajnog uticaja na Banku 2007. 28.749 205.030 594.796 8.376.305 1.074.534 2006. 78.803 140.387 2.409.777 3.611.170 - Zavisna i pridružena pravna lica 2007. Credit Agricole S.A. Paris 25.888 192.278 56.469 7.750.960 1.074.534 Meridian Leasing d.o.o. Beograd 276 3.291 78.667 452.606 - Meridian Invest a.d. Beograd 1.750 2.340 12.148 4.189 - Credit Agricole Life - 9.461 516 168.550 - Zavisna i pridružena pravna lica 2006. Credit Agricole S.A. Paris 78.803 117.154 2.289.683 3.610.300 - Yuco hemija d.o.o. Bački jarak - 389 794 Meridian invest a.d. Beograd - 112 12.423 76 -


37

28. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak) Uslovi transakcija sa povezanim licima Prethodno navedena stanja potraživanja i obaveza kao i prihoda i rashoda iz poslovnih odnosa sa povezanim licima rezultat su uobičajenih poslovnih aktivnosti. Banka na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih tržišnih kamatnih stopa. 29. FER VREDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMENTA Rukovodstvo Banke smatra da su fer vrednosti finansijskih sredstava i obaveza Banke približno jednake njihovim knjigovodstvenim vrednostima. Sredstva za koja je fer vrednost aproksimativno jednaka knjigovodstvenoj vrednosti Za finansijska sredstva i finansijske obaveze koje su likvidne ili imaju kratak rok dospeća (do jedan mesec) pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti aproksimativno jednake njihovoj fer vrednosti. Ova pretpostavka se takođe odnosi na depozite po viđenju, štedne depozite bez roka dospeća i finansijske instrumente sa varijabilnim kamatnim stopama. Finansijski instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza sa fiksnom kamatnom stopom, koja se evidentiraju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnom priznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita sa fiksnom kamatom stopom, se bazira na diskontovanim novčanim tokovima koristeći preovlađujuće kamatne stope na tržištu novca za ugovore sa sličnim kreditnim rizikom i rokom dospeća. Finansijski instrumenti vrednovani po fer vrednosti Banka u svom portfoliu raspolaže hartijama od vrednosti raspoloživim za prodaju. Raspoložive hartije se ne kotiraju na finansijskom tržištu obzirom da Banka ima učešća u kapitalu u akcionarskim društvima čije se akcije ne kotiraju na Berzi. Banka ne namerava da otuđi ove hartije i njihova fer vrednost je jednaka knjigovodstvenoj vrednosti.


38

30. ANALIZA ROČNOSTI SREDSTAVA I OBAVEZA Sledeća tabela prikazuje analizu sredstava i obaveza Banke po ročnosti uzimajući u obzir ugovorenu ročnost:

Do tri dana

Od tri dana do

mesec dana

Od mesec do

tri meseca

Od tri mes. do godinu

dana Od jedne do

pet godina Više od pet

godina Ukupno

2007.

RSD hiljada RSD

hiljada RSD

hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaAKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3.226.082 - - - - - 3.226.082Depoziti kod centralne banke

i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod centralne banke 5.803.955 - - - - - 5.803.955

Potraživanja za kamatu i naknadu 74.524 - - - - - 74.524Plasmani bankama u zemlji 1.312.414 - 4.058 18.724 30.642 - 1.365.838Plasmani komitentima 1.041.384 2.138.703 4.305.404 4.350.391 6.367.335 388.844 18.592.061Hartije od vrednosti i drugi

plasmani kojima se trguje 428 - - - - - 428Ulaganja u hartije od

vrednosti koje se drže do prispeća - - - - - - -

Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju - - - - - 91.325 91.325

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - - -

Potraživanja za više plaćen porez na dobitak - - 7.893 - - - 7.893

Nematerijalna ulaganja - - - - - 95.458 95.458Investicione nekretnine - - - - - 27.194 27.194Osnovna sredstva - - - - - 1.985.185 1.985.185Ostala sredstva i AVR 614.636 - - 11.451 - - 626.087Odložena poreska sredstva - - - - - 208.754 208.754Ukupna aktiva 12.073.423 2.138.703 4.317.355 4.380.566 6.397.977 2.796.760 32.104.784 OBAVEZE Obaveze prema bankama u zemlji 1.249.299 242.309 - 39.576 272.219 - 1.803.403Obaveze prema komitentima 9.097.304 1.444.168 861.090 8.411.997 1.250.264 21.064.823Obaveze za kamate i naknade 8.684 - - - - - 8.684Obaveze po osnovu hartija od

vrednosti - - - - - - -Obaveze iz dobitka - - - - - - -Obaveze po osnovu tekućeg

poreza na dobitak - - - - - - -Obaveze po osnovu stalnih

sredstava namenjenih prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - - -

Ostale obaveze iz poslovanja 70.650 51.643 83.665 - - 205.958Rezervisanja - - 5.150 6.820 98.341 - 110.311Ostale obaveze i PVR 13.118 - 26.236 231.618 - 2.230.391 2.501.363Odložene poreske obaveze - - - - 5.000 5.000Ukupne obaveze 10.439.055 1.686.477 944.119 8.773.676 1.620.824 2.235.391 25.699.542 Razlika na dan 31. 12. 2007. 1.634.368 452.226 3.373.236 (4.393.110) 4.777.153 561.369 6.405.242


