MESEČNI BILTEN ZA SRBIJU

MAJ 2017. godine

Beograd, 5. jun 2017. godine

Odelјenje za monitoring klime i klimatske prognoze

Sektor Nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela i ocenu rizika

elementarnih nepogoda

web: http://www.hidmet.gov.rs

mail: office@hidmet.gov.rs

Republički hidrometeorološki zavod Srbije

Kneza Višeslava 66

11000 Beograd

Republika Srbija

Prosečno topao maj, u većem delu Srbije kišan. Snežni pokrivač je 10. maja zabeležen na Kopaoniku (3 cm).

Pregled sinoptičke situacije*

Početkom meseca, do 4. maja, područje Balkana se nalazilo na prednjoj strani ciklona koji je stacionirao iznad oblasti Alpa, uslovlјavajući jugozapadno strujanje uz advekciju toplog i vlažnog vazduha. U ovom periodu je zabeleženo promenlјivo oblačno, relativno toplo i nestabilno vreme, povremeno sa plјuskovima i grmlјavinom. Nakon premeštanja ovog ciklona na istok preko našeg područja, 5. i 6. maja, u toku narednih dana usledila je serija dolina sa severa i severozapada Evrope donoseći na naše područje znatno svežiji vazduh. Povremeno je uz više oblaka bilo kiše i plјuskova, sve do 11. maja.

Od 11. maja postepeno dolazi do porasta geopotencijala usled jačanja uticaja grebena/anticiklona iz Mediterana, kao i priliva toplijeg vazduha. Pri ovim sinoptičkim uslovima, nad našim područjem je preovlađivalo toplo vreme sa više sunčanih perioda, ali se i dalјe zadržalo nestabilno, u većini dana sa plјuskovitim padavinama povremeno praćenim grmlјavinom.

Pred sam kraj meseca, 30. maja usled premeštanja grebena iz Sredozemlјa nad naše područje dolazi do stabilizacije vremena i dalјeg porasta temperature uz pretežno sunčano vreme.

*Odsek za vazduhoplovnu meteorološku prognozu

Temperatura vazduha

Srednja mesečna temperatura vazduha Srednja majska temperatura vazduha je bila u intervalu od 7,4ºC na Kopaoniku do 18,3ºC u Beogradu (Slika 1).

Odstupanje srednje mesečne temperature vazduha od normale1 za referentni period 1981–2010. bilo je od -0,9ºC u Zaječaru do 0,8ºC u Loznici (Slika 2).

Srednja temperatura vazduha je, prema metodi percentila2, tokom maja bila u kategoriji normalno (Slika 3).

1 Pod pojmom normala podrazumeva se klimatološka standardna normala, tj. srednja vrednost klimatskog elementa izračunata za period od 1. januara 1981. do 31. decembra 2010. 2 n-ti percentil neke veličine je ona vrednost posmatrane veličine ispod koje se nalazi n procenata podataka prethodno poređanih u rastući niz

Srednja dnevna temperatura vazduha u Beogradu, prema metodi percentila, je tokom većeg dela maja bila u kategoriji normalno. Početkom prve i druge dekade srednja dnevna temperatura vazduha je bila u kategoriji toplo, a krajem treće i veoma toplo (Slika 4).

Slika 2. Prostorna raspodela odstupanja srednje mesečne temperature u (ºC) tokom maja 2017. godine

Slika 1. Prostorna raspodela srednje mesečne temperature u (ºС) tokom maja 2017. godine

Slika 4. Mesečni hod srednje dnevne temperature vazduha u Beogradu u toku maja 2017. godine

Slika 3. Prostorna raspodela srednje mesečne temperature određene metodom percentila u toku maja 2017. godine

Maksimalna temperatura vazduha Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom maja bila je u intervalu od 11,3ºC na Kopaoniku do 24,0ºC u Zrenjaninu.

Prema metodi percentila srednja mesečna maksimalna temperatura vazduha bila je u kategoriji normalno.

Najviša maksimalna dnevna temperatura vazduha za maj 2017. godine iznosi 32,0ºC, a zabeležena je 31. maja u Kikindi.

Zabeleženo je od 6 letnjih dana3 u Požegi i Kuršumliji do 15 u Zrenjaninu. U višim krajevima jedan letnji dan je registrovan na Zlatiboru.

Jedan tropski dani4 je zabeležen na severu, severozapadu, istoku i u delu centralne Srbije.

Mesečni hod maksimalne dnevne temperature vazduha u Beogradu, Zrenjaninu i na Kopaoniku, tokom maja 2017. godine, prikazan je na slikama 5, 6 i 7.

