Metode ispitivanja

Ispitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza, prvenstveno usmenih, ali i pisanih, koje daju ispitanici.

Metode ispitivanja podrazumeva prikupljanje podataka o percepcijama, mišljenju, sudovima, ponašanju, navikama, motivima, željama i stavovima ispitanika, postavljajući im pitanja usmenom ili u pisanom obliku.1 Metode ispitivanja se koriste u različite svrhe ali najpre u društvenim istražiivanjima kao i u poslovnoj ekonomiji. Najčešće korišćene tehnike ispitivanja su anketa i intervju.

Anketa

Najčešće korišićena tehnika prikupljanja podataka u društvenim istraživanjima je anketa. Anketa predstavlja najrašireniju metodu prikupljanja podataka još od 19. veka. Pod pojmom anketa podrazumeva se anketa u užem smislu kao i anketa u širem smislu kao metoda ispitivanja. Anketa u širem smislu predstavlja svaki istraživački postupak kojim se neposredno prikupljaju podaci, dok u užem smislu predstavlja onaj postupak tokom kojig se odabranim ispitanicima pismeno ili usmeno postavlja određeni broj pitanja na koje oni daju odgovore koji se zatim podvrgavaju raznim vrstama kvalitativne i kvantitativne analize. Za dobro pripremljenu anketu potrebo je utvrditi njenu svrhu i cilj. Pri sprovođenju ankete potrbno je utvrditi način na koji će ona biti sprovedena, usmeno ili pismeno. Pismena anketa omogućava anonimnost i zahteva manje truda, dok usmena anketa ima nekih prednosti kao sto su: mogućnost pojašnjava težih pitanja u koliko ih ispitanik ne razume, ne verbalnim govorom mogu se shvatiti neki odgovori itd.

http://www.phoenixlifestyle.com.hr/?id=2&action=anketa

1Ana Tkalac Verčič, Dubravka Sinčić Ćorić, Nina Pološki Vokić “Priručnik za metodologiju istraživačkog rada“ MEP. Doo Zagreb 2010.

Najsloženiji posao u pripremanju ankete jeste sastavljanje pitanja, da li upotrebiti otvorena ili zatvorena pitanja? Pitanjima otvorenog tipa ispitaniku se ne postavljaju kruti okviri za odgovor već on odgovara spontano i prirodno. Dok kod zatvorenih pitanja, ispitanik je ograničen mogućnostima za odgovor, gde su mu najčešće ponuđena dva ili više odgovora. Za dobru pripremu ankete potrebno je izvršiti preliminarno istraživanje u sklopu kojeg se mogu utvrditi svi elementi koji su nužni za dobro sastavljanje pitanja i za sve druge okolnosti od kojih zavisi kvalitet istraživanja.

Intervju

Intervju je unapred pripremljen, planirani tematski razgovor između ispitivača (intervjuiste) i ispitanika. Učesnici intervjua nisu ravnopravi, već se uvek zna koje ispitanik a ko voditelj tj. osoba koja vodi intervju. Intervju može biti informativnog karaktera pa mu je cilj dobijanje podataka o mišljenu, stavovima, interesima i td. Takođe postoje standardizovani i ne standardizovani ili slobodni intrvjui. Standardizovani intervjui u mnogo čemu podsećaju na anketu jer u tom slucaju se beleže odgovori ispitanika korišćenjem unapred definisanim obrascima za prikupljanje podataka. Kod ne standardizovanog intervjua unapred se pripremaju samo teme za razgovor i najvažnija pitanja, a ispitivač na licu mesta formuliše mnoga pitanja i određuje dužinu razgovora. Između ovih krajnosti se nalazi polustandardizovani intervju za koji je karakteristično da su unapred pripremaju većina pitanja ili samo najvažnija pitanja.2 Razvoj sredstava komunikacije dovodi i do novih podela intervjua. Tako je danas veoma rasprostranjen telefonski intervju umesto „licem u lice“ intervjua. Prema nekim analizama, to je najrasprostranjeniji oblik intervjua, koji omogućućava ispitivanje na široj teritoriji.

Priprema intervjua zahteva detaljno proučavanje literature i dostupnih istarašivanja kao i analizu ostalih informacija koje su istraživaču dostupne. Preporučljuvo je pre srovođenja samog intervjua da se uradi i testno intevjuisanje kako bi se proverila forma sadržaja, jasnost pitanja te i kombinacija reči u rečenici. Uobičajeno je da se intervju snima radi postizanja kvalitetnosti informacija, takođe je važno postići saglasnost ispitanika o snimanju intervjua.

Takođe intervju može biti i grupni (Fokus intervju). Grupni intervju je nestrukturan i slobodne forme sa manjom grupom ispitanika, od šest do deset osoba. Intervju sprovodi moderator čiji je zadatak da uvede sagovornike u temu, ohrabruje ih da daju odgovore, postavlja podpitanja i usmerava ih o temi koja je predmet istraživanja.

Osnovna svrha grupnog intervjua jeste da se posredstvom grupne dinamike dođe do informacije o stavovima prema određenom problemu (pitanju) u odnosu na koji subjekti obično imaju drugačije, različite ili suprostavljene stavove.3

2 Ana Tkalac Verčič, Dubravka Sinčić Ćorić, Nina Pološki Vokić “Priručnik za metodologiju istraživačkog rada“ MEP. Doo Zagreb 2010.3 Slobodan Đurić, „Fokus - Grupni intervju“ Beograd 2007.