39

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM 31.1. Uvod Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Banci, je u svom domenu, odgovoran za izloženost riziku. Banka je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku. Banka je takođe izložena i uticaju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja. Struktura upravljanja rizikom Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka je uspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika. Upravni odbor i Izvršni odbor Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima. Odbor za reviziju Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci. Odbor za upravljanje rizicima Odbor za upravljanje rizicima ima sveobuhvatnu odgovornost za razvoj strategije upravljanja rizicima i implementaciju principa, okvira, politika i limita. Odbor je odgovoran za fundamentalne nalaze po pitanju rizika kao i za upravljanje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik. Sektor za upravljanje rizicima Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik, čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole. Odeljenje kontrole rizika Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitima definisanim u Banci. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošću za nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizika koji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ova jedinica takođe obezbeđuje kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovorno za upravljanje aktivom i obavezama Banke kao i sveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost Banke. Interna revizija Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, koja ispituje adekvatnost procedura, kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima i preporukama.


40

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.1. Uvod (nastavak) Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražava i očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnim okolnostima i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkim modelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Banka takođe koristi metod najgorih scenarija koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode. Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika i aktivnostima. Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru, Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnu izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racija likvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Banke kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki vrednosti plasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Banka izložena. Za svaki nivo u Banci sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sve poslovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama. Dnevni izveštaj o iskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznom riziku, kao i druge značajne informacije se dostavljaju svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Banke. Prekomerna koncentracija rizika Koncentracija nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promene koje pogađaju određenu industriju ili geografsko područje. Kako bi izbegla prekomernu koncentraciju rizika, politike i procedure Banke sadrže specifične smernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolia. Shodno tome, Banka kontroliše i upravlja identifikovanim koncentracijama kreditnog rizika. 31.2. Politike upravljanja rizicima Kreditni rizik Kreditni rizik predstavlja rizik da pojedina potraživanja Banke neće biti potpuno naplaćena pod uslovima pod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili nespremnost dužnika, da izmiri svoje obaveze u skladu sa odredbama ugovora. Pod dužnikom se smatra svako pravno ili fizičko lice koje ima bilansnu i/ili vanbilansnu obavezu prema Banci. Jednim dužnikom smatraju se sva povezana lica u smislu člana 2 Zakona o bankama.


41

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Kreditni rizik (nastavak) Proces upravljanja kreditnim rizikom zasniva se na primeni opštih principa:

1) Primena konzistentnog pristupa i jedinstvenih standarda u procesu donošenja odluka o plasmanima Banke; 2) Banka utvrđuje limit ukupne izloženosti prema jednom dužniku, gde se pod jednim dužnikom podrazumeva i

grupa povezanih lica u skladu sa odredbama Zakona o bankama; 3) Banka prati i upravlja nivoom ukupne izloženosti dužnika u skladu sa usvojenom kreditnom politikom Banke; 4) Sve pojedinačne odluke o plasmanima kao i sve materijalno značajne izmene zaključenih ugovora isključivo

odobrava nadležni organ; 5) Nadležnost pojedinca u procesu odlučivanja o plasmanima Banke, utvrđena je u skladu sa njihovom

kvalifikacijom, stručnošću i iskustvom, a što je predmet periodične provere. Ključni element umanjenja kreditnog rizika su interni kriterijumi kreditnog rangiranja razvijeni od strane Banke. Ovi kriterijumi osim što su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, usklađeni su i sa standardima i kriterijumima Credit Agricole grupe. Metodologija kreditne procene dužnika se zasniva na analizi: 1) finansijskih izveštaja klijenata iz prethodnog perioda (do 3 godine); 2) sadašnjih i budućih planova i očekivanja u poslovanju klijenta; 3) kreditne istorije klijenta; 4) kvalitetu sredstava obezbeđenja; 5) nefinansijkih parametara klijenata (organizacione strukture klijenta, kvaliteta menadžmenta klijenta, konkurentne sposobnosti i imidža klijenta itd.); kvalitetu i broju jemaca plataca koji garantuju vraćanje kredita, itd. i to prvo prilikom pregleda i analize zahteva za odobravanje kredita, a kasnije i prilikom praćenja i vraćanja kredita. Svi jemci-platci po svakom potraživanju Banke, prolaze isti proces procene kreditne sposobnosti kao i osnovni dužnik. Banka redovno prati kvalitet svog kreditnog portfolija, dnevno za klijente koji imaju problema sa likvidnosti i mesečno za kompletan kreditni portfolio. Proces automatizacije funkcije praćenja i upravljanja svim svojim potraživanjima započet 2005. godine obezbedio je značajno povećanje efikasnosti i ekonomičnosti procesa upravljanja kreditnim rizicima Banke čime je stvorena pretpostavka za brže uvođenje Basel II standarda kao i mogućnost izračunavanja, procenjivanja verovatnih novčanih tokova po granama delatnosti i regionima. U skladu sa odlukom o upravljanju rizicima NBS, u Banci su formirane organizacione jedinice za zaštitu od rizika kao i odeljenje za podršku korisnicima koje je zaduženo da obaveštava klijente o njihovim obavezama prema Banci, tekućim dospećima, mogućim kašnjenjima i otvorenim pitanjima. Ovo odeljenje sprovodi i postupak prinudne naplate u slučaju ne ispunjavanja obaveza klijenta u skladu sa ugovorenim rokovima i dostavlja podatke advokatskoj kancelariji koja pokreće dalje pravne radnje u cilju naplate. Izloženost Banke prema pojedinačnom dužniku je iznad propisanog nivoa kod jednog komitenta, odnosno 12,75% neto izloženosti (Mioni d.o.o., plativa garancija u iznosu od 911 miliona dinara). Ukupna izloženost prema velikim dužnicima je ispod propisanog limita. U 2007. godini analiza praćenja kreditnog rizika Banke je pokazala da je postojeća primenjena metodologija praćenja kreditnog rizika bila na zadovoljavajućem nivou, tako da su zadovoljeni svi ciljevi politike kreditnog rizika. Osnivanjem institucije keditnog biroa za pravna lica u prethodnoj godini je, zajedno sa već postojećim Kreditnim biroom za fizička lica, Registrom imalaca računa, Registrom pravnih lica, Registrom pokretne zaloge, Registrom nepokretnosti doprinelo daljem smanjenju kreditnog rizika Banke.


