Ivan Antić

Meta-fizikaastrologije

Registrovano u JAAAutorskoj agenciji za Srbiju A.D.

kao autorsko delo.

www.ivantic.info

Izdavač:Samostalno izdanje

© Copyright: 2019 by Ivan AntićISBN-13: 978-1978413634

ISBN-10: 1978413637

2

SADRŽAJ:

Uvod

Neke osnovne činjenice i zablude

Antropičko načelo i oblikovanje subjekta

Zodijak

Planete ili psihodinamika prostorvremena

Sudbina kao tvar

Sloboda kao ličnost

3

eUVOD

Za razliku od većine drugih knjiga oastrologiji, nećemo se ovde baviti podu-čavanjem osnovnih principa neophodnih zatumačenje horoskopa. Takvih knjiga, dobrihi loših, ima dovoljno. Ovde će biti reči o tomezašto astrologija uopšte deluje i kako sunastali njeni osnovni principi, kako se pros-torvreme kosmosa uobličava u nama(ne)poznato postojanje, u planete, sâm život isudbinu. Da bismo se približili ovoj viziji kojaobjedinjuje mikro i makrokosmos, koliko jeto u našoj moći, koristićemo se nekim dosti-gnućima teorijske fizike. Astrologija je odstarine poznata kao kraljica svih nauka, njenzodijački krug je kao vir u koji se stiču svaiskustva postojanja. Ovde ih nećemo svaspominjati već se usredsrediti samo na nekanajnovija, uz naglasak na iskustvo ličnog

4

viđenja. Osnovne teorije fizikalne realnostikoje ćemo se ovde držati pri razjašnjenju suš-tine astroloških uticaja, jesu teorija o holo-gramskom univerzumu i teorija Jačeg antro-pičkog principa koje se nadopunjuju i kojetvrde da univerzum, ovakav kakav je, postojizbog uobličavanja svesnog subjekta, nassamih. Moja je spoznaja da astrologija poka-zuje sve detalje tog uobličavanja, i to za sva-ku individuu posebno. Stoga naglasak na lič-nom iskustvu ne treba da deluje zabrinjava-juće već podsticajno, jer se samo iz takve per-spektive može sagledati smisao astrologije.Ako ona detaljno prikazuje kako se iz pri-rodne celine formira ličnost, njena se svrsis-hodnost ne može drugačije izraziti nego kaolično iskustvo. Kriterijum osvešćenja i samospoznajebiće jedino merilo pri iznošenju svih objek-tivnih činjenica koje sadrži astrologija. Dru-gačije rečeno, budući da objektivni svet stva-ra i kroz sva iskustva usavršava svesnog sub-jekta, da celina univerzuma spoznaje sebekroz prosvetljenog subjekta, i da je njegovacelovita ličnost oličenje smisla postojanjasvega, subjekat koji ovo piše neće iznositi

5

ništa svoje, nego će samo dozvoliti da celina,kroz njegove ograničene moći izražavanja,izrazi sebe sámu.

Autor

6

NEKE OSNOVNE^INJENICE I ZABLUDEW � � Y

U trenutku kada novorođenče prvi putudahne vazduh, duh ovoga sveta ulazi u nje-ga da mu dâ život. To je duh vremena, onogtrenutka u kome je udahnulo. Usled jedins-tva prirode, svaki trenutak je oličenje svegapostojećeg, on je oblikovan celinom, kosmo-som, položajem Zemlje prema Suncu, obliž-njim planetama i dalekim zvezdama. Sva tatela su energetski oblici, cela priroda je ener-getska celina koja se izražava kroz oblikova-nje, i u trenutku kada novorođenče prekinesvoju fizičku zavisnost od majke, počinje nje-gova zavisnost od nove, šire celine: kosmosa.S prvim udisajem ono prima energiju te celi-ne, njen dah. Dok je u majčinoj utrobi onoprosto postojalo, i njegovo telo se tek formi-ralo, u novoj sredini ono će morati da budeaktivno, moraće da dèla jer dah celine imanameru da mu obrazuje ličnost. Nakon rođe-nja dete ulazi u dramu svih mogućih život-

7

nih iskustva, u život koji je događanje, a neprosto postojanje. Događaji su u suštini samokretanje, zbivanje, a to je ono što kosmos jes-te, sveopšte kretanje. Astrologija nam pokazuje da se to kre-tanje odvija po zakonima zlatnog preseka,svete geometrije. Svojim prvim udisajem čovek primaobrazac svog oličenja, svoj karakter koji sekroz vreme ispoljava kao sudbina i on je deta-ljno prikazan natalnom kartom. U majčinojutrobi se oblikuje čovekovo telo; kada izađe iznje na ovaj svet, oblikovaće se njegova psihakroz delovanje. Kao što je majčino telo obli-kovalo njegovo, tako će smisao zbivanja ovogsveta, njegovo kretanje oblikovati njegovupsihu. Astrologija nam pokazuje kako je kon-struisan ovaj svet, šta pokreće njegova zbi-vanja. Ta zbivanja jesu sudbina svih bića.Sudbina svakog čoveka je da spoznajom celi-ne tog zbivanja postane nezavisna ličnost idođe do svoje autentičnosti, do Sopstva ilisvesti svoje duše, a to znači do svesnog jedin-stva s celinom. Otuda svi nesporazumi i gre-ške pri tumačenju horoskopa kada se očekujenešto drugo.

8

Celovita ličnost je oličenje celine kojasve stvara u svakom trenutku, i stoga čovekaništa drugo ne može dovesti do sopstvenecelovitosti do sáma celina koja ga je stvorila.Put do takvog ocelovljenja i samospoznajekao spoznaje celine, uvek je individualan, jersve je u prirodi jedinstveno. Zato je put doSopstva proces individuacije.1 On je za sva-kog jedinstven i njegova jedinstvenost jeodređena vremenom i mestom rođenja, ukr-štanjem vremena i prostora. Rođenje čoveka,koji mimo svih bića treba da postane ličnost,nije ništa drugo do ukrštanje vremena i pros-tora. Kada se oni ukrste, rađa se svestanživot. U svim drugim područjima postojanjato ukrštanje nije prâvo, to su sve neki krivi,nepotpuni oblici koji čine sva druga bića i svepostojeće u prirodi koje nije čovek. Samo se učovekovom liku događa prâvo ukrštanjehorizontale vremena i vertikale večnog pros-tora, Neba i Zemlje, svesti i postojanja. Čovekje jedini kompletan oblik postojanja, on je du-hovno oličenje celine jer duh celine, koja sve

1 O procesu individuacije videti u knjizi C.G.Junga:'Čovek i njegovi simboli' (Carl G. Jung: Man and hisSymbols).

9

stvara, jedino kroz njega postiže direktnusamospoznaju. U svim drugim oblicima onse prosto zbiva kao svekolika priroda. Kao što prostorvreme ima svoju pira-midalnu hijerarhiju, na vrhu se sužava usvest i slobodu, a ka osnovi širi u sve većuinerciju i uslovljenost, tako i obrazovanje lič-nosti ima svoju piramidalnu strukturu. Naj-šira osnova piramidalne strukture ličnostiodređena je godinom rođenja. Svaka godinaje obeležena jednim od ciklusa aktivnostiSunca. Ima ih dvanaest i njihova smena sepoklapa sa mesečevim ciklusima. Temeljnekarakterne osobine svih osoba rođenih ujednoj lunarnoj godini, prikazuje kineskiZodijak. Godina rođenja je najopštiji temeljličnosti koji je određen, dakle, ciklusima sun-čevih aktivnosti. Astrolog koji ne uzima uobzir kineski Zodijak pri analizi karaktera,ne može sagledati njegovu celinu. On sebavi samo detaljima. Da bi se ovaj najširitemelj ličnosti prepoznao, potrebno je duže ipažljivije posmatranje karaktera jedne osobe,on se ne vidi odmah i na prvi pogled. Starizapadni astrolozi, kojima nije bio poznatkineski Zodijak, takođe su slutili postojanje

10

godišnjih ciklusa i pokušali su da ih ustanovepridavanjem svakoj godini značenje pojedineplanete. Poznato je da lunarna astrologija važiza istočne narode, a solarna za zapadne. To jeu skladu sa različitim mentalitetima istoč-njaka i zapadnjaka. Kineski Zodijak jestelunarni, ali godišnji ciklusi, koje on predstav-lja, deluju i na zapadnjake, tj. na sve ljude usvetu, ne samo na Kineze. Ovo dokazuje daosobine godišnjih znakova proizilaze iz utica-ja koji su globalni i nisu vezani za jednu as-trološku tradiciju, i da se mesečevi ciklusisamo poklapaju sa njima. Sledeća, viša struktura diferencijacijeličnosti određena je godišnjim dobom, odno-sno mesecom rođenja. Nju sa svim detaljimapokazuje zapadna astrološka tradicija. Ovdese radi o položaju Zemlje prema Suncu i osta-lim planetama. Posmatrano sa Zemlje, Sunce se krećesvojom putanjom, ekliptikom, nejednakotokom godine. Zbog nagiba Zemljine oserotacije ono se početkom zime na severnojhemisferi, 22. decembra, nalazi na najnižojtački na horizontu, i tada je dan najkraći, a

11

početkom leta, 22. juna, na najvišoj, pa je idan najduži. Tada ponovo opada i u trenutkukada preseca polovinu ovih svojih ekstrem-nih položaja, 22. septembra i 22. marta, a toje linija ekvatora, počinju jesen i proleće, i tosu ravnodnevnice. Dakle, počeci godišnjihdoba određeni su presecanjem putanje ek-liptike i nebeskog ekvatora (projekcije ze-maljskog). Ti trenuci uzeti su za početke kardi-nalnih znakova Zodijaka: Jarca, Raka, Vage iOvna. To su četiri kardinalne tačke Zodijaka,a one su bile temelj računanja vremena odu-vek u celom svetu. Od njih su odmeravanjempo 30 stepeni smešteni i ostali znaci. Ovde je, dakle, u pitanju vreme u komese oblikuje zbivanje celine, odnosno, položajZemlje u prostoru kosmosa, a ne mitologijavezana za neka sazvežđa. Imena znakovapreuzeta su od sazvežđa, ali sami znaci se nepoklapaju sa njima. Zbog lagane oscilacijeZemljine polarne ose tačka preseka ekliptike(putanje Sunca) i ekvatora, dakle, trenutkakada Sunce prelazi sa južne na severnu hemi-sferu gde započinje proleće, ne događa seonda kada je Sunce na početku sazvežđa zva-

12

nog Ovan. Ova tačka preseka sunčeve pu-tanje preko nebeskog ekvatora lagano sepomera retrogradno, približno jedan stepenza 72 godine, i to se zove „precesija”. Danas jeona pri kraju znaka Vodolije, što znači daprecesija prolazi jedan znak oko 2.160 godi-na, koliko traje jedna astrološka era. Znaci iistoimena sazvežđa poklopili su se oko 300.godine pre n.e., ali ni pre toga, a ni posle, nisubili podudarni. Onima koji ne znaju ništa o astrologijiovo nepoklapanje daje argument za kritikuverodostojnosti same astrološke teorije iprakse. Svako ko išta zna o astrologiji presvega zna ovde iznete činjenice da znaci nisusazvežđa, da su od njih preuzeli samo imena,i da znake čine određeni položaji Zemljeprema Suncu i konkretne, realne promene uprirodi koje ti položaji izazivaju: godišnjadoba. Stoga, ne deluju na nas neki misteri-ozni zraci sa tih dalekih sazvežđa, koji suispunjeni maštom naših predaka, nego rea-lan položaj Zemlje prema okruženju i stanjeprirode na njoj u tom trenutku. To je ono štouslovljava naše živote na način koji se detalj-

13

no i naučno može proveriti, što astrologijaveć odavno i čini. Razlog zašto ona još nijeopšte prihvaćena leži u tome što ni čovekovaličnost ni smisao njenog Sopstva još nisuizborili pravo glasa i opšteg uvažavanja. Teknedavno se ponegde u svetu došlo do spozna-je o neophodnosti uvažavanja elementarnihprava na biološki opstanak, koja se zvučno i spuno hvale nazivaju demokratijom, ljudskimpravima i građanskim slobodama. Ni ona jošuvek nisu dostigla vrhunac civilizacijskogdostignuća, iako ne predstavljaju ništa drugodo elementarne preduslove normalnog bio-loškog života. Još je dug put do opšteg pri-hvatanja i uvažavanja smisla celovitosti ljud-skog bića i ličnosti, o čemu govori astrologija.Ona upućuje na jedinstvo čoveka i kosmosa,dok je čovek danas još uvek daleko od jedins-tva sa samim sobom, od sopstvenog bića, ajoš i više od svojih bližnjih. I svojim godišnjim dobima, dakle, pri-roda oblikuje karakter čovekov. Nije zaistateško ni laiku da primeti kako se čovek rođenzimi (Jarac) po svom rezervisanom, pomalohladnom i apstraktnom karakteru razlikujeod onoga rođenog leti ili krajem proleća (Bli-

14

zanac, Rak), emotivnog, toplog, komunikati-vnog i pristupačnog; da se onaj rođen u sampočetak proleća (Ovan) svojom žustromenergičnošću znatno razlikuje od kolebljivog,umerenog i pažljivog karaktera rođenog upočetak jeseni (Vaga). Sledeća, finija diferencijacija odnosi sena dekane. Svaki znak ima tri dekana od po10 stepeni, i svakim simbolično vlada pojedna planeta. Ovo znači da svaki znak imatri faze svoga uticaja: početnu, središnju izavršnu. Rođeni u jednom znaku se, prematome, razlikuju i po dekanima u kojima padanjihovo rođenje. Svim dekanima dodeljeni su sledećiplanetni uticaji:

Ovan: Mars, Sunce, Venera.Bik: Merkur, Mesec, Saturn.Blizanci: Jupiter, Mars, Sunce.Rak: Venera, Merkur, Mesec.Lav: Saturn, Jupiter, Mars.Devica: Sunce, Venera, Merkur.Vaga: Mesec, Saturn, Jupiter.Škorpija: Mars, Sunce, Venera.Strelac: Merkur, Mesec, Saturn.

15

Jarac: Jupiter, Mars, Sunce.Vodolija: Venera, Merkur, Mesec.Ribe: Saturn, Jupiter, Mars.

Postoji još finija diferencijacija po zna-cima. Naime, smatra se da svaki stepen sva-kog znaka ima svoje posebno dejstvo. O tomeje ovde već suvišno govoriti jer bi to zauzelopreviše prostora. Piramidalnu strukturu pro-storvremena, kojom se obrazuje čovekovaličnost, završićemo na najfinijem nivou, a toje sâm trenutak rođenja, sat i minut. On jeodređen položajem Zemljine rotacije u odno-su na Sunce, to je doba dana ili tačan položajSunca u odnosu na mesto rođenja. Pažljiviji posmatrač, koji nije upućen uastrologiju, naročito ako je roditelj, takođemože da primeti kako se razlikuje karakterrođenog u podne (Sunce u desetoj kući) odonog rođenog u ponoć (u četvrtoj kući). Prvije okrenut ka javnosti, karijeri, politici i svet-skim dešavanjima, i sudbina ga najčešćetamo i vodi, dok je ponoćni tip pre svegavezan za dom i porodicu, više voli da sedi ukući nego da stalno putuje, ili je okolnostimaprimoran da bude vezan za dom ili bavljenje

16

nekretninama; njegov karakter je intimnijiod ovog prvog. Još je lakše uočiti razliku rođenog urano jutro, neposredno pre izlaska Sunca(prva kuća), od onog u sumrak, pred zalazakSunca (sedma kuća). Prvi je izrazito samo-svestan i samodovoljan, dok je drugi zavisanod drugih i okoline, prvi više voli da je sam, adrugi da je s nekim, da se pokazuje javnosti ipublici, prvi je više sklon da doživljava, adrugi da izražava. Priroda tako i dobom danaodređuje karakter ličnosti. Trenutak rođenja, kao vrh piramidalnestrukture ličnosti, daje završni i odlučujućipečat celoj strukturi. Sa njim je određenAscendent a time i položaji svih dvanaestpolja (kuća) koja definitivno odlučuju o sud-bini, koja, opet, nije ništa drugo do način nakoji će se ličnost formirati. Jedna od najčešćih zabluda laika oastrologiji jeste uverenje da tako dalekanebeska tela ne mogu uticati na to šta će senjemu dogoditi u životu, i da on „ima slobo-dnu volju”, bar najvećim delom ako već ne upotpunosti.

17

Prva nebulozna pretpostavka o uda-ljenosti nebeskih tela o kojima astrologijagovori, samo pokazuje apsolutno neznanje oastronomskim veličinama svemira u komeživimo. Ako bismo našu galaksiju uporedili sljudskim telom, tada razdaljina između nas iPlutona ne bi bila veća od rastojanja izmeđudve susedne ćelije u mozgu. Njihovu organ-sku povezanost laik ne bi mogao da porekne,ali će astrološke pretpostavke o jedinstvu pri-rode lako da odbaci, ili vrlo brzo da zaboraviako ih i prizna pod teretom činjenica. Tomesu naročito skloni astrofizičari. Od svih pro-sečnih ljudi oni najbolje znaju da je gravitaci-ja najveća i najmoćnija sila u kosmosu. Onadaje koheziju planetama, drži na okupu svekosmičke sisteme, od sunčevog do galaksija.Ali, uprkos tome oni će 'elegantno' da pre-skoče činjenicu da ta ista gravitacija, na kojojse zasniva učenje astrologije, odlučujućedeluje i na organski život. Štaviše, ne trebamnogo znanja da se uvidi da je organski životupravo i nastao pod dejstvom gravitacije,najpre Sunca, zatim Meseca i svih ostalihobližnjih planeta, jer sva tela imaju gravi-taciju. Organski život je sav naš svakodnevni

18

život i osnova za dešavanje sudbine. Zapravo,organski život i jeste naša sudbina - njenonadilaženje spada u ideal ljudskog savršens-tva i u svim duhovnim tradicijama je poznatkao iskustvo transcendencije. Ali, taj idealnije predmet interesovanja prosečnih ljudikoji su uslovljeni sudbinom - a to je svakod-nevni rad i reprodukcija, zajedno sa odmo-rom, zabavom i svim sitnicama koje su nji-hovi nužni pratioci. To je sve organski život.Ako nekako i priznaju da gravitacija ima ude-la u organskom životu, možda primećujućida su njome vezani za tlo i da sav ritam živo-ta zavisi od gravitacije Zemlje, Meseca i Sun-ca (gravitacije ostalih planeta još nisu spre-mni da priznaju), ipak se neće složiti da jeorganski život isto što i sudbina. Zato što neznaju šta je sudbina a šta prava sloboda - toće biti kasnija tema ove rasprave. Kada se izkosmosa posmatra Zemlja, ona se vidi kaojedno celovito živo biće, i tada se životi, kre-tanja i sudbine milijarde ljudskih bića na njojvide kao vegetativne funkcije njenog organi-zma - a sićušna bića astrofizičara kao bak-terije koje ga svojim neznanjem ometaju iakožive na njegov račun.