Slika 5. Mesečni hod maksimalne dnevne temperature vazduha u Beogradu u toku maja 2017. godine

3 Letnji dan je po definiciji dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha od 25°C i višom 4 Tropski dan je po definiciji dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha od 30°C i višom

Slika 6. Mesečni hod maksimalne dnevne temperature vazduha u Zrenjaninu u toku maja 2017. godine

Slika 7. Mesečni hod maksimalne dnevne temperature vazduha na Kopaoniku u toku maja 2017. godine

Minimalna temperatura vazduha Srednja minimalna temperatura vazduha je tokom maja bila u intervalu od 4,2ºC na Kopaoniku do 13,5ºC u Beogradu.

Prema metodi percentila srednja mesečna minimalna temperatura vazduha je bila u kategorijama normalno i toplo.

Najniža minimalna dnevna temperatura vazduha zabeležena je 10. maja na Kopaoniku i iznosila je -2,2ºC.

Jedan mrazni dan5 je zabeležen na Crnom Vrhu i Kopaoniku.

Mesečni hod minimalne dnevne temperature vazduha u Beogradu, Loznici i na Kopaoniku tokom maja 2017. godine, prikazan je na slikama 8, 9 i 10.

Slika 8. Mesečni hod minimalne dnevne temperature vazduha u Beogradu u toku maja 2017. godine

5 Mrazni dan je po definiciji dan sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha manjom od 0°C

Slika 9. Mesečni hod minimalne dnevne temperature vazduha u Loznici u toku maja 2017. godine

Slika 10. Mesečni hod minimalne dnevne temperature vazduha na Kopaoniku u toku maja 2017. godine

PADAVINE

Registrovana količina padavina je tokom maja bila u intervalu od 22,9 mm u Kikindi do 134,5 mm u Kuršumliji (Slika 11). U Beogradu je tokom maja regisrovano 86,1 mm padavina.

Ukupna količina padavina je u odnosu na normalu za referentni period 1981-2010. bila od 42% u Kikindi do 217% u Kuršumliji (Slika 12).

Prema metodi percentila količina padavina je u većem delu Srbije bila u kategorijama kišno i normalno. Sušno je bilo na Paliću, u Zrenjaninu i Kikindi, veoma kišno u Sremskoj Mitrovici, Zaječaru i Vranju, a ekstremno kišno je bilo u Kuršumliji (Slika 13).

Dnevni maksimum količine padavina za maj je registrovan 24. maja u Novom Sadu kada je zabeleženo 48,6 mm.

Na Kopaoniku je 10. maja zabeležen snežni pokrivač visine 3 cm.

Broj dana sa padavinama u maju je bio u intervalu od 10 na Paliću i u Kikindi do 23 dana u Kuršumliji.

Broj dana sa grmlјavinom je tokom maja bio u intervalu od 5 u Zrenjaninu do 14 u Leskovcu. U Beogradu je bilo 13 grmlјavinskih dana.

Slika 11. Prostorna raspodela mesečne količine padavina u milimetrima

Slika 12. Prostorna raspodela mesečne količine padavina u procentima od normale za referentni period 1981–2010.

Slika 13. Mesečna količina padavina određena metodom percentila

Maj 2017. godine je bio dvadeseti najkišniji maj u Srbiji u periodu od 1951. do 2017. godine (Slika 14). Najveća količina padavina tokom maja je zabeležena 2014. godine, a najmanja 1969. godine.

Slika 14. Redosled nakišnijeg i najsušnijeg maja u Srbiji za period 1951-2017. godina

Na slici 15 prikazana je ocena temperature vazduha i količine padavina u Srbiji za maj prema raspodeli tercila u odnosu na referentni period 1981-2010. Može se uočiti da je maj 2017. godine sa temperaturom vazduha oko prosečnih vrednosti, dok je količina padavina na granici gornjeg tercila.

Slika 15. Ocena temperature vazduha i količine padavina za maj u Srbiji prema pripadajućim tercilima u odnosu

na referentni period 1981-2010

Dnevne i kumulativne količine padavina sa uravnatim normalama 1981-2010. za maj u Beogradu, Kuršumliji i na Kopaoniku prikazane su na slikama 16, 17 i 18.

Srbija – maj referentni period 1981-2010

temperatura vazduha

količ

ina

pad

avin

a

Slika 16.

Slika 17.

Slika 18.

TRAJANјE SIJANјA SUNCA (OSUNČAVANјE)

Osunčavanje je tokom maja bilo u intervalu od 173,6 časova u Sjenici do 296,2 časova u Somboru (Slika 19).

Trajanje sijanja sunca tokom maja je bilo od 84% U Banatskom Karlovcu do 121% u Somboru u odnosu na normalu za referentni period 1981-2010. (Slika 20).

Napomena: Klimatska analiza meteoroloških elemenata urađena je na osnovu podataka sa 28 Glavnih meteoroloških stanica.

Slika 19. Osunčavanje u časovima u toku maja 2017. godine

Slika 20. Osunčavanje u procentima od normale tokom maja 2017. godine