42

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Rizici srodni kreditnom riziku Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama. Maksimalna izloženost kreditnom riziku ne uzimajući u obzir kolateral ili bilo koje sredstvo obezbeđenja Sledeća tabela pokazuje maksimalnu izloženost kreditnom riziku pozicija bilansa stanja. Maksimalna izloženost je prikazana u bruto iznosu, ne uzimajući u obzir ispravke vrednosti plasmana i efekte smanjenja rizika putem kolaterala ili drugih instrumenata zaštite od rizika: Maksimalna bruto izloženost 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Gotovina i gotovinski ekvivalenti (osim gotovine u blagajni)

2.340.365 690.200

Depoziti kod Centralne banke i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Centralne banke

5.803.955 6.156.612

Potraživanja za kamatu i naknadu 91.969 16.548 Plasmani bankama u zemlji 1.365.838 76.330 Plasmani komitentima 19.561.413 12.355.504 Hartije od vrednosti i drugi plasmani kojima se trguje 428 426 Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

91.325 12.536

Ostala sredstva 632.535 89.930 Ukupno 29.887.828 19.398.086

Potencijalne obaveze

3.961.624 2.209.005 Preuzete neopozive obaveze 5.982.750 3.551.420 Ukupno finansijske garancije 9.944.374 5.760.425 Ukupna izloženost kreditnom riziku

39.832.202 25.158.511

Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku Koncentracijom rizika se upravlja postavljanjem limita u odnosu na pojedinačne komitente, geografska područja i industrije. Maksimalna kreditna izloženost prema nekom klijentu ili grupi povezanih komitenata na 31. decembar 2007. godine je iznosila 911.216 hiljada dinara (2006.: 701.042 hiljada dinara), ne uzimajući u obzir odbitne stavke (sredstva obezbeđenja ili ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika), odnosno neto 906.660 hiljada dinara (2006.: 649.073 hiljada dinara ) uzimajući u obzir sredstva obezbeđenja.


43

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku (nastavak) Najznačajnija finansijska sredstva Banke, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, mogu se analizirati kroz sledeća geografska područja:

Računi kod NBS, drugih banaka i ostali plasmani

bankama Plasmani

komitentima

Učešća u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate, naknade i

ostala sredstva

Preuzete i potencijalne

obaveze Ukupno 2007. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Srbija 9.453.689 19.561.413 91.753 724.504 9.944.374 39.775.733 - Beograd 7.652.347 6.036.893 91.753 305.038 6.034.257 20.120.286 - Vojvodina 1.801.342 8.283.007 - 238.657 2.218.945 12.541.951 - ostatak Srbije - 5.241.513 - 180.809 1.691.172 7.113.496 Evropska unija 56.469 - - - - 56.469

Ukupno 9.510.158 19.561.413 91.753 724.504 9.944.374 39.832.202

Računi kod NBS, drugih banaka i ostali plasmani

bankama Plasmani

komitentima

Učešća u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate, naknade i

ostala sredstva

Preuzete i potencijalne

obaveze Ukupno 2006. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Srbija 6.852.618 9.940.328 12.962 106.478 5.760.425 22.672.811 - Beograd 6.332.546 2.591.419 12.962 19.518 2.408.106 11.364.551 - Vojvodina 520.072 4.455.218 - 33.767 2.578.417 7.587.474 - ostatak Srbije - 2.893.691 - 53.193 773.902 3.720.786 Evropska unija 70.524 2.415.176 - - - 2.485.700

Ukupno 6.923.142 12.355.504 12.962 106.478 5.760.425 25.158.511 Analiza finansijskih sredstava Banke po industrijskim sektorima pre i nakon uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika je prikazana u sledećoj tabeli:

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost 2007. 2007. 2006. 2006. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Stanovništvo 8.265.018 5.189.906 2.741.928 1.886.688. Prerađivačka industrija 5.947.597 3.343.223 4.283.028 1.877.885 Trgovina 8.336.503 5.327.137 2.352.038 1.491.564 Rudarstvo i energetika 811.639 523.355 710.685 365.833 Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 361.937 166.967 404.430 200.022 Građevinarstvo 2.429.820 1.139.148 2.313.749 710.299 Saobraćaj i veze 1.631.307 1.009.204 1.207.261 712.426 Usluge, turizam i ugostiteljstvo 179.122 114.928 135.088 80.544 Ostale komunalne,društvene i lične uslužne delatnosti 178.299 92.448 321.554 129.168 Ostalo 11.690.960 9.728.559 10.688.750 9.086.948

Ukupno 39.832.202 26.634.875 25.158.511 16.541.377


44

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Osnovni tipovi kolaterala su sledeći: • za komercijalne kredite: zaloga na nekretninama, zalihama i potraživanjima, • za plasmane stanovništvu: hipoteke na sopstvenim stanovima

Banka takođe koristi garancije od matičnih pravnih lica za kreditiranje zavisnih pravnih lica. Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima, Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana. U skladu sa politikama Banke preuzeta sredstva obezbeđenja se prodaju u uobičajenom toku poslovanja. Na taj način se umanjuju ili izmiruju iznosi nenaplaćenih potraživanja od komitenata. Uobičajeno, Banka ne koristi u poslovne svrhe imovinu koju je stekla putem naplate potraživanja. Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po tipovima sredstava koji se nalaze u bilansu stanja, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke:

Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepen

kvaliteta 2007.

Standardni stepen

kvaliteta 2007.

Substandardni stepen

kvaliteta 2007.

Dospeli ili pojedinačno obezvređeni

2007. Ukupno 2007. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Plasmani bankama 1.365.838 - - - 1.365.838 Plasmani komitentima: - Korporativni plasmani 3.118.520 1.176.813 1.396.739 2.461.652 8.153.724 - Plasmani malim i srednjim preduzećima 2.954.792 994.270 63.929 1.028.953 5.041.944 - Hipotekarni krediti stanovništvu 433.063 7.861 - 15 440.939 - Ostali plasmani stanovništvu 4.522.862 279.123 20.430 848.313 5.670.728 Ostalo 67.668 177.080 - 9.330 254.078 11.096.905 2.635.147 1.481.098 4.348.263 19.561.413 - Hartije od vrednosti koje se ne kotiraju na finansijskim tržištima 91.753 - - - 91.753 Ukupno 12.554.496 2.635.147 1.481.098 4.348.263 21.019.004 Banka je 16. jula 2007. godine primila deviznu garanciju od CALYON- Pariz u iznosu od 10 miliona EUR-a. Garancija služi kao osiguranje kredita za JT International a.d. Senta. Garancija je izdata na rok od godinu dana.


45

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika (nastavak) Starosna analiza kredita i plasmana bankama i komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni: Do 30 dana Od 31 do 60 dana Od 61 do 90 dana Više od 91 dana Ukupno 2007. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Plasmani bankama Plasmani komitentima: - Koporativni plasmani 716.568 1.672 - 4.314 722.554 - Plasmani malim i srednjim preduzećima 327.323 5.770 1.055 676 334.824 - Hipotekarni krediti stanovništvu 20.784 - - - 20.784 - Ostali plasmani stanovništvu 2.144.442 3.577 44 250 2.148.313 - Ostalo 36 32 - - 68 Ukupno 3.209.153 11.051 1.099 5.240 3.226.543 Ukupna fer vrednost kolaterala koji se odnose na bruto plasmane komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni iznosi 1.009.306 hiljada dinara na dan 31. decembra 2007. godine (2006.: nije bilo neobezvređenih plasmana ). Procena obezvređenja

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u sevisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 30 dana, uočene slabosti u tokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa, individualnom i grupnom. Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti Banka određuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman. Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja u slučaju nastanka finansijskih poteškoća, vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne finansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja se vrši na svaki datum bilansa stanja, osim u slučajevima kada nepredvidive okolnosti zahtevaju mnogo veću pažnju i češću procenu. Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni (uključujući kreditne kartice, stambene kredite kao i neobezbeđene pozajmice date komitentima), kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši svakog datuma bilansa stanja i tom prilikom se analizira svaki poseban kreditni portfolio, koji predstavlja specifičnu grupu kredita i plasmana sa sličnim karakteristikama.