19

Sledeća pretpostavka u ovoj zabludi jeda se zna šta su dešavanja, događaji koji sači-njavaju život. Ovo „znanje” je tipično zanesvesnog čoveka. On prirodne procese razli-kuje od onoga što sam čini. Čak i najobra-zovaniji među nesvesnim ljudima (fizičari)skloni su tome. Iako dobro znaju da sumakrokosmička kretanja potčinjena snažnojuslovljenosti gravitacije, a mikrokosmičkatakođe snažnim nuklearnim i elektromag-netskim silama, sve ono što spada izmeđuovih krajnosti, a to je naše kretanje u sva-kodnevnom životu, uprkos svoj logici i činje-nicama oni smatraju različitim i nezavisnimod ostale prirode - iako se naš svakodnevnisvet nalazi između ovih makro i mikro-kosmičkih sila kao između čekića i nakovnja. Samo tu, između mikro i makro sveta,u našem ljudskom delanju, po njima vlada„slobodna volja” - mada se niko ne hvali da juje valjano iskoristio. Tako čovekov ego odr-žava iluziju svoga opstanka. U stvarnosti, sve što postoji na bilo kojinačin, u nama ili izvan nas, na ovom i sva-kom drugom svetu, sastavni je deo uslovlje-nih prirodnih procesa, i ne postoji apsolutno

20

ništa „neprirodno”. Razlikuje ih jedino nivovibracija i kvalitet angažovane energije. Terazlike daju raznovrsne oblike svemu štopostoji i što se dešava. Celu prirodu sačinjavajedna energija, i ona se manifestuje kao kre-tanje. Pokret prirode svuda je isti, nema raz-like između kretanja elektrona, planeta inašeg kretanja kroz život, jer energija je svu-da ista. Ali, njena upotreba daje pojavamarazličit karakter. Iza toga nema nikakvih raz-lika između čvrstih stvari i događaja, unutar-njih ili spoljnih. Iluziju da postoji bitna razli-ka između nevidljivih procesa sudbinskihdogađaja, vidljivih predmeta i našeg bića,nameće nam vezanost za ograničena fizičkačula i njihov način posmatranja. Sile kojevode čoveka kroz život i daju mu određenusudbinu putem vanjskih događaja, isto sutako sastavni deo prirode kao i sila kojapokreće krvotok u našem telu i sav organskiživot. Setimo se samo šta smo sve spremni dauradimo, i šta smo sve već uradili da bi seprehranili i imali sredstva za život. Egoičkinačin posmatranja jedini je razlog zaštokrvotok u sebi smatramo prirodnom nuž-nošću, svoje spoljašnje postupke izrazom

21

„slobodne volje” a sve ostale događaje slučaj-nošću ili sudbinom. Takvo razlikovanje jebedem ega i našeg neznanja, pa otuda i pat-nje. Ali, u prirodi nema patnje, ona je božan-ska, savršena celina. Patnje ima samo unutargranica ega, u svetu koji on projektuje. Mi neželimo da vidimo jedinstvo prirode u organ-skom opstanku i našim delima zato što neželimo sebi da priznamo da ništa i nismoučinili u životu osim zadovoljenja naših bio-loških potreba, da nismo ni načeli svojuduhovnu suštinu zbog koje i postojimo. Raz-log je tradicionalno neznanje o tome šta jenaša duhovna suština i o njoj će dalje bitireči. Poslednja i najtvrđa pretpostavka laikakoji 'ne veruje u astrologiju' zasniva se naprethodnoj: razlikujući prirodne procese odsvojih postupaka njegov ego stvara iluziju da„ima slobodnu volju”. Ovo ubeđenje, koje nijeništa drugo do manifestacija njegove nesve-snosti, toliko je rašireno da su mu podlegli imnogi komercijalni astrolozi. I oni tvrde dačovek ima slobodnu volju, a da astrološkičinioci samo pokazuju mogućnosti koje oso-ba može da iskoristi ili propusti. To je tačno

22

samo za prosvetljenog čoveka, a ne i za pro-sečnog smrtnika. Ovo ubeđenje je privlačnojer učvršćuje egoičku nesvesnost, iako je do-voljno malo zdravog razuma da se vidi kakočovek ne može ni da diše ni da trepne svojomvoljom, da su sve njegove fiziološke funkcijenesvesne i spontane. I ne samo unutarnji,fiziološki procesi, već i spoljašnja dešavanja.Teško je ovoga biti svestan jer je prirodnauslovljenost dovoljno fleksibilna da omogu-ćava život i kretanje kakvi su nam poznatiunutar granica ega. Ali nam zato istov-remeno onemogućava spoznaju ostalihvidova života, koji su daleko sadržajniji, veći ičudesniji od ovoga što nam je poznato. Svakidovoljno zreo čovek, kada se osvrne na svojdotadašnji život, morao bi da prizna da pos-tojeću sudbinu nije sâm izabrao, bar ne uvećini detalja. Priznanje ovakvog stanja stva-ri komplikuje činjenica da i ono što defini-tivno smatra „svojom voljom” jeste zapravopredodređeno astrološkim činiocima prirođenju. Planetarne aspekte i položaje kojiuzrokuju da život bude posvećen sportu iliteologiji, na primer, čovek prihvata kao izrazsvoje volje, jer astrološki činioci deluju iznu-

23

tra, nesvesno, kao „naša” želja i „naša” volja,jednako kao i spolja u vidu događaja. Oni svepredodređuju, pa i to da li će neko biti religi-ozan ili ne, površan ili fanatik, uspešan ukarijeri ili će propasti, kakav će brak imati, ikakav ukus u oblačenju. Svako pokazuje „svoju volju” ali je onarazličita kod svakog pojedinca upravo zatošto je svačija volja determinisana astrološ-kim uticajima iz natalne karte, ili trenutkomrođenja. Te uticaje svako izražava kao „svojuvolju”, odnosno temperament i karakter. Akosu astrološki uticaji (aspekti i dr.) kod nekogakonstruktivni i pozitivni, on će sledeći „svojuvolju” ili urođenu prirodu doživeti njihovapozitivna ostvarenja. Ako su negativni i des-truktivni, njegova volja će ga odvesti u pro-past. Zato je čest slučaj kod ljudi koji propa-daju, ili čine loša dela, da se teško mogu od-vratiti od njihovog puta ili načina života jerga oni doživljavaju kao „svoju volju” i „svojeostvarenje”. Ova teškoća je najbolje poznatapsihoterapeutima. Takvim ljudima je jedinispas da slušaju drugoga a ne svoju urođenuprirodu, ili volju - ako je to uopšte moguće.Zbog njih su stvoreni društveni i religijski

24

autoriteti (predanost božijoj volji), etika imoral. Uslovljenost prirode ima svoju subor-dinaciju. Neka dešavanja su više, a nekamanje determinisana. Nevažni i mali doga-đaji su determinisani u svom lokalnom ok-ruženju, od strane neposrednih uzroka, ili suprepušteni slučajnostima jer imaju samotrenutni značaj. Ali značajni događaji, koji setiču razvoja i sudbine, određeni su od straneviših uzroka. Njih otkriva astrologija. (Mada inajmanji događaj može majstorski da budeizrežiran od strane sudbine.) Zato, da bi njurazumeli, treba da razlikujemo bitna od ne-bitnih dešavanja. Da bi se razumeo zakon uzročnosti kojivlada celom prirodom, pa i našim sudbina-ma, valja znati da priroda nije samo ono štoopažamo svojim fizičkim čulima. Ona imaviše dimenzija, dok mi čulima opažamo samojednu od njih, jedno vrlo usko područje pri-rode koje nazivamo fizičkim, trodimenzio-nalnim svetom. Zakon uzročnosti se, među-tim, proteže kroz celu prirodu, kroz sve njenedimenzije, i zato ga ne vidimo celog, većsamo one njegove deliće koji se pojavljuju u

25

prolazu kroz fizički plan, i to ako su u našojblizini, tako da možemo da ih opazimo, ili dana drugi način budemo obavešteni o njima.Zato što ne vidimo ceo tok uzročnosti, većsamo njegove fragmente, i to one koji su uskladu s našom paradigmom realnosti, namastvari i događaji izgledaju nepovezani, izaz-vani slučajno, čini nam se da zlo vlada i danema pravde, ili da se sreća događa neza-služeno. Ne opažajući (za naša čula skriveni)lanac uzročnosti na višim dimenzijama,pojave i događaji nam mogu izgledati kaonuminozni hirovi nekog Boga ili đavola.Čudesni događaji nisu ništa drugo do mani-festacija viših dimenzija na nižim. Razlog za ovakvo neznanje, na kome sečak grade religije i filosofije, jeste prosto utome što ne vidimo celinu prirodnog procesau svim dimenzijama, već samo onaj njegovfragment koji nam je dostupan čulnim opa-žanjem. (Njime se bavi nauka pa zato as-trologija ne može biti njen predmet, jer onapokazuje zbivanja u svim dimenzijama.) Kaokada bi okretanje jednog velikog točka pos-matrali iz blizine kroz uski prozorčić, tako davidimo samo njegov delić. Uočili bismo samo

26

neodređene delove koji se pojavljuju i nesta-ju, u najboljem slučaju neke cikluse u timkretanjima. Tek kada se udaljimo i vidimoceo točak bez ograničenja opažanja, postajenam jasno da su nepovezane i neobjašnjivepojave sastavni delovi velike celine. Tako je isa prirodom i njenim zbivanjima. Svoje fizič-ke živote opažamo kroz uske prozorčićenaših čula i ograničenog razuma, pa namzato i izgledaju nesavršeni, pogrešni, nelogi-čni i nesrećni, kao da su žrtve svakojakihnezasluženih nepravdi. Izgleda nam da seživot javlja kao nov i da netragom nestaje.Samo kada objektivno sagledamo sve dimen-zije prirode, vidimo da je naš fizički životsamo jedan delić daleko šireg procesa dušev-nog dozrevanja večnog života, koji je izrazsavršenstva prirode, koja sa svim svojimdimenzijama predstavlja savršenu, bez-vremenu celinu i čisto dobro. Astrologija nam pokazuje procese uz-ročnosti koji se protežu izvan našeg čulnogopažanja, i tako doprinosi da sagledamo celi-nu zbivanja i izbegnemo iluziju patnje. Niti s kojima nas priroda vezuje, i takouslovljava, dovoljno su dugačke, fine i nevid-

27

ljive da nam obezbede slobodu kretanja(mada ni nju nemaju svi ljudi) potrebnu zazadovoljenje bioloških nagona za opstankom,pa čak i najnižih strasti. Ovakva sloboda jenužna za biološki opstanak, i zato nam ju jepriroda i dala, čak u većoj meri nego životi-njama. Onima čiji je um ograničen samo načulno i fizičko iskustvo postojanja ova, inačesamo biološka, sloboda borbe za opstanak,stvara utisak da su s njom i potpuno slobod-ni, čak u tolikoj meri da na njoj grade 'demo-kratiju', 'ljudska prava' i verski moral smatra-jući da su tu slobodu dobili od Boga - borećise neprestano protiv loših osobina te isteslobode, i ljudi koji misle drugačije. Zato utakvoj 'demokratiji' i 'religiji' vlada žešća bor-ba za teritorije i opstanak nego u životinj-skom svetu. Izbor između dobra i zla koje nam pri-roda daje púkim fizičkim rođenjem, radi bio-loškog opstanka, nije nikakva sloboda, negoizbor kako da udovoljimo prirodnom nagonuza opstanak, to je samo polarizacija iste uslo-vljenosti koja je dovoljno fleksibilna kako biomogućila fizički opstanak individue. Može-mo slobodno da odlučujemo o tome kako

28

ćemo da zadovoljimo svoje nagone, i tu vrstuslobode, koja ne nadilazi uslovljenost pri-rode, mi naivno projektujemo na sve oblastiživota, pa i na svoju duhovnu suštinu kojujoš nismo ni upoznali. Samo zato što možemoda mrdamo tamo-amo, nekog da udarimo anekog da pomilujemo (u oba slučaja sebe daobezbedimo), i da pričamo šta nam padne napamet, imamo utisak da smo „slobodni”. Toje iluzija, to je sloboda ega i nesvesnog bivst-vovanja. Istinska sloboda tek treba da seosvoji duhovnom zrelošću i pobedom nadovakvom slobodom nagona, koja nas porob-ljava svojim iluzijama. Astrologija pokazuje na koje je svenačine čovek uslovljen i na taj način nampomaže da spoznamo svoju istinsku duhov-nu slobodu, svest svoje transcendentalneduše. Uslovljenost može biti pozitivna i nega-tivna jer priroda deluje na sve načine, krozsuprotnosti, podsticajno i sputavajuće,odnosno iskušavajuće, da se pozitivne lekcijeutvrde. Pri tome se ovo dejstvo proteže naviše života usled zakona karme i reinkar-nacije. Zato rana smrt, ili teška sudbina,moraju biti sagledani kao jedna epizoda

29

daleko šireg i većeg procesa nego što je jedanindividualan život. Kada se izgubi iz vidaovakva celovitost delovanja prirode, i njenojedinstvo suprotnosti, tada nastupa tumače-nje o „dobru i zlu”, pri čemu zlo uglavnomnadmašuje dobro. Samo je celina postojanja čisto dobro, aono što nju omogućava jeste naša duhovnasuština, Sopstvo ili svest duše koja je odrazbožanske svesti. Fragmenti postojanja suuvek u suprotnostima i patićemo zbog njihdokle god budemo fragmentarni (u egu).Patnja je nesvesnost celine i nju najčešćeizražavamo reakcijom, kroz sukob sa njenimrazličitim delovima, odnosno bićima kojanam izgledaju kao „drugi” - zato što smosami sebi tuđi. Dakle, zlo činimo samo nesve-sni, i nesvesnim reakcijama ga održavamo,dok su ljubav i dobrota uvek izraz naše svestio jedinstvu bića i duhovnoj slobodi - koja ječovekova autentičnost. Ne možemo znatiistinu o biću bez ljubavi prema svemu štobiva - jer takvo 'znanje' je samo spoljašnje -kao što ne možemo ni voleti izveštačeno, od-vojeno, bez doživljaja jedinstva s voljenim.Dobro i zlo nisu spolja, oni su naša svojstva

30

koja izražavaju našu svesnost i nesvesnost.Dobro je uvek odraz svesti, a zlo uvek odraznesvesnosti. Ovo dokazuje činjenica da ječovek sposoban i za jedno i za drugo. Kada ihprojektujemo van (dobro u Boga, a zlo uđavola), tada samo izbegavamo odgovornostu njihovoj primeni i dokazujemo svoju nes-vesnost. Kada preuzmemo odgovornost, touvek vodi osvešćenju i dobroti koja je univer-zalna i ne zavisi od morala i zakona koji suodređeni lokalnim okruženjem. Priroda postoji zbog obrazovanja sve-snog subjekta. Pored svih oblika života, tajproces se najintenzivnije kristališe krozčovekovo biće i sudbinu. Čovek je završni čintog procesa. Zato mu je i najteže, ali je i naj-bliži ishodu. Astrologija, kao kraljica svegznanja, detaljno pokazuje i celinu prirodnogzbivanja i kako je svaki čovek posebno uslov-ljen, ali ne zato da bi mu samo stavila doznanja da nije slobodan od prirodne nužnos-ti, nego da bi mu upravo tim znanjem omogu-ćila da se oslobodi spoznajom celovitosti bivst-vovanja, koja je njegovo Sopstvo. Dakle, čovekjeste uslovljen, ali može da bude slobodan -jedino kroz spoznaju onog što ga uslovljava.

31

U tome mu astrologija pomaže sledeći logikuda se čvor može razvezati jedino znanjemkako je zavezan. Da bi tu pomoć čovek dobroiskoristio mora najpre da bude svestan svojeuslovljenosti, a ne da samog sebe obmanjujeda je slobodu i nezavisnost dobio sâmim fizi-čkim rođenjem, ili od nekog Boga. Sloboda sene može dobiti, ona je svojstvo lične zrelo-sti, a zrelost nikada ne može biti svojstvoličnosti ako je dobijena odnekud. Čin fizič-kog rođenja ni po čemu se ne izdvaja od osta-lih uslovljenih organskih procesa u prirodi.On čoveka stavlja u istu ravan sa životinjamai biljkama. Njegovo prâvo, duhovno rođenjetek treba da se dogodi kada kulturnom evo-lucijom i potpunim osvešćenjem postanejedinstvena i celovita ličnost, nezavisna odspoljašnjih uticaja. Koliko je kao ličnostintegrisan, toliko je nezavisan od gravitacijeprirodnog uslovljavanja. Problem determinacije i slobodne voljeje teško razumljiv inače, a u astrologiji jenaročito naglašen. Njegovo rešenje je jednos-tavno. Postoji i determinacija sudbinom islobodna volja, zajedno i uporedo. Deter-minacija daje stabilnost i uzročnost u zbiva-

32

njima, a sloboda daje kreativnost i nova isku-stva i oblike zbivanjima. Bez slobode posto-janje bi bilo zatvor bez života. Bez determi-nacije sloboda bi bila haos i razuzdanost slu-čajnosti. Uslovljenost i determinacija sudbinompostoji u onoj meri u kojoj nismo svesni svojeprave prirode, svesti svoje transcendentalneduše koja nadilazi prirodu jer je omogućava.Svest naše duše je odraz božanske svesti kojaomogućava celu prirodu. Stoga, samo u onojmeri u kojoj težimo jačanju svesti svoje dušena ovom svetu, u telu, u toj meri postajemoslobodni. Dakle uslovljenost postoji ali nijepotpuna, postoji samo jedan izlaz iz uslov-ljenosti, a to je njena transcendencija usvesti duše, u samospoznaji. Koliko jačamotu svest toliko postajemo slobodni i gospo-dari svoje sudbine. Uvek kada sledimo nago-ne i želje koje su od ovoga sveta i tela, i dela-mo nesvesno, mi smo robovi sudbine. Samokada delamo svesno i u interesu naše duše,naše savesti, mi se oslobađamo. Samo takvimdelovanjem mi izgrađujemo svoju slobodu ihumani svet. Jedinu slobodu koju čovek

33

ima jeste da spozna sebe. Sve drugo je nje-govo ropstvo i patnja. Jedini pravi temelj za čovekovu kul-turnu evoluciju daje astrologija, ako se koris-ti shodno njenom smislu, a to je čovekovoduhovno prosvetljenje - ne ispunjenje ličnihželja. Ovakav promašaj njenog smisla jedinije razlog svih grešaka i nerazumevanja.Natalna karta pokazuje strukturu celognašeg bića da bi nam dala kontekst za njegovonadilaženje u slobodu, u svesti duše. Tran-scendencija uslovljenog bivstvovanja je suš-tina svekolike čovekove kulture, duhovnostii religioznosti. Nigde se objektivnije ne pri-kazuje čovekova uslovljenost nego u as-trologiji, i to za svaku individuu posebno, uskladu s vremenom njenog postojanja, dakle,dinamički, uživo, a ne metafizički i mitološ-ki. Budući da astrologija pokazuje kakopriroda uobličava svesnog subjekta - i pre-ko sudbinskih iskušenja ga navodi da pos-tane celovita ličnost, koja će biti oličenjesmisla bivstvovanja prirode - astrologija ćeu ljudskom društvu biti upoznata i priznata

34

tačno u onoj meri u kojoj to društvo pozna-je i priznaje celovitu i slobodnu ličnost. Astrologija pokazuje suštinu našegkaraktera koji se spolja izražava kao sudbina.Tako najbolje doprinosi razumevanju našegpoložaja u svetu, prâvog uzroka i smisla sve-ga što nam se događa, da ne bismo krivili niBoga, ni đavola, a ni naše bližnje. Takvimznanjem pribavlja nam opuštenost i ljubavza sva bića kroz uvid da smo svi jednakouslovljeni prirodom dok ne dospemo doistinskog duhovnog probuđenja - na koje nasuslovljenost i goni. Jedan od najlepših prika-za ovakvog smisla astrologije nalazi se uManihejskim izvorima (Hegemonius, ActaArchelai, 8. Bar Khoni, Scholia, 315, 22-27): „Kad je Otac Života video kako dušapati u telu... pozvao je Poslanika. A ovaj doša-vši pripremi sve što mu je potrebno za posaospasavanja duša. Napravio je točak sa dvana-est sudova... Pokretan kruženjem nebeskihsfera, taj točak zahvata duše koje umiru... Isplav se puni dušama koje ti sudovi zah-vataju, pa ih zatim iskrcava... u Eone, gdeostaju u Stupu Slave zvanim Savršeni čovek...

35

To je stup svetlosti, jer je ispunjen pročišće-nim dušama”.

36

µANTROPI^KO NA^ELO

I OBLIKOVANJE SUBJEKTA

Današnja shvatanja teorijskih fizičarao prirodi fizikalne stvarnosti dospela su dojedinstvenog paradoksa. S jedne strane,eksperimentalna otkrića u subatomskoj fiziciistopila su gotovo sva dosadašnja ubeđenja omaterijalnoj stvarnosti, o njenoj čvrstoći ipostojanosti, i otkrila nam da je takva slikasveta samo privid koji nam stvara prirodačulnog opažanja, a nije izraz same stvarnosti.Suština materije ili subatomska stvarnost sepokazala kao krajnje relativna i direktnozavisna od subjekta koji je doživljava. Ubrzonakon svog nastanka, dvadesetih godina,kvantna fizika se zaplela u problem odnosasubjekta prema prirodi, jer se priroda togodnosa pokazala kao presudna za dobijanjerezultata eksperimentalnih istraživanja.Takvim uvidima se, s druge strane, približiladrevnim znanjima o suštini stvarnosti, mis-tičkim spoznajama koje su sadržane u osnovisvih velikih duhovnih tradicija.

37

Prema Fritjofu Kapri, koji je u svojojpoznatoj knjizi Tao fizike2 izneo paraleleizmeđu savremenih fizikalnih teorija i drev-nih, uglavnom istočnjačkih mističkih uvida,ovo zbližavanje se sastoji iz osam tačaka. 1. Jedinstvo svih stvari i događaja -svet se ne može razložiti na nezavisne, manjejedinice. 2. To sveopšte jedinstvo uvek zahvata isvesnog subjekta (čoveka, posmatrača) i on jeneposredan učesnik u toj meri da je spoznajajedinstva njegova sudbina, i kao da se svezbiva da bi se njegova svest kristalisala. 3. U tom jedinstvu sve razlike i suprot-nosti su relativne; suprotnosti su polovijedinstva i kao takvi omogućavaju mu život-nu dinamiku. 4. Svi pojmovi su plod razuma i nemogu se primeniti na sâmu stvarnost pri-rode, oni ne dotiču svojstva sâme stvarnosti. 5. Iza prostora i vremena relativističkefizike stoji jedna viša, bezvremena dimenzija,

2 Fritjof Capra: The Tao of Physics: An Exploration ofthe Parallels Between Modern Physics and EasternMysticism, 1975. Shambhala Publications.

38

implicitni poredak u kome su svi događaji uprirodi međusobno povezani, ali ne uzročno. 6. Kosmičko jedinstvo je dinamičko ineodvojivo od svojih višestrukih pojav-ljivanja, priroda je u dinamičkoj ravnoteži imnoštvo je iluzija ograničenog, čulnog nači-na posmatranja. 7. Prostor i čestice nisu strogo odvojenii suprotstavljeni, već su u dinamičkom iživom procesu neprekidnog kretanja, nasta-janja i propadanja. Čestice nastaju iz oscilo-vanja polja koja su bez oblika i određenja, i unjima nestaju; iako su nemanifestovana,polja su stvarnost iz kojih proizilaze entitetikoje opažamo kao čestice koje sačinjavajufizički svet. 8. Celokupna stvarnost je neprekidnikosmički ples energije, igra nastajanja i nes-tajanja. Čestice koje sačinjavaju fizičkustvarnost su zapravo energetski procesi, a nečvrsti objekti. Klasična fizika se od Njutna pa sve dopočetka dvadesetog veka bavila meha-nističkim modelom opisa sveta. On je odgo-varao prostom, čulnom iskustvu, i bio jeuspešan u tehničkoj primeni. Tehnološka

39

revolucija i moderno doba su i započeli kadaje čovek shvatio sve aspekte kretanja u čul-nom, fizičkom svetu. Dvadesetih godina ovog veka došlo sedo dubljih i revolucionarnih uvida u prirodufizičke stvarnosti, u subatomski svet. On jepokazao da su osnovne čestice, od kojih susačinjeni atomi fizičkog sveta, sasvim različi-te od klasične predstave o materiji, one seponašaju paradoksalno, preskaču zakoneuzroka i posledice, pa čak i ograničenja vre-mena i prostora. Njihov se položaj i brzina nemogu tačno odrediti jer se nalaze u visokoenergetskom i vibratornom stanju kao siću-šno polje zvano kvantno polje. Od kvantnefluktuacije zavisi šta će se iz tog polja izroditi,kakva čestica ili talas. Za razliku od krutemehanističke predstave o svetu, kvantnafizika je pokazala da je dublja stvarnost slič-nija organskom modelu jer posmatrač pos-taje učesnik u zbivanju, što je blisko mistič-kim uvidima o jedinstvu prirode na kome sezasniva i astrologija. Ukratko, savremenifizičar je došao do nepremostive prepreke, dosebe sâmog. Na dnu prirode ugledao je odrazsvoga Ja.

40

Već je u ranoj fazi kvantne fizike uoče-no da rezultati eksperimentalnih istraživanjasubatomskih čestica zavise od tumačenjaposmatrača, da on svoje parametre iz makro-sveta primenjuje na mikrosvet, što je nespo-jivo, pa se zato javljaju paradoksi, da objekti umikrosvetu imaju svojstva i talasa i čestica.Na tome se uglavnom stalo osim što su nekiteoretičari3 pokušali manje ili više uspešnoda osmisle novu situaciju na etičkom i egzis-tencijalnom planu definišući tako nastalunovu nauku. Međutim, najnovija otkrića pro-dubila su ovaj problem do onih dimenzija nakojima deluje astrologija. Nedavno je otkri-veno da od sâmog prisustva posmatrača zavi-si kako će se ponašati mikrosvet, da li kaočestica ili talas. Ustanovljeno je da sâmo pri-sustvo bilo kakvog posmatrača uzrokuje dase kvant energije ponaša kao čestica, dok sebez prisustva posmatrača ponaša kao talas.Kao da čestica, odnosno priroda zna da samopred posmatračem treba da uzima trodimen-zionalno obličje. Dakle, to više ne zavisi samo

3 Werner Heisenberg, Jürgen Habermas, StephenToulmin, David Bohm, John V. Davis, Fritjof Capra

41

od tumačenja posmatrača, kako se mislilo dosada, već od sâmog njegovog prisustva. Implikacije ovog otkrića su tako dale-kosežne da će po značaju nadmašiti i samootkriće subatomskog sveta i njegovih svoj-stava, jer će konačnu suštinu prirode i ljud-sko bivstvovanje sjediniti na način kako todo sad nikada nije bilo moguće. Ono je, zap-ravo, oduvek bilo sjedinjeno u mističkimiskustvima duhovnog prosvetljenja i drev-nom znanju astrologije, ali ovde nam jenamera da se tome približimo sa stanovištadanašnjeg znanja o fizikalnoj stvarnosti ičoveku. Najsigurniji korak u tom smeru bićenam kosmološka teorija Jačeg antropičkogprincipa (Strong Anthropic Principle ili SAP).U mnogim rezultatima iz oblasti kosmologijei kvantne fizike otkrivena je čitava serijapodudarnosti između numeričkih vrednostinekih fundamentalnih konstanti prirode,kao što je odnos između mase protona i maseelektrona; da je gravitaciona masa protonasamo malo drugačija, ne bi bilo zvezda.Uočeno je da sama mogućnost postojanjaživota zavisi od ovih podudarnosti, da suš-

42

tinska svojstva univerzuma moraju da buduupravo ovakva kakva jesu da bi se javila evo-lucija života zasnovanog na ugljeniku i, ukrajnjem vidu, čovek kao svesni posmatrač.Ova činjenica nametnula je formiranje an-tropičkog principa, ili načela po kome vidlji-ve osobine svemira, kakve su u svemu, nisuproizvod slučajnosti ili prirodne selekcijeizmeđu više mogućnosti, nego su posledicasasvim određene svrhe: stvaranje uslova zanastanak svesnog subjekta. Ovakav logičan odgovor za podudar-nosti mnogih odnosa koji leže u osnovi pri-rode nije zadovoljio popularnog astrofizičaraStivena Hokinga. On ga (u knjizi Crne rupe ibebe-vaseljene, Beograd: Polaris, 1995) odba-cuje jer smatra da nije dovoljno reći da sustvari takve kakve jesu zato što mi postojimo.Smatra da Sunčev sistem jeste nužan za našživot, ali mnogi delovi kosmosa nisu pogodnini za kakav oblik života. Uz to tvrdi da smotako mali i neugledni naspram veličine kos-mosa, da je teško prihvatiti da sve to postojizbog nas, previđajući da upravo veličinagarantuje mnoga pogodna mesta za život sli-

43

čan našem. Osim da je "teško prihvatiti" onne daje nikakve dokaze da teorija nije tačna. U potrazi za Velikom objedinjavaju-ćom teorijom, koja ujedinjuje tri kategorijefizičkih međudejstava (a to su jaka i slabanuklearna sila i elektromagnetizam) sa gra-vitacijom, njegovi uvidi su se kretali od teori-je Velikog praska do hipoteze o imaginarnomvremenu. Ujedinjenje prve tri sile koje vlada-ju u mikrosvetu već je na vidiku zahvaljujućihipotezi o kvarkovima i kvantnoj hromodi-namici, dok je gravitacija ostala izvan jer jeisuviše slaba za dejstva u mikrosvetu. Ostaoje, dakle, problem sjedinjenja mikro i makro-kosmosa. To jedinstvo nije nikada bilo prob-lem misticima i astrolozima, ali za današnjefizičare je zaista problem da ga obrazlože,matematički dokažu i eksperimentalno pro-vere. Ovaj problem je nerešiv zato što seobjektivizuje, projektuje spolja, što se upornopreviđa značaj i smisao subjekta, čovekoveličnosti u svemu tome. Krajnji domet objek-tivacije ishoda prirode jeste teorija Velikogpraska. Po njoj je ceo univerzum pre dvade-setak milijardi godina bio sažet u jednu sin-

44

gularnu tačku, neizmerno velike mase i tem-perature. Kako je u toj singularnosti (kažu,„veličine zrna graška”) sažet sav prostor ivreme, jasno je da ona protivreči sama sebi,jer nije mogla nigde da postoji i nikad da sedogodi zato što pre nje nije bilo prostora nivremena. Ali zato je u mašti fizičara moglalako da eksplodira i inflatorno se raširi udanas postojeću vaseljenu. Dokaz za ovu sin-gularnost nalaze u opažanju da se galaksijemeđusobno udaljavaju, mada ih malo zbu-njuje to što ne mogu da ustanove iz kojepočetne tačke se udaljavaju - jer se udaljavajuodasvud. Još više ih zbunjuju neka novijaneproverena osmatranja po kojima bezbroj-ne galaksije nisu tek tako razbacane po kos-mosu, nego obrazuju ogromnu spiralu, nalikna DNK. (Ovo bi potvrdilo drevnu Hermeso-vu izreku da „ništa nije spolja, ništa nije iznu-tra, jer sve što je spolja, iznutra je”.) Najuda-ljeniji snimci kosmosa veoma liče na snimkeneurona u našem mozgu. Takođe i poza-dinsko mikrotalasno zračenje, za koje sesmatra da dolazi od početne faze stvaranjavaseljene, da je ostatak Velikog praska, kao zainat dolazi odasvud. Kap koja je prelila čašu

45

iz koje se opijaju teorijski fizičari došla je izrezultata kompletnog snimanja pozadinskogzračenja (satelitom Planck 2013. godine) kojasu pokazala da se naša planeta zapravo nalaziu središtu kosmosa. Pored toga, dokazala suda pozadinsko zračenje dopire odasvud, štoobara teoriju o Velikom prasku koji bi moraoda ima neko mesto svoga nastanka u univer-zumu. Ovo nas zapravo dovodi do drugekosmološke teorije koja kaže da je kosmosveliki hologram, svaki njegov delić u sebisadrži sliku celine kosmosa.4 Prema tome,rezultati očitavanja pozadinskog zračenja bilibi isti i sa svake druge tačke posmatranja ukosmosu, svaka bi bila u središtu univerzu-ma.

Te dve teorijske postavke, teorija Jačegantropičkog principa i hologramskog univer-zuma, jesu osnova na kojoj se zasniva delova-nje astrologije. Vaseljena postoji bez početka i kraja uimaginarnom vremenu, u večnoj sadašnjosti,koja je nalik na sferu: postoji iako nema poče-

4 O hologramskoj paradigmi videti u knjizi MichaelTalbot: The Holographic Universe, 1991.

46

tka ni kraja. Time su zadovoljeni i teorijarelativnosti i zakoni kvantne mehanike, onisada zajedno mogu slobodno da deluju. Koncept linearnog stvaranja, od poče-tka ka kraju, je projekcija uslovljenog uma isvih proračuna za opstanak ega, dok je neli-nearno postojanje, bez početka i kraja, večnoi celovito (sfera i krug su arhetipski simboličovekove Sopstvenosti), izraz stvarnostisamog bića; kao i ljubav koja nema proraču-na i interesa, ona jednostavno jeste. Ideja bespočetnog postojanja javlja sevrlo rano u religijskim i mističkim spe-kulacijama, ali nju je najbolje nagovestio Pla-ton u Timaju, govoreći o sfernoj prirodibožanske duše. Takođe u indijskoj filosofijiadvaita vedante kaže se da je svet maya, pri-vid, koji nema početka ni kraja. Biće nam jas-nije na koji način može postojati ono što jebespočetno ako ga sagledamo kao sferu. Bes-početnu i beskrajnu prirodu prostorvremenauniverzuma dokazuje sferni oblik svih nebe-skih tela i njihovih putanja. Četvorodimenziono prostorvreme,večna sadašnjost, koja nema ni početka nikraja već jednostavno postoji, ne protivreči

47

iskustvenom, trodimenzionom vremenukoje postoji samo za naša čula. Njegova strelausmerena je samo ka budućnosti koju nepoznajemo, dok se prošlosti samo sećamo. Uvečnoj sadašnjosti prošlost, sadašnjost ibudućnost postoje simultano. U njoj je vasi-ona beskonačna, jedinstvena, bez granica ilisingularnosti, a u našem, čulnom vremenu,stvari se događaju kao da singulariteti posto-je, tu se vasiona širi, a ima i crnih rupa, stvarinastaju i nestaju iz vidokruga naših čula i mimislimo da su zaista kao nove nastale ili pot-puno nestale, pa tu logiku primenjujemo ikada tumačimo kosmos. U večnoj sadašnjosti„početak” kosmosa nalik je Zemljinomsevernom polu, ako se stepeni geografskeširine uzmu kao analogni vremenu, a „kraj”južnom polu. Ali te dve tačke nisu ni po čemuposebne, na njima važe isti fizički zakoni kaoi na svim drugim tačkama na Zemlji. Ovaanalogija nam, međutim, pokazuje da čulno,linearno vreme realno postoji samo za subje-kta koji se nalazi na površini sfere, odnosnoZemlje. Ako ovome pridružimo antropičkiprincip, što nije u neskladu jer mi ipak posto-

48

jimo i osmišljavamo sva ta vremena, doćićemo do teorijskog objašnjenja zašto uopštedeluju astrološki principi. Pre svega, as-trologija počiva na četvorodimenzionoj savi-jenosti prostorvremena oko Sunca, koje sezbiva sfernim kretanjem takođe sferno uob-ličenih planeta. I vreme je u astrologiji cikli-čno (zbog sfernog kretanja prirode) i višeimaginarno nego linearno, jer se ono sažimapo modelu holograma i deli po principu 'je-dan dan, jedna godina', na osnovu čega serade solarni horoskopi, primarne i sekun-darne direkcije. Svaka vremenska celina imasvoj kontekst. Dakle, osnovni metodi pred-viđanja u astrologiji mogući su upravozbog svojstva večne sadašnjosti, zboghologramske prirode univerzuma, i njego-vog superiornog odnosa prema trodi-menzionom čulnom i linearnom vremenu.Zato što sve postoji samo u večnoj sadašnjos-ti, univerzum je hologram. Možemo reći daastrologija i nije ništa drugo do metod pre-vođenja nekih osnovnih činjenica našeg pos-tojanja iz bezvremene, neuslovljene sadaš-njosti, na jezik i razumevanje svakodnevnog,ograničenog i uslovljenog, čulnog vremena.

49

Da se astrologija zasniva na praktič-nom tumačenju hologramskog bezvremenoguniverzuma, vidimo na primerima kadadanas neka planeta prelazi preko tačke gde jebila nekada ranije u trenutku našeg rođenja(tranziti), ona deluje tačno onako kako teori-ja astrologije pokazuje, i to uvek možemovideti u svom iskustvu. Da astrologija deluje na principu holo-gramskog sažimanja vremena, vidimo udelovanju primarnih i sekundarnih direkcija,u kojima se kretanje planeta za jedan stepenZodijaka, odnosno za jedan dan, računa kaojedna godina. To su sve dokazi da drevna naukaastrologije svoju praksu zasniva na holo-gramskom univerzumu, kojeg je otkrila teksavremena nauka, ali samo teorijski.5

Stoga je astrologiju sasvim ispravnonazvati naukom jer ona to jeste. Sve je uastrologiji zasnovano na činjenicama, kaošto je tačan položaj planeta, na posmatranju ianalizi činjenica u praksi. Ne postoji nijedan

5 Drevna znanja su mnogo veća i bogatija nego štonam to predstavlja mejnstrim nauka. O tome višemožete saznati u delima Graham-a Hancock-a.

50

element verovanja i sujeverja u astrologiji.Uostalom, astrologija je s pravom oduveksmatrana majkom svih nauka. Za ispravnorazumevanje astrologije jedino je potrebnoobjedinjeno znanje svih nauka, bez predra-suda. Budući da tranziti planeta, koji delujuvanvremenski (takođe i nezavisno od prosto-ra, jer daljina nema značaja) deluju na naskao svesne subjekte, na naše stanje svesti i nazbivanja. To u praksi dokazuje teoriju Jačegantropičkog načela. Ovo razumevanje postaje dublje ako seprepozna u jedinstvu cele prirode. Tada pos-taje jasno da sferno zbivanje večne sadašnjo-sti prostorvremena, na kome se zasnivaastrologija, objedinjuje kosmička zbivanja sacelokupnim organskim životom i našomsudbinom. Iz te perspektive se, naime, jasnovidi da kruženje Zemlje oko svoje ose i okoSunca, kao i kruženja ostalih planeta u sun-čevom sistemu, direktno izazivaju organskiživot na Zemlji i svu njegovu dinamiku. Svo-jom gravitacijom (magnetizmom) planete

51

indukcijom1 izazivaju na Zemlji još finijaenergetska kretanja, a to je organski život.Kada bi se Zemlja zaustavila, zajedno sa osta-lim planetama, tada bi sav organski životstao i raspao se u prah. Mi svoje psihofizičkobiće uopšte i možemo da pokrećemo, tačnijerečeno, ono sâmo može da se kreće i živijedino zahvaljujući tome što se Zemlja s osta-lim planetama kreće, a naročito Mesec. Mesecje veliki magnet koji svojom rotacijom naj-snažnije indukuje kretanje sveg života naZemlji. Po uticaju je najznačajniji jer je najbli-ži. Ostale planete takođe imaju svoj uticajzavisno od svoje veličine, brzine i udalje-nosti. Skup svih njihovih uticaja prekomeđusobnih aspekata stvara život kakavnam je očigledan na Zemlji. Planete daju karakteristike i dinamikunašem biću zavisno od svoje dinamike. Naj-brži je Mesec i on je odgovoran za um koji se

1 Da podsetimo: kada se u blizini zatvorenogprovodnika bez struje kreće magnet, nastajeelektrična energija koja samo dotle traje dok magnetrotira oko njega. Faradej je ovo nazvao magnetnomindukcijom. Sam termin inductio na latinskom značiuvođenje ili navođenje.

52

menja najbrže. Drugi po brzini je Merkur, onje odgovoran za intelekt koji je stabilniji oduma koji se trenutno menja, ali još uvijekmora biti okretan i brz. Treća je Venera,odgovorna za ljubav i osećaje. Potrebno im jevreme da se razviju, ali se i dalje brzo menjajui prilagođavaju. Četvrti je Mars, odgovoran zatelesnost i energiju. Potrebno je mnogo viševremena za izgradnju mišića i kondicije, sti-canje snage i njenu primenu, naša energija semenja sporije od osećaja ljubavi i uma. Peti jeJupiter odgovoran za karakter. Ne možemopromeniti svoj karakter i filozofiju prekonoći. Za menjanje osobe potrebno je snažnodugogodišnje delovanje, a onda je i to retko.Šesti je Saturn, odgovoran za mudrost, naj-sporiju od svih karakteristika u životu. Možepotrajati ceo život kako bi se razvio osećajmudrosti, a kada se to učini, ne može seponištiti. Sedmo je Sunce, koje se uopšte ne kre-će. Ono ostaje fiksno središte celog sistema,ali se kreće kroz galaksiju zajedno sa svojimplanetama. Za ostale planete, ono je nepokre-tno. Sunce je duša, potpuno nepokretna ivečna. Dok god Sunce postoji, planete posto-

53

je. Kada Sunce izgori, svi planeti će takođebili uništeni. Dakle, Sunce je temeljno za pla-nete. Um, inteligencija, mudrost, ljubav ćedoći i otići. Ali duša će ostati čvrsta, beskraj-na, nepromenjena kao svedok svih zbivanja.Sve se kreće i zbiva oko nje i zbog nje. Najnovija kosmologija se tako nijesamo približila drevnom iskustvu astro-logije, nego je potvrdila i neke slične nagove-štaje zapisane u književnosti đaina, pripad-nika najstarije religije, ne samo na indijskompotkontinentu. U jednom od najstarijih pra-kritskih tekstova, Uttaradhyayana-sutram,stoji da „vreme postoji u onome što naziva-mo vremenski određenim prostorom”, štoklasični komentari objašnjavaju da vremepostoji samo „na kontinentima gde žive ljudii na okeanima koji pripadaju tim kontinen-tima”. Dok se u Tattvarthadhigama-sutramdoslovno tvrdi da „nebeska tela svojim kre-tanjem proizvode vreme”. U komentarima sedalje ističe da je vreme takođe supstancija i tose dokazuje time što i vreme i supstancijaimaju ista obeležja: nastanak, trajanje i pres-tanak. I najzad, tvrdi se da je funkcija vreme-na da održava supstancije u kontinuitetu, u

54

modifikacijama, kretanjima i redosledu zbi-vanja. Najnoviji trend osmišljavanja svihdosadašnjih uvida u fizikalnu realnost, kojizastupa Fritjof Kapra, jeste sistemsko mišlje-nje. Ono ističe da suštinska svojstva svakogživog sistema potiču iz interakcija i odnosaizmeđu činilaca, i da se ti odnosi ponavljaju uizvesnim konfiguracijama ili shemama. To jedinamički proces odnosa koji izražava odre-đeni kvalitet, i ne može se izraziti kvantita-tivno, merenjem veličina i težina. Stoga se nemože ni izraziti jednom teorijom. Tu je pot-rebno mapiranje shemama. Teško je naći bolju definiciju astrolo-gije. Natalna karta je ta shema koja mapiranaše postojanje u vremenu. Sistemsko mišljenje nam kazuje o uza-ludnosti traženja Velike objedinjavajuće teo-rije jer mikro i makrokosmos postoje u di-namičkom odnosu koji se shematski izražavakroz cikluse prirode i pojava, dakle, krozsâme događaje. Velika objedinjavajuća teorijaće se ostvariti kroz našu kulturu življenja, ane u nekom naučnom spisu, koji čak ni veći-na naučnika neće moći da razume.

55

Astrologija, kao najstarija shema zbi-vanja prirodnih ciklusa, pokazuje kako miučestvujemo u tim događajima, kako onioblikuju nas i naš život, kako nebeska shemaoblikuje naše bivstvovanje. Ona tako defini-tivno obustavlja objektivaciju smisla posto-janja izvan, koja nije ništa drugo do zaboravsâmog postojanja. Mi već jesmo u jedinstvumikro i makrokosmosa i ne treba da ga tra-žimo pomoću neke objektivističke teorije skojom bi nešto objektivno menjali kako binam bilo bolje. Treba da budemo svesni togjedinstva jer samo nas takva neuslovljena,čista svest može izbaviti iz uslovljenosti,samo s njom postižemo nešto istinski novo ibolje. Uslovljava nas jedino nesvesnost. Traženje Velike objedinjavajuće teorijepočiva na istom ubeđenju kao i religijsko tra-ženje idealne vere koja će „spasti svet”, a to jeubeđenje da je moguće kolektivno „spasenje”.Svaki kolektivizam je samo izraz biološkognagona za očuvanjem zajednice, čopora,plemena ili nacije, i smisao svih kolekti-vističkih ideja (i religijskih i naučnih) jeafirmacija ovog nagona. Istinsko „spasenje”je, međutim, čin lične samospoznaje koji se

56

postiže kroz proces individuacije. Njegovousmerenje je, za razliku od interesa kolekti-va, drugačije, može se reći: vertikalno. Nema,dakle, kolektivnog spasenja. Istinska slobodaili duhovnost može zasijati samo kroz zrelogčoveka koji će svojim ličnim primerom dru-gima svedočiti o njoj - zato što je ona izvorživota i čovekovog bića. Bit se uvek jedins-tveno ispoljava, zato što je živa. Samo ono štoje otuđeno i mrtvo, kao kakva dogma ili teo-rija, ostaje uvek isto i može svima podjedna-ko da se deli. Cela priroda, njen mikro imakrokosmos ukrštaju se u čoveku i objedi-njuju se, ne u nekoj teoriji, nego u njegovojcelovitoj ličnosti. Astrologija pokazuje detalje tog obje-dinjavanja.