46

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Grupno procenjivanje ispravke vrednosti (nastavak) Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom portfoliu Banke i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju uzimajući u obzir sledeće informacije: istorijski poznate gubitke nastale na nivou kreditnog portfolia, važeće ekonomske uslove, kao i približno kašnjenje od trenutka kada je gubitak nastao do trenutka kada se identifikuje potreba za individualnom procenom obezvređenja, do trenutka kada će obezvređeno sredstvo biti naplaćeno ili povraćeno. Obezvređenje finansijskih garancija i akreditiva se procenjuje i rezervisanje se izdvaja na sličan način kao i kod kredita. 31.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima Rizik likvidnosti je rizik da Banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze. Da bi se smanjio ili ograničio ovaj rizik, rukovodstvo Banke nastoji da diversifikuje svoje izvore finansiranja, da upravlja aktivom razmatrajući njenu likvidnost, i da prati buduće novčane tokove i dnevnu likvidnost Banke. To uključuje procenu očekivanih novčanih tokova i postojanje visoko rangiranih sredstava obezbeđenja koja mogu biti korišćena za osiguranje dodatnih finansijskih sredstava, ukoliko se to zahteva. Banka održava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti i diversifikovanih sredstava koja mogu lako da se konvertuju u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke. Banka ima na raspolaganju i kreditne linije koje svakog trenutka može iskoristiti, za potrebe održanja likvidnosti. Banka takođe održava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve, u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraživanja u postupku realizacije, neopozive kreditne linije odobrene Banci, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana. Prethodno pomenuti pokazatelj tokom godine bio je sledeći: 2007. 2006. Prosek tokom perioda Najviši 5,94 % 6,03 % Najniži 1,41 % 3,58 % Rizik likvidnosti je rizik da Banka neće moći da servisira svoje obaveze u adekvatnom roku i sa prihvatljivim nivoom troškova finansiranja. Rizik likvidnosti proizilazi iz neusklađenosti novčanih priliva i odliva (rizik strukturne likvidnosti), odnosno nemogućnosti prodaje/konvertovanja finansijskih instrumenata/aktive u novčani oblik, u prihvatljivom roku i po adekvatnoj ceni (rizik likvidnosti finansijskih instrumenata). Banka na dnevnoj osnovi mora da, bez ograničenja, obezbedi dostupnost novčanih sredstava po osnovu tekućih računa i dospelih depozita klijenata kao i povlačenja kredita. Banka ne ograničava raspoloživost novčanih sredstava da bi uredno servisirala finansijske potrebe svojih klijenata. Rukovodstvo Banke smatra da se minimalni nivo reinvestiranja dospelih sredstava može sa sigurnošću predvideti. Obezbeđenje usaglašenosti, odnosno kontrolisane neusaglašenosti ročne strukture aktive i pasive Banke je od fundamentalnog značaja za rukovodstvo Banke u procesu upravljanja rizikom likvidnosti. Za banke nije uobičajeno da postoji potpuna ročna usklađenost, budući da neusaglašena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali u isto vreme povećava i rizik od gubitka.


47

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) U skladu sa politikom upravljanja likvidnošću Banke, propisani su način, dinamika i odgovornosti merenja istog, određivanje limita, kao i izveštavanje o izloženosti riziku likvidnosti, sve u cilju njegovog smanjenja na najmanju moguću meru. Jedan od ključnih prioriteta Banke je da osigura da se sve dospele obaveze izmiruju na vreme i da u isto vreme u potpunosti ispunjava regulativu koju propisuje centralna banka. S tim u vezi Banka je obezbedila adekvatan sistem za praćenje i planiranje likvidnosti koji omogućava efikasno upravljanje imovinom i obavezama sa gledišta finansijskih tokova, novčanih tokova i s gledišta njihove koncentracije, a s ciljem usklađivanja novčanih priliva i odliva. Planiranje likvidnosti podrazumeva procenu budućih potreba za likvidnim sredstvima imajući u vidu anticipaciju promena u ekonomskim, političkim i zakonskim uslovima poslovanja. Takvo planiranje podrazumeva izradu različitih strategija upravljanja imovinom i obavezama kako bi se osigurale potrebe Banke za novčanim prilivima. U 2007. godini Banka je u potpunosti ispoštovala zakonsku regulativu Narodne banke Srbije koja se odnosi na likvidnost. Obavezna rezerva i na dinarske i na devizne izvore, kao i pokazatelji likvidnost su održavani prema propisima utvrđenim od strane NBS. Pored toga, u 2007. godini Banka je imala mnogo aktivniju ulogu na novčanom tržištu nego prethodnih godina, pojavljujući se kao maker na istom, odnosno konstantno kotirajući ponudu (BID) i tražnju (ASK). Analiza finansijskih obaveza prema dospeću Sledeća tabela prikazuje finansijske obaveze Banke prema roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2007. godine i zasnovana je na ugovorenim iznosima otplate. Banka očekuje da većina deponenata neće zahtevati isplatu depozita na dan dospeća utvrđenim ugovorom, dok sledeća tabela ne reflektuje očekivane gotovinske tokove na osnovu istorijskih iskustava Banke o zadržavanju depozita.

Ukupno Po viđenju

Do 3 meseca

Od 3 do 12 meseci

Od 1 do 5 godina

Preko 5 godina 2007.

RSD

hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD

hiljada RSD hiljada Obaveze prema Bankama 473.971 1.017.637 39.576 272.219 - 1.803.403 Obaveze prema Komitentima 5.518.108 5.884.454 8.411.997 1.250.264 - 21.064.823 Obaveze za kamate i naknade - 8.684 - - - 8.684 Subordinirane obaveze - - - - 2.230.391 2.230.391 Ostale obaveze - 70.650 135.308 - - 205.958 Ukupno 5.992.079 6.981.425 8.586.881 1.522.483 2.230.391 25.313.259 Sledeća tabela pokazuje potencijalne i preuzete neopozive obaveze Banke prema ugovorenim rokovima dospeća:

Po viđenju Do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5 godina

Ukupno 2007.