57

ABCDEF ZODIJAK GHIJKL

Opšte je poznato da reč zodijak potičeod grčke reči zodion koja znači „životinjskipojas”, i da se odnosi na dvanaest sazvežđakoja duž ekliptike opasuju Zemlju. Manje jepoznato da je ta reč zapravo preuzeta od sta-roegipatske reči zo-djaja-kos koja znači „radirada raspodela”. A još daleko manje je pozna-to radi kakvog rada su zodijački znaci raspo-ređeni baš tako kako jesu, i to u svim kraje-vima sveta i u svim epohama, od Severne iJužne Amerike, preko Egipta i Vavilona, doIndije, Tibeta i Kine. Cela priroda služi ispoljavanju božan-ske svesti - kroz svesnog subjekta koji je naovoj planeti uobličen kao čovek. To znači dacela priroda služi prosvetljenju duše čoveko-ve. Da bi to ostvarila mora svoju energiju,koja se izražava sveopštim kretanjem, kohe-rentno da uobliči tako da taj oblik bude oliče-nje njenog smisla. To je njen rad, ona (tj.kosmos) radi na oblikovanju svesnog subjek-ta u malom, na mikrokosmosu, i smisao pos-

58

tojanja tog subjekta je samospoznaja. Čovekje, dakle, odraz kosmosa u malom, mikroko-smos, i to je razlog zašto astrološka tradicija,koju je praksa dokazala, pripisuje svakomfunkcionalnom delu ljudskog tela po jedanzodijački znak. Glava je oblikovana po prin-cipu znaka Ovna, vrat pripada Biku, ramena iruke Blizancima, gornji deo grudi i srce Raku,pleksus Lavu, stomak Devici, kukovi Vagi,polni organi Škorpiji, butine Strelcu, kolenaJarcu, listovi Vodoliji i stopala Ribama. I zais-ta, čovekovo telo je baš ovakvog oblika samozato što je Zemlja baš ovoliko udaljena odSunca i ostalih planeta. Da je njena gravitaci-ja, određena masom, samo malo drugačija,čovek bi izgledao sasvim drugačije. Njenamasa i gravitacija su baš ovakve kakve jesu,zato što se kreće oko Sunca i pored ostalihplaneta baš ovom brzinom kojom se kreće. Iobratno, njena brzina je ovakva zato što joj jemasa tolika. Da je jedan činilac drugačiji, i sviostali bi bili drugačiji. Sve je povezano i uza-jamno. Zato je izdvajanje čoveka iz te celineizraz čistog neznanja. Njega su oblikovali pri-rodni ciklusi, smena godišnjih doba i sve štopriroda u sebi nosi, a to nije ograničeno samo

59

na površinu Zemlje. Njeno tlo je zapravosamo podloga na kojoj se projektuje bivs-tvovanje celog kosmosa, a naročito Sunčevogsistema, jer njena masa, gravitacija, rotacija irevolucija, od kojih direktno zavisi savorganski život, neposredno je uslovljena pla-netama Sunčevog sistema, njihovom gravi-tacijom i kretanjem. U četvorodimenzionom prostorvre-menu, u stvarnosti, oblik, gravitacija i kreta-nje svih tela Sunčevog sistema, organskiživot na Zemlji, čovekovo psihofizičko telo isudbina jesu jedno isto, ali u različitim dimen-zijama i razmerama. Njihovo kružno, tačnijespiralno kretanje uobličava različite dimen-zije pojavnosti. Najgrublja i našem opažanjunajobjektivnija dimenzija bila bi sâm fizičkioblik planeta i njihova masa. Oni su u direk-tnoj zavisnosti od brzine kretanja i udaljeno-sti od Sunca, koji bi bili sledeća, finija di-menzija. Atmosferske prilike i klima na pla-netama, koje takođe zavise od prethodnihdimenzija, bile bi sledeća, a organski život jošfinija dimenzija. Čovekov lik i njegova sves-nost izražena kroz sudbinu je najfinijadimenzija celog ovog spiralnog uobličavanja

60

koje izaziva Sunce. Zato je Sunce osnovniprincip integracije čovekove suštine. Suncesvojom masom i gravitacijom savija i sažimaokolno prostorvreme, najkonkretnije uobli-čeno kao planete, i to sažimanje je proizveloorganski život na najpogodnijem mestu Sun-čevog sistema, na Zemlji. Kroz evolucijuorganskog života sve to sažimanje ostvariloje svoj egzistencijalni smisao. Svoj duhovnismisao zadobija kroz ličnost najkompletnijegi najsavršenijeg organskog bića: čoveka. Zatoje on mikrokosmos i to na način kako prika-zuje astrologija. Psihofizička evolucija prostorvremenaka ličnosti i svesti o sebi, u pogodnim organ-skim uslovima na planeti Zemlji, razvija sepo principima koje izražavaju znaci Zodijaka.Oni su, opet, izraz prirodnih ciklusa i smenegodišnjih doba. Svaki ciklus smene godišnjihdoba ima dvanaest faza. Svaka faza predstav-lja jedan princip u razvoju psihofizičkog biv-stvovanja ka svesti, tačnije, jedan aspekt sve-snog bivstvovanja. Da bi svest u biću bila sasvim zrela,neuslovljena i potpuno determinisana, nemože se razviti samo iz jednog aspekta bivs-

61

tvovanja, nego iz svih aspekata koji sačinja-vaju organski život, a njih je, rekosmo, dva-naest. Iskustvo bivstvovanja mora reinkar-nacijom proći ceo prirodni ciklus preobražajai rasta dok ne dođe do svog Sopstva, mada seoko njega sve vreme vrti kao oko Sunca. Sun-ce je oduvek predstavljalo čovekovu Sops-tvenost ili suštinu. Ali, priroda psihičkogiskustva je takva, dok ne opiše ceo krug nemože da bude svesno gde mu je centar i ishodsvega. Mora da upozna sve što nije da bi spo-znala ono što jeste Krug cikličnog usavršavanja bića, dabude podobno svesti o sebi, ima dvanaestfaza koje su sačinjene od četiri elemenata i trikvaliteta. Dvanaest znakova Zodijaka se mogupodeliti i u četiri skupine od tri znaka kojipredstavljaju godišnja doba. Ove skupinenajbolje izražavaju duhovnu evoluciju, a to jeono što nas ovde najviše interesuje. Ribe, Ovan i Bik su prva, prolećna sku-pina. To je razdoblje rasta nediferenciranihbioloških nagona, koji se u čoveku izražavajukao instiktivno-predracionalan karakter, što

62

izaziva prevagu nesvesnog, impulsivnog,čulnog i imaginativnog. Blizanci, Rak i Lav čine drugu, letnjugrupu znakova. Ovde se prethodno započetipokret nagona po prvi put zaustavlja unameri da stvari zadobiju svoje mesto i oblik,da se razlikuju i razvrstaju. Čovek se ovde poprvi put odvaja od nediferenciranog pri-rodnog nastajanja i stiče svest o egu, o sebi i odrugima, spoznaje stvari na osnovu razliko-vanja subjekta i objekta, ali uglavnom nanivou fizičkog oblika, tj. iskustva. Ovde sestvari razvrstavaju i ustanovljavaju mental-no (Blizanci) emocionalno (Rak) i fizički(Lav). Učeći rasuđivanje iskušava kao i sup-rotstavljanje, neslaganje, sukob suprotnostinastalih racionalnim razlikovanjem. Ovdepre svega sazrevaju analitički razum i racio-nalna svest. Devica, Vaga i Škorpion su jesenja gru-pa. Tu započinje nova evolucija, koju ćenasuprot instiktivnoj, prolećnoj, karak-terisati mentalna organizacija, sklad i hije-rarhija koji će omogućiti duhovno uzdizanje.U ovoj fazi stvari se po prvi put povezuju naduhovan način, po smislu, a ne pûkom reak-

63

cijom kao ranije, ovde se rađa ispravan osećajza ravnotežu između suprotnosti, unutarsubjekta i u objektivnom svetu, između ja ine-ja. U jesen sve truli i život prividno nesta-je, ali ne da bi zaista nestao već da bi pripre-mio teren za novi život. Tako se začinje razli-kovanje između subjektivne i objektivnestvarnosti. Poslednju trijadu čine Strelac, Jarac iVodolija. Ovde je bivstvovanje nadišlo instik-tivan, racionalan i egoički način opstanka iteži slobodi od uslovljenosti prostor-vremenom, ka čistoj svesti, duhu i smislu.Ranije su se sakupljala sva iskustva pojavnogsveta i materijalnih ograničenja. Ona su sadaasimilovana i prevaziđena u višoj svesnostikoja je okrenuta apsolutnom. Zodijački znaci se dele po elementimana zemljane, vodene, vatrene i vazdušneznake. Elementi simbolično izražavaju nači-ne opažanja sveta i reagovanja na pojave. Tinačini su mišljenje, (čulno) opažanje, oseća-nje i intuicija. Te funkcije su u međusobnosuprotstavljenom odnosu tako da mišljenjestoji nasuprot osećanju, a (čulno) opažanjenasuprot intuiciji. Ove psihološke funkcije

64

imaju svoju arhetipsku simboliku u pomenu-tim elementima, tako da zemlja odgovara(čulnom) opažanju, voda osećanju, vatraintuiciji a vazduh mišljenju. Ovakva ontološ-ka struktura je podudarna sa ontičkom stru-kturom samog sveta koji je sačinjen od kohe-rentnih stanja (zemlja), fluidnih (voda), kojizavise od različitih temperatura (vatra) igasovitih, odnosno elektromagnetnih stanja(vazduh). Prvo, vatreno trojstvo znakova čineOvan, Lav i Strelac. Kroz njih intuitivna,neposredna spoznaja sveta evoluira odnesvesne impulsivnosti Ovna i njegovog pre-težno fizičkog izražavanja, preko Lava gde seizražava kroz ego i autoritet, do Strelca, gdese intuicija izražava duhovno, kroz objedi-njavanje sveg znanja i iskustva. Drugo, zemljano trojstvo su Bik, Devi-ca i Jarac. Ono pokazuje kako opažanje evolu-ira od onog u Biku, koje je potpuno zavisnood konkretnog oblika koji se prikazuje čuli-ma, preko onog u Devici, gde se opažanjepodvrgava ispitivanju i uviđa da čulni obliknije jedino merodavan, do onog u Jarcu, gdeopažanje prevazilazi čulnu uslovljenost.

65

Čovekova duša u Biku ulazi u materiju, uDevici počinje da otkriva pravo lice materije,ona se tu preobražava pod duhovnim utica-jem, dok se u Jarcu materija kristalizuje itranscendira u neuslovljenoj duhovnosti, usvesti duše. Bikom vlada materija, Jarac jepredodređen da bude gospodar materije, aDevica je prelaz između. Vazdušno trojstvo znakova čine Bli-zanci, Vaga i Vodolija. Oni pokazuju kakoevoluira mentalna zrelost. Blizanci pred-stavljaju prvi nagon za učenjem, oni višenesvesno nego svesno teže da steknu što višeiskustva, samo ih skupljaju bez mnogorazumevanja smisla. Vaga teži da sva iskus-tva uskladi jer uviđa da sâma iskustva nisuništa bez ravnoteže svojih suprotnosti, jersamo takva ravnoteža može dati sliku celine,smisao. Vodolija tako stečenu spoznaju isku-stava deli svima, ona je prevazišla fazu skup-ljanja utisaka i njihovog usaglašavanja, jerzna smisao iskustava i može da ga podelidrugima. Vodeno trojstvo su Rak, Škorpija i Ribe.U njemu svest evoluira kroz emocije. Najprese u Raku stiču prva emocionalna iskustva

66

koja su nalik detetovim, ona se direktnodoživljavaju i apsorbuju u organizovanepojave, pre svega u odnosu na svoj ego i telo,dakle na sebe sâmog. Tu se emocionalnaiskustva lično doživljavaju. U Škorpiji se ose-ćanja doživljavaju mnogo dublje i na širemplanu, u odnosu sa drugima, a to se ostvarujekroz intimne odnose, razumevanje tuđihpodsvesnih osećaja i poriva, i u najsirovijemobliku kroz seksualnost. Ovde se kroz isku-šenje sopstvenih najdubljih utisaka na naj-dublji način emocionalno iskušava univer-zum. Takvo iskušavanje se u znaku Ribadogađa mnogo slobodnije, njena osećanja suprevazišla lična ograničenja, odnosno potre-bu da se svet doživljava kroz prizmu ličnogiskustva. Ona su otvorena univerzalnom dote mere da je Riba sklona da se u njemu iizgubi. Kod Raka su emocije lične prirode,kod Škorpije su vezane za druge i za među-ljudski opstanak, a kod Riba su univerzalne,posvećene su beskrajnom jer u njihovim ose-ćanjima nema ega. Zato neki pogrešno misleda su Ribe bezosećajne. Znaci Zodijaka pokazuju evoluciju doz-revanja svesti, što se u nekim religijskim ide-

67

ologijama prevodi kao dozrevanje duše dobožanskog. To sazrevanje započinje u znakuOvna gde sve spontano zadobija težnju da seuopšte pojavi, to je faza početne energije.Sunce kao da je najblistavije u ovo dobagodine kada sve oživljava. Onda dolazi dotežnje za prvim konkretnim oblikovanjem uBiku, kada niče prva vegetacija. Zatim zaprvim mentalnim iskušavanjem u Bli-zancima, što i priroda pokazuje svojim pro-menljivim vremenom u toku samo jednogdana, i emocionalnim u Raku, kada svi plo-dovi dobijaju svoj konačan oblik. Nakon tak-vog spontanog i prirodnog uobličavanja for-mira se ego, svest o sebi zasnovana isključivona čulnim iskustvima i ličnim osećanjima uLavu. Upravo zbog ovih ličnih ograničenjaego Lava teži da se na dramatičan i čak deti-njast način istakne i nametne okolini. Kaošto Sunce jarko sija u avgustu i nameće svojuvrelinu celom svetu. Kada takve težnje dođudo neke kritične faze i steknu dovoljno iskus-tva, u znaku Device počinju da se kritičkiispituju i analiziraju, da se traži druga strananeposredne pojavnosti. To je doba godinekada se ubiraju plodovi, računa žetva i setva.

68

Spontana težnja za analizom dobija svoj har-moničan vid u Vagi, tu se prosta diferencija-cija zamenjuje težnjom za ocelovljenjem, alina nivou ega, što znači ocelovljenje odnosa jai drugi. Ovu vanjsku manifestaciju celovitos-ti i sklada objektivno odražava lepo jesenjevreme sa svim svojim bojama. Kada ta težnjasazri dolazi do potrebe za širim i dubljim, od-nosno ličnim ocelovljenjem sa univerzalnim,u znaku Škorpije. Celokupna dotadašnja pri-rodna evolucija ovde dolazi do prekretnice,do svog najsnažnijeg nagonskog poriva koji,ako se svesno prevlada čovekovim okre-tanjem ka duhovnim vrednostima, možeposlužiti kao pogonska snaga ka višimdimenzijama onostranog i duhovnog. Zato ustarijoj astrološkoj tradiciji ovaj znak ima dvavida: Škorpiju i Orla. Prvi je prizemno bićekoje je u borbi za opstanak spremno na sve iliništa. Da bi izbeglo da sagori od vatre svojihstrasti, ono bira inicijatičku smrt egoičkeidentifikacije sa telom, i preobražava se uOrla koji slobodno leti iznad materijalnogsveta i vatre prirodnih nagona. Tantrizamnajbolje govori o ovakvom preobražaju kara-kterističnom za Škorpiju, jer u ovom znaku

69

se sila života transformiše, kroz krajnje isku-šenje u služenju fizičkog oblikovanja, onamenja smer i kreće naviše, postaje pogonskasila za duhovno uzdizanje. Ovde iskustvobivstvovanja dotiče svoje dno i upravo zatomože da krene naviše. I doba godine kojezauzima znak Škorpija pokazuje raspad svevegetacije da bi novi život mogao da se rodi. Od Ovna do Škorpije razvijala se spo-ljašnja, čulno vidljiva manifestacija životneenergije prirode, nicanje, rast i dozrevanjenjenih plodova. U vreme Škorpije sve to dola-zi kraju i svome raspadu, tako da se energijatransformiše u unutarnje dimenzije, i unarednim znacima daje vrednost nevidlji-vim, odnosno duhovnim zbivanjima i vred-nostima. U Škorpiji duša dolazi do krajamaterijalnih i čulno vidljivih manifestacijaživota (zato ih je Škorpija od svih znakovanajviše svesna) i kreće u njihovu transcen-denciju. Ako krizu ovog preobražaja uspešnoprođe, postaće istinski posvećenik najvišihdimenzija. Ako ne uspe, posvetiće se demo-nizmu koji daje samo privid nadilaženja ma-terijalnog sveta, koji materijalnu iluzijuzamenjuje astralnom.

70

U Strelcu se duhovna iskustva po prviput objedinjuju, lični doživljaji prethodnefaze, koji su bili pretežno emocionalni, ovdese otvaraju objektivnim vrednostima uzpomoć apstraktnog mišljenja i sistema-tizacije sveg znanja, često posredstvom filo-sofije ili religije. Nadu u viši smisao i noviživot izražava i doba godine dok je Sunce uStrelcu. Posle tmurnih i vlažnih dana Škorpi-je kada se sve raspada, sada su dani mnogolepši, sunčani kao da opet dolazi leto. U Strel-cu bivstvovanje po prvi put iz nagonskogkonkretno prelazi u duhovno i ljudsko. Zatoje njegov simbol kentaur čija je donja polovi-na životinjska a gornja ljudska - koja zateg-nutim lukom nišani ka uzvišenom cilju.Strelci nižeg tipa skloni su da ovo početnoiskustvo čisto ljudskog izražavaju naivno,kroz snobizam i zavisnost od titula i zvanja.Jarac predstavlja maksimalnu koncentracijuspoznaje i iskustva bivstvovanja, što je i naliknjegovom godišnjem dobu, u kome su svidotadašnji oblici svedeni na svoju bit, naseme koje u zaleđenoj zemlji, očišćenoj i sve-denoj na elementarni oblik, čeka da nikne unovi život. Svi procesi evolucije kroz sažima-

71

nje prostorvremena postižu ovde svoju kris-talizaciju, tako da odavde jedini put vodi utranscendenciju, u neuslovljenost koja sve-mu omogućava postojanje kakvo jeste, u duhkoji omogućava samu prirodu. Tako stečenakoncentracija svih psihofizičkih iskustava(samskara) koja omogućava transcendenciju,dalje se prenose na celo čovečanstvo krozfazu Vodolije. Vrhunac spoznaje stvarnosti je uvid danema drugih, da je sveopšte bivstvovanjeapsolutno jedno bez dvojstva, i da je ono našaSopstvenost ili bit. Ako se čovek ne pretvori utakvu svoju bit, ili Sopstvo, i pored sve zrelo-sti on će zadržati iluziju o dvojstvu, da posto-je druga bića kojima treba pomoći kao da onaveć nisu apsolutno Sopstvo, kao da postojiišta što nije savršena i najviša stvarnost. Tailuzija ga tera da deli svoje dotle stečenokosmičko znanje „drugima” kroz fazu Vodo-lije. Razlog zašto Jarac ne postiže transcen-denciju je u tome što se u njegovoj fazi dovr-šava oblikovanje svih pojava i on, u težnji dazadrži sve oblike, zapada u materijalizam ipotrebu za ostvarenjem statusa i moći nadsvim vidovima oblika, materijalnim, druš-

72

tvenim i duhovnim. Vodolija na neki načinispravlja ovu grešku i oslobađa se svih suviš-nih oblika, ona svoj smisao postojanja nalaziu davanju i deobi dobara. To čini više na spo-znajni, intelektualan a često i revolucionarannačin, nego na emocionalni koji je dalekoprevazišao, tako da deluje hladno, kao i godi-šnje doba kome pripada, vetrovito i hirovito. U poslednjoj fazi, u Ribama, univerzal-ne vrednosti koje su mentalno spoznate uVodoliji bivaju emocionalno sažete na indi-vidualnom planu. Tu se kosmičko doživljavakao lično, ono univerzalno postaje unutarnje,pa je zato ovaj znak podložan svim uticajimau toj meri da često u njima gubi sebe, kao štose i materija razlaže u čestim poplavama uovom dobu godine. Ako ova dezintegracijasvih oblika ne odvede čoveka do spoznajenemanifestovanog apsoluta kao svog Sops-tva, onda iz faze Riba duša nema kud, nego usledeći ciklus spoznavanja prirodnog uslov-ljavanja i rasta. On se, međutim, ne ponavljana istovetan način; ponovno ulaženje u većproživljene znake predstavlja višu spiralunjihovih iskustava. Karmička evolucija seodvija po dijalektici iskušavanja suprotnosti

73

koju ni najbogatija imaginacija ne može pre-dočiti. Ona je upravo ono što vidimo kao savživot u svim oblicima i sadržajima. Čestoživot u jednom znaku predstavlja protivtežuprethodnom. Tako život u znaku Ovna možebiti prijatno osveženje i oživljavanje nepos-rednog kontakta sa životnim nagonima ivoljom, nakon restriktivne Device, a život uDevici povratak konkretnom nakon iskustvas apstraktnim u Vodoliji. Ne živimo u sva-kom znaku, dakle, samo po jednom. Svakimnovim ulaskom u neki znak iskušavamo nje-gove finije vibracije i značenja. Zato vidimoda ima veoma različitih ljudi koji pripadajuistom znaku, „viših” i „nižih” tipova, od naj-sirovijih do najduhovnijih. Ne bi stoga valjalo iz ovog prikaza zak-ljučiti kako je jedino Jarcu „suđeno” da dosti-gne duhovno prosvetljenje, iako je ovaj znakuvek pri vrhu top-liste velikih posvećenika.Ovde je izneta dijalektika prirode, uzajam-nost svih njenih principa, tako da nijedanznak nije ništa bez svih ostalih. Tu važi pra-vilo „svi za jednog, jedan za sve”. Tek svi zna-ci skupa sačinjavaju celog čoveka. Možemonapomenuti da svaki znak ima dvanaest

74

dimenzija, ali bilo bi suvišno ovde raspravlja-ti i o tome. Ako Jarac omogućava najveću bli-zinu za transcendenciju prirodnog uslovlja-vanja, to njegovo svojstvo omogućile su oso-bine svih drugih znakova. Zapravo, svakiznak ima svoj put u slobodu i duhovnost,svoju viziju i način kako da svoju prirodupretvori u božanstvo, odnosno kako dabožansku svest prepozna u prirodi. Svaki jesamo jedan od dvanaest vidova prirode kojaje jedinstvena. Zato je u svetu kroz istoriju formiranoviše načina za spoznaju vrhovnog. Međunjima se izdvajaju dve glavne struje: put pre-danosti i put samospoznaje. Put predanostipo svojoj prirodi odgovara „donjim” znacima,od Riba do Vage. Oni neposredno iskušavajurazne aspekte prirodnih nagona i zato imodgovara da upravo njih iskoriste zaosvešćenje. To je put tantrizma koji govori daje apsolutno sve što postoji izraz božanskogsavršenstva i celine, pa se stoga sve možeiskoristiti za samospoznaju. To je put sves-nog prihvatanja bilo kog oblika prirodnogispoljavanja: od seksualnosti do astralnihvizija božanstva i ideje Boga. Druga struja je

75

put samospoznaje i on se zasniva na preki-danju vezanosti čovekove duše za prirodnenužnosti, on ide protiv struje prirodnoguslovljavanja, u transcendenciju, i čovekovuautentičnost nalazi u duhovnoj pobedi nadnesvesnom prirodnom stihijom. Ovakavnačin je podoban „gornjim” znacima, odŠkorpije do Vodolije. Obe struje vode istomcilju i međusobno se ne isključuju, već dopu-njuju. One samo govore o slobodi da se dojedinstva dođe na mnogo načina, u skladu sakarakterom svake individue.

76

¤ PLANETE R

S T U ILI V W XPSIHODINAMIKA PROSTORVREMENA

Y Z

Uticaj planeta na život ljudi oduvek jebio predmet mistifikacija. U ranoj fazi razvo-ja astrologija je bila pod uticajem magijskogmišljenja, pa je tako i razumevanje planetar-nog uticaja bilo demonističko. Smatralo se dasvaka planeta ima svoje duhove koje magi-čar, odnosno astrolog, može da prizove i daod njih sazna sve o njenom uticaju. To je tadabio i jedini način da se nešto sazna o dejs-tvima planeta i on nije bio plod zablude. Pri-roda je u tim starim vremenima na taj način,pomoću imaginacije kultivisala ljude. Kadabi magičar prizvao određenog duha, ta ima-ginarna tvorevina iz astrala zaista bi preno-sila informacije na postavljena pitanja. Ali,odgovori su uvek bili usklađeni sa demonis-tičkim verovanjem praktičara, jer astral jeimaginacija prirode koja kao ogledalo odra-žava ubeđenja s kojima mu se pristupa. Zatonijedna nimfa sa Venere nije mogla svom

77

astrologu-magičaru da ispriča činjenice oplanetama, o kojima će ovde biti reči, nego biuvek nastojala da ga zavede svojom neo-pisivom lepotom. Uostalom, možda svakaplaneta ima svoje duhove, ako je i sâma Zem-lja krcata njima, ali oni mogu posvedočitisamo o posebnim karakteristikama svoje pla-nete, ne i o suštini svih planetnih uticaja. Odgovor o toj suštini danas je dostu-pan na osnovu raspoloživih znanja o prirodifizikalne stvarnosti. Dakle, sâma fizika ćenam dati odgovor na čemu počiva osnovnodejstvo astrologije: dejstvo planeta. Naša planeta je velika indukcionamašina, zemlja je nula a jonosfera faza. Nasvaki metar od tla napon je veći za 100V takoda se stvara ogromna energija. Ta energijanije samo električna, nego je uobličena u sveoblike životnih energija koje vidimo kaoorganski svet, to je bioenergija koja oblikuje ipokreće sav život na ovoj planeti. Kretanjenije različito od energije i sâmog života koji jeenergetska manifestacija. Reč energeia značibivstvo-u-delu, u pokretu. Sav život na Zem-lji je svoj pokret-energiju dobio od kretanjaZemlje, njene rotacije i revolucije. Mi se,

78

dakle, krećemo i uopšte živimo samo zatošto se Zemlja kreće, njeno kretanje omogu-ćava pokret naše ruke i rad srca. Kada biona stala, i naše srce bi odmah stalo. Kada bi se Zemlja sâma kretala okoSunca, manifestacija tako indukovane ener-gije na njoj ne bi bila dovoljno složena daoblikuje danas postojeći život. Potrebno je joškretanja oko Zemlje koje će svojom magnet-nom indukcijom diferencirati život na njoj.Takve indukcione mašine su sve planete kojerotiraju u Sunčevom sistemu. Zašto ih imabaš toliko i zašto su one baš takve mase, gra-vitacije i udaljenosti od Zemlje da je to izaz-valo evoluciju organskog života na njoj -odgovor nam daje Jači antropički princip. Sveje to bilo potrebno da bi se oblikovao svesnisubjekt. Takve su prirodne konstante. Svaka planeta svojom gravitacijom ikretanjem indukuje određenu diferencijacijubioenergije na Zemlji. Skup svih planetnihuticaja tako je oblikovao sav život koji vidimooko sebe, i naše sudbine. Teško ih je sve raz-lučiti, za to je zaista potreban prosvetljen um,ali ovde možemo zapaziti neke od njih. Naj-lakše ih je raspoznati po ciklusima, naročito

79

Meseca i Saturna koji su vezani za emoci-onalno i mentalno sazrevanje. Lako je raspo-znati i ciklus od jedne godine, kada Zemljanapravi pun krug oko Sunca. Na osnovu nje-ga se radi godišnji, ili horoskop solarnog pov-ratka. Medicinska nauka je otkrila da sečovekova koža u potpunosti obnavlja za 28dana. Dok Mesec napravi jedan pun krug okoZemlje mi dobijemo sasvim novu kožu. Mož-da će ta ista nauka otkriti da se celo čovekovotelo transformiše i obnovi sve svoje ćelije zagodinu dana, od jednog do drugog rođenda-na. Ako bude dovoljno pažljiva otkriće takođeda se ta kompletna obnova pravilno odvijasve do čovekove dvadeset osme godine živo-ta (u ranom detinjstvu nešto brže), i da odtada počinje da usporava. Sumnjam da će bitidovoljno pažljiva da to poveže sa ciklusomSaturna koji isto toliko traje. Šta su zapravo planete? I one nastaju kao i sve ostalo, iz uni-verzalnog kvantnog polja. Kvantno polje jeodranije poznato kao etar (ili akaša). Takođese u novije vreme njegovo dejstvo u prirodiimenuje kao 'tamna materija', 'energija nulte

80

tačke' (zero point energy) i kao 'crne rupe'.Crne rupe su samo polja čistog prostora ilietra. Međutim, u mejnstrim nauci sprovodise skrivanje značaja etra,6 i njegovom delo-vanju koje ne može da se sakrije daju se sviovi različiti nazivi. Iz etra ili akaše, odnosno kvantnogpolja nastaje sve. Etar u obliku 'crnih rupa' postoji svu-da. Ima ih vrlo malih i vrlo velikih. Njihovaveličina stvara razmere zbivanja i ispoljava-nja svega.7 Razmere se kreću od Apsoluta kojiomogućava sam bezvremeni prostor koji

6 Pojam etra je u nauci zabranjen jer je Nikola Teslaotkrio da se iz etra može dobijati neograničena i bes-platna energija. Etar je takođe izbačen iz Periodnogsistema elemenata D.I. Mendeljejeva, gde je originalnobio na početku, kao zemljin Etar. Izbačen je takođe izMaksvelovih (J.C.Maxwell) jednačina koje suobuhvatale i hercijanske i ne-hercijanske talase,ispoljenu i neispoljenu prirodu, tj etar. Iz njih sunakon Maksvelove smrti izbacili njihov skalarni deo(longitudinalnih elektrodinamičkih talasa), a ostavilisamo vektorski.7 O razmerama ispoljavanja kosmosa videti u knjizi"Predavanja iz kosmologije" Petar Uspenski, Logos,Beograd, 2007. (P.D. Ouspensky: “The CosmologicalLectures”)

81

omogućava sve drugo; zatim sve galaksije;sve zvezde; naša zvezda, Sunce; planetarnisistemi oko Sunca; Zemlja i organski svet nanjoj. Tako najveće 'crne rupe' stvaraju galak-sije; manje stvaraju zvezde; još manje stvara-ju planete; još manje svesna živa bića, a naj-manje stvaraju elektrone, koji formirajuatome i sve elemente. Crne rupe sve to stvaraju po modelutorusa. Sve što postoji u fizičkom univerzumu,od elektrona preko čoveka i zvezda do galak-sija, postoji po modelu torusa.

82

U središtu svakog torusa postoji jedna'crna rupa', čist prostor, akaša ili etar. Njihove različite veličine proizvodesve razlike u oblicima svega što postoji ukosmosu. Najveće 'crne rupe' stvaraju galak-sije. Manje stvaraju zvezde, ali njihova veli-čina je takva da, u skladu sa svojom razme-rom, na rubu svoga torusa izaziva povratnopolje (ono nastaje u interakciji sa okolnimprostorom) koje stvara visoke vibracije svihelemenata koje zato, usled visokih vibracija,stvaraju visoku temperaturu. To se ispoljavakao vrela plazma koju vidimo na površinizvezda, kao njihovu svetlost. Unutrašnjostzvezda je hladna i tamna upravo zbog ovakvenjihove strukture i etra u središtu. Kada je 'crna rupa' manja ona, opetusled prirode svoje razmere, na rubu svogatorusnog polja stvara vrelu plazmu od svihelemenata, ali ona pored nje te elemente držii u ohlađenom stanju. To se događa zato jer je'crna rupa' manja nego kod zvezda i elementimogu da se formiraju i u hladnijem stanju,ne samo kao plazma, kao konkretni elementiodvojeni u prostoru. Tako se na rubovima tihmanjih 'crnih rupa' pored vrele plazme for-

83

mira i ohlađena kora od elemenata kojuvidimo kao planete. Planete i sva nebeska tela su sfernogoblika upravo zato jer su nastala od torusnogkretanja energije. Dakle, svaka planeta je šuplja i u svomsredištu ima jednu malu zvezdu, koja imamalu 'crnu rupu'. Planete u svojoj kori zadr-žavaju vibracije središnjeg sunca, jer korasvakako nije ravnomerno ohlađena, pa takoispod ohlađene površine postoji i magmakoja ponekad izbije u erupciji vulkana. I tapojava sledi obrasce torusa pa tako vulkanisvuda na Zemlji i drugim planetama postojena istim geografskim širinama. Opet, nisusve planete iste veličine pa tako one veće, samalo većom 'crnom rupom' u svom središtuimaju i veću temperaturu koja onemogućavaformiranje čvrste ohlađene kore od elemena-ta. Tako one postoje kao veliki gasni džinovi(Jupiter, Saturn i Neptun). Tako su i ljudska bića i planete nastalina isti način, od torusa. U gravitacionomsredištu svoga bića, tri santimetra ispodpupka, svaki čovek ima malu crnu rupu,polje čistog etra ili akaše (to je tačka Tan Tien

84

u Qi Gong-u). Zato su planete i ljudi u ener-getskoj sinhronizaciji i sinergiji. Sinergijaje osnova delovanja planeta na ljude. Budući da je sve to proces sâmog uni-verzuma, čovekove osobine i dramatikudelovanja (sudbinu) ne može određivati sâmsubjekt, jer on je taj koji je određen. Ovo ipaknije fatalistička tvrdnja. Ako je univerzumstvorio subjekta, tada je subjektova suština,ili Sopstvenost, sâm univerzum, tačnije: neu-slovljena božanska svest koja omogućava dauniverzuma uopšte bude. Ovo je, dakle, vrlooptimistična tvrdnja. Ona je u toj meri pozi-tivna da će svi teolozi i njihovi vernici, pred-vođeni političarima, stati protiv nje. Pridru-žiće im se i svi takozvani „racionalni” ljudi inaučnici, jer njihov razum zaista nije predvi-đen za ovako široke vizije o smislu čoveko-vog postojanja. Navikli su na mnogo skrom-nije definicije. U skladu s dosadašnjim sta-njem svesti, koje je nametnuto religijskim inaučnim obrazovanjem, nije teško zamislitidušu koja nadilazi telo i verovati u Boga kojisve stvara, ali da je ono što omogućavasamog Boga i sve stvoreno upravo naša bit -to je već nezamislivo. Tome će se takođe

85

usprotiviti svi tajni kontrolori društvenogporetka, jer on mora da ostane unutar grani-ca svakodnevnog razuma da bi bio kontroli-san. Tako i treba da bude, jer ideja o slobodikao suštini svega što postoji, pa i nas sâmih,ne može da bude servirana spolja, nego semora sâma ispoljiti kao lična zrelost. Onaupravo to jedino i može da bude. Dok čovekne dozri kao ličnost društvo ga mora kontro-lisati unutar granica razuma, inače se ideja oapsolutnoj slobodi može đavolski zloupotre-biti. Zato će ona postati aktuelna tek u daljojbudućnosti. Evolucija svesnog subjekta određena jeu trenutku kada se on pojavi kao individua utrodimenzionalnom svetu. To znači, kada serodi njegovo fizičko telo. Ono je u potpunostitvorevina fizičkog sveta i razumljivo je da ćesve njegove aktivnosti biti uslovljene fizikal-nim zakonima, i biološkim i kosmičkim kojisu biološke stvorili. Videli smo već da je čovekovo telo bašovakvo kakvo je zato što je Sunčev sistem bašovakav kakav je po svojoj veličini, gravitacijii kretanju svih njegovih objekata. Čovek biizgledao sasvim drugačije da je samo malo

86

drugačija masa, a s njom gravitacija i kreta-nje bilo koje planete. Kada je tako određen čovekov lik,takođe je iz istih kosmičkih razloga određenoi njegovo delanje, jer lik i delo nisu različiti.Zbog ograničenja egoičkog i čulnog posmat-ranja mi imamo utisak da je fizički oblik telajedno, a sudbina njegovog kretanja neštosasvim drugo. To je prilično naivna zabluda,duboko ukorenjena u svakome ko „ne verujeu astrologiju”, jer previđa nešto što je banal-no očigledno. Naime, telo samo po sebi nijeništa drugo do matrica ili sredstvo za delo-vanje, njegov oblik je u potpunosti funkcio-nalan, ono nije stvoreno da postoji sàmo zasebe kao stvar, da pozira, nego da bude ins-trument za delanje. Smisao tela je, dakle, biv-stvovanje-u-vremenu, a ne pûko postojanje, izato kosmičko-biološki zakoni koji su obliko-vali telo u jednu živu organsku celinu, takođeoblikuju njegovo kretanje i delanje u svetu.Nema nikakvih suštinskih razlika u uzročno-sti bivstvovanja koja deluje unutar našegtela, u povezanosti naših organa u živu celi-nu - i izvan tela, u njegovom kretanju i dela-nju u svetu. Za jedinstvo prirode naša koža

87

nije nikakva granica, za nju ništa nije samospolja niti je išta samo iznutra. Krećući sesvetom i iskušavajući život, mi smo u istomorganskom jedinstvu s prirodom kao što jekretanje atoma i molekula u našem telu sje-dinjeno s kretanjem planeta, zvezda i galaksi-ja. Sve što je nastalo u određenom vre-menu određeno je duhom toga vremena - jervreme nije različito od oblika, od prostorakoji je oblikovan kosmičkim objektima. Pros-torvreme je sferno. To znači da je vremeodređeno prostornim oblikovanjem, ono nepostoji sâmo po sebi, kao neka apstraktnakategorija, nego je matrica prostornog zbi-vanja. Vreme je psihološko iskustvo prostor-nog zbivanja. Dakle, šta mi radimo sa svojimtelom tokom vremena svoga života bićeodređeno prostornim činiocima, a planete sunajveći i najmoćniji činioci. Telo kome um pripada predviđeno jeza bivstvovanje-u-vremenu, a to je mogućesamo u trodimenzionim uslovima organskogpodručja gde je vreme linearno (prošlost-sadašnjost-budućnost). To znači samo napovršini ove planete. Da smo u njenom sredi-

88

štu, ne bismo bili svesni vremena kao štosmo ga sada svesni. I naši časovnici, koji nampokazuju hronološko vreme (i koji se, uzgredrečeno, sporije kreću što su udaljeniji odzemljine površine), načinjeni su po modeluzodijačke podele vremenskih ciklusa na dva-naest delova. Organski život ne može posto-jati nikako drugačije nego jedino u trodimen-zionoj linearnosti vremenskog sleda događa-ja. To treba imati u vidu ako hoćemo da razu-memo da je naša sudbina određena kre-tanjem planeta i položajem Zemlje, i da nijerazličita od organskog života koji je ovim kre-tanjem stvoren. Planete deluju na nas i određuju našedelovanje putem svog položaja i međusobnihaspekata. Sve oblasti našeg delovanja su u astro-logiji određene kućama ili poljima. Ima ihdvanaest kao i znakova Zodijaka, i značenjasu im slična zodijačkim.

Uobličavanje naše sudbine u prostoru ivremenu astrologija pokazuje putem kuća ilipolja, položajem planeta i njihovim aspekti-ma. Kao što je poznato, u natalnoj karti jezodijački krug podeljen na dvanaest kuća ili

89

polja. Celu podelu određuje ascendent koji jelinija horizonta posmatrana sa mesta rođe-nja (geografske širine i dužine) u trenutkukada se ono dogodilo. Tako na primer, ako jeneko rođen oko ponoći, za vreme kada jeSunce u Ovnu, ascendent će mu biti u Jarcu iSunce u četvrtom polju. Dakle, Sunce je pra-vo ispod tla na kome stojimo. Onome ko jerođen u podne Sunce će biti na vrhu neba,iznad glave, a ascendent u Raku. Kada je nekorođen u vreme izlaska Sunca, ascendent ćebiti u konjukciji sa njim, takođe u Ovnu.Dakle, doba dana (čas i minut rođenja) je naj-važniji činilac za položaj dvanaest polja koja,u kombinaciji sa znacima i planetama, u pot-punosti određuju sudbinu bivstvovanja-u-vremenu našeg tela. Značenje kuća ili polja jeu bliskoj vezi sa značenjem znakova. Prvakuća ima velike sličnosti sa znakom Ovna,druga sa Bikom itd. Kuće predstavljaju usmerenje postoja-nja, orijentaciju u prostorvremenu koju dru-gačije nazivamo sudbinom. Usmerenje pos-tojanja određeno je položajem Zemlje, gravi-tacijom Sunca i ostalih planeta, i njihovimaspektima. Najsnažnije deluje gravitacija

90

Sunca pa zato njegov položaj u odnosu namesto rođenja, polje u kome se nalazi, presu-dno određuje usmerenje sudbine. Tako ćeonima rođenim u ponoć sudbina biti da naj-veći deo vremena provode u kući ili da sebave nekretninama, tradicijom, porodicom ida budu obuzeti svakojakim samoispitiva-njima, jer to su uglavnom značenja četvrtekuće. Kao da ih gravitacija Sunca, koje je uponoć ispod tla, vuče da ostanu tu gde surođeni. Rođene u podne život će stalno vući ujavnost, afirmaciju u karijeri ili daleka puto-vanja, što je odlika desete i devete kuće. Kaoda i njih gravitacija Sunca u podne vuče da sešto više uzdižu i izlažu javnosti i što većemprostoru. Onaj ko se rodi u vreme izlaskaSunca odlikovaće se individualnošću i samo-svešću jer to je značenje prve kuće u kojoj setada nalazi Sunce, to je zora kada sve pokazu-je svoj oblik. Odlika rođenog u vreme zalaskaSunca (Sunce u sedmoj kući), biće izrazitadruštvenost i zavisnost od okoline, jer to jedoba dana kada su ljudi ispunjeni dnevnimutiscima i najčešće u nečijem društvu. Čovekrođen u rano jutro imaće Sunce u dvanaestojkući i biće najčešće sam, još pod uticajem

91

svog nesvesnog boravka u snu. Izolovan ipovučen život osobine su dvanaeste kuće.Rođen uveče, tek što Sunce zađe, biće ispu-njen dnevnim utiscima koje analizira i siste-matizuje, sa izraženom kolektivnom svešću,što je odlika šeste kuće. Oni rođeni pre pod-ne, između 9h i 11h imaće Sunce u jedana-estoj kući, i biće skloni okupljanju u svojedruštvene grupe, a rođeni između 20h i 22himaće Sunce u petoj kući i sklonost ka indivi-dualnom izražavanju, odlaženju na mestakoja im pružaju lično zadovoljstvo. Radićeono što vole i baviće se onima koje vole. Okoponoći svi su u svojim domovima, a u podnenegde van. Između 12h i 14h je najzrelijedoba dana kada se postiže vrhunac budnostii mentalne aktivnosti koje su od opšteg zna-čaja, što je značenje devete kuće, gde će senaći Sunce rođenim u ovo doba dana. Sunceu trećoj kući naći će se kod rođenih između0h i 2h, i u ovom slučaju čovekova svest ćebiti toliko obuzeta ličnim sadržajima, da nećeprimetiti ništa drugo - on tada spava. Kadaizmeđu 14h i 16h Sunce već primetno opada,svesni smo da će dan uskoro proći a samimtim i njegovog značaja, vrednosti svega što

92

nam život daje, što je odlika osme kuće.Između 2h i 4h ujutro svako od nas, sam zasebe, s prvim povremenim buđenjem postajesvestan sebe u fizičkom telu, što je značenjedruge kuće. Ovaj prikaz je krajnje pojednos-tavljen i služi samo kao primer kako položajZemlje u prostoru konstruiše našu psihodi-namiku. Pravo sudbinsko usmerenje određu-ju svi činioci horoskopa, sve planete, njihoviodnosi i druga uticajna mesta. Dok su znaci statični i predstavljajuglobalni okvir dešavanja, planete su dinami-čni činioci koji unose dijalektičke zakone idramatiku u zbivanja. Pored rasporeda pla-neta po kućama i znakovima, njihovi među-sobni aspekti su glavni činilac oblikovanjanašeg bivstvovanja-u-vremenu, odnosnonaše sudbine. Svaka planeta ima svoju brzi-nu i udaljenost tako da se međusobni aspektisvih planeta nikada ne ponavljaju. Ako se iponove sa velikom sličnošću, što se dešava urazmaku od preko hiljadu godina, tadasigurno Zemlja neće biti u istom rotacionompoložaju, dakle, polja će se razlikovati. Zatone postoje dva ista ljudska života na ovom

93

svetu. Svako iskustvo postojanja je različitojer sve se kreće. Prostorvreme je funkcionalno deter-minisano po zakonima geometrije i brojeva.Zato se njima prikazuje determinacija pros-torvremena koju čine planete svojim među-sobnim odnosima. Krug Zodijaka predstavljacelinu prostorvremena, a njegova stvaralač-ka dinamika se izražava ravnomernim pode-lama te celine. Sve podele kruga Zodijaka(360 stepeni) na 2,3,4,5,6,7,8 ili 9 jednakihdelova stvaraju po jedan delotvoran aspekt.Podela na 2,3, i 4 dela je najuticajnija. Podelana 2 stvara opoziciju između dve planete,njihovo direktno sučeljavanje što, zavisno odnjihove prirode, može izazvati sukob njiho-vog uticaja, konstruktivnu diferencijaciju ilipotpuni razlaz tako da povremeno delujejedna a povremeno druga planeta, po modeluklackalice. Podela na 3 daje oblik trougla kojije stari simbol stvaranja. To je najpovoljnijioblik jer se dve planete tako ujedinjuju nanajkonstruktivniji način i daju najbolje odsebe ne izazivajući krajnosti. Podela na 4 dajekrst i on je najteži aspekt jer tada se uticajidveju planeta ukrštaju i međusobno seku.