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD

hiljada RSD hiljada Potencijalne obaveze - 239.849 2.984.140 531.805 205.830 3.961.624 Preuzete neopozive obaveze 5.982.750 - - - - 5.982.750 Ukupno 5.982.750 239.849 2.984.140 531.805 205.830 9.944.374 Banka očekuje da neće sve potencijalne i preuzete neopozive obaveze biti povučene pre njihovog isteka roka dospeća.


48

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.4. Tržišni rizik Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost ili očekivani budući gotovinski tokovi finansijskih instrumenata fluktuirati, usled promena tržišnih varijabli kao što su kamatne stope i devizni kursevi. Banka nije izložena riziku promene cena instrumenata kapitala i cena robe. Osim koncentracije tržišnog rizika stranih valuta, Banka nema značajnu koncentraciju tržišnog rizika kod ostalih pozicija. Rizik promene kamatnih stopa Rizik promene kamatnih stopa javlja se usled mogućnosti da promene u kamatnim stopama mogu uticati na buduće novčane tokove ili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Banke je utvrdio limite kamatnih stopa za definisane vremenske periode. Bilansne pozicije se prate na dnevnoj bazi da bi se osiguralo da su bilansne pozicije u skladu sa utvrđenim limitima. Rizik kamatne stope utvrđuje se kao stepen izloženosti bilansnih pozicija Banke negativnom efektu promena kamatnih stopa na tržištu, posmatrano sa aspekta uticaja na: tekuću finansijsku poziciju Banke (primarno, neto finansijski rezultat) i adekvatnost nivoa kapitala Banke. Svrha upravljanja rizikom kamatne stope, kao segmentom menadžmenta aktive i pasive, je da odredi optimalnu kamatnu stopu, a samim tim i prihod Banke, uzimajući u obzir uslove na tržištu i konkurentno okruženje, a da istovremeno kamatnu stopu usklađuje sa bančinom aktivom i pasivom. S obzirom na ovaj cilj, veoma je bitno da se proceni osetljivost prihoda prema naglim promenama kamatne stope na tržištu. U cilje zaštite izloženosti riziku kamatne stope, Banka ugovora varijabilnu kamatnu stopu, usklađuje strukturu kamatonosne aktive i obaveza na koje se plaća kamata i koristi druga sredstva upravljanja rizikom kamatnih stopa. Na kretanje kamatnih stopa u 2007. godini nastavio se uticaj iz prethodne godine, koji je, s jedne strane vodio smanjenju kamatnih stopa zbog priliva ino kapitala, a s druge strane povećanju kamatnih stopa zbog mera Centralne banke koje su imale prevashodni uticaj na izdvajanje obavezne rezerve i ograničavanje plasmana fizičkim licima. U takvim uslovima Banka je u veoma kratkim intervalima pratila uticaj kamatnih stopa na plasmane i izvore težeći ostvarenju profitabilnosti uz istovremeno održavanje konkurentnosti na domaćem tržištu. Banka upravlja kamatnim rizikom tako što: a) adekvatno utvrđuje nivo kamatne marže, odnosno usklađuje visinu kamatnih stopa na pozicijama kamatno osetljive aktive i pasive, uz istu ročnost i vremenski interval u okviru koga se ponovo utvrđuje visina kamatne stope; i/ili b) obezbeđuje ročnu usklađenost kamatno osetljive aktive i pasive (kada je utvrđena fiksna kamatna stopa) odnosno usklađuje rok (vremenski interval za ponovno utvrđivanje kamatnih stopa u slučaju kada se primenjuje promenljiva kamatna stopa). Pregled izloženosti Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2007. godine pripremljen je u skladu sa praksom Banke da, iako ugovara pravo promene ugovorenih kamatnih stopa na plasmane klijentima, osim kod kredita kod kojih je ugovorena kamatna stopa u EURIBOR-u, ovo pravo ne koristi pre ugovorenog roka dospeća odnosno pre zaključenja novog ugovora:


49

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.4. Tržišni rizik (nastavak) Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2007. godine, Sredstva i obaveze su prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji.

Do mesec dana Od mesec do

tri meseca Od tri do šest

meseci

Od šest meseci do

godinu dana Preko jedne

godine Nekama-tonosno Ukupno

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaAKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2.340.368 - - - - 885.714 3.226.082Depoziti kod centralne banke i hartije

od vrednosti koje se mogu refinansirati kod centralne banke - - - - - 5.803.955 5.803.955