94

Broj 4 takođe predstavlja kvadrat koji simbo-liše realizaciju ili materijalizaciju, što ovdepokazuje težnju da se uticaji dveju planetarealizuju u istovetnoj meri i to dovodi dosukoba njihovih interesa, često jedan potpu-no nadvlada drugi ili izazivaju pritisak kojistvara destruktivne elemente u karakteru.Zato je aspekt kvadrata najuticajniji u horos-kopu. Sama priroda planeta je takva da svakapredstavlja određene psihofizičke funkcije.Da bismo ih razumeli treba prvo da razume-mo da su psihofizičke funkcije zapravo nači-ni integracije prostorvremena u svest, one sudijalektički principi integracije kosmosa usvesnog subjekta. Videli smo da se ova inte-gracija odvija sažimanjem prostorvremenausred kretanja Zemlje i planeta. Tako su psi-hofizičke funkcije određene planetama i nji-hovim položajem prema Zemlji. Odlučujućuulogu u karakteru svake planete igra njenaudaljenost i brzina kretanja. Po tome se delena lične (od Sunca do Marsa) i nadlične (Jupi-ter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton). BližeSuncu se jasnije izražavaju u našem sva-kodnevnom ponašanju, u komunikaciji

95

(Merkur), osećaju za ritam ponašanja (Vene-ra), emocijama i raspoloženjima (Mesec) iulaganju energije u sve to (Mars). Što je pla-neta udaljenija, to je dublji njen uticaj nakarakter, tako da Pluton predstavlja najdub-lju samosvest. Njegova orbita (zajedno saNeptunovom) je najudaljenija, tako da obu-hvata orbite svih ostalih planeta, i zato indu-kuje zbivanja psihofizičkih funkcija koje onepredstavljaju. Kao da Sunce uz pomoć Pluto-na određuje kretanje celog sistema. Dok seSunce kod svih ljudi prirodno izražava krozzodijački znak i aspekte, Pluton prestavljavrhunac našeg svesnog ostvarenja koje smopostigli kroz rad, nadilaženjem prirodnogispoljavanja. Polje u kome se on nalazi poka-zaće nam na koji način možemo izraziti svojenajdublje vrednosti. Planete svojom gravitacijom privlačeusmerenje našeg bivstvovanja-u-vremenu isvaka u skladu sa svojim karakterom vuče nasvoju stranu. Tako se nekad dogodi da se višeplaneta nađe u jednom znaku ili kući (steli-jum) i to je lako prepoznati u karakteru čove-ka jer izaziva očiglednu jednostranost uponašanju i životnim težnjama, zavisno od

96

prirode znaka i kuće. Nekad su prilično rav-nomerno raspoređene po celom krugu horo-skopa i tada izazivaju svestrano trošenjeenergije u više pravaca, tako da osoba ne znašta tačno hoće. Ali najčešće su postavljene uodređene konfiguracije i aspekte koji obrazu-ju određeno životno usmerenje, i ono semože uspešno tumačiti iz horoskopa. Uzgredrečeno, planete u znacima, poljima i među-sobnim aspektima, ascendent i raspored vla-dalaca kuća, predstavljaju devedeset postoznačenja svakog horoskopa. Glavni razlogpogrešnog tumačenja je neprepoznavanjeprirode svakog od ovih uticaja i njihovo nera-zlikovanje. Tada se traži spas u mistifikaciji iprenaglašavanju pojedinih uticaja i naročitou „prošlim životima”. I zaista, onaj ko ne vidisvoj život, odgovore na njegove izazove naj-češće traži u nekom drugom. 8

Sunce je svakako najuticajnije u horo-skopu jer mu je gravitacija najjača. Ono je

8 Za upoznavanje uticaja iz prošlih ili paralenih životapostoji karmička astrologija, međutim i ona predstav-lja samo dublje razumevanje natalne karte. Za upoz-navanje drugih inkarnacija delotvornija je metodahipnotićke regresije.

97

stožer sveg zbivanja, oko njega se sve okreće isvi aspekti ostalih planeta zavise od njihovihpoložaja prema Suncu. Očigledno je da ceohoroskop zavisi od Sunca a takođe i sav životuopšte, pa je otuda krajnje neozbiljno kadaneki astrolozi tvrde da je njegov uticaj teknekoliko procenata, koliko su dobili prostimdeljenjem svih činilaca u natalnoj karti. Aktivan uticaj Sunca, kao i ostalih pla-neta, zavisi od aspekata. Aspekt je kanal krozkoji planeta deluje. Ako nema aspekta onda jenjeno direktno dejstvo onemogućeno i ostajejoj da deluje samo pasivno, zavisno od znakai kuće. Zato je brojnost aspekata osnovnipokazatelj delotvornosti jedne ličnosti, i bilokakav aspekt je bolji nego nikakav. Problem sa Suncem, zbog kojeg mnogimisle da ono nije najuticajnije, jeste problemrazumevanja prirode njegovog uticaja. Da bise to razumelo treba uvideti da se Sunce nekreće kao ostale planete svojom putanjom,mada tako izgleda s naše subjektivne tačkeposmatranja, nego se sve okreće oko njega.Sunce je statično. Ono je ishod zbivanja, a netek jedan od njegovih činilaca. Na planu obli-kovanja subjekta i ličnosti može se reći da

98

Sunce nije tek jedna od psihičkih funkcija,nego centar oko koga se sve psihičke funkcijeoblikuju od strane planeta. Na Zemlji je obli-kovano naše telo, od strane planetnih uticajaoblikovana je njegova celokupna psihodina-mika ili ego, temperament i karakter, i sve seto okreće oko Sunca. To znači da je Sunceishod i privlačitelj svih tih zbivanja, ono jesredište psihofizičkog bivstvovanja, svestnaše duše ili Sopstvo. Zato je Sopstvo (Sunce)nezavisno od tela (na Zemlji) i cele psihodi-namike (planeta), isto kao što je nezavisna inaša duša. Stoga ne treba da nas čudi što njegovuticaj nije očigledan kod većine ljudi. Mnogoje lakše uočiti dejstvo Meseca ili Marsa. UticajSunca se, zapravo, i ne ispoljava direktno, većindirektno, preko Meseca i ostalih planeta,jer ono ne deluje sâmo, već kroz ceo svoj sis-tem. Zavisno od znaka u kome se nalazi,Sunce pokazuje karmičku zrelost da se Sops-tvo ili svest duše potpuno integriše i ispoljikroz telo čovekovo, kao čovekova svest o pos-tojanju. Svaki znak je jedan način bivstvova-nja Sopstva, izražavanja duše. Upravo zato

99

što je Sopstvo suština sveg bivstvovanja, ononije statično nego dinamično, i ne može seizraziti samo na jedan način, nego na dvana-est, na koliko je razdeljen prirodni ciklus sve-opšteg preobražaja i stvaranja života.

100

dSUDBINA KAO TVAR

Sudbina je proces saobražavanja životada bude podoban apsolutnoj stvarnosti kojasve omogućava, suštini svega postojećeg.Zato je sudbina prirodni proces. Sve što radi-mo celog svog života nije ništa drugo dozadovoljavanje organskih potreba i sleđenjesudbine. Mi smo potčinjeni sudbini sve dokne postanemo podobni za samospoznajutranscendentalne duše. Kada to dostigne-mo, nadilazimo sudbinu. Zato jer je našaduša iznad organskog života, prostora ivremena. Sudbina nas tlači sve dok ništane činimo za svoj duhovni ishod, i to neči-njenje je osnovna odlika svih loših sudbina.Naše nezadovoljstvo životom je direktna pos-ledica toga što ništa ne činimo za svojuduhovnu autentičnost, ili to činimo napogrešan način jer, retko je znanje o tome štaje ona zapravo. Mnoge tradicije je predstav-ljaju na iskrivljen način.

101

Najfiniji prirodni procesi su na mikro-kosmičkim dimenzijama još u antičko dobauočeni i nazvani tvar. Ovaj termin javlja sekod Aristotela i označava supstrat, tvar odkoje je nešto izgrađeno. Sama ova reč na grč-kom jeziku prvobitno je označavala drvo,šumu, građu ili gradivo. Aristotel je uvodi ufilosofiju kao ono što leži u osnovi svih svoj-stava neke stvari, što se može oblikovati i bitinosilac svojstava. Po tome ju je smatrao zaprvu materiju. Grčki termin za tvar se doslo-vno prevodi latinskom rečju materia. Savre-mena fizika je ove najfinije prirodne procese,ili osnovne supstance, razotkrila kao ne baštako jednostavne tvorevine. Subatomskaistraživanja su pokazala da je materija u suš-tini energetska tvorevina, da je ono od čegase supstanca ili atom sastoji zapravo energet-ska jedinica nazvana kvant. Otkriveno je idokazano da je priroda u svom najfinijemnivou energetsko zbivanje i da ono direktnozavisi od opažanja, pa čak i samog prisustvasubjekta. O tome smo ranije već govorili, aovde ćemo samo primetiti da to potvrđujestanovište da sveopšte energetsko kretanje

102

prirode teži uobličavanju subjekta, ili barzavisi od njega. U mnogo starijem iskustvu, starijemne samo od savremene fizike nego i od anti-ke, u religiji đaina, osnovne supstance priro-de nazvane su điva, što znači život. One sushvaćene kao žive energetske tvorevine kojeusložnjavanjem obrazuju sve elemente dos-tupne čulnom opažanju i sva zbivanja. Potemeljnom shvatanju đainske religije - koja jenajstarija jer joj se legendarna prošlost raču-na na više miliona godina, mada su njenireformatori i nosioci poznati od pre 4500godina, ali ne i osnivač - osnovne supstanceprirode su energetske monade koje su žive(điva), što podrazumeva da su svesne i stogadelatne. U svom razvoju i usložnjavanju ovemonade se razlikuju kao one koje obrazujuorganski, čulno vidljivi živi svet, i one kojeobrazuju neorganski, koji po čulnom iskus-tvu izgleda kao neživi svet. U oba slučaja onesu delatne i svojom delatnošću proizvodemateriju. Po đainskim shvatanjima materijaje „oblepljenost” ili „izlučevina” delatnostiđiva. Sanskritska reč za ovu delatnost je kar-ma. Kasnije spekulacije u indijskoj filosofiji i

103

religiji pojmu karma dale su drugačije znače-nje, kao nagrada ili kazna za učinjena dela.Prvobitno je on označavao, dakle, delanjesâmog bivstva uopšte, delanje uslovljene pri-rode, i đaini su težili da od toga steknu neza-visnost (kaivalya) asketskim pročišćenjemsvoje duše od svih taloga delatno uslovljeneprirode, od karme s kojom je „oblepljena”. Potoj težnji da budu pobednici nad celokupnimuslovljavanjem bivstvovanja, dobili su imeđain, što znači „pobednik”. Oni pripadajukultu heroja koji je mnogo stariji i po svomduhu suprotan kultu bogova. Kada pobediuslovljenost prirode čovek otkriva da njego-va duša nije u svekolikom postojanju, negoda je neuslovljena božanska svest, koja omo-gućava svekoliko postojanje, njegova bit,duša ili Sopstvo. Videli smo kako se usložnjava kretanjeove osnovne energetske monade na makro-kosmičkom planu putem savijanja prostor-vremena u nebeska tela i organski život, očemu svedoči astrologija. Sada to isto kreta-nje možemo prepoznati kao životno iskustvoili sudbinu jer među njima nema bitnih raz-lika, sve je to isti prirodni proces. Izgleda raz-

104

ličit samo zato što se odigrava na različitimdimenzijama. Pitanje sudbine i karme jeosnovno za razumevanje astrologije i zato jeovde neophodno razlučiti smisao tih reči odgomile „izlučevina” i gluposti s kojima su one„oblepljene”. Smisao karme jeste delanje, ali ne„naše” delanje, već delanje prirode uopšte.Još je u Bhagavad-giti naglašeno da je smisaooslobođenja sloboda od karme i da se onopostiže nevezanošću za nju, nevezanošću zadelanje; da čovek ne treba sebi da pripisujedelatnost, čak ni psihofizičku, ni misli nisunaše. Sve što postoji i biva na bilo koji načindelatnost je prirode, a ne ljudske suštine,duše, koja je svedok (sakšin) i ima svojstvačiste svesti i neuslovljenosti. Ne samo da ceokosmos postoji ovakav kakav jeste da bi for-mirao svesnog subjekta, već da bi tog sves-nog subjekta doveo do najvišeg prosvetljenja.Čovekova duhovna suština je, stoga, cilj svegzbivanja, a ne obratno. Zato čovek ne trebada bude rob prirodnog zbivanja tražeći uto-čište u njemu, jer sve zbivanje traži svojishod i smisao u čovekovoj duši, koja se naovom svetu izražava kao ličnost. Ličnost je

105

toliko integrisana koliko je čovek nezavisnijii manje identifikovan sa objektima. Svi pute-vi čovekovog spasenja svode se na spoznajuove razlike i na prestanak poistovećenja sve-doka sa zbivanjem. To je put transcendencije.Tada svedok postaje gospodar zbivanja, nijeviše nošen njime kao u vreme dok nije biosvestan svoje prave, transcendentalne ineuslovljene duhovne suštine. On tada višenema sudbinu jer je izašao iz vremena. Stoga jedini način da se sudbina nadi-đe jeste razumevanje da je ona prirodni pro-ces, a ne zbivanje sâme naše suštine, Sopstvaili duše. Ona je iskonska neuslovljenost kojaomogućava biću da uopšte bude, i zato jenaše Sopstvo ujedno Sopstvo svih bića,sâmog postojanja. Ono, dakle, nikada nijeugroženo zbivanjem ili sudbinom. Ali, prose-čan čovek ovo ne može da prihvati kaostvarnost, on je ubeđen da se njemu sudbinadogađa i da je on njome ugrožen ili spasen.Sve sudbine objektivno i postoje zbog ovogubeđenja. Astrologija ne postoji da bi se proricalasudbina već da bi omogućila razumevanjeprave prirode svega što se događa. Ona poka-

106

zuje na koji način je čovekova suština ili dušaoblepljena prirodnim delanjem, koje čovekdoživljava kao svoju sudbinu samo tolikokoliko je poistovećen s onim čime je oblep-ljen. Čovek u svom neznanju za „zlu sudbinu”krivi Boga, đavola ili najčešće druge ljude, a isamoga sebe. Na taj način sukobe samo uve-ćava, a ne smanjuje, jer ne uviđa stvaranuzrok svega toga. Poznavanjem astrološkihzakona i uticaja video bi da je sve to bezličanprirodni proces od koga može da se razlikuje- utoliko jasnije ukoliko bolje razume šta muastrologija pokazuje. U svojoj astrološkoj karti možemo jas-no da vidimo plan našeg života. Teški aspektiukazuju na iskušenja i sklonosti koja mora-mo da savladamo u sebi, na ono što nasnesvesno vezuje i porobljava, na svojstva lič-nosti koja još nismo dobro usvojili i naučilida harmonično primenjujemo. Dobri aspektiukazuju na pomoć i podršku našem razvojukoji treba da iskoristimo u borbi protiv teš-koća. U natalnoj karti možemo videti plannašeg života, glavnu temu iskustava i teku-ćem životu i na čemu treba najviše da radimoda bismo napredovali od savršenstva.

107

Planetarni uticaji određuju ne samokarakter jednog čoveka, nego i međuljudskeodnose. Uporedni horoskopi (sinastrija)pokazaće svakome ko želi eksperimentalnoda proveri, kako su svi detalji u odnosimaizmeđu dvoje ljudi, ili jednog čoveka premaostalima, detaljno uslovljeni određenim pla-netarnim uticajima. Takođe se mogu videtiperiodi razvoja odnosa, vreme kriza i sukoba.Vrlo su česti i odnosi koristoljublja, kada jenečiji život uhvaćen u gravitaciju tuđeg.Tada čovek služi interesima drugog čoveka,ponekad privremeno a nekad i trajno, a datoga često nije ni svestan. To se događa kadaje nečija sudbina tako snažna da svojom gra-vitacijom privlači k sebi život drugog čoveka,koji ima za to odgovarajuće planetarne pozi-cije, da mu služi kao pomoćnik, posrednik zaprenos nekih informacija (nekad je to samodobra knjiga), ili kao fizički radnik, ali pone-kad i kao žrtva. Sudbine mnogih ljudi su dabudu nečije sluge, pa i žrtve, i zbog te ružnestvarnosti koju ne žele da vide, ne žele daposlušaju ni astrologiju koja sve to razotkri-va. Može se naći puno slučajeva u kojima de-struktivan astrološki karakter jedne osobe ili

108

objekta (kakav je, kažu, imao brod Titanik)povlači sa sobom u propast i druge ljude sakojima je u vezi. Ovo je najočiglednije u poro-dičnim odnosima, gde zbog destruktivnogkaraktera jednog člana trpe svi ostali uku-ćani. Isto pravilo važi i kada se radi o pozitiv-nim uticajima. Jedna velika i napredna dušapomaže celoj zajednici da napreduje. Kao isve ostalo u prirodi, i ljudske sudbine su uza-jamni, a ne izolovani procesi. Sva tela u pri-rodi imaju svoju gravitaciju, pa tako i ljud-ska. Kada se u porodici rodi novo dete, onosvojom gravitacijom remeti postojeće odnosei unosi sasvim novi način života - kao kada uplanetarni sistem uleti novo nebesko telo isvojom gravitacijom izazove sasvim noveputanje. Gravitacija ima svoju subordinaciju,svoje više i niže, grublje i finije oblike ispo-ljavanja. Tako je grublji izraz gravitacije onošto zapažamo kroz kretanje nebeskih (i dru-gih) tela, dok su najfiniji izrazi gravitacijepsihodinamika individue i međuljudski odnosi.Drugim rečima, ljudska sudbina. Pored individualne postoji i kolektivnakarma celog naroda. Ona je često jača odindividualne i preuzima je pod svoj uticaj. To

109

sve treba imati u vidu ako se želi razumetisudbina i karma. Kada se radi o odnosima sa drugimljudima i spoljašnjim svetom, čovek teškouviđa da su ti događaji proizvod objektivnihprirodnih procesa koje pokazuje astrologija.Misli da su njegovi ili da su ih izazvali „drugi”zato što nije dovoljno svestan šta su odnosi izbivanje uopšte. Kada je u pitanju njegovozdravlje, ili fizički izgled, tada je mnogo bližiuvidu da je njegova sudbina određena odstrane nečega s čim on nije u vezi, neke „višesile”, da mu se ona „događa” i da je on na nekinačin u svojoj suštini različit od nje. Izgledada samo teška i nesrećna sudbina možedovesti do intuitivnog uvida da naša dušanije zavisna od fizičkog tela i ostalih bezlič-nih prirodnih događanja, koja često nemilo-srdno uništavaju telesne oblike. Zato je u pri-rodi smrt fizičkog tela tako jednostavna ilako ostvarljiva pojava, jer telo nije istinskasuština bića, nego samo sekundarni, vanjskioblik, omotač duše, preciznije rečeno: organ-ski sklop u kome duša može da ostvari svojetrodimenziono prisustvo, kao najkonkretnijioblik prisustva. Ni u jednoj drugoj dimenziji

110

naša duša, ili bit postojanja, ne može dobititako konkretno ispoljenje kao u trodimenzio-nalnom organskom svetu, kroz ljudski lik,telo i ljudsko delovanje. Sve ostale dimenzijebit svega izražavaju kroz bezlično postojanje. Astrologija nam grafički i teoretskipokazuje sve detalje „više sile” koja rukovoditelom, ali da bi uopšte bili spremni i voljni dapogledamo ka zvezdama moramo najprerazumeti zakonitosti karmičke evolucije. Ona polazi od osnovnog zakona kojikaže da univerzum uopšte postoji da bi utrodimenzionom organskom području obli-kovao svesnog subjekta. Kada se taj processprovede do kraja i subjekat postane potpunosvestan sebe, ili prosvetljen, tada on tim pro-svetljenjem prosvetljuje neuslovljenostbožanske svesti koja omogućava samomuniverzumu da uopšte postoji. Dakle, tek uprosvetljenju postojanje postaje aktuelno,kao lični doživljaj. Sve dotle univerzum jebezličan. On se aktuelizuje u smislu svogpostojanja tek kroz prosvetljenu ličnost. Nepre, i nikako drugačije. Ali prosečno iskustvo nama poznatesubjektivnosti, prosečan čovek, ne odražava

111

ovakvo idealno stanje. Kod ogromne većinesubjekata ovaj proces je tek u nekim ranimfazama dozrevanja. Videli smo kako okolnoprostorvreme na Zemlji oblikuje fizičko teločovekovo, i kako uslovljava njegovo kretanje(sudbinu). Princip života (điva) kristališe sekroz sve organske oblike, počevši od biljaka,insekata, zglavkara, mekušaca, riba, vodo-zemaca, kopnenih životinja, i na kraju svojeevolucije stiže do ljudskog obličja. Tokomsveg tog evolutivnog razvoja on je skupljaoutiske o životu, sticao je iskustvo postojanja.Njegove inkarnacije su kroz životinjske obli-ke tekle automatski ili spontano („bezgreš-no”), dok sa ulaskom u ljudsko obličje počinjedrama svesnog iskušavanja svih suprotnostii iskustava. U čoveku se dotle bezličan priro-dni proces zaokružuje u svesnu celinu koja sezove ličnost. Zato je to propraćeno dramati-kom svesnog sučeljavanja i odgovornogučešća u zbivanju, za razliku od dotadašnjegnesvesnog prepuštanja i spontanog, pri-rodnog reagovanja. Svekolika kultura je izrazčovekovog nastojanja da se izdigne sa tognivoa, i da od nesvesnog reagovanja pređe nasvesno delanje. Dakle, nije svaki čovek u pot-

112

punosti čovek. To je jedan od osnovnih raz-loga zašto ne može svaki čovek da prihvati irazume astrologiju. Svi mi na ovom svetu rastemo do savr-šenstva svesti svoje duše, kada ćemo moćibožansku svest kroz sebe da sprovedemo iispoljimo na ovom svetu, dok smo u telu. Svismo u nekoj fazi rasta na tom putu. Trenutaknašeg rođenja je određen u skladu sa tim ras-tom, rađamo se tačno onda kada treba danastavimo svoju fazu rasta. Naše rođenje seinače događa zbog zakona karmičkog doz-revanja u svesti. Kvalitet svesnosti u jednomživotu određuje trenutak inkarnacije u slede-ćem, a s tim i sudbinu novog života. Trenu-tak našeg rođenja, astrološka slika natalnekarte, kao ogledalo odražava pravo lice našekarme. Naše sadašnje telo i njegova sudbinauvek svojim izgledom tačno izražavaju kvali-tet naše dotadašnje svesti s kojim smo ušli ufizičko postojanje, sledeći zakon uzročnosti, ioni su kao takvi uvek jedina prava polaznaosnova za nadilaženje sadašnjeg stanja. Stvarnost u kojoj smo rođeni, a kojupokazuje horoskop sa svim detaljima, jestejedina prava polazna osnova za dalji rad na

113

osvešćenju. Smatrati da je bilo šta pogrešno unašem rođenju jeste negiranje ove istine,izbegavanje odgovornosti za rad na sopstve-nom osvešćenju i traženje opravdanja spolja.Ako uslovi života nisu dobri onda je to samopoziv da ih popravimo, motivacija za naš radna sebi sa kojim ćemo promeniti spoljašnjeokolnosti, a ne dokaz da je nešto pogrešno ida sa rođenjem 'nismo imali sreće'. Srećanema ništa sa radom na osvešćenju duše. Toje pre nalik na rast drveta, gde se svaka ćelijanadograđuje na prethodnu u svom stalnomrastu prema izvoru svetlosti. Horoskop je oduvek služio kao pomoću duhovnoj praksi, pre svega u onoj o kojoj sugovorili G.I.Gurđijev i P.I. Uspenski, a to jepraksa Četvrtog puta.9 To je duhovna praksakoja odbija svaki izbor načina praktikovanja iuzima sámo postojanje kakvo jeste u svakomtrenutku kao jedinu polaznu osnovu za radčovek na sebi, na samospoznaji. Horoskop

9 P. D. Uspenski: Četvrti put (P. D. Ouspensky: Thefourth way; Beograd: Esotherija, 1994); P.D. Uspenski:U potrazi za čudesnim (P.D.Ouspensky: In Search of theMiraculous, Fragments of an unknown Teaching;Beograd: Opus, 1989.)

114

nam daje razumevanje jedine prave polazneosnove našeg buđenja u ovom životu, a to jetrenutak našeg rođenja. To je trenutak ukome smo stali na svom putu ka svojoj duši, ion je zato jedina polazna osnova odakle trebada nastavimo, on nam pokazuje na kojimaspektima našeg postojanja treba da radimo,šta smo dosegli i na čemu tek treba da radi-mo. Samo kada prihvatimo sebe kakvi jesmo,kakvi smo prikazani u svom horoskopu, mise budimo. Ako tražimo opravdanja i krivicuu spoljašnjim uticajima, onda spavamo idalje dok samo mislimo da smo budni. Jedanoblik spavanja je takođe odbacivanje celeastrologije. Ona se odbacuje pre svega zatojer nezreo čovek ne može da prihvati principreinkarnacije i karme, kao i rada na sebi.Onaj ko prihvata sve te principe neminovnoprihvata i zakone astrologije kao najboljupomoć na svom putu, kao mapu koju svakaduša dobija da ne zaluta na ovom svetu. Tumačenje karme kao „našeg” delova-nja, i shodno tome izazivanja odgovarajućihposledica, jeste izraz intuitivnog uvida daljudska delanja nisu samo prirodna, nego inešto više od toga. To je tačno. U čoveku se,

115

naime, ukrštaju dejstva slobodne duše i pri-rodne uzročnosti. To ukrštanje kristališečovekovu ličnost i ona postaje toliko celovitakoliko nadilazi prirodnu uslovljenost i dela uinteresu duše koja omogućava samu prirodu.U oba slučaja, dakle, bilo da u nama delujeprirodna uzročnost ili svest duše, tu nemanikakvog ega kome se može pripisati delova-nje. Naše telo je samo mesto ukrštanja priro-de i božanske svesti, u nama se priroda saob-ražava svome božanskom ishodu, i zatoizgleda kao da to mesto, naše telo, delujesâmo po sebi, kao neki ego. To je privid, kaošto se i opiljci gvožđa prividno sami kreću kamagnetu. Stoga je karma delovanje koje nijenaše, već pripada u celosti prirodnim proce-sima. Da bi razumeli odgovor na pitanje 'Zaš-to sam rođen baš u onom trenutku, s ovak-vom sudbinom?', moramo da raščistimo sačinjenicom da tada nismo „mi” rođeni, negosàmo telo, koje je prirodna tvorevina, a sakojim smo iz neznanja poistovećeni. Kada se„naše” telo rodilo nismo se i mi rodili, jer minismo različiti od samog bezvremenog pos-tojanja, ili bivstva koje uvek jeste, rođenjem

116

smo samo postali identifikovani s trodimen-zionim zbivanjem organskog sveta, tada smosamo počeli da posmatramo fizički svet krozotvorene oči ovog tela i da ga doživljavamokroz njegova čula. Tada smo, naime, od sta-nja neuslovljene, božanske svesti duše posta-li suženi i ukalupljeni u malo trodimenzionoobličje ovog tela (toliko suženi i ukalupljenida smo zaboravili svoju dušu), ali sa ciljemda neuslovljena božanska svest preko našeduše i tela dobije konkretno, ljudsko oličenje,da ne bude više bezlična, kao pûko postoja-nje. Zaboravom svoje duše mi bivamouhvaćeni u gravitaciju organskog zbivanja.Njegove osobine, izražene u natalnoj karti,(sudbina) tačno odgovaraju stepenu našegzaborava. Ova podudarnost upravo omogućavasamospoznaju. Zaboravom svoje večne duše izazi-vamo rađanje u telu baš u onakvom pros-torvremenu, odnosno sudbini koja kao uogledalu izražava našu nesvesnost, i takoomogućava samospoznaju kada se odvra-timo od objektivacije i okrenemo k sebi. Na

117

taj način svaki život služi samospoznaji.Rađamo se u telu samo zato što nismo učiniliono što treba učiniti da se nadiđe prirodnauzročnost i omogući autentičnost naše duše.Svako utelovljenje nam se ponavlja i događabaš na onakav način na koji smo propustilisvoj duhovni ishod i tražili utočište u organ-skoj prirodi. Naši životi su tačan izraz našeidentifikacije s bićem i nesvesnosti duše kojaga omogućava. Kada nakon dovoljno iskus-tava i muka spoznamo da naše ishodište nijeu prirodnom obnavljanju, i da uzalud u nje-mu tražimo utočište, već je ishod prirode uduši koja je omogućava a naša je suština,tada smo nadišli sudbinu, naš život je auten-tičan i slobodan, on postaje nešto univerzal-no i večno, a ne više individualno, ograni-čeno i prolazno. Dakle, naša suština je duša koja omo-gućava samo postojanje prirode, ona je neus-lovljena prostorom i vremenom, kao i bilokakvim psihofizičkim oblikovanjem prirode.Zahvaljujući takvoj svojoj suštini mi možemobiti svesni i psihički objektivni, jer duša kojanam omogućava svest nadilazi psihu i telo. Uidentifikaciji nije moguća objektivnost, ona

118

je moguća samo zahvaljujući principu nadi-laženja. Međutim, iskonska neuslovljenost inezavisnost duše koja omogućava prirodu jebezlična činjenica, i ona zato teži da postanelično i konkretno ostvarena. Upravo ova tež-nja oblikuje ljudska bića, ona je proces koji sekod različitih individua ostvaruje različitimritmom, u skladu s vremenom i prostorom,odnosno prirodom trodimenzione stvarnostiu kojoj se ostvaruje. Ovaj proces je ono štonazivamo sudbina. Ona izražava meru ukojoj je svest duše postala konkretno prisut-na i svesna u individui. Ovo je proces saob-ražavanja prirode, a ne duše. Duša samo imaprivlačnu moć. Duša nije zahvaćena gravita-cijom prirodnog zbivanja. Priroda se saobra-žava prema božanskoj svesti duše, a nebožanska svest prema prirodi. Ljudska priro-da (i sudbina) jeste upravo razmeđe duše i pri-rode, smisla i postojanja, oblika i svesti onjemu, slobode i nužnosti - njihova inte-rakcija i oličenje. Čovek nije ništa sâm posebi, već je samo mera saobražavajućeg oli-čenja prisustva duše u biću, on je mesto gdese razmerava smisao božanskog i prirode,gde smisao i postojanje po prvi put dobijaju

119

oličenje - kao celovita ličnost. Čovekova lič-nost postaje onoliko celovita koliko čovekspoznaje smisao i odnos božanske svesti iprirode, koliko u sebi povezuje božanskusvest i prirodu. Isti ovaj proces možemo razumeti akoga opišemo tako što ćemo reći da naša bes-mrtna i nerođena duša postaje oblepljenaprirodnim zbivanjima tela i uma, i zavedenanjihovom gravitacijom u onoj meri u kojojsmo poistovetili svoju suštinu sa prirodnimzbivanjem. Astrologija pokazuje detalje svihgravitacija u našem kosmičkom okruženjukoje pokreću zbivanje sveta u kome živimo,odnosno način poistovećenja duše sa zbiva-njem; karakter tog zbivanja, odnosno našasudbina jeste neposredan izraz našeg zabo-rava duhovne autentičnosti. Naš zaboravduše opredmećen je kao psihofizička sudbina.Prirodna determinacija kao u ogledalu odra-žava zaborav bivstva; koliko smo nesvesnisebe i svoje prave prirode, toliko trpimo sud-binu kao kakav ružan san. Još malo imaginacije pomoći će namda ovo jasnije sagledamo. Priroda teži svomeishodu, a to je božanska svest koja omo-

120

gućava postojanje prirode. U toj težnji onausavršava svoje sposobnosti delovanja i per-cepcije. Vrhunac takvog usavršavanja je ljud-sko biće. Suština ljudskog bića nije ispoljenapriroda, nego božanska svest duše koja jeomogućava, ona je nevidljivi centar koji imaprivlačno dejstvo da se oko njega oblikujepriroda kao vidljivo telo i njegova sudbina.Psihofizičko bivstvovanje (telo) je oblepljenooko prisustva duše (Sopstva), ona kao mag-net privlači oblikovanje prirode jer je njenishod. Kada se na nevidljivu dušu, kojaomogućava prirodu, nanese vidljivi mate-rijal prirode, tada ona postaje vidljiva kaočovek i njegova sudbina. Sopstvo, čovekovaduhovna suština, je izvan vremena i pros-tora, izvan svekolike vidljive prirode, ali jeskriveno u telu. Telo je pogodno mesto gde seono nalazi i ispoljava u prirodi. Božanska svest je sveprisutna, ona je uosnovi svih prirodnih oblika, ali se u ljud-skom telu najličnije, što znači, najnepo-srednije ispoljava. Rođenje tela, njegovo kre-tanje i sva dramatična iskustva koja proživ-ljava u trodimenzionom fizičkom svetu, jesukretanja prirode u njenom saobražavanju

121

svome duhovnom ishodu. On sâm je neu-slovljen dramatikom prirodnog zbivanja,iako je čovekova suština. Naša bit je uveknepokretna, neuslovljena, izvan vremena iprostora, sàmo se telo, koje posreduje našemprisustvu u svetu, kreće svojom sudbinomjer ga na to navodi gravitacija prirodnog zbi-vanja. Zato jedino u meditativnom mirova-nju možemo osetiti vanvremensku neus-lovljenost svoje duhovne suštine, i otuda bla-ženstvo i opuštenost. Sva dramatika prirod-nog zbivanja (sudbina tela) režirana je uskladu sa kvalitetom prisustva duše u biću,jer njeno prisustvo nije svuda jednako; negdeje zrelije i jače izraženo, a negde slabije i tekpočinje da se promalja. Koliko je njeno prisu-stvo jače i čvršće, toliko je svest prisutnija isudbina povoljnija. Svest je interakcija duše iprirode. Jačajući prisustvo svesti jačamo pri-sustvo duše i ujedno prirodu privodimo nje-nom spasonosnom ishodu. U prisustvu svesti leži čovekova odgo-vornost za ostvarenje duhovnog ishoda, jerpriroda je svoje saobražavanje dovela dovrhunca oblikovanjem ljudskog tela i javlja-njem svesti u njemu. I tu je kraj njenog di-

122

rektnog delovanja. Čovekova svest u telu je,kao što smo rekli, interakcija duše i prirode.Ta interakcija mora da se sâma osnaži, daosmisli smisao svoga postojanja. To je procesindividuacije ličnosti. Ličnost je nešto štopriroda izbacuje kao svoj plod, što nadilazinjenu uzročnost i što mora sâmo da se inte-griše kao nešto jedinstveno i novo. Od tadapriroda deluje indirektno, iskušavajući lič-nost da bude nezavisna i svesna. Kao štomajka ne može svome detetu dati ličnost,nego ga roditi, negovati i pomoći da svoju lič-nost osnaži i integriše, tako i priroda ne moževiše ništa učiniti za čoveka nakon što je stvo-rila sve što mu treba, nego jedino može da ganegom i sudbinskim iskušenjima navede dabude ličnost. Ona ga kroz sva iskušenjanavodi da osnaži prisustvo svesti u sebi, sve-sti koja je interakcija duše i prirode, smisla ipostojanja. Rad je osnovno sredstvo njenogiskušavajućeg navođenja. Priroda, dakle, neobavlja posao do kraja - ličnost ga privodikraju. Da bi u tome uspela mora imati rela-tivnu slobodu delovanja, jer nema svesti bezslobode. Relativnu slobodu čovekova ličnostima da bi mogla da osnaženjem prisustva

123

svesti osnaži interakciju postojanja i smisla,prirode i duše, i bude oličenje prisustva dušeu prirodi. Nezrele ličnosti svoju relativnu slobo-du koju imaju najčešće koriste kao sloboduda mogu da rade šta hoće. Dok tako čine sna-lazi ih loša sudbina, jer svrha ono malo slo-bode, koja je ličnosti prirodno prepuštena, jestepostizanje odgovornosti za smisao postojanja. Šta sve ovo praktično znači? To se upraksi svodi na to da je ličnost toliko inte-grisana i iznad prirodne uslovljenosti kolikosmo svesni zbivanja i koliko ne reagujemonesvesno na razne podsticaje. Nesvesna,spontana reakcija je osnovna odlika prirodneuslovljenosti. Sposobnost nadilaženja impul-sivnog reagovanja i razumevanje prave pri-rode podsticaja koji se javljaju na nivou tela,osećanja ili uma, odlika su integrisane lično-sti. Samo ona je sposobna da deluje odgova-rajuće i na kreativan način, u skladu s dušomkoja sve omogućava. Sve prirodne reakcije skojima smo dotle živeli delovale su same posebi, mi smo tu bili pasivni, a često i njihovežrtve. Mi u duhovnom smislu nismo dotle nipostojali - postojala je jedino priroda, ona je

124

sve radila, govorila i mislila kroz 'naše' telo.Astrologija nam pokazuje sve detalje kako jeradila i to znanje nam pomaže da steknemodiferencijaciju i aktuelizujemo iskonskunezavisnost duše u nama. Isto kao kod upotrebe biofidbek apara-ta, upoznavanje astroloških uticaja namotkriva naše karmičke slabe tačke i izazovekoje treba da osvestimo. Ako, na primer, doživljavamo nagleizlive besa ili agresivnosti, astrologija će nampokazati da je tome uzrok naglašen i lošeaspektovan Mars u našem horoskopu. S timznanjem više nećemo spontano ispoljavatiagresivnost kao ranije, jer sada znamo da jeto delo položaja Marsa, a ne naše lično. Istovaži za sve planete koje sačinjavaju sav naškarakter i temperament, za sve kuće kojeodražavaju naša životna usmerenja. Tako uzpomoć astrološkog znanja razvijamo dife-rencijaciju svoje ličnosti od prirodne nuž-nosti. Uvek kada odolimo stihiji prirodnognavođenja postali smo u većoj meri njen gos-podar nego ona naš, malo smo ojačali nezavi-snost svoje ličnosti, razvili smo odgovornostza nju i približili se svojoj neuslovljenoj duši.

125

Natalna karta detaljno pokazuje kako prirodana jedinstven način deluje kroz nas, kroz teloi dobar deo uma. Zahvaljujući njoj možemoprepoznati prirodna uslovljavanja i objek-tivno se postaviti prema njima, a ne slepo ihsprovoditi. Tako razvijamo prisustvo svesti iodgovornost za smisao postojanja. Da bismou tome uspeli moramo detaljno upoznati svojhoroskop, a naročito izazovne i naglašenečinioce u njemu, jer oni nas najviše privlače inavode na identifikaciju, tj. najviše uslov-ljavaju. Sam znak u kome smo rođeni prvi je inajveći izazov koji moramo da savladamo,zatim polje u kome nam je smešteno Sunce,pa izazovni aspekti i sve ostalo (povoljniaspekti nam pomažu u osvešćenju i nadila-ženju nepovoljnih činilaca). Za razliku od drugih duhovnih tradi-cija i praksi koje se takođe bave tran-scendencijom prirodnog uslovljavanja,astrologija ima tu prednost što nam pružauvid u našu individualnu i jedinstvenu situ-aciju; kao na školskoj tabli ona nam objektiv-no i bez ikakve ideologije, mitologije i kolek-tivnih ubeđenja pokazuje šemu s kojom smosâmi uhvaćeni u identifikaciju s prirodnim

126

zbivanjem, tako da nam ta ista šema možeposlužiti da iz toga izađemo. Ljudi se dele po karmičkoj zrelosti,odnosno po nivou svesti, a to je nivo s kojimsu identifikovani sa prirodnim uslovljava-njem, s kojim nesvesno reaguju na zbivanja itako izazivaju nova. Većina ljudi je potpunoporobljena utiscima i podsticajima na kojeuvek spontano reaguju, i ne mogu diferenci-rati svoju svest od tog lanca uzročnosti, oničak i ne znaju da je to moguće. Njihova sud-bina je potpuno određena kao pad jabuke odgrane do tla. Manji broj ljudi može nadićineke oblike uslovljenosti i tako donekle sve-sno uticati na tok svoga života, ali ne u pot-punosti. Oni mogu da menjanju svoju sudbi-nu u manjoj meri i povremeno, ali ne potpu-no. Veoma je mali broj ljudi koji može stećipotpunu nezavisnost duše od prirodnoguslovljavanja za vreme života u telu. Oni suprobuđeni i nadišli su vreme u kome se sud-bine događaju, slobodni su jer vide da sudbi-na nije ni bila njihova, nego je u potpunostibila proces prirode. Ocelovljenje kroz interakciju duše iprirode ima dve faze. Prva je samospoznaja,

127

odnosno spoznaja sopstvenog duhovnogishoda, nezavisnosti čovekove duše. Ona seostvaruje istraživanjem i razlikovanjem svojeduhovne suštine od prirodnih uticaja i svakesudbine koju prirodna kretanja proizvode.Kada se to valjano ostvari onda se jasno vidida sva priroda teži božanskoj svesti kao svomishodu, da ona postiže svoje spasenje krozprosvetljenog ili samospoznatog čoveka, dapriroda postoji zbog naše samospoznaje islobode. To je druga faza u kojoj spontanodolazi do prihvatanja svih prirodnih oblika ipodržavanja sveg života u ljubavi koja dajesve od sebe. Iako izgledaju suprotne, obe fazesu neophodne za celovitost. Dobro sprovede-na prva, sâma ostvaruje drugu. Kada se spo-zna ono što uistinu Jeste, tada se To sponta-no i prihvata. Nema samospoznaje bez pri-hvatanja onoga što se spoznalo. Ako samos-poznaju ne sledi ljubavno prihvatanje svegpostojanja, sa svim suprotnostima, to značida se nije ni spoznala božanska svest kojapostojanje omogućava i kome teži sve štopostoji, već nešto drugo. Naša duhovna suš-tina je ishod kome teži sav život i cela priro-da, pa zato svoju duhovnu samospoznaju

128

potvrđujemo time što prihvatamo sav život ipostojanje. Ljubav prema svemu što postojijedini je način na koji se izražava božanskasvest koja omogućava sve što postoji, akoja je naša suština ili duša. Život i sudbina fizičkog tela samo sunačin na koji možemo biti svesni sebe, svogSopstva koje nadilazi telo i njegovo rađanje iumiranje. Taj način mora uvek biti indi-vidualan jer se svest o Sebi može ak-tuelizovati jedino u celovitoj ličnosti, a lič-nost to može biti samo ako je jedinstvena.Zato se ona uobličava samo u tro-dimenzionom svetu gde je to jedino moguće.Jedinstvenost, kao uslov za svest o sebi iintegraciju ličnosti, obezbeđuje stalno kreta-nje nebeskih tela koje nikada nije isto. Teloima sudbinu, i to samo zato jer se kreće kroztrodimenzioni fizički svet koji ga je stvorio usvom linearnom vremenu, a s njim je i umkoji je odraz interakcije sa drugim telima.Um je društveni fenomen. Delovanja svogatela i uma mi doživljavamo kao svoja samodok ne postanemo svesni svog neuslovljenogSopstva, koje je nezavisno od sve pojavnosti iprirodne nužnosti. Uvek će dovoljna sves-

129

nost pokazati, makar intuitivno, da ovo telonije baš naše, kako to slepo verujemo, jer nivećinu njegovih procesa ne možemo da kon-trolišemo, čak ni da ih budemo svesni. Tako-đe će pažljivije osvešćenje pokazati da ni onošto to telo čini, ili mu biva učinjeno, nije bašnaše u potpunosti. U dubini duše svako možesebi priznati da je u svom telu zarobljen kaou kakvoj biološkoj mašini, koja ga tlači i kojaviše radi po svojoj nameri nego po njegovoj.Svako je počinio neko zlo, i svako za sebe znada nije po svojoj volji bio zao, nego ga je „neš-to” nateralo da počini zlo, ako ništa drugo,ono splet okolnosti.