Potraživanja za kamatu i naknadu 74.524 - - - - - 74.524Plasmani bankama u zemlji 1.285.711 4.058 - 18.724 34.630 22.715 1.365.838Plasmani komitentima 3.180.086 4.305.404 2.300.000 2.050.391 6.756.180 - 18.592.061Hartije od vrednosti i drugi plasmani

kojima se trguje - - - - - 428 428Ulaganja u hartije od vrednosti koje

se drže do prispeća - - - - - - -Učešća u kapitalu i ostale hartije od

vrednosti raspoložive za prodaju - - - - - 91.325 91.325Stalna sredstva namenjena prodaji i

sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - - -

Potraživanja za više plaćen porez na dobitak - - - - - 7.893 7.893

Nematerijalna ulaganja - - - - - 95.458 95.458Investicione nekretnine - - - - - 27.194 27.194Osnovna sredstva - - - - - 1.985.185 1.985.185Ostala sredstva i aktivna vremenska

razgraničenja - - - - - 626.087 626.087Odložena poreska sredstva - - - - - 208.754 208.754Ukupna aktiva 6.880.689 4.309.462 2.300.000 2.069.115 6.790.810 9.754.708 32.104.784 OBAVEZE Obaveze prema bankama u zemlji 1.206.741 242.309 - - 272.219 82.134 1.803.403Obaveze prema komitentima 6.363.081 3.861.090 4.211.700 4.200.907 1.250.264 1.177.781 21.064.823Obaveze za kamate i naknade 5.827 - - - - 2.857 8.684Obaveze po osnovu hartija od

vrednosti - - - - - - -Obaveze iz dobitka - - - - - - -Obaveze po osnovu tekućeg poreza

na dobitak - - - - - - -Obaveze po osnovu stalnih sredstava

namenjenih prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - - -

Ostale obaveze iz poslovanja - - - - - 205.958 205.958Rezervisanja - - - - - 110.311 110.311Ostale obaveze i pasivna vremenska

razgraničenja - - - - 2.230.391 270.972 2.501.363Odložene poreske obaveze - - - - - 5.000 5.000Ukupne obaveze 7.575.649 4.103.399 4.211.700 4.200.907 3.752.874 1.855.013 25.699.542Neto izloženost kamatnom riziku

na dan 31. decembra 2007. (694.960) 206.063 (1.911.700) (2.131.792) 3.037.936 7.899.695 6.405.242

Na dan 31.decembra 2006. Ukupna sredstva 5.826.168 827.252 686.891 1.808.282 4.872.367 8.515.169 22.536.129Ukupne obaveze 5.969.110 1.589.869 1.965.971 4.977.410 4.533.022 2.797.561 21.832.943 Neto izloženost kamatnom riziku (142.942) (762.617) (1.279.080) (3.169.128) 339.345 5.717.608 703.186


50

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.4. Tržišni rizik (nastavak) Devizni rizik Devizni rizik predstavlja tržišni rizik, koji se javlja kao rizik od gubitka po otvorenim pozicijama koji proizilazi iz fluktuacije deviznog kursa i posledično promene vrednosti dinara u odnosu na valute u kojima Banka ima plasmane i obaveze. Izlaganje riziku dovodi do porasta pozitivnih i negativnih kursnih razlika koje se evidentiraju u bilansu uspeha. Banka upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu sa očekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Banka mora biti pre svega svesna njegovog postojanja, ustanoviti adekvatne metode za njegovo praćenje i merenje, interno utvrditi nivo prihvatljivog rizika (koji, naravno, mora biti u granicama nivoa koji propisuje regulativa), ustanoviti alate za upravljanje rizikom i zaštitu od neprihvatljivih deviznih pozicija. Tokom 2007. godine Banka je imala veoma aktivnu ulogu na domaćem međubankarskom deviznom tržištu i koristila upravo mogućnosti tog tržišta za efikasno upravljanje svojom deviznom pozicijom. Kako bi se smanjio negativni uticaj oscilacije kursa na strukturu devizne aktive i pasive, Banka je dnevno pratila i merila devizni rizik i vršila “skverovanje” devizne pozicije. U sledećoj tabeli prikazana je neto devizna pozicija sredstava i obaveza Banke: (u hiljadama dinara)

OstaleNa dan 31. decembra 2007. godine EUR USD valute

Ukupno devizni

podbilans Dinarski

podbilans UkupnoAKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 289.718 24.536 53.499 367.753 2.858.329 3.226.082Depoziti kod NBS i kratkoročne HOV koje se mogu refinansirati kod NBS 5.794.451 9.504 - 5.803.955 - 5.803.955Potraživanja za kamatu i naknadu - - - - 74.524 74.524Plasmani bankama 146.252 145.062 33.490 324.804 1.041.034 1.365.838Plasmani komitentima 13.797.879 - - 13.797.879 4.794.182 18.592.061Hartije od vrednosti i drugi plasmani kojima se trguje - - - - 428 428Ulaganja u HOV koje se drže do dospeća - - - - - -Učešća u kapitalu - - - - 91.325 91.325Nematerijalna ulaganja - - - - 95.458 95.458Investicione nekretnine - - - - 27.194 27.194Potraživanja za više plaćeni porez na dobitak - - - - 7.893 7.893Osnovna sredstva - - - - 1.985.185 1.985.185Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja 45.046 28 4 45.078 581.009 626.087Odložena poreska sredstva - - - - 208.754 208.754 UKUPNO AKTIVA 20.073.346 179.130 86.993 20.339.469 11.765.315 32.104.784 PASIVA Obaveze prema bankama 1.280.558 203 55 1.280.816 522.587 1.803.403Obaveze prema komitentima 16.714.164 217.961 83.514 17.015.639 4.049.184 21.064.823Obaveze za kamate i naknade - - - - 8.684 8.684Ostale obaveze iz poslovanja 12.259 - - 12.259 193.699 205.958Rezervisanje - - - - 110.311 110.311Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja 2.361.563 1.299 166 2.363.028 138.335 2.501.363Odložene poreske obaveze - - - - 5.000 5.000Kapital - - - - 6.405.242 6.405.242UKUPNO PASIVA 20.368.544 219.463 83.735 20.671.742 11.433.042 32.104.784 Neto devizna pozicija Na dan 31. decembar 2007. g. (295.198) (40.333) 3.258 (332.273) 332.273 -Na dan 31. decembar 2006. g. (407.534) (189.471) (23.970) (620.975) 620.975 -