Niko nije kriv za ono što je učinio, jersve čini priroda. Čovek je kriv samo zatošto nije učinio dobro, a mogao je, što nijeučinio ono jedino što treba da učini, a to jeosvešćenje bića i otvorenost za dušu kojabiće omogućava. Sva čovekova patnjapočiva na ovakvoj krivici. Kada uz pomoć astrologije neposrednosagledavamo stvari kakve jesu, bez posredo-vanja morala i ubeđenja, možemo se približi-ti uvidu da je naša sopstvena bit različita odpsihofizičke pojavnosti. Taj uvid može biti

130

znatno ubrzan nekom od drevnih ili savre-menih praksi osvešćenja (meditacije) koje sunasleđene iz religijskih i mističkih tradicija.Tako dolazimo do razumevanja odakle nasta-ju sva delanja. Ako takvog razumevanjanema, onda se sve vidi naopako, pa se na tojosnovi i dela zlo i naopako. Različitost duše od prirodnog zbivanjanije, naime, isto kao odvojenost dva različitaentiteta. Duša je cilj sveg zbivanja i oni se raz-likuju samo kao proces i njegov ostvareni cilj.Ovde je, dakle, reč o vremenu. Vreme kojerazdvaja dušu od prirodnog zbivanja sastojise od rada na osvešćenju. Vreme je relativno,može da se rasprostre u prostornost i obliko-vanje zbivanja, i tada se sa trodimenzionepovršine planeta vidi kao linearno vreme isudbina koja se odvija „tokom vremena”; amože i da se sažme u lični doživljaj i svestkoja je ovde i sada. Zato kvalitet prisustvasvesti određuje prirodu vremena, a s njim iprostornog oblikovanja, odnosno sudbinu.Vreme i prostor sveg zbivanja sažimaju se usvest, a rasprostiru kao objektivno oblikova-ni kosmos. Ovo znači da sudbina zavisi odprisustva svesti, a ne od nekog određenog

131

delanja; sâmo prisustvo svesti određuje brzi-nu zbivanja i njegovu prirodu. Između osta-log, i trenutak kada će se neko roditi u skladuje sa kvalitetom prisustva njegove svesti. Ovo takođe znači da ne postoji moguć-nost objektivnog menjanja sudbine premaželji, nego da je jedino rešenje za svaku sud-binu osvestiti onoga ko ima sudbinu, u od-nosu na koga se ona zbiva, i zbog koga se zbi-va; onoga ko je svestan. Iskustvo je pokazalo da je najboljerešenje za svaku sudbinu njeno potpunonadilaženje, njena transcendencija u božan-skoj svesti naše duše. Svako drugačije bavlje-nje sudbinom, neko njeno menjanje u ciljupoboljšanja, davalo je loše rezultate. To je istokao kada bismo težili da imamo bolji život uzatvoru, umesto da se oslobodimo iz njega. Svako delimično menjanje sudbine dabi se ispunile želje jeste samo klopka za novoblik ropstva, i novo oblikovanje sudbine.Sudbinu ne treba oblikovati sa istog nivoa nakome se ona događa, sa stanovišta tela i uma.Treba prvo transcendirati telo i um pa ćemosamo onda moći savršeno ispravno da razu-memo svaku sudbinu i da je uspešno izme-

132

nimo. Ali tada više nećemo kreirati novu, veććemo se oslobodili svake sudbine. Tada ćemomoći da kreiramo igru života u skladu sasvešću naše duše. Tada će svaki život bitibožanski ples. Zapravo, se svešću svoje tran-scendentalne duše mi vidimo da svaki životoduvek i jeste božanski ples i da je svačijasudbina božanska. Svaka sudbina se dovršava u ličnosti isvaka na svoj jedinstveni način vodi do oce-lovljenja ličnosti. Cilj svake sudbine je, dakle,uobličavanje celovite ličnosti, i svaka se sud-bina može razumeti jedino iz takve per-spektive. Ličnost je oličenje celine zbivanja izato samo kroz nju celovitu božanska svest,koja celo zbivanje omogućava, može pokazatisvoje oličenje.

133

YSLOBODA KAO LI^NOST

Kada iskustvo postojanja dovoljno saz-ri kroz sve suprotnosti tokom svoje karmičkeevolucije, ono u ljudskom obliku dolazi dosuočavanja sa smislom svoga postojanja, ipostojanja uopšte. To suočavanje je početakocelovljenja ličnosti i praćeno je uvek krizom.Ova egzistencijalna kriza može da traje dobardeo života, a često se prenosi i kroz više živo-ta. Sve dotle čovek nije celovit kao ličnost, onje razdeljen na mnoge delove i suprotnosti.Kako i na koji način, pokazuje vreme nje-govog rođenja, odnosno stanje prirode u tre-nutku kada je rođen, jer ta priroda i njena di-namika su tvorci njegovih podela, a ne onsam. On ih omogućava samo na indirektannačin, svojom pasivnošću i nespremnošću dasvesno prihvati učešće u zbivanju, da se dife-rencira od njegovog uslovljavanja. Sve se zbivanje događa da bi u svesnojličnosti zadobilo oličenje svoga smisla, zato

134

čovek koji ne teži ovom oličenju, osvešćenjukao odgovoru na postojanje, živi u egzistenci-jalnoj krizi a ne u pravom životu. Njegovživot je patnja. Patnja nije ništa drugo do pri-tisak kojim priroda prisiljava svest da se kris-tališe, pročisti i integriše u ličnost, gde jedinomože biti dosegnut ishod postojanja. U čove-kovoj duši se otvara ishod bića, božanskasvest koja omogućava da celog bića uopštebude, i cela priroda teži tom svom ishodu.Jedino kroz čovekovu ličnost priroda možeda bude potpuno usaglašena sa božanskomsvešću i autentična. Smisao prirodnog zbi-vanja zavisi od celovite ličnosti, i zato se sveuliva u nju, a ne obratno, ličnost prestaje dabiva ličnost kada je rob prirodnog zbivanja.Zato čovek pati ako remeti tu iskonsku tež-nju sveg života, ako svoje uporište traži u pri-rodi kroz objektivaciju njenog zbivanja, uobjektima, u ropstvu linearnog vremena gdese iskušava jedino prolaznost svega. Tada ideprotiv prirodnog toka i nije nikakvo čudo štoga priroda udara teškim udarcima sudbine,jer ona ga time odvraća od pogrešnog puta,od identifikacije s objektima i navodi da jedi-no uporište nađe u sebi sâmom, u integraciji

135

svoga uma sa svešću duše, ne bi li tako pos-tao oličenje božanske svesti koja svemu pos-tojećem daje autentičnost i sâm život, i takospase sva bića. Čovekova jedina sudbina je dabude spasilac bića, da svešću i ljubavlju omo-gućava život, a ne da bude njegov rob. Pro-buđen čovek vidi da on oduvek jeste u svestiduše i da ne treba sebe da čini autentičnim(da se „spasava”), nego da se cela prirodaisceljuje i postaje autentična kroz njega -kada je on probuđen. Smisao postojanja je u njegovomosvešćenju, a osvešćenje nije ništa drugo doodgovor na ovu iskonsku težnju sâmog posto-janja. Ako odgovora nema, postojanje jezaludno, izgleda destruktivno i bolno. Sušti-na svesti je u dijalogu ili komunikaciji sa pos-tojanjem. Zato bez ličnog učešća u postojanjunema osvešćenja, a s njim ni smisla postoja-nja. Lično učestvujemo samo kada ne spro-vodimo slepo impulse koji pristižu od Marsa,Meseca i ostalih činilaca prirodnog uslovlja-vanja, koje nam detaljno pokazuje as-trologija, nego im odolevamo i objektivno seodnosimo prema njima u interesu duše, a nenagona. Uvek kada u tome uspemo, otvara

136

nam se put ka slobodi. Samo nas takvi uspesioslobađaju. Bez ličnog učešća sudbina je kaoauto u pokretu u kojem vozač spava. Nijezato neobično što se takva sudbina loše zavr-šava. Manji udarci pri takvoj nesvesnoj vožnjitrebalo bi da probude vozača, dok još imavremena u njegovom fizičkom životu. Akotresne u kraj svog životnog puta i dalje spa-vajući, nastaviće da drema i u sledećem živo-tu. Onaj ko spava celog života uvek se žali nazlu sudbinu, umesto da se probudi i vidikuda ide. Dok je ličnost podeljena i njen dijalogsa postojanjem je podeljen, pa otuda i odgo-vori koje u takvom stanju nalazi nisu zadovo-ljavajući. Samo celovita ličnost ima celovitodnos prema životu i njegovom smislu. Prvaiskustva celovitog odnosa sa životom stiče-mo u svojim odnosima sa bližnjima, sa oso-bom koju volimo. Ali ne samo sa voljenima,već i sa svima s kojima smo u nekom odnosu.Svakoga koga razumemo dovoljno duboko,spontano i zavolimo. Bez razlike, makar nambio i neprijatelj. Ljubav je jedina potvrdaispravnog razumevanja, i drugog čoveka isveta uopšte. Svešću našeg uma možemo

137

videti biće kakvo jeste, ali uvek objektivistič-ki, spolja, dok ga jedino s ljubavlju možemodoživeti kakvo ono sâmo jeste u sebi i po sebi.Ljubav je dublja od svesnosti uma. Gde sves-nost uma dolazi do kraja, ljubav nastavlja. Toje otuda jer ljubav direktno potiče od višesvesti duše, ne od uma koji je od tela. U dijalogu s drugim, i ljubavi premanjemu, učimo se dijalogu prema celini kojasve omogućava. Ona je u svima nama i spoz-najući drugoga spoznajemo nju. Tada „drugi”nestaje i jedino samospoznaja preostaje. Jer,ono Jedno ne može se direktno spoznati udrugome niti kroz drugoga. Drugi je biosamo odraz Jednoga, motivacija za dijalog snjim. To Jedno je naša suština i samo ga kaotakvog možemo svesno aktuelizovati, kaosvoju suštinu. Na jedinstven i neponovljivnačin kroz sebe sâmoga. Ljubav je osećaj jedinstva s bićem, nje-govo potpuno prihvatanje. Ovo jedinstvomoramo najpre steći u sebi. Sistematskimoramo razvijati moć nepristrasnog opaža-nja svih osećaja u telu, od trenutka kada nas-taju, prijatnih i neprijatnih. Kada se neki ose-ćaj već razvije i potpuno nas obuzme, tada je

138

kasno da ga nepristrasno posmatramo. Kadanaučimo da ga opazimo na najfinijem nivou,pri samom nastanku, tada nećemo postatinjegov rob, videćemo njegove uzroke u oko-lini, sebi, ili u tranzitu neke planete. Kadanaučimo taj prvi korak, nepristrasno opa-žanje podsticaja u telu, osećajima ili umu,kakvi jesu pri nastanku, tada možemo učinitii drugi, a to je da ne reagujemo spontano nanjih. Ako bi spontano reagovali, tada bi njimabili uslovljeni, ne bismo se razlikovali od tihpodsticaja i njihovih sadržaja.1

Iskustvo pokazuje da se postojanjekakvo jeste ne može nikada doživeti osmiš-ljavanjem, jer tada viđeno zavisi od toga kakoje osmišljeno. Postojanje se jedino može doži-veti neposredno, bez osmišljavanja. Kada se

1 O najopštijim principima i nekim detaljima o načinukako se biće neposredno doživljava i osvešćava, videtiu poslednjem poglavlju moje knjige "Sânkhya - Drevnanauka o prirodi i čovekovoj duši". Zatim, WilliamHart: Umetnost življenja, vipassana meditacija poučenju S.N.Goenke, Loznica, B.Milisavljević, 1994.Takođe i Njanaponika Tera: Budistička meditacija,Novi Sad, 1988. O meditaciji videti u mojoj knjizi"Meditacija. Prvi i poslednji korak. Od razumevanja doprakse."

139

ništa ne tumači ne može se videti ništapogrešno, nego uvek onako kako jeste. Ustvarnosti ništa nije skriveno. Čovekov um jejedini entitet u čitavoj prirodi koji ne vidistvari kakve jesu, nego mora da ih mukotrp-no otkriva. Čovek se prosvetljuje kada otkrijeda ne postoje nikakve objektivne prepreke zanjegovu umnu spoznaju, nego da je sâm umkao takav prepreka da njegovo individualnobiće prepozna apsolutno kao svoju bit. Nemarazlika niti granica između individualnog iapsolutnog bića, njih jedino um deli u svojojuobrazilji. Um je uvek podeljen i sužen napojedinačno, dok je biće uvek celovito. Čove-kovo biće zna sve jer je i sačinjeno od svega,ono je otelotvorenje svih principa i dimenzijaprirode. Neposredno doživeti postojanjekakvo jeste znači doživeti ga s celim bićem ipotpunim prihvatanjem kakvo jeste u sva-kom trenutku. To znači s ljubavlju. Ne postojidrugačiji način. Sudbina je prirodni proces i ona nasuslovljava sve dok ne steknemo dovoljno zre-losti da se svesno i neposredno suočimo sazbivanjem kakvo jeste, i prepoznamo svojurazličitost od njega. Tada ona prestaje. Ovo se

140

najbolje vidi u procesu tumačenja horoskopa.Kada uz pomoć astrologije postanemo svesnineke situacije, bilo da se ona već nalazi unašem karakteru ili tek treba da se dogodiizvan, njeno ostvarenje se menja. Sâm činnaše svesnosti uneo je promenu u procesunjenog ostvarenja. Da je nismo postali svesni,da nismo analizirali horoskop, ona bi seneminovno ostvarila kao sudbina. Sâmo pri-sustvo svesti promenilo je prirodu događaja ipretvorilo ga u izazov za osvešćenje. Ako tajizazov prihvatimo, tada to više neće biti sle-pa nužnost i sudbina, već deo naše zrelostikoji nas je uzdigao na nešto viši nivo svesti, itako promenio naš položaj u zbivanju. Kaošto u prirodi postoje neki hemijski procesikoji se odigravaju samo pri sunčevoj sve-tlosti, a ne i u mraku, tako i sâmo prisustvosvetlosti svesti menja procese unutarnjih ivanjskih događaja, ubrzava vreme njihovogostvarenja i usavršava njihov izraz. Samo kada se na ovakav način upot-rebljava, astrologija pokazuje svoj pravi lik inajviše vrednosti. Ona je tada nezamenljivakao pomoć u osvešćenju. Ona nikada nijeslužila za proricanje sudbine, već za samos-

141

poznaju onoga ko ima sudbinu, za njegovoslobođenje od sudbine. Suština sve kulture i duhovnosti je dačovek svoju autentičnost ne traži izvansebe, preko vanjskih posrednika, preko reli-gije ili bilo kakvih drugih verovanja, rituala,mitova, simbola i autoriteta, dakle, u nekojobjektivizaciji, nego da je nađe u sebi, nepos-redno, u sopstvenoj zrelosti, ličnim suočava-njem sa postojanjem, koje vazda jeste našaSopstvenost i autentičnost, i odgovornimučestvovanjem u njemu (Luka, 17. 20-21). Sudbina postoji samo za onoga ko nijecelovit, ko ne prihvata s ljubavlju sve što pos-toji, ko odbija makar i najmanji oblik posto-janja, ili ga prihvata posredstvom nekogubeđenja. Takav objektivizuje smisao posto-janja izvan pa zato i traži rešenja u objektiv-nim promenama. Zato objektivna priroda ideluje uslovljavajuće na njega, jer on je iden-tifikovan s njom. Samo je celovita ličnostsvesna svog Sopstva, svoje duše koja je jednosa božanskom svešću koja sve omogućava.Onaj ko želi da „zna svoju sudbinu” timesamo dokazuje da uopšte nije svestan ni ko jeon, ni šta je život. Onaj ko je svestan sebe vidi

142

da je cela priroda Jedno, ma šta se u njojdogađalo, i da je to Jedno njegova bit nezavi-sna od pojedinačnih događaja. Vidi da celuprirodu omogućava božanska svest, i da jezato ona sama izraz božanske svesti, da u njojnema uslovljenosti ni sudbine - ima je samou umu koji nije svestan ovakvog istinskogstanja bića jer vidi samo pojedinačne aspektepostojanja. I zaista, pojedinačni aspekti pri-rode odlikuju se suprotnostima i neskladom,kada se poistovećuje s njima čovek doživljavapatnju i sudbinu, dok se postojanje posma-trano samo kao jedna celina vidi kao čistodobro i izraz božanske svesti. Da bi čovektako video postojanje, kao čisto dobro u svimaspektima, mora sam da bude celovit. Jer,kakvo je stanje njegovog postojanja, tako ćemu izgledati postojanje uopšte. Na takvog čoveka astrološki zakoniviše ne deluju, njega priroda više ne poro-bljava i ne uslovljava njegovu evoluciju. Onaje s njim završila posao, sada je on nezavisan,postao je ličnost, Čovek. Sve dotle bio je neštošto treba oblikovati, što majka priroda morada neguje i vaspitava. Ona je to i činila sasvim suprotnostima, nemilosrdno i blago,

143

lepo i ružno, ubijajući ga i oživljavajući mno-go puta, sve dok nije shvatio da nije telo, da jesâm odgovoran za svoju svesnost i da ne smeda je gubi zbog spoljašnjih uticaja. Da je možesačuvati samo ako jedino uporište nađe usebi sâmom. Kada to učini, situacija se čude-sno preokreće: kako cela priroda traži svojeisceljenje i spasenje kroz probuđenog čoveka,kada on svesno odgovori toj težnji okrećućise sopstvenoj integraciji, cela priroda počinjeda mu u tome pomaže, čak mu postaje i pos-lušna u toj meri da to spolja izgleda kao da onposeduje neke „natprirodne moći” s kojimadaje i pomaže život, a ne traži ga za sebe.Čovek tada postojanje doživljava kao svest iblaženstvo. Sve individualne aspekte (svoga)postojanja, koje objektivno prikazuje astrolo-gija u (njegovom) natalnom horoskopu, dob-re i loše, on doživljava kao raznolike podstica-je za osvešćenje, a ne kao nešto „dobro” ili„zlo”. On vidi da je svaka moguća sudbina,odnosno trenutna situacija, izazov zaosvešćenje, i stoga ne nastoji da bilo šta spo-lja menja, jer zna da se spoljašnje situacijemenjaju sâme u zavisnosti od stanja svestisubjekta koji ih doživljava; vidi da sve ide

144

svome cilju jer sve pripada celini, ništa nika-da nije izvan božanske svesti, i zato se ne bri-ne ni zbog čega; vidi da je smisao svih spolja-šnjih dešavanja da izazovu unutarnju zrelosti svesnost, pa stoga nema nikakvog smislanajpre menjati spoljašnjost. Kvalitet spo-ljašnjih okolnosti menja se jedino sops-tvenom zrelošću. Nikako drugačije. Sada jepostao probuđen, celovit, a to znači oličenjebožanske svesti i neuslovljenosti koja sveomogućava. Sâma celina je nezavisna odpojedinačnih zbivanja unutar nje. Tako je iprobuđen Čovek, kao oličenje celine, nezavi-san od svih zbivanja unutar prirode. Na nje-ga više ne deluje psihodinamika prostor-vremena i njihova gravitacija koja stvarasudbinu, jer gravitacija njegovog Sopstva jesada nadmoćna. Po tome je sličan Suncu. Netraži više uporište u stvorenom biću, jer ga jenašao u božanskom koje biće omogućava.Nije više ono što život treba da oblikuje istvara, već onaj koji stvara i zrači životom; jerbožanska svest koja sve omogućava sada slo-bodno izbija iz njega. On je tada slobodan od sudbine, ali neu smislu da je njen „gospodar” i da može da

145

radi šta želi. Naprotiv. On nema cilja koji biželeo, objekti za njega ne postoje jer on je ciljsvega što živi, on je sada ishod svega i s lju-bavlju prihvata sva bića kakva jesu, isceljujeih u smislu njihovog postojanja sâmim svo-jim prisustvom i nežnošću.

k