51

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.4. Tržišni rizik (nastavak) Operativni rizik Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka, pronevera ili spoljnih događaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu, operativni rizik može da naruši ugled banke, može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka, Banka ne može očekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike, Banka je u mogućnosti da upravlja ovim ricima. Kontrola uključuje efektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i proces nadgledanja, uključujući i internu reviziju. 32. UPRAVLJANJE KAPITALOM Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanog u bilansu stanja su:

• da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije, • da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i koristi

drugim zainteresovanim stranama, • da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama Republike Srbije je propisano da banke moraju da održavaju minimalni iznos kapitala od dinarske protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 86/2007) i Odlukom o adekvatnosti kapitala(Službeni glasnik Republike Srbije, broj 56/2007). Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskom uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. U cilju da održi ili prilagodi strukturu kapitala, Banka može korigovati iznos dividendi koji plaća akcionarima, povraćaj kapitala akcionarima ili emitovati odgovarajuće hartije od vrednosti. Nije bilo promena u ciljevima, politikama i procesima u odnosu na prethodnu godinu. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, definisanom od strane Narodne banke Srbije (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 56/2007) utvrđuje se način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Osnovni kapital Banke definisan je pomenutom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Banke. Sledeća tabela prikazuje obračunate iznose osnovnog, dopunskog kapitala i ukupnog kapitala Banke, kao i obračuna adekvatnosti kapitala. 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Osnovni kapital 6.048.103 2.384.169 Dopunski kapital 2.230.391 1.192.084 Ukupan osnovni i dopunski kapital 8.278.494 3.576.253 Odbitne stavke od kapitala 1.182.108 817.880 Kapital 7.096.386 2.758.373 Ukupna rizična bilansna aktiva 16.542.650 9.401.590 Ukupna rizična vanbilansna aktiva 4.118.466 1.303.225 Ukupna otvorena devizna pozicija 953.385 1.030.226 Ukupna rizična aktiva 21.614.501 11.735.041 Adekvatnost kapitala na dan 31. decembra 32,83% 23,51%


52

32. UPRAVLJANJE KAPITALOM (nastavak) Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 86/2007). Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2007. godine bili su sledeći:

Pokazatelj poslovanja Propisana

vrednost Ostvarena

vrednost Ulaganje banke maks. 60% 27,97% Izloženost prema licima povezanim s bankom maks. 20% 6,30% Zbir velikih izloženosti banke maks. 400% 19,08% Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti: – u prvom mesecu izveštajnog perioda min. 1,00 1,41% – u drugom mesecu izveštajnog perioda min. 1,00 1,65% – u trećem mesecu izveštajnog perioda min. 1,00 1,85% Pokazatelj deviznog rizika maks. 30% 13,43% Izloženost banke prema grupi povezanih lica 25% - Bruto plasmani stanovništvu 150% 81,97% Izloženost banke prema licu povezanim sa bankom 5% 0,01% Ulaganja banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru 10% - Banka na dan 31. decembra 2006. godine nije imala usaglašen pokazatelj deviznog rizika i ulaganja banke. Banka je usaglasila pokazatelj deviznog rizika 31. marta , a pokazatelj ulaganja 30. juna 2007. godine. Na dan 31. decembra 2007 godine banka ima usaglašene sve pokazatelje poslovanja. 33. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA Banka nije imala značajnijih događaja nakon datuma Bilansa stanja koji bi materijalno uticali na finansijske izveštaje. 34. DEVIZNI KURSEVI Devizni kurs utvrđen na međubankarskom sastanku deviznog tržišta primenjen na preračun pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2007. i 2006. godine za date valute iznosi: Valuta 31.12.2007. 31.12.2006. EUR 79,2362 79,0000 CHF 47,8422 49,1569 USD 53,7267 59,9757 Na dan 31. decembra 2007. godine plasmani klijentima sa ugovorenom valutnom klauzulom preračunati su u dinare po kursevima u rasponu od 77,4675 - 87,2823 dinara za jedan evro u zavisnosti od vrste ugovorene devizne klauzule. Ovako nastali pozitivni i negativni efekti ugovorene zaštite od rizika iskazani su u bilansu uspeha Banke u okviru prihoda/rashoda od promene vrednosti plasmana.

G

Pismo o prezentaciji finansijskih izveštaja

meridian bank credit agricole group a.d. novi sad izvestaji/2007/finansijski...3.1. prihodi i...

Documents